Teorija i Organizacija II Kolokvijum12

7/23/2019 Teorija i Organizacija II Kolokvijum12

http://slidepdf.com/reader/full/teorija-i-organizacija-ii-kolokvijum12 1/44

Organizacioni oblici u procesu orbazovanja za zastitu – pojam i podela

Uspešnost svake ljudske delatnosti, pa tako i obrazovanja, zavisi od organizacije. Organizacionazasnovanost određena je zapravo uslovljena sadržajnom strukturom ili njenim elementima. Otuda se sve promene u sadržajima obrazovanja održavaju na njegovu organizacionu osnovu.

Organizacioni problem obrazovanja kao delatnosti i procesa učenja je veoma kompleksan. Zavisno odtoga gde, kada i s kojim ciljem se organizuje, obrazovanje može imati raznovrsne organizacione oblike. Unajširem smislu, pod oblicima obrazovano-vaspitnog rada podrazumevaju se takvi organizacioni oblici!orme" u okviru koji# se taj rad izvodi, odnosno u kojima se stiču određena zna$a, veštine i navike ili ukojima se ostvaruju određeni obrazovno-vaspitni ciljevi i zadaci.

U oblasti obrazovanja za bezbedan rad i zaštitu radne i životne sredine mogu%e je razlikovati slede%eoblike obrazovanja&

- 'ormalni institucionalni, školski" oblici ( nastavni i vannastavni oblici rada koji se primenjuju uokviru školskog sistema vaspitanja i obrazovanja i uglavnom obu#vataju decu i omladinu.

- )e!ormalni vaninstitucionalni, vanškolski" oblici obu#vataju vanškolske obrazovne oblike ukojima se kao subjekti populacija" obrazovanja javljaju, uglavnom, odrasla lica sa #omogenim ili#eterogenim obrazovanjem i psi#o!izičkim karakteristikama. Ove obrazovne oblike karakterišu&aktuelene obrazovne potrebe ili problemu u vezi sa zaštitom* stalnost i nestalnost sastavaobrazovni# grupa, odsustvo standardne evaluacije obrazovni# rezultata i uopšte nestandardnikarakter celokupne obrazovno vaspitne aktivnosti.

- +n!ormalno obrazovanje spontano, slučajno, prigodno, slobodno" ( učenje iz života, putemdruštvenog i radnog delovanja, uglavnom u individualističko, neistitucijalno i iskustveno.

7.2. Formalno (skolsko) obrazovanje – pojam i karakteristike

'ormalno školsko" orazovanje označava delatnost koja se izvodi u institucionalni oblicima obrazovanja ( institucijama, najčeš%e u školi. egendre ove oblike obrazovanja određuje kao obrazovnu aktivnost uškolskom okviru. 'ormalno učenje o obrazovanje odlikuje nekoliko speci!ični# situacija&

- )aglašava značaj individualnog rada i procene, dok je zajednički rad manje popularan

- /adržaj naučenog u !ormalnim okolnostima je programiran za blizu prosečnog studenta neuvažavaju se dovoljno mogu%nosti sposobnosti učenika i nji#ovo pret#odno iskustvo"

- 0isoko je struktuirano i nedovoljno !leksibbilno, dok su programi, ciljevi učenja i kompetencijeranije de!inisani

- +zvodi se pod rukovodstvom nastavnika i u osnovi je saglasno !ilozo!iji obrazovanjautemeljenoj na s#vatanju da znanje nastavnika treba da bude usađeno u glave učenika.

- U !ormalnom učenju naglasak je na naučenom, dok se akcija zapostavlja- +stiče se značaj teorijski# znanja, ali se teorija malo primenjuje u praksi- 'ormalno obrazovanje se stiče u okolnostima koje odlikuje pomanjkanje bogatstva realni#

životni# situacija

U !ormalnim oblicima obrazovanja nastavnik inicira najve%i broj interakcija u razredu* transmisija,evaulacija i kontrola su u rukama nastavnika* nastavnik dodeljuje i a!irmiše ocene, poene i druge simbole

individualnog postignu%a, znanja od učenika dolaze spolja, nastavnik obično priznaje legitimitet samoznanjima koja su stečena uškoli, što ne znači za znanja koja su učenici stekl van škole itd.

7.2.1. Skolski oblici nastavnog rada

1od školskim ili nastavnim oblicima obrazovn-vaspitnog rada , uglavnom, se podrazumevaju oni oblicikoji se izvode u okviru šireg nastavnog sistema tj u kojima se sticanje znanja, veština i navika izvodi putem nastave ili utvrđeni# oblika i aktivnosti vannastavnog rada u školi.



2azvojem školskog sistema obrazovanja i vaspitanja jasno su se iskristalisala tri osnovna oblikanastavnog rada a to su& !rontalni, grupni i individualni.

Frontalni oblik nastavnog rada je najstariji i sa stanovišta vremenske i ekonomske kategorije,najracionalniji način ostvarivanja obrazovno-vaspitni# ciljeva i zadataka u školi. 2ad se odvija !orntalnosa celim razredom, nastavnik saopštava in!ormacije ve%em broju učenika, nastavni tok je uglavnom

jednosmeran a položaj učenika pasivan. )e može se kontrolisati u kojoj meri su učenici s#vatili ono štoima se predaje. U ovom nastavnom obliku svi učenici rade pod neposrednim rukovodstvom nastavnika uisto vreme i na istom problemu i svi zajednički teže istom zajedničkom cilju. U vidnom polju nastavnikanalazi se ceo razred kao celina ali ne i pojedini učenici.

rupni oblik rada u nastavi predstavlja korak dalje od !rontalnog jer se nastavno-obrazovni procesodvija u radu po odabranim ili slobodno !ormiranim grupama učenika. 3rupa se obično sastoji od 4 do 5učenika koji zajedno uz pomo% nastavnika rade na usvajanju određene obrazovne materije ili rešenjunekog obrazovnog problema. 2ad se organizuje tako da se u okviru nastavnog časa u uvodnom delu odstrane nastavnika objasne obrazovni zadaci i !ormiraju grupe, zatim se u okviru glavnog dela časa odvijasamostalni rad učenika po grupama uz pomo% nastavnika u na kraju u završnom delu časa podnese seizveštaj i vodi diskusija uz zaključivanje i integraciju naučenog uz pomo% nastavnika". Osnovni metodgrupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji učenici pomažu u radu drugim učenicima. )astavnik

usmerava rad svi# grupa i u slučaju potrebe pruža neop#dnu pomo%. /matra se da se na ovaj načinotklanjaju mnogi nedostaci !rontalnog oblika rada i posebno ističu psi#ološke, sociološke i radno-te#ničke prednosti ovog oblika.

!artnerski rad je zajednički rad dva učenika, rad u parovima. 1rednost ovog obika je u intenzitetu kojim je svaki od partnera podstaknut na učenje pa se ovaj oblik posebno pokazao e!ikasnm u obavljanjumnogobrojni# vežbanja i ponavljanja.

"imska nastava je kada više nastavnika preuzima vođenje nastave u jednom ili više odeljenja ( u velikojgrupi učenika. 1osebno se koristi za obradu multidisciplinarni# tema, koje premašuju stručnost ikompetencije jednog predmetnog nastavnika, kao i pri obradi kontroverzni# pitanja i problema. 6imskanastava povoljno utiče na razvijanja motivacije, pošto kvalitativno visak nivo nastave i kasnije plodnediskusije podstiču učenike na kritičko mišljenje i donošenje sopstveni# sudova.

#ndividualni rad je organizacioni oblik u kome svaki učenik rad na zadatku sam, kao pojedinac, bezrazmene in!ormacija sa svojim drugovima. /vaki učenik mora sam da savlada zadatke koje je postavionastavnik. Ovakav oblik rada u nasatavi omogu%ava da se nastavni rad sasvim približi i prilagodiindividualnim sposobnostima, mogu%nostima i interesovanju učenika. 1osebnu primenui nalazi u tzv. programiranoj nastavi. )ajve%i značaj ovog oblika se sastoji u tome što se pojedjednako omogu%uje radkako sa darovitim tako i sa slabim učenicima. + ovde se rad odvija kroz tri osnovne !aze& davanjezadataka, samostalni rad učenika i završna diskusija sa nastavnikom.

/avremena didaktika preporučuje kombinaciju svi# navedeni# oblika u nastavnoj praksi.

7.2.$. %astavni cas – svojstva i tipologija

)astavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. &as je

celovit' logiki zaokruen i vremenski ogranien deo nastavnog procesa sa stalnim sastvavomuenika priblino jednaki* predznanja tokom kojeg se zajednikim radom nastavnika i uenikare+avaju odre,eni didaktiki i vaspitno-obrazovni problemi.

7ilj svakog nastavnog časa je da obezbedi sistemsko usvajanje znanja i umenja, da učenika osposobi danji#ovu uspešnu primenu, da unapredi samostalno učenje itd. "o nije zatvorena i izolovana celinavepromenljiv' /leksibillan oblik organizacije nastave. 8ako i koliko %e biti ostvareni osnovni didaktičkiza#tevi na času i da li %e on biti kreativno didaktički oblikovan, zavisi od osposobljenosti i umešnostisamog nastavnika.



6ipologija nastavni# časova podrazumeva nji#ovu klasi!ikaciju na osnovu glavnog didaktičkog zadatka ionog što u njemu trenutno preovlađuje. 6o zapravo znači da nema čisti# tipova u kojima se vodi računasamo o jednoj didaktičkoj !unkciji. 1ostoji mnogo varijanti klasi!ikacije didaktičkog časa. U praksi senajčeš%e primenjuje slede%a&

- 0vodni as glavni zadatak uvođenje u novu oblast nastave ( upoznavanje sa novim nastavnim

predmetom, njegovim ciljevima i zadacima, strukturom i sadržajem i sl."- &as obrade novi* sadraja sistemsko prenošenje, objašnjavanje i usvajanje znanja i umenja, pravila i zakona ( najčeš%a primena u nastavi ( po nekim merilima 49: celokupnog nastavnogvremena se predviđa za njega"*

- &as ponavljanja ponavljanje, utvrđivanje, produbljivanje, uopštavanje, sistematizovanje"*- &as sistematizovanja uglavnom u nastai prirodni# predmeta* svr#a ( da se ve% usvojena znanja

srede u logičke celine sistema"*- &as vebanja uvežbavanje senzorni#, motorički#, praktični#, verbalni# i intelektualni#

aktivnosti ( sve aktuelniji i !rekventniji u nastavnom procesu"*- &as proveravanja i ocenjivanja artikuliše se u nastavnom procesu kada treba proveriti i oceniti

is#ode nastavnog rada"- e+ovoto as kada se određeni sadržaj poveže sa pret#odnim gradivom ili se istakne novi

element ranije saznati# činjenica ili kada se želi primeniti nešto od usvojeni# sadržaja".

U praksi se navedeni tipovi časa retko javljaju kao čisti. )a časovima se ukršta više didaktički# zadataka,više momenata procesa nastave, pri čemu dominira jedan od nji#. Ostali zadaci imaju pomo%ni karakter.6ipologija pomaže da se sagledaju i utvrde pojedinosti koje su značajne za organizovanje časa saglasnonji#ovim didaktičkim za#tevima.

7.$. %e/ormalno obrazovanje – znacaj i karakteristike

)e!ormalno ili vanškolsko obrazovanje odnosi se na one oblike i sadržaje obrazovanja koji se, po pravilu,ne ostvaruju u standardnim ( tradicionalnim školskim institucijama". U izvorima na engleskom jezikune!ormalno obrazovanje se najčeš%e određuje kao organizovana obrazovna aktivnost izvan utvrđenogsistema !ormalnog obrazovanja. Obrazovna praksa je davno potvrdila da redovni školski sistem nije ustanju da brzo odgovori na raznovrsne obrazovne potrebe čoveka i društva u celini. /avremeno društvo je

postalo društvo koje uči čijim za#tevima teško da može da odgovori škola koja je kao institucija dostane!leksibilna i spora u prilagođavanju promenama. 6ako !ormalni školski sistem postaje kočnica razvojaobrazovanja kao delatnosti a time i razvoja društva i čoveka kao ličnosti. /avi%evi% zaključuje da takavobrazovni sistem ne odgovara potrebama sadašnjosti, a još manje potrebama budu%nosti. ;a bi seostvarila koncepcija doživotnog učenja odnosno da bi obrazovanje bilo dostupno raznim kategorijamaljudi u svim periodima nji#ovog razvoja, nužni su liberalniji ( !leksibilniji putevi. Uoravo toomogu%avaju oblici ne!ormalnog obrazovanja.

;anas se sve više traže kompetencije s#va%ene kao smisao za inicijativu, prilagodljivost promenama isposobnost preuzimanja odgovornosti. Otuda, u oblicima ne!ormalnog učenja participiraju ljudi različitogživotnog i obrazovnog statusa, uključuju%i eksperte, lekare, inžinjere, menadžere, rukovodioce kojimoraju da budu osposobljeni za koruiš%enje novi# znanja i te#nologija. 6akav razvoj podrazumevakoriš%enje svi# oblika, kao i druge pogodnosti za učenje i obrazovanje odrasli#. <eđutim, a!irmacija

ne!ormalni# oblika učenja ne znači potiskivanje !ormalnog obrazovanja iz obrazovne mreže, ali ne bitrebalo biti dominantan.

/avremeni andragozi naglašavaju da ne!ormalno obrazovanje označava organizacionu i sistemskuobrazovnu aktivnost usmerenu na osposobljavanje odrasli# za rad, socijalne aktivnosti i privatan život. Ukomparaciji sa !ormalnim obrazovanjem, ono je manje struktuirana obrazovna aktivnost, njegovi zadacisu neposredni i pragmatični, orjendtisani na sticanje veština, primenu znanja, !leksibilnije je u vremenu,odlikuje ga orjentisanost na proces a ne centriranost na učenika, primena različiti# metoda nastave i pogodan ambijent za usvajanje i primenu znanja.



7.$.2. Faktori ili cinioci ne/ormalnog (vanskolksog) obrazovanja

Utvrđivanje vanškolski# organizacioni# oblika obrazovanja za zaštitu radne i životne sredine determiniše niz!aktora ili čini& koji, u osnovi, mogu biti objektivni i subjektivni. <eđu njima je teš= napraviti oštrurazliku pa se, najčeš%e, klasi!ikuju na slede%i način

> obrazovna sredina obrazovni nivo stanovništva kvali!ikaciona struktura učesnika obrazovanja, stanje problemi zaštite radne i životne sredine, mogu%nosti preduzeg a za organizaciju obrazovnog procesa idrugo"*

> sistem i politika obrazovanja na nivou pojediš& teritorijalni# celina, preduze%a i proizvodni# celina"*> planovi i programi, čiji su osnovni elementi& opseg i dubi&-d obrazovne materije, karakter obrazovne

materije, rasporel nastavne građe i izvori sticanja znanja predavanja, knjit* audiovizuelna sredstva idrugo",

> metode obrazovanja predviđene, mogu%e i kombinovane"*> obrazovna-vaspitna sredstva i te#nike odgovaraju%a sredstna !inansijske, prostorne i druge mogu%nosti"*> objektivni uslovi vreme trajanja obrazovnog procesa, mesto i prostor i ostali objektivni uslovi"*> učesnici obrazovno-vaspitnog procesa broj i sastava, predznanje i iskustvo i #omogenost obrazovne

grupe"*> andragoški kadar organizatori obrazovno-vaspitnog procesa* voditelji, nastavnici teorijskenastave - predavači* nastavnipa praktične obuke - instruktori".

7.$.$. !odela # klasi/ikacija ne/ormalni* oblika obrazovanja

U andragoškoj literaturi ne!ormalni oblici obrazovnog rada najčeš%e se klasi!ikuju u tri kategorije&

> masovni ekstenzivni" oblici

> grupni intenzivni" oblici

> samoobrazovanje individualni" oblici.<asovni ili ekstenzivni oblici obrazovanja nalaze primenu u radu sa nestalnim i neodređenim sastavom

učesnika obrazovanja. Odlikuju se masovnoš%u, aktuelnoš%u, javnoš%u, popularnoš%u itd obrazovanju zazaštitu najčeš%u primenu nalaze& javna predavang- izložbe, in!ormisanje i propaganda putem sredstava javnog in!ormisanja štampa, radio, 60, elektronski mediji. iiteriet" međunarodne mani!estacije i drugo.Obrazovne aktivnosti su usmerene na pokretanje aktuelni# pitanja i problema koji se odnose na bezbednost radne i životne sredine i in!ormisanje javnosti na širem društvenom planu.

3rupni ili intenzivni oblici predstavljaju takve oblike obrazovanja koji se organizuju za stalni sastav učesnikaobrazovanja i konkretne obrazovne probleme. 0eliku primenu nalaze u osposobljavanju i usavršavanjuzaposleni# koje se izvodi na temelju jasno izraženi# obrazovni# potreba. Obrazovne potrebe sudeterminisane potrebama organizacije više nego individualnim interesima pojedinaca. Obrazov- ni rad se

odvija u određenoj organizacionoj jedinici - u grupi. Obrazovni ciljevi i interesi članova grupe suzajednički i povezani* obrazovni proces se odvija po unapred utvrđenom planu i programu* u toku rada postoji stalna aktivnost učesnika obrazovanja* dublji i studiozniji pristup određenoj obrazovnoj problematici itd. 7iljevi i zadaci grupni# oblika obrazovnog rada su konkretniji i kvali!ikacioni te je i postupak planiranja, izvođenja i provere obrazovnog rada daleko studiozniji i organizovaniji.



1rilikom obrazovanja osposobljavanja, usavršavanja" zaposleni#, nastavno-obrazovni proces se prema potrebama i pret#odnim iskustvima" može izvoditi posredno i neposredno.

> )eposredno ili direktno izvođenje nastave treba uskladiti sa redovnim obavezama polaznika koji su uradnom odnosu, redovna ili periodična nastava& kurs, seminar, simpozijum".

> 1osredna ili indirektna nastava je speci!ična jer podrazumeva pret#odno stečene navike za učenjem, a

mogu%e je realizovati putem konsultacija, obrazovanja na daljinu ili učenja putem interneta.+zbor i utvrđivanje organizacioni# oblika zavisi od ciljeva i zadataka obrazovno-vaspitnog rada, sadržaja istrukture obrazovnog plana i programa, kadrovski# i materijalno-te#nički# uslova u kojima seobrazovno-vaspitni proces sprovodi i dr.

U oblasti obrazovanja za zaštitu, najčeš%u primenu nalaze slede%i grupni oblici& seminari, kursevi, propagandni i ostali oblici& sastanci radni# grupa, kon!erencije i zborovi, stručni sastanci, savetovanja,simpozijumi i kongresi.O samoobrazovanju kao posebno značajnom obliku obrazovanja za aštitu govori%e se u posebnom deluovog poglavlja.

