Strana 1

Strana 2

1. Da li ste znali ... 03 2. Naše preporuke crtaća 04 3. Nisu zaboravljeni

Mado King Granzort 06 4. Cartoon Mania

Najave crtaća za 2012. godinu 07 5. Anime

Mamoru Oshi 11 6. Stripoteka

Dilan Dog 14 7. Igrice

DiSney Universe 17 8. Jubileji

Supermen / Dambo 19 9. Da nije bilo njih

Walt Disney - III deo 20 10. Vraćamo se u istoriju

Diznijeve bajke 25 11. RECENZIJE

Kung Fu Panda 2 30 Artur Božić 30

1122.. Crtaći za odrasle 3311 ****** DDiizznniijjeevvoo PPoorrooddiiččnnoo SSttaabblloo ****** 3344

Dragi Toonzinovci,

izvinjavamo se na kašnjenju 11 broja, ali lične obaveze svih saradnika sa stisle više nego ikad.

Ovaj broj je možda pripremljen za malo stariju publiku, ali i novim mladim naraštajima toplo preporučujemo da obrate pažnju na

određene tekstove jer predstavljaju smernicu za mnoge stvari koje bi voleli da znaju o animacijama ili o kulturi stripa.

Nadamo se da ćemo i sa ovim brojem ispuniti vaša očekivanja kao što smo to činili do sad.

Ukoliko imate želju o čemu bi voleli da pišemo za neki od narednih

brojeva, slobodno nam se možete obratiti na e-mail: zmyche@crtaci.info

Glavni i odgovorni urednik, dizajn i izgled: ZmYchE

Pisci i saradnici Toonzina su članovi sajta: NGboo, NikoKaoJa, arghhh, JovanaNikolic, Scream, coca92, Salabajzeric, DeathAngel, Kejd, Pegla

Strana 3

... da je prvi nacrtani i animirani nilski konj iz Diznijevog crtanog mjuzikla "Fantazija", a da je Gloria iz DreamWorks-ovog "Madagaskara" drugi nacrtani nilski konj ali prvi koji je dobio glas.

... da raku Sebastijanu iz crtaća "Mala sirena" puno ime glasi Horatio Felonious Ignacious Crustaceous Sebastian.

... da je Ptica Trkačica (Greater Roadrunner) nastala 1948. godine od strane direktora animacije Chuck Jones-a za "Warner Bros" produkcijsku kuću i da su napravljeni kao tradicionalna parodija na jurnjavu mačke i miša tj. Toma i Džerija. Ali, najvažnija stvar su takozvana (navodna) pravila kojih su se držali Čak i ostatak umetnika tokom pravljenja crtaća:

- Ptica trkačica ne može da naudi Kojotu osim što može da ga iznenadi sa "meep,meep"

- Nikakva spoljna sila ne može da naudi Kojotu - on može samo sebi da naškodi svojim promašajima

- Crtani ne sme da ima dijaloge, osim pomenutih zvukova Ptice, zvukova bola i tabli sa porukama od Kojota - Ptica trkačica pretežno mora da bude na putu i da trči jer u suprotnom nije ptica trkačica. - Sva radnja crtaća mora da se dešava u prirodnom okruženju ove dve životinje - jugozapad Američke pustinje. - Sva oružja, alati ili mehaničke pogodnosti moraju da budu od ACME korporacije. - Kad god je moguće, gravitaciju treba iskoristiti kao najvećeg neprijatelja Kojotu. - Kojot mora da bude više ponižen nego oštećen od strane njegovih neuspeha. - Sva simpatija auditorijuma mora pripadati Kojotu. - Kojot nikad ne sme da uhvati ili pojede Pticu (iako je kreiran crtani kako je hvata, nije je pojeo).

... da je Homer Simpson ponavljao drugi razred i da je u 21. godini počeo da pije pivo. Pije ga i dan danas :)

... da je ekscentrična goth devojčica Lidija iz crtaća "Beetlejuice" imala 12 godina kad je serija počela, a 14 kad se završila. Serija se originalno prikazivala na ABC kanalu od 9. septembra 1989. do 7. maja 1992. godine (kasnije se prikazivala na Fox-u, Cartoon Network-u i ostalim televizijama). Serija je nastala zahvaljujući Tim Bartonovom istoimenom filmu iz 1988. godine.

... da Brzi Gonzales ima rođaka koji je najsporiji miš u Meksiku i zove se u originalu Slowpoke Rodriguez, a kod nas je preveden kao Spori Rodrigez. Pojavljuje se u samo dve epizode: "Mexicali Schmoes" (1959.) i "Mexican Boarders" (1962.)

Strana 4

LLaaddyy IIccee ((LLiirroonn PPee''eerr,, 22001100)) Lady Ice je sedmominutna fantazija izraelske animatorke Liron Pe'er, koja je pri stvaranju svojih dela očigledno inspirisana klasičnim animacijama studija "Disney". U ovom slučaju oseća se snažan uticaj filmova "Pocahontas" (1995.) i "Hercules" (1997.) na izgled porodice Indijanaca, odnosno ledene dame. Započeta 2004. kao završni projekat na Bezalel akademiji umetnosti i dizajna, dorađivana u slobodno vreme i napokon završena 2010-e, ova minijatura oslikava gorkoslatku priču o nemogućoj ljubavi između boginje (duha) zime i mladića koji je zahvaljujući njenom studenom dodiru kao dečak ostao bez roditelja. Jedna od značajnih uloga pripada i neobičnoj životinji koja izgleda kao kombinacija vuka i medveda, i koja u presudnom trenutku deluje kao "posrednik" između čoveka i božanskog entiteta. Vernost naizgled opakog stvorenja rastrzana je između dva nedodirljiva sveta... Ako bi crtać trebalo opisati u dve reči, onda su to magija i elegancija. Dizajn likova i pošumljenih planinskih predela, koji su poprište radnje, melem je za oko, a svaki pokret odiše prefinjenošću, naročito hipnotišuće talasanje kose naslovne junakinje. Upečatljiva i raskošna vizuelizacija u savršenom je skladu sa muzičkim skorom Ricarda Gidona, koji u svakom trenutku evocira odgovarajuće emocije.

TThhee PPaannddaa RRaabbbbiitt ((RRaannddyy DD.. RRoossaarriioo,, 22001111)) U eklektičnom spoju igrane forme (cosplay-a), lutkarske, stop-motion i tradicionalne animacije, a uz podršku porodice i pomoć dugogodišnjeg prijatelja Jaya Coffman-a, Randy D. Rosario predstavlja uvrnutu mini-bajku o Pandi Zecu koga "normalne" pande izbegavaju zbog predugih ušiju. Njegov jedini prijatelj je televizor, koji ga uvodi u košmarni alternativni svet, odakle zbunjen i uplašen junak pokušava da se vrati natrag u (okrutnu) stvarnost, ni ne sanjajući da ga tamo očekuje iznenađenje... Prema podacima sa zvaničnog sajta, ovaj projekat je bio zamišljen kao kratka poema, da bi vremenom evoluirao u niskobudžetni šestominutni film, pri čemu je proces planiranja, snimanja i postprodukcije trajao godinu dana. Polazeći od diskriminacije i njome izazvane usamljenosti kao osnovnih motiva, a primenjujući jeftine materijale i objekte (karton, dugmad, ono što je "pronađeno na ulici", i tome slično), reditelj (+ scenarista, montažer, producent, animator, direktor fotografije i autor specijalnih efekata) isporučuje atraktivnu avanturističku fantaziju, obojenu suptilnim humorom i misterijom.

Coffmanov odličan zvučni dizajn skladno dopunjuje Rosariovu kapricioznu i maštovitu viziju, tako da se u svakom trenutku može osetiti beskompromisna ljubav prema stvaralaštvu dvojice talentovanih ljudi. Između ostalih, mogu se prepoznati uticaji Davida Lyncha (posebno jezivog, apsurdnog "sitkoma" - "The Rabbits") i Michela Gondrya (pre svega njegove saradnje sa Björk na spotovima za "Human Behavior" i "Army of Me").

Strana 5

RRoossaa ((JJeessúúss OOrreellllaannaa,, 22001111)) U postapokaliptičnoj budućnosti, ljudski živalj istrebljen je sa lica planete. Iz hibernacije se budi Rosa, neka vrsta kiborga, odnosno mehaničko-organskog bića koje je, prema zvaničnom sinopsisu, nastalo kao deo "Kernel" projekta, poslednje nade čovečanstva za spas Zemljinog eko-sistema. Usamljena u potrazi za svojom svrhom, ona ubrzo saznaje da nije jedini entitet koji tumara ulicama opustošenog velegrada. Suočena sa novootkrivenom opasnošću, mora da se bori za sopstveni opstanak... Iako polazi od jednostavnog i u prošlosti nebrojeno mnogo puta obrađivanog koncepta, tridesetogodišnji strip-crtač Jesús Orellana demonstrira enorman talenat, ne samo u snalaženju sa kompjuterskim aplikacijama, već i kao umetnik savremenog doba. Neverovatno je da iza njegovog kratkometražnog prvenca ne stoji neki veliki animatorski studio, s obzirom na to da visokim nivoom produkcije Rosa može da stoji rame uz rame sa ostvarenjima kakva su "Final Fantasy VII: Advent Children" kompanije "Suare Enix" ili bilo koji CGI film iz Pixar-ove radionice.

Famozni "Ghost in the Shell" i njegov holivudski naslednik "The Matrix" ističu se kao glavni izvori inspiracije, mada se može prepoznati i uticaj nekolicine manje poznatih animea - eksperimentalnog "Blame!", filozofičnog "Ergo Proxy" i perverzno-grotesknog "Malice@Doll" (što ne znači da ih je i autor imao u vidu).

Zadivljujuća posvećenost detaljima ogleda se u svakom frejmu raskošne animacije. Velelepan dizajn likova čiji pogledi i izrazi lica u nedostatku dijaloga odaju njihov karakter, i turobna scenografija, krcata artefaktima izumrle civilizacije, odeveni su u tamnozelene i sepijaste tonove koji savršeno odgovaraju gotovo beživotnom okruženju. Ambijentalna, dinamična ili napeta, muzička podloga je skrojena tako da naglasi bujnost svake scene. Gotska, pomalo misteriozna atmosfera i majstorska koreografija tuče, uz impresivnu vizuelizaciju, opčinjavaju do te mere da pobedu stila nad sadržinom čine donekle opravdanom. Rosa je fantazmagorična i mračna cyberpunk akcija koja predstavlja odskočnu dasku za Orellanu. Ostaje da se vidi kako će se ovaj mladić snaći u formi dugometražnog igranog ostvarenja (o čemu se već šuška) i da li će uspeti da isporuči slasnu priču uz očekivani slatkiš za oko...

TThhee PPiiccttuurree ooff DDoorriiaann GGrraayy ((TThhoommaass BBeegg,, 22001111))

Osmominutna adaptacija Slike Dorijana Greja? Zvuči kao nemoguć zadatak, ali za autora ove briljantne minijature to je tek jedan od (značajnijih) projekata izvedenih tokom školovanja. Thomas Beg, asistent (a nekad student) Univerziteta u Ročesteru (eng. "University of Creative Arts"), primenjuje jedinstvenu kombinaciju 2D i 3D animacije i smešta je u neobičan, a shodno izvornom materijalu logičan, okvir - "portrait mode", kako ga editor Jason Sondhi naziva u svojoj recenziji za sajt "Short of the Week". Oslanjajući se na niz atraktivnih crno-belih tabloa (koje nakon ubistva Basila dobijaju "rumenilo", a u završnici i boju), kristalno jasnu naraciju Duncana Wellsa i eterično-dramatičnu muzičku podlogu, on uspeva da u konciznoj formi prenese osnovnu Wildeovu ideju i gotsku atmosferu njegovog romana, a da pritom u potpunosti izbegne animiranje pokreta likova. (Štaviše, oni se pojavljuju samo nakratko i to kao siluete u magli.) Smelim izborom ispredanja priče i istančanim osećajem za lepotu (ne onu koja podrazumeva prodavanje duše) Beg demonstrira veliki talenat i danas retku sklonost ka eksperimentisanju. Nadajmo se da će ih u budućnosti iskoristiti za neko obimnije delo.

Strana 6

..:: IInnffoo oo ccrrttaannoojj sseerriijjii ::..

U Srbiji je, pored ostalih, emitovana na legendarnoj RTB, na veliko zadovoljstvo i zabavu mnogih generacija. Jedna je od kultnih animiranih serija na ovim prostorima, delom i zbog mega zarazne i pevljive uvodne špice.

..:: RRaaddnnjjaa ::..

Priča prati dešavanja u budućnosti - 50 godina nakon 2050. godine, kada je apokaliptični zemljotres doveo do toga da Mesec dobije atmosferu i pogodne uslove za život. Samo odredište je velika turistička atrakcija, kako zbog svoje gravitacije, tako i zbog netaknute prirode. Dečak Daiči dolazi na Mesec, gde čuje priče o čudnim stvorenjima koja liče na ljude sa zečijim ušima i koja poseduju magične osobine. Ubrzo sreće vešticu V-Mei (Baku Mej) i njenu unuku Guri Guri, članove rase Dugouhih, koji su u ratu sa Čudovišnom rasom (Džadou klanom) koji želi da pokori svet. Osećajući moć u dečaku, veštica mu daje magični pištolj i otkriva mu da je on izabrani Magični ratnik koji će spasiti Dugouhe i njihovu zemlju Rabulinu (Larbi) od zle Čudovišne rase. Pomoću magičnog pištolja Daiči može da prizove Granzorta, Magičnog kralja elemenata zemlje - džinovskog robota, kako bi se borio protiv Čudovišne rase. Ubrzo sreću još dva magična ratnika, svakog sa svojim magičnim kraljem, i svi zajedno odlaze na planetu Larbi da zaustave Čudovišnu rasu.

..:: GGllaavvnnii lliikkoovvii ::..

Daiči – Magični ratnik sa magičnim pištoljem, njegov magični kralj je Granzort, kralj elementa zemlje. Daiči je obični zemaljski dečak, radoznao, avanturističkog duha i hrabar.

Gas – Magični ratnik sa magičnim lukom, njegov magični kralj je Vindzort, kralj elementa vetra. Gas je dobroćudni debeljko, ali ume strašno da se naljuti, i uvek je gladan.

Labi – Magični ratnik sa magičnom čigrom, njegov magični kralj je Akvabit, kralj elementa vode. Labi potiče iz rase Dugouhih, ali krije svoje uši zavojima. Pomalo je tašt, ali je veran prijatelj.

V-mei (Baka Mej) i Guri Guri – baka i unuka iz rase Dugouhih, duo koji je izvor najviše humora i štoseva u seriji, sa svojim ne baš uspešnim magičnim činima i planovima.

Madō King Granzort je japanska animirana serija za decu koja je prikazivana u periodu od 1989. do 1990. Proizvedena je od strane "Bandai Visual" produkcijske kuće, a animirana od strane "Sunrise" studija za animaciju. Takođe su izdati direct-to-video - tri specijalne epizode i dva filma. Epizoda ima ukupno 41.

Strana 7

Predstavljamo spisak animiranih ostvarenja koji bi trebali da izađu tokom 2012. godine. Potrudili smo se da informacije i opisi budu maksimalno tačni, a na svima nama je da vidimo šta nam ova godina zaista donosi po pitanju animirane umetnosti.

The Secret Family Of Arriety

"The Secret Family Of Arriety" je fantazijska avantura koja dolazi iz Japana. Animacija govori o devojčici Arriety koja dolazi iz porodice The Clock a koja potiče iz takozvane rase The Borrowers. Ta rasa nosi upravo taj naziv jer pozajmljuju i koriste tuđe stvari kako bi preživeli, ali za njihovo postojanje niko ne zna. Visoki su svega desetak centimetara. Život se menja za porodicu The Clock onog momenta kada se njihova ćerka Arriety sprijatelji sa dečakom ljudskog roda. Animacija je nastala po knjizi "The Borrowers" iz 1952. godine koja se smatra jednom od 10 najvažnijih dečijih knjiga u poslednjih 70 godina. Film je režirao Hiromasa Yonebayashi, scenario su napisali Hayao Miyazaki i Keiko Niwa. Takođe, animacija je izašla sredinom jula 2011. godine u Japanu i ponela izuzetan broj pozitivnih kritika, ali je izdanje za ostatak sveta pomereno tek za 17. februar ove godine.

Dr. Seuss’ The Lorax

"Loraks" je ime glavni lik istoimene knjige Dr. Susa (eng. Dr.Seuss ) iz 1971. godine. U julu 2009. godine Universal Studio u saradnji sa kompanijom Illumination Entertainment najavili su animirani CGI (kompjuterski generisan) film po knjizi u 3D tehnici. Knjiga je autobiografskog karaktera. Ted ju je posvetio sebi i svojoj ženi Odri, koja je trenutno vodeća osoba na ovom animiranom projektu. Animaciju će režirati Chris Renaud, dok na scenariju rade Cinco Paul i Ken Daurio. Radnja crtaća pokazuje kako prirodni svet skoro ne postoji. Nema cveća, drveća, šuma, sve je u metalu i veštačkim materijalima za koje je kriv negativac Okolinko (Once-ler). Deci su poznate stare priče koje govore o tome kako su nekad postojala prava prirodna dobra. Glavni junaci, dečak Ted i devojčica Odri maštaju o tome i kreću u avanturu kako bi pronašli to jedno mesto na svetu gde se i dalje nalazi zelenilo. Tu nailaze na Loraksa - magično biće koje čuva prirodu. Glumci koji će pozajmljivati glasove su: Danny DeVito (The Lorax), Zac Efron (Ted), Taylor Swift (Audrey), Ed Helms (Once-ler), Rob Riggle (Mayor O'Hare) i Betty White (Grammy Norma), Jenny Slate (Ted's mom). Film bi trebao da izađe 2. marta - datum koji pada tačno na rođendan pisca Dr. Susa, koji je preminuo 1991. godine.

The Pirates! Band of Misfits

"Pirati" su stop-motion animacija za koju su zadužene kompanije Sony Pictures Animation i Aardman Animations. Scenario je napisan na osnovu knjige pisca Gideona Defoa "The Pirates! In an Adventure with Scientists" - kako je animacija prvobitno trebala da se zove. Radnja se dešava na otvorenom moru i govori priču o strašnom piratskom kapetanu i njegovoj posadi koji imaju jedan san, a to je da poraze svoje rivale Black Bellamy i Cutlass Liz. Tokom putovanja bore se sa kraljicom Viktorijom, a u međuvremenu pridružuje im se mladi Čarls Darvin. Glumci koji pozajmljuju glasove su: Hugh Grant (Pirate Captain), Salma Hayek (Cutlass Liz), Jeremy Piven (Black Bellamy), Imelda Staunton (Queen Victoria), David Tennant (Charles Darwin). Film izlazi 30. marta, a najavljeno je da će imati i drugi deo.

