Tehran Halilović: Smisao života u Tabatabajijevoj filozofiji

8/13/2019 Tehran Halilovi: Smisao ivota u Tabatabajijevoj filozofiji

1/17

Kom, 2013, vol. II (2) : 97113 UDK: 284-18 . . .141.319.8 . . .

Originalan nauni radOriginal scientic paper

Sm T z

Tehran Halilovi

Grupa za religijsku lozoju,Centar za religijske nauke Kom, Beograd, Srbija

Smisao ivota predstavlja vrlo temeljno lozofsko pitanje koje usmeravai odreuje tok ovekovog ivota. Naime, svaki pojedinac u svojoj podsve-sti ima izvestan, ali ne uvek i smiljeno sroen, odgovor na pitanje o smi-slu ivota.

Alame Tabatabaji, savremeni islamski lozof i autorAl-Mizana, uvenogkomentara Kurana, iznosi izvorne ideje koje su nune za reavanje problemasmisla ljudskog ivota i za originalan pristup dotinom pitanju sa aspektaislamskog verovanja. Alame Tabatabaji je najuticajniji predstavnik Transcen-dentne teozoje u savremenoj lozofskoj misli u islamu.

Prema njegovom miljenju, ljudski ivot dobija smisao kroz nauku, zna-nje, privrenost etici i ljudskom ponaanju, prihvatanje odgovornosti u ok-viru verskih predanja i, ukratko reeno, kroz verovanje u Boga, odnosnomonoteistika uverenja. Na suprotnoj strani, plodovi zapadnog moderni-zma, odnosno zaboravljanje samoga sebe, materijalistiki pristup istini, ne-poznavanje ovekovog ontolokog poloaja, udaljenost od Boga i antropo-centrizam jesu glavni faktori besmislenog i uzaludnog ivota.

Kljune rei:smisao ivota, ovek, verovanje u Boga, religija, etika, srea, sa-vrenstvo, modernizam, materijalizam, Alame Tabatabaji

Uvod

Pitanje smisla ljudskog ivota, kao jedno temeljno lozofsko pitanje, pod-jednako budi znatielju svih pripadnika razliitih misaonih pravaca, poev-i od verujuih i religioznih ljudi pa sve do materijalista koji smatraju da

ovekov ivot nije vean, ve vremenski ogranien.Kontakt autora: [email protected]


2/17

98 T. Halilovi, Smisao ivota u Tabatabajijevoj flozofji

Srazmerno znaaju pitanja i irokom spektru odgovora, reenja za pro-blem smisla ivota nude se na vrlo razliite naine. Dok jednima smisao i-

vota jeste upravo njegova besmislenost, mnogi drugi traganjem za izvesnimodgovorom na dato pitanje nedvosmisleno potvruju da ljudski ivot morada ima smisao.

U ovom radu osvrnuemo se na gledita Alamea Tabatabajija1, islam-skog lozofa i neprikosnovenog poznavaoca islamskih predanja, koji jesvojim intelektualnim radom i obuavanjem velikog broja uenika ostavioznaajan uticaj na dananji tok lozofske misli u islamskom svetu, posebnou Iranu. Alame Tabatabaji je ostavio za sobom vrlo znaajna dela iz razlii-tih oblasti islamskih nauka, meu kojima i lozofske knjige Bidajetul-hikma

i Nihajetul-hikmakoje se danas koriste kao nastavni materijali iz te oblastina tradicionalnim verskim univerzitetima. Tabatabajijev komentar KuranaAl-Mizan tefsiril-Kuran sainjen u dvadeset tomova, bez sumnje, najuti-cajnije je njegovo delo, a i najuvenije. Metodoloke inovacije i obuhvatanpristup u tumaenju pojedinih ajeta ine ovaj komentar kuranskog tekstajedinstvenim.

Da li ljudski ivot ima cilj i svrhu? Da li ovek treba da organizuje svojivot tako da bude usmeren ka odreenoj svrsi ili je ovek taj koji svojimaktivnostima stvara smisao i svrhu svog ivota? Da li je smisao ivota neto

objektivno i postojee ili subjektivna zamisao koja se ostvaruje tokom ivo-ta? ta treba da se preduzme da bi pojedinani ivot svakog oveka dobiosmisao? ta je stav religije po tom pitanju?

Defnicija ivota

Nauna empirijska svest koja se ne bavi niim vie od ziko-hemijskihprocesa, ivot denie u okviru biolokih ogranienja. ta su karakteristikeivota, odnosno kako se ivo bie ponaa, predstavlja glavni izazov u biolo-kom pogledu na ivot.

Bioloki pogled na ivot materijalistike je prirode jer oveka sagledavau granicama materije i telesnog organizma. U tom kontekstu, teko je govoritio ivotu kao o duhovnoj i nadmaterijalnoj vrednosti. Vrlo zanimljivo jeste toto ak kada govori o duhovnom aspektu ivota, empirijska nauka poput bio-logije tom pitanju pristupa sa materijalnog i ziko-hemijskog stanovita.

Bez nipodatavanja napora empirijskih naunika, meu ostalim i biologa,niti omalovaavanja njihovih doprinosa boljitku ljudskog ivota, postavlja se

1 Alame Muhamed Husein Tabatabaji roen je 17. marta 1904. u Tabrizu na severozapaduIrana, a umro je 16. novembra 1981. u Komu, u gradu poznatom u svetu, pre svega, po tra-dicionalnom akademskom ambijentu.


3/17

99Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

pitanje, s pravom, da li je nauka opisala samo onu dimenziju ljudskog ivotakojom se inae bavi ili je u nauci sroeno sve to se moe o ovekovom i-

votu rei.Naravno da empirijska nauka, a posebno ne biologija kao deo empirijskenauke, ne zauzima stav o tome ta postoji a ta ne. Denisanjem ivota u ok-viru materijalistikih ogranienja, biolozi ne tvrde, ili ne bi trebalo da tvrde,da ivot ne moe imati duhovnu dimenziju, tj. nadmaterijalno znaenje. Mo-da ne kao denisana posledica toga, ali svakako u svetlu tako postavljenogodnosa izmeu nauka, lozo, kako religijski tako i oni sekularni, aktivnouestvuju u reavanju pitanja sutine, tj. denicije ivota.

