1. Umrežavanje dva računara i serovanje Umrežavanje dva računara

Za umrežavanje dva računara potreban je crossover kabl,ili UTP kabl sa novijim mrežnim karticama. Kabl se poveže iz mrežne karte jednog računara u mrežnu kartu drugog računara.Diode koje imaju pojedine mrežne karte svetle i time se prepoznaje da li je mreža aktivna.Naravno OS uvek pokaže da je pronadjena mreža i da je veza uspostavljena.

Stvari koje treba da se podese da bi mreža radila:

1.Workgrup i Computer Name (Radnu grupu i Ime Racunara) 2. IP Adrese 3.Sherovanje fajlova između umreženih računara.(Omogućavanje deljenja fajlova ) 4.Firewall podesavanje.

WORKGROUP PODEŠAVANJE

1.Desni klik na My Computer iz padajućeg menija izabrati Properties 2.Pronaći stavku Computer Name i tu kliknuti na Change...u polje Computer Name upises npr. pc1,a na drugom računaru pc2. Workgrup treba da bude bude isti na oba računara...Možeš npr. da das ime HOME ili neko proizvoljno ime važno je da računarima bude isto ime radne grupe.

IP Adrese: (adrese računara u mreži)

1.Klik na Start - Control Panel - Network Connections.Pronaći mrežnu karticu obicno pise Local Area Connections desni klik pa iz padajućeg menija odabrati Properties ,pojaviće se lista mrežnih protokola ti nadjes Internet Protocol TCP/IP i kliknuti na Properties.

Dolazi na red dodeljivanje statičkih IP adresa:

Ovaj postupak ponoviti na na drugom računaru.Drgom racunaru dodeliti IP adresu 192.168.0.2,a u polje Default Gateway ukucati 192.168.0.1.

Mrežna maska za IP adrese je 255.255.255.0.

Sherovanje fajlova

1.START – Control Panel - Folder Options...otići na View tamo naći stavku Use Simple Fille sharing i odčekirati je.

2.Napraviti na oba računara neke foldere npr. PRENOS desni klik na folder pronaći Sharing odabrati Share this folder.Kliknuti na Permissions pa pogledati da li stoji Everyone i da li je čekirano Full Control pod Allow.

NAPOMENA: Na korisnički nalog u Windows-u treba postaviti password.(moze to da radi i bez passworda,ali je najbolje postaviti pass) START-Control Panel-User Accounts-Ime Korisničkog naloga – Change my password.(ukucati zeljeni password).

Pristupanje šerovanim folderima preko mreže:

My Computer pa u Adress bar-u kucati \\ime računara ime računara je ime koje je definisano u prethodnim koracima-po upustvu pc1 ili pc2. Primer: \\pc1 pa pritisnuti taster ENTER

html .fb_share_link { padding:2px 0 0 20px; height:16px; background:url(Kod:Ako želite da vidite sadržaj, molimo vas da se registrujete na SerbianForum.org ) no-repeat top left; }Firewall podesavanje:

Zavisi od vrste AV koji korisnik koristi na računaru.On može biti prepreka-ZID prilikom pristupanja sa jednog računara na drugi…Treba definisati u samom Anti Virus programu da dozvoljava Serovanje...

U svakom trenutku korisnik moze da proveri da li se računar vidi u mreži pomoću conzole na sledeći način:

1.START – RUN – upisati cmd ….otvara se MS DOS conzola.

U conzoli se koristi komanda ping (pa zeljena IP adresa) npr ping 192.168.0.2 Ako piše npr Reply from192.168.0.2: bytes=32 time=1ms TTL=64 to znači da je računar vidljiv u mreži.

Da bi korisnik video svoju IP adresu u conzoli kuca: ipconfig /all

Tutorijal by Wharfedale Pro

2. Windows Sharing

Za početak, na svim kompjuterima na kojima je potrebno da radi Windows Sharing treba da bude uključen

NetBIOS: Control Panel > Network Connections > LAN Adapter > Properties > GeneralInternet Protocol (TCP/IP) > Properties > Advanced > WINS > Enable NetBIOS over TCP/IP.Treba uključiti i "Client for Microsoft Networks" i "File and Printer Sharing for Microsoft Networks", ako ih nema u listi potrebno je ići na Install i onda dodati odgovarajuće servise i klijente.

Zatim:My Computer > Properties > Computer Name > ChangeU Computer name changes treba izmeniti Computer name i Workgroup.Computer name je proizvoljno ime računara, a za Workgroup treba na svim kompjutera postaviti isto, mada ni to nije potrebno, ali je preporučljivo zbog lakšeg snalaženja.

