turisticka propaganda

Turistika propaganda

Seminarski rad

Tema: Turistika propagandaStudent:

Profesor:

Beograd, maj 2015.

Sadraj:

3Uvod

41.Pojam i karakteristike turistike propagande

62. Istraivanje trita

73. Vrste turistike propagande

84. Planiranje turistike propagande

95. Sredstva turistike propagande

95.1. Grafika sredstva

115.2. Oglasna sredstva

125.3. Projekciona sredstva

125.4. Prostorno-plastina sredstva

125.5. Propaganda na mestu prodaje

135.6. Direktna propaganda/direktan marketing

156.Zakljuak

16LITERATURA

Uvod

Predmet ovog rada je uticaj propagande na izbor turistike destinacije.

U sklopu sredstava i mera poslovne i turistike politike propaganda je znaajan instrument. Problematika turistike propagande je vrlo obimna i sloena, tj. propagandu kao takvu treba posebno i svestrano izuavati. Polazei od mesta turistike propagande u ovom radu i injenice da se u okviru velikog broja posebnih radova izuavaju opti principi politike privredne propagande, u ovom radu emo obraditi samo neke od znaajnih specifinosti turistike propagande.

Donoenje odluke o izboru konkretne turistike destinacije je dug proces u kojem propaganda ima poseban udeo. Propaganda je posebno znaajna kada se ima u vidu strategijska uloga komunikacionog miksa i njegovog osnovnog cilja u razvijanju dovoljnog interesa, pozitivnih stavova, imida, pozicioniranja proizvoda, pozitivnih oseanja i znanja o atributima proizvoda.

Njena delotvornost povezana je sa ostvarivanjem odgovarajuih ciljeva koji unapred moraju biti definisani. Akcije moraju biti smiljene na bazi tih ciljeva, a sredstva i metode koje koriste prilagoeni specifinim zahtevima nosilaca poslovne i turistike politike.

Gotovo sve zemlje ulau velika materijalna sredstva u propagandu turizma, jer turizam uz kulturnu i socijalnu misiju predstavlja znaajan ekonomski faktor privredne delatnosti. Karakteristike turistikog trita i celokupnog poslovanja u turizmu uslovljavaju poseban tip kombinacije pojedinih aktivnosti u okviru promocionog miksa, kao i specifinost njihovog sadraja. Turistika propaganda predstavlja jedan od osnovnih instrumenata trinog komuniciranja, odnosno promocionog miksa u turizmu.

Ovaj rad sadri krai osvrt na pojam i optu karakteristiku turistike propagande, kao i analizu konkretnih pitanja koja su vezana za sutinu turistike propagande.

Prilikom izrade rada korieni su razni izvori, primeri i dela strunjaka iz podruja ekonomije, turizma, sociologije i sl.

Na kraju seminarskog rada iznet je kratak zakljuak, proizaao iz izrade ovog rada.

1.Pojam i karakteristike turistike propagande

Prvi oblici irenja odreenih ideja u smislu propagande mogu se sresti jo u starom veku tj. Rimskoj imperiji. Meutim, tek u 17. veku dolazi do pojave i samog termina ''propaganda''. Naziv propaganda se vezuje za latinski glagol ''propare'', to oznaava irenje, tj. rasprostiranje ili razmnoavanje. 1622. godine, na osnovu naredbe Grgura XV, osnovana je posebna organizacija za irenje vere. Zvala se Sacra Congregatio De Propagande Fide, a kasnije je oznaavana skraenicom propaganda. Ovaj izraz je starijeg datuma, a propaganda u dananjem smislu rei je pojava novijeg vremena i u iroj je upotrebi izmeu dva svetska rata, a posebno u periodu posle Drugog svetskog rata.

Propaganda nastaje sa pojavom robne proizvodnje i njen razvojni put se posmatra sa razvojem ovog oblika proizvodnje.

Osnovu svakog propagandnog delovanja predstavlja uticaj na individuu u cilju irenja, tj. rasprostiranja odreenih ideja, odnosno podsticanja na konkretnu akciju. Ovo delovanje je pre svega psiholoko, s ciljem da se izazove promena koja e inicirati odreenu konkretnu akciju.

Propaganda se koristi u razliitim oblicima drutvenih pojava i odnosa, u cilju irenja raznih vrsta politikih, kulturnih, ideolokih, obrazovnih, humanitarnih i raznih drugih ideja, ili pak na ekonomskom polju, u cilju ostvarenja odreenih ekonomskih rezultata. Ona se koristi i u ekonomskoj i vanekonomskoj oblasti.