Mnogi mislioci smatraju da ivot ne samo da nadilazi granice materije,

nego biva izvor i poreklo ula, telesnog rasta, znanja i moi (Alaul-Basri 1994:133). Neki od njih ivot deniu kao opte opaanje, te zbog toga to je ra-zum taj koji realizuje opaanje, ivot deniu kao plod razuma. Zbog razlii-tih vrsta opaanja, ivot u ovom znaenju obuhvata oba vida senzibilnog iracionalnog ivota (Alaul-Basri 1993: 122).

Osniva Transcendentne teozoje Mula Sadra irazi (980/15721045/1640)pie: ivot koji imamo na ovom svetu jeste zapravo ivot opaanja i delanja.Opaanje kod veine ivotinja nije nita vie od senzualnog oseta, kao to nidelanje nije neto osim motivacije koja proistie iz volje (irazi 1981: VI/413).

Opisom ivota u dve take, Mula Sadra eli da istakne da samo opaanje nijedovoljno i da su potrebne i volja i enja (Devadi Amoli 1995: 612).Alame Tabatabaji u vezi sa sutinom ivota govori: Istinski ivot jeste

onaj koji ne nestaje i koji ne sledi smrt. Takav ivot nije ono to ovek ivi naovom svetu, nego ono to e biti na drugom. A uistinu, Kua ahireta [nadma-terijalni svet] ona je ivot, kad bi [oni] znali! (Kuran29, 64). Pojam ovosvet-skog ivota odnosi se na odreeni nivo oseaja, naunih saznanja i delanjakoji proizlaze iz znanja i volje. Zbog slinih efekata sa istinskim ivotom, iovosvetski ivot je nazvan ivotom, iako mu slede smrt i nestanak. Dakle,istinski ivot jeste neka vrsta postojanja koja proizvodi nauku i znanje (Ta-batabaji 1996: II/228). Osvrui se na kuranski tekst, Alame Tabatabaji ivotna ovom svetu smatra poniznim, bezvrednim i nedostojnim. ivot na ovomsvetu prema drugom svetu samo je jedno uivanje (Kuran13, 26).

Stupnjevi ljudskog ivota

U zavisnosti od metoda sagledavanja i polazne take suoavanja s ljud-skim biem, ljudski ivot moe imati razliite ontoloke stupnjeve. Ukolikoograniimo postojanje na materijalno, ivot e imati samo ziko-hemijsku di-

menziju kojom se bavi dananja empirijska nauka. Na suprotnoj strani, dubljimpogledom na oveka, i uglavnom na svet oko njega, otkriva se nadmaterijalan


4/17


aspekat bia bez kojeg ne bismo mogli da govorimo o obuhvatnom reenjuza pitanje smisla ivota.

Alame Tabatabaji zapravo iz tog razloga istie znaaj islamskog pogledana istinski ivot i govori: Islam materijalni ivot ne smatra ovekovim istin-skim ivotom, niti stvarnu sreu predstavlja to koliko je ovek snadbeven uivotu stvarnom sreom. Islam istinski ivot vidi kao sklop materije i duhov-nosti koji je zasnovan na ovekovoj istoj prirodi, a ne na njegovim emoci-jama (Tababataji 1991: 229).

Alame Tabatabaji veruje da je ceo svet sainjen u stupnjevima. Ovaj ma-terijalni svet jeste izgled i spoljani aspekat ivota. Nadmaterijalna istinaovog sveta jeste istinski ivot. ivot takoe ima razliite stupnjeve od kojih

se jedan deo ostvaruje na ovom svetu, a ostatak na drugom. Stoga, iri pojamivota obuhvata tri ontoloka perioda, a to su ivot pre ovog sveta, ivot naovom svetu i ivot posle ovog sveta (Tabatabaji 1992).

Pored podele ivota na ontoloka razdoblja, ivot na ovom svetu obuhva-ta razliite vidove ivota. Najnii stepen ljudskog ivota jeste animalni ivot,iji je cilj preivljavanje i ouvanje vitalnosti ljudskog organizma. U kuran-skom tekstu nailazimo na opis ovog stepena ljudskog ivota u okviru kojegsu ogranieni neki ljudi. Oni koji ne veruju, uivaju i jedu kao to ivotinjejedu (Kuran47, 12). Ali b. Ebi Talib, zet Poslanika islama, govori o ovom ste-

penu: Nisam stvoren da se drim zaokupljen jedenjem hrane dobre, poputivotinje privezane, ija je briga jedina prehrana njezina, ili poput ivotinjenepripete koja dere. Ona puni trbuh svoj hranom svojom, a zanemarujesvrhu iza toga (Radijj 1994: 45. pismo).

Drugi stepen ljudskog ivota na ovom svetu koji nadilazi animalni ivotjeste ljudski ivot u uem smislu. Ovaj nivo ivota proistie iz ovekovog ra-zuma. Trei i najvii stepen jeste duhovni ivot u kojem ovek, sledei boijepropise i verujui u verska predanja, prevazilazi nivo obinog ivota i stupau najvii red ontolokog poretka. Iako je ljudski ivot u drugom stepenu vr-lina, tek u treem stepenu ivot postaje upotpunjen. ovek ima predispozicijuda uzvisi svoje bie i da dopre do nadmaterijalnog sveta, odnosno da obogatisvoje bie i nadie ogranienosti materijalnog sveta. Bog je potinio za o-veka sve to je na Zemlji i sve to je u nebesima, postavio ga je za Svog name-snika i naredio melecima (tj. anelima) da mu se poklone i uine seddu(Tabatabaji 1996: I/113).

Prema Tabatabajijevom miljenju, nemogue je otkriti smisao ivota uko-liko ne spoznamo sutinu ljudskog bia. Savrena spoznaja oveka i njegovihmogunosti jeste spoznaja Onoga ko je stvorio njega, ne spoznaja onih kojiopaaju samo spoljanu dimenziju njegovog postojanja.


5/17

101Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

Znanje i smisao ivota

irenjem naunih saznanja ovek moe da rei mnoge nejasnoe i zago-netke prirode, tj. ovog sveta. Utoliko je on kompetentniji da otkrije uzrokenastajanja ljudskog bia i da odgovori na pitanje o smislu ivota.

