Naslov originala:The Art of Thinking ClearlyRolf Dobelli

Copyright © 2013 Rolf DobelliCopyright © 2019 ovog izdanja KONTRAST izdavaštvo

Za izdavača:Vladimir Manigoda

Urednica:Jelena Nidžović

Prevod:Slobodan Damnjanović

Lektura i korektura:Kontrast izdavaštvo

Dizajn korica:Jelena Lugonja

Prelom:Danilo Lučić

Štampa:F.U.K. d.o.o.

Tiraž:1000

Izdavač:Kontrast izdavaštvo, BeogradKlaonička 2, Zemunjakkontrast@gmail.comkontrastizdavastvo.comfacebook.com/KontrastIzdavastvowww.glif.rs

Rolf Dobeli

UMETNOST JASNOG RAZMIŠLJANJA

PEDESET DVE GREŠKE U MIŠLJENJU KOJE JE BOLJE PREPUSTITI DRUGIMA

Beograd, 2019.

SADRŽAJ:

PREDGOVOR / 11

PREDRASUDA OPSTANKA / 15ZAŠTO TREBA POSEĆIVATI GROBLJA

ILUZIJA PLIVAČKOG TELA / 18DA LI JE HARVARD DOBAR ILI LOŠ UNIVERZITET? – MI TO NE ZNAMO

EFEKAT PRETERANOG POVERENJA U SEBE / 21ZBOG ČEGA SISTEMATSKI PRECENJUJETE SVOJE ZNANJE I SPOSOBNOSTI

EFEKAT GOMILE / 24AKO MILIONI LJUDI TVRDE NEKU GLUPOST, ONA TIME NE POSTAJE ISTINA

GREŠKA ULOŽENIH SREDSTAVA / 27ZBOG ČEGA TREBA ZANEMARITI PROŠLOST

UZAJAMNOST / 30ZAŠTO NE TREBA DA DOZVOLITE DA VAS NEKO ČASTI PIĆEM

PREDRASUDA UKLAPANJA (I DEO) / 33BUDITE OPREZNI KAD ČUJETE IZRAZ „SPECIJALNI SLUČAJ“

PREDRASUDA UKLAPANJA (II DEO) / 36UBIJAJTE SVOJE NAJDRAŽE

PREDRASUDA AUTORITETA / 39ZAŠTO AUTORITETE NE TREBA POŠTOVATI

EFEKAT KONTRASTA / 42ZBOG ČEGA SVOJU PRIJATELJICU, KOJA JE FOTO-MODEL, TREBA DA OSTAVITE KOD KUĆE

PREDRASUDA RASPOLOŽIVOSTI / 45ZBOG ČEGA ĆETE RADIJE KORISTITI POGREŠAN PLAN GRADA, NEGO GA SE ODREĆI

PRVO LOŠE, PA ONDA DOBRO / 48ČIM ČUJETE PRIČU O „BOLNOM NAČINU“ UKLJUČITE SVOJA ALARMNA ZVONA

PREDRASUDA PRIČE / 51ZAŠTO SU ČAK I ISTINITE PRIČE – LAŽNE