Turistika propaganda u osnovi koristi ekonomsku oblast, mada se u odreenim sluajevima koriste i ostali oblici propagande. Ekonomska propaganda na turistikom tritu se u osnovi ne razlikuje od ekonomske propagande namenjene nekom drugom tritu. Budui da je turizam u poetnoj fazi, mnogi problemi ostaju nedoreeni, pa se propagiranje na turistikom tritu ini jednostavno. Meutim, s obzirom na visoke trokove koje ima turista, potrebna je jaka motivisanost da bi se aktivno moglo uticati na turistiko trite.

Znaaj turistike propagande treba posmatrati pre svega sa trinog stanovita, tj. sa stanovita borbe velikog broja turistikih zemalja i preduzea na strani tranje turistikog trita, u cilju pridobijanja potroaa. Nosioci turistike propagande u turizmu su po pravilu oni subjekti koji su neposredno ili posredno zainteresovani za razvoj turizma. To mogu da budu razna preduzea turistike privrede, nosioci turistike politike u turistikim mestima, regionima i zemljama, a u nekim sluajevima i odreene organizacije ili organi na irem meunarodnom planu. Zakljuak je da je ekonomski interes nosilaca turistike propagande osnova za odreivanje njihovog kvalitativnog i kvantitativnog uea u voenju politike i finansiranju turistike propagande. Gotovo sve zemlje ulau velika materijalna sredstva u propagandu turizma, jer turizam uz kulturnu i socijalnu misiju predstavlja znaajan ekonomski faktor privredne delatnosti. Kao svaka industrija, i turizam radi ostvarenja dobitka angauje celi niz delatnosti, poevi od turistikih drutava, agencija, organizacija, ugostiteljskih, transportnih i drugih uslunih organizacija do kulturnih ustanova i drugih drutvenih organizacija. Ali, bez obzira na raznovrsnost turistikih atrakcija i znamenitosti, propaganda svake zemlje mora biti jedinstvena i celovita, jer tada stvara povoljnije i pozitivnije raspoloenje turista u inostranstvu i delotvornija je. Strani turista mora stei utisak dobro smiljene i usklaene propagandne kampanje. To naravno ne iskljuuje samostalne propagandne akcije pojedinih mesta, hotela i dr.

Sveobuhvatno definisanje pojma turistike propagande, bez obzira ko se javlja kao njen nosilac, oteano je i tekoama koje se javljaju u definisanju privredne propagande uopte.

Specifinosti turizma kao delatnosti i turistike, odnosno poslovne politike na makro i mikro nivou, isto tako utiu na odreivanje sadraja i pojma turistike propagande.

Delovanje ekonomske propagande namenjene turistikom tritu i delovanje u smislu propagiranja turizma zajedno oznaavaju pojam pod imenom turistika propaganda.

Turistika propaganda svaka je delatnost koja pomou dobro organizovanih i smiljenih propagandnih akcija ima svrhu da pridobije i privlai turiste da posete neku zemlju, podruje, mesto. Ona, nije nikada sama sebi cilj, nego je uvek instrument za postizanje ciljeva odreene politike. Da bi se mogla smatrati propagandom u pravom smislu, ona mora biti smiljena delatnost, koja posebnim metodama i sredstvima nastoji da najpre privue panju na njihovu odluku da se poslue ovim uslugama ili dobrima koja nudi spomenuta ponuda. Predstavlja jedan od instrumenata poslovne ili turistike politike za ostvarivanje odreenih ciljeva koje nosioci politike treba prethodno da definiu. To znai da su akcije turistike propagande prethodno smiljene, tj. svesno odreene u odnosu na ciljeve. Sredstva i metode kojima se slui turistika propaganda zajedniki su svim oblicima privredne propagande, ali su prilagodjeni specifinim zahtevima nosilaca poslovne i turistike politike da se privue panja to ireg kruga potencijalnih turista, tj. onog dela stanovnitva koje ima objektivne uslove da se ukljui u turistika putovanja.

Turistika propaganda deluje, pre svega, na razvijanje sklonosti i elja za turistikim putovanjima, a zatim utie i na donoenje odluka o realizovanju elja, tj. o preduzimanju konkretnih akcija od strane potencijalnih turista, kako se to i elelo postii turistikom propagandom. Ona mora da se posmatra integralno sa ostalim instrumentima turistike odnosno poslovne politike (politika cena, politika razvoja turistike ponude, politika organizacije prodaje i dr.).

Osim svoje osnovne funkcije (pridobijanje ili privlaenje turista), turistika propaganda ima neke posebne ciljeve za poveanje dolazaka turista a to su:

a) produenje boravka turista,

b) produenje sezone, propagiranje prolene i jesenje sezone; s tim u vezi, dunost je savremene propagande da menja ve ustaljene navike ljudi da putuju u glavnoj, letnjoj sezoni,

c) propagiranje specifinosti pojedinih turistikih podruja ( planine, banje, srednjevekovna umetnost u Srbiji).

