20. februar 2017. godine

Uplatili 805 miliona u državnu kasu

U ponedeljak javni izvršitelji, kojih u Srbiji ima 236, biraju predsednika, zadovoljni učinkom i efikasnošću u

2016. godini

IZBORI za rukovodeće organe Komore izvršitelja održaće se u ponedeljak. Za predsednika je konkurisao

samo jedan kandidat - aktuelna predsednica Aleksandra Trešnjev. Kako kaže za “Novosti”, ona je

zadovoljna prošlogodišnjim učinkom izvršitelja.

U taj učinak spada veliki broj sprovedenih

izvršenja i 805 miliona dinara uplaćenih na ime

PDV u budžet. Ali, i tri izvršitelja ostala su bez

dozvole.

- Imajući u vidu da je od sredine godine počela

primena novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju,

javnoizvršiteljske tarife i drugih propisa, mislim

da su rezultati zadovoljavajući. Podaci se i dalje

prikupljaju na terenu, pa ćemo uskoro imati i

brojčane pokazatelje - kaže Trešnjev.

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju stupio je na snagu 1. jula i do tog datuma stranke koje imaju stare

izvršne predmete trebalo je da se opredele da li će im potraživanje naplatiti sud ili javni izvršitelji. Ukoliko

se ne opredele, predmet je po zakonu obustavljan. Prema podacima do kojih su došle “Novosti”, na kraju

2016. godine ukupan broj rešenih predmeta u osnovnim sudovima, u izvršnoj materiji, na osnovu ove

odredbe, iznosio je 813.564.

Po novom ZIO, javni izvršitelji mogu da postupaju u svim materijama izuzev kad su u pitanju porodični

odnosi i vraćanje zaposlenog na posao, dok su u komunalnim predmetima oni, a ne sud, jedini nadležni. U

Srbiji, inače, postoji 236 javnih izvršitelja, a ukupan broj zaposlenih u kancelarijama je 1.295.

Trenutno je u toku redovan nadzor Ministarstva pravde. Prošle godine Ministarstvo je iniciralo jedan

disciplinski postupak protiv izvršitelja, Komora je inicirala pet, a za pet su predloge podneli zajedno. Troje

izvršitelja ostalo je bez licence, dobili su trajnu zabranu obavljanja delatnosti. To su Žikica Trajković iz

Vranja, Milenko Milić iz Beograda i Svetislav Ćurčić iz Novog Sada.

Trajković je, kako je obrazloženo u odluci o njegovom razrešenju, odbacio kao neuredne predloge za

izvršenje koje mu je dostavilo na osnovu verodostojne isprave “EPS Snabdevanje” (za komunalne usluge).

Od EPS je ipak prinudno naplatio predujam troškova postupka 9,6 miliona dinara.

Milić je izgubio licencu jer je na namenski račun, predviđen isključivo za uplaćivanje novca realizovanog u

postupku izvršenja, prebacivao i uplate na ime nagrade i troškova. Ćurčić se ogrešio o zakon i Kodeks

profesionalne etike jer nije posedovao na svoje ime bankovni račun na koji se uplaćuju sredstva ostvarena u

postupku izvršenja (a koji ne može biti predmet plenidbe), iako je to morao.

OBAVEZAN PRAVOSUDNI ISPIT

SA proširenim nadležnostima, izvršitelji su dobili i veću odgovornost i pooštrene uslove za obavljanje

delatnosti - svi moraju da imaju položen pravosudni ispit. Oko osamdesetak njih ga još nema, a kako navode

u Ministarstvu pravde, rok ističe na kraju godine i neće biti produžavan. I oni i notari su nosioci javnih

ovlašćenja (na njih su preneta ovlašćenja suda), a notari moraju čak da imaju kvalifikacije sudije višeg suda.

Nije ni znala, izvršitelji joj "pikirali" stan

Beograđanka Nadežda Spasojević od prijateljice je, sticajem oklonosti, saznala da su izvršitelji "pikirali"

stan u kome živi pola veka.

Od bivše komšinice, koja je zaposlena u "Železnicama

Srbije", do nje je stigao Zaključak upućen izvršnom

dužniku "Železnicama", kojim se sprovodi izvršenje

prodajom njene nepokretnosti, što bi značilo da će

uskoro ostati bez krova nad glavom.