GREŠKA NAKNADNOG UVIĐANJA / 54ZAŠTO TREBA VODITI DNEVNIK

ŠOFERSKO ZNANJE / 57ZAŠTO LJUDE KOJI ČITAJU VESTI NE TREBA UZIMATI ZA OZBILJNO

ILUZIJA KONTROLE / 60KONTROLIŠETE MNOGO MANJE STVARI NEGO ŠTO MISLITE

PRETERANA REAKCIJA NA PODSTREK / 63ZAŠTO ADVOKATU NE TREBA DA PLAĆATE NA OSNOVU NJEGOVIH RASHODA

REGRESIJA KA SREDNJOJ VREDNOSTI / 66SUMNJIVA DOSTIGNUĆA LEKARA, SAVETNIKA, TRENERA I PSIHOTERAPEUTA

TRAGIKA OPŠTINSKE LIVADE / 69ZAŠTO SE RAZUMNI LJUDI NE POZIVAJU NA RAZUM

PREDRASUDA REZULTATA / 72O NEKOJ ODLUCI NIKAD NEMOJTE SUDITI NA OSNOVU NJENIH REZULTATA

PARADOKS IZBORA / 75ZAŠTO JE VIŠE ZAPRAVO MANJE

PREDRASUDA SVIĐANJA / 78PONAŠATE SE NERAZUMNO SVAKI PUT KAD HOĆETE DA VAS LJUDI VOLE

EFEKAT POSEDOVANJA / 81NEMOJTE SE VEZIVATI ZA STVARI

ČUDO / 84NUŽNOST NEVEROVATNIH DOGAĐAJA

GRUPNO MIŠLJENJE / 87ZBOG ČEGA KONSENZUS MOŽE DA BUDE OPASAN

ZANEMARIVANJE VEROVATNOĆE / 90ZBOG ČEGA GLAVNI ZGODITAK STALNO POSTAJE SVE VEĆI

GREŠKA NULTOG RIZIKA / 93ZAŠTO VAS NULTI RIZIK TOLIKO MNOGO KOŠTA

GREŠKA RETKOSTI / 96ZAŠTO JE REDAK KEKS UKUSNIJI

ZANEMARIVANJE GLAVNE MOGUĆNOSTI / 99KADA U VAJOMINGU ČUJETE ZVUK KOPITA I UGLEDATE CRNO-BELE ŠARE

KOCKARSKA GREŠKA / 102ZAŠTO SUDBINA NEMA SNAGU IZJEDNAČAVANJA

ORIJENTIR / 105KAKO NAM TOČAK SREĆE MOŽE ZAVRTETI PAMET

INDUKCIJA / 108KAKO DA VAM LJUDI POVERE SVOJE MILIONE

AVERZIJA PREMA GUBITKU / 111ZAŠTO NAM ZLOBNA LICA PRE UPADAJU U OČI NEGO PRIJATELJSKA

SOCIJALNO LENSTVOVANJE / 114ZAŠTO SU TIMOVI LENJI

EKSPONENCIJALNI RAST / 117ZBOG ČEGA LIST PAPIRA PRESAVIJEN NAPOLA PREVAZILAZI NAŠE MIŠLJENJE

PROKLETSVO POBEDNIKA / 120KOLIKO STE SPREMNI DA PLATITE ZA JEDAN EVRO?

