TEHNICKA PREPORUKA 13 2009

7/31/2019 TEHNICKA PREPORUKA 13 2009

1/60

EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJEBeograd, Vojvode Stepe 412

TEHNI^KA PREPORUKA br.13

PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U

I ELEKTRI^NE INSTALACIJE U ZGRADAMA

II izdawe, septembar 1998 .

Ovim prestaje da va`i odgovaraju}a preporuka od decembra 1983. godine


2/60

ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE TP-13

2 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

IZDAVA^: JP EPS DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJUELEKTRI^NE ENERGIJE SRBIJEBEOGRAD, Vojvode Stepe 412

Tehni~ko ure|ewe: Tomislav Bojkovi} i Bosiqka Markovi}

Korektura: Tomislav Bojkovi}

Ra~unarska obradacrte`a: Slobodan Marinovi} i Vlada Krsti}


3/60


Septembar 1998. TEHNI^KA PREPORUKA 3

Iz arhive :

Na osnovu predloga uè radne grupe, Komisija za tehni~ka pitawa

Poslovne zajednice ED Srbije je na 99.-om sastanku koji je odràn21.12.1983. godine u Beogradu usvojio

TEHNI^KU PREPORUKU br.13:

KU]NI PRIKQU^CI U STAMBENIM ZGRADAMA

I Izdawe

Predloèna re{ewa uvaàvaju specifi~ne tehni~ke uslove radamreè i ekonomske mogu}nosti elektrodistribucija.

^lanovi Tehni~kog saveta :

1

Jovan Mili}, Predsednik Komisije, "Elektrodistribucija"Beograd

2 mr Dragutin Stanojevi}, "Elektrodistribucija" Beograd3 Aleksandar Preli}, "Elektrosrbija" Kraqevo4 Milorad Petrovi}, "Elektrodistribucija" Ni{5 Luka Georgijevi}, "Elektrovojvodina" Novi Sad6 Panta Grkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina7 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar8

Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac9 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" T. Uìce10 Josif Petri}, "Elektrodistribucija" Leskovac11 Stani{a Tasi}, "Elektrodistribucija" Vrawe12 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije13 Fedora Lon~arevi}, Poslovna zajednica ED Srbije14 Krsto @iì}, Poslovna zajednica ED Srbije.

^lanovi Radne grupe :

1 Slobodan Maksimovi}, "Elektrodistribucija" Beograd2 Radmilo Petrovi}, "Elektromorava" Smed. Palanka3 Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac4 Velizar Dini}, "Elektrodistribucija" Ni{5 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Kraqevo6 Milan Maàr, "Elektrotimok", Zaje~ar7 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije.

decembar 1983.


4/60



Na osnovu predloga Radne grupe, Tehni~ki savet EPS-a - Direkcija zadistribuciju elektri~ne energije Srbije je na 154.-om sastanku koji jeodr-àn 23. septembra 1998. godine u Bajinoj Ba{ti doneo odluku: usvajase

TEHNI^KA PREPORUKA br. 13:

PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U I ELEKTRI^NE

INSTALACIJE U ZGRADAMA

Predloèna re{ewa su u skladu sa vaè}im propisima i standardima izadovoqavaju zahteve sigurnosti, funkcionalnosti i ekonomi~nosti.

^lanovi Tehni~kog saveta :

15 Milutin Radulovi}, "Elektrodistribucija" Beograd16 dr Josif Spiri}, "Elektrodistribucija" Leskovac17 mr Nenad Kati}, "Elektrovojvodina" Novi Sad18 mr Miladin Tanaskovi}, "Elektrodistribucija" Beograd19 Dragan Balkoski, EPS Beograd20 Milosav Filipovi}, "Elektrosrbija" Kraqevo21 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar22 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" Uìce

