Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet oktobar 2012 broj 82

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet oktobar 2012 broj 82

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-oktobar-2012-broj-82 1/40

/ GODINA XIV - BROJ 82 www.monopollist.com

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, oktobar 2012.



Evo, već se bliži kraj prvom mesecu novog semesra. Doduše, mnogima je još uvek u glavi samo o da konačno seknu i ajuslov za upis naredne godine. Umeso da na miru prae predavanja i uhodavaju se sa novim gradivom, mnogi sudeni se

još uvek „druže“ sa proesorima u „produženom okobru“ (da budem zvaničan). Ako vas je nedavno miholjsko leo pomaloi zanelo, kranje je vreme da se rgnee i počnee da učie. Isina je da Bolonja još uvek nije zaživela u punom sjaju, da će seuslovi upisa godine i dalje poošravai i da ćee i dalje (izuzev onih zaisa vrednih) jurii uslov za budže u okobru, umesoda raserećeni praie predavanja u A1 ili A6. Ali, oplo vam preporučujem da uživae u ovom neponovljivom periodu svogživoa. Previše je oga lepog sadržano u mladosi, previše je vremena i mogućnosi pred vama, da bise već sada rekli: „Nemogu više, dosa mi je!“ U živou vas čekaju mnogo veći problemi od ESP bodova i Varijanove knjige. Zao budie vredni,posećuje predavanja i veruje u svoje principe. MonopolLis ove godine slavi 15 godina posojanja i u je gde jese zahva-ljujući svojim principima. Bio je i osao časopis svih vas, posvećen vašim problemima, i nasojao je da ne popuša pred bilokakvim priiscima. Uveren sam da će ako i osai, jer je naš ugled naša najveća vrednos i najbolja preporuka, i soga ćemoučinii sve da ne izneverimo vaše poverenje.

Stefan ĐERASIMOVIĆ

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Stean ĐERSIMOVIĆFAULTET: Igor IVAŠOVIĆEONOMIJA: Selena IVANOVIĆDUŠTVO: Bojana ANDIĆMOZAI: Mira OBENIĆP: Ivana MANDIĆ

FOTOGRFIJA: SVETOZA KRDŽIN

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBILA riD sudio, Beograd www.sudiorid.ne

ČLANOVI EDACIJE: Nikola ŠONDIĆ,Ivana MANDIĆ, Ivana VUOVIĆ, IvaOLUNDŽIJA, Dušan VOJNOVIĆ, SteanĐERSIMOVIĆ, Bojana IVČEVIĆ, atarinaILIĆ, atarina SAVIĆ, Bojana MAOVINOVIĆ,Bojana ANDIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ,Ivana MITOVIĆ, Igor IVAŠOVIĆ, NenadSTIĆ, Nenad UŽIĆ, Andrea IZMANIĆ,

Selena IVANOVIĆ, Ivana OVAČEVIĆ, Jelena JANOVIĆ, Tamara BEOČANIN, Mira OBENIĆ,Sandra BALI, Ana PEŠIĆ, Jelena MALETIĆ, Tatjana

JEINIĆ, Nela MILOŠEVIĆ, Nevena DELJANIN,Igor PAVLOVIĆ, Nena BEČIĆ, Milica

JOVANOVIĆ, Marta LUTOVAC, Veljko BOJOVIĆ,Srđan MILIĆ, Branimir IVANOVIĆ, SojaĐUOVIĆ, Marija TOMIĆ, Marija PANTOVIĆ.LETOI: Soja VULIĆEVIĆ,Dimitrije CVETOVIĆ

„MonopolList”časopis Sudenske unije Ekonomskog akuleaamenička 6, 11000 Beograd, Srbijaeleon: + 381 11 30 21 [email protected] www.monopollis.com

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Sean ĐERSIMOVIĆeleon: +381(0)65 2200 [email protected]

MENADŽE:Dušan VOJNOVIĆeleon: +381(0)63 7329 [email protected]

ESOVI SU AUOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSAVLJAJU ZVANIČAN SAV SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSVU EONOMSOG FAULEA NA POMOĆI U EALIZACIJI OVOG BOJA

Uvodnik

m e m b e r o f :

Sadržaj

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioeka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIS/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenička 6): Sudenska UnijaEkonomskog akulea u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISCOBISS.S-ID 117255180

f a k U l t e t

e k o n o m i j a

d r U š

t v o

m o z a i k

4. Urednička Strana 5. intervjU Sa StUdentom prorektorom6. Smerovi na fakUltetU8. intervjU Sa prof.dr milićem milovanovićem9. konferencija i UpiS predmeta 10. programi razmene i letnje škole

12. BUdi U tokU14. dvoUgao aSiStenata

15. Urednička Strana 16. elinor oStrom17. povećanje pdv-a 18. pad kreditnog rejtinga Srbije19. privreda Slovenije20. CarinSki rat21. imlek

22. Urednička Strana 23. eko kUtak 24. gej vS Strejt25. Stiv džobS i bil gejtS

26. Univerzitet ešvUd27. jovan dUčić28. ljUbav na ekof-U29. dani vina

30. Urednička Strana 31. atelje 21232. intervjU Sa anicom dobrom33. bordžije34. kaće preporUčUjU36. deSet najzanimljivijih poSlova današnjice37. fenomen gangnam Style38. zaBavna Strana



4

fakUltet

prema spisima čuvenog lainskogpesnika Ovidija, jedna od najne-običnijih proslava u Sarom imuslavila se 15. okobra pod imenom

„Okobarski konj’’. Naime, ovaj obred, po-svećen rimskom bogu Marsu, dešavao sena Marsovom polju, izvan bedema gradaima. Birani su najbolji rani konji e go-dine, koji su bivali uprezani u dvokolice.Održavala bi se rka zaprega, a pobednič-ki desni konj zaprege bio bi žrvovan ko-pljem na olaru u čas Marsa. Međuim,u nije bio kraj. onju bi odsecali glavu,koju bi punili kolačima, i rep. ada bi seceremonije nad glavom konja završile, ona

bi bila bacana dvema gomilama ljudi – sa-novnicima gradskog naselja Subura i sa-novnicima Via Sacra, da se oko nje bore.Pobednički im je sicao pravo da odneseglavu u svoju čevr, dok bi rep bio odno-šen na Forumsku egiju, odakle bi kapalakrv. Ovim činom je bio obeležavan kraj se-zone raovanja i ževe, i slavljen novi poče-ak, koji se ogledao u izborima za gradskepreore, konzule, id. Iako sa današnjeg,civilizovanog glediša ova svekovina de-luje krajnje jezivo, primiivno i varvarski,njena simbolika je jasna. Obeležavao senovi počeak.Počeak česo označava promenu. Jaz kojiposoji između počeka i osvarenja pro-mene jese – čekanje. A ono se najčešćeilusruje redovima ljudi, koji nervozno

apkaju u mesu. ada govorimo o redovi-ma, ko bi o ome bolje znao od sudenaa,koji su srpljivo čekali u redu kako bi kupiliormulare za drugi okobarski ispini rok.ako ne bismo čekali u redovima, saveujese dolazak ranije, koji podrazumeva žurbu,ili prosije rečeno – jurnjavu. Okobar jeidealan mesec za jurnjavu, zar ne?! Jurimouslov za godinu, budže, kredie, dom, si-pendije, BusPlus povlasice i gomilu drugihsvari. Da ne bismo došli u neprijanu siua-ciju, pame u glavu, rokovnik u ruke i dobraorganizacija vremena. Zao šo je vreme sve

više redak resurs, a mogućnosi su mnoge.Pogoovo za brucoše, koji su mogli da seupoznaju sa EOF-om na konerenciji naZlaiboru, organizovanoj od srane Su-

denskog parlamena, kao i sa događajimakoje im je pripremio SUEF, popu Brucoši-

jade. Ova organizacija, zajedno sa Savezomsudenaa, pokušaće da nadmaši očekivanjaorganizacijom sudenske konerencije unovembru, akođe na Zlaiboru. AIESEC iMarkeing radionica će se akođe porudi-i da sadržaj dešavanja na našem akuleuosane boga i kvaliean, pomoću svojihzanimljivih radionica i prijema novih čla-nova. reba spomenui i učenje kineskog

jezika za sudene EOF-a, šo je pravanovina. Dakle, novi počeak i promene nakoje se reba prilagodii.Dugo najavljivana promena bila je i izme-na Zakona o visokom obrazovanju, usvo-

jena u Skupšini Srbije počekom okobra.Budžeski uslov od 48 ESPB za školsku2012/2013 osaje na snazi, dok sledi 50 po-ena za sledeću godinu i posepeno smanji-

vanje ispinih rokova. ada je o smanjenjureč, verovano bi većina sudenaa volela dase još pričeka. Pored oga, novi i pomalokonuzni sisem upisa predmea supio jena snagu na EOF-u. Brojne inormacijei dezinormacije su kružile našom cenje-nom usanovom, a nadamo se da će Mono-polLis uspei da iskrisališe sliku ovog si-sema i pomogne neodlučnim sudenimada donesu pravu odluku. Sudeni drugegodine akođe moraju donei binu odlu-ku koja se iče njihovog daljeg usmerenja.

Vešo napisan eks o modulima na našem

akuleu će im pomoći da izvrše racionalanizbor i opredele se za ono šo im najviše od-

govara. Za one ambicioznije i sklonije avan-urizmu, u se izbor ne završava. Pružamoim švedski so opremljen raznim korisniminormacijama o programima razmene su-denaa i lenjim školama, a na njima je daodluče da li žele da izvše promenu i začinesvoj sudenski živo novim znanjima.Sa novih počeaka i promena vraćamo seradiciji i svekovinama. rajem sepem-

bra naš akule je proslavio jubilarnu 75.godišnjicu svog posojanja i krunisao svojevoluivni razvoj od Ekonomsko-komerci-

jalne visoke škole do usanove poznae podimenom Ekonomski akule. valienipredavači i zaineresovani delegai, koji suzajedno diskuovali na emu ekonomskekrize i recesije, porudili su se da koneren-cija prođe u najboljem sjaju. Priča o jubi-leju se u ne zavšava s obzirom da Mono-polLis, časopis koji upravo držie u ruci,proslavlja 15 godina. Mlađe čedo Ekonom-skog akulea i Sudenske unije uspelo jeda odoli mnogim izazovima i nasavlja dasudenima pruža korisan i zanimljiv uvidu segmene sudenskog živoa i šire.Znamo da svaki počeak može bii ežak.Prvi korak sasoji se u prihvaanju novihizazova i mogućnosi. u na scenu supajudva druga – plan i prioriei. Oni će bii ko-risno sredsvo prilikom hvaanja u košac sapromenama. Od Sarih imljana možemonaučii i sledeću korisnu svar – ne gubieglavu, već se na vreme organizuje i iskori-

sie brojne šanse koje vam se pružaju. Igor IVAŠKOVIĆ

oktoBarSki

konj



5

fakUltet

ML: Da li možeš naše čitaoce boljeupoznati sa zadacima i nadležnosti-ma koje tvoja unkcija podrazumeva?I. Š.: Pa ovako, to je jedna od najbitnijihunkcija na Univerzitetu koja se svake go-dine poverava jednom studentu. Studentprorektor učestvuje u radu rektorskogkolegijuma, on prezentuje studentskeprobleme i nastoji da iste reši. Takođe, onupravlja većem prodekana na kome tri-deset i jedan studentprodekan učestvuje uradu i u okviru koga

oni sarađuju kako birešili sva studentskapitanja. Ukoliko stu-denti prodekani nasvojim akultetima nemogu da reše određeni problem, onda seisti rešava na nivou Univerziteta. ML: Kako bi ocenio rad prethodnihprorektora? Po čemu će se tvoj radrazlikovati?I. Š.: Ova unkcija postoji jako dugo. Inte-resantno je to da su mnogi sada uticajni icenjeni ljudi upravo bili studenti prorek-

tori, ali još interesantnije je to što, ko godda je obavljao tu unkciju i radio sve daunapredi i poboljša status studenata, oninisu znali ko to za njih čini, to jest, nisu

bili upoznati sa radom studenta prorekto-ra. Ja nemam nikakvih zamerki na rad svo-

jih prethodnika , ali ću se truditi da plodovi mog rada, koji će svakako biti u koriststudenata, budu transparentni. Takođe,

bićemo uvek na usluzi studentima i oni ćeu svakom trenutku moći da se obrate zaproblem bilo kakve prirode. Eto, upravopo tome će se moj rad razlikovati. ML: Šta će biti na listi tvojih priori-teta tokom tvog mandata?I. Š.: Jedna od bitnijih stavki, kao što sam

već rekao, jeste povećanje vidljivosti radaBeogradskog univerziteta i rada studentaprorektora. Sledeća bitna stavka jeste dase implementacija Bolonjskog procesa,koja je u srpskom visokoškolskom obra-zovanju počela jos 2006. godine, privedekraju. Uticaćemo i na to da se predispitneobaveze vrednuju više od krajnje ocene,zatim da se poveća prolaznost studenatana ispitima na kojima je mala prolaznostna nivou svih akulteta u Beogradu. Ta-kođe, zalagaćemo se da se podjednakoprimenjuje zakon na svim akultetima uBeogradu i naravno, potrudićemo se dastudenti našeg univerziteta budu prizna-tiji u svetu. ML: Po tvom mišljenju, da li ciljeviopravdavaju sredstva?I. Š.: Ovo je interesantno pitanje, po meniciljevi ne opravdavaju sredstva. ML: Kojim sredstvima ćeš se tislužiti sada, kao student prorektorBeogradskog univerziteta, u obav-ljanju svoje unkcije?

I. Š.: Ljudi koji supratili moj dosa-dašnji rad u svoj-

stvu studenta pro-dekana, znaju danajviše vrednujemdijalog. Ovim sred-stvom ću se služiti

i sada kada obavljam unkciju studentaprorektora, jer mislim da je ono najbolje,ali ne isključujem i neka radikalnija sred-stva, ukoliko se studentima ne omoguće

bar elementarna prava. ML: Da li ćeš preduzeti konkret-ne akcije ukoliko dođe do onoga očemu se poslednjih nedelja mnogo

govorilo, a to je da će u budućnostistudenti biti fnansirani iz budžetajedino ukoliko u toku godine ostva-re 50 ESPB bodova i da će studenti

na svim akultetima imati samo 5ispitnih rokova?I. Š.: Odgovor na ovo pitanje je jako kom-pleksan. Ukratko, veliki problem postoji utome što se ESPB bodovi ne vrednuju napravi način i ne vrednuju se podjednakona svim akultetima i na svim univerziteti-ma u zemlji. Za jedan ESPB poen studentmora da provede tačno određen broj satikako bi ga zaradio, a kada se krenulo saimplementacijom Bolonjskog procesa,upravo ovde je došlo do propusta. Uslov da se tako nešto sprovede jeste taj da seESPB poen vrednuje na pravi način, a da

bi se to ispoštovalo svaki akultet mora dasprovede određene reorme. Zaključak priče jeste taj da mi nećemo pristati naove uslove sve dok akulteti ne izvrše re-orme i dok se u potpunosti ne ispoštuje

zakonska regulativa u vezi sa Bolonjskomdeklaracijom. ML: Kako vidiš Univerzitet u Beo-gradu za godinu dana?I. Š.: oliko se za godinu dana može ura-diti zavisi samo od našeg zalaganja. Što setiče ciljeva, oni su postavljeni i mi polakokrećemo sa njihovom implementacijom.Ove godine je Beogradski univerzitetušao na Šangajsku listu 500 najboljih uni-

verziteta na svetu i trudićemo se da našapozicija na toj listi bude što viša i da Uni-

verzitet u Beogradu bude jedna od najbit-

nijih institucija u budućnosti. Milica JOVANOVIĆ

Foto: Svetozar KRDŽIN

Intervju sa studentom prorektoromUniverziteta u Beogradu, Ivanom Šašićem

StUdentima na USlUziU ovom broju časopisaMonopollist razgovaralismo sa Ivanom Šašićem,studentom prodekanomna Ekonomskomfakultetu. OdnedavnoIvanu je poverena i jedna

bitnija funkcija, funkcijastudenta prorektoraUniverziteta u Beogradui to je upravo bio i povod

našeg razgovora u komenas je Ivan bolje upoznaosa svojom funkcijom, alii dao odgovore na nekainteresantna pitanja kojaće sigurno biti od značajastudentima Beogradskoguniverziteta.

Da li ste znali da po Bolonjskojdeklaraciji 1 ESPB bod odgovara

25-30 sati rada studenta, a dastudent u proseku treba da radi40 sati nedeljno?



6

fakUltet Informacije o smerovima

taman si se oporavio od ispinogroka, ako se oporavkom mogu na-zvai dva dana sedenja u kući, a oba-

veze na akuleu e već zovu. Jedvasi se izborio sa prvom godinom, a već ečeka druga sa novim obavezama i izazovi-ma. ek šo si se navikao na promene ra-sploženja proesora i naučio razne vešinedeširovanja njihovih cra lica, i priomsavio na policu knjige položenih pred-mea, kad ono - novi predmei. Uz o idui nove knjige, nova lica, novi počeak, ali iodabir smera koji ce imai ključnu ulogu urazvoju voje budućnosi.

Jedan naš kolega nas je šaljivo posaveo- vao da smer odabiramo po zvuku, j.da seopredelimo za onaj koji nam zvuči „lakše”i „lepše”. Međuim, ma koliko neki nazivizvučali lako i lepo, ne smemo smenui sauma surovu činjenicu da se jedino prekodobro zagrejane solice najlakše i najbrže

dolazi do kraja akulea. Princip je jasan, ami ćemo se porudii da vam u daljem delueksa šo vernije predsavimo smerove na-šeg akulea.

SmeroviNa našem akultetu postoji devet smerova.Za neke važi tvrdnja da daju veću moguć-nost da odmah nakon zaposlenja dobije-te visok polozaj na radnom mestu, dok zadruge važi činjenica da su neverovatnoteški i da ih je gotovo nemoguće završitiu dogledno vreme. Sve bi te priče trebalo

zanemariti i pri odabiru smera jedino setreba okrenuti svom ličnom nahođenju.Negde ćete imati mogućnost da razvijetesvoju kreativnost,a negde svoju logiku, pa

se na osnovu toga možete odlučiti za smer:Statistika, inormatika i kvantativne nan-sije, za logičare, a Marketing i Trgovina sepreporučuju onima sa izrazitim kreativnimsposobnostima. Za one koji su uživali napredavanjima kod ate, idealan smer bio bi:ačunovodstvo,revizija i nansijsko uprav-ljanje. Pitali smo kolege šta misle o svomsmeru, pa pročitajte i njihove odgovore.

trgovinSki marketing i menadžment(tmm)

Sudenima se pružaju znanja i vešine izrgovinskog menadžmena i rgovinskogmarkeinga. Svaraju se kompleni poslovniljudi, koji će imai kako akademska, ako iprakična znanja iz menadžmena nabavke,logisike i menadžmena prodaje. Sudeniprograma MM su osposobljeni za obav-ljanje prehodno navedenih poslova u uslo-

vima globalne rgovine i globalnog ržiša.Marina kaže o ovom smeru: „Ovaj smer jesuper zao šo omogućava sudenima novasaznanja o r-govini, kao izbog pružanjamogućnos ida razviju per-ormanse kargovini. Sem

oga šo sukvalieni pre-davači, proesori sa kaedre su i naklonjenisudenima. Pored oga, prolaznos na ispi-ima sa ovog smera je relaivno velika. Pre-davanja nisu klasičnog ipa (ex-kaedra),

već se svara inerakcija između proesorai sudenaa, šo pomaže prilikom učenja.”

meĐUnarodna ekonomija i Spoljna trgovina

Program ove sudijske grupe se bazira naškolovanju kadrova za rad na poslovima

spoljne rgovine i obavljanju poslova upreduzećima i insiucijama sa međunarod-nom orijenacijom. Program obezbeđujeporebna eorijska i primenjena znanja koja

diplomiranom sudenu omogućavaju dasamosalno analizira i rešava probleme izoblasi međunarodnih nansija i međuna-rodne rgovine.Sandra o ovom smeru kaže: „Dobar je zaošo osposobljava ljude da se bave poslovi-ma spoljne rgovine. Na završnoj godini seuči dosa prakičnih svari iz e oblasi. Pre-poručila bih ovaj smer svima onima kojezanimaju međunarodni ekonomski odno-si, kao i unkcionisanje mulinacionalnihkompanija. Ovaj smer je vrlo perspekivani pruža širok spekar mogućnosi.”

marketingOsnovna svrha sudijskog usmerenja sme-ra markeinga jese da ponudi sudenima

bazična znanja, koncepcije, sraegije i ve-šine savremenog israživanja, kreiranja,planiranja, osvarivanja, praćenja i konroleržišnog uspeha na principima inegralneposlovne lozoje markeinga.Marko kaže o ovom smeru: „Markeing bih

preporučio zbog druženja, jer obiluje imskim radom.

tripUt meri,jednom SeciUpisao si drugu godinu.Pružamo ti odgovarajućesavete koji će ti pomoćida lakše odabereš smerkoji odgovara tvojimanitetima.

“Moramo se navići da nanajvažnijim raskrsnicama ne na-

lazimo uvek znakove.”- Ernest Hemingvej



7

Vežbe su zanimljive i kreaivne. Iso ako,maerija za učenje nije suvoparna, kao šo

je kod nekih drugih predmea.“

račUnovodStvo, revizija i finanSij-

Sko UpravljanjeNa ovom smeru se mogu naučii računo-

vodsvena pravila, kao šo su: pripremanjei prezenovanje eksernih i inernih nan-sijskih izvešaja, konrola i odlučivanje, -nansijsko upravljanje, inerna i ekserna re-

vizija. Program sudijske grupe uemeljen je na savremenim sveskim dosignućimaiz oblasi računovodsva, revizije i nansij-skog upravljanja.Biljana kaže o ovom smeru: „Ovaj smer

„leži’’ onima koji ne vole mnogo da uče eo-riju, već da siču i usavršavaju svoja znanja naprakičnim primerima. Smer računovodsvosam upisala jer volim nansije, odnosno daupravljam novcem, zbog oga šo je o višeopipljivo i konkreno. Pored oga, mogu i dase, na neki način, odvojim od drugih sude-naa ekonomije, koji se uglavnom bave ne-kakvim menadžmenom, pošo za razliku odnjih, mi učimo kako se posaje nansijskimenadžer. Po završeku akulea smer jeperspekivan, može da se nađe dobro plaćenposao za razliku od osalih smerova.”

ekonomSka analiza i politika Ovaj smer vam pruža mogućnost savladava-nja znanja potrebnih za rešavanje problemana mikro i ekonomsko-političkih problemana makro nivou. Naučno je zasnovan nasvim dosadašnjim tokovima razvoja eko-nomske nauke, u domaćim i svetskim okvi-rima. Ukoliko vas interesuje rad u ministar-

stvima, Centralnoj banci, sindikatima, ilipak imate želju da se oprobate kao analitičaru nacionalnoj službiza zapošljavanje,onda je ovo pravismer za vas.Lazar kaže o ovomsmeru: „Naš smerse uglavnom bazirana makroekonomijii mikroekonomiji,pa ko voli da se bavianaliziranjem, a ne

voli dosadne brojkei bilanse iz računo-

vodsva i izučava-nje ponašanja porošača na milion sranaiz markeinga, već voli da se ozbiljno baviekonomijom, ovo je pravi smer za njega.”

tUrizam i hotelijerStvoCilj programa je osposobljavanje sudenaaza obavljanje složenijih poslova u javnomsekoru u urizmu, kao i razvoj vešina izposlovne ekonomije, kao šo su urizam,hoelijersvo i osale komplemenarne de-lanosi.

Ana kaže o ovom smeru: „Super je o šoima malo sudenaa, pa nas samim im pro-esori lako pame i svako od sudenaa imašansu da se isakne. Smer je deo poslovneekonomije, iz čega proizilazi da se svarajumenadžeri i lideri projekaa. Ono šo je ne-gaivno je o šo je ovaj smer omalovažavan,a pruža mnogo mogućnosi.”