Le Magasin des Suicides (The Suicide Shop)

Francuzi su, kao i uvek, spremni da nas oduševe novim idejama i zanimljivom animacijom. Iz francusko-belgijsko-holandske koprodukcije nam dolazi mračna, ali iznad svega originalna i duhovita animacija „Prodavnica samoubistava“ od reditelja Patrice LeConte. Urađen u stilu ručnog crtanja i takozvane „cut-out“ tehnike animacije i zasnovan na istoimenom bestseleru koji je napisao Jean Teulé 2006.godine, ovaj crtać govori o opskurnoj porodici koja vodi radnju za snabdevanje najrazličitijih pomagala za samoubistva. Takva radnja u gradu koji je u crtaću opisan, nije nimalo čudna pojava, s obzirom na kolektivno raspoloženje njegovih stanovnika. Ipak, kakva bi to priča bila da nema zapleta? A zaplet donosi maleno srećno novorođenče, koje svojim dolaskom na ovaj svet, i to u porodicu kojoj posao snabdevanja samoubica cveta, taj savršeno uspešni posao opasno ugrozi – time što sve ljude oko sebe samom svojom pojavom čini srećnim. Šta će se dogoditi sa ovim gradom i interesantnim porodičnim biznisom, saznaćemo na proleće ove godine, kada se ovaj crtać i očekuje. Film izlazi 16. maja u Belgiji.

Strana 8

A Liars Autobiography - True Story of Monty Pythons Graham Chapman

Animacija je napravljena u čast jednog od šest članova komedijaša Monti Pajtona, a na osnovu njegovih memoara. U pitanju je pokojni Graham Chapman. Ostali popularni "Pajtonovci" su Eric Idle, Terry Gilliam, Terry Jones, John Cleese i Michael Palin. Svi će pozajmiti glasove animiranim likovima, a čak petnaest britanskih kompanija za animaciju daće svoj doprinos kroz animirane segmente za ovaj dugometražni animirani film. Film bi trebao da izađe na proleće 2012. godine u britanskim bioskopima.

Madagascar 3: Europe's Most Wanted

Ako kažemo: lav, žirafa, zebra i nilski konj – na šta ćete prvo pomisliti? Pre 2005. godine biste svakako pomislili na zoološki vrt, ili uzbudljivi safari, ali nakon te godine sasvim je logično da vam prva asocijacija bude upravo crtani „Madagaskar“. Studio DreamWorks ne odustaje od ove franšize, pa nam na leto priprema pravu poslasticu – treći deo avantura vesele njujorško-afričke družine. U ovom nastavku se naša ekipa pridružuje putujućem cirkusu, ne bi li se vratila kući, u Njujork. Glasove će glavnim glumcima kao i do sada pozajmljivati Ben Stiller, Chris Rock, David Schwimmer, Jada Pinkett Smith, ali i Sacha Baron Cohen, John DiMaggio i mnogi drugi, a najavljeni datum izlaska ovog filma je 8. jun 2012. godine.

Brave

Ekipa Piksar-Dizni daje sve od sebe da ne razočara verne fanove. Tako nam sad donose crtać „Brave“, koji je već dugo najavljivan, a mnogo toga je menjano u vezi sa njim, ali sada se ipak sve više bližimo konačnom prikazivanju filma u bioskopima. "Brave" je trinaesti po redu animirani film Piksar kompanije, ali i prvi u kom glavnu ulogu ima ženska osoba. Radnja filma je smeštena u mistične škotske planiname gde neposlušna princeza Merida prkosi svetim običajima zemlje koji donose razdore u kraljevstvu njenog oca kralja Fergusa i majke kraljice Elinor. Kako bi ispravila stvari, princeza odlazi u potragu za ekscentričnom starom Mudrom Ženom. Produkciju radi Mark Endruz, glavnoj junakinji glas pozajmljuje škotska glumica Keli Mekdonald, a premijera je zakazana za 22. jun 2012. godine.

Ice Age: Continental Drift

Meni, Dijego i Sid se susreću s mnoštvom novih avantura otkad se njihov kontinent otisnuo u plovidbu. Ploveći na ledenom bregu umesto na brodu, nailaze na najrazličitija morska stvorenja i bore se protiv pirata dok istražuju novi svet. Glumačka ekipa se po pitanju glavnih likova ne menja – reditelji ostaju pri dobrom starom receptu koji čine: Rej Romano, Kvin Latifa, Denis Liri, Džon Leguizamo, Šon Vilijam Skot i Džoš Pek. Ipak, kako porodica Ledenog doba neprestano raste, tako će se ovog puta stalnoj ekipi priključiti Džeremi Rener, Vanda Sajks, Aziz Ansari, Keke Palmer, hip-hop zvezda Drejk i Dženifer Lopez. Četvrti nastavak "Ice Age: Continental Drift" režiraju Stiv Martino i Majkl Turmajer, a film se očekuje u bioskopima 13. jula 2012. u 3D tehnici.

Okami Kodomo no Ame to Yuki (The Wolf Children Ame and Yuki)

"Deca vukovi" je anime dugometražna animacija koja govori o deventaestogodišnjoj devojci Hani koja se zaljubljuje u čoveka-vuka. Za njega se udaje i dobijaju dvoje dece - dečaka i devojčicu (Yuki i Ame) koje zajedno odgajaju sve dok čovek-vuk ne umre. Scenario radi režiser Mamoru Hosoda u saradnji sa Satoko Okuderom. Likovi su kreirani od strane Yoshiyuki Sadamoto, a kompanija koja radi animaciju je novi Hosodin studio Chizu u saradnji sa Madhouse kompanijom. Jedini poznat termin izlaska animacije je jul i izaći će u Japanu, a tačan datum još uvek nije potvrđen.

Dorothy of Oz

Doroti Gejl se vraća u Kanzas i zatiče razorne posledice uragana, i pronalazi nov način da se vrati u Oz. Tamo otkriva da su njeni prijatelji Lav, Strašilo i Limeni nestali, i kreće u potragu za njima. U avanturi stiče nove saputnike i prijatelje - čoveka od slatkiša, porcelansku lutku i remorkera i saznaje da moraju da se bore protiv novog neprijatelja - zlog lakrdijaša koji želi da kontroliše zemlju Oz. Animacija je rađena po istoimenoj knjizi pisca Roger S. Baum-a. Producent je Bonne Radford, žena koja je provela 25 godina u svetu animacije radeći na projektima "Put za Eldorado", "Ko je smestio zeka Rodžeru", dok je režiser Dan St. Pierre, koji je radio na crtaćima "Mala sirena", "Aladin", "Kralj lavova" i drugim. Muziku, pesme i tekstove uveliko priprema popularni Bryan Adams. Glumci koji pozajmljuju glasove su: Lea Michele (Dorothy), Martin Short (The Jester), Dan Aykroyd (The Scarecrow), Kelsey Grammer (Tin Man), James Belushi (Cowardly Lion). Animacija izlazi 3. avgusta u Americi.

Strana 9

ParaNorman

Od kreatora animacije "Koralina" (studio Laika), stiže nam novi stop-motion animirani film "ParaNorman". Ova triler komedija prati neshvaćenog dečaka Normana u njegovoj paranormalnoj avanturi. Norman ima sposobnost da komunicira sa mrtvima i ima zadatak da spasi grad u kom živi od užasne kletve stare vekovima. Ideja o ParaNormanu nastala je pre 11 godina zahvaljujući najviše krimi crtaću Skubi-Du, a scenario je napisao Chris Butler koji je ujedno i režiser. Glumci koji pozajmljuju glasove su: Kodi Smit-McPhee (Norman), Casey Affleck (Mitch the jock), John Goodman (Mr. Prenderghast), Jeff Garlin (Perry,Norman's dad), Anna Kendrick (Courtney, Norman's big sister), Leslie Mann (Sandra, Norman's mom), Christopher Mintz-Plasse (Alvin, school bully). Film izlazi 17. avgusta.

Hotel Transylvania

Dobro došli u Hotel Transilvanija, Drakulin ekstravagantni hotel, gde čudovišta i njihove porodice mogu da dišu punim plućima, bez mešanja sa svetom ljudi! Ne, ne najavljujemo vam horor film. U pitanju je novi crtać sa Adamom Sendlerom u glavnoj ulozi, u kome ćemo otkriti neke nove Drakuline strane. Postoji jedna ne tako poznata činjenica o Drakuli: on nije samo Princ Tame; on je takođe i tata. Previše zaštitnički nastrojen prema svojoj ćerki tinejdžerki, Mavis, izmišlja opasne priče kako bi slomio njen avanturistički duh. Kao oazu za nju otvara hotel Transilvanija, gde njegova ćerka i neka od najpoznatijih čudovišta na svetu – Frankenštajn i njegova nevesta, Mumija, Nevidljivi Čovek, porodica vukodlaka, i mnogi drugi – mogu da uživaju u miru i sigurnosti. Za Drakulu obezbeđivanje hrane za ova legendarna čudovišta nije nikakav problem – ali njegov svet bi mogao da se sruši kada naiđe običan dečko koji baci oko na njegovu ćerku Mavis... Film režira Gendi Tartakovski, dobro poznat fanovima animacije po serijalima „Deksterova laboratorija“, „Samuraj Džek“ i „Zvezdani ratovi: ratovi klonova“, a premijera se očekuje 21. septembra.

Frankenweenie

Bartonovi verni fanovi već odavno slušaju najave za Bartonov rimejk sopstvenog kratkometražnog filma "Frankenweenie", a sada smo se već opasno približili premijeri istog. Originalna verzija filma je snimljena još 1984. godine, a govori o čoveku koji pokušava da oživi svog psa po imenu Sparki, nakon što ga udare kola. Njegov eksperiment, pak, dovodi do neslućenih, čak monstruoznih posledica. Radi se o stop-motion, i to crno-beloj animaciji, koja će kasnije biti obrađena za 3D verziju, što će klasičan stil predstaviti u potpuno novom svetlu. Originalni film je, inače, prvobitno zamišljen kao dugometražni animirani film, ali zbog nedovoljnog budžeta je pre skoro 30 godina snimljen kao kratkometražni igrani film. Rimejk, označen kao avanturistička komedija, je isprva bio najavljivan već za 9. mart ove godine, međutim taj datum je ipak odložen za nekoliko meseci kasnije – za 5. oktobar 2012. Glumačku postavu koja će likovima pozajmiti svoje glasove čine: Vinona Rajder, Martin Šort, Ketrin O’Hara, Martin Landau, Čarli Tahan i Atikus Šefer.

Wreck-It Ralph

Ovo je priča o negativcu arkadne igrice, koji je rešio da dokaže svima da može da bude pozitivac. Wreck-It Ralph čezne da bude omiljen kao i njegov kolega pozitivac, Fix-It Felix, ali je problem u tome što negativce niko ne voli. Ali svi vole heroje… Tako je Ralph u novoj modernoj igrici sa narednikom Calhounom video priliku da postane heroj. Ušunjao se u igricu sa jednostavnom idejom - da osvoji medalju - ali ubrzo uništi sve, i slučajno oslobodi smrtnog neprijatelja koji preti da uništi svaku arkadnu igricu. Ipak, Ralphu ostaje još jedna nada, a o čemu se radi? Možda je bolje da sačekamo 12. novembar 2012. da saznamo.

Rise of the Guardians

"Rise of the Guardians" prvobitno je trebao da se zove "Guardians Of Childhood" po istoimenoj knjizi od pisca William Joyce-a. Kompanija koja radi animaciju je DreamWorks Animation, a animacija je opisana kao savremena bajka bazirana na već postojećim likovima iz bajki. Radnja prati grupu heroja koji su poznati iz dečijih priča - Deda Mraz, Uskršnji Zeka, Zubić Vila i Džek Frost, koji se udružuju kako bi pobedili BabaRogu koji se nameračio da svet oboji večnom tamom. Glavni producenti animacije su Peter Ramsey, Christina Steinberg, Guillermo Del Toro i Michael Siegel. Scenario je pripremio David Lindsay-Abaire sa Wiliam Joyce-om. Glumci koji pozajmljuju glasove su: Chris Pine (Jack Frost), Isla Fisher (Tooth Fairy), Hugh Jackman (Easter Bunny - BunnyMund), Jude Law (Boogeyman - Pitch,The Nightmare King), Alec Baldwin (Santa Claus - Nicholas St. North), Dakota Goyo (Jamie). Film izlazi 21. novembra pod distribucijom kompanije Paramount Pictures.

Strana 10

Escape From Planet Earth

Porodična animirana komedija "Escape From Planet Earth" prati priču o obožavanom astronautu Scorch Supernovi koji je nacionalni heroj plavo-vanzemaljske populacije. U njegovim avanturama prati ga njegov pomoćnik - brat Gary, koji radi kao šef kontrole u BASA-i (parodija na NASA). Kada koleginica Lena prenese braći poruku sa pozivom u pomoć koju je dobila od jedne opasne planete, Scorch ne slušajući upozorenja brata Garija odlazi na opasnu misiju i upada u zamku zlog Shanker-a. Ovu animaciju nam sprema Rainmaker Entertainment kompanija, a glumačku postavu čine: Brendan Fraser (Scorch Supernova), Robb Corddry (Gary Supernova), Jessica Alba (Lena), Sarah Jessica Parker (Kira, Garys wife), James Gandolfini (Shanker). Film izlazi krajem ove godine, tačan datum još uvek nije potvrđen. Ribbit

"Ribbit" je kompjuetrsko animirana priča o žabi koja ima krizu identiteta. U odnosu na sve ostale normalne žabe, naš žabac Ribbit mrzi da skače i mrzi vodu, muče ga večita životna pitanja, a za prijatelja saputnika ima leteću vevericu sa kojom kreće u avanturu po kišnim šumama Amazona. Kroz njihov put nailaze na otkačene, različite, šarenolike likove za koje ne znaju da li su prijateljski ili neprijateljski nastrojeni. Ribbit biva slučajno hipnotisan i nastaje konfuzija da li je on možda princ zarobljen u telu žapca, da li možda nosi neko drugo prokletstvo ili je samo zbubnjen neverovatnim bojama džungle? Malezijski studio KRU nas poziva da saznamo istinu koja se ponekad jednostavno krije kao odraz u vodi. Glumačka postava je sledeća Sean Astin (Ribbit), Tim Curry (Terence), Russell Peters (Deepak) i to je sve što je trenutno poznato o ovoj animaciji.

Norm of the North

Odvojeni od svog prirodnog staništa i doma - Arktika, polarni medved Norm i njegova tri prijatelja leminga (artički glodari) završavaju u Njujorku gde Norm postaje maskota korporacije. Ubrzo saznaje da je vezan za sudbinu svoje otadžbine. Ovo je jedini opis koji postoji o ovoj animaciji, režiser je Anthony Bell, a kompanije koje rade animaciju su Crest Animation Production i Lionsgate. glumci potvrđeni za sad su: Rob Schneider, Ken Jeong i Zachari Gordon. Još uvek nema potvrđenih datuma oko izlaska animacije.

Cheech & Chong’s Animated Movie

"Cheech & Chong’s Animated Movie" prati priču dva komedijaša Ričarda Čiča Marina i Tomi Čonga koji su bili jako popularni 70-tih i 80-tih godina, a možda postali najpoznatiji 1984. godine po filmu "The Corsican Brothers". Sva njihova pojavljivanja prate hipi era, slobodna ljubav i posebno njihova ljubav prema kanabisu. Zaplet priče još uvek nije poznat, a animacija je namenjena starijoj publici. Kompanija koja radi animaciju je Big Vision Entertainment, a režiseri su braća Branden i Eric D. Chambers.

Secret of the Wings

Kompjuterska animacija Dizni kompanije "Secret of the Wings" predstavlja četvrti film o Zvončici i treba da se pojavi kao DVD izdanje. Zvončica nailazi na Periwinkle, gde zajedno odlaze u zimsku šumu gde treba da otkriju tajnu vilinih krila. Sa trajanjem od 92 minuta, DVD treba da izaće na jesen ove godine. Takođe, u planu je još par animacija za koje ima jako malo informacija, a to su: "Boo U" (najverovatnije DreamWorks-ov crtani), "Metegol" (argetinska animacija na kojoj radi Sergio Pablos - poznat po smišljanju izgleda Gru-a iz animacije "Despicable Me"), "Gothicmade" (animacija koja dolazi iz Japana, režiser je Mamoru Nagano), "Poe" (animacija koja se bavi životom Edgar Alan Poa koju piše Michael Sporn), "War of the Worlds: Goliath" (retro steam punk animacija za odrasle kao što je urađen "Heavy Metal").

Strana 11

MMMaaammmooorrruuu OOOssshhhiii

Mamoru Oši (押井 守) rođen je 8. avgusta 1951. u Tokiju. Jedan je od

najčuvenijih filmotvoraca u okviru savremene japanske kinematografije i jedan od retkih reditelja japanimacije koji zavređuje titulu “autora” u pravom smislu te reči, budući da putem svojih dela najčešće izražava ličnu kreativnu viziju i poglede na svet, ne obazirući se na trenutne trendove. Veliki je poštovalac Kenđija Kavaija, čijim kompozicijama pripisuje 50% uspeha sopstvenih ostvarenja.

Osim hiperstilizovanih, “arthouse” eksperimenata kakvi su filozofsko-religiozna fantazija Tenshi no Tamago (Angel's Egg, 1985), tročinska muzička drama Mezame no Hakobune (Open your Mind, 2005), komični “superlivemation” kvazidokumentarac Tachiguishi retsuden (Amazing Lives of the Fast Food Grifters, 2006) i fantastična “dramisterija” Sukai Kurora (The Sky Crawlers, 2008), režirao je i nekoliko animea zaslužnih za popularizaciju kompleksnijih tema, među kojima se ističe sada već kultni cyberpunk Kōkaku Kidōtai (Ghost in the Shell, 1995). Pripisana mu je zasluga za stvaranje prve OVA-e, Darosu (Dallos, 1983), dobitnik je više nagrada, a bio je nominovan i za najprestižnija priznanja u Kanu i Veneciji.

Trenutno živi u gradu Atamiju, u prefekturi Šizuoki, sa mešancem Danijelom i basetom Gabrijelom, za koga je u intervjuu datom sajtu Midnight Eye (www.midnighteye.com) izjavio da mu je glavni izvor inspiracije. Zbog ljubavi prema psima, na kraju druge epizode serijala FLCL (Furi Kuri, 2000-2001) Haruko kaže: “Oši je verovatno jedini reditelj koji voli pse. On i samog sebe smatra psom.”

KKaarriijjeerraa

Kao studenta fascinirao ga je “foto-roman” La jetée (Chris Marker, 1962) i, uopšte, evropska kinematografija,

tako da su na njega, između ostalih, uticali Federiko Felini, Ingmar Bergman, Mikelanđelo Antonioni i Andrej Tarkovski. 1976. diplomirao je na tokijskom Gakugei (Gakudai) univerzitetu. Iduće godine, pridružio se kompaniji "Tatsunoko" i radio na storibordu za Ippatsu Kanta-kun (1977-1978), da bi 1980. prešao u studio "Pierrot", gde mu je mentor bio Hisajuki Toriumi. 1983. snimio je debitantski dugometražni animirani film Urusei Yatsura: Only You, ali je pohvale kritike pokupio tek sa nastavkom Urusei Yatsura 2: Beautiful Dreamer (1984), nadrealnom reinterpretacijom mange, čija je autorka, Rumiko Takahaši, zamalo odbila scenario, jer je previše odstupao od originalnog materijala. 1984. preselio se u studio "Deen".