Nadežda je ovaj stan u zgradi u Bulevara vojvode

Mišića 39a nasledila od roditelja ostavinskom

raspravom, a njega su 1963. godine njenoj porodici

dodelile "Železnice Srbije". Iako je stan otkupljen u

celosti devedesetih godina i u njenom vlasništvu, izvršitelji su rešili da potraživanja zaostalih plata bivših

radnika "Železnica" naplate preko njenih leđa, pišu Večernje novosti.

Stan, od 39 kvadrata izvršitelj je pronašao u katastru kao vlasništvo "Železnica". Iako je stan otkupljen,

greškom radnika katastra, prilikom prenosa iz knjiga u elektronsku formu, upisan je kao privatno vlasništvo

"Železnica". To joj daje za pravo da "Železnicama" uputi Zaključak kojim se sprovodi izvršenje prodajom

navedene nepokretnosti radi namirenja izvršnih poverilaca iz prodajne cene nepokretnosti.

“"Železnice" su dužnik. Kada je radnik prebacivao podatke iz knjiga u elektronsku formu, greškom je

upisano kao vlasništvo "Železnica". A moja greška je što stan ranije nisam upisala u katastar. Kada sam

htela, zgrada nije bila uknjižena, pa nisu postojali uslovi”, kaže Nadežda.

Stan u kome Nadežda živi 53 godine, od "Železnica" je dobio njen otac 1963. godine. Nakon njegove smrti,

Nadeždina majka 1993. godine, otkupljuje stan i isplaćuje u celosti.

“Nakon smrti majke, postajem vlansik stana na osnovu ostavinske rasprave. Sve sam dostavila i rešenje od

dodeli stana, ugovor o korišćnju, potom fotokopiju ugovora o otkupu i isplati stana, ali izgleda ni to nije

dosta. Džabe sam od "Železnica" dobila potvrdu da stan nije njihov, to ništa ne vredi. Strepim da će stan već

sutra biti prodat”, kaže ona.

Iako uredno mesecima kuca na sva moguća vrata i maše rešenjem o ostavinskoj raspravi u kome se vidi da

je stan nasledila, kao i ugovor o otkupu stana i isplati u celosti, zbog greške radnika u katastru, ali i sticajem

okolnosti neuknjiženog stana, preti joj da uskoro završi na ulici.

Stan prekoputa Sajma vredi oko 60.000 evra. Međutim, zbog duga "Železnica", on je procenjen na mnogo

manju vrednost. Sudski spor zbog koga se i prodaje stan je u visini 3.370 evra, koji treba da se isplate trojici

zaposlenih radnika. Međutim, zbog maratonskog suđenja, napravljeno je još 6.000 evra dodatnih troškova.

Zakon je jasan. Katastar nepokretnosti upisuje vlasništvo nad stanom isključivo na zahtev zainteresovane

stranke, koja ima dokaz (kupoprodani ugovor) da je vlasnik predmetne nepokretnosti. Ukoliko stranka nije

podnela zahtev, katastar nepokretnosti ne može da vrši izmene u svojoj evidenciji. Tek sa zahtevom i

zakonom propisanom dokumentacijom, pojedinačni kupci stanova se upisuju kao vlasnici, navode iz

Republičkog geodetskog zavoda.

STANARI NA CEDILU: Zakazao Zakon o stanovanju

Od 1. marta prestaju ovlašćenja predsednicima skupština zgrada, a nove upravnike nema ko da registruje, pa

ne mogu da rešavaju probleme u stambenim zajednicama

Ukoliko stambenu zgradu zadesi neka havarija posle 1. marta, stanari će biti u problemu jer niko neće imati

pravo da reaguje, budući da zgrade neće imati registrovanog upravnika.

Naime, Zakona o stanovanju, koji je stupio na snagu 1. januara 2017, obavezuje sve skupštine stanara da u

roku od 60 dana od početka primene zakona izaberu stambenu zajednicu i upravnika zgrade, što su mnoge i

učinile. Problem je što te stambene zajednice i upravnike nema ko zvanično da registruje i ovlasti ih da rade

svoj posao jer lokalne samouprave kasne sa postavljanjem registratora, to jest osoba koje će ih popisivati.