Mnogi islamski i hrianski lozo, sledei Aristotelovu lozoju, go-vore o svrnom uzroku univerzuma i pokuavaju da dokau postojanje toguzroka. Teko je bilo pronai lozofski spis u kojem nije bilo rei o Aristotelo-va etiri uzroka, tako da nije ostalo nikakvog prostora za verovanje u besmi-slenost ljudskog ivota. Gledajui iz te perspektive, Mula Sadra u uvodu svojeknjige Meairpie: Ko ne poznaje nauku o egzistenciji (tj. lozoju), u glav-

nim i velikim pitanjima suoie se sa neznanjem (irazi 1997: 10). Dakle,Mula Sadra veruje da dilema o pitanju smisla ivota i svrhe postojanja potieiz nepoznavanja bia.

Alame Tabatabaji u raspravi o principu uzronosti istie da savlaivanjemneznanja i sticanjem znanja oveku postaje jasno da sva deavanja u svetuimaju svoj cilj i svoju svrhu. Pomisao da neka ovekova svesno poinjena de-la nemaju svrhu neosnovana je (Tabatabaji 1984: 186188).

Poznati iranski mislilac i Tabatabajijev uenik Sejed Husein Nasr, u vezi saznaajem prirode i metodom istraivanja u prirodnim naukama, napominjeda je ovek boiji namesnik i stoga uiva sve boije blagodati, meu kojimaje najznaajnija njegov intelekt. ovek je nastanjen na Zemlji da bi zavladaosvim biima. Zbog toga, on mora svojim intelektom da prepozna boije zna-kove u svetu i da posreduje izmeu stvorenja i Stvoritelja ovoga sveta. Samona taj nain, ovek moe da dopre do istine prirode koja je skrivena u njemui da postigne svrhu zbog koje je nastanjen na ovom svetu (Nasr 1993: 150).

Aristotel upotrebu intelekta i znanja smatra najuzvienijim ovekovimpsihikim stanjem. Najmilije bie kod boanstava jeste ono koje ojaavasvoj intelekt (Aristotle 1924: II/194).

Smisao ivota ne treba traiti samo u okviru lozofske tradicije jer i uostalim naukama se, u pravom smislu, ostvaruje razotkrivanje istine i poja-njavanje razliitih dimenzija ljudskog ivota. Poznati zagovornik dijalogaizmeu nauke i religije ziar Friman Dajson pie u vezi s tim: Zakljuujemiz postojanja ovih sluajnosti u zici i astronomiji da je univerzum neoeki-vano gostoprimljivo tlo za iva bia na kojem e se oni nastaniti. S obziromna to da sam naunik koji je obuen na osnovu navika razmiljanja i jezikaiz XX veka, a ne iz XVIII, ... ja samo tvrdim da je arhitektura univerzuma uskladu sa pretpostavkom da misao ima sutinsku ulogu u njegovom funkcio-nisanju (Dyson 1979: 251).

Na osnovu svega reenog, neznanje i neobrazovanost imaju direktan uti-caj na to da rasprava o smislu ivota dobije negativan ishod. Nauni pogled


6/17


na svet, premda odie brigom naunika o svrnom uzroku, olakava reavanjepitanja smisla. Stoga, nauka, sama po sebi, ne dolazi u sukob sa religijskim

stavovima o ljudskom ivotu. Konstruktivan odnos izmeu nauke i religijeak ne treba ograniiti ni na pitanje ljudskog ivota jer kao to nauka otkrivai potvruje razliite aspekte religijskih doktrina, na drugoj strani, religijskapredanja obiluju podsticajima za unapreivanje znanja.

Samozaborav i besmislenost

Suprotna taka besmislenosti jeste delovanje s namerom da se ostvariodreeni cilj. Da li ovekova dela, kako ona koja nastaju njegovom voljom,

tako i ona nesvesna, bivaju usmerena ka odreenom cilju ili im je zavretakneizvestan? Svaka ovekova aktivnost ostvaruje se radi postizanja nekogcilja. Sluajnost u svim malim i velikim promenama u ljudskom ivotu sa-svim je neprihvatljiva i nauno neopravdana.

Prema Tabatabajijevom miljenju, ukoliko se pod pojmom besmislenostpodrazumeva sluajnost, ona onda ne postoji. Filozofski argument koji Ta-batabaji navodi glasi: Oni dogaaji koji nisu stalni, spreeni su zbog odree-nih okolnosti jer bi i oni bili stalni da nije tih okolnosti. Ogranienja kojaspreavaju stalnost dogaaja mogu biti povremena ili uestala. Uestalost ogra-

niavajuih okolnosti ne znai da, kada ih ne bi bilo, dogaaj ne bi bio stalan.Stoga, verovanje u sluajnost poiva samo na nepoznavanju uzroka dogaaja(Tabatabaji 1984: 186188).

Tabatabaji dodaje da su neki antiki grki lozo poput Demokrita i Em-pedokla verovali da je svet sluajno sastavljen, te da dogaaji na svetu ne-maju odreenu svrhu. Kad bismo proirili ovu ideju na ljudski ivot, to biznailo da mnoga ovekova vana ili beznaajna dela jesu besmislena i bezcilja, dok u stvari nije tako. Usmerenost prema cilju i smislenost moe biti ikarakteristika dela, ne samo uticaj izvritelja. Imati cilj ili nemati ga proistieiz samih dela, dok ih izvritelji samo ostvaruju.

Na osnovu iznetog miljenja, tekst Kuranakoji se odnosi na boije obu-hvatno uputstvo posebno privlai Tabatabajijevu panju: Gospodar na jeonaj koji je svakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio (Kuran20, 50).On tumai navedeni ajet iz Kurana kao dokaz da Bog stvaranjem svakog bi-a upuuje isto bie ka njegovom savrenstvu, odnosno ka njegovom cilju(Tabatabaji 1992: 49). Sutinska osobina ljudskog bia jeste njegova samosvesti poznavanje sebe i svoje linosti. Sve dok ovek odrava briljiv odnos pre-ma svom biu, on se kree prema uzvienom cilju. U trenutku kada zabora-vi sebe i pozabavi se drugim neim, ovek je krenuo stranputicom prema

propasti. Njegova dela, kao i mo, gube svoj smisao. Organi njegovog tela neizvravaju svoje stvarne obaveze. Takva osoba se nalazi u tmini iz koje nema


7/17

103Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

izlaska. Ono to je njegovo dobro, pretvoreno je u fatamorganu i sva njegovadela bie unitena (isto: 56).

