Trening Uma

8/13/2019 Trening Uma

1/12


2/12

BEOGRAD2008

BIBLIOTEKA PRAKTI NIH K NJIGA

Urednik Dragan Paripovi


3/12

Naslov originala:The Mind and Memory Training Ernest E. Wood

Copyright na prevod za SrbijuIP BABUN

Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava.

Preveo i priredioDragan Paripovi

LekturaAna Beli

Naslovna strana: Ivana Flegar

Tree izdanjeBeograd 2008

ISBN 978-86-83737-17-9

Predgovor izdavaa 7

Magina kutija 11Putevi misli 14Koncentracija uma 19 Nekoliko saveta za koncentraciju 24

Mentalne slike 31Povezivanje 38Povezivanje oblika 47Povezivanje rei 51

Projekcija memorije 56Simbolizacija i uproavanje 62

Naini poreenja 69Logiki nizovi 76

^

^ ^

^


4/12


5/12

88

kroz niz ovde izloenih sistematskih vebi, njegova kreativnost biti uznatnom stepenu razvijena.

Iz navedenih naunih otkria lako je odgonetnuti da su mogunostiljudskog uma u poreenju sa jednim kompjuterom nesluene, gotovo beskonane. tavie, mora se priznati da su kompjuteri samo ogranieni pokuaj njegove imitacije. Primera za to ima mnogo, ali moemo spo-menuti da jo nijedna kompjuterska kompanija nije izumela kom pjuterkoji bi, recimo, igrao ah na nivou velemajstora.

to se tie onihitalaca kojima ova materija nije strana i ve imajuneka iskustva sa tradicionalnim sistemima duhovnog razvoja kao tosu Kabala, Tarot, Alhemija, Jiing, Raa Joga, praktine vebe izove knjige jednostavno mogu da poslue kao nadgradnja i to se tiememorijskog treniga i to se tie razvoja koncentracije i vizualizacije.Vebe ili, kako ih autor naziva, trikovi, kojeete ovde nai neophodnisu za viu obuku uma i koncentraciju, retko se sreu, a to je najvanijeneete ih nigde nai tako sistematski sreene. Na kraju krajeva, svakomduhovnom aspirantu je vrlo do bro znano da kontrola uma lei u osnovi

svih duhovnih pravaca. Dragan Paripovi , Beograd, 1996


6/12

11

Zamislite da se nalazite sa grupom prijatelja na nekom ori jentalnomtrgu, ili pak u vrtu nekog dvorca. Tu se pojavljuje maioniar sa ma-gi nom kutijom.udnovatiovek prostirearav, a zatim na njegasveano postavlja obojenu pletenu kutiju, osnovice otprilike osam ina.vrsto je posmatrajui on neto mrmori i odjednom vadi iz kutije, sa

naroitom panjom, jo devet kutija, od kojih su sve iste veliine, alirazliitih boja.Taman pomislite da je trik gotov. Ali ne; on otvara jednu od novih

devet kutija i vadi iz nje jo devet novih; zatim otvara i preostalih osam,vadei jo po devet iz svake - sve to uz uroenu smirenost istonjaka.Meutim, njegova taka jo nije zavrena: on poinje da vadi i treugeneraciju kutija, sve dok se naaravu ne nae velika gomila kutija.Devet kutija prve generacije i osamdeset jednu kutiju druge generacije prekrila je hrpa kutija tree generaci je. Ve ste gotovi da poverujetekako je maioniar u stanju da istim tempom nastavi unedogled - pa gastoga zaustavljate, irokogrudo se maei za novanik.

Ova zamiljena maioniarska predstava posluila mi je kao primerkojim sam eleo da doaram sve ono to se zbiva u naim umovima. Neto u nama je kadro da posmatra ono to se u umu zbiva, i to netonazivamo posmatraem. Polje imaginacije uma moemo uporediti sa prostrtimaravom. Svaka ideja koja se javi u umu je poput maginekutije. Ima jo neto u nama, to je sposo bno da upravlja idejama uumu, a to je maioniar. Posmatra i maioniar su uistinu jedno,


7/12

212 313

ukupnost svega to mi jesmo. No, ovde se neemo baviti de nicijomta mi jesmo, jer na sadanji zadatak nije pronicanje u duboke tajne psihologije, ve mi elimo da vidimo ta moemo da uinimo kako bismo od sebe stvorili bolje maioniare, sposobne da nae kutije va-dimo brzo - i to to vie kutija, boljih kutija, kutija koje su tano onakvekakve treba da budu da bismo poboljali na proces miljenja.