Neusklađeni rokovi

- Mi smo u zgradi sproveli proceduru i u roku od 60 dana izabrali upravnika, ali lokalnim samoupravama je

dat rok od šest meseci do godinu dana da postave registratore koji će popisivati upravnike u zgradama i

stambene zajednice kojima će dodeljivati matični broj i PIB. Na osnovu toga će se sprovoditi dalja

procedura izrade pečata, otvaranja računa u banci i davanje ovlašćenja upravniku za sklapanje ugovora sa

ostalim pravnim licima. Ali pošto je opštinama dat duži rok, upravnicima posle 1. marta neće imati ko da da

ovlašćenje da rade svoj posao i zgrade će se naći u potpunoj blokadi - objašnjava za Kurir Saša Kostić,

predsednik Udruženog pokreta slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada.

On dodaje da ni stari predsednici skupštine stanara ni novoizabrani upravnici u narednih šest meseci do

godinu dana neće imati ovlašćenje da potpisuju ugovore sa drugim pravnim licima.

Razvlašćeni

- Stari upravnici gube prava, a novi ne mogu da rade jer nisu registrovani i nemaju zakonska ovlašćenja. Bez

obzira na to što ne mogu nigde da se registruju u zakonskom roku, skupštinama stanara nadležne inspekcije

mogu da naplate kaznu od 250.000 dinara - ističe Kostić.

PKS

LICENCIRANJE UPRAVNIKA NIJE POČELO

Mirjana Kovačević, direktorka sektora za edukaciju u Privrednoj komori Srbije, potvrđuje da licenciranje

profesionalnih upravnika ne može da počne:

- Još se radi na podzakonskim aktima koji se odnose ne licenciranje upravnika, a koji moraju da budu gotovi

do kraja marta.

Ministarstvo građevinarstva

UPUTSTVO ZA PRELAZNI PERIOD

U Ministarstvu građevinarstva tvrde da je u toku finalizacija podzakonskih akata i drugih propisa koji će

omogućiti efikasnu primenu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

- Uz to, ministarstvo priprema i kratko uputstvo o svim pravima i obavezama koje stanari imaju po novom

zakonu, koje će biti dostupno svim stanarima u Srbiji kako bi se omogućilo lakše funkcionisanje stambenih

zajednica u prelaznom periodu - ističu u tom ministarstvu.

Na vreme uknjižavati nasleđene stanove na svoje ime

Republički geodetski zavod apeluje na građane da na vreme završavaju ostavinske raprave i uknjižavaju

nasleđene stanove na svoje ime.

Nekada građani nisu prevodili nekretnine da bi izbegli plaćanje poreza, dok danas to nije moguće, kažu u

Republičkom geodetskom zavodu.

Oni savetuju kupce nekretnina da prvo nekretninu provere u katastru, istog dana sklope ugovor i overe ga

kod notara. Samo na taj način, kupci neće moći da budu prevareni, naglašavaju.

UKIDANJE ZABRANE Dozvoljeno zapošljavanje po opštinama

inistarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić ocenila je da trenutno nema viška zaposlenih u

državnoj upravi i da će nekim lokalnim samoupravama biti dozvoljeno da zapošljavaju nove ljude.

Ona je sinoć za čačansku televiziju Telemark rekla da je u prethodne dve godine iz državne uprave otišlo

ukupno 24.000 ljudi, a 6.500 njih bilo je iz lokalne samouprave.

"Dogovorili smo da u 2017. godini bude smanjen broj zaposlenih u državnoj upravi za još oko 5.000, to će

uglavnom biti prirodni odliv a gledaćemo da u važnim sistemima kao što je prosveta, zdravstvo i sociljala

napravimo reorganizaciju kako bi bolje funkcionisali", rekla je Brnabić.

Ona je kazala da je urađena analiza svih lokalnih samouprava i da će zapošljavanje biti dozvoljeno u onima

gde je u javnoj upravi zaposleno manje ljudi od dozvoljenog maksimuma. Dodala je da lokalne samouprave,

i pored zabrane zapošljavanja i sada mogu da zaposle nove ljude ali uz saglasnost komisije za dodatna

zapošljavanja.

Brnabić je rekla i da je partijsko zapošljavanje "stvar mentaliteta" i da može da se reši smanjenjem broja

službenika ili ličnom odgovornošću.

Poziv za dodelu podsticaja malim privrednicima

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj razvoja

preduzetništva kroz finansijsku podršku početnicima u poslovanju, a za to je opredeljeno 150 miliona dinara.