23 Konstantin @ivkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{24 Miroslav Markovi}, "Elektroprivreda Crne Gore" Nik{i}25 Mitar Aleksi}, "Elektro{umadija" Kragujevac26 Miodrag An|elkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina27 Vlajko Muwas, "Elektromorava" Poàrevac28 Miodrag Miqkovi}, "Elektrodistribucija" Vrawe29 Svetozar Glamo~lija, EP Republike Srpske Bawa Luka30 @arko Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad31 Aleksandar Petrovi}, "Elektrosrbija" Vaqevo32 Fedora Lon~arevi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd

33 Slobodan Kujovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd

^lanovi Radne grupe :

1 @arko Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad2 Slobodan Milanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina3 Bosiqka Markovi}, "Elektrodistribucija" Beograd4 Nenad Mrakovi}, "Elektrodistribucija" Beograd5 @ivorad Cvetkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{6 Ivanka Stojiqkovi}, "Elektrodistribucija" Beograd7 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Vrwa~ka Bawa8 Branislav Stevanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina9 Tomislav Bojkovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd

septembar 1998.


5/60



1 OPSEG VA@EWA I NAMENA

1.1 Ova preporuka se odnosi na osnovne tehni~ke uslove i mere koje

treba da se primene pri projektovawu i izgradwi elektroener-getskih objekata potro{a~a koji se prikqu~uju na elektrodistribu-tivnu niskonaponsku (NN) mreù.Ovom preporukom su obuhva}eni elektroenergetski objektipotro{a~a : za stambene objekte (zgrade); za objekte posebne vrste, kao: poslovne prostorije, prodavnice,

kiosci, radionice, semafori, zgrade sa zapaqivim krovom,objekti na vodi, sanduci za prodaju sladoleda itd.;

za privremene objekte, kao: gradili{ta, pokretni cirkusi,vrte{ke ("ringi{pili") i druge naprave za zabavu, pokretnikiosci sezonskog karaktera, me{alice za beton, pokretni cirku-lari, reporta`na televizijska kola, kamp prikolice i sli~niobjekti koji koriste elektri~nu energiju najduè 18 meseci.

Ovom preporukom su obuhva}eni slede}i elektroenergetskiobjekti potro{a~a : prikqu~ak, merno razvodni orman (razvodniorman sa brojilima, orman mernog mesta - u daqem tekstu: mernorazvodni orman), usponski vodovi, kao i razvodne table u stano-vima (samo u vezi signalizacije tarife i upravqawaoptere}ewem).

1.2 Ova preporuka se odnosi na projektovawe i izgradwu elektro-energetskih objekata : novih potro{a~a koji se prvi put prikqu~uju na NN mreù ; postoje}ih potro{a~a koji rekonstrui{u svoje elektroener-

getske objekte . Pod rekonstrukcijom se podrazumevaju radovi koji mewaju osnovnekarakteristike elektroenergetskih objekata potro{a~a, kao:zamena prikqu~ka, pove}awe angaòvane snage iznad vrednostiodobrene elektroenergetskom saglasno{}u, zamena dotrajale elek-tri~ne instalacije, zamena sistema napajawa i/ili sistema za{titeod indirektnog dodira, zamena elektromehani~kog brojila mikro-procesorskim i sl.

1.3 Ova preprouka treba: da utvrdi vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa na

nivou prikqu~ka, kao i vrednosti maksimalne jednovremene(angaòvane) snage koja se elektroenergetskom saglasno{}u odo-brava potro{a~u;

da utvrdi osnovne parametre prikqu~ka (tip i presek voda,za{tita i sl.), kao i osnovne zahteve za izvo|ewe prikqu~aka na

nadzemnu ili kablovsku NN mreù; da d osnovne preporuke za izbor i postavqawe mernorazvodnih ormana i pripadaju}ih tabli (plo~a) - nosa~a opreme;

da d osnovne smernice za izvo|ewe razvodnih tabli u stano-vima ako se predvi|a upravqawe tarifama i upravqawe


6/60



optere}ewem (TA pe}i, bojleri i drugi ure|aji termoakumula-cionog grejawa) pomo}u MTK ili RTK;

da d osnovne preporuke za za{titu prikqu~aka i elektri~nihinstalacija potro{a~a, ukqu~uju}i i za{titu od indirektnogdodira;

da utvrdi osnovna dokumenta koja treba da pribavi potro{a~ dabi bio prikqu~en na NN mreù.

