Izveštavanje za IKZ o emisijama iz Temoelektrane i drugih postrojenja za sagorevanje

predmet: integralni katastar zagađivača

Doc. Dr Bogdana Vujić

Bogdana.vujic@tfzr.rs

Proces proizvodnje

Najčešći tip proizvodnje električne energije se zasniva na pretvaranje hemijske energije koja je nalazi u fosilnim gorivima u eklektričnu energiju, odnosno prvenstveno se proizvodi para koja pokreće turbine koji pokreće generator i proizvodi struju.

Šematski prikaz proizvodnje energije

Rashladni toranj

Kondezator

Turbina pod niskom

pritiskom

Podgrevanje pare

Turbina pod visokim pritiskom

Kotao

Para

Rashladni toranj

Rashladna voda

Generator

Voda

Vazduh Gorivo (npr ugalj, prirodni gas ili mazut)

Pepeo

Izduvni gasovi

Postoji nekoliko tipova UREĐAJA ZA pretvaranja hemijske energije iz fosilnih goriva u električnu: • turbine na paru (obično se koriste za velike

kapacitete) • gasna turbina (za „hitne slučajeve“) • kogeneracija (predstavlja kombinaciju gasne

turbine i sistema za obnavljenje toplote); • motori sa unutrašnim sagorevanjem - (obično se

koriste za proizvodnju energije manjih kapaciteta ili kao rezervni uređaji)

Parne turbine

• Parna turbina se bazira na sagorevanju fosilnog goriva u kotlovima za proizvodnju pare visoke temperature i visokog pritiska koja se potom propušta kroz turbinu koja je povezana sa generatorom električne struje.

• Voda za kotlove se uglavnom tretira kako bi se smanjila korozija kotla, dok se voda za hlađenje uglavnom tretira kako bi se smanjila mogućnost rasta algi. Za ovakve tretmane uglavnom se koristi sumporna kiselina, amonijak i hlor.

• Npr u Australiji je prijavljeno da je ta količina na godišnnjem nivou sledeća: – Sumporna kiselina –do 3840 t/god

– Amoniijak –do 400 t/god

– Hlor –do 102 t/god

Parne turbine

• http://www.youtube.com/watch?v=V5cpJwiF0u4&list=PLBA8CD4E8AF74AD07

• http://www.youtube.com/watch?v=ESfSG2OlQYQ

Gasne turbine

• Princip rada gasne turbine se zasniva na ekspanziji veoma visoke temperature iz kompresovanog gasa. Kako bi se ovo postiglo vazduh se kompresuje i meša sa gorivom (obično prirodni gas) I sagoreva u postrojenju za sagorevanje koje je povezano sa generatorom struje.

• Gasna turbina je fizički manja i generalno proizvodi manje struje u odnosu na parne turbine, ali može se pokrenuti u relativno kraćem periodu, te se kao takve koriste za „hitnu“ proizvodnju energije. Ove turbine se koriste kao rezrevne turbine ili turbine „za hitne slučajve“.

• Emisije koje se javljaju iz ovog tipa turbina su: CO2, vodena para, CO, NOx, i minimalna količina metala i njihovih jedinjenja, kao i nekih organskih jedinjenja.

Gasne turbine

Slika 2. Prikazuje primer gasne turbine

• http://www.youtube.com/watch?v=1V0Qtb3_mF0

Kogeneracija

• Princip rada se zasniva na upotrebi toplote iz otpadnih gasova iz turbine, mašine, kotla, za zagrevanje vode ili proizvodnju pare koja se koristi za zagrevanje. Kogeneracija je korisna jer ima sveobuhvatnu energetsku efikasnost, odnosno maksimalno iskorišćenje toplotne energije u odnosu na običnu gasnu tubinu.

• Emisije u vazuh iz ovog postrojenja podrazumevaju CO2, vodenu paru, CO, Nox, Ugljovodonike i minimalne količine metala i njihovih jedinjanja.

