Reportaža sa planinarskog putovanja, pešačenja i odmora u Bugarskoj i Grčkoj – drugi deo

TREKKING TRI PLANINE I MORE

Septembar je mesec za duga putovanja i planinarske avanture. Takvo putovanje organizovali su od 10. do 26.10.2014. godine planinari iz Hrvatske i Srbije. Prva tri dana u Bugarskoj ostvarili su planinarski cilj. Popeli su se na najviši vrh planine Pirin, Vihren (2914m), treći vrh po visini na Balkanskom poluostrvu. Opisano u prvom delu.

Udobno putovanje do Banskog Od Bajkuševe mare ka Domu Vihren Na usponu ka vrhu Pirina

Problemi sa autobusom na putu ka Grčkoj Deset je časova. Veseli posle uspešnog uspona na Pirin, krećemo put Grčke. Izabrao sam regionalni put dolinom reke Meste. Živopisni predeli. Putovali smo udobno do podnožja planine. Autobus je iznenada stao. Naš vozač Duško interveniše. Zamenio je cevi visokog pritiska za dovod goriva u motor. Krenusmo dalje. Eh, da je to bilo samo tada. Stajali smo bezbroj puta. Da čovek poludi. Putnici su neverovatno strpljivi. Sa puno razumevanja čekaju. Pojedini su meditirali. Nisu želeli da učestvuju u problemu za koji nisu krivi niti mogu da ga reše. Nervozni smo. Pogranično mesto Goce Delčev.

Stipe strpljivo gleda, ali se kvar ne vidi Planinari meditacijom protiv nervoze Proćiće nas glava samo da BUS više ne staje

Granični prelaz Ilinden. Molimo se bogu da se BUS ne ugasi. Ušli smo u Grčku. Nizbrdo furamo kao avion. Na svakoj uzbrduici stajemo. Prolazimo u podnožju planine Falakro. I grada Drama. Dule ponovo interveniše. Zdenko daje kontakt. Motor vergla i autobus kreće dalje. Dokle? Pitamo se svi. Posle 7 časova putovanja stigli smo do Vrasna paralie. Za rubriku verovali ili ne. Na deonici od 200 km stajali smo 23 puta. Ako me računica ne laže vozili smo se u proseku oko 30 km na čas.

Smeštaj u vili “Delfin”- Vrasna paralia.

Druženje, kupanje i sunčanje svaki dan. Dešavalo se da duva vetar ili pada kiša. I posle svega sunce. Ipak smo se kupali. Svakog dana u šetnju ili na izlet

PLANINARSKO SMUČARSKO DRUŠTVO “POŠTAR” 21000 NOVI SAD NARODNIH HEROJA 2 ТЕLEFON PREDSEDNIKA (060 633 51 24) TELEFON VODIČA (021 432 438 , 064 236 95 24) E-mail: ppssddppoossttaarr@@ggmmaaiill..ccoomm www.psdpostar.org.rs PIB:102676375; Žiro račun: 310-7748-55 NLB Continental banka Novi Sad

Objekat “Delfin”, Druženje na terasi uz palačinke Svakog dana kupanje, pozdrav prijateljima

Šetnje do Stavrosa i Asprovalte, Kada nismo odlazili na planirane izlete organizovali smo dnevne šatnje ka Asprovalti ili

Stavrosu. Oba mesta udaljena su oko 4 km od Vrasne paralije. Bilo je vremena i za kupanje. U dva navrata, ponedeljkom, odlazili smo do Nea Vrasne, kada je tamo bio pijačni dan.