1.4 Ova tehni~ka preporuka je usagla{ena sa vaè}im tehni~kimpropisima i standardima za elektri~ne instalacije niskognapona, sa tehni~kim preporukama ED Srbije i vaè}im tarif-nim sistemom.

2 TERMINI I DEFINICIJE

2.1 Objekat : objekat u gra|evinskom smislu, kao stambena ili poslovnazgrada, deo stambene ili poslovne zgrade (ulaz i sl.), radionica,kiosk ili drugi objekat potro{a~a koji se prikqu~uje na NN mreù.

2.2 Elektroenergetski objekat potro{a~a : elektroenergetskiobjekat, kao prikqu~ak, merno razvodni orman, razvodna tabla ustanu itd.

2.3 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa ): mesto na kome se vr{i spa- jawe prikqu~ka potro{a~a sa NN mreòm.

2.4 Prikqu~ak : skup vodova, opreme i ure|aja koji, preko mernorazvodnog ormana, povezuju elektri~ne instalacije u objektu sa NNmreòm.

2.5 Ku}ni prikqu~ak : prikqu~ak koji napaja stambeni objekat.

2.6 Spoqa{wi prikqu~ak : deo prikqu~ka od mesta prikqu~ewa naNN mreì do mesta uvoda prikqu~ka u objekat.

2.7 Unutra{wi prikqu~ak : deo prikqu~ka od mesta uvoda prikqu~kau objekat do ta~ke napajawa elektri~ne instalacije (zavr{nicavoda prikqu~ka).

2.8 Nadzemni prikqu~ak : prikqu~ak na nadzemnu NN mreù izvedensamonose}im kablovskim snopom (SKS) preko zida ili krovaobjekta.

2.9 Kablovski prikqu~ak : prikqu~ak izveden energetskim kablom nakablovsku NN mreù, nadzemnu NN mreù ili direktno na neko NNrazvodno ~vori{te (TS X/0,4 kV , kablovski razvodni orman i sl.).

2.10 Ta~ka napajawa elektri~ne instalacije : mesto u merno razvod-nom ormanu na kome se zavr{ava prikqu~ak.

2.11 Merno razvodni orman : orman potro{a~a sa rasklopnim apara-tima i ure|ajima za merewe, upravqawe i za{titu.

2.12 Mesto merewa : mesto u merno razvodnom ormanu na kome se vr{imerewe elektri~ne energije potro{a~a.


7/60



3 OSNOVNI TEHNI^KI USLOVI ZA PROJEKTOVAWE IIZVO\EWE PRIKQUÂKA

3.1 Prikqu~ak povezuje mesto prikqu~ewa (ta~ku napajawa) na NNmreì i ta~ku napajawa elektri~ne instalacije u merno razvodnomormanu.Prikqu~ak se dimenzioni{e i izvodi u zavisnosti od o~ekivanogmaksimalnog jednovremenog optere}ewa na nivou prikqu~ka,na~ina izvo|ewa NN mreè (kablovska ili nadzemna), konstrukcijei oblika objekta, poloàja objekta u odnosu na NN mreù itd.

3.2 Prikqu~ak sluì za napajawe samo jednog objekta .U slu~aju da se preko jednog ogranka NN mreè napajaju dva ilivi{e objekata, ovaj ogranak se tretira kao NN mreà.

3.3 Svaki objekat moè da se napaja samo preko jednog prikqu~ka .Izuzetno, u slu~aju dvojnog vlasni{tva stambenog objekta, elektro-energetskom saglasno{}u mogu da se odobre dva prikqu~ka.Ukoliko objekat, zbog sigurnosti napajawa, treba da ima dvaprikqu~ka koji se napajaju iz iste ili razli~itih TS 10(20)/0,4 kV,mora da se onemogu}i paralelan rad tih prikqu~aka.