PREDRASUDA POGREŠNOG PRIPISIVANJA / 123NIKADA NEMOJTE PISCA PITATI DA LI JE NJEGOV ROMAN AUTOBIOGRAFSKI

LAŽNA UZROČNOST / 126ZAŠTO NE TREBA VEROVATI U RODE

HALO EFEKAT / 129ZBOG ČEGA LEPI LJUDI LAKŠE PRAVE KARIJERU

ALTERNATIVNI PUTEVI / 132ČESTITKE! ODNELI STE POBEDU U RUSKOM RULETU

ILUZIJA PROGNOZE / 135KAKO VAM KRISTALNA KUGLA ISKRIVLJUJE POGLED NA SVET

GREŠKA POVEZIVANJA / 138ZAŠTO PRIHVATLJIVE PRIČE MOGU DA ZAVEDU

NAČIN PREDSTAVLJANJA / 141C’EST LE TON QUI FAIT LA MUSIQUE

PRETERANA AKTIVNOST / 144ZAŠTO OČEKIVANJE I PASIVNOST PREDSTAVLJAJU MUČENJE

GREŠKA PROPUŠTANJA / 147ZBOG ČEGA STE ILI REŠENJE ILI – PROBLEM

PREDRASUDA SOPSTVENIH ZASLUGA / 150ZAŠTO VI NIKADA NISTE KRIVI

DUŽINA HEDONISTIČKE NITI / 153ZBOG ČEGA VAŠ PUT DO POSLA TREBA DA BUDE KRATAK

PREDRASUDA SOPSTVENE VAŽNOSTI / 156NEMOJTE SE ČUDITI ŠTO SE TO BAŠ VAMA DOGAĐA

PREDRASUDA POVEZANOSTI / 159ZAŠTO NAS ISKUSTVO PONEKAD ČINI GLUPIM

POČETNIČKA SREĆA / 162BUDITE NA OPREZU KAD VAM U POČETKU DOBRO KRENE

KOGNITIVNA SUPROTNOST / 165KAKO ĆETE UZ POMOĆ MALIH LAŽI PONOVO STEĆI DUŠEVNI MIR

PRETERANO POPUŠTANJE / 168CARPE DIEM – ALI SAMO NEDELJOM

POGOVOR / 171

IZJAVA ZAHVALNOSTI / 178

LITERATURA / 179

Umetnost jasnog razmišljanja | 11

PREDGOVOR

Sve je počelo jedne večeri u jesen 2004. Na poziv izdavača Huberta Burde otputovao sam u Minhen da bih, da upotrebim njegov izraz, uzeo učešće u „slobodnoj razmeni mišljenja sa drugim intelektualcima“. Sebe nika-da nisam opažao kao „intelektualca“ (studirao sam Višu poslovnu školu i postao preduzetnik – dakle suprotnost intelektualcu), mada sam objavio dva romana; ali oči-gledno da je za njega to bilo dovoljno.

Za stolom je sedeo Nasip Nikolas Taleb, u to vreme nepoznati mešetar sa Vol strita, sklon filozofiji. Pred-stavili su me kao poznavaoca engleskog i škotskog prosvetiteljstva – posebno Dejvida Hjuma. Očigledno su me pobrkali sa nekim. Ja nisam ništa rekao, samo sam se nesigurno nasmešio i nastalu pauzu prikazao kao znak dubokog razumevanja filozofije. Taleb je odmah izvu-kao slobodnu stolicu i pokazao mi da sednem kraj njega. Na sreću, razgovor je posle nekoliko rečenica sa Hjuma skrenuo na Vol strit, na temu koju sam bolje poznavao. Zabavljali smo se pričajući o sistematskim greškama koje generalni direktori prave, pritom ne štedeći ni sebe. Pričali smo o činjenici da malo verovatni događaji, kada se naknadno posmatraju, deluju mnogo verovatnije. Smejali smo se zbog toga što investitori nisu u stanju da

12 | Rolf Dobeli

se odvoje od svojih akcija, čak ni onda kada one padnu ispod nabavne cene.

Posle toga, Taleb mi je poslao rukopis koji sam delom komentarisao, delom kritikovao, i od koga je nastao ču-veni bestseler Crni labud. Ova knjiga je Taleba izbacila u prvu ligu intelektualnih zvezda svetskog ranga. Ja sam sa velikom intelektualnom glađu gutao literaturu posvećenu delovanju predrasuda. Paralelno sa tim, razmenjivao sam mišljenja sa mnogim ljudima koje označavaju kao američke intelektualce sa Istočne obale. Nekoliko godi-na kasnije shvatio sam da sam, pored posla književnika i preduzetnika, postao i poznavalac društvene i saznajne psihologije.

Ono što nazivam misaonim greškama odnosi se na sistematsko odstupanje od racionalnosti, od optimalnog logičkog, razumnog mišljenja i ponašanja. Reč „siste-matski“ je važna jer mi često grešimo na isti način. Na primer, mnogo češće precenjujemo svoje znanje nego što ga potcenjujemo. Ili, pogledajmo opasnost da nešto izgu-bimo: ona nas češće tera na delovanje nego izgled da neš-to dobijemo. Matematičar bi ovde govorio o asimetričnoj podeli grešaka u mišljenju. Srećna okolnost jeste što asi-metričnost ponekad greške čini predvidljivim.

