TRANSPORTOPASNIHMATERIJA

DR VLADIMIR POPOVIĆVLADIMIR.POPOVIC@VTSNIS.EDU.RS

PRISUSTVO PREDAVANJIM: 5 POENA

PRISUSTVO VEŽBAMA: 5 POENA

KOLOKVIJUMI: 2X20 POENA (40 POENA UKUPNO MAX)

SEMINARSKI: 10 POENA

ISPIT: 40 POENA

mailto:VLADIMIR.POPOVIC@VTSNIS.EDU.RS

OSNOVNA SVOJSTVA I ŠTETNA DEJSTVA O.M.Reaktivnost Eksplozivnost Zapaljivost ToksičnostKorozivnostOtrovnostRadioaktivnost Isparljivost

Osnovna svojstva koja definišu stepen opasnosti opasnih materija su:

Reaktivnost je svojstvo materije koje u nekoj od faza u ciklusu tretiranja opasnog otpada, usled nestabilnosti, može dovesti do međusobne reakcije komponenata koje su prisutne, do dobijanja jedinjenja s novim svojstvima ili do oslobađanja toplote i energije, a samim tim i do pojave eksplozije, plamena ili toksičnih supstanci.

Eksplozivnost predstavlja svojstvo materije da se pod određenim uslovima razlaže uz oslobađanje znatnih količina energije i velikih količina produkata razgradnje, pri čemu eksplozija može da bude praćena i pojavom plamena. Najveću opasnost predstavlja mehaničko i toplotno dejstvo eksplozivnih supstanci, iako ne treba zanemariti ni mogućnost toksičnog dejstva same materije.

Zapaljivost je često svojstvo opasnih materija (primarno ili sekundarno).

Svojstvo zapaljivosti zavisi pre svega od tačke paljenja.

Tačka zapaljivosti jeste toplota kod koje goriva tečnost razvija toliko pare da ona s vazduhom stvara zapaljivu smešu.

Svojstvo lakog paljenja imaju materije koje veoma lako izlučuju kiseonik (peroksidi i hloridi).

Toksičnost je veoma značajno svojstvo opasnih materija i može biti izražena na različite načine.

Mnoge materije uopšte nisu toksične, mnoge su toksične samo u neznatnoj meri, dok su neke do te mere toksične da predstavljaju znatnu opasnost.

Delovanja toksičnih materija na okolinu se razlikuje po načinu dejstva, tako da se teže zapaža.

Korozivnost je svojstvo koje se definiše preko pH i predstavlja svojstvo materije da reaguje s drugim komponentama uz oslobađanje opasnih materija.

Opasne su kada dođu u dodir sa čovekovim telom, a većina tih materija rastvara i sudove u kojima se transportuju.

Otrovnost je svojstvo da određena materija može biti jak otrov bez prethodnog sjedinjavanja i reakcije sa drugim materijima.

Druge materije postaju otrovne pri određenim okolnostima, npr. pri sagorevanju ili mešanju sa vodom.

Radioaktivnost

Usled ograničenih rezervi energetskih resursa koji se danas koriste (sirova nafta, ugalj i dr.), sve više se koriste radioaktivne materije kao izvor energije i transportom ovih materija je povećana opasnost od zračenja.

Isparljivost je svojstvo materija da isparavaju već na temperaturi vazduha tako jako da mogu da izazovu visok pritisak u sudu u kome se transportuju.

Tačka paljenja je najniža temperatura tečne materije, na kojoj njenaisparenja sa vazduhom čine zapaljivu smesu.

Opasne materije mogu da deluju na dva načina:

1) Pod direktnim dejstvom opasnih materija podrazumeva se delovanje hemikalija na pojedine komponente živih organizama, koje se vezuju ili deluju na neki drugi način, pri čemu kod njih izazivaju značajne promene, odnosno mogu trajno da ih unište.