• Obzirom na visoku energetsku efikasnost, emisija po jedinici proizvedene energije je znatno smanjena u odnosu na druge tipove postrojenja za proizvodnju elekrtrične energije.

• http://www.youtube.com/watch?v=dRqqUCLjmqE

Motori sa unutrašnim sagorevanjem

• Postrojenja sa unutrašnjim sagorevanje obično, kao gorivo, koriste naftu, gas, naftni tečni gas. Ovo su realtivno male jedinice u odnosu na prethodna postrojenja koja se koriste za proizvodnju male količine energije na neka udaljena mesta ili kao rezervna dopuna poroizvodnje energije u vanrednim slučajevima nestanka struje.

• Emisije u vazuh iz ovog postrojenja podrazumevaju CO2, vodenu paru, CO, Nox, Ugljovodonike i minimalne količine metala i njihovih jedinjanja.

• Skladišta goriva koje se koristi za rad ovih postrojnja mogu biti uizvor organskih jedinjenja.

Izvori i kontrola zagađenja

• Svi navedeni tipovi proizvodnje električne energije prouzrokuju zagađenje životne sredine.

• Zagađenje potiče iz dimnjaka(emisija u vazduh),

• zatim zagađenje voda

• I posledice odlaganja na -odlagališta pepela.

• Na sledećem grafiku je dat pregled glavnih izvora emisije iz LCP (large combustion plants)

Šematski prikaz procesa proizvidnje energije i izvori emisije

priprema prečišćavanja

prečišćavanja

Pomoćni procesi

održavanje

Opis procesa

• Proces u LCP za proizvodnju energije se može podeliti u nekoliko segmenata:

• Pripremni procesi (skladištenje goriva, priprema-mlevenje goriva)

• Sam proces sagorevnja • Prpcesi prečišćavanja (otpadnih gasova i otpadne vode) • Pomočni procesi (hlađenje i priprema vode za kotlove) • Procesi održavanja (čišćenje kotla) Svaki od ovog procesa nosi sa sobom određene emisije

kao što je prikazano na šemi (prethodni slajd i u narednom tekstu)

PAUZA?

Emisije u vazduh

• Izvori emisije u vazduh iz termoelektrana uključuju: – Produkte sagorevanja goriva (iz dimnjaka) – Fugativna emisija sa skladišta uglja I opreme za

rukovanje ugljem – Fugativna emisija sa deponija pepela – Emisije od aditiva koji se koriste za tretman vode – Organska jedinjenja sa taknova za skladištenje

ugljovodonika – Rastvarači koji se koriste za smanjenje sadržaja

metalnih komponenti.

• Fugativne emisije-javljaju se ne kao direktna posledica rada nekog procesa već generalno kroz celokupno funkcionisanje samog postrojenja.

• Fugativne emisije predstavljaju emisije sa skladišta, deponija ili isparavanje sa otvorenih tankova ili emisije koje se javljaju prilikom rukovanja hemikalijama, emisije iz ventilacionih otvora, isparavanja usled curenja iz ventila ili drugih tankova.

• Fugativne emisije se mogu svesti na minimum ukoliko se vrši odgovarajuća kontrola i upravljanje procesom.

• Fugativne emisije se uobičajeno proračunavaju upotrebom faktora emisije

Produkti sagorevanja fosilnih goriva

• Emisije koje nastaju usled sagorevanja uglja zavise od sastava uglja, tipa sagorevanja odnosno tipa, veličine i kapaciteta kotla u kome se vrši sagorevanje i na kraju od tehnike koja se koristi za smanjenje odnosno kontrolu emisije.

• Osnovi polutanti koji nastaju pri sagorevanju uglja su: 1. Suspendovane materije 2. Oksidi sumpora (Sox) 3. Oksidi azota (Nox) 4. Ugljen monoksid (CO) 5. Različita organska jedinjenja 6. Metali 7. Kiseli oksidi 8. GHG gasovi P Pored navedenih jedinjenja u otpadnim gasovima se mogu pojaviti i teški metali, HF, halidi, nesagoreli ugljovodonici, NMVOC i dioksini.