Da ne bih izgubio sve što sam tokom svoje spisate- ljske i poslovne delatnosti prikupio, počeo sam da pravim spisak sistematskih grešaka u mišljenju, uključujući tu i beleške i anegdote iz sopstvenog života. Pritom nisam imao nameru da ih ikada objavim. To sam radio samo za sebe. Uskoro sam zapazio da mi ovaj spisak ne koristi samo prilikom ulaganja novca, već i u poslovnom i pri-vatnom životu. Poznavanje grešaka u mišljenju činilo me je spokojnijim i razumnijim. Blagovremeno sam uviđao

Umetnost jasnog razmišljanja | 13

sopstvene greške i mogao da ih otklonim pre nego što dovedu do neke veće štete. Po prvi put sam shvatao nera-zumno ponašanje drugih i mogao da se uspešno nosim sa njima, a ponekad čak i da steknem prednost nad njima. Ali time sam pre svega od sebe terao avet iracionalnosti; raspolagao sam kategorijama, pojmovima i objašnjenji-ma kojima sam joj oduzimao snagu. Posle Bendžamina Frenklina, munja i grom nisu bili ni ređi ni slabiji ni tiši, ali nas više nisu toliko plašili; a to važi i za sopstvenu ira-cionalnost kada je upoznamo.

Kada su saznali za ovu zbirku, mnogi prijatelji su počeli da se zanimaju za nju. Ovo zanimanje dovelo je do nedeljne kolumne u Frankfurter algemajnene cajtunugu, i u švajcarskom listu Zontags cajtungu, do bezbrojnih rasprava (pre svega lekara, investitora, savetnika i direk-tora), i konačno do ove knjige. Eto! Sada je u vašim ru-kama – ako ne baš sreća, ono svakako obezbeđenje od velikih nevolja, koje možete da izbegnete.

Rolf Dobeli, 2011.

Umetnost jasnog razmišljanja | 15

PREDRASUDA OPSTANKAZAŠTO TREBA POSEĆIVATI GROBLJA

Ma gde bacio pogled, Reto vidi rok zvezde. Nas-tupaju na televiziji, njihove slike nalaze se na naslovnim stranama magazina i časopisa, ima ih na koncertima i na internetu. Njihove pesme ne možete ne čuti; one odjeku-ju u robnim kućama, u samoposlugama, u vašem vok-menu, u teretanama. Rok zvezde su svuda oko nas. Ima ih mnogo. I svi ti pevači i muzičari su uspešni. Ponet us-pehom bezbrojnih junaka gitare, i Reto je osnovao rok bend. Hoće li uspeti u svom naumu? Verovatnoća uspeha tek je malo veća od nule. Poput mnogih drugih, i on će po svoj prilici završiti na groblju propalih muzičara. A ovih „pokojnika“ ima bar deset hiljada puta više od uspešnih muzičara. Ipak, nijednog novinara ne zanimaju propali muzičari – sa izuzetkom zvezda čija je slava već prošla. Zbog toga posmatrač sa strane ne vidi ovo groblje.

Predrasuda opstanka znači: pošto se uspeh vidi mno-go češće nego neuspeh, mi sistematski precenjujemo šanse za postizanje uspeha. Kao spoljašnji posmatrači, poput Reta, i mi postajemo robovi iluzije. Previđamo ko-liko su minimalni izgledi za uspeh. Iza svakog uspešnog pisca skriva se bar stotinu onih čije se knjige ne prodaju. A iza svakog od njih krije se stotinu onih koji nisu našli izdavača. A iza svakog od ovih još stotinu onih koji u fioci

16 | Rolf Dobeli

čuvaju svoje nedovršene rukopise. Ali mi slušamo samo o onima najuspešnijima i previđamo koliko je spisa- teljski uspeh malo verovatan. Isto važi i za fotografe, pre-duzetnike, umetnike, sportiste, arhitekte, nosioce Nobe- love nagrade, televizijske voditelje i kraljice lepote. Mediji nemaju interesa da prekopavaju po grobljima neuspešnih ljudi. Oni nisu nadležni za njih. A to znači sledeće: ako hoćete da pobedite predrasudu opstanka, moraćete da imate u vidu ovo što smo rekli.