Ovu ideju zagovaraju i neki zapadni mislioci. Ameriki lozof RiardTejlor govori da, ukoliko nae aktivnosti budu imale smisao, ivot e takoedobiti smisao, a u suprotnom nee (Taylor 1970: 256274). Tomas Nejdeltvrdi da apsurdnost nae situacije ne proizlazi iz sukoba izmeu naih oe-kivanja i sveta, nego iz sukoba u nama samima (Nagel 1971: 722).

Sudei po iznetim miljenjima, glavni uzrok besmislenosti i oseanja ap-surdnosti u ivotu jeste ovekov unutranji sukob ili samozaborav. ovek,kao i sva ostala bia, na osnovu svojih sutinskih potreba, kree se ka odre-enom cilju koji za njega predstavlja savrenstvo. On treba da odredi pravac

kretanja ka tom cilju, a kljuni faktor u toj misiji jeste spoznavanje sebe jersamozaborav vodi u besmislenost.Alame Tabatabaji, u korist ovih stavova, citira kuranski tekst u kojem pi-

e: Pazite na svoje due. Nee vam tetiti onaj ko je zabludio, kad ste upueni(Kuran5, 105). U komentaru na ovaj tekst, Tabatabaji prenosi govor Alija b.Ebi Taliba iz knjige Staza reitosti: O, boiji robovi! Ovaj svet e uiniti oni-ma koji su na njemu ostali isto ono to je uinio onima koji su sa njega oti-li... ko se pozabavi neim drugim osim samim sobom, zalutae u tminamai zapae u doline propasti... (Tabatabaji 1992: 55).

Svrha stvaranja i moderna nauka

Ako ovekova mudrost i njegovo znanje ne doputaju da on ini besmi-slena dela, onda mi, prihvativi da Bog poseduje savrena svojstva, ne moe-mo da negiramo da svako boije delo ima svoj odreen cilj, koji usavravaNjegova stvorenja, a ne Njega samog, jer On jeste sam po sebi savren. Akoje izvrni uzrok savren, pored toga to je izvrni, on jeste i svrni uzrok. Sto-ga, svrha boijeg stvaranja jeste sam On (Tabatabaji 1975: 8788; b. d.: 193).

Platon, Aristotel, kao i svi hrianski mislioci, zagovarali su istu ideju.Na primer, kada bi bilo tano da su Sunce i Mesec stvoreni, odnosno dapostoje da bi osvetlili ovekovu okolinu, ta injenica bi bila dovoljna daobjasni zato Sunce i Mesec postoje. Mi moda ne bismo mogli da razot-krijemo svrhu svega stvorenog, ali sve mora da ima svrhu. Verovanje usvrne uzroke iziskuje verovanje u to da je svet podreen ciljevima, odno-sno svrhama, po svoj prilici nekog nadilazeeg uma. Ovo verovanje nijebilo hriansko otkrie. To je bila osnova cele zapadne civilizacije kako udrevnom paganskom svetu, tako i u hrianskom od Sokrata, pa sve dopojave [moderne] nauke u XVII veku. Osnivai moderne nauke, kao to su

Galilej, Kepler i Njutn, bili su poboni ljudi koji nisu sumnjali u boije svr-he stvari (Stace 1948: 54).


8/17


Stejs u nastavku opisuje nain na koji su naunici prirodnih nauka izme-nili naunu metodologiju dajui prioritet razotkrivanju materijalnih uzroka

umesto svrnih. Stoga, modernoj nauci nije dovoljno poznavanje svrhe po-stojanja Sunca i Meseca ako se ne zna kako su oni nastali. Od XVII veka panaovamo, na Zapadu, granice nauke svedene su na istraivanje materijalnihuzroka, tako da je poznavanje svrhe bia sasvim potisnuto. Iako dotina pro-mena nije privukla veliku panju na sebe u poetku svoje aktuelizacije, onapredstavlja najveu naunu revoluciju u istoriji nauke (Stace, 1948).

Drastina promena u naunoj metodologiji, koju Stejs s pravomnazivarevolucijom, odnosno preokretom, pored toga to ne podrazumeva da je pre-okret napravljen u posve pozitivnom smeru, vodi poreklo iz mnogo ranijeg

vremena nego to je optepoznato renesansno doba. Naime, istraivanje ma-terijalnih uzroka stvari, ne toliko razvijeno, sprovoeno je skoro u svim nau-nim periodima. Istorija empirijskog istraivanja, ili u skladu s dananjomterminologijom, istorija naunog metoda, belei jasne naznake da revolucio-narni preokret u XVII veku nije ostvaren bez presedana1.

Revolucionarni preokret u prirodnoj nauci sadrao je dve bitne promene,jednu uinjenu svesno, i drugu nesvesno. Svesna promena jesu razvoj empi-rijskog metoda i napredak u poznavanju prirode i materijalnog sveta, to jesamo po sebi vrlo znaajan i dragocen poduhvat. Meutim, kao to Stejs na-

govetava, ogroman napredak u empirijskoj nauci i znatno olakanje ivotausled razvoja tehnologije naveli su pobone naunike i njihove naslednike daprouavanje svrnih uzroka podrede empirijskim studijama zato to svrniuzroci ne mogu biti predmet naunog eksperimenta. To je nesvesna promenakoja je sainjena zajedno sa razvojem empirijskog istraivanja i koja, zapravo,umanjuje pozitivan ishod naune revolucije, kao to je o tome bilo rei.

Usmeravanje naunih istraivanja na materijalne uzroke i potiskivanjeonih svrnih dovelo je do mehaniko-matematikog pogleda na svet. U po-znavanju sveta posle renesansnih promena u nauci nije bitno ta je svrhadogaaja ili stvari. Iz tog razloga, svet posle XVII veka jeste skup mnogihbia i dogaaja iji cilj postojanja, premda nije vaan, nije vie ni jasan. Utakvom naunom ambijentu, ljudski ivot kao deo celog univerzuma poinjeda gubi smisao.