StatiStika, informatika i kvantita-tivne finanSije

o god je zainteresovan za berze i nansij-ska tržišta, uzimajući pritom u obzir i savre-mene trendove u ekonomiji, kao i malu kon-kurenciju u vidu dobrih stručnjaka iz oveoblasti, kao i oni koje zanima ekonometrija,

onda je ovaj smer pravi za njih. On ujednonudi spoj teorijskog i praktičnog rada.Đorđe kaže o ovom smeru: „Israživanja sume oduvek privlačila, a saisika je kom-pleksna nauka koja mi je omogućila da serazvijem u om pogledu. Pored oga, mae-maika mi je oduvek išla od ruke, ako da mi

je ovaj smer pružio priliku da se razvijem uom pravcu. Preporučio bih ovo usmerenjesvim onim sudenima koji vole maema-iku, ekonomeriju i israživanja, jer zaisamogu mnogo oga da nauče.”

menadžmentObrazovanje sudenaa radi razumevanjakoncepaa, ehnika i alaa koji se korise uplaniranju, organizovanju, vođenju i kon-

roli poslovnih procesa, je u agendi ovogmodula. Iso ako, ovaj smer omogućava

razumevanje ekonom-skog, socio-kulurnog,ehnološkog, i geo-poliičkog okruženja,neophodnog za do-nošenje relevannihmenadžerskih odluka.Najbolji je za one su-dene koji su dobro or-ganizovani i umeju dapredvide rizike.Srđan kaže o ovomsmeru: „Ne bih pre-poručio ovaj smer,

zao šo se većina predmea uči napame, anema mnogo korisi od oga. Jedino sudi-

je slučajeva mogu da budu zanimljive i odkorisi za sudene koji nisu imali prilikuda vide srukuru neke kompanije iznura.Smer menadžmen je jedan od najlakših, ali

je neporeban. “

finanSije, bankarStvo i oSigUranjeOvaj modul važi za naježi na akuleu. Je-dan od razloga leži u ome šo obuhvaa svekompleksne predmee i zaheva najobimnijeznanje u ekonomiji. Vizija ovog smera jeseosposobljavanje sudenaa za rad u banka-ma, osiguravajućim drušvima, nansijskimorganizacijama, preduzećima, brokersko-dilerskim drušvima, berzama, Cenralnoj

banci i državnoj adminisraciji. Upoznajesudene sa najvažnijim pianjima eorije ipoliike privrednog rasa i razvoja, proble-mima nerazvijenosi, siromašva i nejedna-kosi; sagledavanjem mogućnosi mobiliza-cije i ekasne alokacije domaćih i inosranihnansijskih resursa u cilju podsicanja pri-

vrednog rasa, suzbijanja siromašva i obez- beđivanja održivog razvoja.Milica kaže o ovom smeru: „Dala bih glas

za svoj smer, jer pruža dosa eorijskog zna-nja u vezi sa unkcionisanjem celokupnog bankarskog sisema i o više sa makro nivoa. Dosa je ežak, ali znanje koje se seknena njemu je neprocenjivo.”

ko voli, nek izvoliSada smo i predsavile svaki modul. Naebi je da odlučiš kojim puem želiš da ideš.Nadamo se da smo i barem malo olakšalei da će i komenari kolega pomoći da oda-

bereš pravi pu. Zapami, pu ka cilju nikadnije lak, ali se na kraju i svaki rud isplai.

Srećno pri odabiru!Sandra BALI

Jelena MALETIĆ

fakUltet

“Nadahnut i uspešan životprovešćemo samo ako živimomoralno iz dana u dan, razvije-

mo sopstvene veštine, ako svakiposao radimo sa zanosom, ako usvakoj nevolji pronađemo semeuspeha i ako svake večeri zaspi-

mo zadovoljni, jer smo ispunilisopstvena očekivanja.”- Og Mandino



fakUltet

ML: oliko se Ekonomski akultetpromenio u odnosu na period kadaste Vi studirali?Svi predmei su morali da budu prožeimarksizmom i verom u samoupravni si-sem. Samoupravna dogma je napušena

još pre dvadeseak godina. Marksizam je još obavezan za sve sudene u okviru Os-nova ekonomije. azumeo bih da marksi-zam proučavaju sudeni koje ineresujeisorija ekonomske misli, j. u okviru po-sebnog modula, ali ne i da je obavezan zasve sudene. Izgleda da neki ovde još nisučuli da je pao Berlinski zid.

ML: Vaš predmet se smatra najtežimu drugoj godini studiranja. oji bi-ste savet dali studentima koji imajupoteškoće da ga polože?Za o posoje objekivni i subjekivni ra-

zlozi. U objekivne razloge spada nepridr-žavanje principaBolonjskog pro-cesa. Sudenima

je dozvoljeno pre-nošenje ispia akoda isovremenopolažu predmeekoje su preneli iz prve godine i slušaju pre-davanja sa druge. Porudili smo se da odr-žimo sveski nivo koriseći najpopularnijiudžbenik mikroekonomije, koji je preve-den na dvadese pe jezika, ali su rezulai

nezadovoljavajući. Subjekivni razlog je ajšo sudeni idu linijom manjeg opora, po-lažu prvo lakše predmee da bi šo pre sekliuslov za upis na sledeću godinu. o je ujed-

no i objašnjenje zašo veliki broj sudenaaprenosi eoriju cena sve do čevre godine.Od sudenaa se na ispiu očekuje određe-no znanje i ne možemo obarai krieruju-me, a siguran sam da oni koji akivno iduna predavanja, vežbe, ali i na konsulacije,polažu ispi bez problema.

ML: Poznato je da ste pripadnik grupe liberalnih ekonomista. Zaštosmatrate da država treba manje dainterveniše na tržištu?Prvo da kažem kako se taj termin kod naspogrešno koristi. Tako je Mlađan Dinkićproglašen za turbo liberala, iako bi on želeoda kontroliše sve sere ekonomskog života,u skladu s trenutnim političkim interesom.Ideja liberalizma je upravo suprotna tome,tj. država treba da obavlja samo najosnovni- je unkcije, kao što su sudstvo, policija, od- brana, a da se slobodna inicijativa prepustipojedincima. Zakon bi trebalo da važi za sveprivredne subjekte podjednako. ao i mnogidrugi ekonomisti, i ja se zalažem za te liberal-ne príncipe, iako mi se čini da je kod nas vrlo jaka inercija državne intervencije. Smatramda je vredno boriti se za ovakve principe, po-gotovo u tranzicionim zemljama.

ML: olika je zapravo odgovornostbiti proesor na uglednom akultetusa tradicijom dugom 75 godina?Odgovornost proesora, bilo na državnom, bilo na privatnom akultetu, je velika, bez

obzira na tradiciju. Trudimo se da obezbe-dimo najviši kvalitet na-stave i ostvarimo prosek evropskih akulteta. Pre- vodimo svetske udžbe-nike, svetski časopisi sunam dostupni, što podra-zumeva da naši studenti

preko računara mogu da dođu do bilo kogizdanja. Mogućnosti za stručno usavršava-nje su prisutne ovde kao i svugde u svetu.

ML: U kom momentu svog života ste

shvatili da Vas ekonomija privlačikao nauka? Zašto ste izabrali baš mi-kroekonomiju kao interesnu seru?ao i većina sudenaa, imao sam maglovi-

u predsavu o ome ša je ekonomija, po-goovo jer sam išao u gimnaziju. U drugojgodini me je posebno zaineresovao pred-me eorija cena, pa mi se čini da sam se

već ad opredelio čime želim da se bavim.Šo nešo duže radie, o vam se više sviđa,

jer okrivae nove svari i perspekive.

ML: ako najviše volite da provodi-te slobodno vreme?

Volim da se rekreiram na Adi. Plivam i vo-zim bicikl. Smaram da je o najbolje mesoza opušanje, koje može da se korisi okomcele godine. Volim i da čiam, omiljeni pis-ci su mi omas Man i Mario Vargas Ljosa.Najviše slušam klasičnu muziku, i o Bahai Bramsa. Ponekad odem i na izložbe slika.

ML: oji biste savet dali brucošima?oji je smer najperspektivniji?Dobru svar su uradili svi sudeni koji su

upisali ovaj akule. Jese eži od drugih,ali se dosa oga i nauči. Prvo reba dainaježe ispie, a posle sve lakše ide. Običnosudenima preporučujem da upišu smerza saisiku, maemaiku i kvaniaivnenansije. Na ovom smeru se uče analiičkimeodi koji se daju primenii na bilo komradnom mesu. Današnja ekonomija jemaemaizovana i sve više će bii. Mali brojnjih se opredeli za ovaj smer, ali o je velikaprednos, jer je lakša komunikacija sa pro-esorima. Ipak, sve o zavisi od preerencijasudenaa.

ML: Vaš moto?Žuri polako.

Marija TOMIĆ

Intervju sa Milićem Milovanovićem,profesorom Teorije cena

trUdimo Se da

održimo SvetSki nivoMilić Milovanović,profesor predmeta Teorijacena, govori o tome zašto

je prednost biti studentEkonomskog fakulteta, otome zašto daje prednostliberalizmu nad državnom

intervencijom, ali i otome kako najviše voli daprovodi slobodno vreme.

Doktorirao je na Ekonomskomfakultetu 1982. godine sa temom”Austrijska teorija kapitala”.

8



fakUltet

9

Ekonomski akultet je osnovan 31. marta1937. godine kao Ekonomsko-komercijalna visoka škola. Još tada je organizovana četvo-rogodišnja nastava na univerzitetskom nivoui sticane su diplome doktora nauka. Desetgodina kasnije, ebruara 1947. godine, Eko-nomsko-komercijalna visoka škola dobijanaziv Ekonomski akultet i postaje sastavnideo Univerziteta u Beogradu.Povodom proslave 75. godišnjice akulte-ta, od 20. do 22. 09. 2012. godine, na Eko-nomskom akultetu u Beogradu održana je jubilarna naučna konerencija. Glavna temakonerencije bila je ekonomska kriza, pa seu skladu sa tim i sama konerencija zvala- From Global crisis to Economic growth - Which way to Take?ljučni cilj konerencije bio je da okupinaučnike, istraživače i kreatore politike idoktorskih studija iz različitih zemalja i dapruži priliku za razmenu iskustava, rezultataistraživanja i novih ideja o problemima kojenameće globalna kriza i recesija trendova.onerencija je obuhvatala naučne oblastiekonomije, biznisa i menadžmenta, kao ikvantitativne metode i analize.Učesnici su bili podeljeni u više grupa, prematemi njihovih naučnih radova, tako da je kon-

erencija obuhvatala brojne teme: od proble-ma zaposlenosti, monetarne i skalne politi-ke, organizacione strukture preduzeća, kojaodgovara trenutnim kretanjima u privredi i sl.Zasebna predavanja održali su proesorMajkl Parkin (Michael Parkin) sa Univer-ziteta u Zapadnom Ontariju, anada, natemu: From Global Crisis to EconomicGrowth: Fiscal and Monetary Discipline Versus eynesian Stimulus, kao i proesorMaksim Nikitin (Maxim Nikitin) sa Visoke

škole za ekonomiju iz Moskve, na temu: Mo-deling Financial Crises.Članovi Sudenskog parlamena Ekonom-skog akulea doprineli su konerenciji

volonerskim radom na samoj organizaciji,a sedam članova je bilo na raspolaganju or-ganizaorima konerencije kroz logisičkupodršku.onerencija je uspešno zatvorena 22. sep-tembra u 13 časova.

Ivana KOVAČEVIĆ

fakUltet

konferencija povodom 75 godina poStojanja ekonomSkog fakUlteta U beogradUFROM GLOBAL CRISIS TO ECONOMIC GROWTH – WHICH WAY TO TAKE?

novi načinUpiSa U narednU

StUdijSkU godinUUPIS PREDMETA

Od ove jeseni na našem akultetu je uvedennovi način upisa u narednu školsku godinu2012/2013, tzv. sistem upisa predmeta. Ovajsistem daje mogućnost svakom studentu,počevši od generacije koja se na studije upi-sala ‘08 i mlađima, da izabere predmete kojeće polagati tokom naredne godine. Pri tome,student može izabrati predmete najmanje uiznosu od 37, a najviše do 90 poena.Prednost ovog sistema je u tome što stu-dentu omogućava da, u skladu sa svojimobavezama i planovima za narednu godinu,sam sebi odredi dinamiku kojom će raditi.

To znači da neće prijavljivati i plaćati škola-rinu za ispite koje nema u planu da polaže unarednoj godini. S druge strane, data je mo-gućnost ambicioznim i vrednim studentima

da studije završe u periodu nešto kraćem od3 godine, ukoliko svake godine budu upisi- vali predmete u vrednosti od 90 poena.

KAKO SE BIRAJU

PREDMETI?Postoji četiri paketa predmeta. Prvi paket

čine predmeti sa prve godine studija, drugisu predmeti sa druge godine, dok treći ičetvrti čine predmeti koji zavise od smeraza koji ste se opredelili. Ukoliko se dogodida ostanu nepoloženi neki predmeti kojisu birani prethodne godine, prilikom upisanaredne godine student će imati obavezuda prijavi sve zaostale ispite iz prethodnegodine. Samim tim, ukoliko student koji je završio drugu godinu i položio ispiteu vrednosti od 100 poena (60 iz prve i 40iz druge godine) i odluči da pređe na ovajrežim studiranja, on za narednu godinu

mora upisati predmete zaostale iz drugegodine u iznosu od 20 poena, a ostatak predmeta uzima iz trećeg paketa, vodećiračuna o uslovu o ukupnom broju poena.

CENA ŠKOLARINE

Cena jednog boda za ispite koji se prvi putupisuju iznosi 1666,66 dinara, dok za ispi-te zaostale iz prethodne godine cena iznosi1333,33 dinara. U cenu su uključeni troško- vi održavanja nastave, izlaska na kolokviju-

me i ispite i knjige za ispite koji se prvi putupisuju. Ovim studentima akultet će izdatipotvrdu, koja im daje pravo da koriste svepovlastice po osnovu studiranja (pravo naporodičnu penziju, zdravstvenu knjižicu,povlašćenu vožnju...). Ukoliko student,koji ove godine pređe na nov način upisa,ostvari minimalni broj poena za nansira-nje iz budžeta, on stiče pravo da za školsku2013/14. godinu besplatno prijavi predme-te. Pravo na apsolventske rokove studentstiče od oktobra one godine u kojoj odslu-ša svih 240 poena. Isto tako, treba imati na

umu da student koji se jednom opredeli zaovaj način studiranja više nema pravo da se vrati na stari režim.

Marija PANTOVIĆ



fakUltet

10

Programi razmene i letnje škole

pored sudiranja, na Ekonomskomakuleu vam se pružaju i broj-ne druge mogućnosi i akivnosi,popu programa razmene i lenjih

škola. Mnogi sudeni sa našeg akulease nađu pred dilemom. Da li ići i propu-sii godinu? ako se odvojii od porodicei prijaelja? ako isrpei nansijski ere?Ono šo posebno ume da zabrine jeseskepičnos (a nereko i nedosaak volje)pojedinih proesora prilikom priznavanjaispia koje su sudeni položili u inosran-svu. izik nesumnjivo posoji, ali veliki

broj sudenaa po povraku sa programarazmene smara da je isplaiv, zbog činje-nice da su saznali mnoge nove svari i se-kli jedinsvena iskusva. Sledeći redovi će

vam pružii bolji uvid i pomoći prilikomdonošenja odluke.

programi razmeneCEEPUS (Cenral European ExchangeProgram or Universiy Sudies)Ovo je program akademske razmene sude-naa i proesora iz Isočne i Srednje Evrope,ali obuhvaa i kurseve jezika i ekskurzije.Započeo je 1993. godine. U pianju je me-đunarodni sporazum u koji je uključeno 13zemalja, uključujući i Srbiju. Osnovna idejase ogleda u uključivanju najboljih i najspo-

sobnijih u razmenu, ali i povezivanju zema-lja Cenralne i Isočne Evrope. Ekonomskiakule, u sklopu ovog programa razmene,pripada AMADEUS mreži, gde su uključe-ni i Univerzie u Beču, Univerzie u Ma-riboru, Univerzie u Skadru, Univerzie uPragu, orvinus univerzie u Budimpeši,Ekonomski univerzie u Braislavi, Eko-nomski univerzie u rakovu, Univerzieu Crnoj Gori i Univerzie u Hrvaskoj.Gore navedeni univerziei usko sarađu-

ju sa našim, pa je svake godine omogućenodlazak na njih u sklopu ovog programa.

Glavni koordinaor cele mreže je Univer-zie u Beču. Jednom godišnje se raspisujekonkurs, a aplicira se puem inernea. Se-lekcija se vrši na osnovu dokumenacije i

inervjua na engleskom jeziku. Po isomprincipu i mi primamo srane sudene iproesore. U okviru programa ne posojiranser nansijskihsredsava, već raz-menu pokriva državadomaćin sipendijomkoja uključuje oslo-

bađanje od plaćanjaškolarine, smešaj,hranu, kao i određenunovčanu naknadu, koja zavisi od države ukoju učesnik puuje. onkurs se ove godi-ne zavorio 15. okobra, ali sledeće godinenikako nemoje propusii šansu da budeedeo ovog nezaboravnog iskusva!

eraSmUSUključivanje svih zemalja svea u jednu je-dinsvenu mrežu predsavlja glavnu odred-nicu agende ovog programa. Sve koji suuključeni u razmenu sipendira EU. Ovimprogramom se želi povećai arakivnos iprepoznaljivos evropskog visokog obra-zovanja. U pianju su maser i dokorskesudije. Programi vode dobijanju dvosrukeili višesruke diplome, pošo je sudiranjena barem dva univerziea u sklopu kon-

zorcijuma obavezno. Sasoji se od 3 aze,a renuno je u oku Erasmus Mundus IIaza, koja raje od 2009-2013. godine. Sve

porebne inorma-cije možee dobiina zvaničnom saju:hp://www.em-a.eu/, ili u zgradi ek-oraa, Sudenskirg 1, kapean Miši-no zdanje.

BASILEUS ( Balkans Academic Schemeor he Inernaionalizaion o Learning incooperaion EU universiies)Program je u sklopu ERSMUS-a i podsi-če mobilnos sudenaa iz zemalja EU u ze-mlje Zapadne Evrope, i obrnuo. Međuim,posoji i program parnersva zemalja EUsa zemljama Zapadnog Balkana, gde, izme-đu osalih, spada i Srbija. U našem slučajudolazi do razmene između zemalja članicaEU (9 zemalja) i zemalja Zapadnog Balka-na, ali ne i unuar ise grupe zemalja. Pri-

java se vrši elekronskim puem na adresu: www.basileus.ugen.be. Projeka je ovorenza mobilnos u svim akademskim oblasi-ma. onkurs za program BASILEUS IV će

bii ovoren od 15. novembra 2012. godine

iSkoriSti šanSU!proširi Svoja znanja i

poznanStva U inoStranStvU!

„Čovek ne može da otkrije noviokean ako nema hrabrosti daizgubi iz vida obalu.” Andre Gide



11

fakUltet

11

fakUltet

do 15. ebruara 2013. godine, a pravo naprijavu imaju svi sudeni, nasavno i ad-minisraivno osoblje. Iznos sipendija zasudene varira od 1.000 do 1.800 evra me-sečno, u zavisnosi od nivoa sudija. Priomsu pokriveni svi roškovi školarina i zdrav-svenog osiguranja, a plaćena je i jedna po-

vrana avionska kara. rajanje programa zasudene je jedan ili više semesara.

UgradGlobal UGRD program razmene pru-ža sudenima osnovnih sudija iz Srbije iCrne Gore mogućnos da provedu jednuakademsku godinu sudija u SjedinjenimDržavama. Sipendija pokriva školarinu,međunarodno puovanje do SAD-a, ma-nji džeparac, kupovinu knjiga, smešaj iishranu, konsulacije i osiguranje u slučajupovreda ili u slučaju bolesi. Sudeni susmešeni u sudenskim domovima, slušajupredmee koji su iz oblasi njihovih sudi-

ja, ali i izborne predmee. Imaju priliku daučesvuju u svim akivnosima i organiza-cijama kao i domaći sudeni, ša više, odnjih se i očekuje daučesvuju u drušve-no korisnom radu isažiranju, kako bi šo

bolje razumeli druš-vo Sjedinjenih Drža-

va. Ovaj program po-soji već niz godina, sim šo se ranije zvaoFOECAS. Veći-na od so penaessudenaa, koji su se

vraili iz Amerike jezadovoljno sečenimznanjem i iskusvima. Na konkurs se moguprijavii svi redovni sudeni sarosi od 18do 26 godina. Porebno je proći medicin-ski pregled, dobro poznavanje engleskog

jezika (polaganje probnog esa, ukoliko

se uđe u uži krug i OEFL esa, ukolikoposanu nalisi), ali i mogućnos sica-nja američke vize. Program obuhvaa sveoblasi sudiranja. Ipak, primaju se samonajbolji. Ono šo se vrednuje jese prosek,liderski poencijal, ambicioznos i, narav-no, znanje engleskog jezika. Aplikacije semogu poslai puem poše, lično se predaina adresu ralja Milana 4a, ili puem mejladrese: [email protected] konkurs, koji će bii uskoro ovoren,obično se zavara u drugoj nedelji januara.

razmena na oSnovU SporazUma oSaradnji i partnerStvU

Podrazumeva univerziee sa kojima ima-mo popisan sporazum, a do sad su o

univerziei u Beču, Mariboru, Ljubljani iBraislavi. Međuim, mogu o biii akuleisa kojima do sada nismo imali saradnju, apošalju nam zvaničnu molbu. Za konkurs

je poreban zvaničan prepis ocena, pismopreporuke od ma-ičnog akulea, CV i još neki ormulari,zavisno od akulea.Sudeni na razmenine plaćaju roškoveškolarine nii pola-ganja ispia, dok sveosalo plaćaju sami.renuno je u okukonkurs razmene saUniverzieom WUu Beču za osnovnesudije, lenji seme-

sar 2012-2013. godine. Uslovi su da bu-dee najmanje reća godina sudija i dobro

vladae engleskim jezikom, a poželjan je iprosek iznad 8,00. Dokumenaciju (CV imoivaciono pismo na engleskom jeziku

i prepis ocena) dosavljae u kabine 154,a konkurs je ovoren do 25. okobra 2012.godine.

letnje škole - tfaS(th fu ac sus)

AIPES (Te American Insiue onPoliical and Economic Sysems)

AIPES je program lenje škole osnovan1993. godine, a „odigrava” se u srcu Češ-ke - Pragu. U lenjoj školi učesvuje preko30 zemalja iz Cenralne i Isočne Evrope,Sjedinjenih Država i Cenralne Azije. Su-

deni se upoznaju sa osnovim principimademokraskog drušva i slobodnog ržiša,koje kasnije primenjuju u svojim zemljama.Škola se održava u julu, a obično raje oko

dve do ri nedelje. Broj prijavljenih sude-naa se povećava iz godine u godinu, pa jeako narasao sa 35 na preko 130 sudenaa!Ohrabrujuć je saisički podaak koji kažeda je ove godine učesvovalo osmoro su-denaa iz Srbije (od oga peoro sa EOF-a). Sudeni su smešeni u domu i o akoda se sudeni iz ise zemlje ne mogu naćiu zajedničkoj sobi, a sve radi bolje socija-lizacije među različiim grupama naroda.Dobijae doručak i večeru, dok se za ručak prepušeni sebi. Predavanja su inenzivna,počinju od ranih juarnjih časova do posle-podneva, od ponedeljka do suboe. Od do-kumenaa za aplikaciju porebno je pismopreporuke nekog proesora, CV, moivaci-ono pismo i prepis ocena, a sve o reba da

bude na engleskom jeziku. Svi prijavljeni ćeakođe morai da napišu esej na engleskom,na određenu poliičku ili ekonomsku emu(eme su dae na saju: htp://www.asin-ernaional.org), kao i da prođu eleonskiili skajp inervju sa članovima FAS-a. Pro-gram koša 3.500 evra po sudenu, mada susvake godine obezbeđene razne sipendije,pa se cira nereko smanji. Ipak, najmanjamoguća cena je 700 evra. Ovim je pokrivensmešaj, polupansion, knjige i specijalni do-gađaji. Pu, ručak i sopsveni roškovi su naračun sudena. Međuim, ukoliko kojimslučajem uspee da impresionirae članovesvojom aplikacijom i pripremljenošću, mo-žee dobii pun iznos sipendije. Međuim,

jako je mali broj ovako srećnih sudenaa.IIPES (Te Inernaional Insiue orPoliical and Economic Sudies)akođe lenja škola, koja se nalazi na riu.raje oko ri nedelje u periodu jul-avgus.Prijave se vrše na isom saju kao i za AI-PES, pošo je reč o isom ondu sredsava,samo su različie lokacije. U principu, uome je osnovna razlika između ova dvaprograma lenjih škola. Sudeni su sme-šeni u kampusu, gde između osalog imaju

i erene za enis i košarku, kao i solove zasoni enis. Posoji i elekronski cenar, akoda je obezbeđen i salan prisup inerne-u. Cena, kao i porebna dokumenacija jeidenična kao i za AIPES program.

zašto da Se prijavite?Zao šo ime sičee nova znanja iz mno-gih oblasi. Zao šo ćee upoznai mnogenacije, bolje razumei druga drušva, zemljei jezike. Zao šo ćee seći mnoga nova po-znansva, koja će možda rajai i čiav živo!Upoznaćee drugu zemlju na jedinsven na-

čin, obogaii sebe i proživei nezaboravnoiskusvo!