Ako ne ranije, a ono sigurno povodom teme nov-ca susrešćete se sa predrasudom opstanka. Vaš prijatelj započinje nov posao. I vi se nalazite u krugu potencijal-nih investitora. Nanjušili ste svoju šansu: to može postati novi Majkrosoft. Možda imate sreće. Ali da pogledamo izbliza kako zapravo stoje stvari. Firma vašeg prijatelja najverovatnije će propasti na samom početku. Ili će posle tri godine doživeti bankrot. Ako se to ipak ne desi, onda treba da znate da većina firmi koje prežive prve tri go-dine nikada ne pređu brojku od deset zaposlenih radni-ka. Pouka: ne dozvolite da vas zaslepi medijsko prisustvo uspešnih firmi. Treba li zbog toga izbegavati svaki rizik? Ne. Ali rizikujte sa svešću da mali đavo, predrasuda op-stanka, uvek čuči u blizini i da sa velikom verovatnoćom uspeva da razbije gotovo svaki ljudski naum.

Uzmimo na primer Dau Džons. On se sastoji samo od onih koji su opstali. Na berzi ne nastupaju neuspešne i male firme; dakle, najveći broj firmi ne nalazi se na njoj. Ono što se vidi na berzi nije reprezentativno za privredu neke zemlje. Isto kao što ni ono što piše u novinama ne prikazuje verno stanje u celokupnom, i uspešnom i neus-pešnom, muzičkom svetu. Nemojte da vas zavedu brojne knjige koje uspešni pojedinci pišu o sebi. Gubitnici kojih

Umetnost jasnog razmišljanja | 17

je mnogo više ne pišu knjige i ne obaveštavaju nas o svom neuspehu.

Predrasuda opstanka deluje i u slučaju kada pripa-date „onima koji su preživeli“. Ljudi su skloni da svoj uspeh, čak i kada je zasnovan na čistoj slučajnosti, pri-pišu „faktorima uspeha“. Ali, ako posetite groblje neus-pešnih i propalih (pojedinaca, firmi itd.), odmah ćete utvrditi da su i oni u svom poslu vrlo često primenjivali baš te navodne „faktore uspeha“. Ako mnogo naučnika istražuje neku pojavu, može se desiti da neki od tih na-pora, zbog čiste slučajnosti, iznedre statistički relevantne studije – da, na primer, utvrde korelaciju između pijenja crnog vina i životnog uspeha. Ove (lažne) studije postaju vrlo poznate i stvaraju novu vrstu predrasuda opstanka.

Ipak, dosta filozofije. Predrasuda opstanka znači da sistematski precenjujete verovatnoću uspeha. Kao pro-tivsredstvo za nju, dobro je da što češće posećujete gro-blja na kojima počivaju projekti, investicije i karijere koji su mnogo obećavali. Biće to tužna ali korisna šetnja.

18 | Rolf Dobeli

ILUZIJA PLIVAČKOG TELADA LI JE HARVARD DOBAR ILI LOŠ UNIVERZITET –

MI TO NE ZNAMO

Kada je esejista i berzanski mešetar Nasim Taleb odlučio da preduzme nešto protiv svojih suvišnih kilo-grama, okrenuo se različitim vrstama sporta. Džogeri su na njega ostavili bled utisak. Bodibilderi su izgledali razvijeni i glupavi. Teniski igrači! Ah, dosta nam je te us-pešne srednje klase. Ali plivači su mu se dopali. Oni ima-ju posebno lepo građena elegantna tela. Stoga je odlučio da dva puta nedeljno odlazi u lokalni bazen i u njemu na-porno trenira. Trebalo je da prođe dosta vremena pa da Nasib Taleb primeti kako je postao žrtva jedne raširene zablude. Profesionalni plivači nemaju savršeno građena tela zato što mnogo treniraju. Stvari stoje upravo obrnu-to: oni su dobri plivači zato što su dobro građeni. Njihova telesna građa nije rezultat onoga što čine; ona je merilo selekcije.

Kozmetiku reklamiraju ženski modeli. Neke žene dolaze do zaključka da su uzrok lepote reklamnih mo- dela sredstva koja ti modeli reklamiraju. Međutim, nisu te devojke lepe zbog kozmetike. One su rođene lepe, i samo su zbog toga dobile priliku da reklamiraju kozmetičke proizvode. Kao i kod plivača, lepota je ovde merilo izbo-ra, a ne rezultat neke vrste delatnosti. Svaki put kad meri- lo selekcije pomešamo sa rezultatom delatnosti, postaje-

Umetnost jasnog razmišljanja | 19

mo žrtve iluzije plivačkog tela. Bez ove iluzije, polovina reklama ne bi uopšte funkcionisala.

