Универзитет у ПриштиниФилозофски факултет Косовска Митровица

Топонимија и антропонимија Паклештице

ментор: студент: Проф.др Милета Букумирић Валентина Јовановић

Јануар 2012.

Топонимија и антропонимија Паклештице

Апстракт: Изложена ономастичка грађа села Паклештице у околини Пирота, које се одликује особеношћу назива села, као и особеностима назива фамилија.

Кључне речи: топонимија, антропонимија, презимена, породични надимци, лична имена, хипокористици

Увод

Паклештица је збијено планинско село на обронцима Старе планине, на десној обали реке Височице, односно Завојског језера у Доњем Високу, удаљено од Пирота 24 километара.

Прота Христивоје Николић, парохијански свештеник, пореклом из околине Прокупља, приликом своје прве посете селу, изјавио је: “Ни лепшег села, ни ружнијег имена!“ А до имена Паклештица, пратећи неке историјске изворе и легенде, дошло се до следећих сазнања:

Село Паклештица се по први пут спомиње под називом Паклештиче у списку џелепкешких дажбина од 1576.-1577. године са три домаћинства.

Име Паклештице, уписано као Паклештиче, налазимо и у списку отоманских војника од децембра 1606. године, где се говори о војничким обавезама шесторице мештана потчињених Јусуфу черибаши. који је припадао кази Шећирћој. 1

По предању први становници Паклештице доселили су се из околине села Церове, која се налази на путу Пирот –Књажевац. У атару овог села постоји место Беловодица, где се налазило село под именом Паклештица. Мештани тога села убили су Турчина, али нису успели да ухвате његовог пса, па је пас одвео Турке до гроба свога господара. Гроб се налазио између два села: Паклештице и Палилуле. Како нису знали ко је починилац злочина, Турци су одлучили да у чијем селу се прво огласи петао, оно ће бити нападнуто и кажњено. Тог кобног јутра први петао је закукурикао у Паклештици и одмазда их је задесила на дан сеоске славе. Забављени ором, свирком, несрћници нису разумели опомену: “врана је насред ора испустила лајно“. Приметили су Турке и Черкезе тек када су их напали. Што се из погрома (из пакла) спасло, побегло је у Висок и заснивало ново село-Паклештицу.

Друго предање2 каже да су избеглице из Беле Паланке, бежећи од турског терора уз Нишаву и Темштицу, зауставили поред једне старе цркве у

1 Др Јован В Ћирић, Насеља горњег Понишавља и Лужнице, Пиротски зборник 8-9, 1979.година, стр.158- Черебаша је био у време турске владавине заповедник одбора нередовне или помоћне војске- Шећирћој је турски назив за Пирот, што је у преводу значило варошко село или мала варош2 Др Ивко Јовановић, Микротопонимија Темштице и Топлодолске реке, Пиротски зборник 22, 1996. година, стр.184- Извор- казивања Јован Митић (1887-1977) из Паклештице

2

близини села Церове и ту је заживело село под називом Татрешица. Убиство Турчина и страшна освета над сељанима, приморали су преживеле да поново беже од турског зулума. Зауставили су се источно од Велике Лукање, у скровитом месту, званом Рункул. У међувремену село се преместило поред реке Височице а раније место боравка прозваше Селиште. Први досељеници село назваше Паклештица, јер су се спасли из пакла спаљеног села Татрешица.

Подударност два предања, причу о настанку села чини поузданом. Идући трагом ових легенди у атару села Церова, у месту Беловодица, постоји крст оброка Свете Тројице и јачи извор поток, који покреће једну воденицу.

Атар села Паклештице простире се на 2587 хектара 88 ари и 25 метара квадратних и чине га 3888 парцела и граничи се са атаром шест села.3 Па отуда оволики број микротопонима, а најчешће су настали на основу следећих основа:

А) топоними настали на основу географских појмова: Лука, Орнице, Било, Чука...

Б) топоними настали на основу назива биљака: Церов дел, Крушак...В) топоними настали према именима људи и њиховим занимањима: Јона,

Калуђерица, Владикина плоча, Белчин гроб...Г) топоними настали према именима животиња: Говедарник, Козји камик... Д) топоними настали од различитих речи и одговарајућих наставака:

Селиште, Ветрила, Браниште...

