Tumaenje laboratorijske analize krvi (Normalne vrednosti krvne slike, kod kojih bolesti su poviene, smanjene,..)Autor: dr Sonja Ili Postavljeno: 06.05.2009

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tanog i pouzdanog nalaza koji e pokazati da li su u fiziolokim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je re o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda elijskih elemenata krvi (krvna slika, hematoloki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Kompletna krvna slika (KKS)Kompletna krvna slika se radi zbog procene opteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremeaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloenosti otrovnim materijama. KKS ukljuuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit

EritrocitiEritrociti (RBC), crvena krvna zrnca, su najzastupljenije elije a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz plua do drugih tkiva. Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za enu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za mukarce). Sniene vrednosti su najee znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Poviene vrednosti mogu biti poveane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

HemoglobinHemoglobin (HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz plua u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u plua. Svakim udahom krv u pluima dobija kiseonik i zahvaljujui upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad elija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraanjem krvi u plua, oslobaanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je sniena kod anemija. Povean je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija

HematokritHematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su za ene 0.356 - 0.470 l/l i kod mukaraca 0.41 - 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit moe da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvoa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoi, a smanjuje se i sa godinama ivota. Takoe je smanjen kod anemija, leukemija, poveane funkcije titaste lezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Poveane vrednosti hematokrita se viaju kod dehidratacije i oka.

Eritrocitne konstante1

Eritrocitne konstante se izraunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita. MCV (mean cell volume) proseni volumen eritrocita - daje informaciju o veliini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 - 99 fl MCH (mean cell hemoglobin) - prosena koliina hemoglobina u eritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pg MCHC (mean cell hemoglobin concentration) prosena koncentracija hemoglobina na litar eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/l RDW (red cell distribution width) mera varijabilnosti veliine eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifino ukazuje na postojanje jedne ili vie populacija eritrocita to je karakteristika pojedinih hematolokih bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i vaan prognostiki pokazatelj efikasnosti leenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uoava u krvnom razmazu. Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naroito MCV parametra, dijagnostiki su znaajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Poveane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreu se kod bolesnika sa tekim oblikom dehidratacije, dok se poveane vrednosti MCV mogu nai kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroninom opstruktivnom boleu plua (hronini opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom titaste lezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod tekih alkoholiara.

LeukocitiLeukociti (WBC), bela krvna zrnca, se stvaraju u kotanoj sri i tite organizam od infekcija. Uestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet razliitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih tetnih materija. Normalne vrednosti su 3.9 - 10x109/l. Kada je njihov broj uvean (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi vei broj ovih elija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, poveava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih elija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih ili limfogenih elija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takoe moe da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize. Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti. Neutrofilni granulociti su zrele elije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse ak i u krvnoj cirkulaciji. Normalne vrednosti su 40-70% Monociti (MONO) zajedno sa neutrofilnim granulocitima ine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele elije ija je sposobnost da se bore mala, meutim, kada jednom uu u tkiva, poinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima. Normalne vrednosti su 1-10% Eozinofilni granulociti (EOS) uestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.2

Normalne vrednosti su 0 - 6% Limfociti (LYM) predstavljaju populaciju leukocita koja ukljuuje dve osnovne subpopulacije: T limfocite, koji uestvuju u elijskom imunitetu i B limfocite koji se transformiu u plazma elije koje proizvode antitela i tako uestvuju u humoralnom imunitetu. Normalne vrednosti su 20 - 50 % Bazofilni granulociti (BASO) su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i uestvuju u alergijskom odgovoru. Normalne vrednosti su 0-1%

TrombocitiTrombociti (PLT) su elije koje uestvuju u koagulaciji (zgruavanju) krvi . Normlane vrednosti su 140-450 x 109/l. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su snieni kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Viak izaziva pojaano zgruavanje krvi i moe da dovede do stvaranja krvnog ugruka u kardiovaskularnom sistemu. Morfoloke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem odreenog volumena krvi u brojau, a to su: PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-25 MPV (Proseni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl

Sedimentacija eritrocitaSedimentacija je brzina kojom se krvne elije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadri antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti e se postupno poeti taloiti na dno. Brzina kojom se ove elije taloe je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao to je npr. leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne iskljuuje mogunost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja. Normalne vrednosti su 2-12 mm/h. Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja elija, masivnih trovanja, u trudnoi i posle poroaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama oka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novoroeneta, policitemije, kongestivne srane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

Tumaenje biohemijskih analiza krvi (Poviene i smanjene vrednosti kreatinina, amilaza, bilirubina, transaminaza, CRP, GGT, holesterola, triglicerida,...)3

Autor: dr Sonja Ili

Postavljeno: 10.05.2009

Stalno smo u dilemi da li su nai biohemijski parametri laboratorijske analize u granicama normale i ta se deava ako su povieni ili snieni. Zbunjuju nas i struni medicinski termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni protein(CRP), transaminaze, GGT,... ta znae pojedine skraenice i koja je njihova uloga u organizmu.. Ovaj lanak e na najednostavniji nain pokuati sa da sve odgovore na vae dileme o biohemijskim parametrima laboratorijske analize.