Nena BEKČIĆ

Centar za međunarodnu sarad-

nju (CMS) na našem fakultetupostoji od 2004.godine, a za onekoji ne znaju, nalazi se na prvomspratu fakulteta, u kabinetu broj

154. Direktor centra je prof.drSiniša Zarić, a sekretar centraJelena Cvetanović. Kontakt tele-

fon je: 3021-068, radno vremeod 10 do 12 časova, a mejl adresa:[email protected].



fakUltet

BUdi U tokU

SUefOrganizacija tradicionalne konerencije studenata ekonomije na Zlatiboru, u saradnji sa Sa- vezom studenata Ekonomskog akulteta, privodi se kraju uz nadmašena očekivanja kada je rečo broju prijavljenih studenata. Zadovoljstvo je najviše izraženo, kako u pogledu interesovanjastudenata koje zanima ovaj pravac razvoja znanja u privrednoj seri (izražene kroz praktične pri-mere eminentih predavača), tako i povodom širenja mreže kontakata među kolegama. Takođe, brucoši su imali priliku da prošire kontakte i upoznaju se sa kolegama 17. oktobra na „Brucoši- jadi”, koju je i ove godine organizovala Studentska unija.U toku je prijem novih članova, pa ukoliko i vi želite da budete deo projekata koje oni orga-nizuju i doprinesete razvoju organizacije, kao i svom ličnom razvoju, organizujete svoje vreme iučinite studiranje zanimljivijim i lakšim, Studentska unija vas poziva da se priključite i učestvu-

jete u sprovođenju konerencija i seminara i drugih brojnih aktivnosti. Sve inormacije o prije-mu i aktivnostima organizacije možete dobiti svakog radnog dana od 11h do 15h u kancelarijiSUEF-a na Ekonomskom akultetu.

raSpiSan konkUrS za Stipendiranjedo 1000 najboljih StUdenata onkurs za sipendiranje najboljih sudenaa će bii ovoren do 10. novembra 2012. godine,a pravo na sipendiju će imai sudeni koji u školskoj 2012/13 godini upisuju završnu godinuosnovnih akademskih, maser akademskih ili inegrisanih akademskih sudija na akuleimai univerzieima u epublici Srbiji i koji ispunjavaju sve uslove predviđene konkursom. Višeinormacija na: www.dosieja.rs.

zakon o viSokom obrazovanjU – USvojene izmeneSkupština Srbije krajem septembra usvojila je izmene Zakona o visokom obrazovanju, kojima jepredviđeno da student može da se i u školskoj 2012/2013. godini nansira iz budžeta, ako je uprethodnoj ostvario najmanje 48 bodova.Nova zakonska rešenja propisuju i da se u narednom periodu u trajanju od dve školske godinepostepeno smanji broj ispitnih rokova, sa šest na četiri, počev od školske 2014/2015. godine.ako je predviđeno izmenama, student može da se i u školskoj 2012/2013. godini nansira iz budžeta, ako u školskoj 2011/2012. godini ostvari najmanje 48 bodova, odnosno, ako u školskoj

2012/2013. godini ostvari najmanje 50 bodova.Takođe, izmenama je predviđeno i da studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2008/2009. godine, odnosno 2009/2010. godine zadržavaju pravo da se nansiraju iz budže-a najduže godinu dana po iseku redovnog rajanja sudija.

konkUrS za marketing tim magazina StUdentMagazin Suden, najsarije sudensko glasilo na Balkanu, ovara konkurs za sve koji se baveili nameravaju da se bave markeingom. Cilj je ormiranje markeing ima, koji bi imao zada-ak da se bavi prvensveno promocijom časopisa, ali i drugim markeinškim delanosima.o može da se prijavi i kako?onkurs je otvoren isključivo za studente, a prethodno iskustvo u oblasti marketinga je po-željno, ali nije od presudnog značaja. Za apliciranje na konkurs neophodno je poslati CV i mo-tivaciono pismo (maksimalne dužine 500 karaktera bez razmaka) na e-mail adresu: [email protected], najkasnije do 31. oktobra 2012. godine. Za sve dalje inormacije u vezisa magazinom i samim konkursom obratite se na e-mail adresu: [email protected].

kineSki jezik na ekof-UŠkola kineskog jezika i kulure jedeo programa rada ulurnog cen-ra Prozor Šangaja i ubuduće će ima-i i nasavu koja će se, pored nasavekoja se odvija u Domu kulure Su-denski grad, odvijai i na Ekonom-skom akuleu, po predviđenomprogramu saradnje sa SudenskimParlamenom Ekonomskog akul-ea. Nasava je predviđena za 400sudenaa, koji su imali prilike da seprijave od jula meseca i koji će be-splano pohađai časove dva puanedeljno na Ekonomskom akule-u, počev od 17. okobra.Drušvo Daleki isok, uz punu po-dršku ambasade N ine u Srbiji,osvaruje izuzeno uspešnu sarad-nju sa usanovama kulure i obra-zovanja u N ini, među kojima jeusposavljena saradnja sa insiuci-

jama Narodne vlade Šangaja i Insi-ua za naučno-ehničke inormacijeŠangaja, u okviru koje je pokrenukulurno-obrazovni cenar ProzorŠangaja u Srbiji. Pozivamo i drugesudene Ekonomskog akulea,koji su zaineresovani za kineskukuluru, da prisusvuju dešavanjima

u ulurnom cenru Prozor Šangaja,a inormacije o ome, kao i o dau-mima dešavanja, mogu se naći nainerne prezenaciji Drušva Dalekiisok na: www.areassociey.org.rs/Prozor_Sangaja ili na inerne pre-zenaciji Doma kulure Sudenskigrad na: www.dksg.rs .Za svaki konak sa Drušvom Dale-ki isok možee korisii gore nave-dene adrese, kao i konake članovaSPEOF-a.

12



fakUltet

inklUzivna akademija, UkljUči Se!Nakon prošlogodišnje uspešne implemenacije programa „Inkluzivna Akademija’’, ne-

vladina organizacija Forum mladih sa invalidieom i Sociee Generale Bank započinjurealizaciju drugog ciklusa ovog programa, koji omogućava unapređivanje znanja i veši-na osoba sa invalidieom, kao i jačanje njihovih kompeencija na ržišu rada.Edukaivni deo projeka je namenjen svim pojedincima koji žele da razviju svoja znanjai vešine iz raznih oblasi, a pravo učešća imaju svi koji se prijave po predviđenoj proce-duri. im za selekciju će odabrai 10 učesnika, koji će učesvovai u edukaivnom pro-gramu i ime povećai sopsvene izglede za zaposlenje. Projeka se realizuje u Beogradu,a učešće je besplano.Program će bii edukaivno-radioničarskog karakera, gde će kao voloneri, predavači naodređene eme bii i zaposleni iz Sociee Generale Banke. rajaće 4 meseca i sasojaćese iz 2 dela - opšeg i specijalizovanog.Da bise se prijavili za učešće u programu, porebno je poslai CV i moivaciono pismona srpskom jeziku, na e-mail adresu: [email protected], najkasnije do 31. ok-obra 2012. godine.

konkUrS za program Stipendija „drzoran ĐinĐić’’ za 2013. godinUU okviru ovog programa ridese izabranih sipendisa iz Srbije boraviće od juna2013. godine nekoliko meseci na praksi u najpoznaijim nemačkim preduzećima,kao šo su Bosch, Volkswagen i Commerzbank. Boravak u Nemačkoj omogućava imda se upoznaju sa organizacijom, poslovnim procesima i unkcionisanjem velikih iuspešnih nemačkih kompanija, kako bi kasnije o znanje i iskusvo preneli kroz svoje

buduće radno angažovanje u Srbiju.Program je nasao nakon aenaa na dr Zorana Đinđića u proleće 2003. godine, saciljem ispunjenja njegove vizije i približavanja Srbije i njenih građana Evropskoj uni-

ji, kao i svaranja jakih veza između nemačke privrede i budućih l idera u Srbiji .onkurs je namenjen sudenima završnih godina akulea, kao i mladim sručnjaci-ma sa prvim radnim iskusvom. Prijava se vrši isključivo preko zvaničnog saja pro-grama i ovorena je do 12. novembra 2012. godine.

konkUrS „Stvarno važna ideja’’Predloži „Svarno važnu” inicijaivu koja rešava problem mladih u vojoj lokalnojzajednici! Najboljih 15 inicijaiva biće realizovano, a najbolje 3 na kraju konkursadobijaju vredne nagrade. onkurs je pokrenula Fondacija Ana i Vlade Divac, a ovo-ren je do 5. novembra 2012. godine.Da bise učesvovali, porebno je samo da u nekoliko koraka predsavie vašu inicija-

ivu i porudie se da ona bude u prvih 15, koje će uz pomoć Fondacije bii realizo- vane. Po realizaciji inicijaiva biraće se najbolje, a prve ri biće nagrađene vrednimnagradama.Dealjnije inormacije o konkursu i dodana upusva možee pronaći na zvaničnomsaju kampanje „Svarno važno».

tradiCionalnoBUran oktoBar U

aieSec-U

Za sve zainteresovane, veliki događaj podnazivom „Upoznaj AIESEC“ tradicional-no se organizuje 17. oktobra u 20h, naEkonomskom akultetu. Prisutni će imatipriliku da čuju sve detalje o samoj orga-nizaciji, mogućnostima koje im se nude,načinu na koji mogu postati članovi i pro-cesu selekcije, koji ih očekuje kada se prijave. Veliki broj zainteresovanih i prijavlje-nih u ovom konkursu godinama unazad,govori u prilog tome kakvu reputaciju je AIESEC stekao među studentima i kolikoljudi zaista želi da se usavršava na volon-terskoj osnovi, vršeći pozitivan uticaj nadruštvo.Pored toga, AIESEC vas poziva nadešavanje pod nazivom „Sva lica uspeha”20. oktobra od 10 do 14h. Događaj ima zacilj da mladima prenese poruku da ništanije nemoguće ostvariti – ukoliko steposvećeni, odgovorni i istrajni u svojimplanovima. Uspešni ljudi, iz različitih se-ra, predstaviće, u vidu motivacionih govora, svoje životne priče , načine na kojesu došli do svojih ciljeva i svoje male tajneuspeha.Ukoliko ste avanturista i volite da putuje-te, dođite 26. oktobra u Studentski gradna Novom Beogradu i dobićete prilikuda u toku jedog prepodneva obiđete svet.Događaj „Global village“, pod sloganom ,,Doživi svet u malom”, okuplja veliki brojstudenata iz svih krajeva sveta, koji sudošli u Beograd zahvaljujući AIESEC-u ikoji će imati priliku da našim studentima,ali i svim drugim posetiocima, predstavesvoju kulturu, običaje i hranu. Mladi ljudi,

mnogo pozitivne energije, igra i pesma,različitost jezika i nacionalnosti i mnogoosmeha, samo su neke od odlika ovog je-dinstvenog događaja.

veSti iz marketing radioniceMarkeing radionica sprovešće krajem okobra israživanje savova sudenaa Ekonom-skog akulea o pianju sepenovanja diplome. akođe, krajem okobra adionica će, kaoi svake godine, vršii prijem novih članova. U susre predsojećoj konerenciji sudenaaEkonomije na Zlaiboru, Markeing radionica je organizovala dan posvećen markeingu,

gde će na emu „Drugi alas krize: Ša preduzei?” govorii vrsni predavači. Decembar jeradicionalno rezervisan za eklamijadu, koja ove godine proslavlja deseogodišnjicu po-sojanja. Povodom ovog jubileja Markeing radionica pripremiće niz iznenađenja, a kao isvake godine sav prihod od prodaje karaa biće doniran u humaniarne svrhe.

Tatjana JERINIĆ Andrea KRIZMANIĆ

Bojana MARKOVINOVIĆ



14

fakUltet

VELIMIR LUKIĆ

ML: akva je, prema Vašem mišlje-nju, aktuelna ekonomska situacija uSrbiji?Dugo već odgovaram na ovo pianje sanadom da ću kazai nešo novo. Iščekujemrenuak kada ću reći da nam je inacijaniska i sabilna, da imamo planobilansnisuci, da nam je vladin budže u plusu i

javne nansije sabilne, da se sopa nezapo-slenosi smanjuje, da se do posla lako dolazi,

jer je privreda u ekspanziji. Ipak, mnogolakše se uočavaju svari koje ne valjaju.ada budemo bolji i svari će se popravii. ML: oji je ključni ekonomski pro-blem Srbije?Čini mi se da je rojak: neadekvanaprivredna srukura, sporo usvajanje novihehnologija i nedosaak indusrijskogpreduzenišva. ML: ako vidite Srbiju za 5 godina?Znam kako bih voleo da izgleda, kao mirnazemlja zadovoljnih ljudi. Znam da u omemogu učesvovai jedino ako šo mogu

promenii samo jednog čoveka, sebe, unajboljem slučaju uicai na svoje najbliže.Da bi se sve promenio dovoljno je da svakood nas promeni samo po jednog čoveka, i oonog kog najbolje poznaje.

ML: Koji je najveći problem sa kojimse mladi susreću pri traženju posla?Održavam kontakt sa svojim svršenimstudentima. Iskustva onih koji su uspešni upronalaženju posla su sledeća: konkurisanjeza posao na većem broju mesta, strpljivočekanje na poziv na intervju, odlazak naintervju, uspešan ishod selekcije kandidata

nakon intervjua i početak prakse. Okvirno vreme od početka traženja posla do polaskana praksu je 3 meseca. U relativno boljoj po-ziciji su oni koji imaju viši prosek i popunje-

niji CV, jer su veći izgledi da vas pozovu naintervju, ali presudan aktor uspeha je utisak koji ostavite na intervjuu jer tu pokazujetekoliko vredite. Ponosan sam na svoje stu-dente, koji svakodnevno potvrđuju da smozajedno zasluženo prvi i pravi.

ML: Koju osobinu najviše cenite koddrugih ljudi? Ako cenite kompletnog čoveka, onda jednaosobina za vas ne znači mnogo, a još manjemože značiti sve. Ako cenite dobronamer-nost i solidarnost, ali ih dobijete u zajedniš-tvu sa nepraktičnošću, izgubiće na vrednosti.Dobijete li odlučnost i pronicljivost, uparenesa samoljubivošću dobićete beskrupuloznostkao osobinu. Verovatno bi se mogao sačinitiniz matematičkih ormula sa ljudskim osobi-nama, koji bi davao najneočekivanije rezulta-te. Zato treba stremiti savršenstvu duha.

ML: Šta Vam najčešće izmami osmeh?Evo, upravo sam se nasmejao. Mislim da stepronašli način da izmamite osmeh. Dosetkei aorizmi Duška adovića su nenadmašanizvor dobrog raspoloženja. Najslađi je onajosmeh koji vam izmami draga osoba.

ML: Imate li moto/izreku koju volite?

Imam, ali ne jednu, već čitavu hrpu kojačuči negde u glavi i po potrebi se aktivira.Najčešće mudre misli koje utiču na trenutnestavove ili ponašanje usvajam čitanjem, anajviše cenim one knjige koje vas navode naizvođenje vlastitih zaključaka. Ne deluje miprivlačno ideja da možete ravnati svoj životprema jednom motu koji će uvek da vasusmeri na pravi put. ao što stoji u „Malomprincu”: „Ne možete daleko stići ako idetesamo pravo.”

ML: Omiljeni flm/omiljena knjiga.Nijedan pisac koga sam čitao nije me razo-

čarao. Oduševljava me jetkost i duhovitostrancuskih pisaca (Balzak, Andre Žid, Volter,Igo, Mopasan, Anatol Frans), ascinira jednostavnost Andrića, engleska satiričnost

Pekića, nepatvorenost Dučića, bliskost duhai pogleda na svet ruskih pisaca (Dostojevski,Gogolj). Poslednji lm koji sam gledao jeMadagaskar 3, a posebno simpatičan lm mi je Dan mrmota. ML: Šta biste uradili da imate čarobanštapić?Učinio nešto za druge. Šta mislite o želji daprolaznost ni na jednom predmetu sa našegakulteta ne bude manja od 50%?

SNEŽANA MILETIĆ

ML: Kakva je, prema Vašem mišlje-nju, aktuelna ekonomska situacija uSrbiji?U Srbiji je ekonomska kriza dobila držav-ljanstvo.

ML: Koji je ključni ekonomski pro-blem Srbije?Decit ideja.

ML: Kako vidite Srbiju za 5 godina?Zavisi od toga koliko vas, studenata, vidisebe u Srbiji za 5 godina.

ML: Koji je najveći problem sa kojimse mladi susreću pri traženju posla?

Ako imate vezu, nemate problem. ML: Koju osobinu najviše cenite koddrugih ljudi?Onu koju meni najviše zameraju: iskrenost.

ML: Šta Vam najčešće izmami osmeh?Moj sin.

ML: Imate li moto/izreku koju volite?Stroga, ali pravična.

ML: Omiljeni flm/omiljena knjiga. Volim da gledam Almodovarove lmove i dačitam ruske klasike.

ML: Šta biste uradili da imate čarobništapić?

limatizovala bih zgradu Ekonomskogakulteta, za početak.

Bojana KIVČEVIĆ

14

dvoUgao aSiStenata U ovom broju našisagovornici su VelimirLukić, asistent napredmetima Monetarnaekonomija i Bankarskoposlovanje i platni prometi Snežana Miletić, asistentna predmetu Finansijskoračunovodstvo. Evo prilikeda ih malo bolje upoznate.



15

ekonomija

Uvodnik Možda je malo neuobičajeno pisai uvodnik za ovu rubriku u prvom licu, ali načinpripovedanja se jednosavno nameće sam po sebi. Ima li čega ličnijeg od poenci-

jalnog bankroa zemlje u kojoj neko živi? Svaki građanin renunu siuaciji u Srbijireba da shvai i e kako lično.Novinarski posao, makar i amaerski, zaheva praćenje akuelnosi i bivanje u oku.Posle redovnog iščiavanja vesi koje se iču prevashodno ekonomije, a onda i druš-va u celini, osaje gorak ukus u usima. Uisak koji sičee je kao da se pročialisranice i sranice crne hronike, a ne mnošvo konciznih (ovaj pridev, u svelu no-

vijih vrdnji, korisim isključivo pro orme) podaaka koji se iču sanja i okova uprivredi.Izbori su bili i prošli. Dug je osao. Epilog: kredini rejing Srbije snižen, više ne spa-damo u zemlje sa umerenim rizikom, već visokorizične. Prei nam opasnos budže-skog decia koji premašuje šes odso BDP- a na kraju 2012. Ali akva konrola

javnih nansija će povećai akumulirani javni dug na izmaku godine na 57 odso (podsećanja radi, propisani nivo do kog javni dug sme da se kreće je 45% BDP- a ).U čiavoj oj enropiji, poeično nasrojeni premijer mesijanski najavljuje : «Nemasezanja kaiša ni šednje, nema sanovnišvo odakle da šedi. Naša šansa su invesi-cije.» U redu, slažem se sa pr vim delom, nema sanovišvo odakle. Samo se plašimda naš premijer nije dovoljno upućen u priču o kredinom rejingu i ša on znači zainvesiore. Jedino bi sada prizivanje naprirodnih sila u pomoć moglo da pomognenašim visokim unkcionerima da dovedu poreban broj invesiora u zemlju sa ozna-kom visokorizična za ulaganja. Ili možda Puin? Pošo je naš predsednik dao dobarprimer servilnosi i poniznosi u međunarodnim odnosima, oliko da me u nekolikonavraa neodoljivo podseio na Čehovljevog činovnika. oliko smo se porudili daizađemo u susre Vladimiru Puinu, da je dosadašnja ambasadorka u usiji smenje-na uz vrlo jasnu poruku: «Nije Puinov simpaizer.» Hvala na ransparennosi, akoniša. Nadam se da ćemo bii nagrađeni unosnom saradnjom na ekonomskom nivousa njima, inače osadosmo i praznih šaka i bez kičme.Pol rugman je počekom okobra poseio Beograd, izvukao par savea iz udžbe-nika i nasavio dalje. Njegovi domaćini su aplaudirali. rugman je zanemario kon-igenni prisup, davao je sugesije bez ikakvog predznanja o siuaciji u zemlji, niiimajući u vidu isorijski koneks. Nii ga je bilo briga. Samo je dao alibi onima, kojii dalje proiraju, da nasave da se pozivaju na ejnsa. Eho njihovog oduševljenjaonime šo je izrekao jedan auorie na polju ekonomske nauke se i dalje čuje.Naravno, niko ne želi da sprovede naredni logičan poez - smanjenje plaa i penzijau javnom sekoru, j. državne porošnje uopše. Ne opšinskih sekrearica, ne šaler-skih radnika, ne prosvenih radnika (čemu bi se najradije pribeglo, ne sumnjam),

već direkora javnih preduzeća, narodnih poslanika i ponajviše državnih unkcio-nera, koji su nas u ovakvu siuaciju i doveli. Premijer (Ivica Dačić, ako se zbunjeni ine rudie se više da praie ko je na kojoj poziciji) očigledno nije svesan da državamora da šedi. Ali pronađeno je privremeno rešenje. Šoškić je smenjen, Jorgovankaće da devalvira kada joj budu rekli i eo našeg dobrog, sarog poznanika - inacije.Možda ćemo one novčanice sa impresivnim brojem nula, koje su već skoro dve de-cenije muzejski eksponai, ope pusii u opicaj (predlažem da na saklo u koje suuramljene savimo napis cr venim, podebljanim slovima: «azbii u slučaju inaci-

je!»). Možda će priče o čekanju u redu za ulje i šećer ope posai svarnos. Moždaćemo kao braća Grci u Volosu preći na rampu? Priznajem, njima je gore. Imali su, asada nemaju. Mi nikada nismo imali.Ova vladajuća garniura, podložna samo roacijama, ne i izmenama, neodoljivopodseća na par sihova sasava Paribrejkers : «Mi ne idemo nikud, mi ne radimo

niša.» I neka neko meni i mojoj generaciji kaže: «Osaje ovde!» Selena IVANOVIĆ



16

Prvi set Nobelovih nagradaizdat je 1901. godine zaniz dostignuća iz poljaprirodnih nauka. NagradaŠvedske centralne bankeza istaknute ekonomiste

morala je da sačeka do1969. godine. Međutim, usvom životnom veku od 43godine, Nobelova nagradaza ekonomiju pripala jesamo jednoj dami - ElinorOstrom.