7.$.$.1. #n/ormativno-propagandni oblici

1utem in!ormativno-propagandni# oblika obrazovanja društvo saopštava svojim članovimaodređene in!ormacije, saznanja, činjenice, podatke i na taj način, pored ostalog, doprinosi da se kodličnosti !ormira sistem znanja, izgrade vrednosti, stavovi, uverenja, ubeđenja. pogled na svet. Ovi obliciimaju za zadatak da stalno ili povremeno preko razni# aktivnosti i sredstava predavanja, izložbe, brošure. publikacije, slikovita upozorenja, sredstva internog i javnog in!ormisanja, radio, 60, internet idr" vrše vaspitno-obrazovni uticaj u određenoj oblasti. /va ova sredstva treba u prvom redu kako svojomtgmatikom, tako i obimom, !unkcionalnoš%u i estetskim kvalitetom da odgovaraju nameni u vezi sa problemnma konkretne obrazovne sredine i sntuacnje. 1rednost i vrednost organizacije ovi# oblika

obrazovanja proizilazi iz prirode nji#ovog uticaja na ljude. nji#ove aktuelnosti, dinamičnosti,neposrednosti, interesantnosti. prijemčivosti, masovnosti, raznovrsnosti, pravovremenom in!ormisanju,savremenosti ?@jezika@ kojim se obra%aju korisnicima čitaocima. slušaocima i gledaocima".

8ada je u pitanju zaštita radne i životne sredine, osnovni cilj i zadatak ovi# oblika vaspitno-obrazovnog i in!ormativnog rada jeste da se održi stalna aktivnost i aktuelnost u svesti i s#vatanjima pojedinca u vezi sa problemima bezbednosti radne i životne sredine i održivog razvoja. U planiranju iorganizaciji in!ormativno propagandni# oblika i sredstava vaspitno-obrazovnog rada treba da učestvuju

stručnjaci i institucije koje se pro!esionalno bave problemima obrazovno-vaspitnog rada u ovoj oblastiposebno andragoški kadrovi". 2ezultati brojni# empirijski# istraživanja potvrđuju ulogu i značajin!ormativno- propagandni# oblika obrazovanja u zaštiti radne i životne sredine 8undačina, ABBC".

/vakako, kod razmatranja značaja i uticaja in!ormativno-propagandni# oblika obrazovanja netreba gubiti iz vida nji#ov kvalitet. sadržaj i ooim. Za procenu kvaliteta ovi# oblika obrazovanja valjaznati ko saopštava in!ormacije, sadržaj i karakter in!ormacija, kome se saopštavaju in!ormacije, na kojinačin, kojim sredstvima i kakva saznanja !ormiraju. Desto se ukazuje na odsustvo sistematizovanog,



smišljenog, svrsis#odno usmerenog, organizacijski i koncepcijski adekvatnog angažovanja mas-medija urazvoju ekološke svesti i ekološke kulture društva.

1rema tome, uspešnost vaspitno-obrazovni# uticaja in!ormativno-propagandni# oblika u oblastizaštite radne i životne sredine uslovljena je nizom !aktora i činilaca. Ukoliko su ispunjeni svi neop#odni

uslovi u pogledu pro!esionalnosti, organizacije, sadržaja, metodologije, kadrovske strukture i dr.,nesumljivo je da mogu pružiti veliki doprinos u razvoju ekološke svesti i bezbednosne kulture pojedinacai društva u celini.

7.$.$.2. Seminar

> /eminar je kraki organizaiioni oblik čiji je iilj usavršavanje pojedinaia polaznika, učesnikanajčeš%e zaposleni# lica" putem sređivanja, korigovanja, proširivanja i produbljivanja ranijestečeni# znanja i iskustavaiE Osnovne karakteristike seminara su ekipni rad izvođača seminara,e!ikasna priprema i integracija učesnika u izvođenju seminara.

> 2azličiti su kriterijumi za podelu i klasi!ikaciju seminara&

> a" prema dužini trajanja kratkotrajni A-4 dana* jednonedeljni, dvonedeljni i višenedeljni"*

> b" vremenu izvođenja za vreme ili van radnog vremena, kombinovani"*

> c" prema rasporedu rada jednokratni 9-5 časova neprekidnog rada* dvokratni - F do 4 časa,dvodnevno ili trodnevno u toku nedelje"

> d" prema cilju i programskoj strukturi obrazovanja&

> > predseminar polaznici se, kroz osnovne in!ormacije i znanja pripremaju i uvode usistemski seminarski rad npr. prijem radnika ili uvođenje stručnjaka u probleme zaštite"*

> in!ormativni seminar in!ormisanje o novim pojmovima i činjenicama s ciljem proširivanja isistematizacije znanja, razvoj interesovanja i potreba za daljim obrazovanjem u određenoj oblastinpr. uvođenje radnika u posao".

> > !ormativni seminar učesnici treba da ovladaju novim znanjima, veštinama i navikama inji#ovom primenom u konkretnoj praksi - reč je o !ormiranju određeni# stavova& programski seograničavaju na konkretnu obrazovnu problematiku npr. promena radnog mesta, zanimanja,te#nologije rada. prekvali!ikacija i slično* najčeš%a primena u praksi"*

> > ciklus serija" seminara cilj da se znanja stečena na pret#odnom seminaru provere i primene u praksi u određenim vremenskim intervalima obično u istraživačkim postupcima".



> > specijalni seminar se primenjuje&

> A" kada učesnici obrazovanja imaju potrebno teorijsko, ali ne i praktično znanje zaobavljanje nekog posla i obrnuto*

> F" kada polaznici poznaju praktično neki posao ali ne poznaju njegov širi smisao ili druge poslove koji su sa nji#ovim poslom povezani specijalizacija i podela rada, zavodi za tržište rada.uska specijalizacija i dr.".

> > instruktivni seminar @edukacija edukatora@ - stručno i metodičko osposobljavanje polaznika seminara za učenje drugi# pr. osposobljavanje poslovođa za obuku radnika i dr.".

> U praksi se često kombinuju različiti tipovi seminara. Uvodni ili in!ormativni seminari običnosluže kao @podloga@ !ormativnim i specijššim seminarima kojima se vrši dalje osposobljavanjeili usavršavanje.

> G.4.4.4. 8urs tecaj"

> 8urs ili tečaj tok, putanja, pravac* tečaj, niz predavanja, časova nekog predmeta i sl." jeorganizacioni oblik obrazovnog rada čiji je cilj i zadatak da se steknu potpuno nova znanja ilišira i kompleksnija znanja nego što je to mogu%e putem seminara Organizacija tečajeva za#tevaznatno duže vreme trajanja od seminara& ve%i i #omogeniji broj učesnika* broj predavačaHinstruktora je ve%i n raznovrsniji po specijalnostima"* od predavača se za#tevamaksimalž vremensko i pedagoško angažovanje, obavezno se uključuje provera ocenjivanjeznanja ili stepena osposobljenosti polaznika i vođenje potrebne administracije kada je u pitanju

osposobljavanje radnika za rad sa novim mašinama, uređajima i aparatima naročito kada je tovezano za nove i nepoznate opasnosti i štetnosti npr. uvoz nove opreme, nove te#nologije islično".

> 1ostoje različiti kriterijumi za podelu i klasi!ikaciju kurseva. 1rema tematici i obrazovnoj problematici mogu biti usmereni na razna životna i radno-te#nička područja i oblasti. Uzavisnosti od programske strukture mogu biti stručno-teorijskog ili praktičnog > araktera. /obzirom na ciljeve i zadatke, obrazovnu materiju, metode tada, vreme trajanja i druge osobenostii speci!ičnosti, kurs može biti&

> > osnovni kada polaznici nemaju pret#odna znanja - organizuje sa ciljem da se steknu

osnovna, elementarna znanja iz određene oblasti, npr. stručno osposobljavanje novi# lica i sl."*

> > dopunski dopunsko učenje -usavršavanje znanja* podizanje obrazovno-kvali!ikacionognivoa učesnika obrazovanja npr. prilikom uvođenja nove te#nologije, opreme i slično"*



> > speiijalni sticanje specijalni# znanja i veština za ? neki konkretni proizvodni i praktičnicilj, pri čemu se podiže nivo proizvodno-te#ničke kulture rada učesnika obrazovanja ali ne inji#ove kvali!ikacione strukture npr. stalno usavršavanje u struci, zanimanju i slično".

7.$.$.. Ostali ne/ormalni oblici obrazovanja za zastitu

/taž kao oblik učenja i obrazovanja podrazumeva duži ili kra%i boravak pojedinca ili grupe uobrazovnoj ustanovi, zavodu, institutu, društvenoj ili privrednoj radnoj organizaciji gde se učesniciupoznaju sa tom organizacijom, radom, iskustvima i rešenjima pojedini# problema

/astanak radne grupe se javlja kao međuzavisna !unkcija rada i upravljanja u radnoj organizaciji.2adni sastanci se organizuju u onim momentima odvijanja procesa rada kada je potrebno doneti odluku onjegovom daljem usmeravanju. 7ilj ovog organizacionog oblika je da se kroz razgovor i dogovor izvrši

određeni obrazovni uticaj i preduzmu odgovaraju%e mere za određenu akciju analiza stanja zaštite naradu ili slučaja povrede na radu u konkretnoj radnoj grupi i sl.".

/avetovanje ima za cilj da se u krugu isti# ili različiti# !unkcija i pro!esija pruže stručna i naučnaobaveštenja i razmene iskustva u pogledu rešavanja neke stručne ili društvene problematike. Uobrazovanju za zaštitu, savetovanja na raznim nivoima na nivou regiona. struka, problema u određenojoblasti" su čest oblik rada.

/impozijum ima za cilj da se u okviru jednog ili više struko- vni# udruženja na nacionalnom ilimeđunarodnom planu podnesu naučni i stručni izveštaji, razmene stručna iskustva i donesu zaključci onekoj temi sa više stručni# ili naučni# aspekata. npr. udruženja inženjera zaštite na radu i drugi#

stručnjaka". /impozijum tretira uži krug problema ili samo jednu temu, dok kongres pokriva celovitonaučno područje odnosno sva glavna područja određene naučne oblasti.

8ongres predstavlja zvanični skup određenog broja učesnika čiji je cilj izveštavanje,dogovaranje i savetovanje o zajedničkim poslovima i rezultatima kao i zaključivanje o narednimzadacima za jedan duži vremenski period. 8ongres može biti organizovan na nivou jedne države ili nameđunarodnom planu svetski kongresi o zaštiti životne sredine, održivom razvoju, zaštiti na radu uokviru OU) i <O2 na kojima se donose razne preporuke, konvencije, zaključci i drugi dokumenti kojiobavezuju svoje članice na nji#ovu primenu i usvajanje".

7.. Organizacione speci/icnosti teorijskog # prakticnog osposobljavanja za zastitu (poucavanja u

zastiti)

>

> Osposobljavanje za bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara ili zaštitu životne sredine,najčeš%e se ostvaruje&



> > u velikim grupama !rontalno, sa F9-4I zaposleni#"

> > u manjim grupama od 4 do A9 osoba"

> > u parovima

> > individualno.

> Organizacija osposobljavanja se može posmatrati kako za teorijsku tako i za praktičnu nastavuteorijsko i praktično poučavanje".

> a" Organizacija teorijske nastave

> Organizacija teorijske nastaveHpoučavanja obu#vata spoljašnjJ makro" i unutarnju mikro"organizaciju&

> /poljašnja organizacija obu#vata sve one činioce koji su izvan samog procesa poučavanja, alikoji utiču na unutrašnju organizaciju poučavanja.

> > na spoljašnju ili makro organizaciju posebno utiče radni status polaznika*

> > ako su odrasli zaposleni - nji#ovo vremensko optere%enjs nastavom ne treba da budeve%e od 4 do K nastavna časa,

> > ukoliko su polaznici nezaposleni onda nji#ovo dnevno ili nedeljno optere%enje može bitii ve%e od optere%enja redovni# učenika.

> Unutrašnja organizacija procesa poučavanja obu#vata sadržajnu i vremensku artikulaciju procesa poučavanja&

> > sadržajna artikulaiija poučavanja obrada novi# nastavni# sadržaja" najčeš%e se sastoji iz4 dela& uvoda, glavnog dela obrada novog gradiva" i završnog dela.



> > vremenska artikulacija poučavanja se razlikuje za redovne učenike i odrasle. Za redovneučenike poučavanje se organizuje po nastavnim časovima u trajanju od K9 minuta, a za odrasle polaznike u blok časovima u trajanju od BI minuta

> Obično se od K9 minutnog trajanja nastavnog časa planira A9: za uvod, G9: za glavni deo i okoAI : za završni deo.

> b" Organizacija nraktične nastave treninga"

> U procesu praktičnog osposobljavanja treninga" potrebni# radni# veština mogu se koristiti 4sistema poučavanja&

> > globalni - sastoji se od uvežbavanja čitavog posla kao celine polaznici utvrđenim redom

izvode sve operacije koje neki posao uključuje* prednost - sve operacije se odma# povezuju ucelinu - ve%e interesovanje i motivacija, nedostaci - na ovaj način je nemogu%e savladatistrukturu složeni# i kompleksni# poslova"*

> parcijalni sistem je često potreban, ali ima brojne slabosti

> L kompleksne poslove je teško podeliti na takve delove, koji %e predstavljati zaokružene psi#o!izičke celine,

> L problemi se javljaju prilikom prelaza sa jednog na drugi deo kompleksne celine,

> L otežana je mogu%nost delovanja cilja na proces treninga*

> L progresivni sistem podrazumeva da se kompleksna aktivnost raščlani na delove koji predstavljaju psi#o!izičke celine najpre se uvežbava prvi deo, pa zatim drugi deo, a potomuvežbavanje treba simultano da obu#vati prvi i drugi deo zajedno - i tako dok se svi delovi ne povežu u celovitu operaciju

> 1raktično osposobljavanje obično se izvodi u grupama 4 do A9 polaznika", u parovima na jednog instruktora F polaznika" i individualno A instruktor i A polaznik"

> 6rening može da bude !ormalan i speci!ičan.



> 'ormalan oblik treninga se koristi za uvežbavanje neki# opšti# !unkcija koje su potrebne zauspešan rad okulomotorna koordinacija, manipulativna spretnost, akomodacija očiju na blizinu".

> /peci!ičan oblik treninga sastoji se u direktiom vežbanju konkretne radne aktivnosti.

> 8ao i kod teorijske nastave, praktično osposobljavanje obu#vata spoljašnju organizaciju koja jeista kao i kod teorijske nastave" i unutrašnju organizaciju.

> Unutrašnja organizacnja praktične nastave treninga" uslovljena je raspoloživim vremenom zanastavu, složenoš%u vežbe koju treba naučiti i metodom poučavanja.

> Mko se koristi organizacija osposobljavanja na radnom mestu.

> onda unutrašnja organizacija praktičnog osposobljavanja podrazumeva slede%e&

> L uvod s instrukcijom A9 minuta"

> L vežbanje pod nadzorom instruktora trenera, mentora" do poželjnog kvaliteta obavljanjarada i zaštite na radu

> Mko instruktor ima dovoljno vremena, koristi se četvorostepena metoda organizacije praktičnenastave&

> uvod do A9 minuta*

> > demonstracija nove vežbe trajanje zavisi od složenosti vežbe. ne duže od 4I minuta"*

> > samostalni pokušaji - imitacija trajanje zavisi od složenosti vežbe i procene instruktora"*

> > uvežbavanje trajanje zavisi od složenosti vežbe i procene instruktora".

7.3. Samoobrazovanje

7.3.1. Osvrt na razvoj i znacaj samoobrazovanja

>



> 2azličiti izvori pokazuju da samoobrazovanje ima duboke korene u razvoju civilizacije /avi%evi%, FIII*3rupa autora, ABBB.". <nogi poznati teoretičari, istraživači i mislioci su bili samouki 2obert Oven,<aksim 3orki, Nan -Nak 2uso i dr.". 8rajem AB. veka. samoobrazovanje dobija šire razmere osnivaju sevečernji kursevi. nedeljne škole, pokre%u časopisi. objavljuju knjige o samoobrazovanl". )aučno-te#nološki i društveni preobražaj i ubrzani razvoj komunikacija, uticali su da, početkom FA. veka,samoobrazovanje posebno dobije na intenzitetu i značaju. 8ako 3ruber ukazuje, u savremenim uslovima

!leksibilniji i mobilniji ljudi se @ne odgajaju !ormalnom nastavom i uobičajenim obrazovnimaranžmanima, nego samo učenjem putem samoorganizacije i samostalnog rada 3ruber, FIII, str.FF".

> 1oseban značaj samoobrazovanja ogleda se u usmerenostn ove aktivnosti na razvoj ličnosti, otkrivanjeljudski# sposobnosti, stvaralačkog potencijala, samoizražavanje, usavršavanje 2i#ta, ABGF".

> U savremenim uslovima, čovek nije u mogu%nosti da stekne sva znanja koja su mu potrebna za celiživot. Otuda posle stečenog !ormalnog obrazovanja u školi, neosporna je potreba za stalnimdopunjavanjem znanja i veština putem samoobrazovanja kao sastavnog dela doživotnog obrazovanja. ;a bi se proces samoobrazovanja podstakao i unapredio, neop#odno je više @a!irmisati različite oblikesamostalnog rada učenika - izbor literature, izrada jezgroviti# - kratki# sadržaja, re!erisanje o pročitanom, sastavljanje teza, pripremanje izveštaja @. 3rupa autora, ABBB.". 2adi se o razvijanju potebeza oboga%ivanjem i usavršavanjem znanja, kao i spremnosti za kontinuirano obrazovanje i

samoobrazovanje. U tom pogledu od posebnog je značaja uspešno koriš%enje različiti# izvora, knjiga,dokumenata, enciklopedija, priručnika i dr. 1ojedini autori ukazuju na značaj seminarski# i diplomski#radova kao najbolji# organizacioni# !ormi oblikovanja samostalnosti i stvaralaštva kod studeiata navisokošolskim institucijama akunin, ABBC.". /vakako da su i labaratorijski i eksperimentalni radovi,stručne posete i ekskurzije u !unkciji osposobljavanja za samoobrazovanje jer pružaju uslove za razvojsvega onoga što je osnova samoobrazovni# aktivnosti& organizacioni# veština, racionalnogiskoriš%avanja vremena za učenje. veština kontrole i vrednovanja kvaliteta samostalno stečeni# znanja.



7.3.2. !ojam' de/inicije i karakteristike samoobrazovanja

U savremenoj pedagoško-andragoškoj literaturi nalazimo različite termine za označavanje obrazovne aktivnosti

učenika koji uči sam ili uz minimalnu pro!esionalnu pomo% @samoobrazovanje@, @samoučenje@,

@samonastava@, @projekti učenja@ i dr.". Mnaliza izvora ukazuje da je najviše u upotrebi termin

samoobrazovanje. U @1edagoškoj enciklopediji@ se ističe da je to @vid obrazovanja koje obavlja

pojediiac, sam ili se oslanjaju%i na obrazovno-vaspitne i druge institucije, organizacije i !aktore radi

sticanja, usavršavanja i dopunjavanja znanja, veština i navika i razvijanja svoji# sposobnosti@ 1edagoška

enciklopedija, ABCB., str.4FI". Desto se određuje kao obrazovanje koje se stiče samostalno, izvan školske

ustanove, bez pomo%i nastavnika. Osnovne karakteristike samoobrazovanja su&

> samoobrazovanje kao !orma ima sekundarni obrazovni karakter jer se temelji na primarnim oblicima razni#

institu cionalni# obrazovni# oblika tj. školovanja*

> razlika između obrazovanja i samoobrazovanja je u osnovi u tome što se kod prvog obrazovni proces

odvija uz direktnu pomo% i rukovodstvo nastavnika. dok se samoobrazovanje odvija uz punu obrazovnu

mobilnost jedne ličnosti*

> naglašena je samostalnost individue kako u određivanju ciljeva. tako i u organizaciji. pra%enju,

vrednovanju e!ikasnosti procesa samoobrazovanja i njegovi# rezultata*

> samoobrazovne aktivnosti su, uglavnom, podređene individualnim potrebama i željama učenika -

rezultat je razvoj znanja. veština, navika i sposobnosti tj. razvitak ličnosti*

> samoobrazovanje je prema tome viši kvalitet obrazovanja* i jedan i drugi proces javljaju se kao

komponente integralnog i permanentnog obrazovanja.