Ali ne radi se samo o privlačnom telu. Harvard ima reputaciju najboljeg univerziteta. Mnogi izuzetno us-pešni ljudi studirali su na Harvardu. Znači li to da je Har-vard dobra škola? To ne znamo. Možda je to loša škola, ali okuplja najuspešnije studente čitavog sveta. Ja sam tako, na primer, doživeo univerzitet Sent Galen. Njego-va reputacija je izuzetna ali su predavanja (pre dvadeset godina), bila sasvim prosečna. Iz nekih razloga – dobra selekcija studenata, klima u uskoj dolini u kojoj se na- lazi ovaj univerzitet, jelo u studentskoj menzi – mnogi njegovi studenti postigli su uspeh u životu.

Poslovne škole u celom svetu studente mame svo-jim statistikama o uspehu. Zainteresovanima se diploma dotične škole predočava kao sigurno sredstvo za po- većanje plate za određen broj procenata. Prosta računica treba da pokaže kako će se ogromni troškovi školova- nja na ovakvim školama isplatiti u najkraćem mogućem roku. Mnogi „padaju“ na to. Ne želim da kažem kako ove škole nameštaju statistike. Ipak, njihova tvrđenja su sasvim bezvredna. Ljudi koje ne zanima diploma ovakve škole pravljeni su od materijala koji se razlikuje od ma-terijala onih koji na njima studiraju. Ako i postoji razlika u prihodu, za nju postoji čitav niz razloga osim pome-nute diplome. I ovo je takođe primer iluzije plivačkog tela. Merilo izbora meša se sa rezultatom delatnosti. Ako razmišljate o daljem obrazovanju, onda za njega nađite druge razloge osim povećanja prihoda.

Kad srećne ljude pitam u čemu je tajna njihove sreće, često čujem rečenicu sledećeg tipa: „Čašu treba posma-trati kao dopola punu, a ne kao polupraznu.“ Ovi ljudi

20 | Rolf Dobeli

nisu u stanju da prihvate da su rođeni kao srećnici i da zbog toga imaju sklonost da sve stvari gledaju sa pozi-tivne strane. Sreća je najvećim delom urođena i tokom života ostaje stalno prisutna, mada srećnici to neće da priznaju. Iluzija plivačkog tela postoji i u formi samoza-varavanja. Kad bi srećnici pisali knjige o sreći, to bi bila perfidna prevara.

Stoga, od sada izbegavajte knjige koje sadrže savete za postizanje sreće. Njih uglavnom pišu ljudi koji su po prirodi srećni. Takve knjige vrve od saveta. Ali u njima ne piše da postoje milijarde ljudi kod kojih ti saveti ne donose nikakav plod, jer oni koji nisu srećni ne pišu knji- ge o tome kako se sreća ne ostvaruje.

Pouka: sve ono što prodaje vredne stvari – mišiće, lepotu, veću platu, dug život, privlačnost, sreću – treba pažljivo procenjivati. Pre nego što se bacite u bazen, ba- cite pogled na ogledalo. I budite pošteni prema sebi.

Umetnost jasnog razmišljanja | 21

EFEKAT PRETERANOG POVERENJA U SEBE

ZBOG ČEGA SISTEMATSKI PRECENJUJETE SVOJE ZNANJE I SPOSOBNOSTI

Za rusku caricu Katarinu II nikako se ne može reći da je bila neporočna. Kroz njen krevet prošlo je mnoštvo ljubavnika. Koliko ih je stvarno bilo saznaćete u sledećem poglavlju, a ovde se radi o nečem drugom: koliko možemo verovati sopstvenom znanju? Evo malog zadatka: „Odredite otprilike broj caričinih ljubavnika, tako da vaša procena bude 98% tačna a samo 2% pogreš-na.“ Ako bi taj broj bio između dvadeset i sedamdeset, to bi značilo da smatrate kako Katarina nije imala manje od dvadeset ni više od sedamdeset ljubavnika.