U čast i slavu prve žene nobelovca, ElinorOstorm, koja je preminula 12. juna 2012.godine, ali za sobom ostavila, ne samo veli-ko naučno nasleđe, već i veliki zadatak dru-gim ekonomistima, a posebno ženama.

mala dama iz velikog grada Elinor Ostrom je rođena 7. avgusta 1933.godine u Los Anđelesu (SAD) kao ćerka je-dinica Lije i Adrijana Ejvena (Leah i Adrian Awan). Elinor je rođena i živela u nemaštini,koja se samo pojačala kada ju je otac ostaviosamu sa majkom. Glavni izvor teških uslovaživota Ejven porodice u to vreme svakako je bila i Velika depresija, koja je činila da eko-nomske varijable divljaju tokom Elinorinog

detinjstva. Međutim, upravo je vreme Veli-ke depresije bilo presudno za Elinorino da-lje razmišljanje. ao mala, radila je u majči-noj bašti, što joj nije samo dalo iskustva koja većina urbane dece nikad ne dobije, već iteme za dalje razmišljanje - činjenicu da lju-di, kada se nađu u problemima nedostatkaresursa, mogu zajedno raditi na prevazilaže-nju istih problema. Ova činjenica oblikova-la je dalji naučni rad gospođe Ostrom.Elinor Ostrom završila je studije političkihnauka na aliornijskom Univerzitetu iz Los Anđelesa (UCLA) 1954. godine. Na istom

univerzitetu dobija i svoju M.A. diplomu1962, kao i PhD diplomu tri godine kasnije.Prekretnica u životu Elinor Ostrom svaka-ko je početak njenog braka sa kolegom Vin-

sentom Ostromom 1963. godine. Vinsentza Elinor nije bio samo bračni drug i životnisaputnik, već i kolega u akademskim i na-učnim radovima. Par Ostrom je dao velikidoprinos poljima politike, kao i ekonomije.Zajedno sa Vinsentom, 1969. godine, Eli-nor počinje niz neormalnih seminara koje je održavala jednom nedeljno, a koji su idanas aktuelni. Seminari su održavani radidiskutovanja o različitim temama vezanimza političke nauke, ekonomiju, sociologijui radi podsticanja na razmenu ideja. Jednood najvećih dostignuća Elinor Ostrom jeotvaranje radionice pod nazivom Works-hop in Political theory and Policy analysis.Ostajući u daljem kontaktu sa polaznicimaove radionice, par Ostrom je proširio mre-žu alumnija, koja je dovela do putovanjaOstromovih u Nemačku 1981. godine.

tragedija zajedničkog poSeda i nobelova nagrada

Elinor se zalagala za regulaciju javnih dobara. Ona je smatrala da zajednički posedi,tj. javna dobra, treba da budu ili centralnoovlašćena ili privatizovana, što je dokazalai na brojnim ispitivanjima ribnjaka, šuma, jezera, basena, livada i slično. Poseban deonjenog ukupnog rada predstavlja upravoTragedija zajedničkog poseda (Tragedy o the Commons). Tragedija zajedničkogposeda pokazuje da ljudi, kada nemaju in-teres da održavaju neko javno dobro, mogu

dovesti do uništenja istog prevelikim kori-šćenjem tog dobra. Elinor Ostrom je oprav-dano smatrala da javna dobra ne mogu i ne

smeju biti prepuštena na milost ili nemiloststanovništvu, već moraju biti uključena utržišni mehanizam ili državnu regulacijukao zamenu tržišnog mehanizma. Odno-sno, javna dobra moraju biti, ili potpunoprivatizovana, pa će pojedinačna korporaci- ja/ preduzetnik voditi računa o održavanjuzajedničkog poseda, ili moraju biti potpuno javna, u državnom vlasništvu, kako bi drža- va vodila računa o njima.Godina 2009. je bila posebno bitna u životuElinor Ostrom, jer je upravo u toj godini po-stala deo ekonomske istorije. 8. decembra2009. godine, na Univerzitetu u Stokholmu,uručena joj je Nobelova nagrada za životnirad i posvećenost ekonomiji i ekonomskimsistemima. Na samoj konerenciji povodomdodele, Elinor je predstavljena sa temom Van tržišta i države: Policentrično upravlja-nje kompleksnim ekonomskim sistemima.Bila je svesna da dolazi novo vreme, pa jesamim tim često i govorila o reormama. Izato, kao ponosna prva dama dobitnica No- belove nagrade za ekonomiju, može ući uistoriju kao nosilac novog vremena.Za kraj, deo govora koji je Elinor Ostromodržala pri dodeli Nobelove nagrade, a to je: „Mislim da ulazimo u novu, ne, već smoušli u novu eru i priznajemo da žene imajusposobnost da urade sjajne naučne stvari. Ida, ja razumem da je ovo posebna čast da budem prva žena koja je dobila Nobelovunagradu za ekonomiju. Ali neću biti posled-

nja.“ Alan KOVAČEVIĆ

ekonomija Nobelova nagrada za ekonomiju

tragedija

zajedničkog poSeda



17

ekonomija

Osim početka akademskegodine, 1.oktobar označio

je i početak primene novestope PDV-a od 20%. I doku Ministarstvu nansijaočekuju povećanjeporeskih prihoda, građanesu u prodavnicamadočekali novi cenovnici sadramatično višim cenama.

prazna kaSa Nakon majskih izbora, novi (stari) mi-nistar nansija i privrede Mlađan Dinkićzatekao je skoro praznu državnu kasu. Otome u kakvom stanju su bile javne nan-sije, najbolje svedoči njegova izjava da bi,ukoliko se ništa ne preduzme, penzionerii zaposleni u javnom sektoru mogli da senađu u nezavidnom položaju, jer u budže-tu novca za isplatu plata i penzija ima samodo kraja avgusta. Takva situacija bila jepre svega rezultat povećanja javnih izda-taka pre izbora, o čemu najbolje svedočipodatak da je za prvih šest meseci rupa u budžetu iznosila oko 100 milijardi dinara.Takvim tempom trošenja bi budžetski de-cit na kraju godine dostigao 200 milijardi,što je daleko više od projektovanih 152 mi-lijarde dinara. Ono što je takođe činjenica, jeste da je Vlada pri pravljenju budžeta za2012. godinu računala na privredni rast od1,5 odsto, dok su projekcije Fiskalnog save-ta i MMF-a govorile da rasta neće biti, ili daće on biti minimalan. Zbog takvog neodr-

živog stanja, rebalans budžeta bio je neop-hodan, a Skupština ga je, na predlog Vlade,u septembru i usvojila. Jedna od predlo-ženih mera skalne konsolidacije bila je ipovećanje stope PDV-a sa 18 na 20 odsto.

efektiI pre nego šo je mera usvojena, u javno-si se dosa raspravljalo o posledicamapovećanja poreza i generalno o poreskojreormi. ada je reč o poziivnim srana-ma, onda je o pre svega nada da će priliv u budžeu bii veći, mada je sasvim jasnoda će od presudnogznačaja za o biikreanje bruo do-maćeg proizvoda,odnosno oživlja-

vanje proizvodnje.Međuim, premaposlednjim podaci-ma NBS u ovoj go-dini očekivani padprivredne akivnosi iznosiće 1,5 odso,pre svega kao rezula loše poljoprivred-ne sezone, dok se za sledeću godinu pro-gnozira privredni ras od 3 odso.akođe,pojedini ekonomisi ukazuju na iskusvaHrvaske, gde je podizanje sope PDV-asa 23 na 25 odso uvećalo poreske prihodeza skromnih 0,4 odso, dok je isovremeno

broj zaposlenih smanjen za 40.000, pa jekroz porez na zarade izgubljeno čeiri pua

više. Šo se iče Srbije, neke prognoze go- vore da će ova mera dovesi do opušanjaizmeđu 50 i 100 hiljada ljudi u privanomsekoru, kao posledica pada agregane po-rošnje, kao i dodanog ugrožavanja likvid-

nosi preduzeća. Pored ovih negaivnihposledica, pojedini privrednici smarajuda će povećanje PDV-a oerai mnoge r-me u sivu zonu, šo će dodano pogoršaiionako lošu siuaciju u privredi.

Cenovni šok I pored oga šo je PDV na osnovne ži-

vone namirnice osao nepromenjen (8odso), rgovci i proizvođači podigli susve cene. Čak najviše one gde porez nijeni menjan. ako se isposavilo da je raču-nica domaćih ekonomisa da će ova mera

Vlade povećai cene zamaksimalno 0,9 odso,

bila pogrešna. Građa-ne su u prodavnicamadočekali novi cenov-nici sa drasično višimcenama namirnica, aposkupljenja se krećuu rasponu od 3 do čak 40 procenaa, šo će

dovesi do još veće inacije od očekiva-ne. o povrđuje i najnoviji izvešaj NBS,koji predviđa ovogodišnju inaciju od čak 12 odso, dok udeo cena hrane u posku-pljenju iznosi 70 odso. Pored suše koja jezahvaila Srbiju, jedno od objašnjenja zaovako visoku inaciju je i psihološki eekakoji doprinosi da inacija rase i brže negošo bi rebalo. Naime, cene povećavaju ioni koji objekivno ne bi morali, jer želeda se unapred osiguraju, kako ne bi imali

veće gubike. U svakom slučaju, povećanjePDV-a dovešće do pada realnog dohokasvakog građanina ove zemlje.

problemi oStajU

Opši zaključak ekonomisa i privrednika jese da je izosala celovia poreska reor-ma. Iako je usvojen rebalans budžea, de-ci u ovoj godini iznosiće rekordnih 6,2odso BDP-a. Očigledno je zanemarenarashodna srana budžea, gde su ušedemoguće na javnim nabavkama, zaim nasubvencijama ka lokalnim javnim predu-zećima, kao i preduzećima u državnom

vlasnišvu koja su najveći dužnici priva-nog sekora. Prema ome, nova Vlada birebalo prvo da uvrdi gde je sve mogućeušedei. Na kraju, visoka sopa nezaposle-

nosi, rasuća nelikvidnos privrede, kao isve veći javni dug osaju gorući problemikoje povećanje PDV-a sigurno neće rešii.

Veljko BOJOVIĆ

pdv – pare daj vladi

Povećanje PDV-a – uzroci i posledice

Na osnovu izmena Zakona oPDV-u, Vlada Srbije očekuje daće povećati prihode u budžetu za6,7 milijardi dinara do kraja ovegodine i za 33,8 milijardi dinara u2013.godini.



1818

ekonomija

šta je kreditni rejting i kako SeodreĐUje

redini rejing zemlje je procena sposob-nosi država da izmiruju svoje ekuće i du-goročne obaveze. On predsavlja elemenocene kredine sposobnosi i veoma je bi-an pokazaelj poverenja u unkcionisanje

vlade jedne države. U modernom sveukredini rejing određuju specijalizovanapreduzeća, odnosno agencije za kredinirejing, od kojih su najpoznaije: Sandard& Poor’s, Moody’s i Fich aings.od dodele prvog suverenog rejtinga, rej-

ting agencija u prvoj azi traži odzemlje niz ekonomskih i političkihpokazatelja i inormacija. Posle do-dele prvog rejtinga, rejting agencija jednom

godišnje dolazi u zemlju i radi reviziju rej-tinga, uz objavljivanje redovnih godišnjihizveštaja o rejtingu zemlje. Pored godišnjegizveštaja, objavljuje i kvartalne inormacije

o rejtingu zemlje. U slučaju novih zemaljai zemalja u razvoju koje često prati negati- van imidž, veoma je bitno da predstavni-ci zemlje kontinuirano inormišu rejtingagenciju o pozitivnim trendovima u zemlji. Velike međunarodne nansijske institucijeneprotnog i razvojnog karaktera, kao i ve-liki institucionalni investitori poštuju stro-ga pravila da ne ulažu sredstva u zemlje saniskim kreditnim rejtingom. Ove institucijeimaju ustanovljeno periodično praćenje ri-zika zemalja i izveštavanje o utvrđenim ri-zicima, kojim se omogućuje praćenje rizikasvake zemlje na osnovu rejtinga utvrđenihod strane eksternih agencija. Slabljenjekreditne pozicije u velikoj meri utiče napozajmice koje se obavljaju na nan-sijskim tržištima, jer investitori ko-riste ocene specijalizovanih agencijakada donose odluke o investiranju.

značaj kreditnog rejtinga Ako se posmatra ekonomski aspekt rizi-ka zemlje, ocena kreditnog rejtinga zemlje je bitna jer utiče na: kretanje stranih direk-tnih i portolio ulaganja, povećanje kamatnestope na inostrane kredite, kao i povećanjekamatnih stopa u zemlji. Makroekonomskirizik ovakvih kretanja bio bi značajno sma-njenje priliva stranih investicija, a samim

tim i mogućnost pojavljivanja visokog irastućeg platnobilansnog decita, koji

se pokriva ovim investicijama. raj-nji rezultat bi bio narušavanje ma-kroekonomske stabilnosti i smanje-nje nivoa privredne aktivnosti.Generalno, visok kredini rejingzemlje svakako ima poziivan ui-

caj na njen položaj na međunarod-nom ržišu kapiala, na kreanje ka-

manih sopa i na priliv sranih invesicija.redini rejing je veoma važan i za poen-cijalne srane invesiure, koji na osnovunjega dobijaju svojevrsnu ocenu ekonomi-

je zemlje u koju nameravaju da ulažu. Zbog

oga je ovo važan podaak i za vladu e ze-mlje, da bi mogla pravilno ocenii sanje ipreduzei neophodne korake na njegovomunapređenju.

a kod naS...

Agencija Standard & Poor’s snizila je 7.avgusta kreditni rejting Srbije za dugo-ročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa BB na BB minus (sa “rizičnog ”na “visokorizični”) sa negativnim izgle-dima. “Pad kreditnog rejtinga je potpu-no opravdan, jer smo ove godine imalirekordni budžetski decit i veliko pove-ćanje javnog duga” kaže minister nansija i pr ivrede Mlađan Dinkić.Loš kreditni rejting zemlje predstavlja

centralnu prepreku budućem

e k o -nomskom rastu, zbog čega svi

reormski potezi velikim delomzavise od uspeha u podizanju kva-

liteta ove dimenzije makroekonomskogokruženja.Mišljenje i procena rejting agencije suposebno značajni za zemlje koje poten-cijalno predstavljaju nova tržišta, jer je

investitorima u procesu donošenja od-luka veoma važna ocena rejting agencije. Na osnovu kreditne ocene investitoriimaju uvid u kreditni rizik i sposobnostdržava, što ih usmerava i pomaže u inve-sticionim strategijama. ejting doprino-si transparentnosti i boljoj inormisano-sti o zemlji.Ekonomisti smatraju da novo zaduži- vanje nije rešenje, već da bi ono samopovećalo javni dug koji je jedan odosnovnih razloga za sniženje rejtinga.Bez oštrih rezova, pre svega u javnom

sektoru, i dogovora sa MMF-om, kredit-ni rejting će se teško popraviti.

Ivana VUKOVIĆ

Snižen kreditni rejting Srbije

bilo jednomU avgUStU

Agencija za utvrđivanjekreditnog rejtinga Standard& Poor’s je 7. avgusta snizilakreditni rejting RepublikeSrbije za dugoročno

zaduživanje u domaćoj istranoj valuti sa „BB“ na „BB-“, a izgledi za poboljšanjerejtinga nisu više stabilni,već negativni. Kreditnirejting za kratkoročnozaduživanje je ostao „B“.



19

ekonomija

Kada vam neko pomeneSloveniju, verovatno bisteprvo pomislili na predivnuprirodu Bledskog jezerai obronaka Alpa, mirnegradiće i kulturne, madapomalo germanski hladnei pragmatične ljude. Odkompanija, na pamet bivam prvo pali Merkator,

Gorenje, Fructal, TAM, aonim starijima verovatno igramofoni Iskre ili Elanoveskije. I zaista, Slovenija jezemlja sa puno potencijalau oblasti industrije iturizma, koji se uspešnokoriste i zemlja na koju biSrbija trebalo da se ugleda usvakom pogledu.

temelj ekonomSkog razvoja Mogli bismo se zapitati zašto je Slovenijadanas pojam uspešne zemlje za sve bivšesocijalističke države Centralne i IstočneEvrope. Odgovor je vrlo jednostavan i na-lazi se u istorijskom kontinuitetu uspešnogprivrednog razvoja. Nakon 745. godinedolazi do raspada Velike arantanije i Slo- venija dospeva pod vlast Franačke, da bi od14. veka njen najveći deo dospeo u posedHabzburgovaca i na taj način postao deo

budućeg Austro-Ugarskog carstva. Za razli-ku od Balkana, evropske raskrsnice puteva,koja je menjala čitav niz gospodara, Sloveni- ja je mogla da priušti sebi mirniji privrednirazvoj zahvaljujući gospodaru koji se nijemenjao vekovima. Slovenci su, neometaniOsmanlijskim uticajima, mogli da razvijajumanuakturnu privredu oličenu u zanat-skim udruženjima, cehovima. Poznat jenpr. ljubljanski krojački ceh, čiji su članoviutvrđivali cene i međusobno se pomagali,predstavljajući preteču današnjih poslovnihudruženja. Osim toga, dolazi do otvaranja brojnih rudnika uglja i metala, što podstičedalji razvoj metaloprerađivačkog zanata ikasnije industrije.

Uz maršala tita Slovenija je ulaskom u raljevinu SHS (Ju-goslaviju) postala njen najrazvijeniji deo,sa razgranatom železničkom mrežom (još1846. izgrađena prva južnoslovenska pru-ga Maribor-Celje) i industrijom. NakonDrugog svetskog rata za ovu zemlju počinjenovo razdoblje u okviru socijalističke Jugo-slavije. Zahvaljujući nasleđenim odnosima,disparitetima cena na štetu poljoprivrede iekonomskoj autarkiji republika, Slovenijanastavlja sa dinamičnim rastom i razlika iz-među nje i ostatka SFJ dalje se produblju- je. Pred raspad zajedničke države, Slovenija je u stanovništvu SFJ učestvovala sa 1/13,ali zato je stvarala 20% GDP-a i ostvarivala33% izvoza. Zahvaljujući popuštanju cen-tralističkih stega, ostvarena je velika sarad-nja sa zemljama EEZ.

SopStveni pUtNakon raspada Jugoslavije 1991. prve tr i go-dine za Sloveniju nisu bile lake. Izgubljeno je jugoslovensko tržište i slovenačke kom-panije morale su se preorijentisati na zemljeZapadne i Centralne Evrope. Od 1993. kre-će dinamičan razvoj zahvaljujući prodoruna tržišta EU i CEFTA-e. Privatizacija jesprovedena tako što su novi vlasnici predu-zeća postali direktori i radnici. Osim togaoko polovina državnog sektora još uvek nijeprivatizovana. Najveće kontroverze se ve-zuju upravo za slovenačku nepopustljivostprema stranim investitorima, koji imaju vrloograničen prodor na slovenačko tržište, zarazliku od nekih drugih zemalja, poput Polj-ske, koja se revitalizovala zahvaljujući stra-nom kapitalu. Međutim, prvih nekoliko go-dina tranzicije u Poljskoj pokazalo je da šok terapija i liberalizacija tržišta nije najsrećnijerešenje, pa je obustavljen takav konceptrazvoja. Isto tako, i češki energetski gigantČEZ, danas najveća kompanija Centralne iIstočne Evrope, ponovo je u državnim ru-kama. Čini se da upravo zahvaljujući sop-stvenom modelu privatizacije i zaštiti svojeindustrije privreda Slovenije danas ovakoizgleda. Ona se ogleda strukturom karak-terističnom za razvijene zemlje. Dominira- ju usluge sa učešćem od 60% BDP-a, slediindustrija sa učešćem od preko 1/3 BDP-a,dok poljoprivreda čini samo 3% BDP-a.BDP per capita Slovenije 2008. je iznosio28.010 $ i danas dostiže 88% proseka EU27i 73% EU15, tako da Slovenija predstavljanajrazvijeniju novu članicu EU. Ona je bilaprva nova članica EU koja je uvela evro u

januaru 2007. godine, a od 2010. je članicaOECD. Zahvaljujući orijentaciji na elek-tronsku industriju i industriju motornih vozila, Slovenija je zemlja koja ima povoljanpoložaj u međunarodnoj razmeni, sa domi-nacijom tehnološki i kapitalno intenzivnihproizvoda u izvozu pretežno u Nemačku, Austriju i Italiju. I pored spekulacija da jeSlovenija sledeća država koja će zatražiti -nansijsku pomoć EU, njen javni dug i daljeiznosi 42% BDP-a, što je niži nivo zaduže-nosti od Srbije. Stoga, treba očekivati da ćeSlovenci uspešno prebroditi ekonomsku

krizu i nastaviti da budu putokaz ostalim ze-mljama bivše Jugoslavije.

Stefan ĐERSIMOVIĆ

19

Najuspešnija privreda Istočne Evrope

zapad na iStokU

Slovenija je poslednjih godina izvršila velikuekspanziju na tržišta Jugoistočne Evrope, tako da

se sada na primer 30% proizvodnjeGorenja odvija u Srbiji,

a očekuje se da seuskoro ta cifra

popne na50%.



20

ekonomija

politička pozadina Početak XX veka u Srbiji obeležen je poli-tičkim sporazumima, čestim promenama vlada, intrigama, državnim udarima (kralj Aleksandar Obrenović je izvršio dva državnaudara u jednom satu), a sve je to kulminira-lo Majskim prevratom. Ubistvom kralja ikraljice na vlast dolazi kralj Petar Prvi a-rađorđević. Osim promene dinastija, svi ovi

događaji su imali uticaja na promenu spoljnepolitike. Nova vlast je nastojala da obezbedi bolje uslove za spoljnu trgovinu, čime bi sesmanjila zavisnost privrede od Austro-Ugar-ske monarhije. Na tom putu, osnovno pitanje je bilo nalaženje novih tržista. ralj se nijepuno mešao u politiku, pa je ključnu ulogu uuspostavljanju saradnje sa ostatkom Evropeodigrala diplomatija.

tajna deklaracija Sredinom 1905. godine u Beogradu je potpi-san sporazum sa Bugarskom o ukidanju cari-

na i drugih dažbina u međusobnoj trgovini, alitakođe je potpisana i tajna deklaracija kojom je dogovoreno da se sporazum neće objav-ljivati pre nego što Srbija potpiše ugovor sa

Austro-Ugarskom. Međutim, decembra istegodine, Bugarska objavljuje ovaj sporazum, advojna monarhija prekida pregovore ocenju- jući da je ugovor uperen protiv ekonomskih,ali i političkih interesa njihove zemlje. Zabra-nom uvoza i prevoza stoke i svih cerealija izSrbije 1906. godineotpočeo je carinski rat.Bez sumnje, Austro-Ugarska je želela da naprimeru Srbije pokažekako će proći svaka dr-žava koja pokuša bilokakvo povezivanje naBalkanu. Smatralo se da će Srbija, budućiekonomski slaba i zavisna od tržišta Austro-Ugarske za svoje najvažnije proizvode, brzokapitulirati. Na zabrane i pooštravanje drugihmera, koje je otpočela primenjivati Austro-Ugarska na uvoz iz Srbije, Srbija je odgovorilaistim merama (12. januara 1906). Do prime-ne rekurzivnih carina nije dolazilo. Srbija je1906. godine uvela potpuno novu carinskutariu i maksimalne carine na robu iz Austro-Ugarske. Tako je izbio dugotrajni „svinjskirat“ koji je doveo do potpunog ukidanja zavi-snosti Srbije od Austro-Ugarske.

kUlminacija Zabrana prevoza stoke preko teritorije mo-narhije je, navodno zbog zaraze, možda naj-teža mera jer je time Srbija bila zatvorena zadruge zemlje Evrope. Jedina značajna činje-nica do koje je došla tadašnja vlada jeste da je Austro-Ugarska više od 50% uvezene robeiz Srbije dalje izvozila. Tadašnji ministar -nansija Laza Paču je u tome video priliku zarazvoj i nalaženje novih tržišta. U relativno

kratkom roku, Srbija je uspela da preusmeri

izvoz hrane u Nemačku, Tursku, Bugarsku iGrčku, a izvoz stoke u Englesku, Francusku,Belgiju, Italiju, ali i Egipat. Zahvaljujući ovompreusmeravanju održan je nivo izvoza iz ra-nijih godina, ali bitnija posledica je porastizvoza u narednim godinama. U periodu od

objave carinskog rata,pa do zaključenja novog trgovinskog ugo- vora sa Austro-Ugar-skom početkom 1911.godine, izvoz Srbijeporastao je za 26 mi-liona dinara. Sucit iz

međunarodne robne razmene korišćen je zaotplatu dugova, a Srbiji su nuđeni krediti sasvih strana. Obrt spoljne trgovine povećan jeza 100% (1912. godine iznosio je neverovat-nih 200 miliona dinara u zlatu).

problem ili prilika za razvojZa Srbiju je ovaj Carinski rat imao izuzetnopovoljan epilog. oristeći rečne, pomorske iželezničke puteve, uspela je da se spase eko-nomske propasti i da izađe iz ekonomskezavisnosti. Očito je da do promene u struk-turi spoljne trgovine ne bi ni došlo bez ovogproblema. Posle objave carinskog rata činilose da je svaka odluka vlade potencijalna ka-tastroa, ali kako je rekao Leonardo da Vinči:«Svaka se prepreka uklanja pred odlučno-šću», što je potvrđeno i u ovom slučaju.Ostvarenje sucita u spoljnotrgovinskoj raz-meni, ali u praksi, srpska ekonomija ne po-znaje već decenijama. Šta to treba da se desipa da opet proradi srpski inat? Ako je moglotada, onda može i sada. Budućnost je u našimrukama!