3.4 Za izvo|ewe prikqu~aka koriste se : za nadzemne prikqu~ke: SKS (TP-8), ali je izuzetno dozvoqena

primena i instalacionih kablova (na primer: prirekonstrukciji unutra{weg prikqu~ka);

za kablovske prikqu~ke: energetski kablovi (TP-3) i instala-cioni kablovi.

3.5 Prikqu~ak se izvodi kao trofazni ili jednofazni ( na primer:prikqu~ak na jednofazni ogranak NN mreè, prikqu~ak potro{a~amaksimalne jednovremene snage do 8 ,5 kW itd.).Dozvoqeno je kori{}ewe trofaznog prikqu~ka i jednofaznihinstalacija u objektu .

3.6 Dimenzionisawe preseka prikqu~ka vr{i se na osnovuo~ekivanog maksimalnog jednovremenog optere}ewa potro{a~a,dozvoqenog pada napona (Pravilnik o tehni~kim normativima zaelektri~ne instalacije niskog napona i JUS N.A2.001), uslovaza{tite od elektri~nog udara (JUS N.B2.741), za{tite provodnikaod struje kratkog spoja (JUS N.B2.743) i trajno dozvoqene struje(JUS N.B2.752).

3.6.1 Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nogprikqu~ka (P mkp ) stambenog objekta zavisi od broja stanova (n) koji se napajaju preko ovog prikqu~ka, na~ina zagrevawa i pripre-

mawa tople vode u stanovima, instalisane snage elektri~nihure|aja i sl. Za prakti~ne prora~une, ovo maksimalno jednovre-meno optere}ewe moè da se odredi na slede}i na~in:

a) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu koristicentralno grejawe ili neki drugi na~in neelektri~nog gre-

jawa, a priprema tople vode vr{i se u stanovima pomo}u


8/60



termoakumulacionih bojlera jedini~ne snage do 3 kW, premaizrazu:

nPP 1mjmpk =

gde je P mj1 prose~no u~e{}e jednog stana u maksimalnom jedno-vremenom optere}ewu stambenog objekta, i u zavisnosti odbroja stanova prora~unava se prema izrazima:

a.1)

+=

n

75,025,05,8P 1mj za n 20;

a.2) 88,01mj n1,5n1

P = za n > 20. b) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu delimi~no

ili u potpunosti koristi elektri~no grejawe pomo}u termo-akumulacionih (TA) pe}i , prema izrazu:

nPn

k1k8nP 1mj

egegmkp +

+=

gde P mj1 ima zna~ewe i prora~unava se prema ta~ki 3.6.1.a, dokkoeficijent keg zavisi od procentualnog u~e{}a broja stanova ustambenom objektu koji koriste elektri~no grejawe, i imavrednosti:

keg = 0,6 ako najvi{e 75% stanova koriste elektri~nogrejawe; keg = 0,9 ako svi stanovi koriste elektri~no grejawe.

v) Vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa dobijenepomo}u izraza u ta~kama 3.6.1.a i 3.6.1.b ukqu~uju i snaguzajedni~kih elektri~nih ure|aja stambenog objekta (lift,toplotna podstanica i sl., ta~ka 10.1), ali ne ukqu~uju optere-}ewa poslovnih i zanatskih prostorija, uslu`nih radionica isl. ako se nalaze u objektu.

3.6.2 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga potro{a~a (P ap )iz kategorije potro{we "doma}instva", koja moè da seodobri elektroenergetskom saglasno{}u za prikqu~ewe noveili rekonstruisane elektri~ne instalacije na NN mreù ,dobija se iz tabele 3.6.2 u zavisnosti od vrste prikqu~ka(jednofazni ili trofazni) i na~ina zagrevawa u stanu: centralnogrejawe, me{ovi-to grejawe (neelektri~no grejawe i TA pe}i) ielektri~no grejawe pomo}u TA pe}i.Tabela uvaàva realnost da se trenutno koriste elektrome-hani~ki ograni~ava~i snage (ure|aji za ograni~avawe snage

(struje), u daqem tekstu: ograni~ava~i snage) nazna~ene struje 32 A(40 A), sa mogu}no{}u izbora standardnog niza pode{enih vred-nosti struja. Izbor mawe ili ve}e vrednosti pode{ene strujeograni~ava~a snage zavisi od zahteva potro{a~a i lokalnihenergetskih mogu}nosti.