Nasim Taleb, koji mi je jednom prilikom postavio ovaj zadatak, pre toga je istu vrstu pitanja postavio bar stotini drugih ljudi. Ponekad ih je pitao za dužinu Misi-sipija, ponekad za količinu kerozina potrebnog za let avi-ona, ponekad za broj stanovnika Burundija. Pritom je od njih tražio da odrede okvir i da u tom okviru ne naprave grešku veću od 2%. Rezultat je bio zapanjujući. Umesto da pogreše za 2%, ispitanici su u svojoj proceni okvira grešili za 40%. Istraživači Mark Alpert i Hauard Rajfej, koji su prvi otkrili ovu zanimljivu pojavu, nazvali su je Overconfidence – to jest samoprecenjivanje.

22 | Rolf Dobeli

Isto važi i za prognoze. Procene berzanskih kurseva za godinu dana unapred, ili očekivanog trogodišnjeg obrta firme, podležu istom efektu. Mi sistematski precenjuje-mo svoje znanje i sposobnost prognoziranja – i to u ve-likoj meri. U efektu samoprecenjivanja ne radi se o tome da li je neka procena tačna ili ne. Ova vrsta grešaka u mišljenju previđa razliku između onoga što ljudi stvarno znaju i onoga što misle da znaju. Jedna stvar je vrlo čud-na: eksperti više od običnih ljudi podležu efektu samo- precenjivanja. Neki ugledni profesor ekonomije, u proce-ni kretanja cena nafte, često pravi iste greške kao i onaj koji ne poznaje ekonomiju, samo on to čini pompezno, i sa velikim samoprecenjivanjem.

Ovaj efekat deluje i u pogledu drugih sposobnosti. U jednoj anketi, 84% francuskih muškaraca izjavilo je da pripada natprosečnim ljubavnicima. Da nema efekta samoprecenjivanja, takvih ljudi bi moralo biti samo 50%, jer „prosečnost“ (preciznije rečeno „medijana“) znači da se 50% nalazi iznad, a 50% ispod crte.

Preduzetnici liče na udavače; isto kao i one, i oni su ubeđeni da za njih statistika ne važi. Privredna delatnost bi bila znatno slabija kada ne bi postojao efekat samopre-cenjivanja. Svaki ugostitelj mašta o tome da postane vlas-nik elitnog restorana, ali većini to ne polazi za rukom. U ugostiteljskom poslu, prihod od sopstvenog kapitala hronično je ispod nule. Drukčije rečeno: ugostitelji siste-matski subvencionišu svoje goste.

Gotovo da nema nijednog velikog projekta koji nije bio skuplji i sporije izveden nego što je planirano. U tom po-gledu, legendarna su postala odlaganja i prekoračenja plani- ranih troškova za izgradnju opere u Sidneju i probijanje Got- hardskog tunela. Ovaj spisak se naravno može proširiti.

Umetnost jasnog razmišljanja | 23

Zašto je to tako? Ovde deluju dva efekta. Sa jedne strane, klasično samoprecenjivanje, a sa druge „podsticaj- no“ potcenjivanje troškova od strane ljudi koji imaju ne-posredne interese u datom projektu. Savetnici priželjkuju nove porudžbine; isto kao i preduzetnici dobavljači. Oni koji rukovode radovima u optimističkim ciframa nala-ze dodatnu snagu, a politički kroz te cifre stiču i nove glasove. Ovu pojavu osvetlićemo u jednoj drugoj glavi. Važno je da shvatimo razliku: samoprecenjivanje nije nešto što se stiče, ono nam je urođeno.

Za zaključak predlažemo tri istine: A) suprotnost, to jest efekat samopotcenjivanja, ne postoji; B) efekat samo-precenjivanja izraženiji je kod muškaraca nego kod žena. Žene su manje sklone ovoj mani i iluziji; C) efekat samo- precenjivanja, ili preteranog poverenja u sebe, jeste greš-ka u mišljenju od koje ne pate samo optimisti. Njemu su podložni i pesimisti, samo u manjoj meri.