Osnovni ciljevi turistike propagande mogu biti oznaeni kao:

a) injenje sastavnih delova turistikog proizvoda opipljivim, kako bi potencijalni potroa mogao shvatiti ta je sadraj ponude,

b) obeanje koristi koja moe biti isporuena i/ili moe omoguiti reenje problema potroaa,

c) diferenciranje proizvoda u odnosu na konkurenciju,

d) uticaj na zaposlene koji moraju ispunjavati obeanja data propagandom,

e) ostvarivanje efekata kroz usmenu propagandu.

2. Istraivanje trita

Za propagandu neke privredne organizacije neposredno ili posredno zainteresovane na turistikom tritu potrebno je da ima detaljne podatke o profilu turistikog trita, profilu onog dela trita kojem je namenjena roba i usluga koja moe koristiti turisti, odnosno potencijalnom turisti. Dosadanja istraivanja turistikog trita ukazala su na neke osobine koje razlikuju potroaa neturistu od potroaa turiste. Glave osobine potroaa turista su:

- potroa turista, odnosno potencijalni turista relativno je vee kulturne

svesti. to je stupanj kulture vii, to je i vea sklonost za uestvovanjem na

turistikom tritu.

- potroa turista ima relativno visoku kupovnu mo, to je odraz njegove

relativno visoke produktivnosti. Te su okolnosti u potpunom skladu s

injenicom da turista gotovo redovno potie iz industrijalizovane, odnosno

urbane sredine.

- potroa od trenutka kad postaje turista osea drugaije, uglavnom

kvalitetnije potrebe nego to ih je do tada imao, pa je stoga za zadovoljenje

tih novonastalih potreba neophodno potrebna i razvijenjija privreda koja bi

mogla pruiti adekvatnu robu i usluge.

Turistiko je trite u pravilu spremno platiti robu i usluge koje

zadovoljavaju relativno visoke zahteve. Upravo turistiko trite pokazuje

veliki smisao i interes za prihvatanje nove jo neafirmisane robe.

- turista pokazuje natprosenu sklonost ka prihvatanju informacija

(radoznalost), to znai da je neuobiajeno sklon (osetljiv) na delovanje

ekonomske propagande na turistikom tritu i propagiranju turizma.

Iz toga sledi da ekonomska propaganda ima daleko vei uticaj nego na svakodnevnom neturistikom tritu. Njeno je znaenje pojaano okolnou da se turistiko trite nalazi u fazi razvoja, tj. da nije formirano. U isto vreme, to znai da zadovoljenje turistikih potreba dolazi na red nakon zadovoljenja drugih neophodnijih potreba. Odgovarajua propaganda moe turistu, odnosno potencijalnog turistu navesti da smanji ostale svoje potrebe, ili da ih bar ne hipertrofira (s obzirom na manje, odnosno vee prihode), u korist uestvovanja na turistikom tritu. Time ini sebi i ekonomskoj zajednici neprocenjivu uslugu. Radi potpunije identifikacije turistikog trita potrebno je naglasiti da se struktura potronje turista kvalitativno razlikuje od potronje neturista, da je ta potronja savremenija, to znai produktivnija.

Ako dobro poznaje psihu potroaa i svoje prodajne artikle, prodavac e uz pomo propagande, stvoriti kompletan servis koji zahteva moderna trgovina. Propaganda e mu pomoi da povea prodaju na zadovoljstvo potroaa, proizvoaa i na sopstveno zadovoljstvo.

3. Vrste turistike propagande

U zavisnosti od nasilaca turistike propagande, razlikuje se sledee njene vrste:

a) turistika propaganda na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili

vienacionalnom nivou i

b) turistika propaganda na nivou pojedinih preduzea turistike privrede.

Prva grupa turistike propagande odlikuje se time to se kao njeni nosioci javljaju odgovarajue dravne ili drutvene organizacije, odnosno organi. Ovi nosioci turistike propagande, kao instumenta turistike politike, treba po pravilu da obezbede i sredstva za finansiranje ove aktivnosti. Ona se najee naziva opta turistika propaganda, a ogleda se u tome to je njen cilj da se privue panja potencijalnih turista u odnosu na odreena podruja u celini. To znai da se kroz turistiku propagandu istiu opte karakteristike i atraktivnosti datog turistikog podruja, s ciljem da se privue panja ireg kruga ljudi na ta podruja i da se tako obezbedi poveanje turistikog prometa i turistike potronje na tim podrujima. Koliko je vana ova vrsta turistike propagande, vidi se i po tome to sve vanije turistike zemlje ulau velika sredstva u organizaciju promocionih aktivnosti svog turizma u inostranstvu.