2) Indirektno dejstvo hemijskih materija isto tako dovodi do transformacije na organizmu čoveka, životinja i biljaka, ali do promene u ovim slučajevima dolazi kao posledica dejstva toplote, koja se oslobađa u egzotermnim procesima sagorevanja hemijskih materija u kraćem ili dužem periodu, pa čak i trenutno (eksplozije materije). Indirektno dejstvo ovih materija jeste i mehaničko (usled nagle promene pritiska).

Štetna dejstva ovih materija mogu biti i kombinovana, npr. trovanje produktimasagorevanja (direktno dejstvo) i štetno dejstvo povišene temperature pri požarima(indirektno).

SVOJSTVA OPASNIH TERETA

Svaka vrsta opasne robe je određena:

fizičkim karakteristikama,

hemijskim karakteristikama i

karakteristikama opasnosti.

KARAKTERISTIKE OPASNOSTI određene opasne robe su:

vrsta opasnosti

stepenopasnosti

SVOJSTVA OPASNOSTI

U zavisnosti od klase opasne robe (vrste opasne robe) razlikujemo različite vrste opasnosti, koje se na ambalaži obeležavaju velikim slovima abecede.

TAKO NA PRIMER KOD GASOVITIH SUPSTANCI RAZLIKUJEMO:

A (asphyxiant) – zagušljivi;O (oxidizing) – oksidirajući;F (flammable) – zapaljivi;T (toxic) – otrovni;TF – otrovni, zapaljivi;TC – otrovni, korozivni;TO – otrovni, oksidirajući;TFC – otrovni, zapaljivi, korozivni;TOC – otrovni, oksidirajući, korozivni.

SVOJSTVA OPASNOSTI

sekundarna opasnost

tercijarna opasnost

primarna opasnost

Svaka vrsta opasne robe može imati najviše TRI vrste opasnosti, i u skladu sa njihovim svojstvima opasnosti razlikujemo:

Svaka opasna roba ima primarnu opasnost i ona u okviru klasifikacionog koda opasne robe stoji na prvom mestu.

Ukoliko roba ima više vrsta opasnosti onda iza primarne vrste opasnosti stoji sekundarna, a ukoliko ima i tercijarnu opasnost onda se na trećem mestu nalazi i oznaka za tu vrstu opasnosti.

SVOJSTVA OPASNOSTI PRIMERI:

1. Opasna roba poseduje samo primarnu opasnost (opasnost od zapaljivosti) i pripada klasi 2. Njen klasifikacioni kod je: 2A.

2. Opasna roba poseduje primarnu opasnost (opasnost od trovanja) i sekundarnu opasnost (opasnost od nagrizanja), pripada klasi 2. Njen klasifikacioni kod je: 2TC.

Primarna opasnost kod opasne robe je ona opasnost koja je najizraženija i ona određuje karakteristike opasnosti robe i ima prednost u odnosu na sekundarnu i tercijarnu (ima izraženiji uticaj).

STEPEN OPASNOSTIStepen opasnosti određene opasne robe se definiše pomoću ambalažnih grupa.

Odstupanja se javljaju kod organskih peroksida koji su podeljeni u SEDAM grupa u zavisnosti od stepena opasnosti koji oni predstavljaju, od A do G.

Prema stepenu

opasnosti, opasne

materije su svrstane u ambalažne

grupe:

ambalažna grupa I – velike

opasnosti

ambalažna grupa II

– srednje opasnosti

ambalažna grupa III – male

opasnosti

ZONA UTICAJA OPASNOG TERETA

Zona uticaja opasne robe (KRUG OPASNOSTI) predstavlja RADIJUS od mesta odnosno izvora (npr. mesta saobraćajne nezgode) do krajnje granice negativnog uticaja opasne robe (po zdravlje, zagađenje životne sredine i štetu na dobrima i privatnoj svojini) uzrokovano isticanjem opasne robe iz tovarnog prostora, odnosno transportnog suda.

Zona uticaja opasne robe predstavlja potencijalni koridor puta namenjenog transportu opasne robe omeđen rastojanjem uticaja opasne robe sa obe strane trase puta i to na deonici trase puta od izvorne do ciljne tačke.