Osnovna orijentacija samoobrazovanja usmerena je na dalji razvoj ličnosti u pogledu& radni# sposobnosti

pro!esionalnog usavršavanja. dokvali!ikacije, prekvali!ikacije"* društvene a!irmaiije nove društvene

!unkcije i aktivnosti"* boga%enja ličnog života kulturni razvoj, razvoj stvaralački# ambicija.",

orijentaciju u slobodnom vremenu rekreaciju, aktivni odmor".

/amoobrazovanje, kao značajna komponenta doživotnog obrazovanja, može pomo%i radno aktivnim i

drugim licima da poboljšaju svoje potencijale i kompetencije u zaštiti radne i životne sredine. 2adi se o

najsloženijem i najsuptilnijem vidu obrazovanja čiji uspe# zavisi od niza !aktora& otvorenoš%u za

različite mogu%nosti učenja, pojmom o sebi kao uspešnom učeniku, odgovornoš%u za učenje,

inicijativom u učenju i ;r.



7.3.$. Oblici samoobrazovanja

U andragoškoj literaturi se pominju dva oblika samoobrazovanja&

> spontano slučajno"

> plansko organizovano"

Obzirom da plansko samoobrazovanje kao kompleksna obrazovna aktivnost može da bude samostalno ili uz pomo% drugi#, to se najčeš%e govori o slede%im oblicima samoobrazovanja&

> samostalno samoobrazovanje i

> usmeravano vođeno" samoobrazovanje.

1od samostalnim samoobrazovanjem se podrazumeva potpuno samostalni rad pojedinca na svomobrazovanju. 1ojedinac, rukovođen svojim potrebama i iiteresima, određuje cilj, zadatke, sadržaj obrazo-vanja, odabira metode, te#nike učenja, vrši samokontrolu i samovrednovanje svoji# rezultata.

1od usmeraeanim samoobrazovanjem podrazumevamo takvu samo- obrazovnu aktivnost koja se odvija uzusmeravanje, pomo% i kontrolu nekog obrazovnog !aktora. Značajna je uloga nastavnika -mentora koji

određuje širinu i dubinu programski# sadržaja, organizuje kontrolu i vred-novanje rezultata

U oblasti zaštite radne i životne sredine najčeš%e se javlja oblik usmeravanog samoobrazovanja, jer jevođeno od strane neke institucije, službe ili pojedinca. 6ime se ne umanjuje značaj medija štampa,radio, 60, internet i dr." kao izvora učenja koji imaju zapaženo mesto u samostalnom samoobrazovanju./amoobrazovanje je, zapravo, složen komunikacioni sistem za koji je karakteristično oslanjanje naraznovrsnne medije kao izvore znanja s tim što usmeravano samoobrazovanje odlikuje sistematska ikontinuirana pomo% obrazovni# i kulturni# ustanova". U svom razvoju, samoobrazovanje sve više postaje deo ili dopuna globalnog sistema nastave na daljinu.

7.3.. Organizacija i elementi usmerenog samoobrazovanja

>

> Usmeravano samoobrazovanje po svojoj organizaciji najčeš%e predstavlja kombinaciju izmeđunastave i samostalnog rada kao što su& dopisne škole, konsultativni centri pri raznim obrazovniminstitu- cijama i preduze%ima i drugi oblici.



> Osnovni elementi organizacije usmeravanog samoobrazovanja su&

> planiranje i programiranje utvrđivanje samoobrazovni# potreba, izbor sadržaja i izrada plana i programa samoobrazovanja"*

> osnovni principi usmeravanog samoobrazovanja su& princip integracije učesnikasamoobrazovanja u razne oblike samoobrazovanja* princip dobrovoljnosti* princip prilagođenosti organizacije usmeravanja potrebama, nivou, željama ljudi i uslovima* principspecijalne usmerenosti samoobrazovanja* princin povezanosti organizatora usmeravanja saučesnicima* princip postupnosti i sistematičnosti i princip jedinstvenog delovanja svi#obrazovni# !aktora*

> oblici usmeravanja samoobrazovanja dopisne, radio i 60-škole, op )pe kursevi, konsultacije,instrukcije, vežbe"*

> metode usmeravanja samoobrazovanja kao što su& metode razgovora, diskusije, metode usmenogizlaganja, metode rada sa tekstom, metode demonstracije. metode priručni# i ilustrovani#radova, praktični# i eksperimentalni# radova".

> objekti i sredstva usmeravanog samoobrazovanja ucbenici, priručnici, programirani udžbenici,časopisi, radio, 60, !ilmovi, internet i dr."*

> izvođenje realizacija" usmeravanog samoobrazovanja& priprema za izvođenje usmeravanja i tok procesa usmeravanja*

> lroveravanje znanja i veri!ikacija-obrazovni# rezultata, kao što su& ispiti usmeni i pismeni"*

> pro!il i !unkcija usmeritelja*

> nosioci i institucije usmeravanja samoobrazovanja obrazovne institucije, obrazovni centri, centriza stručno obrazovanje u preduze%ima, dopisne škole, radio i 60 i dr."

> proučavanje rada na usmeravanom obrazovanju, koje se sastoji u& procenjivanju i sticanju opšteslike o vrednosti usmeravanog samoobrazovanja na osnovu pra%enja, evidentiranja i analize

razni# postupaka usmeravanja samoobrazovanja.

7.3.3. Samoevolucija # kontrola rezultata u procesu samoobrazovanja



/amoevaluacija samovrednovanje, samoocenjivanje" i kontrola rezultata samoobrazovanika ima posebanznačaj u procesu samoobrazovanja.

/amoevaluacija podrazumeva svest o potrebi proveravanja. pra%enja i kontrole svoga rada 0 svim njegovimetapsša. U savremenim andragoško-psi#ološkim izvorima akišp, ABBC" predlažu se različiti instrumenti

za kontrolu napredovanja pojedinca u procesu samoobrazovanja različite liste zadataka po težini, testoviznanja i praktične radnje i dr." koji omogu%avaju samoobrazovanicima da procene kada su u dovoljnojmeri savladali predviđene sadržaje. 1osebno su značajne te#nike samokontrole koje obu#vataju prise%anje podataka. crtanje slika i prikaza, glasno preslišavanje, eksperimentisanje prema uputstvima izliterature i dr.

/amoobrazovanje sve više postaje sastavni deo moderno koncipi- ranog sistema obrazovanja kojiomogu%uje deci i odraslima da postanJ istinski subjekti sopstvenog obrazovanja i budu u toku saeksplozijom znanja i ubrzanim promenama koje se događaju ili %e se događati u nji#ovoj radnoj iživotnoj praksi.

4.1. !ojam # klasi/ikacija nastavni* metoda

2eč metoda je izvorno grčkog porekla gr. teNojo#" i znači put, traženje, način, postupak pomo%u kojeg seostvaruje postavljeni zadatak. U širem smislu, pod metodom podrazumevamo načine i postupke pomo%ukoji# se na planski i sistematski način postižu određeni proizvodni, društveno-ekonomski, politički i drugiciljevi. U vaspitno-obrazovnom procesu, kao i u svakoj oblasti ljudske delatnosti, traže se i biraju načinii postupci pomo%u koji# se mogu posti%i dobri rezultati. 8ada je u pitanju nastava, kao najorganizovanijivid vaspitno-obrazovnog rada, reč je o postupcima prenošenja znanja na učenike odnosno načinu

zajedničkog rada učenika i nastavnika u ostvarivanju ciljeva i- zadataka nastave.

Ukratko, nastavneHobrazovne metode se mogu de!inisati kao paučno veri!ikovani načini i postupci radanastavnika predavača, instruktora" i učenika učesnika" u nastavno-obrazovnom procesu, kojima seobezbeđuju optimalni uslovi za racionalnu i e!ikasnu nastavuiv. Pez primene nastavni# metoda, ne možese realizovati nastavno-obrazovni proces. 6o se svakako odnosi i na nastavno-obrazovni rad u oblastizaštite radne i životne sredine. 8ada je u pitanju metodika obrazovanja za zaštitu radne i životne sredinetreba imati u vidu slede%e&

a" postoji više metoda obrazovanja za zaštitu radne i životne sredine - za nastavni rad sa decom i za obrazovnirad sa odraslima obzirom na ciljeve, organizacione i druge uslove"*

%" metode obrazovno-nastavnog rada sa odraslima se u znatnoj meri razlikuju od standardni# nastavni#metoda u školskom radu sa decom i omladinom obzirom na psi#ološke i druge osobenosti učenjaodrasli#"*

s" sistematizacija i klasi!ikacija metoda nastavnogHobrazovnog rada sa odraslima razvija se paralelno sarazvojem i unapređenjem pedagoške i andragoške prakse u jednom društvu.



1ostoje različite podele i klasi!ikacije metoda u zavisnosti od kriterijuma koji se koriste. 8ada je kriterijum put kojim se odvija proces saznanja, metode delimo na&

> metode zasnovane na posmatranju pokazivanje"*

> metode zasnovane na rečima& monološke opis, pričanje, pripovedanje"* dijaloške popularna predavanja.

diskusije" i rad sa knjigom apstraktno mišljenje"*

> metode zasnovane na praktičnim aktivnostima& praktična zanimanja i labaratorijske metode - prakse

1olaze%i od toka saznajnog procesa, 1rodanovi% sve metode deli

na&

> nlustrativno-demonstrativne

> verbalno-tekstualne

> labaratorijsko-eksperimentalne 1rodanovi%, )ičkovi%,ABGK"<eđutim, bez obzira na raznovrsnost klasi!ikacija nastavni#Hobrazov-ni# metoda, veliki broj teoretičarase slaže da su osnovne slede%e metode& metoda usmenog izlaganja, metoda razgovora, metoda rada satekstom i literaturom, metoda pisani# i gra!ički# radova, metoda demonstracije i metoda praktični# ilabaratorijski# radova. U dosa- dašnjoj pedagoško-andragoškoj praksi u oblasti obrazovanja i osposob-ljavanja za bezbedan rad i zaštitu životne sredine, upravo se ove osnovne metode najčeš%e koriste uobrazovanoj praksi.

4.2. etoda predavanja

<etoda predavanja spada u najstarije nastavne metode. <eđutim, ova metoda se, i danas, najčeš%e koristiu obrazovnom radu i nastavi. / razlogom se može tvrditi da %e ona zauzimati značajno mesto unastavnom procesu sve dok se bude organizovala nastava kao zajednička delatnost nastavnika i učenika.

Ova metoda se obično koristi u slučajevima kada se radi o usvajanju znanja apstraktnog karaktera na principu objašnjavanja i tumačenja određeni# pojava. 8arakteriše je sistematičnost i čvrsta logičkastruktura gradiva, intenzivno angažovanje pažnje i pam%enja, usmerenost na #ipotetičko-deduktivnomišljenje, duže vremensko izlaganje, što od slušalaca za#teva veliku intelektualnu aktivnost i psi#ičkinapor. Otuda obično pretpostavlja viši nivo obrazovne grupe odnosno oni# koji raspolažu višim stepenomlogičkog rasuđivanja, jakom koncetracijom pažnje i sposobnostima apstraktnog mišljenja menadžeri,rukovode%i kadar u preduze%ima, rukovodioci službe za bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara izaštitu životne sredine, pogonski rukovodioci i dr.".

8ao pozitivna svojstva ove metode obično se ističe to što obezbeđuje sistematičnost i postupnost* povezanost i kontinuitet u izlaganju nastavni# sadržaja. racionalnost i ekonomičnost u pogledu brojaslušalaca i utroška vremena, pruža mogu%nost za inovaciju sadržaja i dr. 8ao osnovna slabost ističe se toda ona doprinosi pasivnom načinu učenja* ne podstiče dovoljno na aktivnost* ne obezbeđuje potreban



kontakt između predavača i slušaoca* nastavnik nema kvalitetne povratne in!ormacije o uspešnostiusvajanja sadržaja.

U savremenim uslovima za#teva se modi!ikacija klasični# predavanja i nji#ovo kombinovanje saaktivnim postupcima i metodama u kojima značajno mesto zauzima učeš%e učenika i nji#ov samostalanrad@C. Otuda se u praksi sre%u različite metodičke varijante metode predavanja.

<etodičke varijante metode predavanja se mogu podeliti na&

> predavanja pomo%u žive reči predavanja koja drži nastavnik ili instruktor, javna predavanja - zave%e skupine ljudi, predavanja u kojima učestvuje više predavača i predavanja sami# polaznika"*

> predavanja pomo%u audio-vizuelni# i te#nički# sredstava radio i 60 predavanja, !ilmska predavanja, uz pomo% računara i dr.",

> kombinacija metode predavanja i drugi# metoda u praksi često sa metodom razgovora imetodom diskusije"?AK

;a bi predavanje ispunilo svoj zadatak, mora da ispuni određene za#teve&> sadržaj predavanja mora da bude prilagođen cilju i zadacima nastavne jedinice i saznajnimmogu%nostima polaznika*

> izlaganje sadržaja prolazi kroz tri !aze& uvod, izlaganje novi# sadržaja i zaključivanje odgovarastrukturi nastavnog časa - uvodni, glavni i završni deo"*

> predavanje treba da sadrži bitne, suštinske delove problema

pojedinosti i detalje učenici treba da nađu u udžbenicima"*

> činjenice, primeri, zadaci moraju da budu u !unkciji dokazivanja opravdanosti zaključaka*

> poželjno povezivanje i kombinacija sa drugim metodama*

> treba predvideti pauze kao mogu%nost da se olakša zapam%ivanje činjenica značajni# za dalje pra%enje*

neop#odna didaktičko-metodička umešnost nastavnika jasna i dobro raspoređena struktura izlaganja,argumentacija,, način, tempo, ritam, intonacija govora i dr.".

<etoda predavanja spada u najstarije nastavne metode. <eđutim, ova metoda se, i danas, najčeš%e koristi uobrazovnom radu i nastavi. / razlogom se može tvrditi da %e ona zauzimati značajno mesto u nastavnom procesu sve dok se bude organizovala nastava kao zajednička delatnost nastavnika i učenika.

Ova metoda se obično koristi u slučajevima kada se radi o usvajanju znanja apstraktnog karaktera na principuobjašnjavanja i tumačenja određeni# pojava. 8arakteriše je sistematičnost i čvrsta logička strukturagradiva, intenzivno angažovanje pažnje i pam%enja, usmerenost na #ipotetičko-deduktivno mišljenje,duže vremensko izlaganje, što od slušalaca za#teva veliku intelektualnu aktivnost i psi#ički napor. Otudaobično pretpostavlja viši nivo obrazovne grupe odnosno oni# koji raspolažu višim stepenom logičkograsuđivanja, jakom koncetracijom pažnje i sposobnostima apstraktnog mišljenja menadžeri, rukovode%ikadar u preduze%ima, rukovodioci službe za bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara i zaštituživotne sredine, pogonski rukovodioci i dr.".



8ao pozitivna svojstva ove metode obično se ističe to što obezbeđuje sistematičnost i postupnost* povezanosti kontinuitet u izlaganju nastavni# sadržaja. racionalnost i ekonomičnost u pogledu broja slušalaca iutroška vremena, pruža mogu%nost za inovaciju sadržaja i dr. 8ao osnovna slabost ističe se to da onadoprinosi pasivnom načinu učenja* ne podstiče dovoljno na aktivnost* ne obezbeđuje potreban kontaktizmeđu predavača i slušaoca* nastavnik nema kvalitetne povratne in!ormacije o uspešnosti usvajanjasadržaja.

U savremenim uslovima za#teva se modi!ikacija klasični# predavanja i nji#ovo kombinovanje sa aktivnim postupcima i metodama u kojima značajno mesto zauzima učeš%e učenika i nji#ov samostalan [email protected] se u praksi sre%u različite metodičke varijante metode predavanja.

<etodičke varijante metode predavanja se mogu podeliti na&

> predavanja pomo%u žive reči predavanja koja drži nastavnik ili instruktor, javna predavanja - za ve%eskupine ljudi, predavanja u kojima učestvuje više predavača i predavanja sami# polaznika"*

> predavanja pomo%u audio-vizuelni# i te#nički# sredstava radio i 60 predavanja, !ilmska predavanja, uz pomo% računara i dr.",

> kombinacija metode predaC.4. <etoda razgovora

<etoda razgovora spada u metode zajedničkog rada nastavnika i učenika koji obezbeđuje dvosmernukomunikaciju. 1o načinu i !ormi izražavanja najbliža je čoveku i njegovom svakodnevnomkomuniciranju sa drugim ljudima. /ama društvena i proizvodna praksa te problemi zaštite radne i životnesredine pružaju izvanredne mogu%nosti za primenu ove metode. Zasniva se na pitanjima i odgovorima,razgovoru i verbalnoj komunikaciji nastavnikaHinstruktora sa učenicima. )jenom primenom može se brzodo%i do saznanja o pret#odnim znanjima učenikaHpolaznika, o nji#ovim motivima, interesima, stavovimašto je posebno važno za obrazovanje odrasli#". <etoda razgovora se ubraja u aktivne metode Q podstičerazvi- tak miš.Renja. pažnje, interesa, motiva i drugi# saznajni# sposobnosti polazanika* pomaže razvojgovorni# sposobnosti* ima značajne vaspitne mogu%nosti, posebno u pretvaranju znanja u uverenja istavove?@. Osnovni nedostaci ove metode, ogledaju se u vremenskoj neekonomičnosti* potrebi posebne pripreme za e!ikasno vođenje razgovora* ne obezbeđuje sistematičnost i postupnost u usvajanju znanja*neprilagođenosti pojedini# sadržaja za primenu ove metode i dr.

/a stanovišta ostvarivanja obrazovni# zadataka. od posebnog je značaja umešnost nastavnika za vođenjerazgovora ali i za osposobljavanje polaznika odnosno nji#ovu stimulaciju da slobodno, misaonoangažovano i motivisano postavljaju pitanja.A@ )astavnik mora da bude pripremljen da savlada mogu%e barijere i poteško%e u nastavno-obrazovnom procesu. U pripremi nastavnika, ne predviđaju se samo pitanja koja %e biti postavljena učenicima, ve% takođe i nji#ova reagovanja i mogu%i odgovori kao i problemi koji se mogu pojaviti tokom razgovora. Za primenu ove metode, neop#odno je daučeniciHpolaznici raspolažu izvesnim podacima i znanjem, doživljajima i iskustvima o materiji koja %e seobrađivati.

U obrazovnoj praksi, metoda razgovora se često kombinuje sa drugim metodama metodom predavanja.metodom demonstracije i dr.". 1o svojoj prirodi i unutrašnjim svojstvima vrlo je bliska metodi diskusije. + pored toga što se radi o različitim metodama, u praksi se ove dve metode mešaju pa se ne prave razlike unji#ovoj primeni.