Druga grupa turistike propagande, propaganda u okviru pojedinih preduzea, se orijentie na tano odreene turistike objekte ili razne vrste turistikih usluga. Njen cilj je da direktno povea tranju domaih i stranih turista. Zbog toga se naziva i komercijalnom ili poslovnom turistikom propagandom. Ovde se radi o propagandi kao instrumentu poslovne politike raznih preduzea turistike privrede, kao to su : ugostiteljska, turistika, saobraajna, trgovinska i ostala. Ovu propagandu u ime pomenutih preduzea mogu organizovano da vode putnike agencije ili specijalizovane institucije za privrednu propagandu. Ova vrsta propagande ima za neposredni cilj da se na krai ili dui rok ostvare direktni efekti za konkretnog nosioca po osnovu propagandnih akcija (poveanje broja turista, ukupnog prihoda i dobiti).

U osnovi, opta turistika propaganda utie na ekonomske rezultate poslovanja preduzea turistike privrede, to znai da ove organizacije treba da nau i svoj ekonomski interes sa stanovita finansiranja, ne samo komercijalne propagande ve i finansiranja akcija opte turistike propagande, pored sredstava koja se u ove svrhe obezbeuju iz dravnog budeta. To su vrlo znaajna pitanja koja zadiru u osnovne postavke turistike politike, kao i osnova na kojima ona poiva.

Postoje takoe razlike izmeu propagande za razvoj domaeg i propagande za razvoj inostranog turizma. To je veoma bitno sa stanovita ciljeva turistike politike u domenu razvoja jednog i drugog turizma, kao i instrumenata, odnosno organizacionih oblika voenja turistike politike u jednom ili drugom sluaju.

Sledea podela turistike propagande zavisi od toga da li se propagandne akcije preduzimaju u sklopu poslovnih mera nosilaca turistike i poslovne politike ili pak neko drugi, van nosilaca politike, vodi turistiku propagandu. Poto je turistika propaganda instrument nosioca politike, obezbeuje se i odgovarajui budet za finansiranje turistike propagande, tj. troe se odgovarajua sredstva u oekivanju odreenih efekata od preduzimanja tih mera dugoronije ili kratkoronije posmatrano. Propagandu neke zemlje, podruja ili regiona mogu da vode dnevna tampa, magazini ili asopisi konkretne zemlje, publikovanjem odreenih lanaka i reportaa o toj zemlji ili podruju. Putnike agencije i kompanije vazdunog saobraaja ili ostalih saobraajnih grana isto tako odvajaju znaajna sredstva za propagandu datih turistikih zemalja, polazei od svog interesa obezbeujui istovremeno i propagandne efekte za zemlje ili regione koji su u pitanju. Takoe su jako bitne reportae na televiziji i radiju o odreenim zemljama, koje vre znaajan propagandni uticaj na stanovnitvo tih zemalja.

Ovi oblici propagande u osnovi se mogu svrstati u grupu neplaene propagande, i pored toga to postoje odreeni izdaci vezani za stimulisanje predstavnika javnosti na ukljuivanje date zemlje u ovakve neplaene propagandne programe. Najee se ovakvi oblici unapreenja poslovanja nazivaju oblici unapreenja na bazi odnosa sa javnou(Public Relations).

Za pojam propagande su vezana dva pojma, a to su informacije i reklama. Propaganda koja eli privui panju i uticati na odluku potroaa, mora pre svega, obavestiti o nekim svojstvima onog to propagira. Prema tome, propaganda mora ili neposredno sadrati informaciju, ili joj informacija mora ve prethoditi, ili pak ui uporedno s propagandom. Informacija u turizmu moe biti bez ikakve propagandne primese. No, najee su u turizmu propaganda i informacija u tesnoj vezi.

Vrlo srodna propagandi, je i reklama, ali je po nainu i obliku napadnija i agresivnija. Reklama slui pojedinanom preduzeu, dok propaganda ima esto iri znaaj. Odnos izmeu reklame i propagande je obino takav da reklama sadri i komercijalnu propagandu, a esto je to ak poistoveeno, dok opta propaganda u pravilu ne obuhvata reklamu.

Ulaganja u turistiku propagandu imaju znaajno uee u drutvenom proizvodu i ostvarenim prihodima od turizma. SAD je u ove svrhe u 1988. godini utroile 706 miliona, a kompanije pomorskog saobraaja 167 miliona dolara. Razne turistike zemlje su utroile preko 80 miliona dolara.