Nevena DELJANIN

Svetla tačka srpske ekonomske istorije

CarinSki ratKrajnji cilj projekta zvanog„SVINJSKI RAT“, koji je usvojoj pozadini carinskirat, bio je kapitulacijaSrbije. Kapitulacija je bilaizvestan ishod ako se uzmeu obzir zavisnost u izvozuod 90% i uvozu od 75%.Habsburgovci su, reklo

bi se, zaboravili na jedan

detalj: u ekonomiji, kao i uživotu, jedino što je izvesno jeste da je sve neizvesno!!!Teorijsku mogućnostda se mala zemljamože izvući iz kritičnemonopsonske situacijeu spoljnotrgovinskojrazmeni, Srbija jeilustrovala na ličnomprimeru. To je bila prava

ekonomska pobeda XXveka.

Za vreme carinskog rata, izvozSrbije porastao je za 26 milionadinara, a sucit u robnoj razmenikorišćen je za otplatu dugova.



21

ekonomija

ZA SVAKOG PO NEŠTO

Širokom paletom proizvoda, koju čine sirevi(tvrdi, polutvrdi, beli, topljeni) i maslac, ki-selo mlečni proizvodi (jogurt, pavlaka, kiselomleko), mleko i deserti, „Imlek“ je uspeo dazadovolji različite potrebe potrošača. Oni kojižele da puni energije otpočnu radni dan, moguse opredeliti za sendvič namazan topljenim si-rom sa ukusom šunke ili feferona. Alternativ-no, tu je najprepoznatljiviji brend u kategorijipolutvrdih sireva – Iriški sir, ili „Balans+“ belisir sa probiotikom, koji poboljšava varenje iubrzava metabolizam.Pored tradicionalnogmleka, na listi traže-nijih „Moja Kravica“proizvoda našlo se ičokoladno mleko je-dinstvenog, prepo-znatljivog ukusa, kojinas vraća u detinjstvo.Dobro poznati jogurt „Moja Kravica“ sada imai svoju light varijantu (sa 1,5% mlečne masti),a u ponudi je i porodično pakovanje klasičnog jogurta, za duže uživanje u blagom ukusuovog hranljivog napitka. Imajući u vidu značaj

zdrave ishrane, „Imlek“ je obogatio ponudulinijom funkcionalnih jogurta, koji imaju bla-gotvorno dejstvo na organizam: „Fit effect“ saprirodnim sagorevačima masti za vitku liniju,

„Viva“ sa preporučenom dnevnom dozomvitamina C, za očuvanje i jačanje imuniteta,i „Balans+“ za bolje varenje. Među noviteti-ma su mlečni napitak sa kafom „Flert“, kaoi „Jogood“ sa osvežavajućim komadićima ra-znovrsnog voća. Za najmlađe, čija je potrebaza vitaminima najveća, „Imlek“ je pripremio„Vitalino“, jogurt za decu obogaćen različitimhranljivim sastojcima.

NEKAD I SAD

Mlekarska industrija „Imlek“ je praktičnoformirana 1953. godine, kada je podignutaprva priručna mlekara u PKB-u, u gazdin-stvu „Lepušnica“ u Glogonjskom Ritu. Tada je beogradsko tržište dnevno snabdevano sa3.000-5.000 litara mleka, a samo četiri godinekasnije, UNICEF dodeljuje liniju za pasteriza-ciju i flaširanje 30.000 litara mleka dnevno.1972. godine, „Gradsko mlekarstvo Beograd“integrisano je u „Imlek“, kome se priključuju

mlekare u Beogradu,Požarevcu, Kraljevu,Šidu, Gornjem Mila-novcu i Velikoj Plani.U periodu 2003/2004.godine, Vlada Repu-blike Srbije je „Imlek“prodala investicionom

fondu „Salford“ („Salford Investment Fund“).Od aprila 2010. godine 80% akcija nalazi se uvlasništvu investicionog fonda „Danube Fo-ods“. Danas „Imlek“ ima status regionalnekompanije, koja svoje proizvode plasira i na

tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Ma-kedonije.Nakon privatizacije, u unapređenje poslova-nja uloženo je više od 50 miliona evra. Izgra-

đena su nova skladišta i hladnjače za odla-ganje gotovih proizvoda, uvedeni savremenisoftverski sistemi, nabavljene specijalizovanecisterne, kao i nova oprema za punjenje i pa-kovanje gotovih proizvoda. Posebna pažnjaposvećena je usavršavanju zaposlenih, održa-vanju besprekornih higijenskih uslova i pra-vilnom čuvanju i prevozu mleka, kako bi seočuvala svežina i ispravnost mleka i mlečnihproizvoda. Kvalitet finalnih proizvoda obez-beđen je automatizovanim procesom proi-zvodnje i unapređenom kontrolom kvaliteta.U moderno opremljenoj laboratoriji vrši sekontrola svakog segmenta proizvodnog pro-cesa – od prijema sirovog mleka kao osnovnesirovine, pa sve do gotovih proizvoda. Poredinterne, „Imlek“ važi za jedno od malobrojnihpreduzeća koja svoje proizvode svakodnev-no šalju i na eksternu kontrolu. Kvalitet je naprvom mestu, ali je zdravstvena ispravnostproizvoda najvažniji uslov koji mora biti ispu-

njen pre nego što roba dospe u ruke krajnjegpotrošača.Kontinuiranim praćenjem želja i potreba po-trošača, „Imlek“ proširuje svoj proizvodniasortiman. Brojne inovacije u proizvodnji idizajnu ambalaže doprinose zadržavanju po-stojećih, ali i lakom privlačenju novih potroša-ča. U saradnji sa UNICEF-om, kao društvenoodgovorna kompanija, „Imlek“ podržava suz-bijanje nasilja u školama, donira „Svratište“i organizuje sportske manifestacije za decu,naglašavajući značaj zdravog odrastanja. Nanovosadskom međunarodnom Sajmu poljo-

privrede, „Imlek“ je nagrađen šampionskimpeharom za kvalitet mleka i mlečnih proizvo-da.

Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ

ekonomija

U pogonima „Imleka“ je, između1977. i 1982. godine, prerađivanodo 160 miliona litara mlekagodišnje.

Bliži prirodi uz „Imlek“

mlečni pUt USpeha Zdrav način života postao

je imperativ savremenogdoba. Izbalansiranaishrana nam je neophodnaza očuvanje zdravljai vitalnosti, ali kako topostići? Naš najvećiproizvođač mleka i mlečnihproizvoda uspešno je rešioovaj problem. U modernoj ipraktičnoj ambalaži, „Imlek“

je svojim potrošačimaponudio više od 80proizvoda visokog kvaliteta.Pažljivo napravljeni,puni hranljivih sastojakakoji pozitivno utiču naorganizam, svakog danapružaju zdrav i kvalitetanobrok.



22

drUštvo

Cenim da možee preposavii o čemu se radi u ovom eksu. I, sledi vam upo-zorenje: ovo nije paeičan eks, već su se reči nizale sa puno ljubavi i one slake

euorije koja vas obuzme kada svarae neko maesralno delo. Ideju mi je dala jedna koleginica, akođe vrsna novinarka. ada budeš ovo čiala, znaj da sam i

večno zahvalna.

Imamo mi posebna bića u našim živoima, ne oliko idealna, ali ope, nama kao jedinsvenim indviduama savršena u svojoj nesavršenosi. Majke su najlepše

ime za ljubav. Moja je ežak genijalac.

iSpoveSti jednog blebetala:Milion razloga zašto te volim!

Volim e jer si me naučila da ako nekoga želim da pošujem, moram prvo da mu verujem. Volim e jer me salno eraš da se usavršavam i učim jer je znanje nemerljivi i nezamenljivi adu u živou.

Volim e jer si mi usadila ljubav prema pisanoj reči i knjigama. Volim e jer mi govoriš da u živou moraš malo paii da bi posao jak.

Volim e jer si mi usadila želju da radim ono šo volim. Volim e zao šo me moivišeš jer si videla i preživela gore svari od mene.

Volim e zao šo Bobana i mene voliš najviše na sveu. Volim e jer si mi brisala suze kada mi je prvi pu bilo slomljeno srce.

Volim e zao šo mi više ne dozvoljavaš da ope zaplačem zbog nekoga. Volim e jer sam od ebe nasledila ″ošar jezik″ i ponekad bunovničko ponašanje. Volim e jer si me naučila da su savovi i mišljenja nebinih osoba zaisa nebina.

Volim e jer me i dalje ubeđuješ da prinčevi, uspavane lepoice i kočije posoje samo ako veruješ u njih. Volim e jer si mi pokazala da je zagrljaj najdelovorniji medikamen na sveu.

Volim e zao šo mi salno pričaš da je uzalud prašai nekome ko ne zna da je pogrešio. Volim e zao šo uvek isičeš da si ponosna mama.

Volim e jer si me konačno ubedila da su muškarci zaisa pali sa Marsa. Volim e jer mi svakodnevno pokazuješ da je kuvanje znak da si sposobna i delom osvarena žena.

Volim e jer mi govoriš da su roleri i bicikl bezopasni samo ako naučim kako se zaisa voze. Volim e jer me i danas učiš da volim sa rezervom.

Volim e jer si me naučila da ne budem lenja i razmažena. ada ćeš znai da i je uspela uloga rodielja. Volim e jer si prava riznica mudrolija s obzirom da čovek od ebe svakog dana nauči nešo novo.

Volim e jer si me naučila da ne padam na slakorečive muškarce jer hvalospevaca ima na svakom koraku. Volim e jer i dalje vrdiš da je Zdravko Čolić najveći šmeker na našim prosorima uprkos ainom namrgođenom pogledu.

Volim e jer si jedna zgodna penzionerka. J Volim e zao šo kad budeš pročiala ovaj eks suzdržano ćeš reći da sam o mogla bolje, dok ćeš kasnije brisai suze radosnice.

Volim te zbog još milion razloga, ali, mislim da je ovo sasvim dovoljno.

Hvala ti. Bojana ANDIĆ



23

drUštvo

k onačno! Neka poznata tema u ovojrubrici koja samo zauzima mesto uMonopollistu i koja je zanimljivasamo ovoj budali koja je piše - reći

će 78% ljudi koji gledaju ovaj tekst. Me-đutim, moram da vas razočaram i da ka-žem da uopšte niste u pravu (osim da se

ja ne zabavljam pišući ovu rubriku). Vipekomotivacija je mnogo više od onoga štoimate priliku da vidite na televiziji. To jemnogo više od popusta na nov teleon re-cikliranjem starog. To je, pre svega, jedanpokret za bolju budućnost i dokaz da uz

velike stvari idu najveći! Avgusta tekuće godine na malim ekrani-ma se pojavila zanimljiva reklama o akciji,u kojoj je rečeno da za svaki stari teleonkoji date na reciklažu dobijate popust od5.000 dinara na kupovinu novog iz Vip-ove postpaid ponude.

Ušteda reSUrSa Ideja o ekomotivaciji je nastala mnogoranije, ali u Vipu nisu želeli da šire pričudok prvo nisu uveli red u svojoj kući. Upočetku, to su bile akcije recikliranja iuštede materijala na radnom mestu (uposlovnicama i u upravnoj zgradi). Cilj jeprobuditi svest kod radnika da vode raču-na o životnoj sredini.Počelo se sa uštedom papira. Stalnimkomuniciranjem da štampa nije uvek neophodno rešenje i podešavanjem svihštampača na režim dvostrane štampe,

upotreba papira je drastično smanjena.Pored toga, Vip je uveo mogućnost pla-ćanja računa preko interneta (što ujednoznači da nema čekanja u redu) i, naravno,sav nepotrebni papir se reciklira. ada je

u pitanju ušteda plastike, plastične čaše suzamenjene staklenim i umesto aparata za

vodu plastičnih balona koriste se bokalisa lterima za vodu, što je dovelo do do-datne uštede resursa.U 2011. godini priku-pljeno je i reciklirano8,5 tona papira, 8 tonaambalažnog otpada i 40tona električne i elek-tronske opreme. Trebadodati da je smanjenačak i potrošnja vodekoju koriste zaposlenina svojim radnim mestima. Njih niko netera da ostanu žedni u toku radnog vreme-na, već samo da vode računa o potrošnji

vode.Zatim, smanjena je potrošnja goriva iCO2, što je dovelo i do uštede vremena,

jer su poslovna putovanja zamenile videokonerencije. Međutim, za neophodnaputovanja takođe postoji ekološko reše-nje. Početkom godine, vozni park Vipaosvežen je sa 28 Tojota Prius hibridnihautomobila, što bi trebalo da donese ušte-du od 17000l goriva i 45t CO2 godišnje.Najlepša vest se uvek ostavlja za kraj. Naajčevom brdu, u blizini Grocke, kom-panija Vip je napravila stanicu za primo-predaju signala na zelenu energiju, tač-nije na solarne panele i vetrogeneratore.To predstavlja pravu revoluciju, jer se sa

jedne strane smanjuje potrošnja električ-

ne energije, a sa druge otvara mogućnostpostavljanja baznih stanica na mestima dokojih, iz različitih razloga, ne može da sedopremi električna energija.

eko timNaravno, zaposleni imaju veliku uloguu čitavom programu recikliranja koje seodvija u Vipu, jer su oni ti koji će stečenenavike preneti svojoj porodici, komšija-ma i lokalnoj zajednici. Eko tim je sači-

njen od ljudi iz različitih odeljenja kom-panije, koji radi na volonterskoj bazi idonosi važne odluke za dalje interne ieksterne eko aktivnosti Vipa. Značajniji

rezultati rada ekotima se ogledajuu eko adaptacijiprostorija u kom-paniji, organizo-

vanju eko izletana značajne da-tume za očuvanježivotne sredine(npr. Dan bez

automobila je obeležen organizovanim biciklističkim turama - spajanje lepog ikorisnog), postavljanje eko podsetnika usvim kancelarijama Vipa na kojima pišena koji način se može smanjiti potrošnjaenergije u određenoj prostoriji, popis po-trošenog materijala i slično.

vraćanje na početak pričeSad ću se ponovo vratiti na priču o Vipekomotivaciji i ciljevima samog projek-ta, jer smatram da ćete tek sada razumetisamu akciju. Shvatili ste da nije u pitanju

jefin trik i da u Vipu stvarno vode računao životnoj sredini. Ekomotivacija se možeposmatrati kao najlogičnija inicijativa

jednog mobilnog operatera za podstica-nje njegovih korisnika i građana da reci-kliraju. Pošto kod nas nije razvijena svesto vrednosti recikliranja, neko mora to da

promeni. Najbolji način je da se pokažeda čuvanje životne sredine ima i praktičnuprimenu (u ovom slučaju smanjenje cenemobilnih teleona). Ohrabrujuća vest jeda su reakcije na ovu akciju uglavnom po-zitivne.Za kraj, neću da dužim. Pitaću vas samo:ŠTA ČEKTE? eciklirajte, uključite se urazličite akcije, promenite svet menjajućisebe, jer ipak SVET NIJE ZA BACANJE!

Nenad UŽIĆ

Vip ekomotivacija traje do krajaoktobra, ali u planu su nove ak-

cije koje će dodatno motivisatiljude da vode računa o životnojsredini. Više informacija na Vip-

mobile.rs i Vipekomotivacija.rs.

eko kUtak

Vip ekomotivacija



24

drUštvo

SUkobljene StraneZagovornici ideja supronih gej paradižesoko se proive isoj i smaraju ovakvedogađaje sramonim po državu i srpski na-rod uopše. Da li zaisa svojim delovanjempomenue manjine “narušavaju” srpskeradicionalne vrednosi? Mnogi će bez raz-

mišljanja odgovorii povrdno. Proivniciakođe navode da su akve maniesacijeindikaori “bolesi” koja će, ukoliko se oneusale, posai jedan od glavnih problemadanašnjice, kao i vaspiavanja budućih ge-neracija. Između osalog, smaraju da senjihovim održavanjem, umeso inegrisa-nja u jedan drušveni sisem, kao rezuladobija samo konraeeka.Međutim, strana koja pruža podršku neu-morno ponavlja da se zabranom gej paradesamo blokira dalji razvoj društva i bilo ka-kav vid perspektive koja će nas “pogurati”

napred, ka državama koje su ovaj “problem”rešile mirnim putem. Takođe, ističu da sepolitička opredeljenja države ne podudarajus onim koje ona “primenjuje”. Da li je de-

mokratija samo praznapriča iza koje se krije nešto sasvim

suprotno? Dok se odgovor čeka, njihova pi-tanja se nižu. Zar demokratija ne povlači sasobom jednakost, ravnopravnost i toleranci- ju? Ako je tako, zašto onda teško prihvatamogrupu ljudi koja se po nečemu razlikuje, a sa-mim tim i izdvaja od većine? Smatramo li datreba okrenuti glavu svaki put kad se susret-nemo s nečim novim? Hoćemo li ostvaritinapredak naglašavajući odstupanja, umestoda naglašavamo sličnosti? Na kraju, da li seovde javlja slučaj kršenja osnovnih ljudskihprava, tačnije prava manjinskih grupa?Odgovori na isa pianja se drasično ra-zlikuju zavisno od srane kojoj su onaupućena, šo najčešće rezulira sukobom.S obzirom na o da obe srane razmišljaju“racionalnije” jedna od druge, rešavanjeovakvih sukoba predsavlja pravi Siziov posao, a jedino šo osaje po završeku sva-kog je jedan veliki znak pianja.

treće okoU svakoj, pa i u ovoj priči, postoji grupa suz-držanih. Oni ističu da svaka nagla promenaneosporno implicira problem, pogotovo ako vodi iz krajnosti u krajnost. Takođe, slažu seda je javno mnjenje država čvrsto “gradila” iusmeravala godinama, i da je suludo čak i po-misliti da bi se ono moglo promeniti “prekonoći”. Dakle, ovaj “problem” treba rešavatipostepeno, kako se ne bi javio osećaj ugrože-nosti ili nesigurnosti kod bilo kog pojedincaili grupe. ako kažu, naše društvo je druš-tvo sa duboko ukorenjenim predrasudama,

pogotovo kada je reč o homoseksualizmu, iizuzetan napor je potrebno uložiti u njihovouklanjanje. Pored toga, navode da je od veli-

kog značaja ići u korak s vremenom i preva-zići prepreke koje koče razvoj društva. ao veoma bitan, iznose i stav da su jedino tole-rancija i razumevanje, proisteklo s obe strane,ključ za rešavanje ovog “problema”.

nova biblija Na izložbi pod nazivom «Ecce Homo»,održanoj 3. okobra 2012. u prosorijamaCenra za kulurnu dekonaminaciju, pri-kazane su slike švedske umenice Elizabe-e Olson Valin koje su proivnici LGB-aokarakerisali kao bogohuljenje i vređanjereligijskog učenja. Naime, 12 izloženih sli-ka pokazuje Isusa Hrisa okruženog ran-sseksualcima, HIV poziivnim i gej osoba-ma. Umenica je objasnila kako joj je cilj

bio da preispia sam odnos koji religija ihrišćansvo imaju prema homoseksualci-ma, i o upravo kroz lik Isusa. Ipak, većina

je ovaj ges shvaila kao ismevanje religije,a samu ideju predsavljanja Isusa u ženskimcipelama kao uvredu, koja je čiavu siuaci-

ju samo vraila par koraka unazad.

«što možeš danaS, ne oStavljaj za SUtra»

U čevrak, 5. okobra, zvanično je zabra-njeno održavanje Parade ponosa i svihskupova planiranih za dan posle, j. za 6.okobar. azlog ome je procena MUP-ada njeno održavanje predsavlja prevelikirizik po bezbednos građana. Međuim, som procenom se nisu složili organizaoriPrajda, koji su izjavili da će povodom ovezabrane uložii žalbu Usavnom sudu, kao

i da će se sledeće godine oni slobodno pro-šeai gradom. Marta LUTOVAC

Večiti derbi

Ovih dana se napozamašnoj listineodgovorenih pitanja i“atraktivnih” tema možepronaći i gej parada, ili,prevedeno na srpski,“problem” koji napredujeu istom smeru kao i naš

državni dug i čije se rešenjene nazire. Međutim, silomprilika, ovde su mišljenjapodeljena, i dok jednastrana pruža punu podrškuovom skupu, druga stranavredno radi na tome daspreči realizaciju istog.Mora se, ipak, spomenutii mala grupa ljudi koja jeodlučila da “apstinira” i

nepristrasno posmatratok događaja izvan ovogzačaranog kruga.

gej Strejt v S .



25

drUštvo

Bez suprotnosti nemarazvitka: to je zakon koji

je civilizacija do sadasledila. Razvoj personalnihračunara, u doba koje

je započelo početkomsedamdesetih godina,

obeležila su dva genijalcakoja su pored sličnihambicija bili veomarazličite ličnosti.

BIL GEJTS

Bil Gejs (Bill Gaes) je rođen 28.okobra1955. godine u Sijelu. Njegov oac je bioisaknui advoka iz Sijela, a majka gra-đanski lider u mnogim uglednim odbo-rima. Gejs je živeo u oploj porodičnojamoseri, gde je od malih nogu vaspianda eži savršensvu. On je smarao da akose ineligenni i znae kako da primeniesvoju ineligenciju, možee posići sve. Oddeinjsva je bio ambiciozan, ineligenani uporan. Njegovi rodielji, svesni njegovegenijalnosi, odlučuju da ga upišu u priva-nu školu, koja je ada bila poznaa po svominenzivnom akademskom okruženju. Bila

je o velika prekrenica u njegovom živou, jer se baš ada prvi pu susreće sa računa-rom. rajem 1968. godine, sa svojim prija-

eljima, zaineresovanim za programiranje,ormira grupu ″Programeri″ (ProgrammersGroup). asnije je izjavio: ,,ada sam imao13 godina, moja škola (Lakeside School)

je insalirala elepriner mašinu. Moji pri- jaelji i ja smo proveli najveći deo slobod-

nog vremena u pisanju programa kako daračunar uradi ineresanne svari”. ada jei napisao svoj prvi program za školu, kako

bi ona pripremala raspored časova - šomu je pomoglo da pohađa one na koje suišle devojke koje su ga zanimale. Napisao

je i program za prebrojavanje kola u sao- braćaju namenjen lokalnim saobraćajniminženjerima. Od ovog projeka zarađujeoko 20.000$. Diplomirao je na Leksajdu1973. godine, a na završnom SA esu po-siže 1590 od 1600 poena. U jesen upisujeHarvard nameravajući da dobije diplomuadvokaa, ali je svoju prvu godinu više pro-

vodio u računarskoj laboraoriji nego u svojoj klasi. Hardvard nikad nije završio, ali omu nije bila prepreka da osnuje kompanijuMicrosof čija se vrednos danas procenjujena preko 200 milijardi dolara. Od 1995. do2006. godine se nalazio na prvom mesu nalisi najbogaijih ljudi na sveu sa ukupnimkapialom od oko 50 milijardi dolara.