U tabeli je dat pregled dopinosa različitih LCP postrojenja na ukupnu emisiju

Suspendovane čestice

• Uglavnom prilikom sagorevanja fosilnih goriva ili biomase najveći deo PM potiče od mineralnog dela goriva, dok samo jedan mali deo PM se sastoji od malih čestica koje su nastale kondezacijom jedinjenja koja su nastala usled isparavanja tokom sagorevanja.

Suspendovane čestice

Sastav i koncentracija suspendovanih čestica zavise od: 1. uslova sagorevanja, odnosno tipa kotla –količina PM je povezana sa

količinom nastalog pepela. Količina pepla koji nastaje zavisi od tipa goriva i tehnologije sagorevanja.

• Pepeo nastao pri sagorevanju uglja ili se taloži na dnu kotla ili se emituje kao „leteći pepeo“, tako da u zavisnosti od distribucije pepela između dna kotla i frakcije „letećeg pepela zavisi količina emitovanog pepela odnosno njegov udeo u emisiji suspendovanih čestica. Naime, ukoliko se sagoreva u pećima gde se čvrsto gorivo ubacuje u vidu praha, emisija PM -leteći pepeo čini 80-90% od ukupne količine pepela)

2. količine fosilnog goriva- Ukoliko se sagoreva manja količina, emituje se i manje suspendovanih čestica

Suspendovane čestice

3. opreme za smanjenje i kontrolu emisije- Kontrola emisije suspendovanih čestica se može vršiti na dva načina: kontrolom uslova sagorevanja ili postavljanjem uređaja za smanjenje emisije nakon sagorevanja.

Kontrola uslova sagorevanja podrazumeva primenu kotla odgovarajućeg tipa, oblika i veličine, kao i kontinualno unošenje goriva koje se sagoreva. Ovaj tip kontrole je primenjljiv na mala postrojenja za sagorevanje.

Kontrola emsije suspendovanih čestica nakon sagorevanja se može priimeniti na sva postrojenja a podrazumevaju instalaciju sledećih uređaja:

• Elektrostatičkih filtera, • Vrećastih filtera, • Vlažnih skubera • Ciklona/multiciklona Industrijska postrojenja za smanjenje PM mogu da budu veoma efikasna (čak

do 99,8%). Medjutim uklanjanje čestica PM10 ima manju efikasnost (95-98%), što je osnovni razlog za emisiju čestiva PM0,1um do 10um.

Suspendovane čestice

4. od vrste goriva - sagorevanje čvrstog goriva produkuje znatno više PM u odnosu na sagorevanje tečnih i gasovitih goriva. Medjutim prilikom sagorevanja tečnog goriva na nedovoljno visokim temperaurama može se pojaviti čađ, koja je sklon građenju kiselih aglomeracija koje u prisustvu SO3 imaju korozivno dejtvo na kotao.

• Operacije održavanja kotla, koji obavezno podrazumeva čišćenje kotla od pepela, takođe prouzrokuju emisiju suspendovanih čestica.

•

• Emisija PM može da se pojavi kao difuzna emisija sa otovrenih skladišta, prilikom mlevenja uglja, rukovanja pepelom, jalovišta/odlagališta pepela.

Oksidi Sumpora(SOx)

Emisija SOx je največim delom rezultat sagorevanja sumpora koji se nalazi u gorivu. S u gorivu se uglavnom nalazi kao neorganski S2

- ili organska jedinjenja koja sadrže S. 95% sumpora koji se nalazi u uglju se prilikom prilikom

sagorevanja uglja emituje kao SO2, i znatno manje količine SO3 (3-4% prilikom sagorevanja č i l goriva) i SO4

2-. Neznatne količine sumpora iz uglja se tranformišu u kotlu

i formiraju sulfatne soli koje se zadržavaju u pepelu. • Prirodni gas, kao gorivo ne sadrži S.

