POGLAVLJE 1.Razlika izmeu JS i PS:1 Odgovornost za rukovoene dravnih institucija/preduzea vezano za izborni proces2 Element prisile kojim drava raspolae, dok u PS sva razmjena je dobrovoljnaOsobine drave:- Specifina motiviranost motivi zaposlenih u JS trebalo bi da slue javnom interesu, zadovoljstvo da slue svojoj dravi i graanima;- Element prisile drava je najvanija institucija u drutvu i ona posjeduje za neke aktivnosti monopolistiki poloaj:- Element odgovornosti ogranienja dravnih aktivnosti kroz ustav, zakone, pravila, sudstvo...GLAVNA OBJANJENJA PORASTA JS:* Wagnerov zakon dravna potronja raste bre od rasta GDPa* Teorija iluzije glasai biraju vlade koje obeavaju vie javnih programa vea javna potronja* Baumol efekt rast cijena radnointenzivnih grana i pad u industrijskim granama (npr. obrazovanje)Meritorna dobra/usluge vrijednost dobara neprocjenjiva (zdravstvo, obrazovanje)GLAVNE AKTIVNOSTI JS:1 Proizvodnja dobara/usluga2 Potronja dobara/usluga3 Promjena cijena (in)direktno4 Potpora za razne ciljeve 5 Regulacija kreira pravila igre6 Realokacija resursa npr. kad postoje eksternalije7 Redistribucija dohotka jednakost8 Stabilizacija kod privrednih poremeajaOGRANIENJA DRAVEa) Ograniene informacije tekoa u predvianju raznih efekata programa aktivnosti draveb) Ogranienja upravljanja PS teko predvidjeti reakcije PSc) Ogranienja kontrola nad birokratijomd) Ogranienost zbog politikog procesa razliite grupe, razliiti interesiAnaliza uloge JS (FAZE):1 Poznavanje aktivnosti i naina organizacije (radi rashoda drave)2 Predvianje posljedica (i razumijevanje dravnih aktivnosti; sumiranje koristi i trokova)3 Ocjena alternativnih politika (razumiti ciljeve dr.politike, odabir prijedloga prema zadanim kriterijima)4 Tumaenje politikog procesa (kolektivne odluke)POZITIVNA EKONOMIJA kada ekonomisti opisuju privredu i razvijaju modele koji predviaju kako e se ona mjenjati, efekte razliitih politika (bavi se onim TO JESTE)NORMATIVNA EKONOMIJA kada ekonomisti pokuavaju da ocjene alternativne politike i da izmjere koristi trokove (TA BI TREBALO DA BUDE)POGLAVLJE 2PARETO EFIKASNOST alokacija resursa gdje se 1 osobi ne moe poboljati poloaj, a da se 2. ne pogoraTraganje za Pareto poboljanjem mogunost da neka promjena donosi korist nekim subjektima, a da u isto vrijeme ne teti drugim.Kritike pareto principu:1 INDIVIDUALIZAM uzima u obzir iskljuivo blagostanje svakog pojedinca, a ne relativno blagostanje razliitih pojedinaca;2 POTROAKI SUVERENITET svaki pojedinac najbolje zna svoj interes, najbolje zna ta mu treba3 KLASINE PRETPOSTAVKE uslovi konkuretnog tritaNezadovoljavajua alokacija resursa nalae intervenciju drave radi ostvarivanja pareto efikasnoti kroz: Mehanizam decentralizirane alokacije delegiranje odluka o pdnji i potronji od str. drave na nie jd. sa vie pojedinaca i preduzea iz privrede.Mehanizam centralizirane alokacije donoenje odluka od str. 1 centralizovanog tijela (nije Pareto efikasno, npr. Kuba, S.Koreja..)Ekonomija blagostanja bavi se pitanjima:TA, KAKO i ZA KOGA bi trebalo da se proizvodi i KO bi trebao o tome da odlui.