4. Planiranje turistike propagande

Planiranje na turistikom tritu je posebno znaajno. S obzirom na to da je turistiko trite podlono frekvencijama, da je sezonskog karaktera, planiranje na turistikom tritu, a pogotovu planiranje turistike propagande, koja na osnovi istraivanja trita treba uklanjati i ublaavti navedene specifinosti, zahteva posebnu suptilnost i studioznost. ak se moe utvrditi da je planiranje turistikog trita, odnosno njegova odgovarajueg instrumenta propagande zaetak modernog kompleksnog i dinaminog planiranja. U dananjoj, poetnoj fazi razvoja turizma to se planiranje moe donekle i zanemariti, naravno na utrb kvaliteta trita, ali u budunosti ono e od svih uesnika na turistikom tritu koji mu pruaju usluge i tamo prodaju svoju robu traiti posebno vet nain planiranja. Planiranje turistike propagande u skladu s navedenim injenicama zahteva naroito struno znanje, jer turistiko trite, kao veoma fleksibilno, trenutno reaguje na svaki promaaj nastao iz bilo kog razloga.

Prva stvar koju treba analizirati je ta eli turista. Pre svega eli videti ono to nije video ili to retko via, eli udoban smetaj, voli udobno putovati i dobro se hraniti, zanimaju ga domaa jela i pia. Takoe eli razonodu, odmor, ugodno poznanstvo, iskrenost, srdanost, gostoljubivost i dobrodolicu. Voli istou i urednost, voli detaljnu informaciju. Turista voli komfor, osloboenje od sitnih briga, voli specijalitete, romantiku, suvenire, izlete.

Postavlja se pitanje da li ugostiteljski objekti, mesta i ljudi mogu udovoljiti tim zahtevima. To je prvo pitanje i temelj za planiranje propagande, izbor propagandnog sredstva. Potrebno je upoznati objekat koji se propagira, bilo to mesto, pokrajina, hotel, kupalite ili cela zemlja.

Planovi propagande moraju biti razraeni godinje, polugodinje, kvartalno.

Vii stupanj planiranja predvia i viegodinje planove. Izbor propagandnih sredstava zavisi od zemlje, istraivanja trita i uspenosti pojedinog sredstva.

5. Sredstva turistike propagande

Sredstva turistike propagande predstavljaju nain na koji se propagandna poruka prenosi na potencijalne potroae, i u osnovi se ne razlikuju od sredstava koja se koriste u privrednoj propagandi uopte. Turistika propaganda deluje na potencijalne turiste preko njihovih organa za sluh i vid. Na osnovu toga se razlikuju:

a) vizuelna sredstva - prenoenje propagandne poruke tekstom i slikom,

b) auditivna sredstva prenoenje propagandne poruke govorom i zvukom,

c) kombinovana (audio-vizuelna) sredstva prenoenja propagandne poruke zajednikim delovanjem na ulo vida i sluha (film).

U konkretnom sprovoenju turistike propagande koriste se istovremeno

kombinacije jednog i drugog sredstva.

Najznaajnija podela sredstava turistike propagande moe da se izvri sa stanovita tehnikih sredstava koja slue za prenoenje propagandnih poruka. Polazei od ovog stanovita, za turistiku propagandu se koriste sledee grupe sredstava:

a) grafika,

b) oglasna,

c) projekciona,

d) prostorno-plastina sredstva,

e) propaganda na mestu prodaje i

f) direktna propaganda (direktni marketing).

5.1. Grafika sredstva

Grafika sredstva su jedna od najrasprostranjenijih sredstava. Ona su u osnovi nain direktnog propagiranja i vrlo su fleksibilna (po obimu i veliini, po vremenu, mestu i sadraju) u odnosu na druga, posebno medijska sreddstva propagande. Ona pruaju mogunost znaajne kreativnosti u propagandnim porukama, ne nose sobom visoke fiksne trokove, ali trae zaista vrhunski tehniki kvalitet izrade. Dobijaju se na bazi primene grafike tehnike. Ova sredstva se u sutini koriste samostalno bez posredovanja tampe, radija i televizije kao najvanijih masovnih medija. Kod primene oglasne tehnike postoji takva situacija da se za izradu oglasa ili reklamnog lanka koristi takoe grafika tehnika, ali to nije dovoljan razlog da se ova sredstva svrstaju u grupu grafikih sredstava, s obzirom na to da je za prenos propagandne poruke u ovom sluaju potreban posrednik, tj. medij. Spadaju u grupu vizuelnih sredstava propagande, odnosno sadre poruku koja deluje kroz tekst i sliku.

U najvanija grafika sredstva turistike propagande spadaju:

- prospekt,

- plakat,

- turistike publikacije,

- turistike karte,

- fotografije,

- kombinovana grafika sredstva.

Prospekti predstavljaju kombinaciju teksta i slike, pri emu slika ima centralno mesto, dok tekst ima dopunsku ulogu. Prospekti se koriste za predstavljanje turistikih destinacija, turistikih objekata, kao i turistikih priredaba i manifestacija.