Alkalna fosfataza (ALP)Alkalna fosfataza je grupno-specifini enzim koji katalizuje hidrolizu monoestera fosfatne kiseline i alkohola. Enzim je prisutan najvie u epitelu tankog creva, bubrenim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potie iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju. Normalne vrednosti u krvi: 78-217 U/l za mukarce; 68-234 U/l za ene. Poviene vrednosti mogu da ukazuju na poveanu razgradnju kostiju i na mogui razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padetova bolest). Karakteristino je povienje u sluajevima postojanja prepreke u unim putevima (kamen, oiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno poviene vrednosti ALP-a u serumu. Poveane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", to je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. Takoe, ALP je fizioloki povien kod trudnica u treem trimestru trudnoe.

Gama glutamil transferaza (GGT)GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Najvie -GT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. Normalne vrednosti su 8-40 za mukarce i 5-35IJ/I za ene. Aktivnost je poviena kod ciroze jetre, akutnog virusnog hepatitisa, hroninog hepatitisa, pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u unim putevima, primarnih ili metastatskih tumora jetre, oteenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srane bolesti i zloudnog tumora pankreasa.

Aminotransferaze (Transaminaze)Aminotransferaze su unutarelijski enzimi koji uestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, miiima i mozgu. Odreivanje katalitike aktivnosti tih enzima znaajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT). Poviene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oteenju prvenstveno jetre, (akutne infekcije ili toksinog oteenja jetre, ciroze ili rak jetre) i infarkta miokarda. Aspartat aminotransferaza (AST) AST-a ima najvie u jetri, sranom miiu, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, pluima i u nizu drugih organa.4

Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I Poviene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, miine distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksinom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroninog hepatitisa). Alanin aminotransferaza (ALT) Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I Poviene vrednosti ukazuju na akutno oteenje jetre, najee izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pia, sokova, a poviene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (hronini i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.

Alfa amilazaAlfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Odreivanje katalitike koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvanih lezda. S-alfa amilaza normalne vrednosti: 28-100 IJ/I U-alfa amilaza normalne vrednosti: - 0-450 IJ/I Amilaza je poviena u serumu obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti pljuvanih lezda (mumps), a moe biti poviena i kod bolesti bilijarnog trakta (holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije ira na elucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima.

Kreatin kinaza (CPK)CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje elijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srani miii i mozak. Povienje nivoa u krvi javlja se u svim sluajevima gde su oteena i razorena pomenuta tkiva srani infarkt, povrede miia, miine distrofije i premorenost, hipotireoza i modani udar praen nekrozom.

Laktat dehidrogenaza (LDH)LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim miiima i eritrocitima i katalizuje meusobno pretvaranje laktata i piruvata. Povien je u megaloblastnoj i pernicioznoj anemiji, virusnom hepatitisu, oku, hipoksiji, infarktu miokarda, cirozi, opstruktivnoj utici, bubrenim bolestima, metastatskom karcinomu, kod svih stanja praenih propadanjem skeletnih miia, jetre, plua, koe. Takoe, i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.

BilirubinBilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadre hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana ivota eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u kotanoj sri (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citokromi, katalaza). Metabolie se u jetri i izluuje u ui. Akumulira se u krvi kada postoji oteenje jetre, zapuenje unih puteva ili poveano razaranje crvenih krvnih zrnaca.5

Odreivanje bilirubina ima veliki znaaj u diferencijalnoj dijagnostici utica. Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/L. Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povienja mogu biti dugotrajno leenje nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u ui ili virusna upala - hepatitis (A, B i C). Retko je povien i u drugim sluajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija. Sniene vrednosti nemaju dijagnostiki znaaj.

UreaUrea je krajnji produkt metabolizma belanevina. Izluuje se putem bubrega tj. mokrae azotemija il i uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremeene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokrae. Normalne vrednosti uree u krvi: 2,8-7,2 mmol/l. Poviena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je poveana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede. Sniena je kod dugotrajnog gladovanja i tekih oteenja jetre.

KreatininKreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izluuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega. Normalne vrednosti: 53-124 umol/l Povien je kod akutne i hronine bubrene insuficijencije, prepreke u mokranim putevima i oteenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima. Poviene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica vee fizike aktivnosti ili uzimanja steroida. Uzrok moe da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i ena uopte.

Mokrana kiselina (urati)Mokrana kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to ini na dva naina: dve treine preko mokrae, a jednu treinu putem stolice. Normalne vrednosti: mukarci 200-420; ene 140-340 umol/L. Poviene vrednosti se javljaju kod gihta (taloenja kristala mokrane kiseline u zglobovima), a razlog povienog nivoa mokrane kiseline moe biti i smanjena sposobnost bubrega da je izlui. Visoke vrednosti se zapaaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoi, kod alkoholiara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loe ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizike aktivnosti, kao i oteenje funkcije bubrega takoe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zraenjem kod pojedinih vrsta raka podie ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih elija iz kojih se oslobaa purin, a samim tim i mokrana kiselina. Sniena koncentracija nema dijagnostiki znaaj.6

LipidiVisoki rizik uestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremeajem metabolizma lipida. Poremeaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi, i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.

HolesterolStvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega naina ishrane, naslea, rada hormona tj. lezda sa unutranjim luenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega. Normalne vrednosti u krvi: 3,10 - 5,5 mmol/l. Povien je kod ishrane bogate masnim materijama, u poetnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi. Sniene vrednosti su obino kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teko oteenje jetre (ciroza i teki hronini hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u sluaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona titne lezde.

HDL-holesterolOd ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density cholesterol). HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. to su vie vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "isti" krvne sudove. Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol/L. Poveani HDL je pokazatelj zatienosti od kardiovaskularnih bolesti. I minimalno smanjenje upuuje na poveani rizik od ateroskleroze (taloenja rnasnoa na unutranjim zidovima krvnih sudova, to dovodi do njihovog zaepljenja i bolesti kao to su infarkt srca i modani udar).

LDL holesterolLDL kolesterol ili lo holesterol i njegovo odreivanje je vano kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu Normalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol/L. Poviene vrednosti obino su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se poveava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze

TrigliceridiMasnoa iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetie u elijama crevne sluzokoe, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stie do jetre. Viak se deponuje u obliku masnih naslaga. Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L. Povien je nivo kod poveanog unosa hranom, oteenja funkcija jetre, hroninog alkoholizma, eerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije unih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i to je za savremenog oveka veoma vano istai stres.7

Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostike vrednosti i moe se nai kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.

Ukupni proteiniProteini su gradivni materijal oveijeg tela. Sastavljeni su od aminokiselina meusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i sloene. Jednostavni proteini izgraeni su samo od aminokiselina, a sloeni proteini pored svoje proteinske strukture sadre i tzv. neproteinsku ili prostetinu grupu. Funkcija pojedinih proteina moe biti: odravanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, hormonska itd. Poveana koncentracija ukupnih proteina hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i hroninih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronine upale). Sniena koncentracija ukupnih proteina hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili poveanog katabolizma proteina (hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.

AlbuminiAlbumin je protein koji se sintete u jetri, osnovna mu je funkcija odravanje ravnotee tenosti u organizmu. Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), uroenih greaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.

GlukozaGlikemija pokazuje koliinu glukoze (eera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se odrava u granicama normale delovanjem sloenog hormonskog sistema. Normalne vrednosti: 3,5-6,1 mmol/l. Poviena koncentracija glukoze - hiperglikemija diabetes mellitus, feohromocitom, teke opekotine, ok, stanja sa povienim adrenalinom. Sniena koncentracija glukoze - hipoglikemija hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremeaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.

Glukoza tolerans test (OGTT)Dijagnoza eerne bolesti ili drugih oblika poremeaja u metabolizmu ugljenohidrata potvruje se izvoenjem klasinog testa tolerancije na optereenje glukozom (OGTT). OGTT je test kojim se ispituje metabolizam ugljenohidrata i pomou kojega se moe prepoznati rani stadijum dijabetesa. Koncentracija glukoze je, nakon optereenja organizma glukozom, poviena i u testu se odreuje vreme za koje e koncentracija glukoze pasti na normalu. Ovaj test oponaa fizioloko uzimanje hrane pod standardnim uslovima.