STIV DŽOBSStiv Džobs (Steve Jobs) je rođen 24.ebru-ara 1955. godine u San Francisku od maj-ke Amerikanke i oca Sirijca. Nedelju dananakon svog rođenja dat je na usvajanje, anjegova majka je imala jedan zahtev: nje-no dete su morali da usvoje ljudi sa akul-tetskim diplomama. Taj njen zahtev nijeispunjen, jer on postaje sin jednog meha-ničara i njegove supruge koja je radila kao

knjigovođa. Napušten. Izabran. Poseban.Ti koncepti postaju sastavni deo njegoveličnosti. Stiv je naučio da čita i piše i prenego što je pošao u osnovnu školu. Među-tim, to i nije bilo tako dobro. Prvih neko-liko godina mu je bilo toliko dosadno, pase zanimao tako što je upadao u razne ne-

volje zbog svog ponašanja. Tako je jednomnapravio plakat sa natpisom: Dan kućnihljubimaca - dovedite ih u školu! Proesorisu bili van sebe, a od tolike količine kućnihljubimaca nastava nije mogla da se održitaj dan. Jednom prilikom je aktivirao ek-

sploziv ispod stolice svoje učiteljice, koja je zbog toga dobila hronični tik na licu. Učetvrtom razredu je poslat na testiranjeiz matematike, a rezultati testa su bili na

nivou drugog razreda srednje škole. ada je stigao u Homstedsku gimnaziju, upisaose u odeljenje za elektroniku. Tada se prviput sa svojih 12 godina susreće sa računa-rom. Između prve i druge godine upoznajeStiva Woznijaka sa kojim počinje svoj prvipreduzetnički poduhvat. To je bilo 1972.godine, kada su konstruisali ,,Plavu kutiju”- mali uređaj pomoću kojeg je mogao be-splatno da se upućuje poziv iz jedne državeu drugu. ako bi isprobali da li njihov ure-đaj unkcioniše, pozvali su Vatikan i tražilida razgovaraju sa papom. Sledeće godinezavršava srednju školu i upisuje privatnikoledž id. Džobsu je koledž ubrzo dosa-dio. Nije želeo da ode sa ida, već je samohteo da prestane da plaća školarinu, a sva-kako da prestane da ide na predavanja kojaga nisu zanimala. Hteo ja da posećuje pre-davanja koja su mu se činila interesantnim,među kojima je bio i kurs iz kaligraje. a-snije je izjavio: ,,Da nikada nisam navrationa taj kurs na koledžu, Mek nikada ne biimao više vrsta slova niti proporcionalnorazmaknute ontove.” Godine 1974. odlaziu Indiju na duhovno putovanje u potraguza prosvetljenjem. U Ameriku se vraća na-kon sedam meseci sa obrijanom glavom itradicionalnom indijskom odeždom. ada

je 1976. godine video računar koji je napravio njegov prijatelj Voznijak za sebe, Džobsga ubeđuje da uđu u posao sa personal-nim računarima. Tada nastaje kompanija

Apple, čija se vrednost danas procenjujena preko 300 milijardi dolara. Stiv Džobs je preminio 5. oktobra 2011. godine od po-sledica raka pankreasa.

Branimir IVANOVIĆ

drUštvoŽivot i putešestvija dvabriljantna uma

m l a d o S t bila gejtSa i

Stiva džobSa



26

drUštvo

naš zlatni Soni Vest da je zlatni retriver Soni iz Austral i- je vlasnik diplome doktora medicinskihnauka, pre pet godina obišla je svet. Na-ime, voditelji emisije koja se bavi isme- vanjem društvenih i polit ičkih tema u Australiji, prijav ili su svog psa Sonija zadiplomu medicinskog akulteta na sajtuEšvud univerziteta, uplatili 450 dolarai za sedam dana Soni je postao doktorSoni. Osim osnovnih podataka, prili-kom prijave popunili su i odeljak život-no iskustvo, navodeći da se Soni hranio više od pet godina iz kante za otpatke bolnice, kao i da ima značajno iskustvou njuškanju pozadina drugih pasa. Shod-no tome, u njegovom izvodu o polože-nim ispitima bile su desetke iz imunolo-gije i zoologije, ali i devetka iz verbalnekomunikacije.

pravo iz pakiStana

Nema potrebe za polaganjem ispita,nema potrebe za učenjem. Akademskozvanje dobija se na osnovu životnogiskustva, a po principu dva mala i jedan

veliki školski odmor. Diploma i izvodi saocenama stižu besplatnom dostavom nakućnu adresu u roku od 15 dana nakonuplate. Iako na sajtu Univerziteta nije na-značeno ko je dekan, ko su proesori, pani gde se on nalazi, diploma dolazi pravoiz Pakistana. ačunovodstvo, Upravljanjeljudskim resursima, Poslovno upravljanjei administracija, Inormacione tehnologi-

je, rivično pravo samo su neki od pro-grama koji se nalaze na meniju štamparijediploma, kako drugačije sajt Wikipedianaziva ovakve univerzitete.

Iza akreditacije ovog Univerziteta stojeBord za akreditaciju online univerzite-ta (Board o OnlineUniversities Accredi-tation), kao i Svetskakomisija za onlineakreditovanje (WorldOnline Education Accrediting Commi-ssion) u svetu označe-

ne kao lažne agencijeza akreditaciju. aotakve, diplome Ešvuduniverziteta ne smeju biti prihvaćene od strane poslodavaca iinstitucija, a korišćenje ovih diploma jeilegalno.

Smejati Se ili plakati?Dok je za školovanje na akultetimaUniverziteta u Beogradu potrebno iz-dvojiti od 45 000 dinara, koliko koštagodina studija na udarsko-geološkom

ili pak do 240 000 dinara, za godinuna Arhitektonskom akultetu, diplomaEšvud univerziteta deluje više nego „povoljno”. Cene su istaknute na sajtu,

pa je za diplomu srednje škole (highschool diploma) potrebno uplatiti 299

američkih do-lara, akulte-ta (bachelordegree) 599dolara, a di-plomu dokto-ra nauka (Phddegree) samo

1249 dolara.Ova komedijapretvara se utragediju kada

saznate da nekoliko desetina visokopozicioniranih ljudi u Srbiji posedujediplomu ovog i njemu sličnih univer-ziteta. Prema pisanju Novog magazinaasistenti na akultetima, vlasnici kom-panija, advokati, direktori su samo nekikoji „uspešno zarađuju svoje plate”. Idok se u svetu ovakav vid obmane ka-žnjava otkazom, ta praksa u Srbiji nije

zaživela.

Bojana MAOVINOVIĆ

Ashwood University- Do fakultetske diplome za samo 15 dana

diplomU da kUpim,

doktor naUka da BUdem!“Nema potrebe zapolaganjem ispita, nemapotrebe za učenjem.Steknite fakultetskediplome za nešto štoveć znate” - slogan jeUniverziteta Ešvud

(Ashwood University)

Zlatna prilika - Specijalan popustod 10 odsto ostvaruje se uplatomu toku Noći veštica. Na sajtu senalazi i garancija totalne satisfak-

cije. Ukoliko željena diploma ne bude odobrena, sav novac bićevraćen.



27

drUštvo

jovan Dučić je rođen u Trebinju. Zbogmanjkavosti dokaza, datum rođenjanije moguće precizno odrediti. Godinarođenja je sporna koliko i dan rođenja.

S jedne strane, najveći broj istraživača tvrdida je rođen 1874, a s druge strane, postojeindicije da je rođen dve do tri godine ranije. Trebinje je u to vreme bilo pod vladavi-nom Osmanskog carstva. Podsetimo se dase krajem 19. veka stvarala ideja o velikomsrpskom carstvu koje će objediniti sve ras-

parčane teritorije na kojima su živeli Srbi,dodajući pritom i bugarsku teritoriju. Svaenergija je bila usmerena ka oduzimanju te-ritorije Osmanskom carstvu, sve do trenutkakada je preovladalo mišljenje da ″Veliko srp-sko carstvo″ ima pravo i na neke habzburškeprovincije koje su bile naseljene južnim Slo- venima. eagujući na to, Austro-Ugarska jeokupirala Bosnu i Hercegovinu, i od 1878.godine Jovan Dučić je odrastao zapravo nateritoriji Austro-Ugarske.Ova ličnost je imala jako dinamičan život, jer je zbog svojih ubeđenja, koje je odražavala

kroz patriotizam, dovodila sebe u neprijat-ne situacije. Jovan Dučić je često morao dase seli, zato što je zapadao za oko austrou-garskoj vlasti. Na primer, sa Aleksom Šan-

tićem je pokrenuo časopis ″Zora″ 1899, što je dovelo do njegovog hapšenja i otpuštanjasa radnog mesta. Iste godine on je napustioSrbiju i započeo osmogodišnje bivanje u ino-stranstvu. Najvećim delom je proveo vreme

u Parizu i Ženevi. Sa diplomom pravnog a-kulteta sa ženevskog univerziteta on se vraća1907. nazad u Srbiju. Od tog trenutka, JovanDučić ulazi u poslovnu etapu svog života. Odte godine on se bavio diplomatskim poslovima, sve do 1941. Za to vreme bio je žiteljmnogih svetskih gradova, kao što su Madrid,im, Bukurešt, airo i mnogi drugi.

«neSreća kvari Srca i rUši karaktere»Dozvoljavao je sebi denisanje ključnih poj-mova poput ljubavi, mržnje i straha. Sve su tostvari koje mi suštinski ne razumemo. Niko

sebi ne ume da objasni zašto jednu ili višeosoba voli ili mrzi ili zašto se u nekim situacijama čovek oseća sigurnim, a u drugima ne.Možemo se i zapitati da li smo srećni. Prema

Jovanu Dučiću, kada razmišljamo o našojsreći, mi se već tada osetimo pomalo nesreć-nim i što dublje upadamo u to razmišljanjei što više pričamo o našim nesrećama, životnam i postane sama nesreća. Najviše su ne-srećni oni koji imaju najviše razloga da budusrećni. Onaj što se zlatom kiti ima razloga da bude srećan, ali je neretko nesrećan, a i kad je nesrećan, on je jedini ko je nesrećan, jer jepo prirodi čovek nesposoban gorčinu tuđenesreće da oseti, pa i da je razume. Tužno je što ljudi umeju istinski da vole samo kadsu i istinski srećni. ″Nesreća kvari srca i rušikaraktere» - ovaj citat istinski stvara pritisak na grudima. Svima je vrlo poznata posledica bede. Najveći bol osetimo kada naši prijateljidelaju nerazumno i podmuklo i kad postane-mo žrtva tuđe nesreće.

fenomen ženeNajviše strasti i pažnje je poklanjao tomčudnovatom enomenu zvanom žena. Žena je centar sveta svakog pesnika. Jovan Dučićnije izuzetak. Sledeće je povodom žene re-kao: «Ako uzmete u obzir koliko je bitaka vođeno zbog žena, shvatićete koliko je ženaatalna. Mnogi vitezovi su u borbi pali zbogneispunjenih ljubavi svojih vladara. Prime-tićete da je paradoksalno gubiti glavu zbog jedne bitke koju vladar vodi u sebi! Suština

je takođe da je muškarac takav da želi svulepotu ovoga sveta da vidi, a šta je lepše odžene? A kad počnete da brojite sve žene kojeste, uslovno rečeno, voleli, gde bi vam biokraj kada biste dodali sve žene ovoga sveta.Mizerna je činjenica da su muškarci osuđenida prožive svoj život nemajući ni priliku dasvu lepotu vide. Naprosto će uvek postoja-ti razloga za žaljenjem.» O atalnosti ženesvedoči i sledeće: «Žena važi kao nežno ikrhko stvorenje. Pa kako jedno takvo stvo-renje može da naudi toliko? I pčela je nežnai krhka, a koliki bol zadaje svojim otrovom!

Žena je kao pčela, jer predstavlja otrov zamuškarce, a da nije tog otrova, ne bi bilo nipesnika.»

Srđan MILIĆ

Život i delo Jovana Dučića

čUvar blaga Cara radovana Kao stihija, njegove rime sesvaljuju na grudi čitalaca,reč po reč, stih po stih, takoda dopiru i do najtvrđih

srca na tako snažan, aipak nežan način, da bimu i Gete mogao zavideti.Zapravo je žalosno što miobični smrtnici ne možemosvojim voljenim osobamatakvim rečima osećanjada iskažemo. Ljubav, žena,sreća, lozoja, sve su ovopojmovi na koje Jovan

Dučić asocira, a evo i zašto.Jovan Dučić je zapisivao najlepšemisli kad je bio u najvećem bolu.On je viđena retkost koji je uspeosavršenstvo da stavi na papir.



28

drUštvo

Dobro, tema je malorizična za pisanje, ali itema o kojoj se najvišei govori. Nije tajna danama ekonomistimasvakodnevne obavezeponekad, a možda ičešće predstavljaju praviteret. Brojna istraživanjapokazuju da u ljubavnom

životu ekonomisti i te kakoprednjače.

VOLI ME IL’ NE VOLI ME

Ljubav i pružanje ljubavi jeste najlep-še dobro delo. Deliti ljubav sa nekimje već stanje magnovenja. Prebukiranirasporedi, teške knjige, njihov mono-ton sadržaj, ner-

vozni proesori,još nervoznijekolege, nedo-statak vremenai razumevanjapodstiču studen-te da u jednommomentu izgubedodir sa surovom stvarnošću i pad-nu u depresiju. Često se preporuču-je pronalaženje pravog ″ventila″ kojiće omogućiti beg u neki bolji, lepši iopušteniji svet. Nije teško pogoditi očemu se radi. Verujem da ste se upravo

sada nasmešili.ŠTA JE SAD PA TU ČUDNO?

Uzevši u obzir veliki uzorak na komeje vršeno istraživanje, britanski portalStudentBeans.com sproveo je jednuzanimljivu anketu. Naime, u njoj jeučestvovalo 4656 studenata. Pitanjasu se odnosila na nastavni program,sam stručni kadar, smeštaj u domovi-ma, ali i na seksualne navike ispitani-ka. Na pitanje u čemu je suština stu-

diranja, samo trećina učesnika anketeje odgovorila da je to učenje. Skorodeset odsto odgovorilo je da je poentau zdravom seksualnom životu. Ova či-

njenica i te kako ne čudi, s obzirom dasu po rezultatima istraživanja upravoekonomisti proglašeni za najpromi-skuitetnije. Slede ih agronomi, soci-jalni radnici i studenti prava.

I MI SMO BILI VREDNI

Podstaknuti i ne tako iznenađujućimrezultatima istraživanja, odlučili smoda sprovedemo kratku anketu na na-šem akultetu. Naoružani čeličnom

voljom i bezgraničnim strpljenjem,spremili smo par pitanja upućenihnašim kolegama. Naime, u skladu saobavljenim ispitivanjem studenata u

Velikoj Britaniji gde su shodno datimodgovorima ekonomisti najbolje eti-ketirani, zapitali smo naše studentešta ih u svakodnevnom životu još opu-šta. Odgovori su bili ili krajnje duho-

viti, ili šarmantni, ili krajnje ozbiljni,a svakako istiniti.Pored sporta iposećivanja da-

nonoćnih žurki,kolege, a pogotovo

koleginice uživaju u šopin-govanju, ulepšavanju, druženju sa

prijateljima, putovanjima, pisanju,pevanju i sviranju muzike. Odgovorisu na neki način bili očekivani, a namaje samo ostalo da zaključimo i da vamsaopštimo da bi nâs ekonomiste tre-

balo razumeti. Često nam obaveze naakultetu ne dopuštaju više slobodnog

vremena koje nam je preko potrebno.Organizacija je bitna, a vidovi opušta-nja u stresnim situacijama su krajnjeprepoznatljivi i mame nam osmeh nalice. Uživajte u tome što ste student,jer vam se pružaju brojni putevi zausavršavanje, imate vremena da shva-tite u čemu ste dobri, koliko ste dobrii da li koristite pružene prilike. Jednoje sigurno: nije lako biti ekonomista,pa čak i u ljubavnom životu!

Bojana ANDIĆ Bojana MAOVINOVIĆ

Privatni i društveni životnije teško uskladiti

e k o f - a ljUbavnici Sa

„Tako je malo ljubavi među ljudi-

ma. Ko ume da voli, ne bi trebaloništa drugo da radi.“- Duško Radović



29

drUštvo

Kao i svake godine, i ove je župski Aleksandrovac,u periodu od 20-23.septembra, obeležio sadveć 49. berbu grožđa na

sebi svojstven način - uzdobru muziku, piće, hranu idruštvo!

O ŽUPIPod pojmom “župa” se podrazumeva blago zatalasana kotlina sa nadmorskom vis inom od 250 - 700 m, a obuhvata nizizičko-geograskih i kulturno-istorijskihosobenosti. Aleksandrovac pripada jed-nom takvom predelu centralne Srbije, kojise popularno naziva Župa, a leži u pod-nožju planine opaonik. Aleksandrovac je ime dobio po Aleksandru Obrenoviću,koji je bio samo jedna od mnogih pozna-tih ličnosti koje su kročile ovim podnož- jem.

ISTORIJAToreni ideje o Župskoj berbi vuku još od19. veka i Josia Pančića, koji je ovaj krajokarakterisao kao pogodan za privredno -turističku maniestaciju već davno pozna-te delatnosti- berbe grozđa i njegove er-

mentacije u sladak božiji napitak - vino. Vino je godinama bilo znak moći, bo-gatstva, ali i sredstvopreživljavanja Žu-pljana, a pili su ga keltski ratnici, rimskilegionari, turski begovi, srpski župani i ca-revi. Ideja je počela da se realizuje 1963.godine. Tokom vremena ova maniestacijase samo jos više razvijala i uzimala maha,pa danas “broji” i do 500.000 posetilaca izrazličitih krajeva Srbije, ali i inostranstva!

ao što kažu - dobar glas daleko se čuje, a ja bih dodala - dobro v ino još dalje!

PROGRAM

ao i svake godine, i ove nam je aleksandro- vačka Župa priredila pregršt dobre animacijei muzike! Tako ste mogli da uživate u izložbinazvanoj “Plodovi ubrani u nedrima Župe”,različitim sportskim aktivnostima, olklor-nim ansamblima izvođenim na sceni u centrugrada, večerima uz gitaru, i drugim kulturno-umetničkim programima. Ipak, najveću pa-žnju izazvali su koncerti u večernjim satima natrgu. Noćni program je započet vatrometom ikoncertom narodne muzike, dok su naredne večeri ulepšali grupa Legende i Van Gog, aMerima Njegomir je svečano zatvorila mani-estaciju. Ono što je svakako izazvalo pažnjusvih hedonista je ontana u obliku grozda izkoje teče vino, a koje besplatno dele devojkesipajući iz bokala. Za one koji su želeli kvalite-nija vina, postojao je velik i raznovrstan izbor,a cene nisu “pekle po džepovima” , jer su ovihpar dana bili veliki popusti, pa ste mogli kupitilitar vrlo kvalitetnog vina već od 150 dinara,dok se čašica rakije mogla naći i za 20 dinara,za koliko u Beogradu dobijete 2 žvake!

VINADošli smo i do najbitnije stavke - vina. Vinskaulica se svečano otvara prvog dana preseca-njem crvene vrpce, a napravljena je “odseca-njem” dela glavne ulice isključivo u svrhe ovemaniestacije. ao što i samo ime nagovešta-

va, to je ulica koja je is-punjena najrazličitijimsortama vina, ali i rakije i drugih prerađevinaod grožđa, kao što su -šira, slatko i slični proi-

zvodi. U Aleksandrovcu i okolini gaje se pro-kupac i tamjanika, dve najstarije autentičnesorte grozđa u Srbiji. Prokupac se još naziva irskavac, i star je oko 1000 godina, dok tamja-nika svoje korene vuče iz Francuske. Takođese piju i župski bojadiser, sovinjon, smede-revka, župljanka. Najveća preduzeća otvore-

na u ovom području su svakako “Vino Župa”,poznata i po proizvodnji sokova, kao i “u-

bin” čiji je najpoznatiji brend domaći vinjak.Pored njih, postoje i mnogobrojne privatne vinarije - oko pedesetak proizvođača vina,od kojih su najpoznatije vinarija “Ivanović”, Vinska kuća Minića i podrum “adenković”.

POLJANEPoljane su ustvari stara gradska naselja. Ta-kvo ime su dobila po poljanama koja su seuzdizala iznad sela i bila namenjena isključivo vinogradarstvu. Međutim, pojava loksere(lozne vaši koja uništava vinograde sušecilišće loze) uništila je mnoge stare vinogradepa su i ovakva naselja isčezla gotovo svudaosim u Župi. ako bi se sprečilo njihovo da-lje propadanje, što zbog prirodnih, što zbogdruštvenih razloga (urbanizacija), jedan deoovih naselja je restauiran i zakonom zaštićen.Tokom Župske berbe, organizovana je i turapo ovim poljanama, koje vredi videti jer su

odraz lepote krajolika Srbije.ZA KRAJSve je veća popularnost ovog estivala. Ma-niestacija predstavlja raj za nepca, oči i uši.Tradicionalna strana Srbije daje određenusmirenost današnjoj “modernoj” užurbano-sti, tako da ne propustite da sledeće godineodmorite svoje moždane ćelije od učenja izadovoljite svoja hedonistička čula, a pritompo niskim cenama, pa eto opet ispunjavatesvoju vokaciju ekonomiste. I, kao što je reče-no još u stara vremena - “in vino veritas”, pa

svi vi mladi istraživači otkrijte istinu! Živeli! Nena BEKČIĆ

Dani vina uAleksandrovcu

Srpski knez Lazar je imao svojepodrume u poljanama Župe.

cela žUpa U vinU Se kUpa!



30

mozaik

moza (i)k na proveri

mozaik

Zašto se DVD-ovi prodaju u mnogo većempakovanju nego CD-ovi, iako su isteveličine?

U većini slučajeva, CD-ovi se prodaju u kutijama širine sto četrde-set osam milimetara i visine sto dvadeset pet milimetara. Međutim,DVD-ovi se uglavnom prodaju u pakovanjima širokim sto trideset petmilimetara i sto devedeset jedan milimetar visokim.Postoji istorijsko poreklo takve razlike. Pre pojave digitalnih CD-ova,muzika se najviše prodavala u obliku gramoonskih ploča koje supakovane u uske omote širine i visine trista dva milimetra. Police nakojima su bile izlagane gramoonske ploče bile su dovoljno široke zadva reda kutija za CD s pregradom između njih. Na taj način prodavcisu izbegli znatne troškove zamene polica za skladištenje i izlaganje, jersu kutije za CD-ove upola uže od omota ploča na čije su mesto došle.Potpuno isti način razmišljanja je doveo do dizajna kutija za DVD-ove. Pre nego što su lmovi na DVD-u postali popularni, svi kluboviza iznajmljivanje lmova imali su video-kasete u VHS ormatu, pako- vane u kutije istih dimenzija kao ove za današnje DVD-ove. Pravljenjekutija za DVD-ove u istoj veličini omogućilo je klubovima da ih izlažuna postojećim policama dok su potrošači bili u procesu navikavanjana nov ormat.