Oksidi Sumpora(SOx)

Za smanjenje emisije sumpornih oksida može se primeniti korišćenje uglja koji ima snižen sadržaj sumpora ili neke konkretne tehnike kao što je čišćenje uglja ili instalacija uređaja za smanjenje emisije sumpora nakon sagorevanja. Svaka od navedenih principa ima svoje prednosti i nedostatke: Ugljevi sa smanjenim sadržajem sumpora ili nisu uvek dostupni ili se ne mogu sagoreti na zadovoljavajući način. Tehnike čišćenja uglja mogu da uklone samo neorganski, mineralni sumpor, dok sumpor koji je sastavni deo organskih jedinjenja ne može da se ukloni na ovaj način već se koristi hemijsko čišćenje i rafinacija sa različitim rastvaračima. Tehnike za uklanjanje sumpora iz otpadnih gasova procesa sagorevanja posrazumevaju odsumporavanje uz pomoć alkanog reagensa koji apsorbije više od 90% SO2.

Oksidi azota (NOx)

• Priliko sagorevanja uglja smeša azotnih oksida se sastoji od najvećeg udela NO, zatim nekoliko zapreminskih udela NO2 i samo nekoliko ppm N2O.

• Smeša azotnih oksida

nastaje prilikom sagorevanja u plamenu usled vezivanja atmosferskog azota I azota koji se nalazi u samom gorivu.

Sadržaj azota u pojedinim gorivima dat je u tabeli

Oksidi azota (NOx)

• Prilikom eksperimentalnih merenja dokazano je da formiranje I koncentracija NOx eskponencijalno zavisi od teperature plamena, i da je proporcionalno sadržaju azota u plamenu I kvadratnom korenu koncentracuije kiseonika u plamenu

• Za smanjenje emisije NOx koriste se tehnike kontrole procesa sagorevanja i smanjenje emisije nakon procesa sagorevanja. Smanjenje emisije NOx kontrolom procesa sagorevanja su tehnike koje se najčešće koriste, a podrazumevaju smanjenji dotoka vazduha pri sagorevanju.

• Dok se kao kontrola emisije nakon sagorevanja koriste se selektovna katalitička/nekatalitička redukcija NO (do N2).

Ugljen monokisd (CO)

• Stepen emisije CO zavisi od efikasnosti oksidacije procesa sagorevanja. Naime, ugljen monoksid je medjuproizvod procesa sagorevanja, odnosno proizvod nepotpunog procesa sagorevanja.

• Tako da se je prilikom kontrole sagorevanja količina emitovanog CO može znatno smnjiti. Ukoliko se proces sagorevanja ne vodi na odgovarajući način, ili se oprema ne održava u ispravnom stanju količina CO2, a samim tim i organskih jedinjenja može dostići velike srazmere.

• Zbog znatno nižih temperatura sagorevanja, a samim tim i zbog manje vremena za postizanje potpunog sagorevanja, kotlovi manjeg kapaciteta emituju znatno veće količine CO u odnosu na kotlove velike snage.

• Takođe je značajno reći da se prilikom modifikacije tehnike za sagorevanje u cilju smanjenja emisije Nox, može postići suprotan efekat, odnosno povišenje emsije CO zbog nepotpunog sagorevanja usled smanjenja dotoka kiseonika u gorionik.

Metali

• Emisija metala ( tragovima) je posledica njihovog

prisustva u gorivu.

• Sadržaj metala u uglju je mnogo viša od koncentracije u tečnom gorivu (izuzev Ni i V) ili prirodnom gasu.

• Metali su u hemijski vezani vezani u jedinjenjima kao što su oksidi, sulfati, aluminosilikati ili u mineralima kao što je gips ili različiti anhidridi.

• Uglavnom svi prisutni metali se emituju kao oksidi, ili hloridi zajedno sa PM, odnosno imaju tedenciju kondezacije na sitne čestice koje se nalaze u otpadnom gasu.