Uporedo sa prelaskom u novo okruženje, napisao je i režirao

enigmatični i poetični "Angel's Egg" (slika levo). Gotovo u potpunosti lišen dijaloga, sa melanholičnim dizajnom likova Jošitake Amana i turobnom atmosferom, Tenshi no Tamago predstavlja prekretnicu u udaljavanju od masovne zabave, odnosno najvažniji korak ka izgradnji jedinstvenog stila i izražavanju sopstvenih stavova. Tošio Suzuki, koji je bio zadužen za produkciju, kasnije je osnovao čuveni studio Ghibli, sa Hajaom Mijazakijem i Isaom Takahatom. Sledeći Ošijev projekat, Anchor, trebalo je da bude izveden uz pomoć ove trojice, ali je otkazan u najranijim fazama planiranja, zbog umetničkih nesuglasica sa Mijazakijem i Takahatom. Do danas, Oši je zadržao skeptičan, ali učtiv stav prema radu ove dvojice i smatra da bi bilo dosadno i prazno, ukoliko bi oni prestali da se bave svojim poslom.

Kasnih osamdesetih, pristupio je grupi Headgear, kao reditelj, uz

scenaristu Kazunorija Ita, mangaku Masamija Jukija, mecha-dizajnera Jutaku Izabučija i dizajnerku likova Akemi Takedu. Zajedno sa njima radio je na dvodelnoj OVA-i Twilight Q (1987), inspirisanoj Zonom

Strana 12

sumraka, i na Patlabor serijalu koji je nastao tokom ekonomske krize u Japanu, prikazujući dinamičnu blisku budućnost u kojoj su ozbiljni društveni i ekološki problemi bili prevaziđeni tehnološkom ingenioznošću.

U to vreme počeo je da istražuje i igranu formu, obogaćujući univerzum Kerberos Sage (multimedijalne militarističke SF-franšize) filmovima Akai Megane (The Red Spectacles, 1987) i Keruberosu: Jigoku no Banken (StrayDog: Kerberos Panzer Cops, 1991), nakon kojih je usledila “meta-filmska misterija” Talking Head (1992), koja sadrži i animirani segment Haruhika Mikimota.

1995. izbacio je priču o ženskom kiborgu koji je u beznadežnoj

potrazi za smislom života, mozgalicu Ghost in the Shell (skraćeno GitS), po kojoj ga publika i kritičari danas prepoznaju i koja na famoznom agregatoru recenzija Rotten Tomatoes trenutno ima (zasluženi) rejting od neverovatnih 94%. Prvi je anime koji se našao na američkoj bilbord listi i među prvim je primerima neprimetnog prožimanja tradicionalne (ćelijske) i kompjuterske animacije. Posle šestogodišnjeg udaljavanja od rediteljskog poziva, vraća se na scenu i to poljsko-japanskom koprodukcijom Avalon (2001), prodirući u virtuelni svet video igara i eksperimentišući sa “superlivemation” tehnikom. 2004. fanovima je podario dugo iščekivani nastavak “Duha u školjci”, nazvan Innocence (slika ispod), u kome se usredsređuje na lik Batōa i njegovu istragu ubistava, dok pokušava da se pomiri sa propadanjem čovečanstva. Iako su mišljenja bila podeljena, "GitS 2" je bio u takmičarskom programu Kanskog festivala i jedina je japanimacija nominovana za Zlatnu palmu. Zbog rada na “Nevinosti”, nije bio u mogućnosti da doprinese omnibusu The Animatrix (2003), ali zato snima kratkometražni dokumentarac

"Tokyo Scanner". 2005. trebalo je da sarađuje

sa Kentom Fukusakuom, scenaristom surovog akcionog trilera Battle Royale, na filmu Elle is Burning, ali je projekat obustavljen uprkos završenom scenariju, jer je, između ostalog, zahtevao ogroman budžet. Iste godine pojavljuje se Mezame no Hakobune (Open Your Mind, slika desno), prvenstveno kao idiosinkrazijska šestomesečna instalacija na više nivoa, smeštena u paviljonu Planina snova (Yume miru yama) blizu Nagoje, a kasnije i kao

kompilacija pretežno CGI vinjeta u pratnji eteričnog muzičkog skora Ošijevog stalnog saradnika, kompozitora Kenđija Kavaija. 2006-u i 2007-u obeležili su, redom, Tachiguishi retsuden (Amazing Lives of the Fast Food Grifters, 2006) i antologija Shin tachiguishi retsuden (The Women of Fast Food), u kojoj potpisuje dva segmenta, The Assault Girl i The Golden Fish Girl.

Sky Crawlers (slika levo) iz 2008. godine bio je u trci za Zlatnog lava na

Venecijanskom festivalu. Adaptacija je istoimenog romana Hirošija Morija, koji je pristanak za

“otelovljenje” svoje najzahtevnije knjige dao tek kada je saznao da će režiju potpisati Oši. Radnja je smeštena u alternativnu istoriju Evrope gde se, zarad olakšavanja napetosti stanovništva naviknutog na agresiju, vodi fiktivni rat između humanoidnih adolescenata, sintetičkih pilota obučenih za borbe u vazduhu.

Strana 13

Iz već spomenutog The Assault Girl i Assault Girl 2 (2008.), koji pripada niskobudžetnom igranom omnibusu Kiru, 2009. se izrodio (neozbiljni) celovečernji film Asaruto gâruzu. Usledili su segment The Duel za još jedan omnibus, ali ovaj put animirani, Halo Legends (2010.), i 28 1/2 mousou no kyojin (2010.), neobični “making off” pozorišne predstave zasnovane na shōnen mangi Tetsujin 28-gō.

Iz scenarističkog opusa Mamorua Ošija izdvajaju se: Jinrō (Jin-Roh: The Wolf Brigade, 1999), slobodna verzija narodne nemačke pripovetke Rotkäppchen (Crvenkapa) sa referencama na turbulentna politička zbivanja u Japanu 60-ih i 70-ih; Miyamoto Musashi: Sôken ni haseru yume (Musashi: The Dream of the Last Samurai, 2009), prvi anime-dokumentarac, posvećen slavnom mačevaocu i roninu, kao i scenario za mangu sa ilustracijama Satošija Kona, Seraphim 266,613,336 Wings. Učestvovao je i u produkciji animea Blood: The Last Vampire (2000) i izradi koncepta za GitS: Stand Alone Complex (S.A.C.) 2nd GIG (2004-2005).

Stil

Oši smatra da je najbitniji aspekt vizuelizacija, pa tek onda priča i karakterizacija, a motivaciju pronalazi u “kreiranju svetova koji se razlikuju od našeg”. Njegova ostvarenja najčešće počinju akcijom, koju prati sporiji ritam naracije isprekidan kratkotrajnim bombastičnim scenama. Neretko ubacuje montažne sekvence, obično u trajanju od dva minuta i bez dijaloga, koje su komplementarne Kavaijevoj muzici. Povratni elementi u oslikavanju Ošijevih ideja jesu odrazi/ogledala, jata ptica i baseti – pripadnik ove rase jedna od glavnih tačaka u zapletu Avalona. Ono po čemu se posebno izdvaja jeste značajno odstupanje od izvornog materijala na kome bazira svoje filmove. Tako se, pri prerađivanju Takahašine Urusei Yatsure, u "Beautiful Dreamer", udaljava od frenetične urnebesne komedije, odnosno od pitke dramedije u slučaju Patlabora (Masami Juki) i GitS-a (Masamune Širou), izbegavajući šegačenje likova i stvarajući sumornu atmosferu. U članku koji se 2004. pojavio u dnevnom listu Yomiuri Shimbun, Andrez Bergen je napisao da Ošijeva dela “izbegavaju stereotipe i podstiču na razmišljanje, mračni su, minimalistički, ogorčeni i složenošću podvučeni govori, koji pomeraju granice samog medijuma.”

Uticaj

Opšte je poznato da su braća Vačovski bila toliko impresionirana GitS-om, da su priredili projekciju za producenta Džoela Silvera, kako bi mu pokazali kakv tip filma žele za Matrix, i “pozajmili” nekoliko scena. Video igra Oni (2001) takođe je napravljena pod ogromnim uticajem GitS-a. Kenđi Kamijama, reditelj S.A.C.-a, navodi Ošija kao mentora i tokom serijala pokušava da podražava Ošijev stil. I Džejms Kameron je hvalio GitS, nazivajući ga “prvom pravom animacijom za odrasle koja dostiže nivo literarne i vizuelne odličnosti”, dok je za Avalon tvrdio da je “najartističniji, najlepši i stilski najatraktivniji naučno-fantastični film”.

Strana 14

Moj prvi susret sa ovim stripon bio je davne 1995. ili 96. još u osnovnoj školi u vreme kada su moji junaci bili Zagor, Blek, Nik Rajder i ostali klasični superheroji. Kako se u to vreme radilo (u eri pre interneta ako iko se toga seća) u društvu smo se razmenjivali stripovima koje smo nabavljali kako je ko stigao. Redovnih izdanja nije bilo, zlatne sedamdesete i osamdesete su prošle tako da smo nalazili ili kod uličnih prodavaca ili kod starije braće, ujaka, stričeva itd. Elem tako je meni od drugara stigao strip Dylan Dog. On ga je uzeo od starijeg brata koji je tad već uveliko bio srednjoškolac i govorio je da njegov brat smatra da je to nešto najbolje na svetu. Ja sam pročitao jedan broj (više se ne sećam koji je bio) i razočarao se. Gde je superheroj, gde je negativac, zašto nema neke moći, šta je ovo. Mislio sam da je to najveća glupost koja postoji, u stvari bio sam mali za to. Tek nešto kasnije sam shvatio koliko sam tad grešio, u stvari koliko ga tad nisam mogao razumeti. Dylan Dog je uz Mister Noa strip koji je pravljen za stariju čitalačku publiku, njega morate čitati sa razumevanjem, morate obraćati pažnju na detalje, na simbole i sitnice koje na drugim mestima ne vidite. Naravno to ne znači da on smara i ne znači da je težak, samo nije lako razumljiv, i ovim putem ću da pokušam da Vam približim ceo strip i neke detalje na koje treba obratiti pažnju.

≈≈ AAUUTTOORRII ≈≈

Strip je nastao iz pera Ticijanija Sklavija (Tiziano Sclavi, rođen 3. aprila 1953. u Broniju, Italija). Sklavi je proveo svoje detinjstvo u različitim mestima italijanske provincije Pavije, najviše u Stradeli, često se seleći zbog posla kojim se bavio njegov otac. U vreme dok je pohađao srednju školu. pobedio je na literarnom konkursu sa serijom priča pod zajedničkim nazivom "Iskrivljene priče" (Storie Storte). Nakon što je završio gimnaziju preselio se u Milano, gde je započeo saradnju sa časopisom "Corriere dei ragazzi" pišući tekstove za stripove. Početkom sedamdesetih godina objavljuje više krimi priča pod pseudonimom Frančesko Arđento, kao omaž Frančesku Gućiniju i Dariju Arđentu. U to vreme objavljuje i svoj prvi roman - "Film". Sa 32 godine počinje da radi za izdavačku kuću "Cepim" (čiji je vlasnik bio Serđo Boneli), kao autor scenarija za stripove. Radio je za različite serijale, između ostalih, pisao je epizode za Zagora, Mister Noa, Kena Parkera i Martija Misteriju. Zatim izlazi i prvi broj Dilana Doga 1986. godine i, vrlo brzo postaje jedan od najprodavanijih i najpoznatijih italijanskih stripova. Prvi romani Ticijana Sklavija, "Film" (1974.) i "Zemaljski ratovi" (Guerre terrestri, 1978.), prošli su nezapaženo, ali, posle uspeha koji je postigao Dilan Dog, Sklavi je dobio priliku da bude zapažen čak i po delima koja su godinama stajala neobjavljena.

DDiillaann DDoogg ((eennggll.. DDyyllaann DDoogg)) jjee lliikk iizz ssttrriippaa kkoojjii jjee ssttvvoorriioo iittaalliijjaannsskkii ppiissaacc ii nnoovviinnaarr TTiicciijjaannoo SSkkllaavvii zzaa iittaalliijjaannsskkuu iizzddaavvaaččkkuu kkuuććuu SSeerrđđoo BBoonneellii EEddiittoorree,, ttjj.. BBoonneellii KKoommiikkss.. PPrrvvii bbrroojj jjee iizzaaššaaoo uu IIttaalliijjii 11998866.. VVeećć nnaakkoonn nneekkoolliikkoo bbrroojjeevvaa ppoossttiiggaaoo jjee vveelliikkuu ppooppuullaarrnnoosstt.. PPooččeettkkoomm ddeevveeddeesseettiihh uu cceelloomm ssvveettuu jjee iizzllaazziioo uu mmeesseeččnnoomm ttiirraažžuu vveeććeemm oodd 11..000000..000000 pprriimmeerraakkaa..

Strana 15

Popularno urlajuće zvono na ulaznim vratima

sa natpisom "Dilan Dog,

istraživač noćnih mora".

Svetlost dana su ugledali "Tri" (Tre, 1988.), "Delamorte Delamore" (Dellamorte Dellamore, 1991.), koji je napisan pre Dilana Doga i poslužio je kao inspiracija za njegovo stvaranje, zatim "Crno" (Nero, 1992.), "Krvavi snovi" (Sogni di sangue, 1992.), "Apokalipsa" (Apocalisse, 1993., konačna verzija romana "Zemaljski ratovi"), "U mraku" (Nel buio, 1993.), "Čudovišta" (Mostri, 1994.), "Cirkulacija krvi" (La circolazione del sangue, 1995.), "Etikete sa košulja" (Le etichette delle camicie, 1996.), "Ništa se nije desilo" (Non è successo niente, 1998.). Po Sklavijevim romanima "Crno" i "Delamorte Delamore" snimljeni su istoimeni filmovi koje su režirali, respektivno, Đankarlo Soldi (Giancarlo Soldi) 1992. i Mikele Soavi (Michele Soavi) 1994. godine. Sa romanom "Čudovišta" osvojio je 1994. godine nagradu "Premio Scerbanenco". Sklavi je 2005. godine poklonio opštinskoj biblioteci „Bruno Munari“ u mestu Venegono Superiore u provinciji Vareze, deo svoje lične biblioteke od preko 8000 knjiga, stripova, crteža i različitih umetničkih dela koja je katalogizovana kao "Sklavijev legat". Što se tiče stripa "Dilan Dog", Ticijano je radio na scenariju dok su za crtež bili zaduženi bili mnogi autori među kojima su Claudio Villa (radio je naslovnice 1986. godine sve do broja 41, osmislio izgled glavnih likova, pa i samog Dilana Doga kog je nacrtao po izgledu glumca Rupert Everett-a iz filma "Another Country") i Gustavo Trigo, Angelo Stano (nastavio da radi naslovnice od broja 41), Montanari & Grassani, Corrado Roi (koji su radili ilustracije samog stripa) i drugi što stripu daje jednu čudnu dimnenziju da imate brojeve koji su jedan za drugim, a da je stil crteža potpuno drugačiji.

≈≈ SSTTRRIIPP KKOODD NNAASS ≈≈ Kod nas se prvi broj pod nazivom "Zora živih mrtvaca" pojavio u oktobru 1986. u izdanju "NIŠRO Dnevnik Novi Sad" u prevodu Barbare Garčević koja je najpoznatiji prevodilac celog serijala. Strip je redovno izlazio do fatalne 1991. od kada se pojavljuje kod različitih izdavača između ostalih Slobodna Dalmacija, Ludens Zagreb, Horus Comics Novi Sad, Edicija Vanini Beograd, Abaton, Systam comics, dok na kraju nije kod nas počeo ponovo da redovno izlazi u izdanju izdavačke kuće "Veseli četvrtak". Inače kao što je to i običaj ovaj strip nije toliko zaživeo u Americi i tamo sa polovičnim uspehom izlazi od 1999. U Italiji broj 200 izašao je 2003. godine.

≈≈ GGLLAAVVNNII LLIIKKOOVVII ≈≈

Dilan Dog je depresivac, istraživač noćnih mora (Indagatore dell'incubo), koji je uvek bez para, uvek kasni sa računima, ali i pored toga ne prihvata posao zbog novca već zbog svog ubeđenja. Uvek je obučen isto: crvena košulja, crni sako, farmerke. Vozi bubu koja se često kvari, pati od više fobija: aerofobije (strah od letenja), klaustrogobija (fobija od zatvorenog prostora) i ima strah od slepih miševa. Vegetarijanac je i antialkoholičar iako govori stalno da je nekada imao problem sa alkoholom. Živi na adresi Krejven Roud 7, u Londonu (po reditelju Vesu Krejvenu), na ulaznim vratima se nalazi urlajuće zvono (slika levo) i stan mu je ispunjen artifaktima i skulpturama koje su u najmanju ruku zastrašujuće.

Ipak ima jedna stvar koja Dilana veoma izdvaja. To su žene. U svakoj epizodi se pojavi neka, Dilan završi sa njom, ali ona na kraju ili pogine ili nestane i Dilan pati zbog toga. On se u svaku zaljubljuje na jednu noć. On oseti ljubav koja nestane posle jedne noći i zbog toga pati. To ga stavlja negde između svih poznatih junaka, niti je ženskaroš niti nije. To je jednostavno Dilan. Dilan ima i jedan hobi - sklapanje drvenih maketa brodova koje stalno započinje, uvek je pri kraju, ali ga NIKADA neće dovršiti i uvek se žali zbog toga.

Može se smatrati da je Dilan Dog neka vrsta parodiranog Šerloka Holmsa. Dilan ima svog pomoćnika (nije Votson nego) Gručo, nacrtan po legendarnom komičaru Gruču Marksu iz američkih crno-belih komedija iz tridesetih i četrdesetih godina (slika desno).