Zašto mnogi kaći naplaćuju vodu, ali dajugratis kikiriki?Neki kaći naplaćuju mušterijama čak 150 dinara za pola litra vode,a istovremeno se trude da im pune činije besplatnog slanog kikirikijauvek budu nadomak ruke. Budući da je proizvodnja kikirikija skupljaod vode, zar ne bi trebalo da bude obrnuto?ikiriki i alkohol idu jedno s drugim. Što više kikirikija mu-šterija pojede, tražiće više piva ili žestokog pića. Nasuprot

tome, voda i alkoholna pića ne idu jedno s drugim. Bu-dući da je kikiriki relativno jefin, a svako alkoholnopiće donosi relativno visoku zaradu, kać će verovatnoostvariti veći prot ako nudi gratis kikiriki.

Zašto postoji toliko matematičkogformalizma u ekonomiji?Povećanje matematičkog ormalizma podudarilo se sa pojavom veli-ke konkurencije za akademske položaje. Formulisanje i manipulisanjesosticiranim matematičkim modelima nije zadatak za intelektualno bojažljive. A kandidat koji uspeva u tome, uverljivo pokazuje hrabrost.Zato su kandidati imali jasne pobude da ulože dodatno vreme i trud

u brušenje svojih matematičkih veština. Trka u „naoružanju” koja ćetime nastati može dovesti do preteranog ormalizma. Stepen matema-tičkog ormalizma u ekonomiji može biti previsok iz istog razloga izkojeg ljudi podižu glas na bučnim zabavama da bi ih sagovornici čuli.

Zašto je jedna ugledna kompanija davalasvojim zaposlenima „gratis“ BMW umestoda ih je nagradila gotovinskim bonusom uistom iznosu?

ada jedna rma ne može da privuče i zadrži dovoljno kvalikova-nih radnika, ekonomisi nude jednosavno rešenje- da ponudi većeplae. Neko bi mogao da odgovori da je davanje novca suviše lakoi zao predsavlja manje delovoran način pokazivanja naklonosiod odvajanja vremena i ruda za kupovinu poklona. Smara se da

je najbolji poklon česo onaj koji oklevamo da sami sebi kupimo.Možda bi zaposlenima bilo neprijano da se pohvale novim luk-suznim BMW-om pred rodieljima i prijaeljima, dok akve brigenesaju ako vam poslodavac pokloni akav auomobil. ompani-

ja ima prednos od davanja auomobila svima koji su dugoročnozaposleni zao šo o izaziva manje jeda od alernaivne sraegije- koja akođe posaje učesala - nuđenja goovinskih bonusa novimzaposlenima.

Zašto se ženska odeća uvek zakopčava sleve strane, a muška s desne?Ne iznenađuje nas to što se proizvođači odeće pridržavaju istihstandarda za razne karakteristike odeće koju kupuju određenegrupe ljudi. Ali čudno je to što je standard usvojen za žene pot-puno suprotan od onog za muškarce. To bi bilo sasvim nešto dru-go da je u pitanju slučajnost, a muški standard trebalo bi da budezgodniji i ženama. Činjenica je da je oko devedeset odsto svetskog

stanovništva - i muškaraca i žena - desnoruko, te bitrebalo da im bude lakše da zakopčavaju du-

gmad sa desne strane.U ovom slučaju isorija je prilično važna.

U sedamnaesom veku dugmad su semogla videi samo na odeći imućnihljudi. ada je bilo uobičajeno da semuškarci sami oblače, dok su damamaprilikom odevanja pomagale sobarice.

ako je većina sobarica desnoruka, oim je kopčanje sleva nadesno bilo prak-

ičnije. Iako o danas nije uobičajeno, ženesu ipak vremenom navikle da zakopčavaju

bluze s leva na desno, i ako bi se sandard pro-menio, morale bi da usvoje nove navike i sprenos.

Osim oga, možda bi im bilo neprijano da se u jav-nosi pojave sa bluzama koje se kopčaju s desna, jer bi

svi preposavili da nose muške košulje.Tamara BEOČANIN

Mira OBRENIĆ



31

mozaik Atelje 212

hajmo U pozorište!U saradnji sa Ateljeom 212,MonopolList vam poklanjapopust na predstave

Uz kupon na poslednjojstrani možete pogledatisve predstave iz repertoarapozorišta Ateljea 212 poceni nižoj od 20 do 50%.

Dovoljno je da u biletarniciAteljea 212 pokažete kuponi dobićete kartu za jednupredstavu po nižoj ceni.Repertoar za predstojećiperiod, kao i za ostaledogađaje koje priređujeAtelje 212 možete saznatina sajtu: www.atelje212.rs

Iskoristite priliku, i ukolikoniste, pogledajte nekuod zanimljivih i poznatihpredstava o kojima sepriča! Ne dozvolite da vamprepričavaju, već uživajteu čarima profesionalnihasova i mladih nadaglumačke scene napodijumu Ateljea 212.

Vidimo se! :)

Repertoar za oktobar 2012. na SCENI PETAR KRALJ

19.10. u 20,30 POMORANDŽINA KORA – M.Pelević20.10. u 20,30 PLODNI DANI - B.Liješević, J.Kislovski Liješević21.10. u 20,30 POSETILAC– E.E.Šmit22.10. u 20,30 PLODNI DANI - B.Liješević, J.Kislovski Liješević23.10. u 20,30 ČEKAONICA– B.Liješević, B.Dimitrijević25.10. u 20,30 TERAPIJA – J.Cvetanović26.10. u 20,30 PLODNI DANI - B.Liješević, J.Kislovski Liješević27.10. u 20,30 POSETILAC– E.E.Šmit28.10. u 20,30 DOKLE?! – M.Piletić

Repertoar za oktobar 2012. na VELIKOJ SCENI

20.10. u 20,00 SVICI – T.Štivičić21.10. u 20,00 PAZARNI DAN – A.Popović22.10. u 20,00 OTAC NA SLUŽBENOM PUTU – A.Sidran23.10. u 20,00 ZBOGOM SFRJ – K.Mladenović25.10. u 20,00 TRST - M.Radović26.10. u 20,00 OTAC NA SLUŽBENOM PUTU – A.Sidran27.10. u 20,00 TRST - M.Radović29.10. u 20,00 ZORAN ĐINĐIĆ – autorski projekat O.Frljića30.10. u 20,00 ZORAN ĐINĐIĆ – autorski projekat O.Frljića

Pozorište Atelje 212,Svetogorska 21, Beograd

Blagajna 011/ 324-73-42; 011/ 322-66-26 www.atelje212.rs ; www.facebook.com/atelje212 e-mail:

[email protected]

ZBOGOM SFRJ

eks i režija: okan MladenovićIgraju: Dara Džokić, Miloš Biković, Ivan

Jevović, Marinko Madžgalj i drugi.

Priča o majci i nekadašnjoj Jugoslaviji. Ju-goslovenka, učiteljica Jadranka Mitić, drži vatreni govor u slavu nekadašnje zemlje na14. ongresu SJ, januara ’90. U atmoserilinča i raspada, doživljava srčani udar. Budise dve godine kasnije. U želji da zaštiti i pro-duži život svoje majke, njen sin „izmišlja”zemlju, koje više nema. Tekst predstave in-spirisan je lmom Volganga Bekera „Zbo-gom Lenjin“, koji je dobio Oskara za najboljistrani lm. Šta se desilo sa kolektivnim za-nosom jednog naroda? ako su se iz jedneutopije – komunizma, preselili u potpunonovu – kapitalizam? Šta se dogodilo sa veli-kim idejama? Bratstvom i jedinstvom? ad-nim akcijama, nepokolebljivim entuzijaz-mom? Velikom ljubavlju prema zemlji koja je nestala poput Atlantide? Da li bi junacimapredstave bilo lakše da su sve to prespavali iprobudili se u Srbiji? ako, zapravo, izgledakolektivna utopija? Samo su neka od pitanjana koja ova predstava pokušava da odgovori.

MonopolList i Atelje 212



32

mozaik

ML: Da li je dobar osećaj biti AnicaDobra?Nikome nije uvek lako u svojoj koži! A toosećanje nije vezano za ime i prezime, stepen(ne)anonimnosti, socijalni status i eventual-ne (ne)uspehe, već za subjektivni doživljajsvog života! Tako da verujem da svako, ko je vlasnik svog života, ima dobar osećaj i sa svojim imenom i prezimenom. I onako je uvek zanimljivije otkriti šta stoji IZA jednog ime-na, a ne ISPED. Zato što se tu stalno neštomenja. A iskreno, najviše bih volela da ljudi,koji su u mom okruženju, mogu da kažu daimaju dobar osećaj kada su POED mene. Valjda bi i to nešto govorilo o meni. ML: Kako ste se opredelili za glumu?

Na moju sreću ili nesreću, pre studija nisamimala jasnu želju čime želim da se bavim i dali je to uopšte gluma. Ali postojala je neka ide-alna zamisao da bi bilo enomenalno bavitise sobom tokom studija, u maloj grupi, in-tenzivno i posvećeno. Tako sam se okusiralana glumu. Upravo činjenica da nisam mnogoznala o tome, da nisam imala izgrađene kri-terijume i da sam sa dramskom literaturom bila na Vi, mi je pomogla da rasterećeno uđemna prijemni ispit i da i samo taj događaj sma-tram svojom velikom privilegijom. Naravno,tokom 4 godine studija sam imala vremenada nadoknađujem propušteno, da dajem gas ishvatim da je gluma postala moje ZANIMA-NJE, a ne moj POSAO, a to je sigurno jedanod preduslova da ideš dalje, da ne odustaješkada je teško i da si zadovoljan i sitnim po-

macima. Da shvatiš da je sve u tvojim rukamai da preuzmeš odgovornost za svoje odluke iono što će se iz toga izroditi. Danas znam dasam na prijemnom ispitu bila na klimavimnogama i da sa završenim akultetom nisamzavršila svoje učenje o ovom poslu.

ML: Neko sećanje koje biste izdvojiliiz perioda provedenog na Akademiji?Na lmu i u pozorištu se kaže da je dobra

podela pola obavljenog posla. Tako je i mojproesor, Predrag Bajčetić, napravio dobrupodelu sa svojom klasom koju je primio.Najbolji osećaj mog školovanja su predstav-

ljali ljudi. I danas, kada pomislim na FDU,pomislim na njih. Divna ekipa, inspirativniljudi, antastični trenuci sa njima, jaki glumci!Biljana Mašić, sadašnji proesor glume na

FDU, sa kojom sam imala sreće da budem naklasi, je bila moja velika svetla tačka! Verujemda su i njeni studenti veliki srećnici! Sećamse da smo mnogo radili, da gotovo da nismoimali slobodne vikende, ali da nam to nijesmetalo. Verovatno to pravilo važi za svakestudije. aditi punom snagom, od polovič-nog rada nema napretka.

ML: Kako se desilo postanete popu-larni u Nemačkoj? Postoji li velika ra-zlika između rada sa nemačkim redite-ljima i našim? Ja lično ne tražim razloge zašto radim u Ne-mačkoj, niti sam direktno zaslužna za početak svega toga. Na meni je da svaku ulogu odra-dim kao da je prva i poslednja, a ostalo su po-sledice. Svoj prvi inostrani lm sam odradilatako sto sam bila predložena za glavnu uloguu jednom koprodukcionom jugoslovensko-nemačkom projektu. Sve ostalo bila je lanča-na reakcija. Inače mislim da je kontinuitet ve-liki uspeh. Trajanje. Takođe je važno sa kimeradim. I šta. I zbog čega. A manje je važnogde. Ne smatram da postoje neke suštinskerazlike, osim u novcu, između naše i straneprodukcije. Sa malim budžetom je mogućenapraviti dobar lm, a sa manjkom ideja ni-kako. Što se mene lično tiče, razlika je samou jeziku, treba se navići na glumu na stranom jeziku, sto nemački jezik za mene svakako je-ste!

ML: Trudite se da održite ravnotežuizmeđu javnog i privatnog života, da sene pojavljujete prečesto u medijima.

Šta mislite o preteranom konzumeriz-

mu koji je aktuelan u našem društvu?Da li se uvek u životu pridržavate prin-cipa «zlatna sredina»? Ja sam pre za sve ili ništa, nego za zlatnu sre-dinu. Zlatna sredina me asocira na nešto što je uljuljkano, možda i dosadu, doživljavam jekao nesto nedinamično, a to sigurno nije ne-što što bi mi se svidelo! A nije mi ni potrebnou ovom poslu koji živi od promena! Brzina,eksibilnost, rizik i posvećenost glumi verovatno rezultira nekim mirom u privatnomživotu. Da li je to ravnoteža ili malo više taspreteže na jednu ili drugu stranu, ne znam. Ali je to u svakom slučaju bolji izvor poten-cijalne sreće od konzumerizma. Moja srećase zasniva na mentalnom i zičkom zdravlju,na ljubavi koju gajim prema svojoj porodicii prijateljima, na idejama, na napredovanju,a ne na posedovanju materijalnih dobara inutkanju istih na svakom ćošku. ada smo već kod tih izazova – videh super cipele ovihdana. Ha ha!

ML: Viđate li često zombije koji hoda-ju ovim našim beogradskim ulicama?Često se susrećem sa jednim zombijem kadase pogledam u ogledalo, ha ha. Ali ima nas ve-rovatno još po gradu. Tendencija u porastu!

ML: Šta Vas pokreće u proesional-nom i privatnom životu?Ljubav, valjda. To je najjači motivator i pokre-tač enormne energije. To je privilegija svihnas. Ah...

Selena IVANOVIĆ

Foto: Nebojša Babić

Intervju sa Anicom Dobrom

ljUbav je

privilegija Svih naS



33

mozaik

porodica Bordžija je živela krajem 15. i početkom 16. veka uItaliji. Mnogi ih smatraju Italija-nima, međutim oni su španskogporekla. Njihovo originalno

prezime bilo je Borha, ali je u Italiji pro-menjeno u Bordžija. Najvažnija guraporodice bio je odrigo Bordžija, kasnije papa Aleksandar VI. odrigovo pre-zime na rođenju bilo je Lanzol, ali kada je ujak njegove majke bio proglašen zapapu aliksta III, 1495. godine, odrigopreuzima prezime svoje majke i postajeBordžija. Brzo je napredovao u crkvenojhijerarhiji: 1476. postaje dekan koledžaza kardinale, zatim je proglašen za bi-skupa, a sa 25 godina za kardinala. Nje-gov uspon nije bio neobičan u to doba, jer je nepotizam bio jedna od karakteri-stika te ere (a ni danas nam nije stranaova pojava). Nakon smrti pape Inoćen-tija VIII kardinal Bordžija pobeđuje na

izboru za novog papu 1492. godine takošto uspeva da, podmićivanjem i iznu-dom, dograbi najveći broj glasova. Tadadobija ime Aleksandar VI. Imao je veliki broj ljubavnica i uživao je u raskalašnomživotu. Jedna od njegovih ljubavnica bila je Vanoca de atani, koja mu je ka-snije rodila četvoro dece: Čezarea, Đo- vanija , Lukreciju i Goreda.

BRATOUBISTVO I INCEST

Još od rođenja svog prvog sina odrigo je odredio da će Čezare krenuti njegovim

putem i postati kardinal, dok je za Đova-nija bila određena vojnička karijera. Če-zare nije želeo crkveni život i zavideo jesvom bratu. Nakon iznenadnog ubistva

Đovanija, mnogi krivca za njegovu smrt vide upravo u Čezareu, koji je jedinotako mogao da ostvari svoje planove –povuče se sa svešteničkih dužnosti i po-stane vojni lider.Mario Puzo u knjizi „Porodica“ tvrdi da

je Lukrecija bila zaljubljena u svoga bra-ta Čezarea. Ovde se navodi tvrdnja da jetakav odnos brata i sestre inicirao upravonjihov otac još pre prvog Lukrecijinog

braka, želeći da ojača porodične odnose iljubav koju oni gaje jedno prema drugom.

SPLETKARENJE

Ćerka Lukrecija je već do svoje 11. godi-ne dva puta bila verena sa proscima koji

bi obezbedili dobre odnose sa uticajnimporodicama u Evropi. Sa 13 godina udajese za Đovanija Sorcu,čija je podrška bilaneophodna njenomocu. Nekoliko godina

kasnije, kada podrškaĐovanija Sorce višenije bila neophodna,papa šalje Čezarea da ubije zeta. Saznav-ši za to, Lukrecija upozorava muža kojiuspeva da pobegne i izbegne smrt. Sor-ce tada optužuje Lukreciju za incestuo-znu vezu sa njenom braćom Čezareom iĐovanijem, što se pokazalo kao taktičkagreška, jer je Aleksandar VI odmah rea-govao na optužbe: proglasio ga je impo-tentnim, što je i bila osnova da se njegov i Lukrecijin brak proglasi nevažećim. Lu-

krecija, koja je imala tri muža, dva ljubav-nika i nekoliko porođaja, poznata je poamoznom prstenu iz koga je svojim ne-prijateljima sipala otrov u čašu sa vinom.

Naime, Bordžije bi svog neprijatelja po-zvali kod Čezarea na večeru, a zatim bi gaotrovale. Legenda kaže da je samo jedanneistomišljenik Bordžija preživeo njiho-

vo „gostoprimstvo“ ali su mu se pojavilepruge po telu i ubrzo je oslepeo.

KRAH PORODICE BORDŽIJAIstorija kaže da je Čezare na licu imaoožiljak, koji je bio posledica silisa, zbogčega je nosio povez i bio iskompleksiran.Ubijen je u 31. godini u nekoj uličnojtuči. Lukrecija je umrla od sepse, koju jedobila na porođaju, u 39. godini. Alek-sandar VI nastradao je na isti način nakoji je uklanjao većinu svojih neprijatelja– bio je otrovan. Otrov koji je zajedno sČezareom namenio kardinalu Adrianu

ornetu, kod kojegsu došli na večerupomirenja, zabunom je popio on. Nekoli-

ko dana kasnije, papa je umro od posledicatrovanja. Naslednik

Aleksandra VI postao je italijanski ple-mić Dela overe, koji je ponajviše misti-kovao njihov lik i delo. Moguće je da jeupravo on glavni krivac što Bordžije na-zivamo „crnom porodicom“. Stoga, ne-mojmo suviše olako prihvatati sve osudekoje istorija pripisuje ovoj dinastiji, većih jednostavno svrstajmo u grupu onih,koji kada osete da poseduju šačicu moćiu svojoj ruci, bezuslovno se odriču svih

moralnih normi ne bi li prigrabili što višeza sebe.

Ana PEŠIĆ

Zašto su asocijacije na dinastiju Bordžija...

intrige, Skandali, niSke StraSti...Porodica koja je uspone i

padove doživela tokom 15. i16. veka, u istoriji je poznatakao pečat moći, porodicatrovača i bluda. PisacViktor Igo i kompozitorDoniceti (opera LukrecijaBordžija) su samo neki odmnogih koji su ovekovečilipriču o Bordžijama, koja jetoliko intrigirala generacijeunazad da je sada gotovonemoguće razgraničitiistinu od legende.

Bordžije nisu bili Italijani, kako seuglavnom misli, već Španci.



34

mozaik

film

DIVLJACIŽanr: riminalisička akciona dramaežija: Oliver SounUloge: ejlor ič, Blejk Lajvli, Eron Džon-son, Džon ravola, Uma urman, BenisioDel oro, Selma Hajek Laguna Bič, raskošno odmarališe u ali-orniji, dom je privilegovanih koji se dosa-đuju: inejdžeri s previše slobodnog vreme-na i novca, muškarci i žene koji održavajumlados beskrajnim nizom plasičnih ope-racija. Pacička obala služi kao kulisaopušenosi. Ljupka lokalna žena Oelija,zvana O, zna sve o svom rodnom gradu,njegovim slabosima i dražima. O i „predu-zenici“ Ben i Šon žive u isoj kući. Ovomneobičnom riju zajednička je jedinsvenaljubav. Ben je mirovorac, dobrovor i boa-

ničar koji želi da spasi sve. Njegov najboljiprijaelj Šon bio je pripadnik „Navy Sealsa“ i bivši je plaćenik - nije siguran da je sve vre-dan spasavanja. Ben, Šon i O drže se zajed-no, uživaju u ihom, slobodnom i ležernomživonom silu, koji im omogućuju Benov iŠonov unosni posao - uzgoj najbolje mari-huane na sveu. Njihov biznis brzo posajepozna i privlači pažnju karela „MexicanBaja“ kojeg vode nemilosrdna Elena ‘Laeina’, njen brualni pomoćnik Lado i be-skrupulozni advoka Alex. Međuim, karel

je pocenio neraskidive veze između roje

zadivljujućih prijaelja, koji naizgled vodera u kome ne mogu pobedii. Pomažu im,iako nevoljno, korumpirani agen DEA-e i

veši računovođa Spin. riičari su oceni-

li da je reč o lmu punom nasilja, ali s ra-zlogom, kao i da je redielj pokazao punoenergije i sjajan smisao za humor. Zamerkesu uglavnom oišle na račun koherennosilma, a isiče se i da se Blejk Lajvli nije bašiskazala u ulozi dominanne žene.

VISA IZ DUGE SOBEŽanr: riler, hororežija: Pol ŠleeunUloge: Numi apas, risoer Džoner, Velvenild

„Vrisak iz druge sobe“ je čevri lm nor- veškog redielja Pola Šleeuna, čije je naj-poznaije osvarenje „Vraa do vraa“. Upianju je nagrađivani psihološki horor ukome glavnu ulogu umači sve popularnijaskandinavska glumica, Numi apas. Ona jeza ulogu u ovom lmu osvojila nagradu zanajbolju glumicu na Međunarodnom lm-skom esivalu u imu. Na Međunarodnomesivalu horora i SF lma u Francuskoj,lm je osvojio nagradu kriike i rijumovaou kaegoriji najbolji lm. Priča počinje kadase Ana i njen osmogodišnji sin sele na ajnulokaciju kako bi pobegli od čoveka koji ju jezlosavljao. U srahu od oga da će je bivšimuž pronaći, Ana kupuje bebi alarm i sve

vreme osluškuje ša se dešava u sobi njenogsina. Jedne noći, nakon šo je začula vrisak i zasrašujuće zvuke, Ana izbezumljenorči u sobu, ali shvaa da bebi alarm hvaazvuke iz nekog drugog sana. Nakon šo jepobegla iz jedne noćne more, ona upada udrugu, iz koje mora da se izvuče kako ne biizgubila razum i dee.

ANONIMNA DOJAVA Žanr: riler, akcija

ežija: Mikele PlaćidoUloge: Danijel Oej, Meju asovic, OliverGurme, Mikele PlaćidoU ovom rancuskom akcionom rilerudeekiv Maej radi na najvećem slučaju usvojoj karijeri. Prilikom pokušaja hapše-nja čuvene bande pljačkaša ceo njegov im

je onesposobljen od srane miserioznogsnajperise. Zahvaljujući anonimnoj dojavii akciji deekiva Maeja, uhapšen je Vin-sen, snajperisa i vođa bande surovih pljač-kaša. On uspeva da pobegne iz zavora, saciljem da okrije izdajicu u svojoj bandi.

Ialijanski glumac, scenarisa i redielj, Mi-kele Plaćido, domaćoj publici najpoznaiji je kao orado aani iz kulne ialijanskeserije „Hobonica“. Prvi dugomeražni lm

snimio je 1990., a od njegovih značajnijihosvarenja izdvajaju se lmovi: „Veliki san“,

„Izgubljene ljubavi“ i nagrađivani „rimi-nalisički roman“.

knjige

KO ZVEZDE PADALICE – Zveva azai Modinjani

oza Leicija, neponovljiv, živopisan i upe-čaljiv ženski lik, u središu je uzbudljivepripovesi o bogaoj milanskoj porodici,koja je najburnije renuke svoje isorije za-

beležila na prelazu dva veka u severnoj Iali- ji i Americi. U renuku kad odluči da uzdeposlovnog carsva prepusi svojoj unuciGloriji, oza Leicija joj okriva i uzbudlji-

vu, bolnu i slavnu prošlos svoje porodice.Senka rodoskvrnuća, svaranje indusrijskeimperije iznikle na velikoj prevari i ogro-mnoj upornosi, krvave boje raa, blisavisve mode, ljubavna čežnja i neizrecive aj-ne moćnika udahnuli su živo ovoj roman-ičnoj i snažnoj priči vroglavog rima.