Mada umovi svih ljudi rade prema istim zakonima, njihov rad se

razlikuje po stepenu snage i uspenosti. Neki rade brzo, drugi sporo;neki imaju mnogo toga da prue, drugi malo. Uenicima, na primer,uitelj zada pismeni zadatak na temu maaka. Kod nekih uenika emisli obilato nadolaziti iz resursa uma, doke drugi, pre nego to im se pokrene misaoni tok, dugo sedeti grickajui kra jeve olovki.

Neki umovi su bistriji od drugih, a vi elite da upravo va um bude bistar i snaan. eleli biste da razmiljate o mnogim idejama, i to dobroi originalno. eleli biste da o nekoj temi razmiljate svestrano, a ne jednostrano, kao to toine bojaljivi i pristrasni mislioci.

Dok bistrite svoj um, meutim, treba da preduzmete mere opreznosti

kako biste izbegli opasnosti koje posvuda vrebaju izvrsne mislioce.Vetom misliocu koji je reio da napie neto o kakvoj drutvenoj temi,kao to je, recimo, reforma kazneno-popravnih ustanova ili kolstva,misli e velikom brzinom navirati u um, pa se moe dogoditi da ga ponesu prve ideje koje mu padnu na pamet, a one ih slediti, i tavie,napisati neto briljantno nadahnut upravo tom prvobitnom strujom mi-sli. No, na taj nain on e najverovatnije izostaviti neto od najveevanosti za razumevanje same materi je, budui da je napustio sredinjuideju pre nego to ju je razmotrio sa svih strana.

Kao primer moemo uzeti ahistu koji, oaran nekim svojim od-vanim planom, zaboravi da se pobrine za svoju odbranu, pa se iznenadanae u ah-mat poziciji. Ponekad je manje bistar ili, pak, sporiji um, bolje uravnoteen, i samim tim, blii istini.

Prema tome, mada elite brz um, a ne neki koji teko pali poputstarog automobilskog motora na prohladnom zimskom jutru, treba daimate u vidu da vam nije potreban ni um kojie neposluno odjuritii izgubiti se u nepoznatom pravcu. Vama je potreban um kojie us- peti da na izabranom predmetu poiva dovoljno dugo kako bi ga

sagledao iz svih perspektiva pre nego to nastavi sa daljim misaonimistraivanjima.

Nastavljajui poreenje sa motorom, mogli bismo rei da su za dobarrad nae misaone mainerije potrebne tri stvari:ienje, podmazivanjei kontrola.


8/12

414 515

Kontrolisano usmeravanje misli na neki predmet zove se koncentracija.Hajde da za poetak izvrimo jedan jednostavan eksperiment kako bismo videli ta se pod tim podrazumeva.

Sedite na tiho mesto, zauzmite udoban poloaj, i predstavite sebiideju nekog obinog predmeta. Paljivo ga posmatrajui, nakon iz-vesnog vremena primetiete da on u sebi sadri mnoge ideje kojee se

ili posluno odazivati vaoj elji da ih izdvojite i poreate, ilie, pak,neposluno iskakati iz predmeta i igrati oko njega.Pretpostavimo da ovog trenutka mislim o srebrnom noviu. ta

nalazim dok zavirujem u tu kutiju? Vidim jednu indijsku rupiju, britanski iling, ameriki cent. Vidim novie okrugle i uglaste, ne-obraene i uglaane, male i velike, debele i tanke. Vidim rudnik srebrau Boliviji i radnju u angaju gde sam razmenio nekoliko srebrnjaka.Vidim kovnicu novca u Bombaju (koju sam jednom posetio) gde sekuje metalni novac zaitavu Indiju. Vidim trake metala kako prolazekroz maine. Iz njih ispadaju novii, a ostaju male okrugle rupe.

E, sad je dosta, moram da se zaustavim, jere ina

e ovaj fascinantnimaioniar nastaviti unedogled. U stvari nijedna ideja u podru ju uma

nije neograniena i on ne bi mogao da nastavi unedogled, ali ako mu pustim na volju, izvadie hiljade kutija pre no to iscrpi sve mogunosti prve kutije. A kada iscrpi sve mogunosti prve kutije, on moe tu istuigru da nastavi sa nekom drugom kutijom.

Zato prva kutija mora da se isprazni pre nego to se pree na drugu?Iz prostog razloga to iz nje ideje ne izlaze nasumice, ve u skladu sa

odreenim zakonima; one su neraskidivo povezane sa njom, tako da iz jedne kutije izlazi samo jedna vrsta ideja.