Jutarnje okupljanje na plaži za start ka Asprovalti Na polasku ka Stavrosu

Izlet na Tasos U novu avanturu krenulo je 26 učesnika. Bračni par Demeter je ostao u “Delfinu”. Zbog

preloma noge Mirela je morala da miruje narednih dana. BUS-om rano ujutro, 16. septembra vozimo se na relaciji Vrasna paralia – Keramoti. Trajekt za Limenas. Iskrcavamo se na ostrvu i nastavljamo ka Potosu. Većina ostaje da se kupa na peščanoj plaži ovog simpatičnog ostrvskog gradića. Nas devetoro nastavljamo ka Teologosu. BUS ponovo staje. Dule interveniše. Stižemo u planinski gradić na 300m nadmorske visine. Pritežemo cipele. Oko 10:30h krećemo u brdo. Smer kretanja je vidno i često obeležen. Staze nema. Hodamo po stenovitoj padini. Čas preskačemo sa stene na steno, pa vijugamo izmedju njih. Nakon sat vremena hoda nailazimo na turiste iz Nemačke i Engleske. Oni su u šetnji po padinama Ipsaria. Planiraju nazad ka Teologosu i Kastru.

Na trajektu ka Tasosu Teologos, Ishodišna tačka na 300mnv Polako pa sigurno po stenama Tasosa

Mi nastavljamo dalje. Zastajemo da se fotografišemo. Stene su izbrazdane, hrapave. Izmedju su duboke škrape. Prolazimo kroz makiju i pored niskih borovih stabala. Sada nam je jasno zašto su oznake na stenama tako česte. Ne smemo da izgubimo oznake jer bi se teško vratili na trasu. Vreme je idealno za uspon. Vedro je i vetrovito. Vidik je predivan na okolne grebene, uvale, potočne doline i strme padine. Hvala Bogu što je lep vreme. Da je magla?

Stižemo na greben. Pred nama se otvara prekrasan vidik na sever. Kao na dlanu Skala Potamia i zlatna plaža. Planinska sela su okružena gustom šumom. Vidik puca dalje, na daleku liniju horizonta preko pučine i manjih ostrva ka Keramotiu i planinskom zaledju. Začelja nema na vidiku. Čekamo ih i zajedno odmaramo.

Stenovita padina i pravac staze Na grebenu Ipsaria, pogled na Zlatnu plažu Sa vrha se pruža vidik ka Keramotiju

Ipsario 1204 vrh ostrva Tasos Dugo smo hodali do vrha. Staza je dugačka bila 8km. Bilo nam je potrebno 5 časova od

Teologosa. Hodali smo u proseku 1,5km na sat? A bilo je komentara kako je vodič ostavio planinare na stazi. Držao sam tempo računajući da će ih to motivosati da pruže korak.

Nije pomoglo. A mogli su brže. To su pokazali kada smo šumskim putem 18km prepešačili do Teologosa za 4 časa. Nisam smeo da se vratim istim putem nazad. Izabrao sam dužu ali sigurniju stazu. Bilo je 16 časova kada smo krenuli sa vrha. Plašio sam se da će nas na stenama pri povratku stići mrak. Bio sam u pravu. Poslednja tri kilometra na ovoj stazi hodali smo po mraku. Bio je to široki šumski put. Bezbedno. Da smo se vraćali istim putem hodali bi sporije, pa čak i u mraku, poslednji kilometar. Bio bi to veliki rizik od izvrtanja zgloba ili saplitanja. Kasno je. Počeli su da zvone telefoni. Učesnici koji su ostali u Potosu bili su zabrinuti za nas. Što nas nema. Možda se neko povredio. Ja sam pogrešio što im se nisam javio da ćemo kasniti dva sata.