Uzimajui u obzir spoznajnu osnovu moderne nauke, ono to neki za-padni mislioci iznose u vezi sa besmislenou ivota sasvim je oekivano jertraganje za smislom u okviru empirijskih istraivanja ne vodi do rezultata.Nauka koja je zasnovana na empiriji i proverljivim hipotezama ne moe da

1 Naglaavajui kljunu vanost matematike u prirodnim naukama, odnosno u prirodnojlozoji, koja je tek kasnije pojanjena kroz razvoj matematike zike, Roder Bejkon(12141294) pokazao je da je nekih 400 godina ispred svoga vremena (Clegg 2003: 2).


9/17

105Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

proizvede racionalne zakljuke o ljudskom ivotu, kao to je besmisleno oe-kivati empirijske zakljuke od racionalnih nauka.

Religija i smisao ivota

Alame Tabatabaji tvrdi da je reavanje pitanja smisla ivota povezano sapitanjem ivota posle smrti o kojem najvie znamo itajui religijske objave(Tabatabaji 2003: 121). Da li religija moe da formulie smisao ovekovog i-vota i da uputi oveka ka srei i blaenstvu? Koliko religioznost moe da do-nese oveku smirenje i da ga oslobodi od strepnji i neizvesnosti?

Ovo su pitanja na koja ne nalazimo ujednaene odgovore u razliitim

lozofskim kolama. Jedno miljenje glasi da glavni cilj svih religija jeste za-pravo osmiljeni ivot koji se dokazuje pomou unutranjih duhovnih ilispoljnih subjektivnih injenica (Malekijan 2010: 118). Savremeni islamskimislilac i uenik Alamea Tabatabajija Murteza Motahari tvrdi da pesimizami obeznaenost u potrazi za smislom ivota nastaju usled nereligijskog i mate-rijalistikog pogleda na svet. Uglavnom, pesimistiki stav prema stvorenjimai celom svetu nije u skladu sa islamskom lozojom, odnosno sa monotei-stikim verovanjem kao njenom sredinjom osnovom. Takve ideje mora dasu zasnovane ili na materijalizmu i negaciji pravednog mudrog Uzroka ili na

dualizmu u religijskom smislu, prema kojem postoje dva uzroka uzrok do-brih i uzrok loih bia (Motahari 1991: 202).ovek ne ivi samo radi zadovoljenja svojih materijalnih potreba. Na-

mirivanje svakodnevnih materijalnih potreba nijejedinamotivacija u ljud-skom ivotu. ovek hrli ka mnogo uzvienijim ciljevima (Motahari 1994:13). Motahari donosi zakljuak da ovek bez religijskog obrazovanja nijenita doli pohlepno, krto i nerealno bie koje moe sebe uniziti nie od i-votinje, dosledne svojoj prirodi. Vera jeste ono to oveku nudi identitet ismisao ivota.

Savremeni islamski mislilac, utemeljiva doktrine vladavine religijskihstrunjaka i jedan od Motaharijevih uitelja, Homeini, podrava navedenomiljenje i u opisu ljudskog bia iznosi: Poto ovek kao celina sadri brojnepotrebe za razliitim aspektima napretka, boiji verovesnici imali su misijuda zadovolje sve vidove njegovih potreba. Stoga, ukoliko ovek uslia njihovpoziv, postie punu sreu (Homeini 1996: IV/190). Islam nudi detaljan pro-gram za ljudski ivot od trenutka kada se on rodi pa sve dok ne umre i nebude stavljen u grob (isto: I/271).

Na tragu ovakvog teorijskog pristupa, Alame Tabatabaji istie da naklo-njenost besmislenom ivotu, najpre, predstavlja injenicu da ovek izbegava

da ponese bilo kakvu odgovornost koju mu religija donosi u linom i dru-tvenom ivotu. Odgovoran ovek svoj ivot nipoto ne smatra besmislenim.


10/17


Religija u svim linim i drutvenim aktivnostima oveku donosi odgovor-nost pred Bogom... Religijske propise ne moemo da uporedimo sa ljudskim

drutvenim pravilima i zakonima. Religijski propisi potiu od verovanja ko-ja su sroena radi ovekovog blaenstva. Poznavanje tih propisa i njihovosprovoenje u delo obeavaju venu sreu u ljudskom ivotu (Tabatabaji1978: 79).

Teorija cilja

Poznata teorija koja obrazlae smisao ljudskog ivota na osnovu religij-skih uverenja jeste teorija boijeg cilja, odnosno teorija cilja1kako ju je nazvao

Tadeus Mec (Metz 2000: 293). Na osnovu pomenute teorije, ljudski ivotdobija smisao ukoliko ovek ostvaruje boije ciljeve. Teorija cilja u islamskomsvetu postoji jo od ranih vekova teolokih rasprava. Muslimanskim teolo-zima bilo je bitno da li Bog stvara s nekim ciljem ili ne. Meu razliitim mi-ljenjima o tom pitanju (Tavakoli 2003: 145161), najumerenije miljenjejeste to da boije stvaranje nema drugog cilja osim samog Boga. On stvarazbog Sebe i zbog Svoje savrenosti, a u korist svojih stvorenja.

U novije vreme, kritiari teorije cilja tvrde da ova teorija za sobom po-vlai niz neprihvatljivih posledica koje dovode u pitanje njenu ispravnost. U

nastavku teksta, naveemo neke od kritika na koje je ukazao Tadeus Mec(2000: 297306), a potom emo ponuditi i odgovore na njih. Kritike iji opissledi zapravo su apsurdi koji proizlaze iz potvrde teorije cilja i ne podrazu-mevaju to da mi verujemo u iznete posledice.

1) Nemoralnost. Najvea primedba jeste to da teorija cilja, s obzirom naovekov poloaj u ontolokom sistemu, nije u skladu sa ovekovom linosti.ovek bi trebalo sam da odlui i da izabere ciljeve u svom ivotu, a ne da toini neko drugi za njega. Nemoralnost je u tome to prihvatanjem ove teorijeovekova linost nee biti ispotovana.