Strana 16

Gručo uvek priča idiotske viceve u pogrešno vreme: Ako cvrčak crvči zašto petao ne petli / Znate li da su našli Tutankamonovo blago, ako drago mi je mora da je srećan sad / Doktore rekli ste mi da imam sta... strelca. Ne, imate rak .... Broj njegovih fora je beskonačan i on kao da je tu namerno da celu sumornu i depresivnu atmosferu izvede na neki totalno nebulozan kolosek. Gručo se udvara svim ženama koje vidi, opet sa krajnje nebuloznim rečenicama: Ako tražite Dylana Doga, u krevetu je. Ako tražite krevet, moj se upravo ispraznio. Oprostite što vas danju dočekujem u noćnoj košulji. Obično primam u dnevnoj košulji. Iako... Katkad mi se događa da u dnevnoj košulji gosta dočekam noću, a u noćnoj danju.. Pravi njegov identitet nije poznat iako u nekoliko epizoda govori o svom poreklu mada svaku put drugačije, postoje takođe i epizode u kojima postoji teorija da je on samo plod Dilanove mašte (postoje likovi koji ne primećuju Gruča uopšte). Takođe u prilog tome je i da Gručo UVEK dodaje pištolj Dilanu iako se dešava da uopšte nije sa njim na tom mestu što je jedan od ključnih detalja stripa. Još jedna sličnost sa Šerlokom Holmsom je što Dilan takođe svira, ali ne violinu nego klarinet i svira samo jednu melodiju, a to je Tartinijev "Đavolji trliler", kompoziciju za koju postoje brojne kontroverzne priče o njenom nastanku. Umesto Lestrada tu je umorni inspektor Blok (verovatno u čast Bloha pisca "Psiha"). Inspektor Blok mu je jedini pravi prijatelj, jedni podsetnik da je nekada bio policajac, uvek je umoran, neraspoložen i govori kako ima samo još malo do penzije i ne želi ništa da rizikuje. Takođe jedna od bitnih stvari je da Blok ima strah od krvi i da redovno povraća na mestima zločina. Što se tiče slučajeva na kojima radi oni su različiti. Nekada su to klasične horor priče sa zombijima, duhovima, a nekada (u većini slučajeva) su priče na granici realnosti, priče koje se šetaju na tankoj liniji sna i jave toliko dobro da u nekim slučajevima čitalac ne može da shvati gde je i kuda ga sve priča može odvesti. Priče nisu direktno vezane iako se često prepliću (zato hvala izdavačima koji uvek naglase koji broj pogledati zarad više obaveštenja) i kroz sve njih se provlači plejada najrazličitijih i najuvrnutijih likova koje um može zamisliti.

≈≈ DDrruuggii MMeeddiijjii ≈≈ Postoje dve ekranizacije stripa od kojih je prva "Dellamorte dellamore" (eng. "Cemetery Man") (1994.) u kojoj glavnu ulogu glumi Rupert Everet upravo glumac po kome je Dilan nacrtan. U filmu se Dilan ne pojavljuje, scenario je radio Ticijano Sklavi, a priča je ustvari o čoveku koji je po osobinama isti Dilan Dog. Ovaj film je jedno od vrhunskih ostvarenja psiho-horor-trilera, ali iz nepoznatih razloga nije toliko bio popularan u bioskopima. Druga verzija je novije izdanje "Dylan Dog: Dead of night" (2011.). Film je od početka pa do kraja veoma diskutabilan. Prvo radnja se ne dešava u Londonu nego u Nju Orleansu (Holivud da može stavio bi da se film "300" događa u Njujorku), Dilana glumi Brendon Rut, Gručo se ne pojavljuje jer "Platinum Studios" nisu imali prava da prikažu njegov lik, naravno, Sklavi nije radio scenario, Dilanova buba

je crna sa belom haubom umesto obrnuto kao u stripu. Fanovi stripa uglavnom u širokom luku zaobilaze ovaj film i kivni su na njegovo postojanje.

≈≈ ZZAANNiiMMLLJJIIVVOOSSTTII ≈≈

Italijanski pisac Umberto Eko je izjavio: "Mogu da čitam Bibliju, Homera ili Dilan Doga nekoliko dana i znam da mi neće biti dosadno".

Strip se smatra najprodavanijim na svetu, statistički podaci govore da se preko milion kopija prodaje svakog meseca.

Iako je nacrtan po glumcu Rupertu Everetu, ime je dobio po pesniku Dilanu Tomasu.

2005. godine se pojavio film "Conastantine", gde smo u glumcu Kijanu Rivsu mogli da vidimo lika u svemu sličnom Dilanu Dogu osim u fizičkom izgledu i gde su tematika i radnja skoro isti kao u stripu. Sve u svemu, ako tekst smatrate možda konfuznim, preporučujemo da pročitate strip jer ćete videti da je Dilan sve što ne želite od sebe, ali i sve što želite, ili kako god ko to bude želeo da tumači.

Strana 17

O Igrici

Igrica „Disney Universe“ se našla na tržištu 2011. godine u oktobru mesecu (25. u Severnoj Americi / 28. u Evropi) pod izdavalaštvom čuvenog Disney Interactive Studiosa, razvijena od strane Eurocoma, dok joj je distributer EA Distribution. Podržavaju je mnoge platforme, poput: PlayStation 3, Xbox 360, Wii i kompatibilna je za Microsoft Windows. Ova akciona avantura se može igrati u single- playeru, kao i u multiplayeru. Maksimalno igrača je četiri.

Priča

Za razliku od Walt Disney World Quest: Magical Racing Tour igrice (u kojoj smo pisali u ToonZine broj 8), koja je vrlo svesno apsurdna i nelogična, ova igra je svesna same sebe, kao i sveta u kom se nalazi. Upravo su to i stilizacija glavni aduti igre. Stvoreni su kompjuterizovani svetovi čuvenih Diznijevih svetova, kako bi ljudi postali deo njih i iskusili ih. Međutim, strada od strane misterioznog virusa "Hex-a". Umesto prvobitne namene da upotpune doživljaje i šire radost među ljudima, one su okupirane od strane mnogih neprijatelja, kao i velikog broja smrtonosnih zamki. Na igraču je da uspostavi mir koji je nekada vladao tim svetovima.

Gejmplej

Ovaj platformer sadrži 54 dela i nivoi su raspoređeni po svetovima. Tu se ubrajaju:

• Alice in Wonderland • Pirates od the Caribbean • Wall-E • Monsters Inc. • Lion King • Alladin Sam gejmplej je vrlo jednostavan, te možete lakše da

izmajstorišete kontrolama za vrlo kratak period igranja. Za razliku od ostalih platformerskih igara, ova svakako igraču izlazi u susret i to upravo na „zahvalnim“ uglovima kamere. Gotovo se nikada nećete zagubiti, kamera se ne vrti, a ako koji predmet zasmeta na displeju - nestaje.

Inovativnost - imenica za koju se kaže da se ne viđa danas često. Svi teže ka tome da stvore nešto inovativno, ali danas se smatra da je to uzimanje jednog poznatog brenda i staviti redni broj pored imena istog. Nekada se smatralo da je inovativno adaptirati bajku u dugometražni animirani film namenjen za sve uzraste. Nekada je bilo inovativno da scenario za iste animirane filmove budu čuvene kompozicije i time začinile utisak publike. Inovativno je bilo animirati filmove putem računara. Daleko od toga da se danas zagubila ta reč. Ona svakako postoji, ali mnogi ne shvataju njeno značenje. Barem ne onako kako se ranije shvatalo. Nekada je inovativno značilo i „smelo“, „izazovno“ , „odvažno“.

Jednom dečaku je bio san da priča priče crtežima u pokretu, praćeni muzikom i glasom. Nekolicini

ljudi je bio san da unaprede tehnologiju, kako bi još više bogatili svoje likove. Mnogima je bio san videti sve njihove junake okupljene na jednom mestu. Sve se ostvarilo. Međutim, svi smo se navikli. Svi smatraju da to što je urađeno je najveći vrhunac koji se može dostići. Nasuprot narodnom verovanju - daleko smo još od toga. To i dokazuje igrica „Disney Universe“.

Strana 18

Igrica daje igraču potpunu slobodu da istražuje bilo koji svet, bez obzira na raspored. U PC verziji mora da se ide postepeno - svet po svet, pošto je svaki prvi nivo otključan, a svaki sledeći se otključava igranjem. U svakom svetu se kriju zlatne medalje, izazovi, kao i trofeji, pomoću kojih i otključavate ostale svetove. Cilj je otključati kostim koji se nalazi na kraju nivoa. Prikupljanjem pomenutih resursa, moguće je posle kupiti željeni

(otključani) kostim. Virus "Hex" (mala crna lebdeća kockica) kroz igru konstantno napada igrače i

šalje svoje minione sa kojim igrači moraju da se bore, ali u igri postoji i pomoćni "Virtual Information Cube", skraćeno "VIC", lebdeći plavi bot koji pomaže igraču. Kad ga igrač uhvati - on dobija određenu dodatnu moć ili ponekad samo pomoćne resurse.

Kao i u, već pomenutoj igri "Walt Disney World Quest: Magical Racing Tour" igrici, iako naslov

nosi Disney Universe, nećete imati priliku da uđete u kožu svojih omiljenih junaka... već ćete imati nekog drugog da uđe umesto vas. Moći ćete da upravljate svojim avatarima koji imaju mogućnot da nose kostime vaših omiljenih junaka. Ima 45 kostima, ne računajući sadržaj koji može da se downloaduje za PlayStation 3 i Xbox 360. Iako postoji samo 6 svetova, igrač ima paletu kostima iz raznih Dizni/Piksar ostvarenja - od Mikija i Šilje, Alise, Crvene Kraljice, Simbe, Aladina, pa sve do Trona i Pirata sa Kariba.

Dizajn i Grafika

Igrica nam daje do znanja da je kod nje stilizacija na prvom mestu, a tu je grafika jedan od vodećih faktora. Iako nije nalik onoj grafici iz Skyrima, ili Bioshocka, svakako je jasno i da ne mora da bude; čak i ne treba. Iako je grafika simplistička, dubinu igrici daju bogate teksture i animacija koji se nalaze na svakom objektu: od likova, zemlje, predmeta, do samog neba.

Muzika i Zvuk Zvučni efekti nisu preterano prisutni, a i oni koji jesu - repetativni su. Međutim, ovu igricu prati muzika

koja podseća na soundtrack-ove iz samih animacija po različitim svetovima. U svetu "Alice in Wonderland" igru prati soundtrack iz najnovijeg Bartonovog filma iz 2010. godine, dok se u svetu "Pirrates Of Carribean" nalazi muzika iz istoimenog filma.

Rezime

Iako je po mnogima priča možda previše jednostavna, a gejmplej i animacija šarenoliki, zaista, više od

toga zaista nije potrebno igrici. Igrica jeste namenjena mlađoj publici, koja i nema prilike da igra kvalitetne igrice u poslednje vreme, međutim ova dokazuje suprotno. Ima svačeg za svakog. Za sve uzraste. Klinci će uživati prolazeći kroz mnoge njima poznate svetove, a malo stariji će moći i da primete „umetničku“ stranu ove igrice i videti u njoj mnogo više nego što ostali vide, ono što zapravo i jeste - čista razonoda.

Definitivno svaka preporuka pogotovo za više igrača.

Strana 19

U ovom broju slavimo dva sedamdeseta rođendana! Pomislili biste da je to prilično mnogo, ali nijedan od naših „jubilejaca“ još uvek ne pokazuje nikakve znake starosti,

pa zato jedino što možemo je da im čestitamo!

Supermen

Jedan od sedamdesetogodišnjaka iz ovog broja je "Supermen" Maksa Flajšera. Svima nam je poznata priča o super-čoveku sa planete Kripton, koji pod maskom reportera Klarka Kenta vreba zlo i uvek je u pripravnosti da mu se

suprotstavi. Priča o Supermenu rodila se 1932. godine u obliku stripa, a devet godina kasnije pretočen je u crtani film u studiju „Fleischer“. Naime, 26. septembra 1941. emitovana je prva u nizu od 17 desetominutnih epizoda ove crtane serije.

Naslov ove epizode je bio prosto „Supermen“, a o njoj se često govori kao o epizodi o ludom naučniku. Ova epizoda je kasnije nominovana za Oskara. Kompletna serija je premijerno emitovana u bioskopima do avgusta 1943. godine. Bez obzira na svoje

godine, Supermen je i dalje „brži od metka, jači od lokomotive i može da preskoči visoke zgrade u jednom skoku“!

• Poznato je da su tvorci supermena Džo Šuster (Joe Shuster) i Džeri Sigel (Jerry Siegel), ali malo ljudi zna da je prvobitni prototip našeg superheroja bio zapravo zlikovac koji poseduje paranormalne sposobnosti i moć da kontroliše ljudski um.

• Supermen je nastao 1932. godine, ali u to vreme nije bilo izdavača koji je bio spreman da uloži novac u ovu priču. Strip je prvi put ugledao svetlost dana tek 1938. godine.

• Supermenov alter ego, Klark Kent, prvobitno je radio za agenciju „Daily Star“, a tek kasnije je promenio posao i počeo da radi za „Daily Planet“.

• Supermen je u početku posedovao vrlo ograničene moći. Kada je stvoren, nije bio isti onaj superheroj koji leti na neslućenim visinama iznad stratosfere, upotrebljava svoj rentgenski vid na Lois Lane, ili pomoću jakih zraka svojih očiju proseca objekte koji su inače nemogući za probiti. U početku je samo brzo trčao, bio šampion u dizanju tegova i skakao u dalj na velikim udaljenostima.

• Supermen je imao tajne prijatelje koji su bili sposobni da menjaju svoje fizičke i facijalne osobine, ne bi li ličili na Klarka Kenta. Kako bi se izbegla svaka sumnja, njegovi „super drugari“ su se prerušavali u Klarka Kenta i pozirali na fotografijama sa Čovekom od čelika. Prema tome, za javnost su Supermen i Klark Kent bili samo dobri prijatelji.

• Čuveni znak sa slovom „S“ je zapravo kriptonijski simbol za nadu. • Supermenova prva ljubav nije bila Lois Lane. Zaljubljivao se u razne devojke, uključujući i Lanu Lang, drugaricu iz srednje škole Lajlu

Lerol, kriptonijsku filmsku glumicu i Devojku sa Saturna (iz Legije Superheroja). Čak se zabavljao sa morskom sirenom sa Atlantide, koja se zvala Lori Lemaris, a takođe je bio ludo zaljubljen u junakinju Wonder Woman!

• Supermen nije slab jedino na kriptonit, veštičarenje i crna magija takođe mogu da ga oslabe. • Supermen putuje kroz vreme. Vraćao se kroz vreme ne bi li upoznao Viljema Šekspira, a takođe ga je posetila Legija Superheroja iz

tridesetog veka. • Možda ste čuli za kletvu Supermena. Ova urbana legenda kaže da će svako ko je imao bilo kakve veze sa ulogom Supermena nastradati

ili bankrotirati. Osim Kristofera Riva, ostale ličnosti koje su doživele neku nesreću su Marlon Brando (koji je igrao Jor-Ela, Supermenovog oca), Margot Kider (koja je igrala Lois Lane) i braća Flajšer (vlasnici studija „Fleischer“, koji je prodat produkcijskoj kući Paramount Pictures).

Dambo

Ko bi rekao da maleno slonče sa nesrazmerno velikim ušima već ima toliko godina? Bilo kako bilo, Dambo je već sedamdeset godina sa nama, ali je i dalje spreman da povremeno rastuži, a često i nasmeje decu širom sveta. Dambo je „rođen“ nepunih mesec dana nakon Flajšerovog Supermena, tačnije 23. oktobra 1941. godine, u studiju „Disney“, i vrlo brzo je nominovan za Oskara u nekoliko kategorija, od kojih je jednu i osvojio. U čast Dambovog sedamdesetog rođendana, kompanija „Disney“ je rešila da izda specijalno DVD i BluRay izdanje ovog filma u restauriranoj verziji visoke rezolucije.

• Film je koštao oko 800.000 američkih dolara, a produkcija je trajala samo 18 meseci. • Dambo je 1941. trebalo da izađe na naslovnici časopisa „Tajm“, ali se u međuvremenu dogodilo bombardovanje Perl Harbora, pa

je sirotog Damba zamenio japanski general Jamamoto. • Ovo je jedini Diznijev crtać u kom glavni lik ne govori. • Gospođa Džambo jedino progovara kada izgovara Dambovo ime. • Naziv cirkusa je WDP cirkus (WDP = Walt Disney Productions). • Volt Dizni u početku nije želeo da radi na ovoj priči. Da bi ga zainteresovali, scenaristi Joe Grant i Dick Huemer su podelili priču u

episode i ostavljali po jednu svako jutro na Voltovom stolu. Na kraju se Volt pojavio oduševljen sa rečenicom: „Pa ovo je sjajno! Kako će se završiti?“

•• Ovo je prvi Diznijev klasik objavljen na video-kaseti.

Strana 20

Eksperimentalni Prototip Zajednice Buducnosti (eng. EPCOT) je bio koncept koji je razvijao Volt Dizni pred kraj svog života. Ovaj grad u planu je bio namenjena svrha njegovog imanja koju je kupio blizu Orlanda u Floridi, da eventualno postane "Svet Volta Diznija". Njegova svrha je bila da ta "Zajednica budućnosti" stimuliše američke korporacije da stvaraju nove ideje za urban život. Volt Dizni je često bio citiran u opisu njegovog grada, "EPCOT će zauzeti svoje mesto sa novim idejama i novim tehnologijama koje izbijaju na čelo američke industrije. To će biti zajednica sutrašnjice koja će se stalno usavršavati. Uvek će biti prikazivani, testirani i demonstrirani novi materijali i novi sistemi." Posle smrti Volta Diznija 1966. većina njegovih ideja za ovaj planirani grad je bilo napušteno i "Svet Volta Diznija" za posetioce je otvoren 1971. samo sa Magičnim kraljevstvom i nekoliko hotela. Koncept je kasnije evoluirao u EPCOT tematski park u "Svetu Volta Diznija" za posetioce, koji je otvoren 1982. EPCOT grad sam po sebi, u skladu sa konceptima prezentovanim u EPCOT filmu, je bio baziran na veoma inovativnom ali prostom dizajnu, radijalnom konceptu. Baziran na konceptu koji je veoma sličan parku Diznilend, grad se radijalno prostire kao točak od unutra ka spolja. Gustina naseljenosti prostora se smanjivala kako se gubilo interesovanje za grad.

ŠŠEEZZDDEESSEETTEE GGOODDIINNEE U prošlom broju došli smo do 60-tih godina Diznijevog života. Kao što smo rekli, početak pomenutih godina je bio veoma uspešan za kompaniju i samog Volta, čak je i 1960. godine bio na čelu svečanosti povodom zimskih olimpijskih igara. Zatim je nakon par godina (napokon) dobio autorska prava za knjigu o magičnoj dadilji Meri Popins i ubrzo je i 1964. izašao i istoimeni animirano-igrani film (najuspešniji ostvarenje 60-tih godina). Već sledeće godine, Volt se posvetio poboljšanju kvaliteta ubranog života u Americi. Pokrenuo je novu ideju da napravi takozvani park "Dizni Svet" par milja udaljen od Orlanda u Floridi. Svet je trebao da sadrži novo magično carstvo koje bi bilo mnogo veće od samog Diznilenda. Zatim je napravio eksperimentalni prototip zajednice - maketu koja se zvala "EPCOT (Experimental Prototype Community of Tomorrow)", a koji je trebao da podstakne američke korporacije na kreativnost i razmišljanje o budućnosti.

U to vreme, Hanna-Barbera kratkometražni crtani serijali su nosili najveću popularnost, ali Volt nikad nije hteo da se takmiči u tome ko je bolji, već samo da se animacije što više proizvode. Kako je "Dizni imperija" rasla i finansijski teret je postajao veći, Volt jednostavno nije hteo da ulaže više u kratkometražne crtaće i tih poslednjih par godina svog života posvetio je pravljenju crtanih i igranih filmova. 12. avgusta 1965. godine, Diznilend je poželeo dobrodošlicu Mary Adams, koja je bila pedeseto-milioniti gost parka. Krajem 1966. godine Volt je imao zakazanu operaciju (popravku stare povrede) vrata koju mu je prouzrokovalo mnogogodišnje igranje polo-a (timski sport u kojem je cilj jašući na konju postići pogodak loptom koja se udara dugačkom palicom) u Rivijera Klubu u Holivudu. Drugog novembra, doktori iz bolnice ("Providence Saint Joseph Medical Center" koja se nalazila preko puta studija "Disney"), uočili su tumor na Voltovom levom plućnom krilu. Pet dana kasnije, biopsija je pokazala da se tumor proširio na celo levo plućno krilo. Posle odstranivanja leve strane pluća, doktori su saopštili Voltu da mu je ostalo od 6 meseci do 2 godine života.