Микротопоними Паклештице:

Анзерова чука - њиве, шумаБапће - њивеБајин дел - њиве (963 метара надморска висина)Балика - њиве, ливаде, шуме, воћњак, извор (шопка)Балићин габар-шумаБаљћина падина - ливаде, њиве, шумаБеле водице - изворБелсћи пут - ливадеБелсћи рт - њиве, ливаде, извор (водопојило са три камена корита), шумаБелчин гроб - пашњакБељеница - потокБељин вртоп - ливаде, шумеБеринсћи кладенац - њиве, пашњак, голет, извор (водопојило са четири камена корита)Бигр - поток са три извора (посебна врста камена бигар или сига)Близанци - ливадеБогданик - ливаде, воћњациБојаница - њивеБило - пашњакБрајил - њиве, ливаде, извор (водопојило са три камена корита), шуме

3 Извор – Катастар, стање катасрске општине Паклештица из 1998. године

3

Браниште - њиве, воћњаци, баште, шумаБрусила - пашњак, јаругаБулина страна - урвинаБурин брег - њиве (пошумљено четинарима)Бушин вир - вир (добио име по дављенику)Бчва - пашњак, млада четинарска шумаВаље - ливаде, шума, извор (по предању добило име зато што се сваљало велико камење)Васћин вир - вир у реци (добио име по дављенику Васки)Венц у Јону - стена поред вира са кога купачи скачу у рекуВетрила - њиве, ливаде, шума, изворВеџа - њиве пошумљене четинаримаВидличево крајиште - ливадеВладићина плоча - кањон реке Височице (према предању, збег носио владику ка Рсовској пећини, па је владика једног момента пао и погинуо)Врело у Меџупотовци - њиве, врелоВуније - шуме, ливаде, голетГабарје - ливаде, шумаГлог - ливадеГнојиште - њиве, ливаде, шума, извор (водопојило са седам камених корита) археолошко налазиштеГоведарник - њиве, шумаГолемо ливадје - ливадеГоли рт - шумаГончина њива - њивеГорња бислава - пашњак, извор (водопојило са два извора, на једном 11 а на другом 9 камених корита)Горња пољана - њиве, воћњаци - археолошко налазиштеГорњи Рункул - њиве, ливаде, шумаГорњи лењивац - ливадеГрадиште - ливаде, шума, извор (шопка), воћњациГрадиништа – воћњаци - оброк Света ТројицаГробишта - православно гробљеДедин пундел - њивеДел - планински венац “Пажар“Делкопар - њиве, честарДеселов рт - пашњакДисази - њивеДнино лице - шумаДол - потокДрагана - њиве, шумаДрађија - њиве пошумљено четинаримаДражица - њивеЂергов камик - воћњациЂорина њива - њивеЂошино браниште - шумаЖљебурине - пашњакЗаводенице - путЗакамик - њивеЗакоил - њиве

4

Завој - њивеЗаврта - баштаЗанога - ливадеЗападиње - њивеЗуља - извор (шопка)Игралиште - пашњак (1955. године прављено фудбалско игралиште)Извор - њиве, урвине, извор (пошумљено четинарима)Јавор - њивеЈаришор - ливаде, честарЈорчар - ливадеЈона - вир добио име по дављеникуЈончина падина - изворЈучина ливада - ливаде, шумаКалница - пут за Студенц и ВетрилаКапарица - стене ка Владћиној плочиКалуџерица - њивеКарала - њиве пошумљене четинаримаКозји камик - планински венац „Пажар“ стенаКовачево - шумаКоил - њиве пошумљене четинаримаКолник - пут за ДрађијуКољин луг - њивеКостадиница - њиве, ливада, шумаКоча - ливадеКриви дол - изворКривуљице - стаза за Владићину плочуКрушак - њиве, ливаде, шумаЛаз - њиве пошумљене четинаримаЛелча - пашњак, извор (водопојило са 19 камених корита)Левурде - ливадеЛилин дол – поток - бигрЛилин требеш - ливаде, шумаЛоква - њивеЛука - њиве, шумаЛуку - њивеЛупула - ливаде, вртачаЉиљачак - шума, изворМанојлица - воћњациМањино јагнило - ливаде, шумаМаргарит - пашњак, оброк Светог НиколеМетериз - шумеМеџукамци - пут за воденицу ка БаликиМеџупотовци - баште, њиве, ливаде, шума, дол, извориМијајла - њивеМртвина-шумаНеђина јаблка - њивеНинино гувно - њивеОрнице - њиве, ливаде, кладенацПадиње - њиве, ливаде, шума, изворПлаворница - њива-река је често плави