*Traga za efikasnijom organizacijom privredePretpostavke EB:1 Svaka konkurentna privreda ostvaruje Pareto-efikasnost2 Mehanizmom konkurencije mogue je ostvariti Pareto-efikasnu raspodjelu/alokaciju resursa, koja ranije nije bila.Aspekti za Pareto-efikasnost(PRINCIPI):*Efikasna razmjena sva proizvedena dobra stiu do pojedinaca koji ih najvie vrednuju*Efikasna proizvodnja pdnja dodatne jd 1 dobra ne smanjuje proizvodnju drugog*Efikasna kombinacija proizvoda proizvedena dobra odgovaraju eljama pojedinacaPrivredna je konkurentna ako ispunjava sva 3 principa!!!GSS granina % supstitucije koliina 1 dobra koje se neko odrekne u zamjenu za jd. drugog dobra. Odluke su determinisane budetskim limitima (ogranienjima).Kriva indiferencije kombinacija dobara prema kojima je pojedinac indiferentanBudetsko ogranienje dio prihoda koji potroa moe da potroi na razliita dobra.Kada je nagib krive indiferencije(GSS) = odnosu cijena, onda konkuretna trita obezbjeuju EFIKASNU RAZMJENU.GSTS granina % tehnike supstitucije koliina 1 inputa potrebna da se nadoknadi smanjenje 2.inputa za 1 jd.Izotrokovna linija razliite kombinacije inputa koje kotaju firmu identinoIzokvanta razliite kombinacije inputa koje proizvode istu koliinu dobara.Konkurentna privreda = Identine cijene, GSTS jednake kod svih firmi, onda je EFIKASNA PDNJAGST granina % transformacije koliko dodatnih jabuka moemo da dobijemo ako proizvodnju narandi smanjimo za 1.Korisnost je MAXimalna kada je GST proizvoaa = GSS potroaa, onda je EFIKASNA KOMBINACIJA PROIZVODAPOGLAVLJE 3Da bi postojalo bilo koje trziste, potrebno je da postoji drzava koja e definisati pravo vlasnitva i izvrenje ugovora.6 SLUAJEVA NESAVRENOSTI TRITA1 Nesavena konkurencija (praksa): Monopol (1 firma snadbijeva trite); Prirodni monopol (jeftinije imati 1 ponuaa nego vie firmi na tritu); Oligopol(manji broj firmi na tritu); Monopolistika konkurencija (vie firmi ali proizvode neznatno razliite proizvode2 Javna dobra: postoje dobra koja trziste ili nece da obezbjedjuje ili bi ih obezbjedjivalo u nedovoljnoj kol.ista javna dobra: *pojedinac ih besplatno koristi. Ne kota dodatnog pojedinca nita kada ih eli koristiti (marginalni T=0); *Teko/nemogue iskljuiti bilo koga u uivanju tog dobra.3 Externi efekti: U mnoguim sluajevima aktivnosti 1 pojedinca utiu na druge:Negativni e.e.=aktivnosti 1 pojedinca nameu T drugima, npr.zagadjenje zraka proizvodnjom..Pozitivni e.e.=aktivnosti pojedinca donose drugima korist, npr.zasadjen vocnjak za pcelara(komsiju)Kad god postoje e.e., alokacija resursa koju obezbjeuje trziste nece biti dovoljnapotrebna drz.intervencija4 Nepotpuna trita:Kada privatna trita nisu u stanju da prue neki proizvod/uslugu(u dovoljnoj koliini), ak i kada su T njihovog obezbjeenja nii nego to su pojedinci spremni da plate. Nesavrsenost postoji zbog:*Inovacija uvoenja novih proizvoda (nova trita)*TT visoki T trita*Asimetrija informacija razliite informacije klijenta i agenta*Trokovi izvrenja (implementacije)