Pretpostavimo, na primer, da je neko u drutvu pomenuo re slon.Vi moete pomisliti na delove te ivotinje kao to su velike ui ili surla.Moete pomisliti na slonovsku inteligenciju, njegov uravnoteeni tem- perament, ili pak na neke odreene slonove koje ste videli ili o kojimaste itali. Modae vam na pamet pasti sline ivotinje, kao to je no-

sorog, ili zemlje u kojima slonovi ive. Ali, postoje stvari na koje uvezi sa slonom verovatno neete pomisliti, kao to su muva, perorez ili brodski motor.

Postoje precizni zakoni koji grupiu ideje u umu, ba kao to gra-vitacija, magnetizam, kohezija i slini zakoni dre na okupu predmeteu zikom svetu.

Da predstavimo sada, kao okosnicu naeg izlaganja o umnim pro-cesima, etiri osnovna Puta Misli. Jeste li ve uoili kako se meuvaim mislima u vezi slona pojavljuje niz srodnih ideja, to jest, slikaraznih ivotinja kao to su krava, konj, nosorog ili kamila? Prvi za-

kon privlaenja izme

u ideja jasno se da videti na ovom primeru.Meusobno sline ideje se privlae i spontano nadovezuju jedna na

drugu. Ovaj prvi princip privlaenja meu slinim ide jama nazvaemozakon Vrste. On izraava sve odnose izmeu odreene stvari i vrstekojoj ta stvar pripada, kao to je na naem primeru slon u odnosu saivotinjskim rodom uopte. Isto tako ovaj zakon podrazumeva i odnosemeu idejama iste vrste jer i slon i konj pripadaju ivotinjama i meunjima takoe postoji odreena veza.

Drugi zakon je zakon Delova. Kada pomislite na slona u vaemumu e se verovatno formirati slika njegove surle, uiju, kljova, ilievam pasti na um neka druga obeleja karakteristina za tu vrstu. Ve vidite da ovim putem misli poinju da se kreu na pitanje: Odega sesastoji slon?

Trei zakon bi se mogao nazvati zakon Kvaliteta. On izraava odnosizmeu odreenog predmeta i njegovih osobina. Primerice, na pitanjekakva je slon ivotinja, mogu se dati sledei odgovori: Slon je ogromna,snana, ali i nena i oseajna ivotinja itd. Ovaj zakon vai i za odnoseizmeu raznovrsnih ideja koje poseduju iste osobine. Tako neko moe


9/12

616 717

povezati ideju make sa ide jom artiste (okretnost), ideju meseca sa idejomsfere (sfernost), i slino, ili e, pak, pomislivi na mesec, pomisliti nasrebrnjak, budui da i mesec i srebrnjak imaju izgled beliastog diska.

etvrti zakon se ne odnosi na uoavanje slinosti ili razliitostimeu predmetima, on ne uzima u obzir predmet i vrstu kojoj ovaj pripada, celinu i njene delove, niti osobine nekog predmeta. Ovajzakon se odnosi na impresije koje u nama ostavljaju dubok trag, i

tie se pre oseajnog, odnosno imaginativnog negoli logikog pove-zivanja.Akoesto imate pred oima ili sa velikim intenzitetom mislite isto-

vremeno o dve stvari, u vaoj svesti ostaje utisak o njihovoj trajnoj povezanosti. Stoga sametvrti princip nazvao zakonom Asocijacije.Ideju slona neretko povezujemo sa idejom mia ne sledei pritom zakonvrste (i jedno i drugo su ivotinje) nego nam na um pada poznata priao tome kako se slon plai mia. Gledano iz tog ugla radi se o primeruasocijativnog povezivanja. Isto tako, kada pomislite na naliv-pero, ve-rovatno e vam na um pasti mastionica, a ne mast za podmazivanjeosovina. Ako pomislim na krevet, pae mi na pamet spavanje, a ne plesanje. Ako pomislim na Brazil, pae mi na pamet kafa iudesnareka Amazon, a ne pirina i planinski venci Himalaja.

Treba spomenuti da asocijativno povezivanje nije samo plod raz-miljanja ve i oseanja. Otuda ideja slona moe u nama da izazovestrah ili kakvo drugo oseanje. Ponekad je zaista teko utvrditi zatoneka ideja ili osoba izaziva u nama odreena oseanja i razmiljanja.Jo tee je takva oseanja i razmiljanja kontrolisati. Ovo govori o tomekakoetvrti Put Misli zadire u sferu iracionalnog sveta u kome nemamesta logici.

U svakom sluaju svako od nas poseduje linu riznicu iskustavagde su pohranjena seanja na mnotvo ovakvih odnosa,esto vienihi ve dobro znanih.