5

Плитћи брод - газ преко Височице за МеџупотовциПоповсћи јаз - брана за воденицеПоповича преслап - ливадеПоткаревац - извор-Ајдучћи кладенацПринсћи рт - њиве, шумаПриул - изворПрнђин луг - ливадеПресеци - урвинаПроданка - ливадеПреoд - шума, честарПрекоп - ливадеРадено вртоп -ливадеРадово поље - њиве, воћњаци, спрудРанин брег - њиве, кладенацРаздол - пашњакРаскрсје - раскрсница путева за Гнојиште и СтружиштаРасово - шумаРаспутје – пашњак - раскрсница путева за Горње и Доње ПадињеРистинсћи луг - воћњациСандин луг - њиве, ливадеСврачљак - шумаСелиште-шума, извор - према предању ту се првобитно налазила ПаклештицаСип - урвинаСкакавица - стена насупрот села (слап на потоку када има воде)Скапет - голетСмилоблог - шумаСталовртоп - шумаСтаниславо равниште - пашњак па предању, на том месту су Станислав, Ранча и Анђелко убили три Турчина)Стењак - почетак кањона Владићине плочеСтружишта - њиве, ливаде, извор, шумаСтуденц - ливаде, шума, извор, воћњациСурупиш - извор-шопкаТодорачорница - шумеТопила - шума, изворТопила (у реци) - мочилиште за конопље-грсницеТорбара - ливаде (у Бислави две повезане увале)Трапчиње - ливадеТрше - пашњак, изворТурла - ливаде, шума (932 м надморске висине)Турска ливада - ливадеЋићин луг - воћњациУмишта - шумаЦеров дел - ливаде (име по оброку на церу, крст)Церове - пашњакЦиганка - спруд уз ДолЦиганска гробишта - издвојено циганско гробљеЦрвежња падина - пашњакЧелна стена - вертикална литица на Владићиној плочи где се гнезде орловиЧолопек - извор, шума

6

Чука - ливаде, пашњак, археолошко налазиште (метални предмети)Џидовштине - шумаЏунелинсћи вртоп - ливаде, кладенацШавариште - воћњакШилов луг - топољакШиља - пашњак, честарШипчак - ливадеШтрпка - вир у реци испод места Градиништа

Антропонимија

Број домаћинстава се мењао из године у годину. Од некадашњих 120 домаћинстава, сада имамо 31 домаћинство а просечан број чланова по домаћинству је 1,81. Објашњење за такву појаву је миграција становништва из села у град, а у већини преосталих домаћинстaва остала су само стара и изнемогла лица. Због географског положаја и нетакнуте природе, Завојског језера, Паклештица је данас право градилиште. Потомци некадашњих мештана обнављају своје куће, зидају викендице, па је ово планинско село право викенд насеље. Због тога их ја нећу изоставити у овом ономастичком попису.

Презимена

АлексићАнтићАндоновићАлександровићАлићАсановићВасићВацићВидановићВлатковићВојчићДимитријевићЂорђевићЖивковићЗдравковићИлић

ИгњатовићЈелненковићићЈоваовићЈотићКостићКрстићЛилићМанићМанчићМатеићМиленковићМинчићМитићМладеновићНајдановићНешић

НиколићПанићПенчићПетровићПешићПотићРанчићРистићСавићТанчићТомићТодоровићЋирићЦветковићЏунић

Лична имена у Паклештици углавном су додељивана према:

7

а) пределима (Горан, Горица, Марина)б) биљкама (Биљана, Грана, Вишња, Јаворка, Цветанка)в) животињама (Вукадин, Голуб, Сокол, Кошута, Вукашин, Вукица)г) ватри, минералима и металима (Игњат, Петар, Злата)д) временским појавама, данима, годишњим добима и небеским телима (Видоје, Видан, Недељко, Звездана, Летица, Даница)ђ) митолошким ликовима (Димитрије, Загорка)е) верска имена која садрже именицу Бог (Анђелко, Аћим, Богдан, Божидар, Верка, Душанка, Марија, Славица)ж) према особинама телесним и душевним (Благоје, Душан)з) занимањима (Алекса, Будимир, Василије, Војин, Никола, Часлав, Борко)и) историјски и географски појмови (Анта, Јордан, Србислав, Јула, Персида)ј) апстрактни појмови (Митко, Слободан, Аница, Јевросима, Нада, Јелена)к) имена непознатог значења (Тања, Пејча, Џуна)

Имена се веома брзо мењају и прилагођавају, па тако губећи по које слово, добије се сасвим ново, непрепознатљиво име. При додељивању личног имена велики утицај има ,,мода“, односно помодност, па готово у сваком периоду можемо препознати која су имена била најпопуларнија.