Windows ne dozvoljava pristup sharovanom fajlu

Najčešće se manifestuje prijavom greške tipa "\\NEKI_RACUNAR is is not accessible. You might not have permission to use this network resource. Contact the administrator of this server to find out if you have access permission."

Control Panel > Adminstrative Tools > Local Security Policy > Local Policies > User Rights Assignment > Deny access to this computer from the network - izbaciti "Guest" usera iz liste.U Control Panel > User Accounts > Uključiti "Guest" account.

Ako i dalje ne dozvoljava pristup, potrebno je dodati permission za pristup tom sharovanom direktorijumu (folderu). Prvo je potrebno isključiti Simple file Sharing:Control Panel > Folder Options > View > Use simple file sharing - isključiti.Onda pri sharovanju foldera: Properties > Sharing > Permissions > Everyone - čekirati "Read", ili eventualno dodati usera "Guest" u listu i dodati mu "Read" prava. I konačno, ako je NTFS particija u pitanju, treba dodati usera "Guest" u Security tabu u Properties-ima foldera i dodeliti mu bar Read prava.

Za brže pristupanje sharovanim folderima određenog računara probajte u Run liniji (Start > Run, ili WinKey+R) da otvorite određeni share sa \\192.168.0.3 , gde je 192.168.0.3 IP adresa željenog računara.

[Ovu poruku je menjao trooper dana 28.12.2006. u 23:45 GMT+1]

ex. trooperOh goody... it's my Illudium PU-36 Explosive Space Modulator!Softversko Inženjerstvo♪♫♪

Jednostavno deljenje internet konekcije u Windowsu 05.05.2006. u 14:27

Pretpostavimo da imate sledeću situaciju: Privatna lokalna mreža od n kompjutera, od kojih samo jedan ima direktan izlaz na internet (zvaćemo ga server), dok želite da ostali pristupaju toj internet konekciji preko servera (zvaćemo ih klijenti). Pretpostaljam da je lokalna mreža dobro podešena, tj. da veza između servera i klijenata funkcioniše bez problema. Ako nije tako, pogledajte prvo prethodne poruke u FAQu.

Skica izgleda mreže:

Ovo provereno radi na sledećim OSovima (bez obzira na klijent/server kombinaciju): WinXP+SP2, Win2000, Win2003. Ako neko uspe na nekoj drugoj verziji OSa, bilo kao klijent ili kao server, neka javi. Trebalo bi da i drugi OSovi mogu da kao klijenti pristupaju ovom ICSu, ali ne verujem da je na starije Windows OSove moguće postaviti ICS server.

Za početak potrebno je uključiti ICS (Internet Connection Sharing). Control Panel > Network Connections > Properties za ethernet adapter preko koga server pristupa internetu > Advanced tab > potrebno je čekirati "Allow other network users to connect through this computer's Internet connection" i isključiti "Allow other network users to control or disable the shared Internet connection". U istom dijalogu je potrebno izabrati privatnu LAN mrežu kojoj će biti dozvoljen pristup internetu. Windows će vas upozoriti da je ethernet adapteru koji je na lokalnoj mreži postavljen IP 192.168.0.1 , i da je potrebno podesiti odgovarajuće adrese i na ostalim računarima, ali ovo slobodno možete da ignorišete tj. da vratite sebi lokalnu adresu koja vam najviše odgovara (naravno iz opsega privatnih IP adresa, i naravno ta adresa treba da bude na istom subnetu kao adrese klijenata)

Sada ste uspešno uspostavili Internet Connection Sharing na serveru, potrebno je još klijentima ukazati na to preko kog računara treba da se "povežu" na internet. Na svakom od klijent računara treba u TCP/IP podešavanjima (Properties LAN adaptera, General, Internet Protocol TCP/IP) postaviti Default Gateway na IP adresu servera (IP adresu private LAN ethernet adaptera), i postaviti DNS servere identično onima koji su kod servera na ethernet adapteru preko koga je povezan na internet. To je to. Sada bi trebalo da internet radi i na klijent mašinama, osim ako nisu u pitanju neke 3rd party Firewall aplikacije koje eventualno blokiraju saobraćaj.