... Volt Dizni - III deo - Finale priče o životu i radu Volta Diznija ...

Strana 21

"Forest Lawn" je američka korporacija koja poseduje lanac groblja i grobnica u vidu memorijalnih parkova u Kaliforniji.

Postoje "Cathedral City", "Covina Hills", "Cypress", "Memorial Park Glendale", "Memorial Park Hollywood Hills" i "Memorial Park Long

Beach".

Nakon nekoliko hemoterapija, Volt i njegova supruga su kratko vreme proživeli u Palm Springsu u Kaliforniji, ali kobnog 30. novembra Volt se srušio. Vatrogasna služba ga je oživela i hitno odnela u bolnicu gde je 15. decembra 1966. godine u 9:30h (deset dana nakon njegovog 65. rođendana) Volt Dizni preminuo od akutnog cirkulatornog kolapsa koji je izazvao rak pluća. Dizni je kremiran 17. decembra i njegov pepeo se nalazi u privatnoj grobnici Diznijevih u memorijal parku "Forest Lawn Glendale" u istoimenom gradu u Kaliforniji (mnogi počasni umetnici su sahranjeni tu: Hemfri Bogart, Sem Kuk, Erol Flin, Klark Gejbl, pa i Voltovi roditelji).

VVRREEMMEE PPOOSSLLEE VVOOLLTTAA DDIIZZNNIIJJAA Zbog Diznijeve prerane smrti par vizija koje je imao (projekti, filmovi, animacije, parkovi...) nikad nisu završene. Pored EPCOT-a, tu je i Ski Centar u Mineral Kingu (dolina u planinskom lancu - Sijera Nevadi, Kalifornija) za koje je čak doveo eksperte među kojima je najpoznatiji olimpijski ski-trener i dizajner ski-područja Willy Schaeffler koji je pomogao u planiranju takozvanog ski-sela koje bi bilo poptuno opremljeno. Kada se plan pretvorio u sprovođenje u akciju, Volt je preminuo. Isto tako, novi park u Floridi je završio Voltov brat Roj i preimenovao ga u "Walt Disney World Resort" u čast svog brata. Roj je učinio koliko god je u njegovoj moći da isprati želju i viziju svog brata. Napravljena su 4 tematska parka sa simboličnim ikonama, čiji je današnji sadržaj sledeći: (1) "Magično Carstvo" (Pepeljugin zamak), (2) "Epcot" (geodezijska sfera "Spaceship Earth"), (3) "Diznijev holivudski studio (Čarobnjakov šešir - nekad poznat kao "Earful Tower" - toranj sa ušima Miki Mausa, a danas je to Mikijev šešir), (4) "Diznijevo životinjsko carstvo" (Drvo života). Godinama su se parkovi dopunjavali počevši od 1967. godine gde je u planu prvobitno bilo samo Magično carstvo, a kasnije i ostali. Postoji dosta urbanih legendi oko Voltove smrti, od kojih je jedna da je njegovo telo smrznuto i da se nalazi između/ispod atrakcije "Pirati sa Kariba" u Diznilendu. Takođe, razlog tome je da bi trebalo telo odmrznuti onda kada se otkrije lek za rak. Pokretač trača je nepoznat, a priča se smatra netačnom iz mnogih razloga koji su se godinama otkrivali - od dokumentacije do logičnih trenutaka u datumima među kojima su: naučnici su tek u januaru 1967. godine prvi put uspeli da zamrznu ljudsko telo, a pomenuta atrakcija je otvorena tek na proleće iste godine. 1960-ta je godina kada je Roj napustio stolicu generalnog direktora kompanije Dizni i prepustio se kreativnom radi pri kompaniji (može se reći da se blagovremeno penzionisao). Međutim, tokom poslednjih dana života Volta dobio je sav Voltov vizionarski materijal sa instrukcijama kako da vodi i proširi kompaniju u narednih 5 godina i detaljni planovi "Walt Disney World Resort-a". Roj se vratio na predsedavajuću stolicu Dizni imperije 15. decembra 1966.

Roj Dizni (slika levo) je bio oženjen Ednom Francis sa kojom je imao jednog sina - Roja Edvarda Diznija (rođen 10. januara 1930. godine). Tokom svog života, uvek se trudio da ne bude u centru pažnje, sklanjao se od publiciteta i slave koji su proganjali Volta. Roj je bio izuzetno skroman i stidljiv i odgovaralo mu je da bude "u senci". Nakon što je "Walt Disney World Resort" otvoren, u oktobru 1971. godine Roj je definitivno otišao u penziju, i 20. decembra preminuo od moždanog udara na dan kad je trebao da otvori Božićnu paradu u Diznilendu. Sahranjen je u memorijal parku "Forest Lawn Hollywood Hills". Kompanija Dizni je ostala u kontroli Donn Tatum-a, Card Walker-a i Votlovog zeta Ron Miller-a. Donn tatum je prvi predsednik kompanije Dizni, a da nije član porodice. Na čelu kompanije je bio od 1971. godine do 1980. Card Walker je bio podpredsednik kompanije i kasnije je 1980. postao i predsednik nakon što se Donn penzionisao, sve do 1983. kad je i sam otišao u penziju, ali je nastavio da služi kompaniju kao konsultant sve do 1990., a ujedno

je bio i u upravnom odboru kompanije do 1999. godine. Ron Miller za razliku od prethodne dvojice, bio je Voltov zet , muž Voltove ćerke Dijane Mari Dizni sa kojom ima sedmoro dece. Nikad ga nije zanimala Dizni imperija koliko profesionalni fudbal, ali se negde oko 1957. godine na Voltovu molbu zaposlio u Dizni kompaniji na mestu producenta.

Strana 22

Ron Miller je umeo da kaže za Volta: "Uočljivo je bila odlična atmosfera dok je Volt bio živ. Ako se njemu nešto sviđalo, svi smo znali da to mora da bude nešto dobro, nešto uspešno. Očigledno, stvari nikad neće biti iste bez njega. Bio je veliki vođa, i na svoj način - genije. Za jednu njegovu genijalnost, drugih bi pedeset bilo potrebno da ispuni tu prazninu". 1980. godine Ron je postao predsednik dela kompanije koji se bavio produkcijom.

Još 1951. godine, Rojev sin Roj Edvard Dizni (slika levo) je počeo da radi za Dizni kompaniju kao asistent produkcije, a 1967. izabran je od strane Upravnog odbora da vodi Dizni kompaniju. U međuvremenu sa strane animacije, ređali su se uspešni dugometražni crtaći: "Robin Hood" (1973.), "Rescuers" (1977.), "Fox and the Hound" (1981.). "Disney" kompanija se udružila sa drugim produkcijskim kućama kako bi zajedno radili igrane filmove. Sa "Paramount Pictures" imala je zajednički poduhvat - igrani film "Popaj" 1980. godine, a "DragonSlayer" 1981. 18. april 1983. potpisan je ugovor sa kablovskim televizijama i osnovan Dizni kanal (The Disney Channel) preko koje su se puštale sve produkcije kompanije Dizni. Zatim je, Ron Miller osnovao "TouchStone Pictures" kao Diznijev filmski studio čiji je prvi film bio "Splash" 1984. godine. Bez obzira na porast slave celokupnog imena, uspeh Dizni kanala, popularnosti

tematskih parkova - finansijska strana Dizni kompanije je bila klimava. 1984. godine desila se korporativne bitka oko preuzimanja kompanije (poznate kao Prvi rat "Save Disney") gde se desila zamena predsednika i na mesto Rona Milera došli su Michael Eisner (do 2005.) i Frank Wells (bivši šef Warner Brothers-a, bio je predsednik Dizni kompanije do 1994.) kako bi se spasila i ojačala Dizni kompanija. Investitori (na čelu sa finansijerom Saul Stenberg-om) su imali nameru da demontiraju kompaniju i rasprodaju imovinu, i Roj E. je smatrao da je jedini način da kompanija opstane samo ako se dovedu prijateljski investitori (poslovni saradnici), a koji su ujedno u stanju da otkupe ponude koje su investitori nudili i time povrate kompaniju. Situacija se poboljšala i izgledalo je da Dizni kompaniju očekuje bolje vreme. 1993. godine šef studija Jeffrey Katzenberg otkupio je kompaniju "Miramax Films" (koja je 2010. godine prodata i ne pripada više Dizni korporaciji). Još par kompanija se spojilo sa Dizni kompanijom,a to su: "CapCities" i "ABC" (dve najveće američke medijske kuće). Sredinom devedesetih, Michael Eisner je sa svojim partnerima postavio plan šta je sve potrebno srediti i za parkove, filmove, studija, proširanje i investicije, ali dok su se neki predlozi ostvarivali, drugi nisu. Došla je kobna 1994. gde je Frank Wells poginuo u helikopterskoj nesreći. Jedan od najuspešnijih dugometražnih crtaća "Lion King" posvećen je upravo Wells-u. Malo nakon toga Jeffrey je dao otkaz u Dizni kompaniji i osnovao sopstenu firmu "DreamWorks SKG" sa partnerima Steven Speilberg-om i David Geffen-om jer Eisner nije hteo da imenuje Jeffrey-a kao naslednika Wells-ove pozicije već je za mesto predsednika postavio svog prijatelja Michael Ovitz-a. Ovitz je izdržao 14 meseci i 1996. godine napustio kompaniju kroz "raskid radnog odnosa bez greške" gde je uzeo paket otpremnine u vrednosti od 38 miliona dolara u gotovini i 3 miliona akcija koje su vredele tada oko 100 miliona dolara. Ceo slučaj je proizveo dugotrajnu parnicu koja je zaključena 10 godina kasnije u junu 2006. Kancelar William B. Chandler (Treći sud u Delaveru, odeljenje Vrhovnog suda) bez obzira na opisivanje Eisner-ovog ponašanja da je "daleko od onoga što akcionari očekuju i zahtevaju od onih kojima su akcije poverene" ipak je presudio u Eisner-ovu korist, kao i u korist Diznijevog Odbora jer ipak nisu povredili zakon. Roj Edvard je napustio mesto predsednika 2003. godine optužujući Eisner-a za mikromenadžerstvo (negativna vrsta upravljanja firmom gde direktor usko posmatra i kontroliše rad zaposlenih), neuspeh sa ABC tv mrežom, plašljivost koja se pojavila u zabavnim parkovima, kao i za odbijanje uspostavljanja jasnog poslovnog plana i za neuspehe na blagajnama za filmove koji su izašli 2000. godine. Zatim se, u martu 2004. organizovao godišnji sastanak akcionara Dizni kompanije gde su se okupili uglavnom bivši članovi odbora (na čijem čelu su bili Roj E. i Stenli Gold) i koji su povukli svoje punomoćje (oni sami su držali 43% akcija) kako se ne bi izabrao Eisner za direktora ponovo. U septembru 2005. Eisner-u je istekao ugovor i on je napustio kompaniju, a na njegovo mesto je došao njegov dugogodišnji asistent Robert Iger (zvanično tek od 1. oktobra). 5. jula iste godine, Roj Edvard se vratio u firmu na radno mesto "Director Emeritus" što znači direktor u penziji, a Diznilend je 17. jula proslavio 50 godina postojanja. 12 septembra otvoren je Hong Kong Diznilend, a izašao je i "Chicken Little" kao prvi film Dizni kompanije koji je koristio 3D tehnologiju. Svesni da veza između Dizni i Piksar (Pixar) postaje sve tanja, Robert Iger je počeo pregovaranje sa rukovodstvom "Pixar Animation Studios" na čelu sa Steve Jobs-om i Ed Catmull-ijem o mogućnostima spajanja te dve firme. Dizni bi kupio sve transakcije akcija u vrednosti od 7,4 biliona dolara. Dogovor je završen 5. maja i rezultat je taj da je Stiv Džobs postao najveći individualni akcionar (50,1%) i član Odbora direktora u Dizni kompaniji. Ed Catmull je ostao kao predsednik Piksar studija za animaciju, a bivši izvršni potpredsednik "Pixar" kompanije John Lasseter je postao direktor kreativnog centra u oba studija obe kompanije i postao glavni kreativni savetnik u "Walt Disney Imaginnering"-u (razvojna ruka svih parkova - pisali smo u II delu teksta o Dizniju, ToonZine broj 10).

Strana 23

Polica sa nekoliko nagrada i Oskara koje je Volt Dizni osvojio, među kojima je specijalni Oskar za "Snežanu i 7 patuljaka" u sredini. Polica se nalazi u hodniku porodičnog muzeja Volta Diznija u San Francisku.

Od strane odeljenja za animaciju i po njihovoj priči kompanija je donekle "stala na noge" po pitanju same animacije i taj period koji je trajao od sredine osamdesetih do kasnih devedesetih, nazvali su "Dizni Renesansa". Usledili su novi uspesi poput dugometražnih animacija "Who Framed Roger Rabbit" (1988.), "Little Mermaid" (1989.), "The Rescuers Down Under" (1990.), "Beauty and the Beast" (1991.), "Aladdin" (1992.), "The Lion King" (1994.), "Pocahontas" (1995.), "The Hunchback of Notre Dame" (1996.), "Hercules" (1997.), "Mulan" (1998.) i "Tarzan" (1999.), u međuvremenu i serije poput "Adventures Of The Gummi Bears", "Duck Tales" i "Gargoyles". Devet od 10 filmova iz takozvane Renesanse su nominovani za Oskara, a osvojeno je ukupno 11. 2009. godine napravljen je dokumentarac "Waking Sleeping Beauty" koji opisuje Dizni Renesansu u tačnom periodu od 1981. do 1994. godine. Nakon dugog vremena rada u Dizni kompaniji kao viši izvršni direktor i kao veliki akcionar Roj Edvard je preminuo od raka stomaka 16. decembra 2009. godine. Poslednji je član Dizni familije koji je vodio kompaniju. A u oktobru 2009. godine počela su gašenja manjih firmi i studija unutar Dizni korporacije. "TouchStone" je maksimalno smanjen, a "Miramax" ugašen i rasprodata je Miramaksova biblioteka filmova koja je sadržala oko 700 naslova. "ImageMovers Digital" (kompanija Roberta Zemekisa koju je Dizni korporacija kupila 2007.) ugašena je u martu, "Lyric Street" (muzički studio iz Nešvila) ugašen je u aprilu, brend "Power Rangers" sa ukupno 700 epizoda prodat je Haim Saban-u (vlasnik izraelsko-američke televizije) u maju, a u junu kompanija je napustila projekte određenih filmova. Boljitak se desio 31. decembra iste godine, kada je Dizni preuzeo "Marvel Entertainment, Inc" za 4,24 biliona dolara uz naznaku da neće uticati na Marvelove produkte ni na koji način. U septembru 2010. godine, smanjen je i studio "Disney Interactive", a u novembru su prodate dve stanice "ABC" mreže.

NNAAGGRRAADDEE 2009. godine, u San Francisku otvoren je "Porodični Muzej Volta Diznija" (eng. Walt Disney Family Museum) u kome se nalaze preko hiljade predmeta iz života Diznija sa displejima koji pokazuju njegovu karijeru i život i u kome se nalazi svih 248 nagrada koje je dobio. Jedini je koji je nominovan i koji je osvojio najviše Oskara (nominacija 59 ukupno, a osvojenih 22). Čak je dobio i 4 Oskara u samo jednoj godini (nijedna osoba nije dobila toliki broj Oskara u godini dana). Osvojio je i 7 Emmy nagrada. Na sve to poseduje i 4 specijalne, honorarne nagrade za mnoga ostvarenja. Prilikom svečanog otvaranja staze zvezda u Anahejmu, Volt je prvi dobio zvezdu u znak priznanja za značajan doprinos gradu Anahejmu i Diznilendu (koji se danas zove Disneyland Resort). Zvezda se nalazi na pešačkom ulazu u Diznilend. Volt takođe ima dve zvezde na popularnoj holivudskoj stazi slavnih (Bulevar Holivud) - jednu za filmove, drugu za televiziju. (U ToonZinu broj 8 smo opisali i objasnili holivdusku stazu slavnih). 1935. godine dobio "Nacionalni Orden Legije časti" - najviše odlikovanje u Francuskoj (koje je ozvaničio Napoleon Bonaparte 1802. godine). U septembru 1964. godine, Volt je primio "Predsedničku medalju slobode", a u maju 1968. - "Zlatnu medalju Kongresa" - dva najviša civilna priznanja u Americi. Ukrajinski astronom Lyudmila Georgievna Karachkina je 1980. godine otkrila asteroid (manju planetu) i nazvala je "4017 Disneya". Koncertna hala u Los Anđelesu je otvorena 2003. godine i nazvana "Walt Disney Concert Hall", a 6. decembra 2006. kalifornijski guverner Arnold Švarceneger i prva dama Marija Šriver uvrstili su Volta u "California Hall Of Fame" u muzeju istorije. U čast Volta Diznija, napravljen je i biografski dokumentarac "Walt - The Man Behind the Myth" 2001. godine. Narator je popularni glumac Dick Van Dyke (setimo se "Merry Poppins"), a režirao Jean-Piere Isbouts.

Godina Naziv animacije Nominacije za Oskara

Osvojeni Oskari

1989 The Little Mermaid 3 2 1991 Beauty and the Beast 6 2 1992 Aladdin 5 2 1994 The Lion King 4 2 1995 Pocahontas 2 2 1996 The Hunchback of Notre Dame 1 0 1997 Hercules 1 0 1998 Mulan 1 0 1999 Tarzan 1 1

Strana 24

ZZAANNIIMMLLJJIIVVOOSSTTII

Nakon tri godine od Voltove smrti, Lilijan se 1969. udala za John L. Tryens-a i

bila sa njim sve do njegove smrti 1981.godine. Posle se nije udavala. Lilijan Dizni je rođena 1899. godine, bila je starija od Volta 2 godine, a umrla

je od srčanog napada 16. decembra 1997. godine. Kompanija Volt Dizni je danas procenjena na vrednost oko 35 biliona

dolara, a imperija "Disney" sadrži 5 odmarališta, 11 tematskih parkova, 2 vodena parka, 39 hotela, 8 studija za filmove, 6 izdavačkih kuća, 11 mreža kablovske televizije i jednu zemaljsku televizijsku mrežu.

Sin Maxa Fleischera - Richard je radio za Volta 1954. na filmu "20.000 milja pod morem", a tridesetih godina, Maks i Volt su bili dva najveća rivala u svetu crtanog filma.

Unuka Voltovog partnera Ube Iweriksa - Leslie je 1999. uradila dokumentarni film "Ruka iza miša: Ub Iverksova priča" po kojoj je kasnije napisana i knjiga 2001. godine.