Preduzetnici mogu da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 30 odsto ulaganja. Pored tog iznosa,

opredeljeno je i 350 miliona dinara za kredite iz Fonda za razvoj, koji će preduzetnici moći da dobiju na pet

godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 1,5 odsto uz garanciju banke ili tri odsto uz ostala

sredstva obezbeđenja.

Ciljevi programa su podrška početnicima za otpočinjanje samostalnog poslovanja kroz osnivanje novih

privrednih subjekata, podsticanje zapošljavanja, podrška preduzetništvu žena, mladih i socijalnog

preduzetništva. Pravo da se imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva koji su registrovani u

Agenciji za privredne registre najranije u 2016. godini.

Sredstva mogu da se iskoriste za rekonstrukciju ili adaptaciju poslovnog ili proizvodnog prostora, kupovinu

opreme (nove ili polovne, ne starije od pet godina) i trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše

do 20 odsto u strukturi ukupnog ulaganja.

Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše.

eKapija

Prodaje se Preduzeće za puteve Beograd

Stečajni upravnik Preduzeća za puteve Beograd oglasio je prodaju pravnog lica javnim nadmetanjem.

Glavnu imovinu preduzeća čini upravna zgrada u Beogradu, asfaltne baze u Obrenovcu, Zagrađu i Maloj

Krsni, putne baze u Aranđelovcu, Mladenovcu, Topoli, Rudniku, Ljigu, Lazarevcu, Obrenovcu i Krnjači,

kao i mehanizacija, oprema i inventar.

Procenjena vrednost pravnog lica je 1.013.024.035,46 dinara, dok je početna cena 506.512.017,73 dinara.

Javno nadmetanje će biti održano 22. marta 2017. godine u 11 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih

upravnika u Beogradu.

ČADEŽ: Srpski privrednici traže partnere u Skoplju

Makedonija je sedma na listi zemalja u koje Srbija izvozi

Privredna delegacija Srbije, koju čini oko 60 predstavnika 45 preduzeća, završiće danas dvodnevno učešće

na Poslovnom forumu u Skoplju, gde razmatraju i ugovaraju poslovnu saradnju sa makedonskim

kompanijama.

Makedonija je sedma na listi zemalja u koje Srbija izvozi.

Srpsku delegaciju predvodi predsednik PKS Marko Čadež, a privrednici koji učestvuju u susretima, kako je

saopštio PKS, uglavnom su iz lanca agrobiznisa - od primarne poljoprivrede, preko prehrambene industrije

do proizvodnje opreme, ali i iz građevinske, hemijske, tekstilne industrije, drvoprerade, trgovine, turizma i

transporta. Tokom foruma planirano je i osnivanje srpsko-makedonskog, odnosno makedonsko-srpskog

poslovnog saveta, a biće predstavljena i iskustva saradnje u regionu.

Marko Čadež ocenio je sinoć da su razgovori srpskih i makedonskih privrednika bili veoma uspešni i da će

doprineti povećanju robne razmene dve zemlje.

On je Tanjugu na prijemu održanom u ambasadi Srbije u Skoplju za predstavnike 45 kompanija iz Srbije

koji su učestvovali na srpsko-makedonskom poslovnom forumu, kazao da je veoma važno sa privrednici

međusobno razgovaraju i vide šta je to što je za obe strane interesantno.

"Veoma je važno da se čuju nove stvari i da se vidi kako sa nivoa jednostavne trgovine, odnosno kupovine i

prodaje usluga, može da se pređe na to da se kompanije udruže i zajedno izvoze na treća tržišta", kazao je

Čadež.

On je naglasio da je dobra vest i to što je danas osnovan srpsko -makedonski poslovni savet i da će on biti

inicijalna veza privrednika za svakodnevnu međusobnu komunikaciju ne samo o problemima, već i o

šansama za nove poslove.

Čadež je kazao i da se sutra u Skoplju održava u organizaciji Privredne komore Makedonije skup o ulozi

malih zemalja u međunarodnoj ekonomiji ističući da je namera tog skupa da se napravi set teza za veliku

konferenciju koja će se održati i na kojoj će učestvovati predstavnici najvećih svetskih kompanija.

U ambasadi Srbije na prijemu večeras su na pored predstavnika srpskih kompanija iz različitih oblasti

prisustvovala i ekipa glumaca iz filma Zona Zamfirova drugi deo koji je premijerno prikazan u Skoplju.