Ako ipak ne radi, i pored isključenih firewallova, evo par troubleshooting rešenja:Prvo probajte npr. 'tracert www.google.com' komandu iz Command Prompta. Ako dobijete nešto tipa C:\tracert www.google.comUnable to resolve target system name www.google.com.Onda je u pitanju loše DNS podešavanje, proverite svoja DNS podešavanja na ethernet adapteru klijenta. Ako je DNS u redu, probajte onda tracert neke IP adrese. Na serveru probajte 'ping www.google.com', dobićete nešto tipa C:\>ping www.google.com

Pinging www.google.akadns.net [216.239.59.104] with 32 bytes of data:

Reply from 216.239.59.104: bytes=32 time=46ms TTL=60Sada uzmite tu IP adresu (216.239.59.104) i na klijentu probajte 'tracert 216.239.59.104', trebalo bi da dobijete nešto tipa: C:\>tracert 216.239.59.104

Tracing route to www.google.akadns.net [216.239.59.104]

over a maximum of 30 hops:

1 <1 ms <1 ms <1 ms 10.0.0.12 9 ms 7 ms 9 ms 192.168.128.13 6 ms 10 ms 6 ms sentinel.sbb.co.yu [82.117.192.1]4 9 ms 10 ms 26 ms 195.178.33.1095 11 ms 10 ms 10 ms 212.200.19.826 31 ms 32 ms 31 ms t2a5-p10-0.de-fra.eu.bt.net [166.49.148.137]7 35 ms 31 ms 30 ms ixp1-ge1-1.de-fra.eu.bt.net [166.49.163.198]8 41 ms 46 ms 42 ms decix1.teleglobe.net [80.81.192.114]Uglavnom, vama je bitno da prođe ovu prvu stavku, tj da vaš paket sa klijenta prolazi vaš server (u mom slučaju server je 10.0.0.1). Ako se tracert zaustavi na ovoj prvoj stavci, znači da ICS nije dobro podešen na serveru, konkretno routing ne radi lepo. Proverite još jednom sva podešavanja na serveru, a ako i dalje ne radi, probajte da u ključu u registry-ju (Run > regedit) HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\ControlSet001\Services\Tcpip\Parameters vrednost varijable IPEnableRouter postavite na 1, pa restartujte server.

Još jedna preporuka je da se isključi NetBIOS na ethernet adapteru servera ka internetu (Properties te kartice, pa u General odeljku na TCP/IP > Advanced > WINS > Disable NetBIOS over TCP/IP)

Još jedan članak na ovu temu:http://www.elitesecurity.org/t...-konekciju-putem-Microsoft-ICS

[Ovu poruku je menjao trooper dana 24.11.2006. u 11:14 GMT+1]

3. Kako podeliti Internet konekciju na Windows XP-u preko ICS-a

Internet Connection Sharing (ICS) omogucava da dva ili vise umrezena kompjutera koriste jednu Internet konekciju. Ovo je veoma korisno kada imate nekoliko kompjutera u kuci (ili firmi) zato sto placate jednu konekciju koju koristi vise kompjutera.U sustini potrebno je oko dvadesetak minuta da bi se podesio ICS,ako sav hardver radi ispravno. Tacnije 19 minuta I 34 sekunde bez pause za WC. Jedina mana je usporenje konekcije-ipak ce jednu konekciju koristiti vise kompjutera tako da je preporucljivo da imate protok (mnogo) veci od modemskog.

Kompjuter na kojem se deli konekcija se naziva Host kompjuter. Ostali kompjuteri su Klijenti.

Ako povezujete samo dva kompjutera onda su vam potrebne po jedna mrezna kartica na oba kompjutera I crossover kabal kojim cete ih povezati.Primer:

U slucaju da povezujete vise kompjutera (lokalnu mrezu) onda vam je potreban Switch ili Hub I straight through kabal I DVE mrezne kartice na Host kompjuteru.Primer:

Da bi se koristio ICS za podelu Internet konekcije kompjuter preko kojeg ce se vrsiti sharing mora imati jednu mreznu karticu (ili modem) koja je povezana sa Internetom I drugu koja je povezana sa lokalnom mrezom kao I operativni sistem koji podrzava ICS kao npr. Windows XP za koji cemo I opisati deljenje konekcije.

Konfigurisanje Host kompjutera

Konfigurisanje mrezne kartice povezane sa Internetom

1. Ulogujte se na Host kompjuter kao Administrator.2. Idite na Start>Control Panel>Network Connections ili desnim klikom na ikonicu My Network Places na Desktop-u pa na Properties.3. Desni klik na konekciju koju koristite za konektovanje na Internet pa izaberite Properties.

4. Idite na karticu Advanced.

Ispod Internet Connection Sharing stiklirajte Allow other network users to connect through this computer’s Internet connection I idite na OK.

Napomena: Ako ne zelite da ostali kompjuteri u mrezi imaju pristup podesavanjima ICS-a destiklirajte Allow other network users to control or disable the shared Internet connection.

5. Dobicete sledecu poruku:

Ovde kliknite na Yes.