Ovaj zakon izmeu ostalog obuhvata i unapred oekivane vezemeu pojavama koje se predvidivo nadovezuju jedna na drugu, to se popularno zove zakon uzroka i posledice. Kada kaemo gimnastika, pomislimo na zdravlje, prejedanje povezujemo sa loom probavom,a rat sa siromatvom. Svaki od ovih uzroka dovodi posle izvesnog

vremena do predvidivih posledica. Stoga se moe konstatovati da jetakvo povezivanje u funkciji vremena.

U vezi sa Putem I, valja pomenuti sluaj koji se esto pogrenotumai - a to je sluaj oprenosti. Kada se javi sluaj oprenih ideja treba ih svakako podvesti pod istu vrstu. Naravno, to ne znai da moetesuprotstaviti ideju krave - ideji upijajueg papira, niti ideju tapa za etnju- ideji kvadratnog korena iz dva. Ali zato moete suprotstaviti ideju slona

- ideji mia, ideju sunca -ideji meseca, i slino. Iz ovoga moemo lakoizvesti zakljuak da suprotnostima vlada zakon Vrste. Ovo je vano znatida bismo na zadatak kontrole uma valjano obavili.

Gore pomenutaetiri Puta Misli za sada sam opisao samo uopteno.Radi vee preciznosti ovaetiri zakona mogu da se izdele u podvrste.Podvrstamaemo se pozabaviti u kasnijim poglavljima.

Ueniku bih posebno napomenuo da povede rauna o tome da seneke ideje javljaju u umu kao posledice njegove osobine da poredi,to jest dolaze sa njegove logike strane, dok se druge javlja ju samo uimaginaciji, bez nekog posebnog povoda, osim to su u um bile utisnuteodranije. Osobina uma da poredi povezana je sa prva tri zakona, dokimaginacija ima veze saetvrtim.

Da biste se uverili kako navedene mentalne veze izmeu ideja do-ista postoje, zamoliu vas da isprobate jedan mali preliminarni ekspe-riment, ali ovog puta ne na sebi, ve na nekom svom prijatelju. Svom prijatelju, dakle, dva ili tri puta razgovetno i polako proitajte sledeulistu sastavljenu od esnaest rei. Zamolite ga da posebno obrati panjuna njihov redosled:

Mesec, mlekara, glava, papir, krov, mleko, slava, o i, belo, itanje, zgrada, sjaj, ma ka, vrh, sunce, knjiga.

Videete da ne

e mo

i da ponovi te re

i po se

anju.A onda mu tu istu listu proitajte sledeim redosledom:

Ma ka, mleko, mlekara, zgrada, krov, vrh, glava, o i, itanje, knjiga, papir, belo, mesec, sunce, sjaj, slava.Sad zamolite svog prijatelja da ponovi listu, i primetiete kako

je prijatno iznenaen lakoom kojom je uspeo da izvede ovaj mali podvig.


10/12

818 919

Ovde se namee pitanje: zato va prijatelj u prvom pokuaju nije bio u stanju da dozove u seanje niz ideja, dok je u drugom pokuajuto uinio s lakoom, iako su rei potpuno iste u oba niza?! Poenta jeu tome to su na drugoj listi ideje poreane tako da se svaka narednaideja nadovezuje na prethodnu jednim odetiri Puta Misli koje smospomenuli. Na prvoj listi to nije sluaj.

Valja shvatiti da namerno korienje Puteva Misli ne podrazumeva

nita to bi bilo nametnuto ili neprirodno. Jer kao to sam ve pokazao,naa panja je ve sviknuta da se kree du njih. Samo to do sadanismo obraali panju na to, niti smo previe brinuli o tome kuda naum stalno luta. Prepoznavajui Puteve Misli kao utabane staze kojimasmo bezbroj puta ili bie nam lake da uputimo um da se kree u e-ljenom i tano odreenom pravcu. Zbog toga je i bilo vano da se nasamom poetku naeg treninga upoznamo sa putevima misli i na ovu podeluemo se u toku naeg izlaganja jo vraati.