C.K. <etoda diskusijeZa razliku od metode razgovora, čija je suština u vođenju dijaloga u !ormi litanja i odgovora - gde se ne

ispoljava prvenstveno problem koji treba rešiti, metoda diskusije predstavlja upravo način ili putrešavanja nekog problema. ;a bi se diskusija razvila, treba da postoje određene razlike u mišljenjima.stavovima, uverenjima o određenim pitanjima i problemima sa kojima se čovek susre%e i koje teži dasazna i reši.



;a bi razmena ljudske reči dobila karakter diskusije potrebo je ispuniti određene za#teve& izbor teme o kojoj%e se raspravljati, učes- nike diskusije koji imaji iskustvo i predznanje o određenom problemu, de!inisancilj i potrebnu organizaciju vođenja diskusije.

1ozitive karikteristike ove metode ogledajč se u tome što pripada tzv. aktivnim metodama - polaznici donovi# saznanja dolaze misaonom aktivnoš%u* pruža mogu%nosti da stečena znanja prerastaju u uverenja istavove značajno u obrazovanju za zaštitu radne i životne sredine"* nastavnik lako saznaje koji je nivo predznanja i iskustva polaznikaHučenika o problemu koji se raspravlja& pospešuje motive i interese zaučenje* razvija govorne sposobnosti sklad misli i reči"* samopouzdanje, upornost, preciznost, poštovanjetuđi# misli i stavova i dr. Ograničenja u primeni ove metode su u njenoj vremenskoj neracio- nalnosti,neosposobljenosti nastavnika za njenu primenu, nenavik- nutosti polaznika da raspravom i polemikomstiču nova znanja, potrebna su predznanja i iskustva polaznikaAFS o problemu koji se diskutuje i dr.

/adržaji obrazovanja za zaštitu u radnoj i životnoj sredini pru- žaju dovoljno prostora za primenu ove metode,naročito sa stanovišza prerastanja znanja u uverenja i stavove kada je u pitanju bezbednost i zdravlje naradu, zaštita životne sredine i održivi razvoj. U praksi se primenjuju različite metodičke varijante ovemetode&

> neposredna diskusija cilj pokretanje misli, novi# ideja, reša- vanje problemski# situacija, donošenjeodluka"* predstavlja maksimalnu aktivizaciju članova grupe ili kruga zainteresova- ni#"*

> diskusija u malim grutša @0i&& Tgoir#@ aktiviranje neaktiv- ni#, integracija grupe, uvežbavanje davanja povratne in!ormacije

i dr."*

> panel diskusija nekoliko odabrani# diskutanata pred audito- rijumom osvetljava jedan problem sarazličiti# aspekata"*

> diskusija na osnovu teza problematika se obradi u vidu pisani# teza koje se podele učesnicima, a zatimse kroz zajedničku diskusiju voditelja i učesnika dolazi do razrešavanja problema"*

> diskusija nod rukovodstvom jednog od polaznika i dr.

;a bi se metoda diskusije uspešno primenila, proces njene primene mora pro%i kroz slede%e !aze& pripremadiskusije, uvod ili pokretanje diskusije, vođenje ili oblikovanje diskusije, zaklju- čivanje ili dovođenje docilja. 0aspitno-obrazovna e!ikasnost ove metode bi%e bolja ako se kombinuje sa drugim nastavnim

metodama i nji#ovim metodičkim varijantama.

C.9. <etoda demonstracije

<etoda demonstracije u obrazovanju za zaštitu ima široku i raz- novrsnu primenu. )jena suština je u pokazivanju demonstriranju" ili improvizaiiji originalni# ili veštački# predmeta, pojava i radnjipostupaka" koji su vezani za neku obrazovnu materiju. 6emelji se na ostvarivanju principa očiglednosti unastavno-obrazovnom procesu.

0rednost ove metode, upravo, je u neposrednom posmatranju predmeta pojava i procesa čime se poboljšavakvalitet znanja, zapravo njegova trajnost, potpunost i praktična primenljivost. ;rugim rečima, očigled-nost se zasniva na čulnim opažanjima preko koji# se utiče na sam proces mišljenja, a time i saznanja. Uobrazovnoj praksi, kao sredstva za demonstraciju najčeš%e se koriste& konkretni prirodni predmeti, pojavei procesi* slike, crteži i modeli, tabele, gra!ikoni i šeme* !ilmovi* zvučni e!ekti* eksperimenti i ogledi*originalni pokreti i radnje, i dr.. 1ostupak demonstracije i sredstva treba da budu u skladu sa obrazovnommaterijom koja se prezentira.

1rimenom ove metode, onemogu%ava se verbalizam, me#aničko učenje a pospešuje motivacija i interesi zaučenje obrazovni# sadržaja. 1olaznici se osposobljavaju za neposredno posmatranje predmeta i pojavakao osnovne etape u procesu sticanja znanja, razvija se sposobnost kri- tičkog mišljenja, sposobnost pam%enja, poboljšava trajnost i praktična primenljivost znanja . )edostaci ove metode se ogledaju u tomešto određeni obrazovni sadržaji nisu primereni za primenu očigledni# nastavni# sredstava* podrazumeva



određeno predznanje i iskustvo polaznika, osposobljenost i naviknutost za posmatranje predmeta i pojava* pretpostavlja odgovaraju%e te#ničke i materijalne uslove i dr.

U savremenoj literaturi kao metodičke varijante ove metode navode se @igranje uloga@ goAe rAau" ili @sociodrama@ cilj je promena stavova, razvijanje samosvesnosti, slabljenje tenzije u grupi i dr." i demonstraiijaslučaja @sače aisAu@". Određeni sadržaji nastave i obrazovanja za zaštitu u radnoj i životnoj sredini senajbolje mogu s#vatiti, razumeti i doživeti, ako se izvrši praktična demonstracija određeni# odnosa, pojava i procesa odnosno slučaja @sae %kVu@. 1ojedini autori Rukanovi%, 2., FIIK., str.FCI".,@demonstraciju međuljudski# odnosa@ i @demonstraciju slučaja@ smatraju posebnim varijantama ovemetode, dok i# drugi O. 01T%, ABGF. str A9I-A9K" smatraju posebnim metodama. 0aspitno-obrazovnemogu%nosti ove dve metodičke varijante metode demonstracije, ogledaju se u tome što pospešuju motive,interese, pažnju, deluju na emocionalnu stranu ličnosti, utiču na kritičko razmišljanje polaznika o pojavama, procesima i odnosima koji se pokazuju.

)ajbolji rezultati u obrazovanju za zaštitu mogu se ostvariti kada se ova metoda primenjuje u kombinaciji sadrugim metodama i nji#ovim metodičkim varijantama. +maju%i u vidu psi#ološka svojstva percepcije utoku nastavnog procesa, potrebno je, takođe, vršiti kombinacije oblika medija - sredstava" ove nastavnemetode. U toku primene ove metode, položaj polaznikaHučenika treba da bude aktivan i stalno usmeravanna ono što je bitno i važno da se posmatra i uoči. Uspešna primena ove metode, u velikoj meri zavisi odstručne i didaktičko-metodičke osposobljenosti nastavnika instruktora".

C.9.A. /imulacija

/imulacija podrazumeva obučavanje kandidataHpolaznika upotrebom prave ili improvizovane opreme koju%e koristiti na radnom mestu, s tim što se obuka izvodi van radnog mesta. U pitanju su oprema i materijalikoji stvoraju realnu situaciju odlučivanja za polaznika. Desto se naziva i @ue#p%ie gept: @, a u novijevreme i trening virtuelne stvarnosti. Odnosi se, dakle, na obučavanje van radnog mesta u simuliranojradnoj situaciji i opremi koja predstavlja istu vrstu mašina i instrumenata koji se koriste na radnom mestunpr.simulator letenja".

/imulacija se koristi za obučavanje izvršioca opasni# poslova i oni# koji za#tevaju vrlo skupu opremu. 7ilj jesmanjiti opasnosti i štete tokom obučavanja pilota, vatrogasca, policajaca i dr.". /imulirana obuka može jednostavno da se odvija u posebnoj prostoriji u kojoj se nalazi oprema koju %e kandidati stvarno koristitina radnom mestu. /paja prednosti treninga izvan posla i onog na poslu, a osnovne prednosti se ogledaju u

bezbednosti, uspešnosti učenja odsustvo smetnji, potpuna koncetracija, motivacija, participacija" ismanjenom riziku nastanka materijalne štete i troškova prilikom učenja.

C.9.F. <etoda slucajeva

1oslednji# godiia, metoda slučajeva je iostala popularna i često koriš%ena metoda u procesu obrazovanja./lučaj predstavlja opis nekog #ipotetičkog ili stearnog organizaiijskog ili poslovnog problema. Od polaznika se za#teva da identi!ikuju i analiziraju speci!ične probleme bezbednosti i zaštite radne iživotne sredine, prim.aut.", razviju alternativna rešenja i preporuče najbolja rešenja za konkretan problem.Osnovne karakteristike ove metode su&

> rešavanje aktuelni# problema na radnom mestu

> maksimalna uključenost zaposleni#

> minimalna zavisnost od nastavnikaHinstruktora> retki su pogrešni odgovori

> stvara ambijent dramske situacije i pove%ava motivaciju i

participaciju učesnika

C.9.4. +granje uloga

Ova metoda se sve češ%e koristi kao oblik simuliranja praktični# problema. Učesnici dobijaju konkretne ulogeu rešavanju određeni# organizacijski# ili poslovni# problema. /avremena oprema omogu%ava snimanje, pa potom pokazivanje i komentarisanje ponašanja svakog učesnika. )alazi primenu u razvoju veština



intervjuisanja, pregovaranja. procene i rasprave o uspešnosti i drugi# poslova koji uključujuinterpersonalnu komunikaciju.

C.5. 6ekst-metoda

U literaturi sre%emo različite nazive za ovu metodu& metoda rada sa tekstom, metoda rada sa udžbenikom idrugim štampanim tekstom, metoda čitanja, tekst metoda ali je, suštinski posmatrano, reč o raznovrsnimštampanim tekstovima koji se mogu koristiti u nastavi. )astavni i obrazovni rad je nemogu%e zamisliti bez koriš%enja štampani# materijala. 1ri ovoj metodi se vaspitno-obrazovni rad izvodi sticanjem znanjana osnovu tekstualni# izvora iz odabrani# nastavni# materijala priručnika, udžbenika i dr.". 1rimena ovemetode pretpostavlja određeni stepen pismenosti, odnosno određeno predznanje i iskustvo polaznika zakoriš%enje štampanog teksta u procesu sticanja znanja. )jena primena pretpostavlja i osposobljenostnastavnika za izbor i primenu teksta u toku nastavnog procesa.

U obrazovanju za zaštitu, ova metoda ima široku primenu kod razni# nivoa i kategorija učesnika obrazovanja.U vezi toga potrebno je da se naglasi slede%e&

> izbor literature vrši predavač u skladu sa programskom materijom i sposobnoš%u učenikaHpolaznika zasamostalan rad*

> predavač je dužan da pruži potrebna uputstva u vezi sa sadržajem, značajem i ciljem koriš%enja takvogizvora saznanja*

> predavač je dužan da objasni metode, način koriš%enja i vreme potrebno za savladavanje određeneobrazovne materije*

> posebnu metodu obrazovnog rada predstavljalo bi koriš%enje programiranog udžbenika sa određenommaterijom iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara ili zaštite životne sredine.

1rimena ove metode omogu%ava da se ostvari sistematičnost i preglednost u usvajanju gradiva* da se preciznije nauči gradivo i uvežba njegova reprodukcija* doprinosti razvijanju jasnijeg i lakšeg izražavanjamisli, razvoju motiva i interesa za čitanje knjiga i dr. Osnovni nedostaci ogledaju se u ve%em umnomnaprezanju i relativno brzom zamaranju* tekstovi često ne odgovaraju cilju i zadacima nastave, slabadostupnost pojedini# izvora i dr. U svakom slučaju, najbolji rezultati se mogu ostvariti kombinacijomtekst metode sa drugim metodama i metodičkim varijantama.

C.G. <etoda pisani# i gra!icki# radova

Ova metoda se primenjuje, uglavnom, u onim oblicima obrazovanja koji vremenski traju duže i gde višedolaze do izražaja karakteristike školske nastave u pogledu sistematičnosti i postupnosti obrade sadržaja.1retpostavlja predznanje polaznika i osposobljenost da znanja izraze pisanom rečju ili gra!ičkimsimbolima. 1isani radovi predstavljaju različite oblike pisanog teksta koje rade polaznici i nastavnici utoku nastavnog procesa ostvaruju%i predviđene vaspitno- obrazovne zadatke. 3ra!ički radovi predstavljaju radove polaznika i nastavnika izražene gra!ičkim simbolima.

Ova se metoda najčeš%e koristi za proveru i ocenu stepena osiosobljenosti i kvaliteta zianja nolaznika iutvrđivanje e!ekata celokupnog obrazovnog rada. 1rimenom metode pisani# i gra!ički# radova, deluje sena ličnost polaznika vaspitna dimenzija", a naročito se deluje na razvoj misaoni# !unkcija analiza,sinteza, apstrakcija, generalizacija". 1isani i gra!ički radovi koji se primenjuju u okviru ove metode mogu biti&

> radovi kojima se reprodukuje stečeno i usvojeno znanje proverava se usvojeno gradivo* utvrđuju

praznine i nedostaci* pogodni su za samoevaluaciju nastavnika"> radovi u kojima se stečeno znanje želi primeniti na nove uslove pokazuju kvalitet usvojeni# znanja"*

> radovi koji izražavaju samostalnost i stvaralaštvo viši nivo pisanog izražavanja* viši stepenosposobljenosti".

U nastavi i obrazovanju, najčeš%e se kao samostalni pisani radovi, primenjuju seminarski radovi pomo%ukoji# se polaznici mogu @uvesti u literaturu, u praktičnu obradu nekog problema, u samostalno !ormiranjemisli i zaključaka@ /avi%evi%, ;., ABG5"š Za uspešnu izradu samostalni# pisani# radova polaznika potrebno je da nastavnik uputi polaznike u te#niku i metodiku izrade radova.



U obrazovanju za zaštitu se, takođe, mogu primenjivati različiti gra!ički radovi& šeme, gra!ikoni, dijagrami,skice i tabele.. 6reba razlikovati izradu gra!ički# radova u smislu primene ove metode s ciljem sticanjaznanja od nji#ovog pokazivanja u nastavnom procesu što je, u tom slučaju, metoda demonstracije kojaosvaruje nji#ovo pokazivanje s ciljem sticanja znanja". 1oželjna je primena ove metode u kombinaciji sadrugim metodama i metodičkim varijantama.

C.C. <etoda laboratorijskog + prakticnog rada

1rimena ove metode uslovljena je prirodom obrazovnog sadržaja znanja koja treba usvojiti", iskustvom i predznanjem polaznika kao i uslovima nastavnog rada u pogledu kvaliteta opremljenosti nastavnomopremom za labaratorijski i nastavni rad. 1ri ovoj metodi učesnici samostalno izvode pojedine praktičneradove sa ciljem da neposredno u samom radnom ambijentu" prouče neku pojavu, postupke, predmete,aparate, mašine, uređaje i slično, odnosno da se osposobe i obuče za izvođenje pojedini# radni# postupaka.

abaratorijski radovi se, uglavnom, izvode putem eksperi- menata koje polaznici obavljaju samostalno uzuputstva nastavnika, koriš%enjem udžbenika i priručnika". Uspešnost eksperimentalnog rada zavisi odkvaliteta pripreme i polaznika i nastavnika. )akon eksperimentalnog rada potrebno je izvršiti detalJnuanalizu rada i dobijeni# rezultata, na osnovu čega se vrši zakl,učivanje i uopštavanje kao dokaz postavljene #ipoteze.

Za izvođenje praktični# radova neop#odno je obezbediti određene uslove& materijale, pribor, alat, energiju idr. /vaka praktična radnja se sastoji od određenog broja radno-praktični# operacija. U procesu učenja seuvežbavaju ove operacije. U tom pogledu neop#odno je obezbediti određena uputstva od stranenastavnika. instruktora, trenera praktične nastave tako da se čitav postupak odvija u skladu sa didaktičko-metodičkim pravilima o organizaciji učenja i poučavanja.

<etoda labaratorijskog i praktičnog rada, u značajnij meri obezbeđuje učenje delovanjem i primenjivanjem itako doprinosi ostvarivanju aktivne očiglednosti u nastavi, obezbeđuje potpuniju misaonu aktivnost polaznika u procesu učenja, podstiče polaznike na aktivnost, budi radoznalost, pospešuje pažnju, motive,interese i dr. )edostaci ove metode se ogledaju u tome što primena ove metode traži dosta pripreme ivremena za realizaciju postavljeni# zadataka* nije pogodna za obradu neki# sadržaja* traži odgovaraju%enastavne uslove u primeni, osposobljenost polaznika idr. 1osebnu primenu nalazi u osposobljavanju polaznika za bezbednost na radu i zaštitu od požara kada radnici treba da steknu veštine i navike za

samostalno i bezbedno obavljanje određeni# radnji ili poslova u okviru nekog zanimanja ili radnog mesta.U tom pogledu, treba je kombinovati sa drugim metodama i metodičkim varijantama.

C.B. +zbor + !rek!encija metoda nastavnog + obrazovnog rada

U nastavno-obrazovnoj praksi, posebno u obrazovanju zaposleni# za bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara ili zaštitu životne sredine važno je pitanje izbora i veri!ikacije metoda nastavno- obrazovnog rada.1oznati su didaktički !aktori od koji# zavisi izbor i primena metoda u obrazovnom procesu& cilj i zadacivaspitanja i obrazovanja, priroda nastavni# sadžaja, odabrani i primenjeni oblici nastavnog rada,odabrana nastavna sredstva, struktura polaznika i nji#ove osobine, ličnost nastavnikaHpredavača i njegovastručna i didaktičko-metodička osposobljenost materijalni uslovi i opremljenost obrazovne institucije i dr.

1od izborom se podrazumeva određivanje i utvrđivanje odgovaraju%e metode obrazovnog rada koja "?zavisnosti od konkretni# obrazovni# usloea treba da omogu%i da se postignu najbolji obrazovni rezultati.

1od veri!ikaiijom se podrazumeva proies pedagoško-andra- goškog utvrđivanja, usavršavanja i sistematizaiije jedne obrazovne metode i njeni# metodički# varijanti u cilju njenog naučnog uvođenja u obrazovni proces.

Mkcenat u izboru i primeni nastavni# metoda mora se staviti na maksimalno obezbeđivanje jedinstvaobrazovnog i vaspitnog kako to za#teva suština nastavnog procesa". 1renaglašavanje ili zapostavljanje jedne ili druge strane, vodilo bi u didaktički materijalizam odnosno didaktički !ormalizam. U rezimiranjumetoda nastavnogHobrazovnog rada sa odraslima u oblasti obrazovanja i osposobljavanja za bezbedan radi zaštitu životne sredine može se zaključiti slede%e&

> izbor metode vrši sam predavač instruktor" u zavisnosti od navedeni# !aktora i okolnosti*



> svaka od razmatrani# metoda ima svoje prednosti i nedostatke ne možemo i# me#anički primenjivati"*

> prevazilaženje nedostataka jedne metode mogu%e je ostvariti kombinacijom više metoda i nji#ovi#metodički# varijanti.

)astavni i obrazovni rad koji se realizuje kombinacijom postoje- %i# metoda i nji#ovi# varijantni# oblikaostvaruje neop#odne predu- slove za e!ikasnost obrazovnog rada, ali i za razvoj i usavršavanje postoje%i#metoda u nastavi i obrazovanju uopšte.