Prema podacima PKS-a ukupna robna razmena Srbije i Makedonije u prošloj godini bila je 726,5 miliona

evra i veća je za 10,88 odsto u odnosu na 2015.

Izvoz iz Srbije u Makedoniju u 2016. bio je 534, 4 miliona evra ili za 13, odsto veći nego 2015, dok je uvoz

iz Makedonije u prošl9j godini porastao za 4,8 odsto i iznosio je 192, milion evra.

Distributeri odbili da plate

Srbijagasu veći račun za gas

Distributere gasa u Srbiji iznenadila je januarska

faktura njihovog jedinog snabdevača - Srbijagasa.

Oslanjajući se na obećanje ministarstva energetike da gas neće poskupeti do juna, poskupljenje nisu

očekivali, pa su Srbijagasu vratili januarske fakture, tražeći dodatno obrazloženje za uvećane cene.

Javno preduzeće Srbijagas dostavilo je Udruženju za snabdevanje gasa januarske račune uvećane za 10,8

odsto. Snabdevači su, međutim, odbili da ih plate.

"Ono što se sada dogodilo bio je strahovit udar upravo na javne snabdevače. Za posledicu, odnosno stav

Udruženja je bio da se te fakture vrate Srbijagasu kao suštinski neispravne. Srbijagas se u svojim izjavama

fokusira na način obračuna te cene, ali ne i na pravni osnov primene tog načina obračuna", kaže Milan

Gavran, predsednik Udruženja snabdevača gasom.

Još uvek ne dobijaju obrazloženje, a sledeći korak je, tvrde, zahtev Agenciji za energetiku da se i cena ka

građanima poveća, kako ne bi poslovali sa minusom.

Iz Srbijagasa tvrde da je distributerima poznat način obračuna cene prirodnog gasa, dodajući da je gas na

Beregovu gde ga to preduzeće preuzima, skuplji za 26 dolara za 1.000 kubika.

"Cena po kojoj JP Srbijagas snabdeva javne snabdevače sasstoji se od promenljive jednačine cene, vezane

za kretanje derivata nafte na berzi i fiksne dodate vrednosti koja sadrži sve opravdane troškove poslovanja, a

ista zavisi i od zvaničnog srednjeg kursa dolara koji utvrđuje Narodna banka Srbije", objašnjavaju iz

Srbijagasa.

Zabunu je napravila tvrdnja Ministarstva energetike da do poskupljenja neće doći pre juna. Međutim,

Srbijagas se, kaže Jasna Petrović Stojanović iz lista Politika, ponaša tržišno.

"Tim pre što je Vlada Srbije krajem decembra donela Uredbu o nultoj toleranciji kada je reč o ceni gasa.

Stekli su se uslovi da gas poskupi i on je to prosledio dalje firmama koje snabdeva. Da situacija nije ovakva,

da nemamo predizbornu kampanju, distributeri bi sasvim normalno poslali zahtev Agenciji za energetiku

koja daje saglasnost za poskupljenje i do ovih problema ne bi došlo", rekla je Jasna Petrović Stojanović,

ekonomski novinar lista Politika.

I ukoliko se udruženje obrati Agenciji za energetiku sa molbom za povećanje cena krajnjim korisnicima,

građani Srbije barem do aprila ne moraju da brinu.

Iz Srbijagasa potvrđeno je da o ceni tog energenta ka krajnjim korisnicima odlučuje Agencija za energetiku,

u zavisnosti od veleprodajne cene koju na osnovu tendera sprovodi Vlada Srbije. Iz Agencije tvrde -

Ministarstvo ih još nije obavetilo o veleprodajnoj ceni.

Srpske hektare merkaju stranci

Da li je PKB korporacija od strateškog značaja za

Beograd i Srbiju da bi državu mogli izopštiti iz

vlasništva nad jednim od retkih poljoprivrednih kombinata u srpskim rukama. Čeka se na odluku o

privatizacionom modelu. Možemo li ekonomskoj efikasnosti potpuno žrtvovati socijalni aspekt, pitaju

se stručnjaci.

Za koji dan Ministarstvo privrede trebalo bi da obznani ko je zainteresovan za privatizaciju Poljoprivredne

korporacije Beograd (PKB). Rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju PKB-a je

upravo istekao i u Ministarstvu kažu da postoji veliko interesovanje stranih, ali i domaćih investitora.

Odluka o modelu privatizacije i raspisivanju tendera trebalo bi da bude doneta upravo na osnovu pisama

o zainteresovanosti, ali i o proceni tržišne vrednosti kapitala firme.