Pre mnogo godina doao sam na ideju kako da pomognem svojimuenicima da postignu kontrolu uma koju zovemo koncentracija. Ovaveba uvek je davala dobre rezultate. Sada bihitaoca ili uenika najprezamolio da na sebi pokua sledei eksperiment:

Odaberite neko mirno mesto gde neete biti uznemiravani barem petnaestak minuta. Sedite mirno i usmerite svoje mislina neki jednostavan i pogodan predmet, kao to je novi,olja aja, ili cvet. Pokuajte da ovaj predmet zamislite usvom duhovnom oku.

ta se deava? Nakon nekoliko minuta, ako ne i ranije, iznenada primeujete da mislite o neem sasvim drugom. Reklo bi se da surazlozi za to viestruki: Um je po svojoj prirodi nemiran i ukoliko nijeistreniran ne moe da se odupre beskonanom lancu imaginacije - bakao to jeoveku veoma teko da upravlja svojim oseanjima (ili je potpuno savladan oseanjima ili ih potiskuje). S druge strane, um jetoliko prijemiv na spoljanje nadraaje da spremno odgovara na svako,

pa i najmanje uznemirenje iz spoljanje sredine, kao i na svaku telesnunelagodnost, naputajui predmet koncentracije i skreui panju naneto drugo. Iz toga sledi da u svom nastojanju da bude usmeren, um biva ometen kako unutranjim tako i spoljanjim nadraajima.

Sada se postavlja pitanje kako stati na put ovim ometajuim inio-cima? Kada se koliko-toliko otklone spoljanji ometajui faktori, os-taju jo uvek oni unutranji. Da bi misli due vreme kruile oko jednog predmeta obino se preporuuje da se um, svaki put kada odluta, prisili


11/12


12/12

2222 2323

da ispravno i sledstveno razmilja, da dobro posmatra, i doveli ste ured izvesnu koliinu znanja koje je, kao kod veine ljudi, godinama bila u neredu. Ovae veba, ako se praktikuje svakodnevno i tano prema datim uputstvima u rasponu od nekoliko nedelja, oistiti i pre-urediti va um, a istovremenoe ga i izbistriti. Vae mislie tako po-stati jezgrovitije i sadrajnije ne samo u toku vebe ve uvek kada to poelite, ma ta da je trenutni predmet vaeg razmatranja.

Najbolje rezultate dobiete u otrini zapaanja. Veina ideja kojeljudi imaju o neemu su nepotpune. Neke od njihovih umnih predstava prilino su jasne, druge su maglovite, a neke su do te mere nepotpuneda ponekad samo jedan usamljeni deo neke stvari stoji u umu, kao ne-kakav simbol za celinu.

Zvui neverovatno, ali jednom je neki gospodin bio upitan da li po-znaje jedan detalj u vezi gospoe koju je vrlo dobro poznavao dugi nizgodina. Pitanje je bilo da li je njena kosa plava ili crna, a on nije mogaoda se seti. Razmiljajui o njoj, u njegovom umu su se javljale samo po- jedine slike u vezi nje, od kojih su neke bile jasne, a druge maglovite.Moda je znao kakav je oblik njenog nosa, kako je graena i da li sedri pravo ili je pogurena; ali njegova mentalna slika nije obu-hvatala boju njene kose.

Stvar se ponovila i kada sam jednom svom prijatelju postavio pita-nje u vezi sa brojkama na njegovom depnomasovniku. Jednog danasam ga upitao: Reci mi da li su brojke na tvom satu rimske ili suarapske?

Ha!odgovori on bez premiljanja. Naravno da su rimske.Zatim je izvadio sat, ne da bi potvrdio svoju izjavu, ve onako

mahinalno, kao to ljudi obino urade u takvim situacijama, i poto je pogledao u njega na licu mu se pojavio izrazuenja.

Boga mu, priznao je, pa to su arapske cifre. A zna li da se ja ovimsatom sluim ve sedam godina, a da to nikad ranije nisam zapazio.

On je mislio da zna sve o svom satu, ali je razmiljao samo onekim njegovim delovima, a ti delovi su u njegovom umu predstavljalicelinu.

Tada sam mu postavio drugo pitanje: Pretpostavljam da ume dahoda i tr i?

Da, odvrati on, naravno da umem.Moe li da zamisli sebe dok hoda ili tr i?Da.Pa, onda, rekoh mu, reci mi kakva je razlika izmeu tr anja i

hodanja?Razmiljao je o ovom pitanju dugo vremena, poto je ubrzo uvideo

kako razlika nije samo u brzini. Prvo je etkao po sobi, a onda je malotr ao, posmatrajui paljivo svoje pokrete. Najzad je seo i smejui serekao: Znam. Kada hoda uvek ti je makar jedno stopalo na zemlji, akada tr i oba stopala se istovremeno nau u vazduhu.

Njegov odgovor bio je taan, ali ga ranije nije znao.ivot je prepun nepreciznosti ponajvie zbog nae umanjene otrine

zapaanja. To vam doe kao kada je jedan uenik, rvui se sa pitanjemta je Vatikan, napisao: Vatikan je jedan bezvazduni prostor, u komeivi Papa.

Trening Uma

Documents

Transcript of Trening Uma