2) Besmislenost vene kazne. Premda se blaenstvo uslovljava ostvariva-njem boijih ciljeva, teorija cilja implicitno podrazumeva kaznu za one kojito ne postignu. Samo kanjavanje kao vaspitna poruka nije toliko zauujuekoliko su udni neki njegovi oblici. S obzirom na to da teorija cilja opisujesmisao ivota, kazna za neostvarene ciljeve sledi nakon prestanka ovekovogivota, odnosno od trenutka kada poinje njegov veni ivot. Postavlja se pi-tanje da li je mogue da se za ograniene propuste i prekraje odreuje neo-graniena i vena kazna.

3) Eksploatatorna teorija. Uslovljavanje ovekovog blaenstva postiza-njem ciljeva koje je Bog odredio jeste nepravda za oveka zbog toga to je

1 e Purpose eory


11/17

107Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

neprihvatljivo da ovek radei ono to mora i ono za ta nema slobodnuvolju, zaslui nagradu, odnosno blaenstvo.

4) Instrumentalizacija oveka. Bajer veruje da odreivanje ciljeva od stra-ne Boga, ako je teorija ciljeva istinita, rui ovekovu samostalnost i vreanjegovu slobodnu volju. On istie da starateljsko odreivanje ciljeva podra-zumeva instrumentalnu upotrebu oveka radi ostvarivanja tih ciljeva. Na-ravno, kada bi Bog svojom milostivou, a ne nareenjem, odredio ciljeve,pomenuta primedba ne bi dola do izraaja (Baier 1981: 106).

5) Nespojivost boijih ciljeva s Njegovom nadmoi. Ukoliko prihvatimoteoriju cilja, ne bi trebalo da ostanemo pri verovanju da je Bog svemoan jerodreivanje ciljeva za oveka podrazumeva Njegovu potrebu za tim. Ako o-

vek ostvaruje ciljeve koje mu je Bog odredio, onda Bog ne moe biti svemogu.6) Nespojivost boijih ciljeva s Njegovom venou. Prema religijskim pre-danjima, Bog nadilazi vremenske i prostorne ogranienosti, dok na osnovuteorije cilja, premda Bog odreuje oveku ciljeve, On mora da bude vremen-sko bie.

Odgovor na kritike

U odgovoru na prvu i najvaniju primedbu, odnosno na tvrdnju o ne-

moralnosti teorije cilja, treba da napomenemo da odreivanje cilja ne pod-razumeva oduzimanje slobodne volje od oveka jer pojam cilja moe daobuhvata i samovoljno postignute ciljeve. U kuranskom tekstu moemo danaemo isti stav prema boijem uputstvu. Gospodar na je onaj koji je sva-koj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio (Kuran20, 50). Uistinu, Mi smomu pokazaliput pa neka je zahvalan ili nezahvalan (Kuran76, 3). AlameTabatabaji u komentaru na ove kuranske tekstove navodi da put koji Bogpokazuje oveku jeste put slobodne volje. Zahvalnost ili nezahvalnost premaNjemu, ovek moe da izabere slobodnom voljom. Svako moe da izaberekojim putem e se kretati, bez ikakve prisile (Tabatabaji 1996: XX/134).

Jo jedna kuranska potvrda na kojoj Tabatabaji insistira kako bi objasnioda Bog ne prisiljava nikoga da se postignu odreeni ciljevi jeste sledei tekst:Pa vidi li onog ko je bogom svojim uzeo strast svoju, a zaveo ga je Allahznanjem, i zapeatio sluh njegov i srce njegovo i postavio na vid njegov po-krivku? Pa ko e ga uputiti mimo Allaha? Pa zar se neete pouiti? (Kuran45, 23). Poruka ovog kuranskog teksta jeste to da Bog nee takvog ovekadovesti do cilja, a ne da ga nee uputiti ka cilju. Uputa ka cilju je dostupnasvima: A nema naroda, a da nije njemu doao opominja (Kuran35, 24).Na osnovu svega navedenog, odreivanje ciljeva od strane Boga ne ugroava

ovekovu slobodnu volju i ne osporava njegovu linost, ve je u potpunomskladu s tim.


12/17


U odgovoru na drugu primedbu koja osporava pravednost neogranienekazne za ogranien prestup, treba da napomenemo da akcije i reakcije, ak

ni u domenu materijalnih zbivanja, nemaju uvek podjednaku vremenskuduinu tako da je mogue da akcija koja se dogodi u nekoliko sekundi iza-zove reakciju koja moe da ostane trajno. Primera radi, ispiti otrov za kratkovreme ne znai da e posledice tog ina nestati za isto kratko vreme. Kada jeto sluaj sa materijalnim biima, kod nadmaterijalnih bia posledice sigurnomogu potrajati mnogo due nego to traju uzroci.

S druge strane, prema islamskim predanjima, ovekova dua i njegovadela imaju vrstu vezu. Sve ono to ovek uini, sasvim izvesno, postajepra-tilacnjegove due. ovek moe na Sudnjem danu poprimiti lice nekog dru-

gog bia upravo zbog toga to je za sve vreme svog ivota svojim delimaimitirao to bie (Tabatabaji 1996: I/204).Trea i etvrta kritika teorije cilja, odnosno tvrdnje da zagovornici teori-

je eksploatiu i instrumentalizuju oveka, imaju isti osnov, a to je materijali-stiki pogled na oveka. Na osnovu ove dve kritike, ovek bi trebalo da jepotpuno samostalno bie koje se dovoenjem u vezu s rajem ili paklom oma-lovaava i vrea. U odgovoru na ovaj stav, treba postaviti pitanje da li ovekaomalovaava vie njegova potreba za venim svetom ili udaljenost od Bogai duhovnog sveta.

Alame Tabatabaji tvrdi da je ovek samostalan, ali ne u apsolutnom smi-slu jer jedino apsolutno samostalno bie jeste Bog. On navodi kuranski tekst:O, ljudi! Vi ste siromani [imate potrebu] za Bogom, a Bog jeste bogati, hva-ljeni (Kuran35, 15), i napominje vrlo bitnu poentu u njemu: da bi se uklonilasumnja onih koji misle da Bog ima potrebu za oboavanjem i robovanjem,ovaj kuranski tekst poruuje da ste vi siromani i da je Bog bogat. Siromatvoje specina karakteristika stvorenja, a bogatstvo Stvoriteljeva. Ove dve ka-rakteristike suprotne su jedna drugoj (Tabatabaji 1996: XVII/33).