Mrezna kartica koja je povezana sa lokalnom mrezom je automatski konfigurisana IP adresom 192.168.0.1 i Subnet-om 255.255.255.0 od strane ICS-a. I jos vas lepo obavestava da zbog toga vas kompjuter moze izgubiti vezu sa ostalim kompjuterima u mrezi. Sada je Internet konekcija sherovana za ostale kompjutere u lokalnoj mrezi

Sada trebamo podesiti ostale kompjutere u mrezi (Klijente) kako bi mogli da koriste Internet konekciju.

Podesavanje Klijent kompjutera

1. Ulogujte se na kompjuter kao Administrator.2. Idite na Start>Control Panel>Network connections pa desni klik na Local Area Connection I izaberite Properties.

Napomena: Ovde morate imati barem jednu konekciju za lokaznu mrezu (Local Area Connection). Ako ona ne postoji onda je konfigurisite.

3. Na kartici General u okviru This connection uses the following items izaberite Internet Protocol (TCP/IP) i idite na Properties.

4. Kliknite na Obtain an IP address automatically I kliknite OK.

Napomena: Mreznoj kartici mozete dodeliti I staticku adresu u rasponu od 192.168.0.2 do 192.168.0.254. Na primer, podesavanja za IP adresu, Subnet I Gateway mogu biti:

IP Address 192.168.0.2

Subnet mask 255.255.255.0Default Gateway 192.168.0.1

5. Kliknite OK I izadjite iz Control Panel-a.

Sada kada startujete Microsoft Internet Explorer, klijent kompjuter ce probati da se konektuje na Internet koristeci sherovanu Internet konekciju Host kompjutera.

Problemi na koje mozete naici:

ICS ne radi.

Znacete da ICS radi ako barem jedan kompjuter u mrezi moze da se konektuje na Internet. Ako ne radi, prva stvar koju cete uraditi je da proverite Internet konekciju na Host kompjuteru. Ako se jedan kompjuter konektuje preko Host kompjutera a ostali ne onda je problem u njima zar ne?!

Sve je lepo podeseno ali ICS opet ne radi. (Ovde vec pocinje da se spominje majka I ostala rodbina…:)

Ako imate Firewall na Host kompjuteru (ili na Klijentima) proverite podesavanja za lokalnu mrezu. Za Zone Alarm recimo trebate staviti vasu lokalnu mrezu u Trusted zonu.

Gubitak konekcije

Ako je vasa mreza konfigurisana da koristi IP adrese koje su u razlicitoj klasi u odnosu na onu koju koristi ICS necete imati mreznu konekciju na Host kompjuteru. Da bi se ovaj problem resio konfigurisite klijent kompjutere da automatski dobiju IP adresu (tacka 4. u Podesavanje Klijent kompjutera) ili svakom kompjuteru dodelite jedinstvenu IP adresu u C klasi od 192.168.0.2 do 192.168.0.254

Konflikt IP adresa

Kada ukljucite ICS na Host kompjuteru kartica koja je povezana na lokalnu mrezu automatski dobija adresu

192.168.0.1. Svaki kompjuter u mrezi mora imati jedinstvenu IP adresu. Ako dva kompjutera u mrezi imaju istu IP adresu docice do IP konflikta I jedna od mreznih kartica se iskljucuje dok se konflikt ne resi. Da bi se konflikt resio konfigurisite klijent kompjuter da automatski dobije IP adresu (tacka 4. u Podesavanje Klijent kompjutera) ili mu dodelite drugu jedinstvenu IP adresu.

Ako nista od navedenog ne da rezultata probajte da deinstalirate obe mrezne kartice na Host kompjuteru pa ih ponovo instalirajte I konfigurisite. Zna nekad da upali. Ako ni to ne pomogne ne sekirajte se nego sekirajte kompjuter (sekirom) :).

(Napokon zadnja) Napomena: Ako ste pokrenuli ICS to znaci da ce se vas kompjuter ponasati kao DHCP server koji ce stopirati vas regularni DHCP server tj.ako ste imali neki.ICS ce se ponasati kao DNS Proxy koji ce napraviti vasu DNS infrastrukturu beskorisnom tj. ako ste je imali. :D

Nadam se da vas nisam davio previse i da ce nekome ovaj tekst biti od pomoci. Autor se ogranicava od svih posledica citanja ovog teksta tako da u slucaju da komsiji ubijete kravu nakon citanja teksta krivica je vasa (sto ste promasili i niste upucali komsiju... :) :) )

Koriscena dokumentacija:www.practicallynetworked.comwww.annoyances.orgwww.microsoft.comand www.google.com

4. UPUTSTVO: OSNOVI UMREŽAVANJA

Ako želite da umrežite dva-tri računara i jos omogućite da svi oni budu povezani preko jedne telefonske linije ili bezicnog linka ili neke druge veze na Internet onda pratite ovu temu. Potrudićemo se da ovde stavimo informacije za one koji nisu do sada radili tako nešto a žele da urade.