8

GvoeGvoe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina, mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladite gvoa je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, kotana sr i bubrezi. Koncentraciju gvoa u serumu odreuje nekoliko faktora ukljuujui apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj sri, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji odreuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) prua uvid u stanje kotane sri. Odreivanje samo gvoa nema nikavog znaaja za postavljanje dijagnoze anemije. Normalne vrednosti: 8,9-30 umol/L. Smanjena koncentracija gvoa u serumu (hiposideremija) je posljedica nedostatka gvoa u organizmu iji uzrok moe biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak gvoa (nefroza, nefritis, tea krvarenja) ili smanjeno otputanje gvoa iz RES-a (akutne i hronine infekcije, autoimune bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja elija krvi (hematopoeze). Povieno je kod viestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvoa, poveanog ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, razliitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre, kod trovanja olovom.

TIBC I UIBCGvoe se u telu transportuje spojeno sa belanevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Od koliine transferina u serumu zavisi koliko se gvoa moe vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezivanja gvoa u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo jedan deo transferina ima vezano gvoe, dok je drugi deo transferina slobodan, tj. nezasien. Taj deo transferina koji jo moe vezivati gvoe zove se nezasieni kapacitet vezivanja gvoa, UIBC (unsaturated iron binding capacity). TIBC je smanjen u cirozi, hemohromatozi, nefrozi, hroninim infekcijama i malignim bolestima, kod razaranja crvenih krvnih zrnaca, uremije. Porast TIBC-a se esto javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom gvoa u organizmu, kod nekroze jetre zbog otputanja feritina, kod ena koje koriste oralne kontraceptive, kod anemija, krvavljenja, trudnoe i akutnog hepatitisa.

ElektrolitiElektroliti uestvuju u odravanju ravnotee i raspodele vode, odravaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju, potpomau rad srca i drugih miia, aktivatori su enzima itd.

KalijumIzuzetno vaan mineral koji direktno utie na funkciju nerava i miia, pre svega, u smislu njihove oteene kontraktilne sposobnosti. Normalne vrednosti: 3,8-5,3 mmol/l. Povien je kod insuficijencije bubrega i nadbubrene lezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli, hiperfunkcije nadbubrene lezde. Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze, povraanja, proliva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tenosti, hiperfunkcije nadbubrene lezde, nedovoljne ishrane, gladovanja, gubitka povraanjem ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne tenosti u eliju (dijabetina acidoza).9

NatrijumZajedno sa anjonima predstavlja najvei deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje reguliu u velikoj meri raspodelu vode u telu. Normalne vrednosti: 139-154 mmol/l. Poviene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrene lezde, kod preteranog gubitka tenosti (povraanje, proliv), traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema. Smanjen je u sluaju insuficijencije bubrega i nadbubrene lezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka, gastrointestinalnih poremeaja (gastritis, tumor eluca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcije i infektivnih bolesti (pneumonija).

HlorPredstavlja neorganski anjon u vanelijskoj tenosti. Izuzetno je vaan za odravanje kiselinskobazne ravnotee u organizmu. Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u sluajevima povraanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroninog plunog emfizema, eerne bolesti, prekomernog znojenja, poremeaja rada nadbubrenih lezda, metabolike alkaloze. Kada se hlor preterano konzumira ili zadrava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se via pre svega kod bubrenih bolesti, dehidratacije (gubitka tenosti iz organizma) i preteranog leenja fiziolokim rastvorom.

MagnezijumPrvenstveno je meuelijski elektrolit. Znaajan je za prenos signala izmeu nerava i miia kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova. Povienje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih koliina soli magnezijuma, najee intravenski ili u vidu injekcija. S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je ei njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka uestalim stolicama, hroninog alkoholizma i hronine upale jetre.

KalcijumKalcijum se u organizmu nalazi najveim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%), Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoninog rada lezda sa unutranjim luenjem (pre svega paratitastih lezda), unosa namirnica koje sadre kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega. Povien je kod visoke koncentracije nivoa hormona paratitaste lezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod vika vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti praenih razgradnjom kostiju. Moe biti i snienih vrednosti u sluaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja koliine belanevina u organizmu, upale pankreasa.

FosforFosfor je uz kalcijum vaan za izgradnju kostiju, takoe je vaan u aktivaciji mnogih metabolikih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paratitastih lezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.10

Poviene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti, nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Povien je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D. Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod preterane konzumacije alkohola i kao posledica uzimanja nekih lekova smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroninog alkoholizma, oboljenja jetre, poremeaja acidobazne ravnotee.

11