Nakon Drugog svetskog rata, raniji Ube-ov stil rada na animaciji su kopirali legendarni umetnici Osamu Tezuka i Shotato Ishinomori.

Diznilend je prvobitno trebao da se zove Disneylandia. Francuski filozof Jean Baudrillard (koji se uglavnom bavi temama realnosti i hiper-realnosti) izjavio je da je

Diznilend najrealnije mesto u Americi jer se ne pretvara da bude nešto drugo od onog što on zaista jeste - tematsko zabavni park. Ali isto tako, iskritikovao je kompaniju da ima sakrivenu korporativnu prirodu govoreći da je cela Dizni filozofija mami-para sa svojim malim sentimentalnim stvorenjcima u sivim krznenim kaputima i što se njega tiče da iza svih tih nasmejanih očiju vreba hladna, surova zver koja nas uhodi.

Diznijev holivudski studio "Earful Tower" je park u "Walt Disney World Resort"-u i predstavlja parodiju na Eifel Tower (Ajfelov toranj). To je bila Voltova ideja pošto su na studiju prvobitno stajale uši (eng. ears) Mikija Mausa.

U Dizni korporaciji postoji još par zanimljivosti koje se bave određenim delatnostima ili predstavljaju određeni termin kao što su: Disneynature (nezavisna filmska kompanija koja se bavi dokumentarcima o prirodi, osnovana 2008.), Disney Junior ( trenutno programski blok na Dizni kanalu, a od 23. marta 2012. godine treba da postane i zvanična američka kablovska i satelitska televizijska mreža; blok je osnovan 2011. a zamenio je postojeći blok "Playhouse Disney" koji je postojao od 1997.), Disney University (DU) (ima ih više, predstavljaju globalni entitet pod kojim članovi Dizni korporacije imaju niz mogućnosti, lični i profesionalni razvoj, obuku itd. Dizni Univerzitet nije akreditovan, ali kursevi škole su primarno razvijeni i vrhunski iskusni stručnjaci drže predavanja, prvi je osnovan malo nakon otvaranja Diznilenda).

Termin "Diznifikacija" (ili još "Diznizacija") predstavlja transformaciju nečega (obično društva u celini) da liči na Volt Diznijev zabavni park. U suštini, od strane radnika Dizni korporacije, termin predstavlja popravke i prepravke, izradu predmeta i pravljenje atrakcija na Diznijev način. Termin se čak koristi i u negativnom smislu i podrazumeva homogenizaciju potrošnje, trgovine i emotivnog rada.

Volt Dizni je bio pionir animacije, pogotovo animacije koja sadrži likove koji pokazuju osobine i osećanja. Od njegovih prvih animacija do danas, svako ko se pozabavio animacijom imao je jednu stvar na umu, a to je da se publika uvek veže za imaginarne likove. Svaki karakter iz animacije treba da utiče na publiku na bilo koji način. Sve njegove kolege, radnici, poznanici smatrali su ga majstorom pripovedanja i vizionarom koji ih je sve držao na okupu i inspirisao za mnoge stvari u životu.

Iako smo kroz ova tri broja ispričali priču o Voltu, izneli smo samo najosnovnije činjenice iz njegovog života i karijere. Nadamo se da smo uspeli da vam približimo sliku o Voltu i da će tekst uspeti da vas inspiriše kao što je nas dok smo ga pisali.

Strana 25

VVEELLIIKKII MMIIŠŠJJII DDEETTEEKKTTIIVV ((11998866..))

OOLLIIVVEERR II DDRRUUŽŽIINNAA ((11998888..))

U prošlom broju smo opisali Diznijeve klasike od početka 60-tih pa sve do sredine 80-tih godina kada je nastupila takozvana "Dizni Renesansa" (opisano u tekstu o Voltu Dizniju). Iako kad se kaže Diznijev klasik to možda podrazumeva animacije koje su rađene dok je bio živ, ipak su i naslovi koji su izlazili nakon njegove smrti izuzetno važni i mogu se svrstati u klasike zbog bajki po kojima su nastale. To je jednostavno bila i ostala tradicija dugometražnih crtanih filmova.

Snimljen nakon neuspeha animacije "Crni kazan", po knjizi „Bazil iz ulice Bejker“ od Iv Tajtus, ovaj film je svojim uspehom dokazao upravi Diznija da je njihovo animatorsko odeljenje još uvek profitabilno, i tako utro put nastupajućoj eri zvanoj "Dizni Renesansa". Bazil iz ulice Bejker, mišja inkarnacija Šerloka Holmsa, i njegov prijatelj Doktor Doson moraju da pomognu mladoj Oliviji da spase svog oca iz šapa pacova megalomanijaka Retigena, koji ima đavolski plan da se dokopa mišjeg prestola. Iako često smatran prvim dugometražnim animiranim filmom u kojem je korišćena kompjuterska animacija, ta titula pripada Crnom kazanu. Ipak, u Detektivu je po prvi put cela scena urađena pomoću kompjuterske grafike, konkretno scena u Big Ben-u. Ceo mehanizam ovog čuvenog sata iscrtan je na kompjuteru, a zatim prenešen u animacione ćelije i zatim su dodati likovi (to je ujedno prvi put da su tradicionalno animirani likovi dodati u kompjuterski animiranu scenu). Takođe, zahvaljujući kompjuterima, produkcija je trajala samo godinu dana. Glas glavnom zloći Retigenu pozajmljuje niko drugi do legendarni glumac Vinsent Prajs, neprevaziđeni majstor jeze i užasa. Animatori su skicirali Vinsentove šekspirske gestove koje je pravio tokom davanja glasa, i uneli ih u kretnje Retigena. Retigen je trebalo da bude mršav i slab, ali su ga izmenili kada je Vinsent prihvatio ulogu. Za Vinsenta ova uloga bila je ispunjenje životnog sna da da glas liku u Diznijevom filmu, i njegova najomiljenija uloga ikada. U sceni u kojoj se pojavljuje, glas Šerloka Holmsa je u stvari glas Bazila Retbona, glumca čuvenog po igranju Holmsa, preuzet sa čitanja priče „Avantura sa Ligom Crvenokosih“ za Caedmon Records 1966., izvedeno nekoliko meseci pre smrti gospodina Retbona. Miš Bazil je ime i dobio po ovom glumcu. Obzirom da Holms izgovara tekst iz navedene priče, može se pretpostaviti da se radnja crtaća odvija negde u jesen 1890. godine. Glas Hiramu Flaveršamu, Olivijinom ocu, pozajmljuje Alan Jang, koji je ispekao škotski akcenat dajući glas Baji Patku od 1977. pa nadalje. Gušter iz Retigenove bande pojavio se ranije kao Bil - gušter sa merdevinama u "Alisi". U sceni bega kroz radnju sa igračkama, među igračkama se nalazi muzička igračka slona koji duva mehuriće - Dambo. Takođe, muzičari vatrogasci na vrhu muzičke kutije su referenca na džez bend Dizni animatora Vorda Kimbala, koji je često nastupao u Diznilendu. Tokom prve scene u prodavnici igračaka u pozadini se vidi lutka koja nosi potpuno istu odeću koju će Bazil nositi pri ušunjavanju u Retigenov klub. Džon Kliz, čuveni Monti Pajtonovac, trebalo je originalno da pozajmljuje glas Bazilu. Na kraju je to ipak bio Beri Ingam. Tobijev lavež je recikliran iz "Maze i Lunje", kao i scena sa kočijom pred koju iskaču glavni likovi dok jure prema Bakingemskoj Palati. Ovo je poslednji Dizni film koji je koristio stari standardni zvučni efekat groma. Pesmu „Let me be good“ je originalno trebalo da peva Madona, međutim, nakon razmatranja i Lajze Mineli, ipak je odlučeno da je peva Melisa Mančester. Film je bio uspešan po izlasku, zaradivši 25.336.794 dolara, sa budžetom od 14 miliona, i pobravši dobre kritike, i preporuke od kritičara Siskela i Eberta. Drži rejting od 80% na internet agregatoru filmskih pregleda, Rotten Tomatoes. Uspeh ovog filma omogućio je snimanje "Male Sirene", 3 godine kasnije.

Inspirisan „ Oliverom Tvistom“ Čarlsa Dikensa, ovo je peti Diznijev film čija se radnja odvija u vreme izlaska filma, i dvadeset sedmi animirani Dizni film po redu. Mače beskućnik Oliver pridružuje se bandi pasa kako bi preživelo na ulicama Njujorka 80-tih, ni ne sluteći da je bolji život odmah iza ćoška. Ali jednom kad postaneš deo diskutabilnog društva, nije tako lako iskobeljati se. U ovom Dizni filmu je po prvi put kompjuterska animacija korišćena obilno, ne samo za određene sekvence – neboderi, vozovi, automobili, Feginov skuter i klimatična jurnjava podzemnom železnicom su sve proizvodi kompjuterske animacije. S obzirom na količinu posla, po prvi put je osnovano celo odeljenje za kompjutersku animaciju.

Oliver je bio prvi Dizni mjuzikl još od „Lisice i goniča“ iz 1981., i neka vrsta testa, nakon čijeg uspeha kompanija Dizni odlučuje da se celu sledeću deceniju opet posveti mjuziklima. Takođe, Oliver je prvi film u kojem su mnogi stari zvučni efekti zamenjeni novima.

Strana 26

MMAALLAA SSIIRREENNAA ((11998899..))

Oliver je bio prvi film koji je uključivao reklame za proizvode iz stvarnog sveta, od kojih su najprominentniji bili Coca Cola, Sony, USA Today i Ryder Truck Rental. Kompanija Dizni je kasnije izjavila da ovo nije bilo plaćeno reklamiranje, već zarad realizma, jer je nemoguće dočarati Njujork bez reklama. U sceni gde Dodžer peva „Why should I worry?“, upoznajući Olivera sa Njujorkom, mogu se videti Pongo iz Dalmatinaca, i Džok, Peg i Poverljivko iz Maze i Lunje. Jedini likovi izvedeni direktno iz svojih Dikensovskih parnjaka su Oliver, Dodžer, Fegin i Sajks. Animatori su fotografisali ulice Njujorka za referencu, koristeći kamere postavljene 18 inča iznad zemlje kako bi dobili pseću perspektivu. Fegin nosi sat sa likom Mikija Mausa. Vidljiv je na njegovoj ruci u krupnom planu u sceni dok čeka da Oliverova bogata

vlasnica donese novac za otkup. Ples pasa baziran je na koreografiji Boba Fosea. Rano u razvoju filma, odlučeno je da će biti nastavak "Spasioca". Producenti su onda odlučili da priča nije ubedljiva i

počeli su od nule. Jedino što je ostalo od originalne ideje je Njujork kao mesto dešavanja, i neke sličnosti između Dženi i Peni.

Kada se Oliver probudi nakon spavanja na kamionskoj gumi, jedan od ljudi koji prolaze pored uličice gde je spavao jeste Rodžer iz Dalmatinaca (tip sa braon kosom, plavom majicom i pantalonama).

Titovo puno ime je Ignjacio Alonzo Hulio Frederiko de Tito. Uloga Sajksa je ponuđena Marlonu Brandu, ali je on odbio iz straha da će film biti neuspeh. Stiv Martin i Bart Rejnolds

su razmatrani za ulogu Dodžera, dok je Patrik Stjuart razmatran za ulogu Fransisa. Tokom izlaska filma, MekDonalds je prodavao božićne muzičke ornamente koji su sadržali dva glavna lika - Olivera i

Dodžera, kao početak višegodišnjeg dogovora o zajedničkoj promociji međusobnih licenciranih proizvoda. Uspeh Olivera je doveo do objave plana od strane potpredsednika animacije Pitera Šnajdera da Dizni izdaje animirane filmove na godišnjem planu. Od 1988. "Disney Feature Animation" je izdao bar jedan film godišnje, osim 1993. i 2006. Iako finansijski uspešan, sa ukupnom zaradom od 74 miliona dolara do 2008. godine, "Oliver" nije naišao na pozitivan odziv kritike. U emisji „ Siskel i Ebert “, Siskel je mišljenja da Oliver nije na nivou Dizni zaveštanja, i da je priča previše fragmentovana, dok Ebert daje jedva prelaznu ocenu, misleći da je film neuvredljiv i bezazlen. Halivelov filmski vodič naziva film epizodičnim i siromašnim šarmom, sa nagoveštajima stila u animaciji tek tu i tamo. Nominovan je za Zlatni Globus za najbolju originalnu pesmu „Why should I worry?“, zatim za nagradu "Young Artist" za najbolji porodični dugometražni film u kategoriji animacije, i Golden Reel nagradu za najbolju montažu zvuka, koju je i osvojio.

Film „Mala sirena“ je dvadesetosmi Diznijev klasik i ostaće upamćen u istoriji kao poslednji crtani film kompanije Dizni koji je ručno nacrtan i snimljen analognom kamerom. Ipak, nije ceo film nacrtan ručno. Scena venčanja je izuzetak i urađena je kompjuterski. Za ovaj film je upotrebljeno hiljadu različitih boja na hiljadu i sto pozadina i uradjeno je preko milion crteža. Najupečatljivija je svakako boja repa male sirene koja je napravljena specijalno za ovaj film i nazvana je Arijel. Zahvaljujući bojama, film je vrlo živopisan, ali smatra se i da je ovo Diznijev animirani film sa najviše specijalnih efekata posle filma "Fantazija". Samo za izradu scene oluje, koja u filmu traje dva minuta, bilo je potrebno godinu dana. Zanimljiv je i podatak da su režiseri insistirali da svaki od milion mehurića bude ručno nacrtan. Ali, vratimo se sa ovih tehničkih detalja na bajku. Sve je počelo 1837. godine kada je objavljena bajka „Mala sirena“ Hansa Kristijana Andersena koja je do danas ostala nepresušna inspiracija za mnoge umetnike, pa je mnogo puta adaptirana na pozornici i filmu. I sam Volt Dizni je želeo da napravi animirani film o ovoj hrabroj i požrtvovanoj sireni, ali mnoge okolnosti mu to nisu dozvolile. Srećom, osamdesetih godina, njegovi naslednici iz Dizni studija ne znajući za to dobijaju istu ideju, ali je i ostvaruju. Problema je ipak bilo, a jedan od njih je bio i taj što je 1984. godine snimljen film „Splash“ koji ima sličnu tematiku, pa je tim koji je radio na filmu „Mala sirena“ morao da uloži dosta truda kako bi se ova dva filma razlikovala. Ako ste se ikada zapitali zašto Arijel ima crvenu kosu i jedina je crvenokosa Dizni princeza, odgovor je: da bi se razlikovala što više od plavokose sirene iz filma „Splash“. Da bi Arijel bila što realnija, stvaranju Diznijeve junakinje pomogla je glumica Sherri Stoner koja je kasnije bila i model za Belle iz filma „Lepotica i zver“. Iako je fizički izgled crvenokose sirene originalan i neobičan, ipak se mnogi slažu da podseća na Alisu iz filma „Alisa u Zemlji čuda“, a tome doprinose velike oči, široko čelo, mala usta i brada. Ova Diznijeva junakinja nije specifična samo po svom izgledu ili po tome što je sirena, već simpatije gledalaca osvaja pre svega svojom ličnošću. Diznijeve heroine uvek imaju svoje snove koje tokom filma slede, ali su malo toga uradile kako bi ostvarile svoje želje, za razliku od Arijel. Kako bi započela svoj život van mora, žrtvuje svoj glas kojem su se svi divili. Naravno, njena želja je da se uda za princa u koga je zaljubljena i da žive srećno do kraja života, ali iza te želje se krije i želja za životom na kopnu, želja da postane ljudsko biće. Mnogi je upravo zbog toga što je aktivna u ostvarivanju svog sna, nazivaju prvom savremenom Dizni princezom. Arijel je u filmu jedna od kćeri boga mora Tritona, iako je u grčkoj mitologiji Triton jedan od sinova boga mora, Posejdona. Arijel je najmlađa kćerka, ljubimica sestara i oca, a njeno ime na hebrejskom znači Božji lav (eng. Lion of God). Andersenova bajka „Mala sirena“ spada u književne klasike, ali se film o sireni koja se zaljubljuje u čoveka razlikuje od originalne bajke. Kao i uvek, tužni detalji su izbegnuti pa se crtani film završava venčanjem Arijel i Erika, a u originalnoj bajci sirena se pretvara u morsku penu i umire. U filmu postoji nekoliko scena u kojima Arijel sedi usamljena na steni u pozi koja podseća na čuvenu statuu Male sirene u Kopenhagenu, rodnom gradu Hansa Kristijana Andersena.

Strana 27

LLEEPPOOTTIICCAA II ZZVVEERR ((11999911..))

AALLAADDIINN ((11999922..))

Film je dobio dva Oskara: za najbolju originalnu muziku i pesmu "Under the Sea". Za Oskara je nominovana i pesma "Kiss the girl". Za uspeh pesme "Under the Sea", najzaslužnija je kraba koja je privukla najviše simpatija gledalaca. Početna zamisao je bila da Sebastijan ima britanski akcenat ali je ipak odlučeno da ima naglasak sa Jamajke što se pokazalo kao odlična ideja i što je bilo odlućujuće za nastanak pesme nagrađene Oskarom. Poruka ovog crtaća kaže da je prava ljubav uvek vredna žrtava koje zbog nje podnosimo.