Šta može i kako može?

Umrežavanje dva računara u suštini je isto kao i umrežavanje mnogo računara, situacija je samo uprošćenija i mnogo, inače bitnih, parametara, se može zanemariti. To naravno znači i da ne možete od male kućne mreže, koja košta malo i koristi najjednostavniju opremu, očekivati performanse kakve imaju velike ozbiljne mreže zasnovane na profesionalnoj opremi.

Ali ono sto je najbitnije mreža će da radi: računari mogu da se vide međusobno po svim uobičajenim protokolima što znači da ih mozete koristiti za najrazlicitije načine komuniciranja, od najprostijeg deljenja datoteka i štampaca, do igranja igara, pa i korišćenja lokalnih servera ako ih postavite u mrežu. I naravno, možete da delite internet konekciju.

A je l' to može bez servera?

U stvari, podrazumeva se da male mreže i nemaju server. Serveri su skupi i komplikovani, a treba ih i održavati. Obično, zahevi korisnika male mreže su takvi da im server uopšte nije ni potreban. U žargonu, neki od računara u mreži moze biti proglašen serverom ali ne zato što na njemu stvarno radi neki server nego više zato što ima neku ulogu glavnog u mreži.

Recimo, ako jedan računar sluzi za deljenje datoteka pa mu svi ostali pristupaju da ostave ili preuzmu datoteke, iako on tehnički gledano nje ništa drugačiji od ostalih, s obzirom na namenu, ljudi ga zovu server. Takođe,

računar preko koga se uspostavlja internet konekcija, iako tehnički gledano i nema neku ulogu kao server, ljudi ga zovu serverom i tako dalje.

Najvažnije je znati da nikakav server nije neophodan za postavljanje same mreže, a male mreže čak i rade u peer-to-peer režimu (đavola ćemo ga prevesti na srpski) što u suštini znači da su svi računari ravnopravni i imaju ulogu i klijenta i servera zavisno od potrebe ali o tome ne brine korisnik nego sam protokol za komunikaciju.

Šta je potrebno od opreme?

Ako pričamo o običnoj maloj mreži, oprema koja je potrebna nije skupa i lako se instalira. Svaki računar treba da ima mrežnu karticu. Potrebni su mrežni kablovi (po pravilu UTP CAT5) sa konektorima i jedan svič (switch). Ali, hajdemo redom:

Mrežna karta je uređaj koji omogućava da se računar povezuje sa drugim mrežnim aparatima (drugim računarima, štampačima i slično).

Mrežni kabal služi za prenos signala od jednog do drugog mrežnog uređaja.

Svič je uređaj koji služi za međusobno povezivanje više računara.

A kako sa tim da napravim mrežu?

Prvo da razjasnimo, mreža nije baš jednostavan pojam, a za ovu priliku ćemo definisati dva prosta vida: fizičku implementaciju i mrežne protokole.

Fizička implementacija predstavlja ugradnju i povezivanje mrežnih uređaja kablovima.

Ako se povezuju dva računara potrebno je da svaki ima po mrežnu karticu i jedan kabal potrebne dužine koji je napravljen kao ukršteni. Ne morate znati šta je ukršteni kabal ali kada ga kupujete tražite takav. To je neophodno da bi se dve kartice mogle direktno povezati a da mreža radi.

Ako povezujete više od dva računara, potreban vam je i svič, uređaj kome je baš to namena. Ukratko, svi računari se spoje kablovima sa svičem (ovde kablovi ne moraju biti ukršteni, novi svičevi uglavnom umeju da rade bez obzira da li je kabal ukršten ili ne, ali ako kupujete kabal, kupujte neukršteni jer je to po standardu). Svič (bukvalan prevod bi bio prekidač ili bolje preklopnik, ali ovaj je potpuno automatizovan i preklapa komplikovane signale) se brine o tome da usmerava veze između računara i obezbeđuje umrežavanje.

Često pitanje je kolika je moguća dužina kabla. Po specifikacijama, UTP kabal u jednom segmentu ne treba da bude duži od 100m. Jedan segment predstavlja jedan neprekinuti kabal koji povezuje dva mrežna uređaja. Rastojanje između računara može da bude i veće, ali između dva uređaja koji su spojeni kablom ne treba da bude više od 100 m (računa se dužina kabla a ne rastojanje između uređaja u prostoru). Ako je kabal duži ne znači da mreža neće raditi ali ako radi sigurno će raditi sporije.