5 Nesavrenost informacijaEfikasno trite treba da prui perfektnu informisanost subjekata, meutim ono nekada prua premalo informacija. Informacije predstavljaju javno dobro pruanje informacija jo 1 pojedincu ne umanjuje koliinu koju e dobiti ostali. Efikasnost besplatno irenje informacija, jedino mogu da se naplauju stvarni T prenoenja6 Makroekonomski problemiNajprepoznatljiviji simptom nesavrenosti trita periodina pojava nezaposlenosti (pojava u periodu kriza dravna intervencija, ublaavanje)Iako je ekonomija Pareto-efikasna, dravna intervencija je nuna radi:A)REDISTRIBUCIJE DOHOTKA konkurentna trita mogu da dovedu do nejednake raspodjele, gdje neki pojedinci mogu biti suoeni sa manjkom sredstava za ivot. Vana dravna aktivnostpreraspodjela dohotkaB)OBAVEZNA JAVNA DOBRA ljudi moda nee djelovati u svom najboljem interesu, ak i potpuno obavjeteni potroai donose loe odluke. Intervencija drave nrp. obavezno obrazovanje.PATERNALIZAM drava treba da intervenie zato to zna ta je u najboljem interesu ljudi nego to oni sami znaju. Npr. Dravna politika prema alkoholu i drogama.LIBERTINIZAM drava mora da potuje preferencije potroaa. Posebne interesne grupe mogu da nametnu vlastite stavove u vezi s ponaanjem/potronjom pojedinca. Drava NE TREBA da se uplie u izbor pojedinca.Stavovi o ulozi draveNormativna analiza analizira ta bi drava trebala da ini kako bi otklonila trine nedostatke i ostale probleme u realokaciji resursa.Pozitivna analiza opisuje ono ta drava stvarno ini ukljuujui posljedice tih postupaka kako priroda politikog procesa pomae u objanjavanju postupaka drave.POGLAVLJE 4Analiza potroaevog izboraNiz mogunosti potroaa definie se na bazi njegovog budetskog ogranienja.Preferencijae potroaa pratimo preko krivih indiferencija.IZBOR POTROAA kad budetsko ogranilenje dodiruje krivu indiferencije. Granina korisnost korisnost za pojedinca koje prua jo 1 dodatno dobro. to se vie dobara troi, granina korisnost OPADA (dodatno smanjenje, dodatnim koritenjem).Ukoliko je korisnost nekih pojedinaca porasla, a niija pri tome nije smanjena, RASTE drutveno blagostanje.DRUTVENI IZBOR U TEORIJI:1 Konstruisati niz mogunosti koliko korisnost za 1 osobu treba da se smanji kad se kod 2.osobe povea2 Definisati preferencije koliko je drutvo spremno da smanji korisnost za 1 osobu kako bi povealo za 2.3 Usvojiti programe pronai programe koji dovode na najviu krivu drutvene korisnostiDRUTVENI IZBOR U PRAXI (problemi):*Razinu, promjenu korisnosti je teko mjeriti*Teko porediti korisnost izmeu razliitih ljudi*Drutvene preferencije teko prihvatiti kao prosjek pojedinanih preferencijaZbirni pokazatelji nejednakostiINDEX SIROMATVA pokazuje % stanovnitva iji se prihod nalazi ispod odreene kritine granice = pojedinci ispod te granice su siromani.JAZ SIROMATVA koliko prihod treba obezbjediti siromanima da sustignu do granice siromatva.3 PRISTUPA Drutvenom izboru1 Princip kompenzacije (ignorira probleme distribucije) pokrenut projekat gdje ukupna spremnost da se plati prevazilazi T2 Trade off izmeu mjera (ignorie efekat na pojedince) da li je poveanje efikasnosti vrijedno poveanja nejednakosti3 Ponderisane nto koristi ako su agregatne nto koristi pozitivne, siromani nto dobitnici, bogati nto gubitnici, a projekat poveava i efikasnost i pravinost, treba ga usvojiti.LORENCOVA KRIVA pokazuje kumulativni % ukupnog dohotka kojeg ostvaruju razliite kategorije siromanog stanovnitva. (stepen ekonomske nejednakosti).POGLAVLJE 5Karakteristike javnih dobara*Nerivalna potronja potronja 1 lica ne oteava niti iskljuuje potronju drugih*Iskljuivost (ne)mogunosti iskljuenja nekog pojedinca iz uivanja