Stoga, odreivanjem ciljeva u ovekovom ivotu, Bog ne eksploatie nitiinstrumentalizuje oveka, ve ga upuuje na put njegovog savrenstva. Prem-da je ovek stvorenje, te zbog toga i siromano bie, on ima potrebu za sa-vrenstvom, koje dobija od Boga u svoju korist, a ne u boiju.

U poslednjim dvema kritikama, u petoj i u estoj, zapostavljena je jednaveoma vana injenica, a to je da odreivanje ciljeva od strane nekog bia nepodrazumeva njegovu potrebu ni za im, niti njegovu materijalnost, niti on-toloki nedostatak, odnosno vremensku ogranienost. Alame Tabatabaji uvezi s tim pie: Mo se ne odnosi na sve aktivnosti kojih je vrilac svestan,ve samo na one koje on ini posredstvom svog znanja. Iz tog razloga, izvr-avanje prirodnih aktivnosti ljudskog tela [kao treptanje ili rad srca] ne smat-

ramo ovekovom moi iako je ovek svestan tih aktivnosti. Moi se smatrasamo ono delo koje vrilac ini radi svog dobra i savrenstva (Tabatabaji


13/17

109Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

1984: 297). Dakle, ako se delo kree na ispravnoj putanji prema cilju koji jeranije odreen, to ne implicira zavisnost vrioca od tog dela niti od njegovog

cilja, ve aludira na to da je vrilac dela dodelio delu traak svoje volje.

Alame Tabatabaji, smisao ivota i moral

Alame Tabatabaji tvrdi da izmeu morala i smisla ivota postoji uzajamniodnos. Sve religije i mnogi mislioci koji su govorili o smislu ivota, pokualisu da obrazloe odnos smisla ivota sa moralnim principima. Stoga, nije ret-ko uverenje da bez potovanja moralnih naela ivot nema smisla. Dakle,osmiljavanje ivota ne moemo zamisliti bez moralnih vrednosti.

Civilizovana drutva, [iskljuujui religiju] ujedinjuje jedan cilj, a on jeupotreba svih mogunosti ovog sveta. Islam opseg ovekih potencijala zaboljim ivotom vidi mnogo irim od materijalnog sveta. Prema islamskimpredanjima, onosvetski ivot jeste pravi ivot i sredite ovekovog blaenstva.Islam zagovara da na ovom svetu nita osim boijih verovanja nije u apsolu-tnoj ovekovoj koristi. Boija verovanja ne ostaju ouvana sve dok ovek neproisti svoju duu upranjavanjem moralnih vrlina (Tabatabaji b. d.: 201).

Islam je svoje zakone zasnovao na moralu i podstie ljude na zdravo po-naanje. Svi praktini zakoni zajemeni su moralnom odgovornou. Moral-

ni principi, tajno i javno, produktivniji su od spoljanjih sistema nadzorapravilnog ponaanja. Prosperitetno drutvo jeste ono koje budi moral u svo-jim lanovima (isto: 205).

Alame Tabatabaji insistira na tome da je islam objavljen radi ovekovogusavravanja. Upravo iz tog razloga, u islamu ovek ima vrlo znaajan polo-aj. Postizanje blaenstva, prema islamskim predanjima, zahteva odreeneuslove koje ovek treba da ispuni. Duh ovekove predanosti islamskoj religi-ji jeste drutveni verniki ivot na osnovu verovanja u jednog Boga. ove-kovo blaenstvo je mogue jedino u sluaju ostvarenja socijalne pravde.

Prema Tabatabajijevom miljenju, specina karakteristika islama jeste utome to je on sainjen od povezanih predanja. Islamska verovanja ostavljajutrag u lepom ponaanju i moralu, dok se lepo ponaanje proima kroz delapojedinaca. Sva islamska predanja potiu od verovanja u jednog Boga, takoda primenjeno verovanje ine moralne vrednosti i praktino ponaanje. Akose verovanje u jednog Boga spusti na nivo ponaanja, ono e biti moral i za-kon, kao to bi moral i zakon bili verovanje u jednog Boga ukoliko bi seuzvisili (isto: 202). Dakle, verovanje u Boga i moralnost jeste klju reenja zaproblem besmislenog ivota.


14/17


Zakljuak

ivot nije ogranien na materijalna i ovosvetska bia, ve obuhvata i onanadmaterijalna. Radi poznavanja nekih viih stupnjeva ljudskog ivota, po-red upotrebe pet osetnih ula i razuma, potrebno je da svoj spoznajni sistempodrimo revelacijskim znanjem. ovekov razum, prosvetljen revelacijskimznanjem, uoava da je svet smiljeno stvoren i da nad njim vlada red. Premaovom stanovitu, sva bia na svetu hrle ka svom cilju. ovek kao deo mate-rijalnog sveta kree se u istom smeru.

Religijska predanja saglasna su da ovek ima uzvieni cilj koji ne trebaizmisliti, ve razotkriti znanjem i mudrou. Sve boije religije, meu njima

i islam, nude reenje za pitanje smisla ivota. Najobuhvatniji smisao ivotajeste verovanje u Boga koji, darujui oveku mo razuma, usavrava njegovopostojanje. Prema Tabatabajijevom miljenju, islam kao religija koja je aktu-elna u reavanju razliitih ovekovih potreba, zasigurno predstavlja i smisaoljudskog ivota. Vano je napomenuti da pod pojmom islam u ovom kontek-stu Alame Tabatabaji ne podrazumeva suprotnost te religije sa ostalim religi-jama, ve govori o islamu kao o boijoj religiji to ne iskljuuje mogunostsudova iste vrednosti u vezi sa ostalim religijama. Besmislenost ivota pro-izlazi iz nedostatka verovanja u Boga i iz materijalistikog pogleda na bia.