Kako ćete znati da je sve povezano kako treba? Mrežne kartice i svičevi imaju na sebi signalne sijalice, a u uputstvu je objašnjeno njihovo značenje. Po pravilu, na mrežnim kartama jedna svetiljka treba da svetli konstantno, a druga da svetli konstantno i treperi kada se vrši prenos podataka. Ako svetiljke ne rade ili žmigaju nevezano za protok onda veza nije dobra. Postoje i posebni merni uređaji koji proveravaju ispravnost veza, ali to prevazilazi mogućnosti nekoga ko pravi malu mrežu. U svakom slučaju najčešći problem je u spoju konektora na mrežni kabal pa prvo to proverite ili pozovite nekoga iskusnog da pogleda u čemu je problem.

Tek kada se na fizički postavljenu mrezu instaliraju mrežni protokoli mreža postaje funkcionalna. Protokoli se instaliraju na računare. Ima ih raznih, za razne potrebe, ali ono sto je najčešće potrebno to su internet protokol (TCP/IP) i Microsoft Networks. Prvi omogućava internet konekcije kako izmedju lokalnih računara tako i prema Internetu, a Microsoft Networks omogućava deljenje datoteka i štampaca u Windows mreži. Oba

protokola su instalirana prilikom instalacije Windows operativnog sistema i najčešće mreža sama proradi čim se izvrši fizičko povezivanje. Takva mreža predstavlja upravo ono što se i očekuje od male mreže povezanih dva do pet računara. Ovako može da radi i više računara ali već kod dvadesetak dolazi do usporenja i mreža se mora ozbiljnije projektovati.

Kako napraviti kablove?

Kablove je najbolje da kupite već napravljene. Možete ih kupiti svakoj firmi koja prodaje računare. Potrebno je samo da znate treba li vam ukršteni ili standardan kabal i koje dužine.

Kablove možete i sami napraviti. Potrebna su vam specijalna klješta za stavljanje konektora na kabal, i potrebno je da znate raspored vodova na konektorima. Koristite mekani kabal u kme su vodovi sacinjeni od upredenih tankih bakarnih niti. Ovaj kabal je označen kao fly. Nemjte koristiti krutikabal (wall) kojije namenjen zaugradnju u zid i povezivanje na zidne utičnice.

Evo, kako se vrši povezivanje:

standardan kabal

ukršteni kabal

Raspored se gleda tako sto uzmete konektor, okrenete kraj u koji ulazi kabal prema sebi (to jest, kraj koji se ubada u uticnicu od sebe), a ka gore okrenete ravan deo konektora koji nema polugicu za zabravljivanje u utičnicu. Vodovi se slažu po boji sa leve strane na desno. Zapamtite pravilo da uvek idu naizmenično vod koji je šaren i vod koji je jednobojan. Kod ukrštenog kabla mesta zamenjuju zeleno-beli i zeleno-narandžasti vod kao i zeleni i narandžasti vod.

Klještima ogolite vodove i to tako što prvo skinete izolaciju u dužini oko jednog santimetra (na klještima imate nož za ovu namenu koji ima i graničnik tako da ne morate ništa da merite. Kada skinete izolaciju, raspredite svih osam vodova, i povucite malo izolaciju tako da vodove izvučete više napolje, kako bi ste ih lako ispravili i rasporediti prema gornjoj šemi.

Ispravljene, složene i raspoređene vodove stisnite sa dva prsta tako da možete klještima da ih potkratite za toliko da svi vodovi budu iste dužine - skratite ih sve zajedno, namenskim nožem na klještima. Sad vodove lagano ugurajte u konektor vodeći računa da je on pravilno okrenut.

U konektoru se nalaze vođice tako da će svaki vod leći u svoje ležište. Ugurajte kabal tako da svi vodovi uđu u konektor do kraja. Sada navucite i izolaciju tako da uđe u konektor što više, kako bi je uhvatio plastični zub koji ćete klještima stisnuti. Kada ste namestili kabal, umetnite kabal sa konektorom u klješta i stisnite. Klješta će pritisnuti kontakte na konektoru tako da oni upadnu u konektor, probiju izolaciju vodova i naprave dobar kontakt sa njima. Istovremeno, biće stisnut i plastični zub koji će se polomiti i uhvatiti ceo kabal sa izolacijom u konektoru tako da ga potpuno u čvrsti.

Najčešča greška je da izolacija bude prekratka i zub je ne uhvati već stisne gole vodove direktno. Rezultat je ili da vodovi nisu dovoljno stisnuti tako da se klimaju i vremenom ispadaju iz konektora ili, ako se čvrsto stisne, zub preseče vodove.

Nekoliko puta popustite i ponovite stisak da bi svi kontakti podjednako uhvatili vodove. Nemojte previse stiskati. Neka klješta nemaju dobre graničnike i može da se desi da presecete vodove čak i kroz izolaciju.