Metali

U zavisnosti od medijuma gde se teški metali koncentruju nakon sagorevanja (pepeo na dnu kotla, „leteći pepeo“ ili suspendovane čestice u otpadnim gasovima) može se izvršti sledeća klasifikacija:

• Klasa 1: Mg, Be, Co, Cr- metali koji su podjednako koncentrovani u „letećem pepelu“ i pepelu koji se na lazi na dnu, a veoma malo se nalaze u česticama otpadnih gasova.

• Klasa 2-As, Cd, Pb i Sb-metali koji se više koncentruju u letećem pepelu u odnosnu na pepeo koji se nalazi na dnu kotla i pokazuju veću koncentraciju u česticama otpadnih gasova (veća koncentracija metala što je dijametar čestica manji)

• Klasa 3- Hg i Se -Elementi koji se emituju u gasnoj fazi . Živa je jedini metal koji se emituje u atmosferu i može da izazove štetne efeke na velikim razdaljinama od izvora gde je emitovana.

Kiseli gasovi (HCl i HF)

• Pored emsije SO2, i NOx, sagorevanje uglja prouzrokuje i emisiju hlora i fluora u elementranoj formi ili u formi njihovih hidrida (HCl i HF).

• Mehanizam nastajanja hlorida i flourida je isti, a zasniva se na oslobadjanju vezanog hlorida i flourida koji potom stupa u rekaciju sa H2 i forimira HCl koji u prisustvu vlage formira HCl (aq).

• Takođe jedan deo hlora i fluora se može apsorbovati u leteći pepeo, tako da se deo emisije dešava kroz suspendovane čestice.

• HCl i HF su rasvorljivi u vodi i njihova emisija se može kontrolisati pomoću vlažnih skrubera.

Emisija gasova sa efektom staklene bašte GHG

• Od svih 6 GHG (vodena para, CO2, N2O, CH4, ozon i CFCs) iz procesa sagorevanja najznačajnije mesto zauzimaju (najveći doprinos imaju)

Ugljen dioksid, metan i azot suboksid.

CO2 koji se emituje iz LCP je odgovorno za skoro 1/3 ukupne količine globalne emisije CO2.

Skoro sva količina ugljenjika (99%) koja se nalazi u gorivu se tokom procesa sagorevanja konvertuje u CO2.

Količina CO2 koja se emituje ne zavisi isključivo od procesa sagorevanja već i od sadržaja C u gorivu. Ugljenik koji se ne pretvori u CO2 ostaje u pepelu.

Sadržaj C u gorivu dat je u tabeli

Emisija gasova sa efektom staklene bašte GHG

• Formiranje azot suboksida tokom procesa sagorevanja je proces koji je vođen serijom komplesnih reakcija i čije formiranje zavisi od niza faktora. Formiranje N2O je znatno smanjeno kada je temperatura sagorevanja iznas 860C, a višak vazduha se drži na minimum (manje od 1%).

• Emisija metana zavisi od tipa goriva, uslova sagorevanja ali generalno, emisija metana je najviša toko perioda nekompletnpg sagorevanja, kao što je početak i završetak ciklusa sagorevanja. Uslovi koji pogoduju formiranju N2O pogoduju i formiranju CH4.

Organska jedinjenja

• Emisija organskih jedinjenja podrazmeva emisiju nižih ugljvodonika (alkana, alkena), aldehida, alkohola ili susptituisanih benzena (benzen, toluen, ksilen, etilbenzen).

• Od perzistentnih organskih jedinjenja koja se emituju u atmosferu iz procesa sagorevanja u LCP najviše treba spomenuti policiklične aromatične ugljovodonike (PAHs), polihlorodibezo-dioskine (PCDDs) i polihlorodibezno furnai (PCDFs).

PAH

• Dikosini i furani nisu isparljivi pa se najčešće nalaze u sastavu suspendovanih čestica (leteći pepeo, mulj iz kotla i pepeo). Veoma su termički (razlažu se tek iznad 1000C) i hemijski stabilni u životnoj sredini. Postoji 75 kongenera dioksina i 135 furana.