Nekada ponos i dika velike Jugoslavije, osnovan 1945. godine, kombinat je bio jedna od vodećih kompanija

u zemlji u oblasti primarne biljno-stočarske proizvodnje. Prema najsvežijem izveštaju o poslovanju

korporacije, dostupnom na njenom sajtu, ona je na kraju 2015. godine imala neto gubitak od 1,4 milijarde

dinara, za razliku od 2014, kada je on iznosio nešto više od 250 miliona dinara.

Potencijalni investitori u pismu o zainteresovanosti trebalo je da predlože cenu, model privatizacije,

investicioni program, kao i okvirni plan poslovanja i broj radnika koje bi uposlili. Zato je, po rečima

ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, poziv trebalo da ukaže na jasnu sliku spram koje će država

da donese odluku. U igri su sve opcije.

Na tender za prodaju PKB-a, raspisan krajem 2015, nije stigla nijedna ponuda i u martu 2016. objavljeno je

da je on propao. Minimalna cena ispod koje imovina u postupku privatizacije ne sme da se prodaje je trećina

procenjene vrednosti.

Skupština Beograda u septembru 2016. prenela je akcije PKB-a, koje su bile u vlasništvu grada,

na republiku, tako da je kombinat postao državno preduzeće.

PKB ima skoro 2.000 zaposlenih i oko 23.000 hektara zemlje, od kojih je 1.400 hektara građevinskog

i 5.200 hektara potencijalno građevinskog. Kolika je zemlja u sastavu PKB korporacije jasno je kada se

uporedi sa urbanom površinom glavnog grada koja iznosi oko 36.000 hektara.

To zemljište, posebno ono od Pančevačkog mosta do Čente i u Surčinu, smatra se njegovom najvećom

vrednošću. Pogotovo 300 hektara uz Pupinov most. Po oceni stručnjaka, upravo tih 300 hektara mogli bi biti

osnovni motiv potencijalnih investitora jer bi u jednom trenutku prodajom te zemlje mogli da povrate

ulaganja.

Nagađanja da su kineske kompanije i "Al Dahra“ iz Abu Dabija jedne od zainteresovanih, podstakli su naši

veleposednici Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, i Petar Matijević, vlasnik industrije mesa "Matijević“,

kada su saopštili da su odustali od kupovine PKB-a. Kako su objasnili, njih dvojica neće moći da se takmiče

sa velikim firmama poput "Al Dahre“ i kineskih kompanija koje su zainteresovane.

Da li će Srbija, u kojoj četiri domaća veleposednika u rukama drže oko 100.000 hektara poljoprivrednog

zemljišta, uz strance poput hrvatskog "Agrokora“ koji su već pokupovali kombinate po Vojvodini, ostati

bez ijednog ozbiljnog proizvođača prehrambenih proizvoda, nad kojima ima nekakvu kontrolu?

Značaj tog pitanja je bio i motiv da ekonomisti i agroekeonomisti o tome rasprave na okruglom stolu koji će

u organizaciji Instituta ekonomskih nauka biti održan 23. februara. Njegova tema su ekonomske i socijalne

posledice privatizacije poljoprivrednih preduzeća i poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog resursa.

U fokusu će biti i slučaj PKB, kaže za "Sputnjik" ekonomski analitičar tog Instituta prof. dr Božo Drašković.

On napominje da je pozicija PKB-a važna ne samo za Beograd, čiju polovinu tržišta, na primer, snabdeva

mlekom, nego i za celu Srbiju jer se bavi proizvodnjom od strateškog značaja zbog čega bi nad njim trebalo

zadržati neku poziciju državnog vlasništva.

Poenta je, kaže Drašković, da ne treba posmatrati poljoprivredno zemljište samo kao kapital već kao

prirodni resurs koji se ne možete napraviti, nadoknaditi.

- Smatrati ga kao nešto što se svojinski može preneti na krupni kapital, domaći i strani, ima krupne posledice

po ekonomski razvoj i socijalnu sigurnost jedne zemlje - smatra analitičar Instituta ekonomskih nauka.

oćemo o tome da razgovaramo i o različitim pravnim režimima, dodaje on, tvrdeći da je pod znakom

pitanja teza da je potpuna privatizacija i ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta u okviru poljoprivrednih

kompleksa apriori ekonomski efikasnija.