Isto ovo ponovite na drugom kraju kabla

He! I to je sve?

Nije. Iako gore opisana mreža radi, valja uraditi još neko podešavanje. Naime, računari u TCP/IP mreži su određeni svojim mrežnim adresama (IP). Te adrese se predstavljau brojevima i to: jedna adresa ima dužinu od četiri bajta a piše se kao četiri broja (za svaki bajt po jedan) odvojena tačkama. Tako, recimo, adresa nekog računara može da bude 68.32.1.87. Da bi ste kontrolisali mrežu treba da dodelite adrese racunarima koji su povezani. Kod malih mreža za početak najprakticnije je koristiti statičke adrese. Šta to znači? Praktično, samo to da svakom računaru odredite i ručno podesite adresu.

Da bi ste odredili adresu treba da znate nešto o tom a pošto to ume da bude komplikovano uputićemo vas na druge izvore koje se time bave, jer je to vec napredna stvar a mi ćemo Vam preporučiti sledeće:

Za računare koristite adrese 192.168.0.1, 192.168.0.2, 192.168.0.3 i tako sve do 192.168.0.254. Ne možete korsititi adrese 192.168.0.0 i 192.168.0.255 jer one imaju specijalnu namenu. Takođe ne možete dodeliti istu adresu za dva računara u istoj mreži. Ako to uradite računari će prijaviti konflikt i jedan od njih će biti isključen iz mreže dok mu ne dodelite slobodnu adresu. Bitna stvar, mrežna maska (net mask) za ovakvu mrežu je 255.255.255.0. Šta ona znači naći ćete u naprednijim uputstvima, a dotle je uzmite kao datu i ukucajte u polje Network mask.

Za probirljive: možete koristiti i adrese 10.10.10.1 do 10.10.10.254 na isti način. Lepše je za oko i lakše je pamti i kuca, mada nije baš po propisu :)

Da proverite da li mreža radi, treba da pingujete računare međusobno. To znaci da odete u komandni prozor Windows-a i na promptu otkucate:

ping ip-adresa

Ip-adresa je adresa nekog od računara u mreži. Ako ping radi, prikazaće vam tri konekcije i vreme odziva pingovanog računara. To znači da veza između njih radi. Ako ping prijavi bilo šta drugo ili uopste ne daje znake života, konekcija ne radi, pa morate proveriti sve počev od kartica, kablova, konektora i instaliranih protokola.

Evo kako izgleda kada ping radi:

C:\>ping 10.10.10.1

Pinging 10.10.10.1 with 32 bytes of data:

Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128 Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128 Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128 Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128

Ping statistics for 10.10.10.1: Packets: Sent = 4, Received = 4, Lost = 0 (0% loss), Approximate round trip times in milli-seconds: Minimum = 1ms, Maximum = 1ms, Average = 1ms

Detaljnije objašnjenje ping i tracert komandi imate u posebnom uputstvu.

Napomena: nekada se dešava, najčešće na Win9x, da iz nekog razloga protokoli iako su instalirani ne rade. Ovo se čak desava i na sveže instaliranom Win9x a ume i na novijim Windowsima. Najbolji lek je da deinstalirate mrežne protokole i instalirate ih ponovo.

I kako da delim datoteke?

Deljenje datoteka je dosta jednostavno ako je sve podešeno kako treba. Proverite na mrežnim protokolima da li je uključeno deljenje (File and Printer sharing). Ako nije uključite ga. Onda na računaru nađite neki direktorijum koji želite da delite (nikako nemojte deliti ceo disk), desni klik, Sharing and Security, uključite Share this folder, dajte ime deljenom direktorijumu, odlučite da li hoćete da drugi iz mreže mogu da menjaju sadržaj direktorijuma (da stavljaju i brišu datoteke) i OK.

Stvar je gotova. Isto uradite i na drugim računarima, a onda kliknite na My Network Places (sve vreme primer je za Windows XP), izaberite My Network Computers malo brljajte dok ne nađete gde su računari i to je to.

Ako nekog racunara nema na spisku potražite ga opcijom za pretragu. Desni klik na My Network Places, nudi i opciju Search. Ukucajte ime računara koji tražite i ako mreža radi, naći ćete ga. Microsoft mrežni protokol je dosta čudan. U stvari smatraju ga najkopletnijim i najkopleksnijim protokolom te vrste koji je ikada napravljen. Štavise, toliko je kompleksan da ga čak ni Microsoft nije implementirao do kraja. E tako, dešava se da se nekada neki računar prosto "izgubi" ali ga pretraga obicno nađe.

A kako da delim štampac?