AVANTURE NEVALJALE DEVOJČICE – Mario Vargas Ljosa

Izuzeno duboka i iskrena priča glavnog junaka, koji popuno ovoreno opisuje

svoj emoivni živo, era čiaoca na dubo-ko razmišljanje i budi ga, prebacujući ga saemoivne skale od besa, nerazumevanja,do prihvaanja, opravdanja i plača na kraju

U pauzama između učenja...

KAĆE PREPORUČUJU



35

mozaik

čianja. Priča koja pokazuje koliko dugo čo- vek može da voli samo jednu ženu.U vrlo ranom uzrasu ikardo osvarujesan, koji je u svojoj rodnoj Limi imao okadzna za sebe: da živi u Parizu. Ali ponovnisusre s ljubavlju iz mladosi sve će prome-nii. Mlada devojka, nekonormisa, avan-uriskinja, pragmaična i nemirna, izvućiće ga iz malog svea njegovih ambicija.Svedoci perioda previranja i procvaa ugradovima kao šo su London, Pariz, okioili Madrid, koji su ovde mnogo više negopopriša dešavanja, oboje će videi kakoim se živoi prepliću, ali se u popunosi nepodudaraju. Pa ipak, od og plesa susreai mimoilaženja, priča će iz sranice u sra-nicu bii sve inenzivnija, dok ne omogućipopuno uapanje čiaoca u emocionalniuniverzum junaka. Svarajući zadivljuju-ću napeos između komičnog i ragičnogMario Vargas Ljosa se igra sa svarnošću ikcijom kako bi izneo priču u kojoj nam seljubav predsavlja kao nešo šo se ne možedenisai, kao vlasnica hiljadu lica, popunevaljale devojčice. Sras i udaljenos, slu-čaj i sudbina, bol i užiak... akvo je pravolice ljubavi?

MESTO ZLOČINA „Miserija od koje se ledi krv u žilama. rilerkoji se ne ispuša iz ruku.“ (Bookman News)Margrejv je beznačajna varošica u Džor-džiji. Džek ičer iskače iz auobusa i pešačidvadese dva kilomera po kiši, da bi samou prolazu poseio o meso. Slučajno je akoodlučio, da bi odao pošu giarisi koji je uumro pre više decenija. Međuim, u Mar-

grejvu se upravo dogodilo prvo ubisvo zaridese godina, a ičer je jedini sranac ugradu i iz og razloga i jedini osumnjičeni.Dok se prljave ajne maloga grada razo-

krivaju, jedno je izvesno: odabrali su po-grešnog čoveka s kojim će se kačii. „Mesozločina“ nam predsavlja Džeka ičera,žesokog bivšeg vojnog policajca bez sal-ne adrese. reniran da misli brzo i radi još

brže, pri čemu ima i oko za žene, pa za sva-kog izbirljivog čiaoca predsavlja savrše-nog akcionog junaka.

SAJAM NJIGA Ovogodišnji, 57. po redu, Međunarodni

beogradski Sajam knjiga biće ovoren u ne-delju 21. okobra pod sloganom „Od A doŠ“ i rajaće 8 dana. Zemlja počasni gos bićeMađarska. Na svom šandu, koji će se nala-zii na počasnom mesu u areni Hale 1, Ma-đarska će prezenovai svoju bogau knji-ževnu i izdavačku produkciju, kao i brojneauore iz svoje zemlje. Pored Mađarske, naovogodišnjem Sajmu knjiga učesvuju iizdavači iz Velike Brianije, Francuske, Ho-landije, Nemačke, Ausrije, Ialije, Španije,Porugala, Grčke, Slovačke, Japana, ine,usije, Belorusije, Irana, Brazila, Angole,Hrvaske, Bugarske, BIH, Crne Gore i Sr-

bije. Za školski dan određen je čevrak,25. okobar. Ovaj sajamski dan posvećen jeorganizovanim poseama učenika, nasav-nika, školskih biblioekara, sudenaa i pro-esora. om prilikom biće organizovan po-

seban program sa sadržajem namenjenimdeci i mladima. U okviru 57. Sajma knjigadodeliće se više nagrada: „Izdavač godine”,”Izdavački poduhva godine”, „Dečija knji-ga godine” i „Najlepša knjiga”. Osim ovih,

biće dodeljena i nagrada „Dosiej Obra-dović“, koja se od 2007. godine dodeljujesranom izdavaču za koninuirani doprinosu objavljivanju i promociji srpske književ-nosi. Poslednjeg dana Sajma knjiga pred-savnik Mađarske predaće ovorenu knjigupredsavniku Poljske, zemlji koja će bii po-časni gos 58. Međunarodnog beogradskog

sajma knjiga, 2013. godine. Cene ulaznicana ovogodišnjem Sajmu knjiga osale sunepromenjene u odnosu na proekle ri go-dine – pojedinačna ulaznica je 250 dinara,

ulaznica za grupne posee je 150 dinara, acena porodične ulaznice je 600 dinara.

BUENA VISTA SOCIAL CLUB f.OMAR POTUONDO

„Orquesa Buena Visa Social Club“ i legen-darna pevačica Omara Poruondo, imenakoja danas u sveu važe za simbole kuban-ske muzike, održaće koncer u Beogradu,u subou 24. novembra 2012. godine u

velikoj dvorani Sava cenra, u organizacijipromoerske kuće Long Play i uz podršku

Ambasade ube. Neponovljiva muzičkasvekovina, kroz bogau mešavinu zvuko-

va i rimova son monunosa, danzóna, chacha cha, bolerosa i kubanskog džeza, Beo-građanima donosi jedinsven duh Havane iube. Ulaznice su u prodaji po cenama od1.800, 2.100, 2.500 i 3.000 dinara na blagaj-ni Sava cenra i preko mreže Evenim.

ONCET NINE BADIĆNinа Bаdrić, jednа od nаjcenjenijihhrvаskih pevаčicа čijа kаrijerа rаje punih20 godinа, održаće koncer 26. okobrа2012. godine u ombаnk Areni. Poseio-ci će moći dа uživаju u izvođenju njenihnаjpoznаijih hiovа, kаo šo su: „Jа zаljubаv neću molii“, „аkvi kаo i“, „Nek i

bude kаo meni“, „i si mene“, ali i pesamasа novog аlbumа. Osim sjаjnog glаsа, kojimnogi upoređuju sа glаsom divа popuEndži Soun, Ališe iz ili Mari J. Blajdž,

Ninu mnogi smаrаju nаjkomplenijompevаčicom dаnаšnjice. Oprobаlа se u go-ovo svim muzičkim žаnrovimа, od popmuzike, bluzа, sevdаhа, mаkedonskenаrodne muzike, pа do džezа i u svаkomeod njih osаvljаlа svoj pečа prepoznаiljivei snаžne inerpreаcije, kojа reko kogаosаvljа rаvnodušnim. Auor je većinesvojih pesаmа, pa je sа jednom od njih ipredsаviljаla Hrvаsku nа Evrosongu. Dosаdа je objаvilа sedam solisičkih аlbumа,mnogobrojne „live“ аlbume, singlove i du-ee sа eminennim izvođаčimа iz regionа.

Izvori: Ciy Magazine, Sory, Evenim, La-guna, Evro-Giuni Katarina ILIĆ

Katarina SAVIĆ



36

mozaik

36

Možda među vama imaonih koji upisivanjemovog fakulteta još uveknisu rešili jednu od većihživotnih dilema, a to jeizbor profesije, jedno odvažnijih pitanja sa kojima

se susrećete kao zreli iodgovorni ljudi. Kako ida ne bude? Ipak, to ćevas pratiti celog života.Nadam se da će vam ovajtekst pomoći da rešitevaše nedoumice.

Iako živimo u 21. veku, i dalje postoji po-dela poslova na muške i ženske, što je naneki način i priroda odredila. Međutim,razlika u poslu zavisi kako od kontinen-ta, tako i od države, a takođe možemogovoriti i o poslovima koji su podobnijiza pokretanje privatnog biznisa ili o po-slovima u državnim rmama.

STATISTIK KŽE...ako navodi Zavod za zapošljavanje, uSrbiji su najtraženiji poslovi za koje vamtreba akultetska diploma iz oblasti -nansija, elektrotehnike, mašinstva i ar-macije. Takođe, poslovi za koje vam netreba diploma, a prilično su unosni, su

poslovi: stolara, asadera, varioca... Zapokretanje sopstvenog biznisa na ras-polaganju vam kao opcije stoje: posaokuvara, obućara i krojača. Prema Career-cast-u, u Americi najstresnije proesije,a opet i najrizičnije od gubitka radnogmesta, imaju radnici na nafnim bušoti-nama, dvroseče, mlekari, vojnici, mesari,konobari i perači sudova. Prema WallStreet Journal-u, najplaćeniji su analiti-čari osiguranja, šeovi sektora za ljudskeresurse i razvojnog sektora inormatike umultinacionalnim kompanijama.

... ALI JE PRSA NEGIR Ali, ako želite, možete zaraditi pri lično veliki novac radeći neke stvari za koje

se baš i ne bi moglo reći da su proesije. Na primer, jedan od najtraženijih po-slova trenutno je posao Playboy zečice.Pretpostavljam da diploma za obavljanjeovog posla nije potrebna, a možda čak nije ni poželjna! Ne morate čak ni daposedujete prirodno lepe crte lica i tela,

jer sada sa malo više novca, gotovo da iod samo jedne posete doktoru, možeteizgledati kao Barbika. Bukvalno! Zečicesu, inače, u tesnoj borbi pretekle starle-te. One čak i nemaju opis posla, a opetšire se kao zarazne bolesti pre pronalaskapenicilina. Bitno je da su one tu i da seo njima govori. Nije bitno ni šta rade, sakim rade, gde rade, samo da budu pome-nute. Negde. Ako nemaju dovoljno zvuč-no i upadljivo vlastito ime, umetničko jetu da reši sve probleme. Pazite se, starletesu među nama!!!

SAMO MUŠI POSLOVI!Naime, čuvar ostrva Hamilton je zaradio111.000 unti za 6 meseci, radeći krajnjenaporan i odgovoran posao, koji se sa-stojao iz uživanja i izveštavanja o lepo-tama pomenutog ostrva. I ne kaje se što

je žrtvovao šest meseci života. Još jedanod zanimljivih, a koji nije prošao neo-paženo, je svakako kontrolor kvaliteta u

bordelu u Santijag u. Za svoj posao kažeda nije preterano naporan, ali da je zbognjega imao problema da nađe svoju srod-nu dušu, jer njegove devojke nisu imale

razumevanja za to što on radi. Takođe,dodaje i to da sada, kada se ostvario uulozi roditelja, posao mu dođe i kao neki

vid relaksacije. Verujmo mu na reč. Po-

slednji, ali ne i najmanje bizaran posao je dobio jedan mladić u San Francisku,kome je zadatak bio da oceni otpornosti udobnost prezervativa. On za svoj radnije bio novčano nagrađen, ali je dobio

besplatnu pretplatu na sve proizvode teabrike. Trebalo je samo da ih testira u

„normalnim“ uslovima, kod kuće i jed-nom nedeljno da podnosi izveštaj svomšeu.

HEDONIZAM KO POFESIJA Visoko mesto na ovoj listi zauzela je devojka koja je mesec dana testirala luksu-zne dizajnerske krevete i tako uspela dainkasira 1000 unti dnevno. Još jedanod tester-poslova na kome biste uspelida zaradite dobar džeparac je i testira-nje vodenih tobogana. Momak je sa tom

„proesijom“ uspeo da obiđe ceo svet irekao je kako nikada i ni po koju cenune bi menjao svoj posao. Postavlja se pi-tanje: da li bi iko na njegovom mestu toučinio?! Ako ipak želite da budete degu-stator vina u sunčanoj aliorniji, buditespremni na to da će vam plata biti izme-đu deset i petnaest hiljada dolara meseč-no. Uslovi koji se traže na intervjuima zaovo radno mesto su: dobra oralna higi-

jena, dokaz da niste lečeni alkoholičar,zatim da posedujete sklonost ka dobrom

vinu i to da niste ni u kakvom radnomodnosu, da biste mogli 100% da se po-svetite ovom zahtevnom poslu. Istu sud-

binu dele i degustatori slatkiša u jednojameričkoj abrici, samo što oni morajuda potpišu ugovor o tome da abrika nesnosi odgovornost u slučaju dijabetesa,ili pak trovanja.

Ako se vidite u koži od nekih gore nave-denih, slobodno krenite njihovim stopa-ma. Probajte, ništa vas ne košta, moždai postanete poznati radeći vaš posao izsnova. Ako ste zaintrigirani u drugomsmislu, verovatno konstatujete u sebi dasu svi prethodno najavljivani i nenajavlji-

vani smakovi sveta bili dečija igra za ovaj

koji nam tek sledi.

Sofija ĐUOVIĆ

Kako spojiti lepo i korisno?

deSet najzanimljivijih

poSlova današnjice



37

mozaik

Da li je ekonomska krizapomogla promovisanju„Gangnam Style” više odsocijalnih mreža?

Psy je auor hi pesme u k-pop žanru, kojiu sebi sadrži elekronske, r&b, hip-hop, pačak ponekad i elemene rok muzike. o

je bino znai, jer a vrsa muzike je širom Azije prouzrokovala pojavu neverovanopopularne drečave kič subkulure, koja većnekoliko godina pokušava da prodre na za-padno ržiše. Do sada je nekoliko grupaplasiralo svoje singlove u SAD, ali nijednanije uspela da se zadrži na op lisama. I jed-nosavno desilo se. -pop je najzad uspeo.Ogromna eš mob okupljanja, koja kopi-raju ples iz klipa polaze od ajms skvera uNjujorku do rga republike u Beogradu.Pop zvezde, glumci, pa čak i slavni sporisiizvode u javnosi „Gangnam syle” ples.

o čemU zapravo govori tekSt ove peSme?O Gangnamu. Gangnam je u svari deoSeula, presonice Južne oreje, pozna po

visokom sandardu živoa. vadrani mearsana u om kraju košao bi vas oprilike 10hiljada dolara, a amo je i ujedno poslovnicenar u kom se nalaze predsavnišva kom-panija popu Gugla i ojoe. Dakle, ideja

je bila da se ismeva aj sereoip o ljudima,

uspešnim i bogaim, ali praznim iznura, jer

baš ako zamišljaju sve sanovnike južno odreke osali sugrađani iz Seula. Naravno, sveo je prikazano u hiperroranom kič silu,kroz vrhunski odrađen video klip. Skupaodeća i kola praćeni su popuno suludomkoreograjom, koju su kasnije oponašaliNovak Đoković i Brini Spirs, a sam pevačljudima, koji hoće da izvedu njegov ples, sa-

veuje da se obuku šo ozbiljnije, a plešu šosmešnije mogu.

ko Se pronašao U peSmi?Mladi ljudi u Evropi i Americi koji su nainternetu odgledali ovu pesmu su prvageneracija u poslednjih trideset godinaza koju nije kul biti ultra bogat. Po ra-zličitim istraživanjima, učesnici pokretaOkupirajmo Vol Strit i socijalnih protestaod Madrida do Moskveimaju nekoliko zajed-ničkih osobina, a to jeda svi traže poštovanjesvojih demokratskihprava, ali i ispunjenjaobaveza od strane po-litičara, top menadžera,kao i pojačane kontroleu bankama i drugim nansijskim institu-cijama. Psy je možda i slučajno napraviopesmu, koja se podsmeva bahatom nači-nu života, baš kada milioni mladih neza-poslenih širom sveta maštaju o kraju tih

protivpravnih veza između nansijskih i

političkih centara moći, koji stvaraju ul-tra bogate elite.

popUlarnoSt koja ne jenjava…ad je pesma prešla 100 miliona pregledana inerneu, o njoj su krenuli da izveša-

vaju kanali CNN i BBC, a poom i lokalnimediji širom svea. Posle oga Psy je po-sao gos najgledanijih emisija u Americi, anjegova pesma, ne samo da se čula u sva-koj diskoeci, nego su se pojavile i ema-ske žurke na koje su ljudi dolazili obučeniu Gangnam azonu. Popularnos pesme

je u usponu i svaki dan se pojavljuju novičlanci o događajima vezanim za Gangnamsyle, bili o eš mobovi ili rka ormule je-dan. Možda je ipak planearna popularnosslučajna i ne reba ražii smisao amo gde

ga nema. Moždaajna Gangnamsyle-a nije olikokompleksna, već

je o jednosavnakombinacija lu-dačkog plesa, lakopamljive melo-dije, egzoičnosi

korejskog jezika za naš sluh i velike pro-dukcijske vrednosi spoa. I, naravno, nezaboravimo socijalne mreže - ko nije bar

jednom video na svom ejsu ili vieru ovajspo, aj verovano nije ulazio na svoj nalog

jedno mesec dana. Ipak je ovo komercijalnapriča, koja je za nijansu odskočila od osalesagnanne zapadne pop scene.Da li je Psy ovorio zapadno ržiše i za dru-ge k-pop izvođače? o ćemo ek saznai. Zasada jedino šo sigurno znamo je da je po-znai orejanac najavio da će njegova sle-deća pesma bii na engleskom, ako da onsigurno nije odusao od namere da posanesveska zvezda. Ne želi da osane upamćenkao „one hi wonder” po svom Gangnamu.Svakako, ineresovanje za korejske grupeod srane poznaih muzičkih lejblova će se

povećai na neki period vremena, ali daljesve zavisi samo od ržiša, o jes nas - slu-šalaca.

Igor PAVLOVIĆ

Šta se krije iza više od 500 milionapregleda video klipa jedne pesme?

globalni fenomen„gangnam Style”

Spot za pesmu “Gangnam style”oborio je rekord za “najviše lajko-

va na You Tube-u” i sa više od 4,1milion klikova ušao u Ginisovuknjigu rekorda.



38

mozaik

KVIZ

U kom gradu se nalazi najstarije srpsko pozorište?a) ruševcu

b) ragujevcuc) Novom Sadud) raljevu

oji važan dokument je napisao Ilija Garašanin?a) Načeranije

b) Sreenjski usav c) Dušanov zakonik d) Srpski građanski zakonik

oji vojskovođa je prešao Alpe na slonovima?a) Aila Bič Božiji

b) Napoleonc) Hanibald) Pipin Mali

oji od navedenih dvorova se ne nalazi na teritoriji Beograda?a) Beli dvor b) Parijaršijski dvorc) Sari dvord) Dvor Dunđerski

Heraldika je nauka koja se bavi proučavanjem:a) zasava

b) grobnicac) grbovad) nakia

Ginekomastija je medicinski naziv za poremećaj:

a) rasa grudi kod muškaraca b) prekomernu maljavosc) nedosaka viamina Dd) pauljasog rasa

„Četiri godišnja doba“ je komponovao:a) Volgang Amadeus Mocar

b) Johan Šrausc) Johan Sebasijan Bahd) Anonio Vivaldi

njigu „Lajanje na zvezde”, po kojoj je snimljen istoimeni lm(1998.god.) napisao je:a) Dragoslav Mihajlović

b) Milovan Viezovićc) Dobrica Erićd) Borislav Pekić

U slovenskoj mitologiji boginja smrti je:a) Vesna

b) Danicac) Morenad) Dijana

Marijanski rov (najdublje mesto na površini Zemljine kore),dubok je:a) oko 5000 meara

b) oko 30.000 mearac) oko 200 kilomearad) oko 11 kilomeara

oje godine je objavljeno ejnsovo delo „Opšta teorija zapo-slenosti, kamate i novca“:a) 1886.

b) 1911.c) 1936.d) 1978.

Mira OBRENIĆ Tamara BEOČANIN

Da li ste znali da…...Henri Ford nikad nije imao vozačku dozvolu....izraz „šrajk“ poiče iz 1768. godine kada su brianski mornari od-

bili da rade, udarajući (srike) po jedrima na brodovima....reč samsung na korejskom znači „ri zvezde“.... je oerdam najpromenija luka na sveu, kroz koju godišnje pro-

đe risa miliona ona erea, a ujedno i najveća vešačka luka, čijapovršina iznosi so kvadranih kilomeara.

...su ruske presonice do sada bile: ijev (862-1169), Vladimir(1169-1340), Moskva (1340-1703), Sank Peerburg (1703-1918) i Moskva (od 1918).

...poliički izrazi „desnica“ i „levica“ poiču iz saziva rancuskog par-lamena iz 1789. godine: gledano s mesa predsedavajućeg, s de-sne srane bili su konzervaivci, u sredini umereni, a zagovornicipromena - s leve srane.

...krakorajno pamćenje može isovremeno da čuva sedam nepo- vezanih činjenica.

...kung u na kineskom jeziku znači „vreme odmora“.

...s prosečnim punjenjem hemijske olovke može da se povuče linijaduga 56,32 kilomera.

...45 odso proizvodnje gvožđa u celom sveu dobije se preradommeala s opada.

...se Veliko rano osrvo, koje se nalazi na ušću Save u Dunav poja- vilo iznad vode između 1520. i 1535. godine. Naziv je dobilo po-čekom XVIII veka kad su Ausrijanci odale napadali Beograd.Dole je o bilo Dunavsko ili Siroinjsko osrvo.

...svaka osoba ima dva urođena sraha: srah od naglog, jakog zvukai srah od gubika la pod nogama. Osali srahovi siču se okomživoa.

T a č n i o d g o v o r i : 1 . b ) ; 2 . a ) ; 3 . c ) ; 4 . d ) ; 5 . c ) ; 6 . a ) ; 7 . d ) ; 8 . b ) ; 9 . c ) ; 1 0 . d ) ; 1 1 . c ) .

zaBavna Strana


http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-oktobar-2012-broj-82 39/40. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

RED BULL ŽVRLJARTZnate li jedan dobar razlog da ove jeseni ne ispustite olovku iz ruke?

Pomislili ste na sate i sate hvatanja beleški koje vas čeka u ovom semestru?Ukoliko su vam predavanja i vežbe prvo pali na pamet, vratite se na početak pasusa. ekli smo DOBA razlog!

Svečano obećavamo vašim roditeljima da vam olovke neće izbijati iz ruku u narednom periodu.Po drugi put na Univerzitetima u Srbiji organizuje se takmičenje u žvrljanju. Da, da, dobro ste pročitali, ne u solo pevanju, ne u

skokovima u vodu, ne u naučno-istraživačkim radovima, nego u žvrljanju!To svi studenti rade, ali nađimo najboljeg žvrljača. ed Bull ŽvrljArt karavan obići će mnoge akultete u potrazi za kvalitetnim

žvrljotinama.

Nagrade za najbolja tri žvrljača u 2012. godini su:

1.iPad 22.iPod Touch

3.iPod Nano Proesor Marko Lađušić, sa akulea Primenjenih umenosi izabraće 100 najboljih radova,

a OP 20 žvrljoina će se naći na www.redbull.rs, gde će u periodu15.11 – 21.11. bii omogućeno glasanje za najbolje ri žvrljoine.

Mlada umenica Dušica Dražić zadužena je za dizajn posavke izložbi najboljih 100 radova koji će se naćiu Beogradu, Nišu, Novom Sadu i ragujevcu.

Izložbe su zakazane za sledeće datume:Beograd 23. 11 - 25. 11. Dom kulure Sudenski grad

Novi Sad 27 - 28. 11. Hol Filološkog i Filozoskog akuleaNiš 30.11 - 1.12. Zgrada ekoraa (Banovina)

ragujevac 4 – 5. 12. Hol Ekonomskog akulea

Pratite www.redbull.rs i pišite nam na [email protected] za više inormacija.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet oktobar 2012 broj 82

Documents

Transcript of Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet oktobar 2012 broj 82