TEORIJE LINOSTI

Nema osobe koja nije, u svakom trenutku, ono to je bila i ono to e biti Oskar Vajd

Teorije linostita je linost?Opti utisak- pars pro totoPojam odreen je izborom teorijskog okvira, nivoa objanjenja, jedinice analize ta je teorija?Nauni sistem koji sa svojim definicijama, opisima i objanjenjima, terminologijom i metodologijom ima funkciju formiranja konceptualnog okvira za selekciju i organizaciju informacija, njihovu integraciju i interpretaciju i olakava komunikaciju i razmenu saznanja

Teorije linostiTeorija linostiSaznanja o mentalnom ivotu uobliena u celovit sistem- definisanje i povezanost elemenata strukture i objanjenje dinamike i razvoja linosti

LinostKarakteristian nain miljenja, oseanja i ponaanjaRazliitost u odnosu na druge i konzistentnost u odnosu prema sebi

Definicija linosti- OlportLinost Dinamika organizacija psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i miljenje

Crte linostiNeuropsihika struktura sposobna da drai uini funkcionalno ekvivalentnim i vodi dosledne oblike adaptivnog i stilskog ponaanjaeksplanatorna irina- slinost ponaanja u mnogim specifinim situacijama

Elementi teorijeElementi- jedinice analizeTipovi- sve bitne karakteristike neke klase, grupisanje svojstava u skupoveStruktura- sklop, povezanost osnovnih svojstava Dinamika-unutranji faktori koji pokreu i integriu ponaanje-motivi, interakcija strukturalnih jedinica, Razvoj-neprekidan proces promene, faktori uticaja, stadijumi

Stanje u oblasti teorija linostiTeorijski pluralizampsihodinamske, humanistike, teorije crta, teorije uenja, kognitivne, interpersonalnepreklapanja- kontradikcije- specifinosti

Metateorijski okvir:Empirizam- kumulativni fragmentalizamKonstruktivizam- alternativni modeli Eklekticizam- razliita saznanja bez sintezePersonalizam-idiografski pristup

ProblemiObuhvatnost sloenost fenomena, multidisciplinarnost, Graenje teorije- proizvoljnost, stvaralatvoProblem merenja- interakcijski uticajiDoslednost- promenljivost ili stabilnost atributa koji odreuju ponaanje u situaciji Normalnost- odredjivanje kriterijuma i granica razdvajanja normalnog i patolokog, Istinitost- paralelna egzistencija konkurentskih modela-kriterijumi validnostiIndividualna specifinost pojedninca

Graenje teorijeIzvori saznanja

psihometrijske studije i interpersonalna posmatranja,klinika posmatranja iz psihijatrijske i psihoterapijske praksedruge psiholoke teorije- opta i kognitivna psihologija, teorije razvoja,teorije drugih nauka- genetika, fiziologija, filozofija- interdisciplinarnost

Graenje teorijeIstorijski kontekstdrutvena zbivanja, nauna saznanja

Linost tvorcabiografija, crte, stavovi, vrednosti

Perspektiveneuronauke-neurofizioloke osnovebihevioralna genetika- naslee i iskustvo psihodinamska- uloga nesvesnog, prolostbihejvioralna- naueno ponaanje- situacioni determinizamkognitivna- prijem i obrada informacijasocio-kulturna- kulturoloke razlikeekoloka interakcija sistemafilozofska- epistemologija, fenomenologija, egzistencijalizam

Razlike pristupa- fokus

Adaptivna funkcija- bio-socijalni determinizam Ponaanje- objektivizacija- bihevioristiInterpersonalna situacija- izolovana linost je fikcija Ljudska situacija- izbori, kreativost, proaktivnost (svrhovitost, smisao)

Pristupi linostiEgzistencijalistiki- ko sam ja; kakav treba da budem- etika, spiritualnost Empiristiki- ta je ovek- metode naunog istraivanja i naini objanjenjaPersonoloki- presudna uloga unutranjih determinanti, individualnost Situacionistiki- spoljne determinante- teorija linosti bez linostiInterakcionistiki- dvosmerni uticaji, vie metodoloki okvir nego teorija

Zajednika polazitaHolizam-linost je celina, integracija delovaElementi-analiza, karakteristike i merenjeStruktura - povezanost elemenataDinamika- odnosi i interakcije Postojanost sklopaInterakcija linosti i sredineMerila linosti u celini- adaptiranost, normalnost, zrelostGeneralizacija-linost uopte, ne pojedinac