Многа женска имена створена су према мушким, док је обрнут случај био ређи. Најчешће мушко име у Паклештици било је Божидар. То је двочлано словенско име насталог као директан превод грчког имена Теодор, са значењем божји дар, или пак од старог придева божи и основе дар. Када су у питању женска имена, случај је потпуно идентичан. Женско име Божана је најбројније а то је у ствари женски облик имена према мушком имену Божидар. 4

Мушка имена

Александар Анђелко Божидар Богољуб

4 Биљана Дојчиновић, Књига имена, водич за будуће родитеље и кумове, Београд, 1996. године

8

БогосавБоривојеВидојеВасилијеВиденВитомирВекосавВелимирВладимирГоранГолубГојкоДимитрије

ДрагољубДрагославДушанЂорђеЖивојинЗлаткоЗоранЗаријаИлијаИванИвицаЈованЈовица

ЈорданКостадинЉубомирЉубишаМилутинМомчилоНајденНегославНедељко НиколаПетарПрофирПејча

РадисавРадивојеСинишаСрбиславСтанимирСтојанСоколТомиславТодорУрошЦветанЧаславЏура

Женска имена

АницаБожанаБиљанаБојанаВерицаВидосаваГмитраГрадицаГолубицаДрагицаДаринка ДивнаЂулицаЕмицаЕвицаЗлатаЗагорка

ЗорицаЈевросимаЈордаЈелена ЈагодаЈулијанаЈаворкаЈованкаКајаЛелаЛенкаЛепосаваЉиљанаЉубинкаМаријаМарикаМилица

МирјанаМираНајдаНадеждаОлгицаПерсидаРужицаРоскаРадмилаСлавицаСлавинкаСлађанаСветланаСтанимиркаТодоркаТањаХристина

Мушки хипокористици

9

Анђел (Анђелко)Аца (Александар)Бошко (Божидар)Божа (Божидар)Бора (Борко,Боривоје)Видојко (Видоје)Васа (Василије)Вита(Витомир)Веља(Велимир)Века (Векослав)Ика (Виден)Влада (Владимир)Гоки (Горан)Гоша (Голуб)Гоја (Гојко)Дуле (Душан)

Драга (Драгољуб,Драгослав)Мита (Димитрије)Ђока (Ђорђе)Жика (Живојин)Златан (Златко)Зоки (Зоран)Зарко (Зарија)Иле (Илија)Ика (Иван, Ивица)Јоца (Јован, Јовица)Коста (Костадин)Љуба(Љубомир,Љубиша)Муши (Милутин)Момко (Момчило)Нока (Новица)

Дела (Недељко)Кола (Никола)Пера (Петар)Прока (Профир)Пека (Пејча)Раде (Радисав)Ратко (Радивоје)Срба (Србислав)Станко (Станимир)Столе (Стојан)Сика (Синиша)Тома (Томислав)Тоша (Тодор)Чала (Часлав)

Женски хипокористици

Ана (Аница)Бока (Божана, Бојана)Биља (Биљана)Вера (Верица)Вида (Видосава)Митица (Гмитра)Гаца (Градица)Голупка (Голубица)Дака (Драгица)Дара (Даринка)Дика (Дивна)Ђула (Ђулица)Ека (Евица)Ема (Емица)

Зага (Загорка)Зока (Зорка, Зорица)Јевра (Јевросима)Лена (Јелена)Јула (Јулијана)Јака (Јаворка)Ванка (Јованка)Лепа (Лепосава)Љиља (Љиљана)Љупка (Љубинка)Мара (Марија)Мика (Милица)Мирка (Миријана)Нада (Надежда)

Олга (Олгица)Перса (Персида)Ружа (Ружица)Роса (Роска)Рада (Радмила)Цаца (Славица)Славка (Славинка)Цака (Светлана)Станка (Станимирка)Тока (Тодорка)Кина(Христина)

Свако домаћинство у Паклештици, поред свог презимена има и своје фамилијарно име (род, надимак, прекор), по коме се најлакше може утврдити сродство два или више домаћинстава. Ово име се већином добијало по имену неког од чланова домаћинстава или пак по занату којим се одређено домаћинство бавило. У селу су постојале фамилије а неке су се још одржале.