VEROVATNOĆA UDESA PROCENA NIVOA RIZIKA

Vrlo verovatan

Verovatan

Moguć

Malo verovatan

Isključen

EFEKAT (POSLEDICE)

UDESA

Zanemarljiv Mali Srednji Veliki

Veoma veliki

VEROVATNOĆA UDESA

PROCENA NIVOA RIZIKA

Vrlo verovatan

Verovatan

Moguć

Malo verovatan

Isključen

EFEKAT (POSLEDICE) UDESA

Zanemarljiv

Mali

Srednji

Veliki

Veoma veliki

ZONA UTICAJA OPASNOG TERETA

FAKTORIkoji utiču na širinu

uticajne zone delovanja

opasne robe su:

1. vrsta opasne robe

2. količina opasne robe

3. vremenski uslovi (kiša, sneg, vetar, magla i sl.)

4. karakteri-stike terena.

Količina opasne robe koja se izlije u toku incidentne situacije direktno utiče na veličinu posledica i moć (snagu) oslobođene energije opasne robe (i sl. nadpritisak) od eksplozije, generisane količine toplote od požara i sl.

ZONA UTICAJA OPASNOG TERETAU zavisnosti od vrste opasnog tereta:

KLASA NAZIV UTICAJNA ZONA (u metrima)1 Eksplozivi 800 - 1600

2

Gasovi2.1. Zapaljivi2.2. Komprimovani2.3. Otrovni

800 - 1600100 - 800

800 - 1600

3 Zapaljive tečnosti 300 - 800

4 Zapaljive čvrste materije 100 - 800

5 5.1. Oksidirajuće5.2. Organski peroksidi100 - 800250 - 800

6 Otrovi / infekrivne materije 100 - 800

7 Radioaktivne materije 100 - 300

8 Korozivne materije 900 - 1600

9 Ostale opasne materije 25 - 500

ZONA UTICAJA OPASNOG TERETA

Terenske/topografske karakteristike mogu imati uticaj na efekat:

nakupljanja opasne robe na jednom mestu (u kotlinama dolazi do formiranja velikih bara opasnih tečnosti isl.) i

širenje (disperziju) opasnih tečnosti ili gasova.

U modelima kojima se vrši simulacija posledica nakon incidentne situacije terenske karakteristike se izražavaju kroz numeričku vrednost neravnosti terena, koji je mera nepravilnosti terena iznad koga prelazi opasan oblak.

Nepravilnosti uključuju planine, drveće, zgrade i druge vrste građevina.

ZONA UTICAJA OPASNOG TERETA

UTICAJNA ZONA, ODNOSNO ŠIRENJE OPASNE ROBE NAKON SAOBRAĆAJNE NEZGODE NE MORA DA BUDE SIMETRIČNO.

Tako na primer, uticajna zona za otrovne hemikalije ne mora biti ista u svim pravcima od mesta nastanka nezgode i zavisi od mnogih klimatskih činilaca (npr. vetra), dok kod eksplozivnih materija, eksplozija se od mesta nastanka nezgode širi ravnomerno u svim pravcima.

HVALA NA PAŽNJI

TRANSPORT�OPASNIH�MATERIJAOSNOVNA SVOJSTVA I ŠTETNA DEJSTVA O.M.Osnovna svojstva koja definišu stepen opasnosti opasnih materija su:Slide Number 4Slide Number 5Slide Number 6Slide Number 7Opasne materije mogu da deluju na dva načina:SVOJSTVA OPASNIH TERETASVOJSTVA OPASNOSTISVOJSTVA OPASNOSTISVOJSTVA OPASNOSTISTEPEN OPASNOSTIZONA UTICAJA OPASNOG TERETASlide Number 15ZONA UTICAJA OPASNOG TERETAZONA UTICAJA OPASNOG TERETAZONA UTICAJA OPASNOG TERETAZONA UTICAJA OPASNOG TERETASlide Number 20