i koritenja.ista JD nerivalna potronja; neiskljuivost; granini T=0NESAVRENOSTINedovoljna ponuda JD od str. Privatnog sektora ako se nerivalno dobro ne naplauje ili nema mogunosti iskljuenjaNedovoljna potronja JD se moe javiti u sluaju iskljuenja pojedinaca kod nerivalnih dobaraFREE RIDER problem besplatnog korisnika: neiskljuivnost javnih dobara;Nespremnost pojedinca da dobrovoljno uestvuje u finansiranju JDTT T koji nisu vezani za proces pdnje nego za razmjenu, iskljuenje JD, prikupljanje informacija, vrijeme... RACIONISANJE kad dodje do pretjerane potronje dobara, JS trai nain da ogranii potronjuJEDNAKO OBEZBJEENJE obezbjeuje iste koliine svima, a preko tog nivoa se vri naplata.Metode racionisanja javne ponude dobara1 Naknade za koritenje P oni koji imaju koristi snose T; N mogua nedovoljna potronja, visoki TT upravljanja2 Jednako obezbjeenje P Mali TT; N neki troe malo, a neki previe; pretjerana potronja poveava TT3 ekanje u redu P jednak tretman svih pojedinaca; obim ponude = potrebama; N vremenski zahtjevno, loa alokacija dobara/uslugaDISTORZIVNI POREZI porezi koji slue kao osnov za finansiranje JD (npr. Porez na ukupan prihod)Oporezivanje izaziva distorzije i ponuda JD postaje skuplja.EFIKASNA PDNJA podrazumijeva da je zbir graninih % supstitucije jednak graninoj % transformacijeFUNKCIJA IZVODLJIVOSTI max koliina potronje privatnih dobara u skladu sa svakom koliinom JD u postojeem sistemu oporezivanjaPOGLAVLJE 6Javni izbor biranje predstavnika u vlast predstavnici glasaju za budet novac troe razliite administrativne agencije drave. Odluka pojedinca u privatnom sektoru i odluka predstavnika u javnom sektoru (razliiti koncepti odluke o linom i zajednikom izboru).Odluka u JS bazirana na 2 faktora:1 Preferencijama birakog tijela2 Znaajnost pojedinih rjeenjaIzbor predstavnika reflektuje preferencije glasaa ali samo u generalnom obliku.U JS preferencije se najee odreuju kroz ANKETE predstavnici vode rauna o preferencijama birakog tijela. Potekoe kod definiranja PREFERENCIJA:1 Razlike u ukusima2 Prihodi pojedinaca3 Poreska cijena bogati pojedinci obino plaaju relativno viu cijenu poreza meutim, cijena privatnih dobara je svima ista. Poreska cijena je dodatni iznos koji pojedinac mora da plati kada se dravni rashodi poveaju za 1 dodatnu jd. ( Poreska cijena x rashodi = iznos poreza)PROPORCIONALNI oporezivanje isti procenat poreza na razliite prihode. Nii porezi za siromane i stoga preferirani vii rashodiPROGRESIVNO oporezivanje visina poreza raste s rastom prihoda. Siromani preferiraju vie javne rashodeDEGRESIVNO oporezivanje visina poreza pada s rastom prihoda Bogati preferiraju vie javne rashodeGLAVNI PROBLEMI KOD JAVNOG IZBORA1 Otkrivane preferencija utvrivanje eljene koliine JD za svakoga2 Agregiranje preferencija Razliiti pojedinci i razliite preferencije, preferencijalni nivo determiniran prihodima pojedinca i poreskim sistemom.IDEALAN POLITIKI MEHANIZAM1 Tranzitivnost (A-B, B-C, A-C veza)2 Nediktatorski izbor izbor ne odraava preferencije jedne linosti3 Nezavisnost od irelevantnih opcija izbor neovisan od 3.opcije4 Neogranieno polje djelovanja funkcionalnost mehanizma bez obzira na vie opcija ili preferencija izmeu kojih treba birati.Eurouova teorema