C.AI. <eotde speci!icnosti osposobljavanja za zastitu

8ada je u pitanju metodika osnosobljavanja odrasli#Hzanosleni# lica za zaštitu, posebno za zaštitu na radu izaštitu od nožara, treba imati u vidu niz speci!ičnosti metodičkog rada u ovoj oblasti. U nastavno-obrazovnom procesu, potrebno je, pre svega, poznavati i

uvažavati osobenosti učenja odrasli# ali i nji#ov status zaposleni#

AFC

lica

U zavisnosti od tipa nastave teorijska ili praktična" mogu%e je koristiti različite metode i nji#ove metodičkevarijante koje

AFCA 0ažno i zbog izbora pri#vatljivog vremenskog optere%anja zaposleni# broj nastavni# časova"

najopštije posmatrano mogu pripadati&> grupi verbalni# metoda s naglaskom na dijalošku metodu"

> grupi vizuelni# metoda s naglaskom na demonstraciju"

> prakseološke metode s naglaskom na učenje radom"

1ravilo je da se navedene metode u toku osposobljavanja kombinuju, kako bi se uključio što ve%i brojreceptora u situaciju učenja oka, u#a, dodira" što može doprineti da razumevanje bude potpunije, azadržavanje ve%e i e!ikasnije.

U procesu praktične nastave, najšeš%e se koriste prakseološke metode učenja radom i to na slede%i način&

priučavanje na radnom mestu koristi se za brzo osposobljavanje radnika za obavljanje repetitivni#ponavljački#" i upravljački# aktivnosti. Odvija se u F etape& prva uključuje instrukcije i uputstvainstruktora, dok druga uključuje vežbanje veština do željenog kvaliteta i sigurnosti, pod nadzorominstruktora&

> četvorostepena metoda se koristi za postupno osposobljavanje osobe za samostalno i timsko, sigurno,odgovorno, kvalitetno i ekonomično obavljanje poslova, a odvija se kroz K stepena* prvi- pripremanastavnikaHinstruktora i učenikaHpolaznika* drugi demonstracijua nove vežbe, tre%i pokušaji učenika podnadzorom nastavnika i četvrti uvežbavanje.

1o ;. 1etričevi%u FIIK" osposobljavanje odrasli# je mogu%e&

> direktno licem u lice " gde su nastavnik i polaznik u stalnom odnosu verbalne i neverbalne komunikacijemogu%e je i za teorijsku i praktičnu nastavu"

> indirektno na daljinu" - nastavnik i učenik su prostorno udaljeni* nastavnik uz primenu odgovaraju%i#medija pošte, radija, 60", multimedija singularni# medija koji sadrže auditivne, vizuelne iaudiovizuelne zapise - crteže, !otogra!ije, !ilmske prikaze, tekstove" i #ipermedija tekstovi u bazama

podataka ili u računarima, na AAHA,- ovima i dr." šalje in!ormacije polazniku, polaznik prima, proučavain!ormacije i vra%a povratne in!ormacije nastavniku kako o kvalitetu usvojeni# znanja i veština tako i omogu%im nejasno%ama". 6aj način poučavanja može se koristiti za teorijsko poučavanje i to oni# sadržajatema" koje poučavani mogu usvojiti na nivou postavljenog cilja osposobljavanja odnosno poželjnogrezultata osposobljavanja

> kombinovano direktno-indirektno" dopisno-konsultativnim i instruktivno-konsE ltativnim putem

> samoučenjem.



Pez obzira na način i primenjenu metodu, proces osposobljavanja mora da bude orijentisan na osobe koje seosposobljavaju što znači da te osobe treba da budu aktivni subjekti u procesu učenja i sticanja znanja zazaštitu aktivno učenje".

<etodika obrazovanja za zaštitu životie sredine, takođe, ima niz speci!ičnosti, koje se ogledaju u širokomspektru te#nika učenja i prenošenja znanja, sa posebnim naglaskom na doživljaj, praktične aktivnosti ineposredno iskustvo. Obrazovanje za zaštitu životne sredine slično kao i obrazovanje za bezbednost izdravlje na radu i obrazovanje za zaštitu od požara", za#teva interakciju i dijalog onog koji uči i onog koji poučava.

Obrazovanje za zaštitu životne sredine se zasniva na partici- pativnim, aktivnim i kooperativnim metodamanastave i aktivnim oblicima učenja. Za#teva analizu konkretni# uslova i prilika, razvoj vlastitog iskustva.

8ompleksna problematika zaštite životne sredine za#teva inter i multidisciplinarno povezano učenje kako bise prevazišla parcijalnost obrazovni# sadržaja i omogu%ila povezanost kognitivnog i emocionalnogučenja sa konkretnim delovanjem.

U realizaciji sadržaja za zaštitu životne sredine koriste se& predavanje, diskusija o zapažanjima u životnojsredini, predstavljanje video materijala, eksperimenti, terenska istraživanja, praktični radovi, posmatranje,dramske radionice, ekološke radionice, studija slučaja, debate, posete, ekskurzije, igre uloga, simulacije,takmičenja i dr. 8undačina, <., FIAI".

/avremeni izvori upu%uju na potrebu utemeljenja obrazovanja za zaštitu životne sredine na osnovnim postulatima kritičko- konstruktivne didaktike i metodike. U tom pogledu, izdvajaju se slede%i didaktički principi&

> orijentacija na rešavanje problema*

> orijentacija na sporazumevanje*

> kooperativna orijentacija*

> orijentacija na primenu*

> samoorganizacija*

> celovitost.

Ovi didaktički principi se uklapaju u opšte strategije vaspitanja i obrazovanja. ;e!inisani konstituitivnielementi metodičkog procesa, doprinose da se obrazovanje za zaštitu životne sredine učini dinamičnim,kreativnim i primerenim učenikuHpolazniku.

B.A. )astavnaHobrazovna te#nologija - pojam, odredjenja, distinkcije

/avremeno obrazovanje ne može da odgovori potrebama naučnog, te#nološkog, prnvredno-ekonomskog idruštvenog razvoja te za#tevima društva znanja bez smišljene i e!ikasne upotrebe obrazovne te#nologijeu nastavnom procesu i obrazovanju uopšte.

U savremenoj pedagoško-andragoškoj praksi postoje razni procesi i pojmovi koji se u literaturi javljaju podrazličitim terminološkim, ali suštinski istovetnim značenjima, kao što su& te#nologija obrazovanja,materijalno-te#nička sredstva u procesu obrazovanja, modernizacija i te#nizacija obrazovanja, nastavno-obrazovna te#nika i slično. /ve to ukazuje da je, u teoriji i praksi, prisutan stalan proces modernizacijenastavnog i obrazovnog rada.

U didaktici pojam @nastavna te#nologija@ podrazumeva skup mera, postupaka i metoda organizaiijenastavnog procesa. Ovaj pojam obu#vata i postupke primene nastavni# sredstava. ;ok je kod nastavnete#nnke naglasak na sredstvima, te#nologija se više odnosi na organizaciju nastavnog procesa. U pojedinim zemljama proizvode se @paketi@ moderni# nastavni# sredstava kako bi svaka škola bilasnabdevena potrebnim elementima za poboljšanje svoje obrazovne ekologije ili obrazovne sredine. 1odobrazovnom ekologijom se podrazumeva nova grana didaktike koja proučava !unkcionisanje i pedagoškodejstvo obrazovne sredine.



U engleskoj literaturi, najčeš%e su prisutni slede%i termini i određenja obrazovne i nastavne te#nologije&

> nastavna te#nologija je teorija i praksa planiranja, realiziranja. vođenja. vrednovanja i usavršavanja procesa učenja i resursa za učenje Mzbosakšp 3og WsAisaAlopaA /ottigpsa7opb apsA 6es%poAoTl. MW/6,ABBK".

> obrazovna te#nologija je studij i etička praksa olakšavanja učenjS i poboljšanja per!ormansi kreiranjem. primenom i vođenje-. adekvatni# te#nološki# procesa i resursa za učenje

> obrazovna te#lologija je razvoj, primena i evaluacija sistema, te#nika i sredstava za poboljšanje procesaljudskog učenja

Obrazovna te#nologija se oslanja na široku de!iniciju reči te#nologija, što može da se odnosi na materijalne predmete kao što su mašine ili #ardver. ali može i da obu#vati šire teme kao što su metode, organizacija ite#nike. Zato se obično ukazuje da&

> @obrazovna te#nologija@ uključuje sisteme u procesu razvoja ljudski# sposobnostiA,I

> @nastavna te#nologija@ obu#vata procese i sisteme učenja u nastavi.

edan broj autora smatra da nastavna te#nologija obu#vata sredstva za postizanje odgovaraju%i# ciljeva -učenja. <eđutim, sve je prisutnije mišljenje da ovaj pojam treba da se s#vati šire i da, zapravo, obu#vata

te#nička sredstva, načine rada metode i organizaciju" i odnose tj. ponašanje svi# subjekata u nastavnom proiesu. 1rimena obrazovne te#nologije je od neprocenjivog značaja u svim područjima obrazovnog iin!ormativnog rada, pa tako i u oblasti školskog. a posebno vanškolskog obrazovanja za zaštitu radne iživotne sredine. Upotrebom različiti# obrazovni# medija menja se ne samo stil rada, nego i kvalitetznanja, doprinosi racionalizaciji i individu- alizaciji u obrazovanju. 1oznato je da razvoj industrije i privrede uopšte, dovodi do brzi# promena koje nužno za#tevaju i promene u s!eri obrazovanja iusavršavanja. 6akva opšta situacija name%e i za#tev za obrazovanjem uz rad ili obrazovanje posle rada, ilirad uz obrazovanje. )ove potrebe traže tačnu razmenu rada i obrazovanja, nji#ovo stalno prožimanje idopunjavanje, !leksibilnije prelaženje s jednog na drugo. /avremena

B.F. )astavna sredstva ( pojam, !unkcija, znacaj

B.F.A. pojam nastavni# sredstava

U vaspitno-obrazovnoj teoriji i praksi, prisutno je mnoštvo različiti# termina kao što su& učila, nastavnasredstva, radna sredstva, sredstva za učenje, te#nička sredstva. očigledna sredstva, mediji didaktičkimedij" i dr. za označavanje sredstava koji se koriste u nastavnom Hobrazovnom procesu.

1od učilima se podrazumevaju pomo%na sredstva koja po svome karakteru imaju određen sadržaj i vaspitno-obrazovnu vrednost, a namenjena su nastavnicima ili učenicima.

Za razliku od učila, te#nička sredstva aparati, uređaji, mašine" nemaju sama po sebi sadž&aj sadržaj trebanaknadno uneti npr. školska tabla".

)astavnoHobrazovni mediji su sredstva i materijali koji pomažu učeniku polazniku da usvaja znanje,savladava veštine i navike tj. koja imaju određenu didaktičku !unkcijuA,A.

2adno sredstvo su materijali i predmeti koje najčeš%e služe samo u - nastavi, ima jasnu didaktičku namenu, amože služiti samostalnom samoobrazovanju.

0e%ina autora smatra da je najpri#vatljiviji naziv @nastavna sredstva@. 1od nastavnim sredstvima podrazumevaju se predmeti, sprave, modeli, aparati, mašine i različite slike, crteži, mnogobrojni objekti,nji#ove slike i modeli, koji su proizvedeni, podešeni ili odabrani za potrebe nastave. 6o su, zapravo, svamaterijalno-te#nička sredstva za ostvarivanje nastavni# za#teva, koja nastavniku ili učeniku služe zauspešno i razumno oblikovanje i izvođenje obrazovnog proiesa. 2adi se o svojevrsnim didaktičkiminstrumentima rada.. /avremena didaktika ukazuje na značaj koriš%enja različiti# sredstava unastavnomHobrazovnom procesu. 1okazalo se da skup medija koji se uzajamno dopunjuju, e!ikasnije



deluju u procesu učenja. Uklju- čivanje ve%eg broja receptora u situaciju učenja oka, u#a, dodira" možeučiniti da razumevanje bude potpunije, a zadržavanje ve%e i e!ikasnije.

B.F.F. didakticka !unkcija + metodicka vrednost nastavni# sredstava

6e#ničko-te#nološka dostignu%a. razvoj prirodni# nauka, psi#ologije, gnoseologije posebno pitanja sažetog u

poznatoj !ormuli @od živog opažanja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga ka praksi@ " doprineli surazvoju s#vatanja o didaktičkoj !unkciji i metodičkoj vrednosti nastavni# sredstava.

Osnovne !unknije nastavni# sredstava su&

> ostvarivanje očiglednosti kod izučavanja pojava, procesa, !izički# zakona i teorija konkretizacijagradiva"*

> podstiianje na intenzivnije učenje i razvijanje umni# i drugi# sposobnosti*

> postizanje raiionalizaiije i ekonomičnosti nastave bez nastavni# sredstava in!ormacije se mogu brže preneti, ali je potrebno duže vreme da se usvoje"*

> predstavlja materijalni oslonac misaonoj aktivnosti

> intelektualna !unkiija dominantna u području intelektualnog vaspitanja obzirom da mu je prevas#odnizadatak razvijanje i negovanje posmatranja, pažnje, pam%enja, mašte, mišljenja, ali je isto tako važna i u

ostalim aspektima razvoja ličnosti - moralnog, estetskog i dr.".Osim intelektualne, prvenstveno saznajne !unkcije, koja doprinosi razvijanju mentalni# sposobnosti ličnosti

u svim njenim vas- pitnim aspektima, savremeno s#va%ena nastavna sredstva imaju i neke druge značajne!unkcije& komunikativnost i socijabilnost, opservi- ranje i pronalazaštvo, samodelatnost isamoobrazovanost, prakti- čnost i primenljivost, maninulativnost i spretnost i dr.

6okom poslednji# nekoliko decenija, obavljen je veliki broj eksperimentalni# proučavanja !unkcije ivrednosti nastavni# sredstava. 2ezultati istraživanja pokazuju slede%e&

> ako čujem FI do 4I: znam čulom slu#a "

> ako vidim 4I do 9I: poznajem čulom vida - 4I do 9I:"

> ako čujem i vidim 9I do GI: znam i poznajem

> ako čujem, vidim i uradim GI do BI: umem, s#vatam, ne

zaboravljam.1olaze%i od ovi# i slični# rezultataA,K, jasno je od kolikog je značaja da obrazovno-vaspitni i nastavni proces

kako školskog tako i vanškolskog obrazovanja" bude pra%en određenim sredstvima učilima i pomagalima" 6ako se stvaraju uslovi da se maksimalno iskoriste perceptivne i čulne mogu%nostiučenikaHpolaznika i nadoknade dopunski izvori saznavanja koji prate svaku metodu verbalnog prenošenja znanja. pojmova i činjenica.

)astavna sredstva, posebno primena savremene obrazovne te#nologije može postati dragocena pomo% isredstvo za stimulisanje interesovanja i motivacije učenika* u povezivanju odvojeni# delova nepovezanogučenja u skladnu celinu,A9 u obezbeđivanju trans!era učenja, oboga%ivanju kako aktivnosti nastavnikatako i aktivnosti učenika. razvoju !unkcionalnog mišljenja nisu samo u !unkciji razvoja nastave, ve% i u!unkciji razvoja mišljenja" i dr.

/avremena te#nička sredstva ne vrše samo !unkciju nastavni# sredstava, ve% u sve širem obimu počinju davrše i !unkciju metode učenja. )apredak nauke je omogu%io da sredstva zamene i neke aktivnostinastavnika i učenika, pa su postala speci!ična sredstva - metode.

B.F.4. znacaj nastavni# sredstava u obrazovanja za zastitu

1rimena savremeni# vaspitno-obrazovni# i te#nički# sredstava u obrazovno-vaspitnom i propagandnom radusa odraslima u oblasti zaštite radne i životne sredine ima izuzetan i speci!ičan značaj. 6aj značaj se sastoji



pored gore navedene didaktičko-metodičke vrednosti i značaja" u mogu%nosti nastavno-obrazovnete#nike da obrazovno-vaspitne sadržaje prikaže. pre svega, na bezopasan i plastičan način kao što su&

> razni latentni izvori i uzroci povreda i ošte%enja na radu,

> procesi nastajanja povreda i ošte%enja.

> opasne posledice nepropisnog načina rada.

> pravilno ili pogrešno izvođenje radni# postupaka,> koriš%enje sredstava za ličnu zaštitu,

> procesi nastajanja požara i eksplozija,

> postupci pravilnog ponašanja u slučaju aktiviranja određeni# opasnosti i sl.

/ve to pomaže da se unapred, na sistematski i bezopasan način što bolje s#vate i upoznaju uzroci, posledice imere zaštite u vezi sa bezbednim načinom rada i pojavama u radnoj i životnoj sredini što je i osnovni cilji zadatak obrazovno-vaspitnog rada u ovoj obrazovnoj oblasti.

1ored ovoga, primena razni# audio-vizuelni# i drugi# sredstava u vezi sa zaštitom na radu, zaštitom od požara ili zaštitom životne sredine ima i poseban psi#ološki značaj koji se sastoji u direktnom ikonkretnom vizuelnom i auditivnom obaveštavanju, signaliziranju i upozorenju u toku rada i u vezi saradom na prisustvo određeni# opasnosti i štetnosti i odgovaraju%e načine i postupke obaveznog

ponašanja. 6akvi su&> panoi u širokom krugu !abrike"*

> slikovita upozorenja na opasnim mestima"*

> standardni znaci opšti# opasnosti u vezi sa kretanjem radnika"*

> zvučni signali*

> vizuelni i drugi znaci opasni# radnji na mašinama i uređajima ili opasnosti i štetnosti u životnoj sredini.

+z ovog kratkog pregleda se može zaključiti da primena odgovaraju%e obrazovno-vaspitne te#nike ima poseban i speci!ičan značaj u ovoj obrazovno-vaspitnoj oblasti pod uslovom da su zastupljeni i svi ostaliuslovi i elementi obrazovno-vaspitnog rada.

B.4. podela + klasi!ikacija nastavni# sredstavaU literaturi se nalaze različiti kriterijumi za podelu i klasi- !ikaciju nstavni# sredstava.

a" +maju%i u vidu nji#ovu ulogu i vrednost u nastavnom procesu mogu se podeliti na&

> osnovna nastavna sredstva učila" - u saznajnom pogledu imaju primarnu ulogu - predstavljaju predmet.odnosno sadržaj obrazovanja !ilm, knjiga, plakat, slikovito upozorenje itd." dakle sve ono što predstavlja izvor nekog sadržaja, in!ormacije, obave- štenja*

> pomo%na sredstva pomagala" imaju sekundarnu pomo%nu" ulogu - oruđa koja služe da se pomo%u nji#omogu%i aktiviranje tj. prezentiranje nekog obrazovno-vaspitnog sadržaja školska tabla, gra!oskop,video i drugi projektori, razni aplikatori i druga tzv. pomagala". 1omo%na sredstva nemaju konkretnuočiglednu vrednost, ali utiču na ukupnu vrednost nastavni# sredstava.

b" 1rema načinu neriiniranja sredstva se mogu podeliti na&

> vizuelna izvor in!ormacija slika -slike, šeme, predstavljeni na školskoj tabli. panou* slikovita upozorenjai sl.",

> auditivna izvor in!ormacija - zvuk magneto!on, radio i sl."