Prospekti se distribuiraju na mestima znaajnijeg usredsreenja potencijalnih potroaa alteri turistikih agencija, informativni centri i punktovi, recepcije hotela i dr. U ovu vrstu grafikih sredstava turistike propagande moe biti ubrojan i letak. Koristi se za propagiranje aktuelnih manifestacija ili odreenih objekata.

Plakat predstavlja sliku, odnosno likovno reenje, dok je uee teksta minimalno. Osnovni zadatak plakata je da privue panju i usmeri potencijalnog potroaa na njegov osnovni sadraj. Zbog toga plakat treba da ima odreenu i jasnu osnovnu ideju i da ne bude preoptereen detaljima. On predstavlja uvodno sredstvo u propagandnim kampanjama, odnosno sredstvo koje pomae uvoenju proizvoda na trite i korienju ostalih propagandnih sredstava.

Turistike publikacije - Osnovu ove vrste frafikih sredstava turistike propagande ini tekst dopunjen odgovarajuim ilustracijama. U grupu turistikih publikacija se mogu ubrojati: lanci i reportae sa temama iz oblasti turizmakoji se objavljuju u turistikim i ostalim asopisima i novinama, turistiki asopisi, revije i novine i pisani turistiki vodii, tzv. bedekeri.

Turistike karte se koriste kao nain obeleavanja i objanjavanja turistikih sadraja uz davanje osnovnih saobraajnih informacija.

Fotografije su sredstva koja mogu delovati samostalno ili u okviru drugih grafikih sredstava propagande (prospekt, plakat i dr.). Poseban oblik korienja fotografija u turistikoj propagandi su razglednice.

Kombinovana grafika sredstva su sredstva iji se znaaj poveava razvojem turistike propagande. Posebno se izdvajaju agencijski katalozi koji predstavljaju opiran sadraj opte ili posebne ponude turistikih agencija. Velike agencije izdaju kataloge vezane za odreenu sezonu ili konkretne turistike destinacije. Sadre sve podatke o programima putovanja i boravka, sadraju usluga, cenama, uslovima putovanja i dr.

Meutim, pored njih treba pomenuti i sledee najvanije: broure, cenovnici, programi priredaba, redovi vonje, etikete nalepnice, preslikai, potanske marke, albumi (zbirke fotografija).

5.2. Oglasna sredstva

Osnovna karakteristika oglasnih sredstava je to to za razliku od grafikih propagandnih sredstava, koja su u osnovi samostalna u pogledu njihove neposredne veze sa potencijalnim turistima, grupa oglasnih sredstava mora da koristi usluge medija za prenoenje propagandne poruke tj. oglasa namenjenog potencijalnim turistima. Oglasna sredstva se odlikuju velikom elastinou, odnosno mogunou prilagoavanja situaciji na tritu. Razlog je u tome to se bre i lake pripremaju u odnosu na grafika sredstva.

Grupa oglasnih sredstava ne deluje samo vizuelno kao grafika sredstva. Ona moe istovremeno da deluje vizuelno i auditivno ili kombinovano.

Ovaj vid propagiranja dobija posebno na znaaju kod inicijalnog oglaavanja, tj. upoznavanja trita sa karakteristikama bilo parcijalnog, bilo integrisanog turistikog proizvoda. U tom kontekstu bitna je ideja, raspoloivi budet i izbor odgovarajuih medija. U oglasna sredstva, svakako, danas treba ubrajati i internet tj. mogunost koju on preko svojih servisa prua za on-line oglaavanje.

Osnovna karakteristika ove grupe propagandnih sredstava je u tome to se one elastino prilagoavaju zahtevima trita za realizovanje odreenih propagandnih akcija u zavisnosti od potreba, to nije sluaj i sa ostalim grupama. Ovo je uticalo na to da su oglasna propagandna sredstva u privrednoj propagandi uopte dobila najznaajnije mesto, iako se to ne bi moglo rei i za turistiku propagandu. Ovu grupu propagandnih sredstava u turizmu treba koristiti zajedno sa svim ostalim grupama, a samo izuzetno moe da se koristi samostalno, kad se ele postii kratkoroni i brzi efekti.

Posebno se u turistikoj propagandi ire koristi ove grupe propagandnih sredstava u okviru opte turistike propagande i to globalne, koja ima za cilj da stvori to iru naklonost stanovnitva odreene zemlje prema putovanju u konkretnu turistiku zemlju, odnosno da kreira povoljan stav stanovnitva u toj zemlji kao najirem potencijalnom tritu.

Oglasna sredstva turistike propagande mogu biti podeljena na:

a) oglase u tampi (novine i asopisi),

b) radio oglase i

c) televizijske oglase.

Oglasi u tampi deluju na ciljni auditorijum tekstom i slikom. Najbitniji u vezi sa korienjem oglasa u tampi su veliina i format, likovna obrada i ilustracija, izrada teksta, mesto oglasa u novini ili asopisu i frekvencija pojavljivanja.