Princip je isti kao i sa datotekama. Na računaru na kome je štampač, u opcijama podešavanja štampača uključite deljenje (sharing) i onda će ostali da ga vide isto kao i datoteke. Instalacija može da bude jednostavna, desni klik na deljeni štampač i opcija Connect, ali nekada traži i instalaciju dajvera za štampač, a pripremite instalacioni CD sa tim drajverom. Sve u svemu, najbolje je da mrežni štampač instalirate istom procedurom kao i lokalni samo što će vam na početku biti ponuđeno da odaberete da li instalirate lokalni ili mrežni štampač, pa ako izabrete mrežni biće vam ponuđeno da nađete taj štampač u mreži, a onda se instaliraju drajveri isto kao i za lokalni štampač.

Možte uraditi i obrnuto. u My Network Places nađite štampač, a desni klik na njega će ponuditi i opciju da taj štampač instalirate kao lokalni.

Je l' to sad sve?

Jeste.. zasad. Sledi nam jos da objasnimo kako se ovakva mreža povezuje na Internet, tako da svaki računar u mreži ima pristup Internetu.

Bežično umrežavanje računara   Bežično umrežavanje računara prilično je jednostavan posao. Kako bi vam na najbolji način predstavili sav potencijal koji Wi-Fi tehnologija pruža, na test smo uzeli četiri uređaja renomirane kompanije Netgear.

 WG311 je PCI adapter, te se u računar integriše direktnim povezivanjem na slobodan slot matične ploče. Uz njega dolazi i CD sa intuitivnim softverom koji nakon nekoliko klikova potpuno konfiguriše sve parametre pristupa i konekcije na bežičnu mrežu.

Ukoliko sada u kući imate prenosivi računar sa već integrisanom WiFi podrškom, vrlo ga lako možete upariti sa ovako nadgrađenim desktop sistemom. Iako ima dobar radijus pokrivanja mana ovakvog rešenja je u tome što se primopredajna jedinica nalazi iza računara, koji je po pravilu prislonjen uz zid. To primetno ograničava snagu uređaja, a time i njegov domet.

 Vrlo praktičnim i sve češće primenjivanim rešenjem pokazao se Wireless USB adapter. Dovoljno ga je priključiti na bilo koji USB slot, proterati kroz računar softver sa instalacionom procedurom i prepustiti se čarima bežične

komunikacije. U paketu dolazi i produžni USB kabl, pa se tako WG111 može lako postaviti u poziciju koja će garantovati najbolji signal i najstabilniju vezu.

 Dakle, dovoljna su samo dva adaptera, čije se cene kreću oko 2000 dinara, pa da se bežično umreže dva računara na rastojanju od desetak metara. Brzina razmene podataka između njih biće realnih 30 Mb u sekundi.

 Ukoliko imate aktivnu Internet vezu koju želite da podelite sa svim računarima ili telefonima sa Wi-Fi podrškom koji se nalaze u kući, predlažemo NetGear WG602. Njegovo povezivanje u IT sistem vrlo je jednostavno.

 Dovoljno mu je samo obezbediti napajanje, a zatim ga sa mrežnim kablom spojiti sa ADSL ili kablovskim modemom. Internet za nekoliko trenutaka postaje dostupan svima u radijusu od oko 20 metara. Naravno, svakako predlažemo da se pozabavite kratkom rekonfiguracijom radnih parametra ovog Wireless Access Pointa. Ista se obavlja u Internet pregledaču, a ovde sada lako možete uključiti i enkripciju te time komunikaciju među uređajima učiniti sigurnom.

 Onima koji žele da nesmetano umreže nekoliko računara i streamuju veliku količinu podataka, a da uz to imaju stabilnu i brzu bežičnu vezu predlažemo NetGear-ov model WNDR3300.

Ovaj uređaj je Wireless N Dual Band ruter koji operiše na dve radne frekvencije 2,4 i 5 GHz. To omogućava komunikaciju bez smetnji na 23 kanala i ukupnu brzinu razmene digitalnih paketa od čak 300 + 54 Mb u sekundi. Uređaj poseduje i četiri Ethernet porta koja se mogu iskoristiti za klasično žičano umrežavanje do četiri računara.

 Posebna pažnja posvećena je sigurnosti. Kada se sistemu priključi novi uređaj sa bežičnom konekcijom dovoljno je kliknuti na plavo dugme nakon čega će netgear poslati sve potrebne parametre za konfiguraciju i otključavanje konekcije.

 Ako vam treba jednostavno bežično umrežavanje dva računara, upotrebićete obične wireless adaptere. Ukoliko želite da šerujete, odnosno delite Internet konekciju odabraćete mali access point, a oni koji kojima treba pouzdan i brz mrežni sistem za preko 4 računara svakako će porazmisliti o Dual Band rešenju.