- Pitanje je tu kakav je odnos između ekonomske efikasnosti i socijalne efikasnosti. Da li možemo

ekonomskoj efikasnost, koja podrazumeva maksimiziranje profita, žrtvovati socijalne aspekte, a to su mali

posedi i egzistencijalni uslovi ljudi na njima. To podrazumeva da morate imati stabilnu ekonomsku politiku

koja bi o tome socijalnom aspektu, demografskom i svakom drugom dugoročnom, strateškom, vodila računa

- kaže Drašković za "Sputnjik".

TRAŽE KONOBARE: 20.000 evra godišnje plus bakšiš

Zanimanje konobara je dobro plaćen posao u Austriji, budući da ovim poslom mogu da se ostvare godišnji

bruto prihodi u visini i do 60.000 evra, pokazala je analiza jedne konsalting firme za personal. Naime u

nekim danima dobrog posla konobari mogu da ostvare bakšis u visini i do sto evra uz svoja redovna

primanja.

Konobari su u gastronomskim objektima poput hotela,

restorana, barova i kafića zaduženi za usluživanje i

savetovanje klijenata po pitanju izbora jela, pića, zatim

primaju narudžbine, serviraju i naplaćuju. Za ovo zanimanje

su kvalifikovane osobe koje su završile zanatsku ili stručnu

gastronomsku školu.

Različiti sistemi plaćanja

U bečkim kafeima i hotelima konobari imaju fiksna mesečna primanja, kao i u Donjoj i Gornjoj Austriji i

Burgenlandu. U bečkim restoranima i u Štajerskoj visina plate zavisi od prometa, pri čemu postoji

ugovorom zagarantovan minimalac. U Salcburgu, Tirolu, Forarlbergu i Koruškoj postoji mogućnost biranja

između ova dva sistema.

Uz redovna mesečna primanja veliku ulogu igra svakako bakšiš, te se procenjuje da on iznosi od 20 do 30

evra u danima sa manjim prometom, a u danima sa više posla između 50 i 70 evra, a u nekim slučajevima

čak i iznad 100 evra.

Procena je da se radi o veoma dobro plaćenom zanimanju, s obzirom na to da bakšiš može da udvostruči

primanja na godišnjem nivou, te konobari mogu da ostvare godišnje prihode i od 60.000 evra što je više

nego dobra godišnja svota.

Godišnje 20.000 evra

Mesečna primanja jednog konobara su mahom regulisana kolektivnim ugovorom i ona iznose obično ispod

20.000 evra bruto iznosa na godišnjem nivou. Svaka austrijska pokrajina međutim ima svoje zasebno

uređenje kada je reč o ovim ugovorima.

UDARAC NA BUDŽET: Koliko roditelje košta dolazak bebe u

kuću?

Za najjeftiniju bebi-opremu, garderobu i kozmetičke preparate neophodno je izdvojiti minimum dve prosečne srpske

plate. Za nešto kvalitetniju opremu, potrebno je mnogo više novca.

Novopečeni roditelji za dolazak novog člana u domaćinstvo i kupovinu najosnovnije opreme za bebu,

moraju da izdvoje minimum 80.000 dinara, a taj iznos ide i do 2.500 evra, u slučaju da se odluče za

kvalitetniju opciju.

Ovu računicu je napravio sajt Bebac.com na osnovu prikupljenih cena iz najvećih prodavnica dečje opreme,

apoteka i hipermarketa. Oni su izračunali da je roditeljima u Srbiji samo za nabavku prve

najneophodnije opreme, garderobe i kozmetike, potrebno dve prosečne plate, a taj iznos ide do

vrtoglavih 282.000 dinara!

A ako kažu, najveći problem je što će već kroz dve nedelje morati da obnove preraslu garderobu, pelene i

dotrajale higijenske preparate.

Povraćaj PDV

"Roditelji se najčešće opredeljuju za odlazak i kupovinu u zemljama EU, gde je cena bebi-opreme

višestruko jeftinija. Pored toga se stranim državljanima odmah refundira PDV, a bebi-hrana je oslobođena

nameta, pa se kupovima u inostranstvu veoma isplati", kaže Marina Telpinger i naglašava da budući

roditelji u nabavku uglavnom odlaze u Mađarsku, Hrvatsku, BIH i Rumuniju, ali ima i onih koji jedino

mogu da priušte kupovinu po pijacama.