Po stenama do vrha Ipsario Grebenom smo hodali ka vrha Na vrhu Ipsario 1204m

U 20 časova (planirao sam oko 18h) stigli smo do autobusa. Ubrzo nam se pridružuju i ostali. Negodovanje u BUS-u. Preovladjuje planinarski duh. Važno je da se nikome ništa nije desilo na stazi. Svi kao jedan su komentarisali: “Da se vodja javio bilo bi bez nervoze i strepnje”. Nastavljamo put ka Limenasu. BUS ponovo staje. Oko 22h stižemo u luku. Poslednji trajekt je otišao u 20:30h. Zdenko i ja raspitujemo se kod kapetana trajekta za smeštaj. Vrteo je gospotin pet-šest telefonskih brojeva na mobilnom aparatu ali bez uspeha. Do nas stiže informacija da su planinari predložili da noćimo u autobusu. Ne, ja želim da ih smestim u apartmane kako bi ujutro sveži nastavili put. Nisam uspeo. I dalje smo nervozni. Utonuli smo u san. Kiša pada. Sevaju munje, grmi. Sastavili se nebo i zemlja. Potoci vode teku pored autobusa. Jutro 17.09. se pomalja. U 05:15h Polazi prvi trajekt. Mi se ukrcavamo. Na palubi trajekta ispijamo prvu jutarnju kafu ili čaj. Jato galebova leti za nama očekujući hranu. Ja na ispruženom dlanu držim keks. Galeb u letu kljucnu zalogaj i nastavlja da kruži iznad naših glava..Putujemo 35 minuta do Keramotija. Tražimo

u luci neku pekaru da kupimo pecivo. Još nisu počeli sa radom. Vozimo se dalje. BUS peti put staje na uzbrdici pred Kavalom. Dolazi putarsko obezbedjenje. Zovemo terensku mehaničarsku službu. Moram da učinim nešto za grupu. Pozivam kolegu i molim ga da nam obezbedi mini BUS za nastavak putovanja. Nalazimo se na oko 100km od Vrasna paralie. Posle jednog časa čekanja stiže prevoz. Ubrzo stižemo u apartmane. Dome topli dome.

Za danas planirani izlet, krstarenje po Atoskom zalivu, odložili smo za nedelju.

Fakultativni izleti: Izlet u Solun (18.09.) Grčka agencija je organizovala izlet do glavnog grada Makedonije. Bilo je 16 naših

učesnika. Posetili su: Belu kulu, crkvu Sv. Dimitrija, arheološki lokalitet Rimski trg. Bili sun a Zejtinliku, Srpskom vojničkom groblju iz Prvog svetskog rata. Uživali su u šetnji Aristotelovim trgom, solunskoj pijaci I postili magacin fabrike kože

Simbol Soluna Bela kula Na Zejtinliku Uranopolis, odavde je isplovio brod

Vožnja brodom po Atoskom zalivu (21.09.)

Na putu ka Atoskom zalivu posetoli su Stagiru, rodnomesto Aristotela. Iz Uranopolisa isplovili turističkim brodom u Atoski zaliv. Ploveći pored zapadne obale atoskog rta videli su monaške manastire. Najprepoznatljiviji bio je ruski man. Sv. Pantelejmon sa sjajnim kupolama. U povratku su odmarali u ishodišnoj luci a zatim posetili hilandarski metoh Kakovo. Uživali su u eksterijeru Kakova uz gostoprimstvo domaćina.

Zajednička večera u “Delfinu”, Iskoristili smo slobodno popodne za druženje. U prizemlju smeštajnog objekta pored

društvene prostorije je kuhinja. Tu je roštolj na plin. LJubazni domaćini omogućili su nam da tu pripremimo ribu za večeru. Zdenko, Stipe i Ivan bili su glavni snabdevači ribom (Orada), iz mega marketa “Lidl”.

Zajednička prostorija vile “Delfon” bila je komotna i prostrana za sve koji su želeli da uživaju u kvalitetnoj ribi. Majstori za grilovanje ribe bili su Zdenko i Stipe. Svi su doneli krompir salatu. Devojke su sve to lepo servirale i na kraju pospremile. Gazda Dimitri je často goste flašom cipore (domaća lozova rakija sa anisom).