Pouka: budite skeptični prema svakoj vrsti predska-zivanja, pogotovu kad ono potiče od takozvanih ekspe- rata. U svakom planiranju uvek polazite od pesimistič- kog scenarija. Time dobijate priliku da realistički proce- nite situaciju.

24 | Rolf Dobeli

EFEKAT GOMILEAKO MILIONI LJUDI TVRDE NEKU GLUPOST,

ONA TIME NE POSTAJE ISTINA

Pošli ste na koncert. Na raskrsnici ste naišli na grupu ljudi koji zure u nebo i vi, bez razmišljanja, takođe pogledate u vis. Zašto? Zbog efekta gomile. Usred koncer-ta, na prvorazredno izvedenom mestu neki ljudi počinju da tapšu; uskoro aplaudira čitava sala. I vi, takođe. Zašto? Zbog efekta gomile. Posle koncerta stojite u redu ispred garderobe da biste uzeli svoj kaput. I vidite kako ljudi is-pred vas stavljaju sitniš na jedan tanjirić, mada je svima jasno da je garderoba uračunata u cenu. Šta ćete učiniti? I vi ćete ostaviti bakšiš. Efekat gomile, koji se ponekad označava i kao nagon stada, znači sledeće: ponašate se ispravno onda kada postupate isto kao i drugi ljudi. Dru-gim rečima, što više ljudi neku ideju smatra ispravnom, to je ona istinitija – što je naravno besmislica.

Efekat gomile je zlo koje pokreće euforiju i paniku na berzi. Efekat gomile nalazimo u modi, u tehnikama upra-vljanja preduzećima, u korišćenju slobodnog vremena, u religiji, u primeni dijeta. Efektu gomile mogu da podlegnu čitave kulture; setite se samo kolektivnih samoubistava koja su izvršavale neke sekte.

Eksperiment Solomona Aša – izveden prvi put 1950. godine – pokazuje koliko je grupa u stanju da deluje na

Umetnost jasnog razmišljanja | 25

naš zdrav razum. Ispitaniku se pokazuju linije različite dužine. Njegov zadatak je da odgovori da li je pokazana linija jednaka sa referentnom linijom, ili je kraća, odnosno duža od nje. Kad se ispitanik nalazi sam u sobi, zadatak je vrlo jednostavan i on sasvim lako odgovara na njega. Ali onda u prostoriju uđe još sedam ljudi – svi glumci, što ispi-tanik ne zna. I oni, jedan za drugim, daju pogrešan odgo- vor; kažu, recimo, „manja“ za liniju koja je očigledno veća od referentne linije. Onda dolazi red na ispitanika. U 30% slučajeva ispitanici daju isti lažan odgovor koji su dali ljudi pre njih – i to pod dejstvom grupe.

Zbog čega se ovo dešava? Ovo se dešava zato što se opisano ponašanje tokom evolucije pokazalo kao dobra strategija preživljavanja. Pretpostavimo da ste živeli pre pedeset hiljada godina, da ste sa svojim prijateljima, lovci-ma i skupljačima, bili u Serengetiju i da su vaši drugari iznenada počeli da beže. Šta ćete učiniti? Ostati na mestu, nabrati čelo i razmišljati da li su oni stvarno ugledali lava ili su se uplašili od neke bezopasne životinje koja im je u jednom trenutku samo ličila na lava? Ne, potrčaćete za svojim prijateljima; i to što brže možete. Razmišljati možete i kasnije, kada se nađete na sigurnom. Onaj ko se drukčije ponaša neće uspeti da preživi. Ovaj obrazac ponašanja je tako duboko usađen u nas da ga mi i da- nas primenjujemo, mada nam on više ne omogućuje da preživimo. Znam samo jedan slučaj u kome efekat gomile donosi korist: pretpostavimo da imate kartu za fudbalsku utakmicu koja se igra u stranom gradu, i da ne znate gde je stadion. U tom slučaju treba samo da sledite ljude koji vam liče na navijače.

Televizijske komedije i govorne emisije efekat gomile koriste tako što na strateškim mestima ubacuju snimlje-