Radio oglasi predstavljaju najei vid oglaavanja. U njihovom oblikovanju koristi se kombinovanje govora, muzike, specifinih zvukova i umova.

Televizijski oglasu su veoma sloeni, jer koriste zvuk i sliku, pa je, shodno tome, i njihov uticaj znaajan. To je posebno vano zbog karakteristika turistikog trita, posebno turistikog proizvoda.

Pored njih u oglasna sredstva turistike propagande spadaju i oglasne reportae, oglasne ploe i razglasi.

5.3. Projekciona sredstva

Projekciona sredstva koriste projekcionu tehniku, odnosno ekran, kao nain za prenoenje propagandne poruke. Projekciona sredstva su npr. propagandni filmovi, dijapozitivi, turistiki filmovi i sl. Bez obzira na znaajan napredak u razvoju masovnih medija komuniciranja, kao i njihovo sve vee korienje u turistikoj propagandi, ulaganja u projekciona sredstva ak imaju i povoljne stope u odnosu na druga sredstva. U tom kontekstu sve vea je primena video-turistikih filmova uz korienje i najmodernije tehnologije (npr. dvd i slino). I u ovom kontekstu Internet revolucionie aktivnosti turistikih subjekata (pravljenje web portala).

Turistiki film je najrairenije i najznaajnije sredstvo turistike propagande. Sastoji se iz vizuelnih i auditivnih elemenata i zahteva izuzetno paljiv pristup, posebno u fazi pripreme.

Turistiki film traje izmeu 1 i 15 minuta, s tim da su filmovi koji su namenjeni propagandi destinacija uobiajeno dui od filmova preduzea u svrhu komercijalne turistike propagande.

Tehniki naziv projekcione povrine je ekran, po emu se i itava ova kategorija naziva takoe i ekranska propagandna sredstva.

U projekciona sredstva turistike propagande spadaju i dijapozitivi, odnosno slajdovi.

5.4. Prostorno-plastina sredstva

Prostorno-plastina sredstva u turizmu imaju daleko manji znaaj u odnosu na ostala sredstva.

Ova grupa propagandnih sredstava turistike propagande na osnovu kojih se kroz razne predmete izraavaju propagandni efekti ili se pak odreeni prostor ureuje u cilju propagandnog delovanja. Ovde se prvenstveno misli na razne makete pojedinih turistiki atraktivnih objekata i podruja, predmeta na bazi folklornih motiva, razne predmete za svakodnevnu upotrebu. Svi navedeni predmeti se koriste bilo kroz izlaganja na odreenim mestima, gde ih moe videti iroka publika ili putem prodaje u vidu suvenira, turistikih propagandnih poklona itd.

5.5. Propaganda na mestu prodaje

Bitan nain ispoljavanja aktivnosti potroaa odvija se u unutranjosti prodajnog mesta, gde se obavlja konaan izbor proizvoda i vri kupovina. Ukupna propaganda na mestu prodaje obuhvata korienje:

a) Izloga; izgled izloga stvara prvi utisak o konkretnoj organizaciji. Funkcija izloga je da privue panju i prui osnovne informacije o ponudi.

b) Poslovnog prostora; obuhvata enterijere turistikih organizacija, kao medij za prenoenje propagandnih poruka. Pod tim se podrazumeva funkcija poslovnog prostora da omoguava to uspenije delovanje ostalih sredstava turistike propagande.

Estetski izgled poslovnog prostora izraava se ukupnom prijatnom

atmosferom, to povoljno utie na klijenta, ima propagandni efekat i daje argumente za poverenje i pouzdanost u konkretnu organizaciju.

Ova grupa obuhvata raznovrsne line aktivnosti osoblja zaposlenog u propagandno-informativnoj delatnosti, a sraunate su na to da izazovu to povoljniji utisak na potencijalne turiste.

5.6. Direktna propaganda/direktan marketing

U ovom sluaju, re je o aktivnostima kroz koje se stupa u direktan kontakt sa potencijalnim potroaima. Osnovna karakteristika je usmerenost ne ka masi pojedinaca, ve ka odabranom pojedincu. Jedan od oblika korienja ovoga vida propagande je propaganda putem pote (klasine, a sada i elektronske). Propaganda putem pote je veoma skup nain propagande, ali podrazumeva i visoku efikasnost. Kljuan deo pripreme korienja ovog oblika propagande je stvaranje liste pojedinaca kojima e biti upuena poruka (mailing liste).

Optimalni izbor konkretnih sredstava turistike propagande i njihove racionalne kombinacije moe se obezbediti samo ukoliko se vri permanentna analiza efikasnosti pojedinih sredstava u njihovoj upotrebi. Sigurno je da pri tome veliki znaaj ima dobro poznavanje turistikog trita.