Stipe majstor za ribu na roštilju Ovo su izabrali Stipe, Zdenko i Ivan Riba, da prste poližeš

Izlet u Amfipolis, planinu Pangeo i Kavalu. Idealna proba za BUS, pred povratak kući. Izlet do arheološkog lokaliteta Amfipolis, na

planinu Pangeo i Kavalu protekao je u najboljem redu. BUS je definitivno popravljen. Muzej baštini artefakte iz V veka pre nove ere i kasnije Eksponati govore o burnim

vremenima istorije kada su ovim prostorima vladali Makedonci, Atinjani, Rimljani i Vizantijci. Arheološki lokalitet jnalazi se na preko 5000m2 na obalama reke Strume. U blizini je delta Strume u Egejsko more. Zaliv se zove Strimonikos. Fotke govore više od reči.

Info table u predvorju Muzeja u Amfipolisu Zlatni venac za velikodostojnika Urna atinskog generala Brasidas V vek pne

Pangeo, rudnik zlata u IV veku pne. Danas park prirode sa etno selima, manastirima i ski centrom.

Odustali od odlaska na planinu Falakro. Na njoj su devastirani objekti ski centra, Okolo su stada ktava i poludivlji psi.

Alternative nam je bila planina Pangeo. Niko od nas nije bio tamo. Krenuli smo u avanturu. Dolazimo u Eleftoropuli. Putokaza za ski centar nema. Prilazim takisti i molim ga da samnom krene ispred BUS-a i odvede nas na Pangeo ka Hiropotamu, planinskom mestu. U blizini je manastir. Dolazimo do platoa ispred manastira. Taksista nam objašnjava da zbog odrona puta posle obilnih kiša nije bezbedno da nastavimo ka ski centru. Prihvatamo upozorenje. Krećemo u kratku šetnju asfaltnim putem naviše. Ubrzo se vraćamo ka manastiru.

Posle raztgledanja manastira nastavljamo put ka Kavali.

Pangeo, zlatna planinaiI ski centar Nismo stigli do ski centra odron na putu Kratka šetnja na planini Pangeo

Manastir Bogorodice u Hiropotamu na padini Pangea Porta manastira Akvadukt i amfipoliski lav

Kavala je najveći grad istočne Grčke (Istočne Makedonije i Trikale). Turistička destinacija sa velikim brojem spomenika kulture i istorije grada. Nismo mogli da uživamo u živopisnim plažama Ima i drugoh sadržaja u okolini koje nismo videli. Doćićemo opet.

U luci Kavale Panorama luke i centra Kavale sa tvrdjave Imaret u podnožju tvrdjave

Za uspomenu na dokove Kavale Na Don žon kuli tvrdjave Akvadukt snimak sa tvrdjave

Povratak kući. Dule naš vozač. Posle njegovih intervencija problem transfera goriva od rezervoara do

motora je rešen. Izlet do kavale i povratak kući protekli su u udobnoj i bezbednoj vožnji bez stajanja zbog kvara. Hvala našem vozaču što se sve vreme boravka na putovanju trudio da stignemo gde smo krenuli. Bravo Dule. Ti si Vozač, serviser i automehaničar. Majstor svog zanata.

Hvala svim učesnicima na saradnji i strpljenju. Na razumevanju i pomoći u realizaciji ovog velikog planinarskog putovanja.

Dušan Knežević: Na kraju udobno i bezbedno za putnike Srdačan pozdrav za udoban povratak

Posle svih problema koji su na terenu rešavani i na kraju rešeni zahvalio sam se našem

prevozniku Milanu na predusretljivosti. Dao nam je veliki autobus po ceni malog. To je skoro pola cene za angažovanje velikog BUS-a. Prevoznici su i ovog puta pokazali solidarnost i spremnost da pomognu organizatoru. Prevoznik iz Osijeka je morao u poslednjem momentu da otkaže vožnju. Rešenje je na svoju štetu ponudio njegov kolega iz Novog Sada, samo zbog toga što postoje prijatelji.

Po dolasku u Novi Sad Osiječani su nastavili put kući mini BUS-om kojim su bili doveženi na polazak. Hvala prevozniku iz Osijeka što nam je pomogao u realizaciji ovog izleta transferom Osijek – Novi Sad i nazad.

Tekst: Borivoje Veljković Fotografije: Učesnici Trekkinga iz Osijeka i Novog Sada