nemogunosti ne postoji pravilo koje moe zadovoljiti sve navedene karakteristike idealnog mehanizmaMEDIJALNI GLASA pojedinac koji se nalazi u sredini, odnosno od koga se polovina ostalih opredjeljuje za manje, a druga polovina za vie.Problem medijalnog glasaa Sklonost ka prekomjernoj ponudi nekih dobara npr. Koritenje parkova od str.bogatih i siromanih.LINDALOVA RAVNOTEA skup poreskih cijena koje se sabiraju do marginalnih T pdnje, pri emu svaki pojedinac bira isti nivo rashoda. Lindalova ravnotea je pareto efikasna kad je zbir marg.T = marg.koristima.Poreenje mehanizama javnog izbora*Veinski sistem glasanja Mogue odsustvo ravnotee; Ravnotea obino nije Pareto efikasna*Lindalova ravnotea uvijek postoji ravnotea: ravnotea je uvijek Pareto efikasna; Teko je znati iskrene preferencije pojedinacaMO INTERESNIH GRUPA1 Smanjuju T glasaima preko informisanja i podsticanja na glasanje2 Interesne grupe su primarni izvor o preferencijama glasaa jer prikupljaju informacije od svog birakog tijela3 Direktno i indirektno potkupljivanje politiara s tim da je u praksi dominantno indirektno.POGLAVLJE 7Proizvodnja JS iz 2 razloga:1 Konkurencija u nekim sluajevima nije mogua2 Javni interes ima vie dimenzija djelovanje u interesu profita ne mora da obezbjeuje javni interes drutva.PRIRODNI MONOPOLI trita na kojima se javljaju rastui prinosi sa poveanjem obima pdnje i gdje postoji potreba za samo 1 proizvoaem.NENADOKNADIVI T T koji se ne mogu povratiti kada firma napusti neku djelatnost nrp. R&D.Novim se firmama ovi T javljaju kao prepreka ulasku i daju dodatne monopolske moi postojeim.UNAKSRNO SUBVENCIONIRANJE u sluaju kada dolazi do defacto subvencioniranja 1 korisnika od str.drugog korisnika. Drava u sluaju prirodnog monopola:1 Preuzima ulogu proizvoaa2 Preputa proizvodnju privatnom sektoru: regulacija cijena na tritu, subvencije proizvoaimaPREDNOSTi regulacije i subvencija:* Dosljedna i efikasna nacionalna politika* Jasna procjena T za ostvarivanje nekog cilja (T u porezima)* ak i kad postoji regulacija, vjeruje se da su privatne firme proizvodno efikasnijeNEDOSTATAK regulacije i subvencija:1 Znaajni T implementacije T definiranja i provoenja propisa2 Distorzije od predvienih efikasnosti firmi ponaanje drugaije od efikasnih konkurentnih firmi3 Podsticaj za pretjerano kapitalno investiranje u neke grane4 Distorzije zbog inv.odluka

IZVORI NEEFIKASNOSTI JSOrganizacioni podsticaji:- Javne kompanije nisu voene motivom profita- Slab podsticaj za produktivnost- Meko budetsko ogranienje ne mogu bankrotiratiKadrovska ogranienja:- Problem zloupotrebe poloaja- Suoavaju se sa uvoenjem rigidnih ogranienja- Teko otpustiti loe ili nagraditi najbolje radnike- Teko konkurisati PS za najbolje kadroveOgranienja nabavki:- Rigidne procedure poveavaju T- De facto plaena cijena visokaOgranienja u budetiranju:- Budet se formira 1 godinje- Problem nedovoljnosti sredstava- Parlament esto ne vodi rauna o DD efektima investicija pri formiranju budetaKORPORATIZACIJA prelazna faza od dravne ka privatnoj firmi obino, rast efikasnostiKod tranzicijskih zemalja obrnuto.Organizacije zasnovane na efikasnosti (OZE) dravne agencije koje su dio JS ali u kojima su zaposlenici nagraeni prema ostvarenim rezultatima.