Snimljen po francuskoj bajci „La belle et la bete“, crtani govori o princu koji je zbog svoje surovosti pretvoren u zver i o lepoj devojci koja je zarobljena u njegovom dvorcu. Naravno, čaroliju može uništiti samo prava ljubav i zver mora da se zaljubi - ali ljubav mora da bude uzvraćena kako bi ponovo postao princ. Belle (na francuskom znači „lepa“) je skromna devojka koja se ne uklapa u svakodnevni život francuskog gradića. Ona je zaljubljena u knjige, a čitajući mašta o ljubavi koja će se jednom i njoj desiti. Producenti filma su želeli u odnosu na originalnu bajku da poboljšaju lik devojke koja se zaljubljuje u zver i pronalazi u njemu nežno ljudsko srce. Smatrali su da Belle treba da bude nesvesna svoje lepote i učinili su je malo neobičnom i neprilagođenom. Belle je jedina osoba u svom gradu koja nosi plavu garderobu što na simboličan način prikazuje koliko se razlikuje od ljudi iz svog okruženja. Kasnije

upoznaje zver koja takođe nosi plavu garderobu i koja se ne uklapa u svoje okruženje. Ona mašta o ljubavi kakva je opisana u romanima, a na početku filma dok peva pesmu „Little Town“ i sedi pored fontane, u rukama drži otvorenu knjigu u kojoj su nacrtani ona i zver. Kako bi lik lepe i skromne devojke bio što vernije dočaran, za model je izabrana Šeri Stoner, a glas je pozajmila Pejdž O’Hara (Paige O’Hara). Pejdž je na snimanju scene kada Belle tuguje za zveri plakala tako da je režiser zaustavio snimanje i uplašeno je pitao da li je dobro, na šta je ona odsečno odgovorila, istog trenutka izašavši iz lika: „Glumim“. Animatori Dizni studija su već imali dosta iskustva u crtanju ženskih likova, ali lik Zveri nije bilo lako osmisliti. Glen Keane, animator Zveri, stvorio je sopstvenu hibridnu zver kombinujući grivu lava, bradu i glavu bika, kljove i nos divljeg vepra, muskulaturu gorile, noge i rep vuka i veliko i nezgrapno telo medveda. U filmu se ne spominje ime zveri, ali se pretpostavlja da se zove princ Adam. Dosta pažnje je poklonjeno izgledu dvorca i dosta truda je uloženo da bi dvorac zaista bio francuski. Umetnički direktori su putovali u Loire Valley gde su proučavali velike francuske rokoko slikare XVIII veka kako bi ambijent bio zaista evropski. Mnoge slike u dvorcu su uprošćene verzije poznatih slika Vermera, Rembranta, Goje, a dvorska biblioteka dosta liči na ovalnu čitaonicu Nacionalne biblioteke Francuske u Parizu. U Diznijevim filmovima uglavnom postoji lik koji se izdvaja po tome što je simpatičan ili duhovit. U ovom filmu je to šoljica za čaj Čip (Chip). Prvobitna namera je bila da se Čip pojavi samo u jednoj sceni, a da muzička kutija ima ulogu da privuče simpatije gledalaca. Međutim, Čip je oduševio producente pa su mu proširili ulogu. Često se dešavalo da Dizni kompanija ne snimi film iz prvog pokušaja ili da je posle smrti Volta Diznija snimljen film koji je on želeo da snimi. Tako je film „Lepotica i zver“ snimljen iz trećeg pokušaja. Volt je pokušao da uradi ovaj film tridesetih i pedesetih godina. Ovo je prvi animirani film koji je nominovan za Oskara za najbolji film, a do 2009. godine je bio i jedini. Izgubio je od filma „Kad jaganjci utihnu“ ali je osvojio Zlatni globus. Film je imao šest nominacija za Oskara, a dobio dva: Najbolja originalna muzika i Najbolja pesma "Beauty and the Beast". Možda ovakav uspeh muzike iz filma i ne iznenađuje s obzirom na činjenicu da pesme čine dvadesetpet minuta filma i da se samo 5 minuta radnja odvija bez ikakve muzike. Ujedno ovo je prvi Diznijev animiran film za koji je pre snimanja napisan scenario koji je bio primaran u odnosu na animaciju. U ranijim filmovima se priča razvijala uporedo sa animacijom. U stvaranju filma je učestvovalo 370 ljudi od kojih su 43 bili animatori, a film je posvećen Howard Ashman-u koji je napisao tekstove za pesme, ali je preminuo pre nego što je film završen. Na kraju filma se može pročitati posveta: „Našem prijatelju Hovardu, koji je dao sireni njen glas, a zveri njenu dušu. Bićemo mu večno zahvalni“.

„Aladin“ je najuspešniji film 1992. godine. Doneo je zaradu od preko 217 miliona dolara u Americi i preko 504 milona dolara širom sveta. Film je dobio dosta pozitivnih kritika i smatran je najduhovitijim i najzanimljivijim crtanim filmom ikada. Ipak, bilo je i onih koji su ga kritikovali i nazivali „rasističkom besmislicom“. Film je osvojio brojne nagrade, među kojima su dva Oskara za najbolju originalnu muziku i najbolju pesmu "A Whole New World" za koju je dobijena i nagrada Zlatni globus. Ipak, najvažnije je to što je potpuno osvojio srca gledalaca širom sveta i naterao ih da razmisle o svojim željama i o čaroliji u svom životu. Priča o siromašnom mladiću koji mašta o životu u sultanovoj palati i pronalazi čarobnu lampu pomoću koje ispunjava svoje želje, inspirisana je arapskom narodnom pričom iz „1001 noći“. Pri izradi filma, prvo je osmišljen lik Aladina, a tek kasnije je napisan scenario i osmišljeni su drugi likovi. Dakle, ovo je možda i jedini Dizni crtani film u kojem je princeza sporedan lik. Prvobitna ideja je bila da Aladin ima 13 godina i da se u filmu ima majku, ali su animatori kasnije odlučili da Aladin ima 18 godina, da se zaljubi se u princezu i da nema roditelje kako bi njegovo siromaštvo još više došlo do izražaja.

Strana 28

KKRRAALLJJ LLAAVVOOVVAA ((11999944..))

Kada je doneta odluka da Aladin ima 18 godina, posvećeno je više pažnje njegovom fizičkom izgledu. Prvobitna zamisao je bila da liči na glumca Majkl Džej Foksa, ali producenti su smatrali da nije dovoljno privlačan ženama i složili su se da treba više da liči na Toma Kruza. Što se tiče stvaranja lika Aladina, zanimljiv je podatak da je njegov animator gledao snimke repera M.C. Hamera kako bi što uverljivije nacrtao Aladinove pantalone pri različitim pokretima. Svaki lik ovog crtanog filma je imao svog animatora, ali oni su se konsultovali oko scena u kojima se pojavljuje više likova. Bilo je velikih teškoća zato što se Aladinov animator nalazio na Floridi, a Jasminin u Kaliforniji. Najzanimljiviji lik, po mišljenju mnogih, svakako je duh iz čarobne lampe. Pri stvaranju duhovitog duha, animatori su sve vreme imali u glavi Robina Vilijamsa iako su postojali predlozi da duhu glas pozajmi neko drugi (Stiv Martin, Edi Marfi..). Ipak, uloga je pripala neponovljivom Robinu Vilijamsu i „Aladin“ je time postao prvi animirani film u kome velika filmska zvezda pozajmljuje glas. Naravno, to nije prošlo bez teškoća, jer tako je to uvek sa velikim zvezdama. Za ovu ulogu je Robin Vilijams dobio MTV filmsku nagradu za najbolji komični performans. Zanimljiv je podatak da je Robin za vreme snimanja glasova, toliko improvizovao da je snimljeno 16 sati materijala. Za vreme snimanja ovog filma, često je razgovarao preko telefona sa Stivenom Spilbergom koji je tada radio na filmu „Šindlerova lista“. Naravno, ni ti razgovori nisu prošli bez šala, a neke od njih su snimljene i upotrebljene u filmu. „Aladin“ svakako je neobičan po tome što je radnja smeštena u jedan arapski grad. Dizajn boja je inspirisan starim persijskim minijaturama i Viktorijanskim slikama iz srednjeg veka. Jedan od dizajnera je otputovao u svoj rodni grad, Ispahan, u Iranu, kako bi imao što bolji osećaj kako film treba da izgleda. Iz Ispahana je doneo oko 2000 fotografija. Drugi dizajner je zamislio šemu boja koja je inspirisana pustinjom. Plava boja (boja vode) označava dobro, crvena (boja vatre) označava zlo, a žuta (boja peska) je neutralna. Zato Džafar koji je zao nosi crvenu garderobu, a Jasmin koja je puna vrlina, plavu. Dizni kompanija je po ko zna koji put napravila uspešan film sa već tradicionalnim elementima: romantičnom pričom, humorom, pobedom dobrog nad zlom i naravno poukom. Pouka ovog filma bi bila da pri izboru svojih želja treba da budemo iskreni, skromni i pre svega nesebični, kako bi naš život ličio na magiju.

Jedan od vrhunaca animacije koja je bila Dizni Renesansa 90-tih godina prošlog veka, i neka vrsta univerzalnog prevodioca za detinjstva nekoliko generacija, "Kralj Lavova" je proizvod svojevrsne mešavine kultura, budući inspirisan biblijskim pričama o Josifu i Mojsiju, Šekspirovim Hamletom i afričkim epom o Sunjati, i začinjen Dizni magijom. "Kralj je mrtav, živeo kralj!" E, pa, nije uvek tako jednostavno, što će otkriti mladi lav Simba, sudbinom vraćen u predele svog detinjstva, odakle je pobegao posle velike nesreće. Razvoj crtaća je počeo uporedo sa animiranim filmom "Pokahontas", za koji su verovali da će biti uspešniji. Preko 600

animatora, umetnika i tehničkog osoblja radilo je na ovom filmu tokom celokupne produkcije. Animatori likova su proučavali stvarne životinje kao referencu, a studio je tokom produkcije nekoliko puta posetio Džim Fauler (eminentni ekspert za divlje životinje) sa asortimanom lavova i drugih stanovnika Savane, kako bi pomogao animatorima da prikažu likove i njihovo ponašanje što autentičnije. Deo tima otputovao je u nacionalni park „Kapija pakla“ u Keniji, kako bi stekli što bolji utisak o ambijentu u kojem se film dešava. Po parku je kasnije modelirana Kraljevina lavova. Najprominentnija scena u kojoj je korišćena kompjuterska animacija je scena stampeda gnuova, za koju je bilo neophodno napisati potpuno novi kompjuterski program za modeliranje, koji je omogućavao stotinama kompjuterski animiranih životinja da trče zajedno, a da se ne sudaraju. Nekoliko različitih gnuova je modelirano u 3D programu, umnoženo sto puta, oslikano da izgleda kao da su crtani rukom, i date su im nasumične staze niz padinu planine kako bi sve izgledalo kao autentično, nepredvidljivo kretanje krda. Pet specijalno obučenih animatora i tehničara provelo je više od dve godine radeći na ovoj sceni koja traje dva i po minuta. Ostale scene gde je korišćena kompjuterska animacija su simulacija kamere tokom pratećih kadrova, bojenje, osvetljenje i čestični efekti. Originalno naslovljen „Kralj džungle“ - film je trebao biti o lavovima koji žive u džungli, dok animatori nisu shvatili da lavovi ne žive u džungli. "Kralj lavova" je prvi Diznijev film sinhronizovan na zulu jezik za afričko tržište. Originalni koncept dizajna pozadina bilo je evociranje šarene i grafičke prirode afričkih tkanina i plemenske umetnosti. Međutim, ovo je davalo filmu odveć stilizovani izgled, pa se produkcijski tim odlučio za epski, mistični izgled koji se može videti u filmu danas. Priča ima elemente i mita o Ozirisu starodrevne egipatske mitologije. Kralja (Mufasu/Ozirisa) ubija njegov brat (Skar/Set) i zakoniti naslednik (Simba/Horus) biva prognan. Ubijeni kralj se pojavljuje u formi duha kako bi poučio svog sina, i kada naslednik dovoljno sazre, vraća se da se osveti očevom ubici. Nekoliko imena likova bazirano je na rečima svahili jezika : Šenzi – varvarski, divalj, necivilizovan; Pumba – neuk, lenj, nepažljiv; Sarabi – fatamorgana; Rafiki – prijatelj, drug; Simba – lav, hrabri ratnik; Mufasa – navodno ime poslednjeg kralja Bagada naroda, raseljenog za vreme britanske kolonizacije Kenije; Nala – dar.

Nejtan Lejn i Erni Sabela su originalno probali za uloge hijena, ali se ekipi toliko svidela njihova međusobna dinamika da su mislili da bi bili sjajni kao Timon i Pumba. Pumba je prvi lik u Dizni filmovima koji ispušta gasove.

Pesma koju Rafiki peva je popularna afrička dečija pesmica. Kada Mufasa priča Simbi o velikim kraljevima prošlosti, u širokom kadru zvezda može se videti silueta Miki Mausa.

Takođe, na kraju scene gde Mufasa objašnjava Simbi da su zvezde stari kraljevi, na nebu se vidi sazvežđe Lava. Za razliku od ostalih lavova u crtaću, Skaru se uvek vide kandže. Animatori su bili toliko oduševljeni Džeremi Ajronsom

dok je davao glas Skaru, da su dali Skaru Ajronsove crte lica.

Strana 29

PPOOKKAAHHOONNTTAASS ((11999955..))

Scena u kojoj hijene proteruju Simbu (sa desna na levo) samo je obrnuta i ponovo iskorišćena kada se Simba vraća da se suoči sa Skarom (sada se kreće sa leva na desno).

Hijene su u filmu prikazane kao glupe i zle, dok u stvarnosti pegave hijene imaju inteligenciju i srčanost jednake lavovima, razvijenu socijalnu strukturu, i mnogo manju verovatnoću da će nauditi svojim mladima od lavova.Takođe, iako su u filmu hijene predstavljene kao potpuni strvinari, lavovi strvinare ulove hijena koliko i hijene ulove lavova.

Na posebnom prikazivanju samo za njega, Elton Džon je primetio da je iz filma izostavljena ljubavna tema. Borio se da je vrate, i kasnije je osvojila Oskara.

U junu 2008. godine "Kralj lavova" je rangiran na četvrtom mestu Top liste 10 najboljih animiranih filmova Američkog filmskog instituta.

Pretvoren je u brodvejsku predstavu 1997. godine . Predstava je osvojila 6 Toni nagrada, uključujući Nagradu za najbolji mjuzikl.

Iako je Dizni bio optužen da je pokrao elemente japanske anime serije „Kimba, beli lav“, do danas tvrde da su sve sličnosti potpuno slučajne.

Džejms Erl Džons i Medž Sinkler koji daju glasove Mustafi i Serabi već su jednom pre zajedno glumili afričkog kralja i kraljicu, u filmu „Coming to America“. Šon Koneri je originalno bio zamišljen kao glas Mufase.

Za zvuk lavlje rike korišćena je rika tigrova, jer lavlja rika nije bila dovoljno jaka.

Pesme u filmu napisali su Tim Rajs i Elton Džon, dok je Hans Zimer komponovao muziku. Muzički album filma bio je četvrti najprodavaniji album 1994. i najprodavaniji muzički album nekog filma.Film je osvojio Zlatni Globus u kategoriji Najbolje filmske muzičke pratnje, i dva Oskara u kategoriji Najbolja originalna muzika i Najbolja pesma „Can you feel the love tonight“. Film je pokupio univerzalno dobre kritike, osvojio Zlatni Globus u kategoriji najbolji mjuzikl, a i jedan je od tri Dizni filma koji su dobili nagradu Zlatni Globus u kategoriji Najboljeg filma. Rodžer Ebert ocenio ga je kao „vrhunsku animaciju, poučno iskustvo koliko i zabavno“. U junu 2011. godine film je dospeo na listu 25 najboljih animiranih filmova Tajm magazina. Drži rejting od 88% na internet agregatoru filmskih pregleda "Rotten Tomatoes".

Jedna od najlepših Dizni princeza, iako nikada neće živeti u dvorcu, nema balske haljine i ne udaje se za princa, zaista je postojala. „Pokahontas“ je prvi animirani film Dizni studija koji je zasnovan na priči o istorijskoj ličnosti, a do filma „Mulan“ bio je i jedini. Iako u stvarnosti Pokahontas nije bila tako lepa i nije bila zaljubljena u Džon Smita, njen život je poslužio kao inspiracija za jednu divnu priču o ljubavi i pomirenju sa ljudima i prirodom. Pokahontas (1595.-1617.) je bila kćerka indijanskog poglavice i pravo ime joj je bilo Matoaka što znači „mala čigra“, a kasnije je promenila ime u Rebeka. Pokahontas je zaista spasila život Džon Smitu, ali tada je imala 12 godina i nije bila zaljubljena u njega. Živela je u Virdžiniji, u indijanskom plemenu koje je bilo prilično civilizovano i imalo je neko znanje o Evropljanima. Važna inspiracija za izgradnju lika Dizni princeze bili su zapisi Žan Žak Rusoa u kojima se pominje „otmena divljakuša“. U filmu je baš tako i prikazana, kao divlja, slobodna, zaljubljena u prirodu i avanture, ali i otmena, plemenita, ljubazna i saosećajna. Kćerka poglavice je usnila čudan san sa strelicom koju treba da prati i pokušava da odgonetne njegovo značenje. Otac joj saopštava da želi da je uda za najhrabrijeg među Indijancima, ali ona kaže da ne može da se uda za njega jer je previše ozbiljan. Detinjasta indijanka je čvrsto odlučila da sluša svoje srce, i ubrzo u Virdžiniju stiže britanski brod koji čitavom indijanskom plemenu donosi opasnost, a princezi ljubav. Dok poglavica zabranjuje svima da komuniciraju sa strancima, njegova mezimica se zaljubljuje u lepog i hrabrog Džon Smita. On joj govori o životu u Londonu, a ona njega uči kako se treba ponašati prema prirodi i kako „slikati bojama vetra“. Očaran njenom plemenitošću, mudrošću, i lepotom, Džon Smit shvata da Indijanci nisu divljaci i da je njegov narod nepravedan prema njima. Pokahontas pokušava da urazumi oca i da pomiri zaraćene strane, ali joj to ne uspeva. Za ljubav Indijanke i Britanca navija jedino baka Vrba koja savetuje Pokahontas da sluša svoje srce. U prvoj verziji je lik bake Vrbe napisan za muški lik, duha reke, a pesma „Just Around the Riverbend“ je napisana s namerom da je on otpeva. Međutim, odlučeno je da ta uloga pripadne ženskom liku zato što treba da da Pokahontas majčinski savet. Pored bake Vrbe, Pokahontas ima još prijatelja i prva je Dizni junakinja koja ima najbolju drugaricu - Nakomu (obično su princezama jedini prijatelji životinje). I Pokahontas ima takve prijatelje, a to su rakun Miko i kolibri Flit koji u filmu ne govore kako bi film bio što ozbiljniji i realističniji. Jedina je Dizni princeza koja nosi nacionalnu garderobu, a najupečatljivije je to što se na kraju filma ne udaje za svog princa i ne živi sa njim srećno do kraja života. Džon Smit je ranjen dok je pokušavao da zaštiti poglavicu i mora da se vrati u Britaniju na lečenje, a Pokahontas ne želi da napusti svoju zemlju. Jedna od najlepših ljubavnih pesama iz Dizni filmova je pesma „If I Never Knew You“ koja je izbačena pošto je deci bila dosadna. U trenutku kada je izbačena, bila je skoro u potpunosti animirana, samo nisu dodate boje. Ipak, za DVD izdanje filma animacija je završena i pesma je dodata. Lik Pokahontas se smatra jednim od najlepše i najrealisitčnije animiranih likova kompanije Dizni. Tome je doprinela njena elegancija i prirodni pokreti. Pedesetpet animatora je radilo na njenom liku, a model je bila Indijanka Irene Bedard koja je i pozajmljivala glas kako bi naglasak zaista bio indijanski. Osim nje, kao inspiracija za lik lepe Indijanke, poslužile su i Naomi Kempbel i Kristi Turlington. Džonu Smitu je glas pozajmio Mel Gibson. Animatori su ovaj film ocenili kao najteži od svih koji su ikada napravljeni u Dizni studiju. Kompleksne šeme boja i facijalne ekspresije su, između ostalog, učinile da se na filmu radi pet godina. Od filma se mnogo očekivalo, srazmerno trudu koji je uložen. Verovalo se da će biti nominovan za Oskara u kategoriji za najbolji film. Premijera je održana u Central Parku, a prisustvovalo je sto hiljada ljudi što je rekord najposećenije filmske premijere. Nažalost, film nije doživeo očekivani uspeh zato što se bavi temama za odrasle i ne obraća se deci toliko koliko su raniji Diznijevi filmovi.