• Dioksini i furani se javljaju kako pri sagorevanju uglja tako i pri sagorevanju drveta koje je prethodno bilo tretirano ili sadrži hlorovane organska jedinjenja (lindan, PVC...). Takođe ako se prilikom sagorevanja kao dodatno gorivo uvodi otpad (mulj sa PPWT, na. plastika) može se očekivati značajna emsijija diokis

Najverovatnije emisije u vazduh iz termoelektrana na fosilna goriva.

Tehnologija/gorivo Ulazi Potencijalna emisija u vazduh

Gasna turbina/destilat Destilat, pomoćna goriva (TNG), lubrikanti, omašćivači, demineralizovana voda

Nox, Sox, CO, čestice (PM10 I PM2.5), metali u tragovima, organska jedinjenja

Gasna turbina/prirodni gas Prirodni gas, pomoćna goriva (destilat, TNG), omašćivači, demineralizovana voda

Nox, SO2 (veoma niske konc), CO, organska jedinjenja I metali u tragovima

Motor sa unutrašnim sagorevanjem/destilat

Destilat, lubrikanti, odmašćivači, rashladna tečnost

Nox, Sox, CO, čestice (PM10 I PM2.5), metali u tragovima, organska jedinjenja

Motor sa unutrašnim saforevanjem/ prirodni gas, naftni tečni gas

Prirodni gas, pomoćna goriva (destilat), lubrikanti, omašćivači,

demineralizovana voda

Nox, SOx (veoma niske konc), CO, čestice (PM10 I PM2.5), metali u

tragovima, organska jedinjenja

Turbine na paru/prirodni gas Prirodni gas, pomoćna goriva (destilat, TNG), lubrikanti, omašćivači, demineralizovana voda, rashladna voda, hemikalije za tretman vode

Nox, Sox, CO, čestice (PM10 I PM2.5), metali u tragovima, organska jedinjenja

Tirbine na paru/mazut Mazut, pomoćno gorivo (prirodni gas, destilat,TNG)

Nox, Sox, CO, čestice (PM10 I PM2.5), metali u tragovima, organska jedinjenja

Tirbine na paru/ugalj u prahu Ugalj, demi-voda, pomoćna foriva (mazut, prirodni gas, briketi), lubrikanti, odmašćivači, hemikalije za tretman voda

Nox, Sox, CO, čestice (PM10 I PM2.5), fugativna prašina, metali u tragovima, organska jedinjenja

Emisije u vode

Pored toga što su LCP značajni emiteri polutanata u atmosferu, oni predstavljaju i značajne zagađivače površinskih voda. U kojoj meri je uticaj na akvatični ekosistem zavidi od:

1. vrste goriva koji je upotrebljeno 2. vrste tehnike koja je primenjena za smanjenje

emsije u vode 3. količine vode koja se koristi (zavisi od načina

halđenja) 4. od hemijskih i bioloških reagenasakoji se dodaju

u procesu čišćenja opreme.

Otpadne vode od transporta pepela i otpuštanje od deponija mokrog pepela.

Otadna voda od čiščenja rashladnih kula

Spiranje sa odlagališta uglja

Otpadna voda od kiselog čišćenja kotla

Ispuštanja sa postrojenja za tretman otpadnih voda .

Otpadna voda sa postrojenja za odsumporavanje

Otpadna voda od čišćenja kotla, pregrejača vazduha i taložnika pepela

• Obzirom da se ne može sva hemijski vezana energija u gorivu pretvoriti u termičku i dalje u električnu energiju, jedan deo toplotne energije se prenosi na vodu (u sistemu za hlađenje) koja se potom ispušta u životnu sredinu. Ova pojava ispuštanja tople vode iz termo elektrana naziva se termalno zagađenje.

• Pored temalnog zagađenja iz elektrana u vode se ispuštaju irtazličita hemijska jedinjenja (tabela).

• Koliko koje jedinjenje utiče na životnu sredinu zavisi prvenstveno od njenih fizičko-hemijskih karakteristika, koncentracije jedinjenja i drugih faktora.