SRBIJA DANAS/BLIC

Nemci „rezervišu“ naše srednjoškolce za rad u staračkim

domovima

Potraga za medicinskim radnicima iz Srbije poslednjih meseci poprimila je oblike utrkivanja, gde se čak i

našim lekarima koji rade u Nemačkoj, a dovedu radnika sa naših prostora, isplaćuju bonusi

Potražnja za medicinskim radnicima iz Srbije koji bi radili u Nemačkoj otišla je korak dalje, pa lanci

staračkih domova sada dele promotivni materijal srednjoškolcima.

Oni tako pokušavaju na vreme da obezbede novu radnu snagu, koja im u Nemačkoj nedostaje.

Kako kaže mr Biljana Jovanović Glavonjić, pomoćnica direktora Medicinske škole „Nadežda Petrović“ u

Zemunu, u ovoj školi đacima je podeljen promotivni materijal nemačkog lanca staračkih domova „Pro

seniore“.

Đacima nude volontiranje, stipendiranje, praksu, po završetku škole i zaposlenje, a odlično znanje nemačkog

jezika nije presudno. Dozvolili smo da podele flajere koji upućuju na njihov sajt tek nakon što smo proverili

njihove licence i uslove koje nude, ističe Glavonjić.

Zdravstveni radnici iz Srbije godinama predstavljaju poželjan kadar u evropskim medicinskim ustanovama.

Kako ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, najveći broj poslodavaca koji traže naše državljane je iz

Nemačke.

U skladu sa sporazumom o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj,

potpisanim 2013. godine, predviđeno je zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara na poslovima osoblja

za zdravstvenu negu starijih lica i bolesnika u bolnicama i drugim ustanovama takvog tipa širom Nemačke,

kažu iz NSZ.

Potraga za medicinskim radnicima iz Srbije poslednjih meseci poprimila je oblike utrkivanja, gde se čak i

našim lekarima koji rade u Nemačkoj, a dovedu radnika sa naših prostora, isplaćuju bonusi.

Bolnice i starački domovi spremni su da plate od 500 do 2.000 evra po osobi dovedenoj na probni rad od

šest meseci, te u Nemačkoj postoji i nekoliko stotina specijalizovanih agencija.

Ova zemlja planira da „uveze“ čak 120.000 lekara raznih specijalnosti, a tražnja je najveća u najbogatijim i

najgušće naseljenim saveznim državama, Bavarskoj, Baden-Virtembergu i Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Prema podacima NSZ, na birou rada 2015. godine bila su 17.882 medicinska radnika, dok ih je 2016. bilo

18.698. Nemačka kompanija momentalno traži 1.350 medicinara.

Roditeljima koji kasne sa plaćanjem vrtića deci dug naplaćuju

izvršitelji

Dugovanja korisnika zaključno sa 30. decembrom 2016. iznose 220 miliona dinara.

"Najviše se duguje predškolskoj ustanovi 11. april sa Novog Beograda jer je to opština sa najvećim brojem

korisnika", rekli su za portal Gradski biro u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu.

Kako navode, Sekretarijat finansira delatnost predškolskih

ustanova i redovno vrši transfer novčanih sredstava za potrebe

njihovog poslovanja, ali velika dugovanja utiču na prihodnu

stranu, odnosno priliv novčanih sredstava u budžet grada

Beograda.

U Sekretarijatu dodaju da nije ugroženo funkcionisanje vrtića.

Odredbama Ugovora o dnevnom boravku deteta u

predškolskoj ustanovi, koji svaki korisnik usluga zaključuje sa

predškolskom ustanovom prilikom upisa deteta u vrtić,

regulisana su sva prava i obaveze roditelja kao korisnika

usluga i predškolske ustanove kao davaoca usluga, a time i obaveze roditelja po pitanju plaćanja utvrdene

cene boravka.

"Ovim ugovorom je regulisano da će, ukoliko roditelj tri meseca uzastopno ne izmiri dospele obaveze,

predškolska ustanova pokrenuti postupak prinudne naplate, što ustanove i čine - pokreću se tužbe protiv

roditelja. Ne postoji nijedan pravni osnov za otpis dugovanja", rekli su u Sekretarijatu.

Pravo na naknadu ukupnih troškova boravka u predškolskim ustanovama čiji je osnivač grad Beograd,

zaključno sa 10. februarom ostvaruje 5.507 dece.