> audio-vizuelna in!ormacije se prenose kombinacijom zvuka i slike - tonski !ilm, 60 i dr.".

c" 1rema poreklu sredstva se mogu podeliti na&

> prirodna prirodni objekti i primerci",

> veštačka veštačke tvorevine - modeli, makete, slike i dr.",



c" 1rema načinu pružanja in!ormaiija&

> statička slika, model, dijapozitiv"A

> dinamička !ilm, televizijska emisija i dr."A G

e" 1rema karakteru obrazovno-vaspitnograda&

> demonstraciona slika, modeli, !ilmovi",

> laboratorijsko-eksperimentalna mašine, aparati, instrumenti, uređaji",> nastavno-radna udžbenici, priručnici",

> manipulativna alati, sprave, pribor",

> operativna uređaji za proučavanje razni# procesa i pojava" itd.

8ao što se vidi isto sredstvo sa stanovišta klasi!ikacije ima više opšti# naziva. 1rimera radi, udžbenik se, sobzirom na vrednost i ulogu u nastavnom procesu, može smatrati osnovnim nastavnim sredstvom* sobzirom na način percipiranja vizuelnim nastavnim sredstvom*

prema poreklu veštačko* prema karakteru obrazovno-vaspitnog rada nastavno-radno i dr.

B.4.A. udzbenici, prirucnici + drugi tekstualni materijali

Obrazovni nastavni" program je dokument koji nastavnikuHpreda- vaču daje smernice za organizacijunastavnog procesa. a ucbenici i priručnici su osnovna sredstva namenjena učenicimaHpolaznicima. Zaučenike, udžbenički i priručni materijali predstavljaju jedan od izvora saznanja koji je u neposrednoj vezisa obrazovnim procesom.

+storijski posmatrano, o udžbeniku možemo govoriti i pre pojave štampe, ali u u pravom smislu, kao nastavnoi obrazovno sredstvo, postaje nakon pronalaska štamparije. U skladu sa razvojem pedagoške nauke, a posebno didaktičke teorije, udžbenik se razvijao kao nastavno sredstvo. Obzirom da udžbenici i priručnicisluže za samostalno usvajanje novog gradiva, i za proširivanje, produbljivanje, sistematizovanje i utvrđi-vanje ve% obrađenog gradiva, izrada udžbenika predstavlja složen i kompleksan pedagoški posao.

Uibenici su osnovna sredstva u nastavi, u kojima se nastavni sadržaji jednog nastavnog predmeta obrađujuielini. 1išu se no planu i nrogramu nastavni# predmeta, nri čemu se naučni sadržaji trans!ormišu unastavne sadržaje, u skladu sa psi#ološkim, pedago- škim, didaktičkim i metodičkim načelima i te#ničko-estetskim za#tevima.

Udžbenici i priručnici se objavljuju sa specijalnom namenom. U njima se na stručnom nivou saopštavajuin!ormacije o stepenu razvijenosti određene nauke i iznose najvažniji rezultati i dostignu%a te nauke.

A4C" +nteresantna je klasi!nkacija nastavni# sredstava 0. Okonja koja obu#vata šest kategorija Okop, ABG4"&

> pisana verbalna" sredstva - udžbenici i štampani materijali

> prosta -vizuelna sredstva predmeti. modeli, slike, mape"

> te#nička vizuelna sredstva prenošenje slika pomo%u te#nički# uređaja, mikroskop, teleskop, kamera itd"

> te#nička akustička sredstva prenošenje zvuka- radio i dr."

> audiovizuelna sredstva koja automatizuju didaktički proces računari. labaratorije za učenje jezika i dr.".U ovoj klasi!ikaciji, svaka slede%a kategorija prikazuje sve složenija sredstva koja omogu%avaju da se na

potpuniji način zameni ve%i broj aktivnosti nastavnika i učenika. 1odela i sistematizacija nastavni#sredstava proizilazi iz nji#ove prirode i didaktičkog karaktera koji imaju u procesu obrazovanja ivaspitanja.

2ezimira se ono što je trajno i što je o nekom pitanju ili oblasti saznanja postignuto u određenoj nauci. Uudžbenicima i priručnicima se sistematski izlažu naučni sadržaji. 6o su sadržaji na kojima se grade novasaznanja i istraživanja, koja upu%uju korisnike za dalja saznavanja u toj nauci 8undačina, Panđur, FIIG".



U obrazovanju za zaštitu, pored udžbe- nika i priručnika, mogu se koristiti i drugi tekstualni medijidoku- mentacija, zakoni, pravilnici i dr.". <ogu se koristiti samostalno, ali i služiti kao neop#odnadopuna drugim medijima objašnjenja uz slike, šeme, crteže, !ilm i dr.". 1rednosti tekstualni# medija su&mogu%nost trajnog čuvanja in!ormacija, laka dostupnost, višekratno vra%anje istom sadržaju. ;a bitekstualni materijali ostvarili nastavnu !unkciju, treba da budu didaktički oblikovani i usklađeni sauzrasnim i drugim osobenostima obrazovne populacije ciljne grupe". Xtampa zbornici sa naučni# i

stručni# kon!erencija, časopisi i dr." takođe se može koristiti u obrazovanju za zaštitu. 1omo%u članka sedobro može aktuelizovati nastavno-obrazovni proces u ovoj oblasti stručni i naučni radovi sakon!erencija, publikacije kao rezultat rada na projektima i dr.".

B.4.F. 'ilm kao nastavno sredstvo u obrazovanju za zastitu

'ilm predstavlja dinamičko vizuelno ili audio vizuelno sredstvo koje je tematski i didaktički tako obrađeno inrilagođeno da služi e!ikasnom postizanju obrazovno-vasnitni# ciljeva i zadataka. U tom smisluobrazovni, a posebno nastavni !ilm kao namen- ski obrazovni !ilm" mora da ispunjava određene pedagoške za#teve u pogledu sadržaja, kompozicije i dužine trajanja. Osnovna namena obrazovnog!ilma je širenje i sticanje konkretni#, standardizovani# znanja za ciljanu publiku. 8arakteriše ga pojmovno i opisno izlaganje s mes- timičnim poetsko-narativnim strukturama u svr#u sticanja popular-

nosti. )amenske podvrste su&> nastavni !ilm - upotreba u nastavnom procesu u skladu s nastavnim programom*

> otite-obrazovni !ilm - namenjen otvorenom obrazovanju bilo koje zainteresovane grupe*

> instruktivni !ilm - demonstracijom i uputstvima podučava gledaoca kako nešto uraditiH

> naučno - popularni !ilm - prenosi naučna saznanja široj publici na njoj pristupačan način.

U nastavnom procesu možemo prikazivati razne dokumentarne i nastavno-naučne !ilmove. Osnovnekarakteristike !ilma kao obrazovno-vaspitnog sredstva su, pored dinamičnosti, vizuelnosti i auditivnosti,slede%e&

> nsi#ološke - !ilm omogu%uje dinamičko prikazivanje predmeta, pojava, procesa i drugi# sadržaja iusvajanje znanja putem neposrednog audio-vizuelnog delovanja i doživljavanja stalne promene dovodedo visokog stepena pažnje kao psi#ološkog preduslova za bolje s#vatanje i pam%enje"*

> nedagoške - !ilm pruža mogu%nosti potrebnog kontakta sa životnom stvarnoš%u i praksom, približavasadržaj obrazovanja, dočarava stvarnost, pojave i procese prikazuje na plastičan i dinamičan način prema potrebi ubrzava ili usporava procese" čime se ostvaruju takve obrazovno-vaspitne situacije koje budeinteresovanje i omogu%uju višestruko usvajanje znanja, pojmova i činjenica izaziva pojačanointeresovanje, omogu%uje neposredno doživljavanje, ostvaruje visoki stepen motivacije i omogu%avaostvarivanje posebni# obrazovni# ciljeva"*

> te#ničke - u !ilmu se koriste sva raspoloživa te#nička sredstva !ilmske obrade koja omogu%avaju da se jedna pojava, odnosno stvarnost sagleda i doživi iz oni# situacija iz koji# je to nemogu%e prikazati naobičan način snimci iz aviona, pomo%u razni# instrumenata, animacijom i slično". 'ilmom je mogu%e prikazati pojave i procese koji su nevidljivi za golo oko.

Ostale karakteristike !ilma su& vremensko i prostorno sažimanje radnji i događaja, smanjenje i uve%anje,ubrzanje i usporavanje i što je za obrazovanje u oblasti zaštite radne i životne sredine posebno važno,

bezopasno prikazivanje opasni# radnji i situacija. Upotrebom !ilma obrazovni proces postaje dalekoekonomičniji i racionalniji, naročito u uslovima permanentnog obrazovanja odrasli#. U Pezi sa

mestom koje se daje !ilmovima u proiesu izvođenja obrazovno-vaspitnog rada oni mogu biti&

> motivacioni !ilmovi imaju zadatak da uvedu, motivišu ili pobude interesovanje za neku širu obrazovnu problematiku npr. problemi bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara

> čredmetni !ilmovi predstavljaju direktan izvor novi# saznanja u vezi sa nekom temom tj. kada je potrebnoda se postigne očiglednost u obrazovnom procesu npr. opasnosti i mere zaštite na nekoj mašini iliuređaju"*



> obu#vatni !ilmovi služe za uopštavanje ili obnavljanje neke obrazovne materije dužina trajanja znatnove%a nego kod predmetnog !ilma"*.

> instruktivni !ilmovi su !ilmovi za obuku ili vežbanje omogu%avaju lakše i uspešnije ovladavanje raznimradnjama i sticanje praktični# znanja, veština i navika - poseban značaj u obuci radnika za bezbedan rad izaštitu od požara i dr.".

U zavisnosti od prirode i karaktera obrazovno-propagandnog ili nastavnog !ilma proizilazi njegovadidaktičko- metodička primena u procesu obrazovanja i vaspitanja. )aime, s obzirom na ovu činjenicuobrazovni !ilm može biti prikazan u uvodnom delu obrazovnog rada nastavnog časa", u sredini ili nakraju, kao što se može prikazivati u svojim pojedinačnim sekvencama paralelno sa predavanjem. 8odmasovni# oblika obrazovanja za zaštitu obično se prikazuju u jednom konti- nuiranom nizu čitave serije!ilmova vezani# za određenu problematiku.

U nastavnom procesu, !ilm još uvek nije zauzeo mesto koje mu pripada. 1roblemi i teško%e su brojni irazličiti, ali su, najčeš%e, u pitanju oni materijalne i te#ničko-organizacione prirode.

B.4.4. slikovita upozorenja

/likovita upozorenja pripadaju grupi vizuelni# propagandni# sredstava panoi, plakate i dr." koja posebnu primenu nalaze u in!ormisanju i obrazovanju za zaštitu radie i životne sredine. 'unkcija ovi# sredstava se

sastoji u tome da na jednostavan i ubedljiv način u konkretnoj radnoj situaciji putem uiozorenja iobaveštavanja deluju vaspitno i poučno na razum i svest zaposlenog lica lica u radnom odnosu" saaspekta lične zaštite i sigurnosti kao i zaštite sredstava rada i imovine u procesu rada. 3lavnekarakteristike svakog slikovitog uiozorenja su& sadržaj, veličina i mesto postavljanja.

/adržaj zavisi od vrste opasnosti ili štetnosti. / tim u vezi je i vizuelna kompozicija slikovitog upozorenjacrtež, ilustracija, tekst ili nji#ova međusobna kombinacija". 6ekstualni deo ne bi trebalo da prelazi višeod AI reči AI sekundi za čitanje". 1ri izradi slikovitog upozorenja važno je da njegov sadržaj bude prilagođen psi#ološkoj i obrazovnoj strukturi oni# kojima je namenjeno. U tom pogledu sadržaj mora da bude adekvatan, jasan, razumljiv i ubedljiv što se postiže e!ek- tnim umetničkim i te#nološkim rešenjima.1osmatrano sa psi#ološko- pedagoškog aspekta, sadržaj slikovitog upozorenja može da uverava,naređuje, zabranjuje, obaveštava, upozorava, sugerira ili užasava. Uža- savaju%a slikovita upozorenja samnogo krvi, preloma delova tela, una- kaženi# ljudski# tela i sl. nisu preporučljiva jer izazivaju kodradnika stra# kako od povreda tako i od samog rada. 6akođe se ne preporučuje da slikovita upozorenja budu suviše @apstraktna@ jer postoji opasnost da %e biti - nerazumljivaV

0eličina slikoviti# upozorenja treba da bude u skladu sa mestom i prostorom postavljanja.

<esto za postavljanje treba da obezbedi maksimalnu vidljivost i delovanje sadržaja slikovitog upozorenja. 6osu&

> istaknuta i vidna mesta,

> prolazna mesta,

> mesta koja nisu pretrpana drugim upozorenjima i obaveštenjima,

> odgovaraju%a mesta - na kojima je nji#ov sadržaj u skladu sa

radnom situacijom i ambijentom itd.

2adi razbijanja monotonije i ostvarenja odgovaraju%i# obrazovni# e!ekata, slikovita upozorenja treba čestomenjati i zamenjivati novim, istog ili sličnog sadržaja kako bi izazvala potrebno interesovanje i pažnju.1rema nekim ispitivanjima slikovita upozorenja u vidu plakata treba menjati najmanje jedanput mesečno.Za slikovita upozorenja kao i za ostala obrazovna sredstva" treba da važe određeni pedagoško-psi#o-loški normativi kako bi što bolje ispunila svoju obrazovno-vaspitnu !unkciju.

B.K. in!ormaciono komunikacione te#nologije+86"u obrazovanju za zastitu

B.K.A. 1rimena in!ormacioni# te#nologija u obrazovanju + nastavi ( potreba + znacaj



/avremeno čovečanstvo je suočeno sa !ascinantnim stanjem koje su uvele nove te#nologije u sva područjaljudskog delovanja. +ntenzivan te#nološki razvoj, eksplozija in!ormacija u svim sektorima privre- đivanjai posebno razvoj in!ormacioni# i komunikacioni# te#nologija, nisu mogli mimoi%i ni područjeobrazovanja. )ova saznanja i nove te#nologije utiču, neposredno ili posredno, na re!ormu i usavršavanjesistema obrazovanja, izmene u sadržajima, unapređivanje te#nike i te#nologije nastave i učenja.AK,

2azvoj in!ormacione te#nologije otvorio je niz mogu%nosti za prevazilaženje problema i nedostatakatradicionalni# nastavni# i obrazovni# sredstava. +n!ormaciona te#nika uključuje računarski #ardver,so!tver i komunikacione mreže za elektronsku razmenu između !izički udaljeni# računara, te uređaje iadaptere koji konvertuju in!ormacije tekst, sliku, !ilm, zvuk i dr." u digitalni !ormat 1od in!ormacionomte#nologijom podrazumevamo, pored in!ormacione te#nike, i adekvatno koriš%enje digitalni# in!ormacijakako bi se unapredile ljudske sposobnosti i mogu%nosti kvalitetnijeg obavljanja različiti# delatnosti. 1odin!ormacionom te#nologijom u obrazovanju se, dakle, nodrazumeva proučavanje karakteristika imogu%nosti elektronski# izvora in!ormaiija danas najčeš%e multimedijalni# kompjutera sa internet pristupom" i adekvatna irimena savremeni# didaktički# medija u !unkciji inoviranja te#nologije nastave iučenja <andi%, FII4, s.4G".

1rimena in!ormacione te#nologije u nastavi i obrazovanju pruža mogu%nosti za slede%e&

> individualizaciju nastave i učenja - cilj i zadaci su prilagođeni mogu%nostima svakog pojedincanapreduje svojim ritmom u skladu sa svojim sposobnostima"*

nastava se zasniva na sistemskom pristupu, na čvrstoj međuza- visnosti svi# elemenata. a svaki od nji# delujeu skladu sa unapred postavljenim ciljem*

> saznajni proces je organizovan kao dvosmerna komunikacija* povratna in!ormacija prati svaki korak obrazovne aktivnosti pa pojedinac učenik, polaznik" uvek zna šta je i koliko naučio, a nastavnik u kojoj je meri ostvario zadatke*

> obezbeđuje racionalizaciju saznajnog procesa - vreme se maksimalno koristi*

> svaki pojedinac rešava zadatke, misaono je aktivan prevazilazi nedostatke tradicionalne nastave-pasivnost učenika",

> zadaci se mogu davati na raznim nivoima složenosti što pospešuje motivaciju i budi interesovanja*

> in!ormacije se mogu prenositi raznim jezicima - slikom, skicom, šemom, rečju, tonom - što nastavni radčini dinamičnim i zanimljivim*

> izvori znanja se umnogostručuju dostupne su bogate baze znanja"*

> mogu%e je brzo obavljanje mnogi# rutinski# poslova izračunavanja. crtanja šema, prepisivanje i dr." takoda učeniku i nastavniku ostaje mnogo više vremena za stvaralački rad*

> učionički ambijent se menja* klasične učionice sa statičnim zidovima, projektovane za !rontalni rad, zasedenje @u potiljak@, postaju smetnja unapređivanju nastave* neop#odni su !leksibilni i mobilni prostorikoji se pregradama mogu trans!ormisati za rad u manjim grupama, za plenarni rad, timsku nastavu, i sl.*

> otvaraju se velike mogu%nosti za učenje na daljinu*

pozicija nastavnika se menja - umesto predavačko-ispitivačke uloge, težište njegove aktivnosti se prenosi na pripremu i organizaciju nastave, na podsticanje učenika, kooperativni rad i saradnju.

B.K.F. 8ompjuter kao sredstvo u obrazovanju + nastavi+storijski posmatrano, ni jedan medij nije izazvao tako značajne promene u procesu učenja i obrazovanja kao

šgo je to uspeo da učini kompjuter i njegova te#nologija. /a te#ničkog stanoeišta može se re%i da jekompjuter veoma složena elektronska mašina koja e!ikasno pretražuje, obrađuje, prenosi, prima i dajein!ormacije. 2azvoj kibernetike, elektrote#nike i elektronike posebno, teorije in!ormacija, operacioni#istraživanja. sistemskog pristupa i sl. doprineo je razvoju kompjutera i dinamičnoj ekspanzijikompjuterske te#nologije.?KK Organizaciji nastave i učenja uz primenu kompjutera pret#odila jea!irmacija programirane nastave.AK@



<ogu%nosti primene kompjEtera u nastavi i obrazovanju uopšte, su nesagledive. U savremenim nastavnimuslovima, kompjuter preuzima cedokupni nroces nočev od nrinreme nastavnogHobrazovnog rada, nrekorealizacije, pa sve do evaluacije ostvareni# vaspitno-obrazovni# rezultata. 2eč je, zapravo, o neposrednoj primeni tog medija u nastavi s ciljem da se njegov te#nički #ardverski" i programski so!tverski" deostavi na raspolaganje učeniku, a sve u cilju obezbeđenja što optimalniji# uslova za kvalitetan rad, učenje iindividualni razvoj.