• Efekti koje mogu da izazovu navedena jedinjenja su različita: povećanje alkalnosti (voda od transporta pepela je alkalnog karaktera) ili aciditeta (voda od pranja kotla je kiseolog karaktera) što uzrokuje promenu pH, promenu saliniteta (voda od desulfurizacije sadrži soli Cl- i SO42-) smanjenje sadržaja kiseonika (povećanje nutrijenata-eutrofikacija).

Potencijalne emisije u vode

Tehnologija/gorivo Ulazi Potencijalna emisija u vode

Gasna turbina/prironi gas,

destilat

Prirodni gas, pomoćna

goriva (destilat, TNG),

lubrikanti, omašćivači,

deterdženti, inhibitori iz

rashladnog sistema

Izlivi ulja (1), odmašćivači,

inhibitori iz rashladnog

sistema, deterdženti

Motor sa unutrašnim saforevanjem/ prirodni gas, naftni tečni gas

Prirodni gas (ili TNG),

pomoćna goriva (destilat),

lubrikanti, omašćivači,

rashlađivači

Otpadni rashlađivači (1),

izlivi ulja (1), odmašćivači

(1), deterdženti

Tirbine na paru/ugalj u prahu, prirodan gas, mazut

Ugalj, demi voda, pomoćna

goriba (mazut, gas, briketi),

lubrikanti, odmašćivači,

hemikalije ze tretman

otpadnih voda/efluenti,

deterdženti

Hlor, kiseline, baze,

suspendovane materije,

azot, fosfor, metali u

tragovima, odmašćvači,

deterdženti

(1) akcidenati

Emisije na zemljište

• Proces sagorevanja i proizvodnje energije je povezan sa produkcijom različitih nusproizvoda i otpadaka (rezidua). Termin nusproizvodi se generalno odnosi na materijale koji se mogu ponovo upotrebiti ili prodati kao sirovina za druge proces (gips iz desulfurizacije). Medjutim otpad koji nastaje može generealno biti podeljen u dve grupe:

• 1. otpad koji je nastao u direktnom procesu proizvodnje (pepeo sa dna kotla, šljaka, leteći pepeo, rezidui od prečišćavanja otpadnog gasa)

• 2. otpad koji je nastao u pomoćnim procesima (mlinovi, hemijska priprema vode, postrojenje za prečišćavanje otpadne vode.

Tabela 3 –Potencijalna emisija na zemljište Tehnologija/gorivo Ulazi Potencijalna emisija na zemljište

Gasna turbina/prirodni gas, destilat Prirodni gas, pomoćno gorivi (destilat, LPG), lubrikanti, odmašćivači

Izlivi ulja (1), otpad

Motori sa unutrašnim sagorevanjem, TNG, destilat

Prirodni gas (ili TNG), pomoćna goriva (destilat), lubrikanti, odmašćivači, rashlađivači

Izlivi ulja (1), otpad

Parna turbina/ugalj u prahu, prirodni gas, mazut

Ugalj, semi voda, pomoćna goriva (mazut, prirodni gas), lubtikanti, odmašćivači, hemikalije za tretman vode

Pepeo, izlivi ulja/hemikalija, metli, otpad

(1)- akcidenati

Kop

Te To Kostolac

Te-To Kostolac

pepelište

pepeo

Pitanja

1. Proces proizvodnje električne energije 2. Navesti Tipove uređaja za pretvaranja hemijske energije

iz fosilnih goriva u električnu

3. Šematski prikaz proizvodnje sa identifikacijom glavnih polutanata i izvora zagađenja

4. Emisije u vazduh (pojedinačno svaki polutant) 5. Emisije u vodu

6. Emisije na zemljište 7. Uredba o VRSTAMA ZAGAĐIVANJA, KRITERIJUMIMA ZA

OBRAČUN NAKNADE ZA ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE I OBVEZNICIMA, VISINI I NAČINU OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA NAKNADE (materijal sa vezbi)