Koliko je znaajna uloga pojedinih medija u turistikoj propagandi, pokazuje i sl. tabela koja sadri pregled utroenih sredstava za reklamu pojedinih zemalja u SAD 1966. i po pojedinim vrstama medija.

Tabela 1

Izvor: Unkovi S., Zeevi B., Ekonomika turizma, Beograd 2005.

U ovom sluaju su najvaniji mediji bili magazini, novine i televizija. Radio nije imao neki vei znaaj. Meutim, ovo ne znai da u konkretnim sluajevima ne postoje i znaajnije razlike u pogledu uea pojedinih medija u ukupnom obimu propagandnih aktivnosti.

Takoe je bitno dati i pregled koji se odnosi na rangiranje znaaja pojedinih sredstava propagande za poveanje tranje za putovanje u prethodnu Jugoslaviju od strane putnikih agencija iz 11 zemalja:

Tabela 2

Izvor: uli, D., Rangiranje znaaja pojedinih sredstava propagande

U tabeli se primeuje da i pored toga to postoje znaajnije razlike sa stanovita uea pojedinih sredstava propagande kod posmatranih zemalja, ipak su najznaajniji u skoro svim zemljama oglasi, prospekti, lanci i televizija.

6.Zakljuak

Problematika turistike propagande je veoma obimna i sloena i zato je treba posebno i svestrano izuavati. Znaaj propagande u oblasti turizma, sa stanovita borbe izmeu velikog broja zemalja i preduzea na strani tranje turistikog trita u cilju pridobijanja potroaa je naroito veliki. U okviru ovog rada smo pokuali da damo osnovu propagande i njen uticaj na turistika kretanja.

Turizam je najvea svetska industrija. Svaka osma osoba u svetu radi direktno ili indirektno u ovom sektoru. Turizam danas predstavlja svetski proces, a turistika potreba se pribliava granici primarnih potreba. Upravo iz tih razloga gotovo sve zemlje ulau velika materijalna sredstva u propagandu turizma, jer turizam takoe predstavlja kulturnu i socijalnu misiju kao i znaajan faktor privrede. Turizam radi ostvarenja svojih ciljeva angauje veliki broj delatnosti kao to su privredna drutva, agencije, organizacije, ugostiteljska, saobraajna i druga usluna preduzea pa sve do kulturnih ustanova i drugih drutvenih organizacija. Sve ove delatnosti zajedno uestvuju u poboljanju turistike propagande. Propaganda svake zemlje mora biti jedinstvena i celovita, jer tada stvara povoljnije i pozitivnije miljenje turista i u zemlji i u inostranstvu. S obzirom na to da turistika potreba spada u red tzv. sekundarnih potreba, uticaj turistike propagande je vaan i iz razloga to se pomou nje mora uticati na turistu da smanji sve ostale potrebe da bi mogao da uestvuje na turistikom tritu. Sve ovo zahteva detaljnije i svrsishodnije planiranje turistike propagande.

Planiranje turistike propagande zahteva naroito struno znanje jer je turistiko trite podlono frekvencijama, ima sezonski karakter i veoma je fleksibilno. Sve specifinosti turistikog trita utiu na sloenost definisanja turistike propagande. U ovom radu je obraena ova problematika, koristei dela i definicije svetskih i domaih turistikih strunjaka.

Uloga propagande kao faktora razvoja turizma je veoma znaajna i direktno utie na ostvarene rezultate odreene zemlje. Upravo zbog toga je bitno njeno izuavanje da bi se pozitivna iskustva u organizovanju, finansiranju i funkcionisanju ovog instrumenta poslovne i turistike politike koristila u razvoju turizma svake konkretne zemlje. U ovom radu je upravo iz ovog razloga dat kratak osvrt na turistiku propagandu i na njen uticaj na odluku potroaa o izboru turistike destinacije.

LITERATURA

[1] Borislav B. Mitrovi, Prirunik za upravljanje propagandom

[2] Dr. Jovan Popesku, Marketing u turizmu

[3] Dr. Slobodan Unkovi, Dr. Bojan Zeevi, Ekonomika turizma

[4] Philip Kotler, Upravljanje marketingom 2

[5] Prof. Dr. Ognjen Baki, Marketing u turizmu

[6] Prof. Dr. Josip Sudar, Promotivne aktivnosti

[7] Prof. Dr. Ognjen Baki, Dr. Vladan Boi, Dr. Slavica Gavrilovi, Dr. Stipe

Loureta, Dr. ivota Risti, Dr. Dragutin Vraar, Marketing uslunih delatnosti

[8] Prof. Dr. Ognjen Baki, Upravljanje marketingom u poslovnoj i turistikoj

politici

Strana 4