Извор Божидар Пенчић (1950)

Антини (Ранчић)Аџије (Видановић)Бузини (Спасић)Баренци (Влатковић)Вацини (Вацић)Вавутови (Митић)Војчини (Војчић)Вотћини-терзије (Ђорђевић)Виденови (Антић, Димитријевић)Вешћини (Јеленковић)Грнчарови (Каменовић,Мадић,Ранчић)Громшини (Васић)Кољћини (Николић)Ђоринци (Андоновћ,Лилић,Цветковић)Златкови (Живковић)Зотини (Ћирић)Јеловчање (Живковић)Јолинци (Ђорђевић, Ранчић, Тошић)Јончини (Антић)Јеринини (Пенчић)Кривћини (Панић)Котичћини (Костић)Кољини (Ћирић)Костини (Костић)Мадикови (Антић, Костић)Мадини (Здравковић)Манчини (Манчић)Миленкови (Миленковић)

Минчини (Минчић)Нешини (Нешић)Николчини (Николић)Нојини (Џунић)Орешкови (Манић)Пенчини (Пенчић, Алексић)Пепини (Петровић)Пешинци (Живковић,Пешић,Алексић)Прнђини-доктурје (Ђорђевић)Ристинци (Ристић)Рубенови (Панић)Салтиркови (Петровић)Станкови (Манчић)Солунци (Томић)Слепћини (Јотић)Танчини (Живковић)Лесичкови (Младеновић)Марћини (Јовановић)Ћићини (Живковић, Крстић)Ћирчини (Јовановић, Ћирић)Цврцини (Манчић)Цигани Асанови (Асановић)Цигани Најданови (Алић)Томини (Џунић)Турци (Ћирић)Чолићини (Панић)Чуљини (Манић, Митић)Џунелинци (Спасић)Шишкови (Крстић, Матеић)

Фамилије које су се одржале

Антини (Ранчић)Аџије (Видановић)Вавутови (Никплић)Вацини (Вацић, Николић)Вешћини (Јеленковић)Громшини (Васић)Јолинци (Ђорђевић, Ранчић)

Орешкови (Манић)Пенчини (Алексић, Пенчић)Пешинци (Пешић)Прнђини-Доктурје (Манић)Ћићини (Ђорђевић)Чуљини (Манчић)

Интересантно је да сва домаћинства славе Светог Архангела Михаила, који се празнује 21.новембра, њему је посвећена црква која је подигнута 1903. године. Ова црква је 1991. године покрадена, однете су иконе, као и царске двери.

На жалост, починиоци ни данас нису откривени. На иницијативу проте, Христивоја Николића и људи великог срца, црква је рестауирана 2003.године. Поред ове славе, слави се још и Свети Јован Крститељ, који се обележава 20.јануара и то је крсна слава мештана Паклештице. На славу долазе рођаци и пријатељи по везама удаје и женидбе, без посебног позива. Пошто поменуте славе славе сва домаћинства, то су се на дан славе могле видети групе гостију из суседних села (другоселци). За време слава обавезно се играло,, оро“, па је то била прилика да се млади виде и ближе упознају. Оваква виђења често су се касније претварала у брачне везе.

Ово је родно село мога оца, место мога детињства и одрастања .

ЛИТЕРАТУРА

1. Истрживања српског језика на Косову и Метохији, Зборник радова I, II, Косовска Митровица, 2008,2010.

2. Др Јован В Ћирић – Насеља горњег Понишавља и Лужнице, Пиротски зборник 8-9, Пирот, 1979. стр.158

3. Др Ивко Јовановић, Микротопонимија Темштице и Топлодолске реке, Пиротски зборник 22, Пирот, 1996, стр.184

4. Биљана Дојчиновић, Књига имена, водич за будуће родитеље и кумове, Београд, 1996.

САДРЖАЈ

1. Увод....................................................................................................... 21.1.Топонимија .................................................................................... 31.2.Антропонимија............................................................................... 7

2. Литература........................................................................................... 13