U literaturi se navode brojne prednosti nrimene računara kao nastavnogHobrazovnog sredstva&> kompjuter raspolaže te#ničkim i programskim mogu%nostima da istovremeno animira više saznajni# čula*

raznovrsna čulna iskustva pozitivno utiču na e!ikasnije učenje i napredovanje*

> individualizacija procesa nastave i učenja prema tempu i mogu%nostima pojedinaca"*

> obrazovni programi su kvalitetniji stručno i# koncipiraju i

> didaktičko-metodički oblikuju timovi stručnjaka za programiranje-so!tveristi, vrsni poznavaoci naučneoblasti, te psi#olozi, pedagozi, andragozi i metodičari"*

> permanentne povratne in!ormacije dodatno aktiviraju, motivišu, o#rabruju na pojačano angažovanje iistrajnost u radu*

> mogu%nost da se više vremena posveti proučavanju i istraživanju oni# problema za koje je pojedinac posebno zainteresovan*

> velike te#ničke i in!ormaciono-operativne mogu%nosti novi# generacija kompjutera pružaju izuzetne povoljnosti za brzo pretraživanje i konsultovanje raznovrsni# baza podataka*

> učenje nije više vezano za ustanovu, sobu, kabinet, radni dan ili sat, kao osnovu vremensku jedinicu unastavi* pojedinac može da izučava određenu problematiku kod ku%e, na putovanju, ekskurziji, bez obzirana datum, vreme i mesto trenutnog boravka*

> u procesu nastave i učenja može da zameni čitav niz tradicionalni# nastavni# sredstava& dijaprojektor,epiprojektor,

kaseto!on, video plejer, 60 i drAK@.

> e!ikasna kontrola i objektivnije vrednovanje ostvareni# obrazovni# postignu%a eliminiše čitav nizsubjektivni# grešaka imanentni# nastavniku kao evaluatoru ",

> omogu%uje e!ikasno upravljanje nastavnim procesom, za obavljanje administrativni#, personalni# imnogi# drugi# poslova, koji se ne odnose na neposrednu organizaciju i realizaciju obrazovnog rada.

1ored navedeni# i mnogi# drugi# prednosti primena kompjutera 0 obrazoeanju i.ma i određena ograničenja,kao što su&

postoji problem otežanog programiranja određeni# obrazovni# sadržaja npr. sadržaja iz područja društveno-#umanistički# nauka a posebno !enomena koji za#tevaju širu gnoseološko- !ilozo!sku i teorijskuelaboraciju"*

> kompjuterska te#nologija uglavnom zapostavlja, odnosno marginalizuje vaspitnu !unkciju nastave*

kompjuterski programi name%u određenu logiku rada i ponašanja* često se name%u algoritmizovana rešenja i postupci*

> odsustvo žive neposredne verbalne komunikacije licem u lice opasnosti od asocijalni# ponašanja",

odsustvo primera, pedagoškog uzora i ideala, modela ponašanja*> daje pouzdane povratne in!ormacije, ali nema mogu%nosti za dijagnostiku npr. kod zaostajanja u radu,nerazumevanja sadržaja.

prisustva meitalii# problema korisnika i dr." zapravo odsustvo

dijagnoze o uzrocima problema koji optere%uju pojedince.

B.K.4 8ompjuterski podrzano ucenje



1rimena in!ormacioni# te#nologija doprinosi da obrazovanje postaje dostupno širem krugu korisnika..Obrazovanje potpomognuto in!ormacionim te#nologijama se, u literaruti, posmatra i analizira u brojnimoblicima i varijantama. )ajčeš%e se pominju& kompjuterski podržano učenje /otrXeg 0azesV ASeattT -/07"* kompjuterski podržano istraživanje /otriAeg M9CACAesA 8ezeags%" i učenje ili obrazovanje nadaljinu O9Aapse AY,eagptT - IA.,"@

8ompjuterski podržano učenje se najčeš%e koristi u nastavne svr#e. 8onstruktivizam i kognitivne teorijevezane za uvođenje računara u nastavu doprinele su da se poslednji# decenija FI.veka /0AY, uvede unastavu. U početku je, učenje uz pomo% računara, podrazumevalo samo interakciju izmeđuučenikaHpojedinca i računara. Od korisnika se za#teva rešavanje problema, dok so!tver procenjuje nivostečenog znanja, nudi dodatna uputstva i objašnjenja, utiče na metakognitivne aktivnostikorisnikaHučenika. )astavni proces je dinamičan, interesantan, očigledan, individualizovan, angažuje višeučenikovi# čula u sticanju znanja.

8ompjuterski podržano učenje uključuje multimedijalni obrazovni so!tver, računarske simulacije, virtuelnurealnost, veštačku inteligenciju i dr. 8oriš%enjem in!ormacioni# te#nologija predviđeno je individualnosticanje znanja. stalna povratna in!ormacija i pra%enje napredovanja učenika što nastavniku pomaže darealnije vrednuje znanje učenika i da i# upu%uje na druge didaktičke medije kako bi uspešnije ovladalinovim znanjima. 8ompjuterski podržano učenje se koristi relativno dugo u obrazovanju, ali se u poslednji# nekoliko godina kompjuterska te#nologija značajno usavršila tako da je obrazovni so!tver od jednostavni# ;O/ aplikacija usavršen do trodimenzionalne virtuelne realnosti kojom se podižeunutrašnja motivacija učenika i sadržaji postaju veoma interesantni

vanja i drugi# metoda u praksi često sa metodom razgovora i metodom diskusije"?AK

;a bi predavanje ispunilo svoj zadatak, mora da ispuni određene za#teve&

> sadržaj predavanja mora da bude prilagođen cilju i zadacima nastavne jedinice i saznajnim mogu%nostima polaznika*

> izlaganje sadržaja prolazi kroz tri !aze& uvod, izlaganje novi# sadržaja i zaključivanje odgovara strukturinastavnog časa - uvodni, glavni i završni deo"*

> predavanje treba da sadrži bitne, suštinske delove problema

pojedinosti i detalje učenici treba da nađu u udžbenicima"*

> činjenice, primeri, zadaci moraju da budu u !unkciji dokazivanja opravdanosti zaključaka*> poželjno povezivanje i kombinacija sa drugim metodama*

> treba predvideti pauze kao mogu%nost da se olakša zapam%ivanje činjenica značajni# za dalje pra%enje*neop#odna didaktičko-metodička umešnost nastavnika jasna i dobro raspoređena struktura izlaganja,argumentacija,, način, tempo, ritam, intonacija govora i dr..

5.. 6ompjuterski podrzano istrazivanje

8ompjuterski podržano istraživanje se, danas, značajno koristi, na visokoškolskim institucijama zateorijska istraživanja literature iz različiti# oblasti i za empirijska istraživanja uz upotrebu adekvatnogstatističkog so!tvera 6eorijsko istraživanje literature skoro je nezamislivo bez E potrebe kompjEterske

te#nologije, jer se, danas, skoro sve značajnije knjige. ralovi. stJ dije i zbornici sa stručni# i naučni#skupova prevode u elektronska izdanja i smeštaju na EE?W0 portape izdavački# ku%a. !akulteta. biblioteka idr.

5..3. 0cenje ili obrazovanje na daljinu



Učenje se ne završava sa !ormalnim obrazovanjem& može da se desi bilo gde, bilo kada, a posebno tokomrada na realizaciji svakodnevni# radni# zadataka. Učenje na radnom mestu, uz rad i tokom rada, predstavlja značajan preduslov razvoja pro!esionalni# kompetencija za zaštitu radne i životne sredine,inovativno ponašanje na poslu, ali i organizacionog razvoja u celini. 'okusira se na razvoj klastera među-sobno povezani# kompleksni# veština i kpoS-%oS-a, prilagođeno je direktnoj primeni u organizacionoj praksi i organizacionom razvoju& optimizovanju per!ormansi pro!esionalnog učenja za predviđanje

budu%e prakse i odgovor na savremene potrebe i standarde bezbednosti radne i životne sredineWlektronsko učenje s#va%eno kao učenje preko +nternet mreže ili kao učenje zasnovano na EEeb-u, pokazuje kako so!isticirane multimedijalne te#nologije mogu doprineti ispunjavanju potreba za permanentnim učenjem i obrazovanjem zaposleni#. Omogu%ava proces učenja bilo gde i bilo kada, bezgeogra!ski# ili vremenski# barijera, a +nternet obezbeđuje pristup nastavnom materijalu i interakciju sastručnjacima i kolegama. Wlektronsko učenje je postalo popularan koncept učenja svi# kategorijaobrazovne populacije dece, omladine i odrasli#" na različitim lokacijama sa manje sredstava u odnosu natradicionalno izvođenje obrazovanja i obuke. Obuka i obrazovanje mogu se bolje !okusirati na speci!ičnesituacije i relevantno vreme, pove%avaju%i brzinu zadržavanja. 1rilog br. 4".

)ove te#nologije omogu%uju da se klasična predavanja, u kojima prenošenje in!ormacija zauzima ključnomesto, zamene seminarima i grupama za raspravu i potpuno novim obrascima za učenje u koje spadaju

simulacije, igre, rešavanje problema. U savremenom obrazovanju i nastavi sve više mesta %e biti zamultimedijalni pristup, za virtuelne labaratorije, za primenu igara i ekspertski# sistema, a nanastavnicima, predavačima, instruktorima ili trenerima je izazov da ove neslu%ene didaktičke mogu%nostikoriste u nastavi i obrazovanju za zaštitu i bezbednost radne i životne sredine

5.3. #zbor # primena nastavni* sredstava

/ obzirom ia značaj koji imaju nastavna sredstva u procesu realizacije obrazovne materije, potrebno je prilikom nji#ovog izbora uzeti u obzir slede%e napomene i sugestije&

> osnovni zadatak predavača je da izvrši pravilan izbor nastavno- obrazovni# sredstava u odnosu naobrazovnu materiju i da utvrdi tačan plan i strategiju nji#ovog koriš%enja*

> predavač mora u potpunosti da poznaje !unkciju, konstrukciju i način rukovanja nastavnimsredstvima kako bi unapred znao gde, kada i kako može da i# koristi*

> predavač koji nije ovladao veštinom rukovanja nastavnim sredstvima ne može da računa nanjegovu sistematsku upotrebu, jer pri koriš%enju zavisi od drugog lica*

> prilikom pripremanja svakog predavanja u kome se predviđa upotreba nastavni# sredstava i pomagala, predavač mora da obrati pažnju na mnoge pret#odne radnje, a naročito& koja %e se nastavnasredstva upotrebiti, kada %e se ona u toku nastave upotrebiti i na kakav način %e se upotrebiti*

Za e!ikasnu primenu nastavni# sredstava treba imati u vidu slede%e&> odmereno koriš%enje sredstava - prevelik broj nastavni# sredstava, može da skrene pažnju saosnovnog, obrazovnog i vaspitnog cilja*

> pravovremeno koriš%enje sredstava sredstva treba koristiti uporedo sa tumačenjem sadžajaodređenog gradiva"*

> potpuno koriš%enje sredstava sredstvo ne treba skčanjati dok se potpuno ne iskoristi"*



> ekonomično koriš%enje sredstava sredstvo treba srediti po logici sadržaja koji obrađujemo da bismo bili ekonomični"*

> spretno koriš%enje sredstava najpre savladati te#niku koja obezbeđuje umešno koriš%enje planirani# nastavni# sredstava",

kombinovano koriš%enje sredstava da bi izbegli zabavu a obezbedili aktivnost učenika, kombinovatirazličita sredstva npr. prirodna biljka, crtež, aparat i dr."

1.1. !ojam # zadatak dokimologije

;okimologija je relativno mlada naučna naučna disciplina koja je utemeljena tek sredinom četrdeseti#godina FI. veka. )astala je u razvijenim zemljama Wvrope i /M; kao rezultat potrebe za istraživanjemuticaja čitavog niza činalaca na ocenjivanje u školi, ali i u drugim delatnostima procena radnog učinka idr." u kojima su se jasno isticale teško%e objektivnog merenja. )ajopštije posmatrano, zadatak dokimolo-gije je da prouči, pronađe i praksi ponudi e!ikasne i valjane načine i postupke prosuđivanja i ocenjivanja.

;okimologija bi se mogla odrediti kao nauka koja se bavi mere- njem u oblasti obrazovanja odnosno

proučavanjem pitanja vezani# za siste- matičnost ocenjivanja, objektivnost i pouzdanost ocene iispitivanja, validnost i objektivnost školski# ocena, metode i postupke kojima se dolazi do ocene i sl.Xkolska dokimologija, je uža dokimološka disciplina koja se posebno bavi pitanjima ispitivanja i procenjivanja učenički# vaspitno-obrazovni# postignu%a u školama.

Zadatak dokimologije je&

> pronalaženje načina za prikupljanje podataka za utvrđivanje

uspe#a obrazovanja*

> utvrđivanje uspe#a - rezultata obrazovnog rada*

> pra%enje promena koje nastaju u ličnosti pod uticajem obrazovno- vaspitnog rada.

Osnovni dokimološki postupii su&

> merenje je utvrđivanje dostignu%a stepena" u procesu obrazovanja i vaspitanja znanja, veština inavika"*

> vrednovanje evaluacija" je utvrđivanje promena koje nastaju u ličnosti pod uticajem obrazovanjasloženiji postupak".

1.2. Osnovni dokimolo+ki pojmovi

1roveravanje i ocenjivanje su završne komponente nastavnog procesa. 6esno su međusobno povezane, pase u praksi često spajaju i poistove%uju.

1roveravanjv je nastavna delatnost kojom se utvrđuje ostvarivanje materijalni#, !unkcionalni# i vaspitni#zadataka nastave. 1rovera- vanjem se utvrđuje obim, dubina i trajnost znanja, stepen razvijenosti radni#sposobnosti kao i kvalitet usvojeni# vaspitni# vrednosti. Zavisno od etape nastavnogHobrazovnog procesau kojoj se primenjuje, proveravanje mo-že biti&

> pret#odno na početku školske godine ili pre prelaska na nove ili složenije delove obrazovnog programa"*



> teku%e redovno, svakodnevno radi uvida kako učeniciHpolaznici napreduju, ali i radisamokontrole nastavnika"*

> završno krajem klasi!ikacioni# perioda npr. tromesečja ili krajem školske godine odnosnozavršavanja pojedini# oblika obrazovnog rada - kurseva, treninga i dr" - osnovni zadatak da se proverinivo i kvlitet usvojeni# znanja, pokažu ukupni rezultati nastave - više je izražena !unkcija kontrole.

1ored osnovni# načina proveravanja, u nastavi se primenjuju&

> tematsko proveravanje posle obrade pojedini# nastavni# tema, provera razumevanja neke šire ikomleksnije celine"

ispiti predstavljaju oblik proveravanja i procenjivanja znanja, umenja i navika i stepena nji#oveusvojenosti u okviru jednog ili više predmeta, u određenim vrmenskim periodima* to je e!ikasno sredstvokontrole rada svkog pojedincaHučenika i školskeHobra- zovne institucije u celini. +spiti mogu biti& usmeni, pismeni, praktični ili kombinovani. 1od ocenjivanjem se smatra postupak kojim se, prema utvrđenim propisima, prati vaspitio-obrazovii rad pojedincaUučenika. njegov razvoj i određuje nivo koji je postigao.

1ostoji više vrsta oienjivanja& numeričko, slovno i opisno&

> numeriko se oslanja u našem sistemu ocenjivanja" na petostepenu od A do 9", odnosnošestostepenu skalu od 9 do AI na studijama"*

> slovio se najčeš%e zasniva na trostepenoj skali M, P. 7" i znači procenu nivoa ostvarenosti programski# zadataka,

> opisio ocenjivanje, sa svojim modalitetima uže i šire". Opisno ocenjivanje je, takođe, izražavanjesudova o napredovanju pojedinca, po nekima je to ocenjivanje rečima najčeš%e u vidu ocena@zadovoljava@, @ističe se@, @ne zadovoljava@

Ocenjivanje je složen i kompleksan posao koji se ne odnosi samo na ocenjivanje znanja ve% zapravoobu#vata stepen usvojenosti znanja, umenja i navika, stepen pro!esionalne osposobljenosti, odnos premaraduHučenju, ispunjavanje određeni# normi i dr.

Zadatak nroveravanja i oienjivanja je&

> podizanje kvaliteta znanja.a time i obrazovno-vaspitnog procesa*

> klasi!ikacija učesnika obrazovanja prema postignutim rezultatima*

> utvrđivanje nedostataka - uzroka neuspe#a*

> podsticaj za samokontrolu učesnika obrazovanja*

> sredstvo za samokontrolu i samokritiku predavačaH instruktora.

1raenje je složena, kompleksna i, trebalo bi da bude, kontinuirana delatnost u kojoj nastavnik,

primenom odgovaraju%i# te#nika testiranja, skaliranja, evidentiranja..." i instrumenata, dakle, sistemom postupaka, te#nika i instrumenata dolazi do in!ormacija o razvojnim tokovima i nivoima ostvarenosti predviđenog cilja i zadataka nastavnog odnosno vaspitno-obrazovnog rada. <erenje služi utvrđivanju iupoređivanju obrazovni# i uopšte razvojni# promena u ostvarivanju cilja i zadataka nastave i obrazovnograda uopšte.

)astavnikuHinstruktoru služi u dolaženju do suda, procene kao osnova ocene. U literaturi su prisutnarazličita određenja ovog pojma.



/uštinski posmatrano merenje bi se moglo de!inisati kao postupak utvrđivanja i upoređivanjakvantitativni# svojstava sa utvr- đenim pedagoškim standardima kao mernim jedinicama.

<erenje se najčeš%e vezuje za upotrebu testova, skala stavova i sl. <erenjem se, dakle. kvantitativnoodređuju ili, pak, procenjuju najčeš%e znanja, zatim, psi#ološke !unkcije, crte, ili dispozicije* određuju se jačine odgovora jedne navike, jačine stavova, sposobnosti tzv. mentalno testiranje" i dr.

Ocena eng. tagk, !ranc. po3e#, nem. F.etigep, rus. Osepki" predstavlja utvrđeni odnos između onoga štose želi i onoga što je pojedinac postigao. 6o je sredstvo za registrovanje uspe#a nekog pojedinca.A@F.'unkcije ocene su višestruke, a odnose se najpre na izražavanje suda nastavnika o napredovanju i postignu%ima učenika, dakle, obaveštavaju učenika i roditelja o postignutom uspe#u, zatim služe kaoosnova za prevođenje učenika u naredni razred, odnosno stepen obrazovanja* motivišu učenike na ve%azalaganja, a i pokazatelji su posebni# sposobnosti kao osnova za izbor zanimanja i, naravno, in!ormišu oe!ikasnosti obrazovnog rada

0rednovanje ili evaluaiija smatraju se sinonimima [e#aEia1op* \UegAipT". Wvaluacija podrazumevaodređivanje relativne vrednosti nečega prema usvojenom standardu. U didaktici se evaluacija odnosi na procenjivanje razvoja učenikaHpolaznika prema ciljevima obrazovnog programa. WvaluacijaA@ se razlikujeod tradicionalnog načina merenja školskog postignu%a. tako što registruje više aspekata učenikove

ličnosti, dakle, za#vata šire postavljene ciljeve i tako dobija celovitiju sliku o učeniku i stepenu i kvalitetuostvarenosti projekto- vani# promena u ličnosti učenika. Wvaluacija obu#vata promene ličnosti učenika,kao is#ode i postignu%a, izazvane ne samo nastavom, nego ukupnim obrazovnim radom.

1ored evaluacije is#oda vaspitno-obrazovnog rada često se sre%emo sa evaluacijom rada nastavnika,didaktičke e!ikasnosti nastavnog časa, evaluacijom udžbenika, evaluacijom pedagoškog rada i dr.