Tabatabaji tvrdi da je dananja moderna misao, premda se udaljila od Bogai pridaje u svim sferama sredinji poloaj oveku i njegovim materijalniminteresima, ipak dovela u pitanje ljudsku ast tako to je sve njegove nadepretvorila u tminu i neizvesnost. Na suprotnoj strani, islam i ostale religijenude nam nadu, moralne vrline, uzviene ciljeve, smiraj i duhovnost.

Primljeno: 29. avgusta 2013.Prihvaeno: 7. oktobra 2013.

Literatura

KuranAhmadzade, Mahmud (1978), Barresi-je nazarijat-e hajat va takamol, Tehran,

Far.Alaul-Basri, El-Haz (1993), erh-u el-mustalahat-i el-felsefijje, Mahad, Ma-

ma-u el-buhus-i el-islamijje.Alaul-Basri, El-Haz (1994), erh-u el-mustalahat-i el-kelamijje, Mahad, Ma-

ma-u el-buhus-i el-islamijje.Aristotle (1924), Ilmu-l ahlak ila Nikumahus, Bejrut, Daru el-kutub-i el-misrijje,

preveo na arapski Ahmed Lut.


15/17

111Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

Baier, Kurt (1981), e Meaning of Life, in: Klemke, E. D. (ed.), e Meaning ofLife, New York, Oxford University Press, 81117.

Clegg, Brian (2003), e First Scientist: A Life of Roger Bacon, NY, Carroll & GrafPublishers.Dyson, Freeman (1979), Disturbing the Universe, New York City, Harper & Row.Devadi Amoli, Abdulah (1995), Rahik-e mahtum, Kom, Esra.Homeini, Ruhulah (1996), Sahife-je emam, Tehran, Moassese-je tanzim va nar-e

asar-e emam, etvrto izdanje.Puja, Azam (2007), Mana-je zendegi, Tehran, Adjan.Radijj, Sejjid erif (1994), Staza rjeitosti; govori, pisma i izreke Alije ibn Ebi Tali-

ba, Zagreb, Islamska zajednica, preveli Rusmir Mahmutehaji i MehmedalijaHadi.

Sapur, Abdurahim b. Abdulkarim (1998), Munteha el-erb el-lugat-i el-arab,Tehran, Eslamije.

irazi, Sadrudin Mula Sadra (1981), El-Hikemt-u el-mutealije, Bejrut, Darul Iha-ja-i et-turas-i el-arabi, tree izdanje.

irazi, Sadrudin Mula Sadra (1997), arh-u risaletu el-meair, Tehran, Amir Kabir.Tabatabaji, Muhamed Hosein (1975), Manavijat-e taajjo, Kom, Entearat-e ta-

ajjo.Tabatabaji, Muhamed Husein (1978),Amuze-e din, Kom, ahanara.Tabatabaji, Muhamed Husein (1981), Barresiha-je eslami, Kom, Herat.Tabatabaji, Muhamed Husein (1984), Nihajet-u el-hikme, Kom, Muassisat-u en-

-ner el-islami.Tabatabaji, Muhamed Husein (1991), Rasael-e touhidi, Tehran, Ez-Zehra, prvo

izdanje.Tabatabaji, Muhamed Husein (1992), Ensan az agaz ta anam, Tehran, Ez-Zehra,

drugo izdanje.

Tabatabaji, Muhamed Husein (1996), Al-Mizan tefsir-i el-Kuran, Bejrut, Mu-assisat-u el-Alami lil-matbuat.

Tabatabaji, Muhamed Husein (2003), Eslam va ensan-e moaser, Kom, Daar-eentearat-e eslami.

Tabatabaji, Muhamed Husein (2005), amal-e aftab, arhi bar divan-e Hafez,Tehran, erkat-e entearat-e ehja-je ketab, etvrto izdanje.Tabatabaji, Muhamed Husein (b. d.), Farazhaji az eslam, Kom, ahanara.Tavakoli, Golam Hosein (2003), Hadafdari-je helkat, Nakd va nazar, 32: 145161.Taylor, Richard (1970), Good and Evil, New York, Macmillan Publishing.Motahari, Murteza (1991), Bist goar, Tehran, Sadra.Motahari, Murteza (1994), Ensan dar Koran, Tehran, Sadra.Malekijan, Mustafa (2010), Mehr-e mandegar, Tehran, Nar-e negah-e moaser,

drugo izdanje.

Metz, addeus (2000), Could Gods purpose be the source of lifes meaning?,Religious Studies, 36: 293313.

Nagel, omas (1971), e Absurd,Journal of Philosophy, 68: 716727.


16/17


Nasr, Seyyed Hossein (1993),An Introduction to Islamic Cosmological Doctrine,Albany, State University of New York Press.

Stace, Walter Terence (1948), Man Against Darkness, e Atlantic Monthly, 182:5357.


17/17

113Kom, 2013, vol. II (2) : 97113

e Meaning of Life in Tabatabais Philosophy

Tehran HaliloviDepartment of Religious Philosophy,Center for Religious Sciences Kom, Belgrade, Serbia

e meaning of life is a profound philosophical question that directs anddetermines the course of human life. In fact, every individual has, withintheir subconscious, a certain, but not always deliberately worded answer, tothe question of the meaning of life.

Allamah Tabatabai, a contemporary Islamic philosopher and the authorof Al-Mizan, the famous commentary on Quran, puts forward authentic

ideas needed to solve the problem of the meaning of human life as well asan original approach to the matter concerned from the aspects of Islamicbelief. Allamah Tabatabai is the most inuential representative of Tran-scendent eosophy in the contemporary philosophical thought in Islam.

In his opinion, human life takes on meaning through science, knowledge,commitment to ethics and human behaviour, through accepting responsi-bility within religious traditions and, in short, through believing in God, thatis, monotheistic beliefs. As opposed to this, the fruits of Western modern-ism and forgetting oneself, materialistic approach to the truth, ignorance ofmans ontological position, distance from God and anthropocentrism are

the main factors of meaningless and futile life.

Keywords: meaning of life, man, belief in God, religion, ethics, happiness, per-fection, modernism, materialism, Allamah Tabatabai

Tehran Halilović: Smisao života u Tabatabajijevoj filozofiji

Documents

Transcript of Tehran Halilović: Smisao života u Tabatabajijevoj filozofiji