DIHOTOMIJE Subjektivno- objektivno (doivljaj- ponaanje) Elementarizam -holizam (celovitost- parcijalizacija) Kvantitativno- kvalitativno (merenje, nauka) Statino- dinamino (aktivnost, motivacija)Endogeno- egzogeno (naslee- iskustvo)Determinizam- indeterminizam (naslee, sredina - sloboda izbora) Prolost- budunostKognitivno- afektivnoSvesno- nesvesnoInterpersonalno- intrapersonalno

LinostLinost = crte temperamenta i karakteraLinost = crte linosti+ sposobnostiSposobnosti- odvojeni deo ili element celinePsihologija individualnih razlika

Pojam temperamentaOsnova emocionalnog ispoljavanjaBrzina, promenljivost, Snaga emocionalnog reagovanja,Tipina emocionalna stanja, raspoloenjaEnergetski atributi- aktivitet, nagoniStilistike karakteristike Genetski determinisan

Tipologija temperamentaHipokrat (5. vek pne); Galen (2. vek pne)Dimenzije: intenziteta (jako - slabo), promenjivosti (sporo - brzo) i kvaliteta (dominantno raspoloenje) Kolerik-jaka oseanja, impulsivnost, bes, Flegmatik- reaguje retko i sporo, neosetljiv,Melanholik-reaguje retko, intenzivno, tuga, briga, neaktivan, spor Sangvinik- uravnoteen, prijatan

Tipologija temperamentaKremer - telesna graa i temperament Piknika konstititucija- nii, deblji; ekstroverti, optimisti, otvoreni, drueljubivi, hedonisti, MD psihoze Astenina konstitucija - mravi, visoki; introverti, ozbiljni, uzdrani, askete, schAjzenk 4 tipa temperamnta kombinacija dimenzija Ekstroverzije i NeuroticizmaKloninder- 4 dimenzije temperamenta- Zavisnost od nagrade, Izbegavanje kazne, Potraga za uzbuenjem, Perzistencija

KarakterOsnova socijalnog ponaanjaSkup osobina koje se ogledaju u drutvenom ponaanju

Voljni aspekti (upornost, doslednost, samokontrola) Moralni aspekti ponaanja

Dosledno postupanje uprkos preprekama i u skladu sa moralnim principima

KarakterRegulie ponaanja u odnosu prema: Sebi - realizam, kritinost, volja, samopouzdanje,Drugima - otvorenost, poverenje, altruizam,Radu - disciplina, odgovornost, aspiracije,

KarakterTipovi: Teofrast, Frojd, From, Pek, Cloninger,

Razvoj:uenjem iz socijalnih relacija, na osnovama temperamenta i sposobnostiPorodini uticaji- demokratinost, konzistentnost, poverenje, blagost-grubost

SAMOSVESTPojam- saznanja o sebi dostupna svesti (svest o sopstvenom doivljavanju)Olport - merilo naeg postojanja; osnov razumevanja linosti Jaspers- samosvest- mesto gde se sustiu sva doivljavanja u vremenskom toku

IDENTITETPojam- jedinstven sklop obeleja linosti (svesnih i nesvesnih)Personalizacija - svest o sopstvenosti doivljaja, subjekat koji doivljavaJedinstvenost- doivljaj osobenosti, neponovljivostiJednostrukost-jedan u trenutkuKontinuitet-svest o identitetu- ja sam uvek onaj isti Granice Ja- drugi svest o sebi nasuprot svesti o drugima

INTEGRITETPojam - integracija subsistema- mehanizam povezanostiIntrasistemska (konzistentnost stavova)Intersistemska (kognitivna, afektivna, bihevioralna)Svaka novina spoljna i unutranja (razvojna) je izazov za integritetProces objedinjavanja crta i funkcija linosti u ponaanju

ZRELOST LINOSTI1. Dostizanje optimalnog nivoa razvoja sposobnosti i funkcija (identitet)2. Usklaenost u jedinstvenu celinu sposobnosti i funkcija (integritet) 3. Stepen ravnotee izmeu potencijala linosti i zahteva situacije (zrelost)postignuti stepen ravnotee identiteta i integriteta bitna svojstva (identitet) usklaena (integrisana) sa socijalnim zahtevima

ZRELOST LINOSTIAspekti zrelostiIntelektualnaSocijalnaEmocionalnaSeksualnaFizika

Indikatori?