1ojam veri!ikacije se ređe koristi u vezi sa neposrednim vaspitno-obrazovnim radom. 0iše se odnosi na postupke proveravanja i utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje vaspitno-obrazovne delatnosti uodređenoj obrazovnoj instituciji. )adležne službe periodično obično na osnovu polugodišnji# i godišnji#izveštaja o uspe#u" prate, analiziraju, vrednuju i veri!ikuju rezultate rada obrazovni# institucija s ciljemunapređivanja i razvoja ove delatnosti u budu%nosti.

1.$. etode za proveru znanja # stepena osposobljenosti za zastitu radne # zivotne sredine

/a didaktičkog i dokimološkog stanovišta posmatrano, može se govoriti o dve osnovne grupe metoda&subjektivne i objektivne metode ocenjivanja i ispitivanja, tj. vrednovanja. 1o oceni didaktičara obe sugrupe ravnopravne, obe grupe imaju svoju vrednost, !unkciju i značaj, obe imaju svoje prednosti i svojenedostatke. Ograničenost, tj. nedostaci jedni# nadomeštaju se prednostima drugi# i tek osmišljena primena jedni# i drugi#, adekvatna selekcija, ističe nji#ovu uzajamnost i komplementarnost.

Obzirom na širinu i #eterogenost obrazovne populacije deca, omladina, odrasli" metode za proveruznanja i stepena osposobljenosti za zašitu radne i životne sredine mogu se posmatrati i razmatrati u okviruškolskog sistema učeničkaHstudentskaHškolska populacija" i vanškolskog sistema obrazovanja radnoaktivna lica, poljoprivrednici i dr.". UčeniciHstudenti se proveravaju i ocenjuju na način i postupak kako jeto zakonom propisano u okviru školskog sistema rada. 1ro- veravanje se vrši iz predmeta koji sadržimateriju o zaštiti radne i životne sredine, a može biti pret#odno, teku%e i periodično polu- godišnje i

završno", usmeno, pismeno, praktično ili kombinovano. Oce- njivanje je najčeš%e numeričko a oslanja seu našem sistemu ocenjivanja" na petostepenu skalu brojčano od A do 9", odnosno šestostepenu skalu od9 do AI" na studijama.

<eđutim, proveravanje znanja iz oblasti zaštite radne i životne sredine i utvrđivanje stepenaosposobljenosti za bezbednost i zdravlje na radu ili, pak, zaštitu od požara obavlja se na drugačiji način i predstavlja zakonsku obavezu.A?K Ovo se odnosi na sva lica na radu a naročito kod prijema, posleobučavanja kao i povremeno u toku rada. U praksi proveravanja znanja i stepena osposobljenosti u ovojoblasti najčeš%e se koriste kao metode za proveru znanja& usmeni ispit i testiranje.



1.$.1.0smeni ispit (usmeno proveravanje)

Usmeni ispit se ubraja u tzv. subjektivne metode za proveru znanja. 1rovera znanja se obavlja putemrazgovora, u direktnom kontaktu ispitivača komisije" i kandidata. 8andidat usmeno odgovara predkomisijom, pri čemu se odgovori temelje na pitanjima koja se direktno postavljaju od strane ispitivača ilise izvlače na posebnim listi%ima obično 4 do 9 pitanja".

2ezultati odgovara se utvrđuju pojedinačno za svakog kandida- taHispitanika, na osnovu mišljenja iutisaka koji on preko svoji# odgovora, ostavi na komisiju, u pravom redu na ispitivača, koji je obično i predavač na kursevima i seminarima.

Uspe# se izražava i !ormuliše u vidu opšteHopisne ocene zadovoljava iči ne zadovoljava, i unosi uzapisnik. )a osnovu toga radniku se izdaje određeni dokument svedočanstvo, uverenje, potvrda" kaodokaz da je upoznat sa određenim opasnostima i merama zaštite i da je osposobljen za samostalni i bezbedni rad. U protivnom, radnik se upu%uje da posle izvesnog vremena pristupi ponovnoj proveriznanja.

)eposredna komunikacija između ispitivača i kandidata smatra se značajnom prednoš%u, jer se ovom

metodom može ste%i temeljan uvid u znanja, umenja, sposobnosti i sklonosti kandidata sa kojim seusmeno komunicira za relativno kratko vreme". )aravno, ispitivač mora unapred znati koje %e sadržajekako pitati, usmeno proveravati, kako bi kandidati bili u situaciji da što samostalnije izlažu sadržaje, štone isključuje dijalog. 1rovera sposobnosti mišljenja i nivoa savladanosti materije koju je kandidat učio provocira se smišljenim pitanjima u čijoj su osnovi za#tevi tipa& objasni, dokaži, obrazloži, uporedi,komentariši, analiziraj, konkretizuj, sintetiši, postavi problem, uoči problem, re!ormuliši situaciju ili problem, itd.

Uz ova pitanja, obično podpitanje& zašto, za#teva od kandidata obrazloženje iznetog i omogu%avaispitivaču da proveri stepen s#vatanja naučenog, otklanja !ormalizam u znanju kandidata. U tokuusmenog ispitivanja postoje mogu%nosti da se pojedini detalji još u diskusiji razjasne, dakle, rasvetle pojmovi, što se, takođe, smatra prednoš%u ovoga vida ispitivanja.

/ druge strane, usmeno ispitivanje ima i niz slabosti i nedostataka&

> za#teva dosta vremena nepodesno za masovna ispitivanja"*

> subjektivni !aktor ispitivača može da deluje na ocenu"*

> odrasli se često nelagodno ose%aju pred komisijom može se

dogoditi da ne pokažu pravu sliku znanja"*

> ekonomski često neopravdano.

Zbog toga postoji tendencija da se ovaj način proveravanja znanja zameni ili, pak, kombinuje sa nekimobjektivnijim postupcima.

1.$.2 !isano proveravanje

1isano proveravanje ima više prednosti u odnosu na usmeno proveravanje&

> ekonomičnost i racionalnost omogu%ava da se za kra%e vreme utvrdi znanje ve%eg brojakandidata"*



> omogu%ava da se ostvari jedinstvo za#teva, ali i indiidualizovani prilaz različitim kategorijamaobrazovne populacije radnika i sl."*

> omogu%uje temeljniju i detaljniju analizu radova*

> tačniju procenu kvaliteta i obima znanja*

> utvrđivanje i analizu tipični# grešaka*

> mogu%nost da se više puta pregledaju i analiziraju pisani radovi*

> manja je emocionalna napetost kandidata pri iznošenju znanja*

> mogu%nost kontrole uticaja lične jednačine nastavnika na metrijske karakteristike oceneobjektivnost"* dokimastička instrukcija u ovom smislu odnosila bi se na mogu%nosti ši!rovanja zadataka isl.

)eodstaci pisanog proveravanja se ogledaju u tome što nedostaje neposredan, živ kontakt sa ispitivačemkoji ima višesmeran značaj. Ovaj kontakt može biti podsticajan za kandidate, pruža mogu%nost da seobrazlože stavovi i mišljenja da kandidati šire i slobodnije izlože ono što se od nji# očekuje. Zbog toga je

neop#odno celis#odno spajanje i dopunjavanje metoda usmenog i pisanog proveravanja.1.$.$ !rakticno proveravanje

1raktično proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi, posredstvom praktični# radova.2adi se o proveravanju kojim se utvrđuje nivo ovladanosti praktičnim sposobnostima, umenjima, veš-tinama. Ovi radovi mogu imati različit karakter u zavisnosti od ciljeva i zadataka obrazovanja iosposobljavanja. Obzirom na speci!ičnost sadržaja obrazovanja za bezbednost i zdravlje na radu, zaštituod požara i zaštitu životne sredine, praktična provera znanja i stepena osposobljenosti radno aktivni#lica u ovim oblastima ima poseban značaj bezbedno rukovanje alatima, instrumentima, mašinama,materijalom i dr., primena zaštitni# sredstava i dr." 1raktično proveravanje je, po pravilu, kompleksnogkaraktera i uključuje teorijska znanja, rasuđivanje karakteristike kao što su& objektivnost, pouzdanost,valjanost, osetlji- vost i druge . 1rilikom sastavljanja zadataka, metrijskimA karakteristikama mora se

pokloniti posebna pažnja, inače se u protivnom mogu posti%i sasvim suprotni rezultati od oni# koji se odtestiranja za#tevaju.

6estovi znanja se, dalje, mogu klasi!ikovati prema slede%im kriterijumima&

> prema načinu zadavanja zadataka pisano, usmeno, pokretima"*

> prema načinu rešavanja zadataka pismeno rešavanje@papir- olovka@, usmeno rešavanje, praktičnorešavanje"*

> prema broju ispitanika pri testiranju individualni, grupni"*

> u odnosu na nivo i brzinu, razlikuju se testovi nivoa znanja utvrđuje se nivo znanja, sposobnosti isl" i testovi brzine kojima se utvrđuje brzina obavljanja pojedini# radnji ili operacija"*

> testove kvaliteta utvrđuju kvalitet nekog znanja"*

> obzirom da li testovima želimo da dobijemo pregled, iiventar, dijagnozu ili prognozurazlikujemo&

a" revizione testove znanja koji pregledno obu#vataju sadržaje

širi# celina, npr. gradivo jednog polugodišta"* đ" testovima invetpara zianja obično se obu#vata sadržajmanjeg obima, ali je onda ovo dosta detaljnije inventariše se količina znanja potrebna za usvajanje novi#



sadržaja i sl."* s" dijagnostički testovi znanja utvrđuju stepen predznanja, trenutno znanje ili napredovanjei teško%e u savladavanju sadržaja.*

A" prognostičkim testovima predviđa se uspe# učenika u nekoj njegovoj budu%oj aktivnosti odnosnomogu%nosti za dalje sticanje znanja*

> u odnosu na obim materije koju za#vataju, testovi se dele na orijentacione koji su orijentisani na jedno uže područje" i kompleksne koji za#vataju neku materiju kompleksno"*

> prema načiiu vrednovanja testova, mogu biti& standardizovani baždareni" kojima je utvrđenametrična vrednost svakog zadatka posebno, i ne!ormalni nebaždareni" kod koji# nisu utvrđene metrijskevrednosti zadataka. )e!ormalni nalaze češ%u primenu u praksi, jer se za izradu standardni# testovaza#teva učeš%e posebne grupe stručnjaka.

Za utvrđivanje znanja i stepena osposobljenosti radnika za zaš- titu radne i životne sredine najprikladnijisu testovi inventara ili revizioni testovi.

1.$..1. Osnovni za*tevi prilikom izrade teksta

1rilikom izrade testa odnosno sastavljanja pitanja treba obra- titi pažnju na nekoliko osnovni# pravila iza#teva&

> unapred tačno utvrditi cilj testa*

> izvršiti izbor građe materije"*

> izraditi listu pitanja problema iz celokupne sadržine programa"*

> svako pitanje treba da se pretvori u određeni tip zadataka tj. da se postavi problemski.

8ada su u pitanju zadaci, neop#odno je pridržavati se opšti# uputstava pravila" pri sastavljanju svi#tipova zadataka.

> test zadataka treba da je gramatički ispravan*

> nije preporučljiva upotreba nejasni#, manje poznati# kao i ne!unkcionalni# reči*

> izbegavati !ormulacije iz udžbenika. jer podstiču !ormalizam u znanjima učenika*

> izbegavati dvosmislenost pitanja* sugestivnost, @zamke@*

> izbegavati neprecizne kvali!ikacije i nejasne, neodređene pojmove, koristiti reči sa preciznimznačenjem*

> izbegavati zamršen ili nepodesan raspored reči*

> konstrukcija rečenice treba da je što jednostavnija& skratiti složene rečenice, razdvojiti i# na višemanji#*

> uključiti sve bliže odredbe kako bi se obezbedila razumna osnova za razumevanje pitanjaeksplicitno izražavanje"*



> prilagoditi težinu ajtema grupi i cilju kome je namenjen*

> izbegavati irelevantne putokaze koji olakšavaju tačan odgovor*

> izbegavati stereotipnu !razeologiju*

> ostaviti dovoljno prostora za odgovore i skorovanje*

> izbegavati upotrebu dugi# i zamršeni# tvrđenja sa mnogo određeni# !raza*

> izbegavati odgovore koji se međusobno poklapaju ili obu#vataju.

1omenute sugestije mogu se smatrati opštim pravilima, te o njima treba voditi računa bez obzira nagrupu, tip, odnosno vrstu zadataka.

1.$..2. "ipovi zadataka za izradu tekstova

Zadaci u testovima znanja obično se svrstavaju u dve velike

grupe&

> zadaci u kojima je ispitanik u situaciji da reprodukuje ispravan odgovor, usvojene sadržaje i

> zadaci u kojima ispitanik bira ispravan odgovor u ponuđenim odgovorima.

U obema grupama postoje različiti tipovi zadataka. U praksi se najčeš%e koriste slede%i tipovi zadataka&

> zadaci tipa prise%anja traži se direktan odgovor na postavljeno pitanje u vidu jedne reči, broja ilisimbola"*

> zadaci tipa dopunjavanja odgovor na postavljeno pitanje treba da bude dat u vidu dopune neke bitne reči, broja ili simbola"*

> zadaci tipa prepoznavanja - alternativni tip ili tip @da-ne@ odgovor se daje sa @da@ ili @ne@ -nedostatak u tome što postoji mogu%nost slučajnog pogađanja tačnog odgovora, bez, ikakvog znanja

u 9I: slučajeva-nema pouzdanu metrijsku vrednost"*

> zadacn tipa višestrukog izbora savršeniji oblik alternativni# testova-mogu%nost slučajnog pogađanja manja* zadatak se sastoji u tome što se za jednu konstataciju ili pitanje istovremeno daje višeodgovora, obično 4 do 9, od koji# je samo jedan tačan"*

> zadaci tipa sređivanja traži se da se izvrši pravilno sređivanje i sistematizacija različito postavljeni# elemenata"*

> zadaci tipa ispravljanja mogu biti& tekstualni da se isprave greške koje su date u vidu teksta,

simbola, ili broja" i ilustrativni zadatak dat pomo%u dve slike-ilustracije u kojima je, na jednoj predstavljenoj pravilan, a na drugoj nepravilan postupak rada* zadatak se sastoji u tome da se obeleži ili podvuče ilustracija na kojoj je prikazan pravilan postupaku radu*

> zadaci esejskog tipa ispitanik sam sastavlja, organizuje, slobodno iznosi svoje misli, piše šireodgovore na postavljena pitanja* podrazumevaju viši nivo interpretacije, dakle, ne samo poznavanječinjenica i nji#ovo klasi!ikovanje, nego i analizu, interpretaciju koja znači mogu%nosti da se pokažu nivoi primene, analize, sinteze, pa i vrednovanja znanja, a iznad svega toga i prostor za kreativne pristupeiznošenju materije".



1raktične vežbe radnje"& primenjuju se za utvrđivanje stepena osposobljenosti radnika u pogledu bezbednog načina rada, a sastoje se u praktičnom izvođenju zadati# radni# postupaka i primeniodgovaraju%i# te#nički# i drugi# mera. Ovakvi zadaci su veoma značajni i pogodni za proveravanjekonkretni# znanja i stepena osposobljenosti lica za bezbedan rad, zaštitu od požara ili zaštitu životne

sredine./vaki od ovi# tipova ima i više različiti# kombinacija i pod- tipova, te je lepeza testovski# pitanja, tipova,vrsta zadataka vrlo široka. )ajbolje je kod sastavljanja testova uzeti kombinaciju različiti# tipovazadataka. +sto tako, mora se voditi računa da u zadacima u testu za jedno konkretno zanimanje ili struku, bude zastupljena čitava materija koja je predviđena celokupnim programom iz sva tri ili dva dela programa u odgovaraju%oj kvalitativnoj i kvantitativnoj srazmeri".

1.$..$. 8rednovanje tezine zadataka u tekstu (ponderisanje)

+zrada testa kao vrlo složen posao ima određen redosled !aza ili elemenata koji se mora poštovati, kako bi proces izrade testa bio adekvatan i uspešno okončan i to počev od A" poznavanja cilja koji se želi posti%i primenom testa znanja* F" određivanja sadržaja testa* 4" određivanja dužine testa* K" određivanja težinetestovski# pitanja* 9" izbora pitanja, zadataka* 5" izrade zadataka* G" sređivanja zadataka po određenomredu* C" predviđanje obrade testa* B" vrednovanja zadataka u testu ponderisanje"* AI" predviđanjanačina korekture netačni# odgovora* AA" probnog ispitivanja do AF" sastavljanja de!initivne !orme testa.

1osebno važan postupak je utvrđivanje brojčane numeričke" vrednosti zadataka. Ovo je potrebno radiutvrđivanja pojedinačnog rezultata svakog učesnika testiranja, kao i radi valorizacije celokupnogobrazovnog rada. U tu svr#u, pored zadataka i uputstva. potrebno je i da se izradi i lista bodova ključ",koja treba da sadrži tačne odgovore kao i broj bodova za svaki zadatak. )ajčeš%e se numerička vrednost pojedini# zadataka izražava odgovaraju%im brojem bodova. Mko su zadaci jednaki po težini, složenosti ivažnosti materije koju obu#vataju, onda se svaki od nji# vrednuje istim brojem bodova. U protivnom,

broj bodova se raspo- ređuje tako, da se teži zadaci vrednuju ve%im, lakši manjim brojem bodova. Usvakom slučaju bodovne vrednosti za svaki zadatak posebno se unose u odgovaraju%u listu bodovazajedno sa tačnim odgovorima.

Utvrđivanje pojedinačnog uspe#a vrši se na taj način, što se upoređuju rešenja na listama sa rešenjima utestovima i na osnovu toga vrši bodovanje svakog zadatka posebno. Zatim se sumira celokupan broj postignuti# bodova i na osnovu toga konstatuje, prema određenim normama, da li je učesnik testiranjazadovoljio ili ne.

U pogledu visine skale za utvrđivanje pojedinačnog uspe#a, kod testiranja, u praksi se najčeš%e uzima,kao donja granica, uslov da učesnik testiranja osvoji najmanje 9I: od ukupnog broja mogu%i# bodova.6o znači da je zadovoljavaju%i uspe# postigao onaj učesnik, koji je na testiranju od AII mogu%i# bodova,osvojio najmanje 9I. <eđutim, pošto je zadacima obu#va%ena različita materija iz više delova programa,

to se kod utvrđivanja uspe#a i o tome voditi računa. )aime, uslov za postizanje zadovoljavaju%eg uspe#au testu bio bi da se iz svakog dela utvrdi @prag@ bodova.

8ada je u pitanju provera osposobljenosti za bezbednost i zdravlje na radu ili zaštitu od požara treba primenjivati visoke pedagoške norme za postizanje zadovoljavaju%eg uspe#a. 6o znači BI: i višeosvojeni# bodova, odnosno tačni# odgovora i to samo za proveru nivoa teorijskog znanja. Mko učesniknije zadovoljio na proveri podvrgava se, posle određenog vremena, ponovnom proveravanju. Ovinormativi i skale za utvrđivanje i vrednovanje rezultata nisu strogo utvrđeni i imaju empirijsku vrednost



jer nji#ova granica zavisi od mnogo !aktora, ali je potrebno da oni budu unapred određeni i da učesnicitestiranja budu unapred in!ormisani.

Teorija i Organizacija II Kolokvijum12

Documents

Transcript of Teorija i Organizacija II Kolokvijum12