Strana 30

U eri vladavine Pixar-a, Dreamworks-ov crtać "Kung Fu Panda" je doneo blago

osveženje u ovom svetu stvarajući odličnu mešavinu starih i novih tehnika, odlične animacije i još bolje akcije i humora. Nastavljajući putem prvog dela, "Kung Fu Panda 2" donosi dobru količinu humora i akcije ali na mnogo dubljem nivou. Panda Po

(Zmajski ratnik) se bori sa svojim duševnim nemirom dok pokušava da otkrije istinu oko svoje prošlosti. Iako je malo sazreo i smanjio struk i dalje ima problema sa svojim kung fu veštinama. Kada ga učitelj ŠiFu poziva na trening kako bi ga naučio tajnom unutrašnjeg mira

dobijaju vesti da je Šen, izgnani princ staroga kraljevstva, ponovo u pokretu i da ga moraju zaustaviti po svaku cenu. Po i Ljuta petorka (Furious Five) kreću na svoju misiju neznajući za povezanost između Šen-a i njegove izgubljene porodice. Radnja drugog dela ovog kung fu flika je otišla malo dalje od standardne zabave za decu i daje pomalo dramski pogled na celu priču. Borba Poa sa svojom prošloću i unutrašnjim mirem dok pokušava da zaustavi zlog Šen-a da osvoji zemlju upotpunjuje ovaj crtani i diže ga na viši nivo. Humor je svakako i dalje prisutan i imaćete dovoljno smehotresnih momenata, a sve to je upotpunjeno sa fenomenalnom animacijom koja dočarava priču savršeno. Svaki momenat je uklopljen, akcione scene žestoke ali razumljive dok je sam prikaz emocija naših heroja gotovo ljudski. Jedna od najvećih pohvala je korišćenje tradicionalne kineske animacije u nekim od scena. Svakako bi valjalo pomenuti i glumačku ekipu koja je odlično odradila posao ali i pojačana sa nekoliko legendi iz akcionih filmova. Van Damme, Jackie Chan, Michelle Yeoh i drugi upotpnjuju ovaj crtani na veoma blizak način jer i oni sami su bili deo sveta borilačkih veština i čine ga mnogo bližim ovom žanru. Sve u svemu, borba svetla i mraka, jing i janga je dobila drugu dimenziju u ovom nastavku kada su ubačene i malo ozbiljnije teme. Deca manjeg uzrasta možda u potpunosti neće shvatiti ovu priču ali akcione scene, animacija, boje i humor ih neće ostaviti ravnodušnim. Možda ne toliko zabavan (za mlađe) kao i prvi deo, ovaj crtać zaslužuje visoku ocenu i thumbs up za celu ekipu.

Ah, Božić, taj praznik praznika savremenog doba. Beskrajna kupovina, beskrajno jedenje, beskrajne

čestitke, beskrajne reklame i filmovi. Svuda uokolo neki beskrajni entuzijazam, da se čovek prosto umori od svega toga, pa čak i Deda Mraz. Ali ne i njegov mlađi sin Artur, koji će prodrmati nekoliko generacija svoje porodice iz dremeža rutine i sukoba ponosa, pokazavši im da si Deda Mraz onoliko koliko ti je stalo, a ne koliko su ti moderne sanke i navigacioni sistem.

Urađena u 3D kompjuterskoj animaciji, ova britansko-američka koprodukcija na početku deluje kao već milion puta recikilirana formula božićnog filma koji treba da vam ogromnom kutlačom

saspe praznični duh u grlo, ali negde usput, sasvim nenametljivo, dobija jednu nežnu i duhovitu dušu, koja klišee čini potpuno svarljivim. Možda zato što se ne libi da svoje likove učini na momente i previše ljudskim i grešnim, pa se do kraja ima utisak da je gledalac zaista prešao neki put zajedno sa njima, i razvio neka osećanja prema njima, iako ne uvek najprijatnija. Film je zaista prilagođen svim uzrastima, od humora do priče, i nema ničeg diskutabilnog što bi sprečilo celu porodicu da provede sjajnih sat i po vremena u bioskopu ili ispred malog ekrana i DVD plejera. Animacija je odlična, mada nije ništa novo ni revolucionarno u odnosu na prethodne 3D animacije, jednostavno je podređena radnji i, u momentima kada dolazi do izražaja, nema nijednu bubuljicu ili čudan razdeljak. Kao i animacija, glasovi se posebno ne ističu, iako možda ljudima koji ne vole piskutavost vilenjaci mogu zadati malu glavobolju. Većina ima akcente govornih područja Velike Britanije, sa još ponekim etničkim, tu i tamo. Sjajno se slažu sa ličnostima, i znatno doprinose njihovom oživljavanju. Glavne glasove pozajmljuju Džejms Mekavoj (Artur), Hju Lori (Stiv), Bil Naji (Pradeda Mraz), Džim Brodbent (Deda Mraz), Imelda Stonton (Gospođa Mraz), Ešli Džensen (Brajoni) i Ramona Markez (Gven). Muzička podloga je … pa, evo, pokušavam da se setim nekih momenata koji bi se isticali, ali nema ih, ono što se javlja stapa se sa radnjom, u maniru muzike situacije. Nema vokalnih numera, osim što Artur voli da peva božićnu pesmu sa vremena na vreme, i Bil Naji peva „ Make Someone Happy “ tokom završne špice. Moram priznati da zaista nisam očekivao da se tako dobro zabavim, nasmejem i budem dirnut uz ovaj film, budući da sam pripadnik starije i ciničnije generacije i veteran tog spanaća božićnog duha koji se pumpa u sve božićne filmove. Međutim, ovo ostvarenje me je jednostavno osvojilo, tiho i strpljivo, svojim luckastim humorom i ljudskim portretisanjem Deda Mraza, koji prelazi put od simbola do čoveka i nazad, pokazujući da simboli nisu samo čarape ili rukavice, već da zavise od čoveka kako bi imali značenje.

Strana 31

Tokom svojih više od 100 godina postojanja, animirani film, kao umetnički pravac, trudio se da širi svoje vidike, pripoveda priče najrazličitijih vrsta i sadržaja, i kao i svaki pravac doživeo je uspone i padove u svom kvalitetu, talentu i raznolikosti. Međutim, zašto je onda tako popularno mišljenje da su crtaći samo za decu? Otkad postoji to poimanje da je animacija jeftina dečija razbibriga? I da li je na pomolu uklanjanje takvog stereotipa?

Da bi smo to otkrili moramo se vratiti na početak 20. veka, u doba kad je animacija tek stvorila sebi mesto u svetu filma. Tokom dvadesete decenije, pioniri animacije kao što su Maks Flejšer, Pet Salivan i Volt Dizni, predstavljali su publici nove proboje u svetu animacije preko likova kao što su Klovn Koko (Flejšer), Mačak Feliks (Salivan) i Srećni Zeka Osvald (Dizni). Ovo rivalstvo je dostiglo novi nivo pojavom zvučnog filma - Salivanov Feliks je pao u zaborav kao zvezda nemih filmova, dok su se Dizni i Flejšer svim snagama trudili da novim trikovima u animaciji i što simpatičnijim likovima nadmaše jedan drugog. Međutim, dok je Dizni osvajao publiku Mikijem Mausom koji je više imao ulogu tradicionalnog dobrodušnog i pravednog heroja, Flejšerovi Bimbo i Beti Bup su predstavljali buntovnički, mangupski mentalitet koji je godio mladima - seksualne aluzije, šovinizam, politička satira... sve do uvođenja Hejsovog Koda koji je (između ostalog) zabranjivao seksualne aluzije i inuendo, koji su u mnogome doprinosili šarmu Beti Bup, koja je ubrzo zatim izgubila na popularnosti, dok nije u potpunosti nestala sa velikih ekrana. Flejšerov Mornar Popaj će u izvesnom periodu tokom tridesetih zaseniti Mikija, ali već početkom četrdesetih, usled sukoba sa Paramaunt studijom kao i sa svojim bratom i bliskim saradnikom Dejvom, era Maksa Flejšera će biti pri kraju.

Za to vreme, jedan drugi gospodin u Vorneru je izmišljao potpuno novu vrstu crtanog ludila - Fred "Teks" Ejveri, 1937. u crtanom filmu "Gicin lov na patke" prvi put je javnosti predstavio Patka Daču, a 3 godine kasnije u filmu "Divlji zec" i Duška Dugouška - dva lika koji su svojim specifičnim ludačkim humorom promenili svet crtaća. O daljoj evoluciji ovih likova, tokom vremena su se starali Ejverijevi bliski saradnici i učenici kao što su Bob Klempet, Čak Džons i Robert MekKimson, dok je Ejveri, usled nesuglasica sa Vornerovim producentom, Leonom Šlezindžerom, otišao u MGM. Za razliku od Vornera, u MGM-u, Ejveri je imao potpunu kreativnu kontrolu, i tokom perioda u MGM-u (po mnogima, vrhunac njegove karijere) Ejveri je stvorio nezaboravne i provokativne likove kao što su Vuk, Drupi, Seksi

Crvenkapa, i Blesava Veverica. Kao što je to bio slučaj i kod Flejšera, šarm Ejverijevih crtaća je taj što, za razliku od Diznija, čiji su crtaći uglavnom promovisali idealizam i pozitivne moralne vrednosti, motivi u Ejverijevim crtaćima su uglavnom bili zrelijeg i ciničnijeg sadržaja. Ejverijevi likovi su mangupi, provokatori i anarhisti primitivnih poriva kao što su pohlepa i sujeta.

Strana 32

U isto vreme u MGM-u, Vilijam Hana i Džozef Barbera i njihovi crtaći o Tomu i Džeriju, bili su konkurencija Ejveriju (slika desno). Ako takođe uzmemo u obzir i Ejverijeve učenike, Klempeta, Džonsa i MekKimsona koji su za Vorner Braders pravili fantastične crtaće sa Duškom Dugouškom, Patkom Dačom i ostalim likovima, 40te i 50te su predstavljale zlatno doba nadrealnih crtaća bizarnog i zrelijeg humora. Nažalost, krajem 50ih i početkom 60ih, ovaj veliki period za animaciju, ugroziće (i eventualno, okončati), novi medij na pomolu zvani televizija. Dok su neki filmski stvaraoci kao što su Volt Dizni i Alfred Hičkok, prepoznali rastući uticaj novog medija i prihvatili ga, studiji kao što su Vorner i MGM su i dalje želeli da dovode ljude u bioskope. Zato početkom 60ih, jedini crtaći koju su se mogli naći na televiziji su uglavnom bili stranog porekla, najviše iz Japana i Rusije. Prvi studio koji je proizvodio animaciju za televiziju bio je novooformljeni studio Hane i Barbere koji je bio u stanju da u nedeljnim intervalima pravi crtaće sa minimalnim budžetom. Crtani likovi kao što su Medved Jogi, Pas Haklberi i Piksi i Diksi, koji su se prikazivali u jutarnjim terminima kad bi ih gledala deca, bili su vrhunac TV animacije, sve dok se Hana i Barbera nisu okušali u animaciji za prajm tajm termin (termin izmedju 19 i 22 časa), tj. kad televiziju gleda cela porodica. Prvi ovakav uspešan eksperiment bila je Porodica Kremenko, a onda su za njom usledili nešto manje uspešni Džetsonovi, Mačor Mika (Top Cat), kao i Džoni Kvest koji je značajan po tome što je prvi ozbiljan akcioni crtani film Hana-Barbere. Nakon Džonija Kvesta usledila je nekolicina drugih akcionih superherojskih crtaća kao što su Svemirski Duh, Berdmen, i Moćni Majtor koji su se davali u dečjem programu, u kojem se takođe ubrzo nakon ukidanja našao i Džoni Kvest. Međutim, iako su ovi crtaći bili veoma popularni, grupe zabrinutih roditelja su negodovale nasilje i druge vrste sadržaja, navodno, neprikladne za decu. U isto vreme, krajem 60ih gotovo svi veliki studiji za animaciju kao Vorner Braders i MGM bili su pozatvarani. Kratki bioskopski crtaći više nisu bili profitabilni, usled sve veće dominacije televizije, a usled cenzura i žalbi, televizijska animacija je jedino preživljavala u dečjem programu i to u formi veoma razvodnjenih, bezazlenih smejurija sa smešnim životinjama i dosadnih superheroja koji su više propovedali nenasilje i pristojnost nego što su se borili protiv zla. I naravno kao rezultat toga, animacija više nije bila u interesu mladih i starijih, i ostaće u toj kolotečini dosta vremena, dok je po nekima još uvek u njoj.

Međutim, već tokom sedamdesetih, pojaviće se novi umetnici iz različitih delova sveta, koji će (ili bar pokušati) dokazati šta sve animacija zaista može. Naime, veliki japanski stvaralac Osamu Tezuka, koji je praktično oživeo stripovsku i crtanu industriju u Japanu, imao je cilj da približi animaciju odraslima. I s tim, 1969., njegov studio "Mushi Production", objavio je animirani film "Hiljadu i Jedna Noć", prvi u Japanu sa sadržajem za odrasle, i koji je već godinu dana kasnije praćen filmom "Kleopatra". Nažalost, nijedan od ova dva filma, nisu bila uspešna, jer su bili isuviše bizarni i čudni da bi bili shvaćeni ozbiljno. Jedan kritičar je "Kleopatru" ocenio kao "dečji crtać sa golim grudima". U isto vreme, u Americi postaje sve popularniji koncept crtaća za odrasle u andergraund krugovima, pretežno zahvaljujući Ralfu Bakšiju, i njegovom animiranom filmu "Mačak Fric" iz 1972, rađen prema istoimenom stripu Roberta Kramba - socijalnoj satiri sa životinjama na mestu ljudi, sa dosta seksa, nasilja i drogiranja. Nekoliko godina nakon "Mačka Frica",

usledila je serija drugih nezavisnih animiranih ostvarenja koja su se oslanjala na provokativan sadržaj - "Heavy Metal" izlazi 1981., a već sledeće godine izlazi "Rock and Rule", dok je projekat Hana-Barbere "Rock Odyssey" trebao da bude pušten u bioskope u to vreme, ali ne samo da je usled brojnih problema u produkciji bio završen tek 7 godina kasnije, nego do dana današnjeg nije objavljen u Americi ni u jednom mediju. Osim u posebnim kultnim krugovima, nijedan od ovih filmova nije postigao neki naročiti uspeh, usled nezanimljivih priča, loše animacije, eksploatisanja seksa i nasilja, kao i pretežnog oslanjanja na muziku, zbog čega mnogi ove filmove vide zapravo kao reklame za tadašnje popularne rok izvođače. Ali za razliku od Amerike, neke druge zemlje će imati više uspeha na ovom polju.

Strana 33

1979. godine, britanski režiser, Martin Rozen, pravi animiranu adaptaciju romana Ričarda Adamsa "Watership Down", koja će dobiti velike pohvale, ali i neka negodovanja jer je po nekima suviše mračan i strašan za crtani o zekama koje govore. 4 godine kasnije, Rozen će adaptirati još jedan Adamsov roman, "The Plague Dogs", ali sa nešto manjim uspehom.

Međutim, u Japanu, osamdesete su obeležile jedno novo doba za animaciju. Naime, zahvaljujući procvatu japanske ekonomije tokom osamdesetih, velike sume novca su bile ulagane u japanske industrije, pa samim tim i u animaciju. Jedan od simboličnih naslova ovog doba "Anđelovo jaje" Mamorua Ošiija, koji iako nije postigao finansijski uspeh, i dalje je veoma popularan među ljubiteljima animacije i ostaje simbol vremena kada su animirani filmovi u Japanu uživali veliki budžet, talentovano osoblje, ali i kreativnu slobodu svojih autora. Osamdesete su predstavljale zlatno doba "OVA" (originalna video

animacija) - animiranih filmova i mini serija, pravljenih isključivo za video izdanja. Naslovi kao što su "Bubblegum Crisis", "MD Geist", "Dangaioh", "Gall Force" i "Gunbuster" bili su omiljeni među ljubiteljima anima, a i dan-danas u mnogim anime (a i u drugim filmskim) ostvarenjima, mogu se videti uticaji iz njih. Napokon, ne može se pričati o ovom dobu, bez spomenuti jedno od najuspešnijih ostvarenja - "Akira" Kacuhira Otomoa, za koje se činilo da će napokon doneti animaciji legitimnost i interesovanje od strane šire javnosti. Međutim, anime je uskoro mučio novi problem - imidž. Naime, pošto su u "Akiri", a i u mnogim drugim naslovima uz njega, prisutne scene eksplicitnog seksa i brutalnog nasilja, anime je sve više bio loš glas da su pune perverznih horor boleština. Krivica za ovo poimanje, verovatno se može pripisati popularnim filmovima Jošiakija Kavadžirija kao što su "Wicked City", "Ninja Scroll" i "Vampire

Hunter D", ali bez sumnje naslov koji je prestrašio javnost je "Urotsukidoji" Hidekija Takajame, rađen prema stripu Tošia Maede. Ovaj zloglasni anime, poznat po brojnim grotesknim scenama nasilja i silovanja je izazvao takvu reakciju, da su video klubovi i prodavnice masovno uklanjali anime izdanja ili su ih jednostavno sve postavljali na police sa pornografijom. Tek će se krajem devedesetih ovakvo poimanje animea ublažiti masovnim uspehom Pokemona. Međutim, ni tu nije bio kraj, jer nakon emitovanja poznate epizode Pokemona od koje su brojna deca navodno podobijala epilepticne napade, i sloboda animatora je bila znatno ograničena.

U deceniji između 20. i 21.veka najviše udela u uspešnoj animaciji za odrasle imali su Hajao Mijazaki sa "Princezom Mononoke" (koja je ipak ostavila gomilu dece i roditelja zaprepašćene) i Satoši Kon (inače učenik Kacuhira Otomoa) sa naslovima kao što su "Perfect Blue", "Tokyo Godfather" i "Paprika". Nažalost, Kon je preminuo prošle godine u 46.godini života dok je radio na animiranom filmu "Dream Machine".

U poslednjih nekoliko godina, izgleda da je sve više animiranih filmova koji za ciljnu grupu imaju i decu i starije, za šta izgleda publika ne mari. Ako pogledamo IMDB-evu nedeljnu listu 10 najgledanijih filmova, gotovo uvek ćemo naći bar jedan animirani film. Što se tiče Japana, trenutno preovlađuju anime žanra "slice-of-life", koje se bave životima i frustracijama mladih i odrastanjem, kao i kontroverzni žanr "moe" koji izaziva negodovanja jer predstavlja patetične likove (najčešće devojčice) obuzete melanholijom i depresijom i kod kojih se očekuje da bude ekstremne simpatije i saosećanje kod gledalaca.

Danas se može sa sigurnošću reći da se stariji sve manje i manje stide da pokažu interesovanje za animaciju, međutim kao što je to slučaj i kod igranih filmova, lakše, razumljivije i smešnije teme će uvek bolje prolaziti kod publike umesto tema i motiva koji bi ih izazvali i pružili im nove ideje. Da li je tako bolje, prosudite sami.

Strana 34