9/60



Tabela 3.6.2

Angaòvana snaga doma}instva P ap

[kW] 16 A 20 A 25 A 32 A (40 A)

Centralno SN1 10,0 12,5 grejawe SN2 10,5 13,1 Me{ovito SN1 10,0 12,5 15,6 grejawe SN2 10,5 13,1 16,5 El. grejawe SN1 15,6 20 TA pe}ima SN2 16,5 21

Jednofazni SN1 3,3 4,2 5,3 6,7 (8,4) prikqu~ak SN2 3,5 4,4 5,5 7,0 (8,7)

Napomene: Faktor snage: cos = 0,95SN1 - sistem nazivnih napona 3 x 220/380 VSN2 - sistem nazivnih napona 3 x 230/400 V

Ako potro{a~ za zagrevawe stana koristi iskqu~ivo TA pe}i,obavezno se uslovqava da izdvoji elektri~nu instalaciju zaelektri~ne ure|aje (TA pe}i, bojleri) kojima }e da se upravqapomo}u MTK ili RTK (poglavqe 9).Potro{a~ moè da zahteva (ugovori) i vrednost angaòvane snagekoja je mawa od vrednosti iz tabele 3.6.2, {to }e da se usloviugradwom ograni~ava~a snage sa odgovaraju}om niòm vrednostipode{ene struje.U stambenim objektima kolektivne gradwe sa vi{e od 20 stanovapo objektu, nije dozvoqeno izdavawe elektroenergetske saglas-nosti ako nije re{eno centralno grejawe objekta, {to zna~i danije dozvoqeno kori{}ewe TA pe}i za kompletno zagrevawestanova u objektima kolektivne gradwe .

3.6.3 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga stambenogobjekta u kome se koriste elektri~ni ure|aji velikih snaga,kao: proto~ni bojleri, elektri~ni kotao i sl., odre|uje seposebnom analizom svakog konkretnog slu~aja i nije predmetrazmatrawa ove preporuke.

3.6.4 Maksimalna jednovremena (angaòvana) snaga za privremeneobjekte i objekte posebne vrste (ta~ka 1.1) odre|uje se na osnovuzahteva potro{a~a za izdavawe elektroenergetske saglasnosti iposebne analize svakog konkretnog slu~aja.


10/60



3.6.5 Dozvoqeni pad napona izme|u mesta prikqu~ewa (ta~ke napajawa) i bilo koje druge ta~ke u elektri~noj instalaciji ne sme dabude ve}i od slede}ih vrednosti:

za strujno kolo osvetqewa 3%, a za strujna kola ostalihpotro{a~a 5%, ako se elektri~na instalacija napaja iz NNmreè;

za strujno kolo osvetqewa 5%, a za strujna kola ostalihpotro{a~a 8%, ako se elektri~na instalacija napaja nepo-sredno iz TS.

Za elektri~ne instalacije ~ija je duìna ve}a od 100 m , dozvoqe-ni pad napona pove}ava se za 0,005% po du`nom metru preko 100m , ali ne vi{e od 0,5%.

3.6.6 Provera preseka provodnika prikqu~ka usled struje preop-tere}ewa ili kratkog spoja vr{i se prema JUS N.B2.743.

3.6.7 Minimalni preseci provodnika prikqu~ka treba da iznose: za bakarne provodnike: 6 mm 2, ali zbog tipizacije i mawih

gubitaka preporu~uje se presek 10 mm 2; za aluminijumske provodnike: 16 mm 2.

3.6.8 Provera za{tite od elektri~nog udara vr{i se prema JUSN.B2.741.

Primer 1:Odabrati tip i presek kabla ku}nog prikqu~ka stambenog objekta sa40 stanova: 8 jednosobnih, 24 dvosobna i 8 trosobnih, sa centralnimgrejawem i liftom.

Re{ewe:Kod objekata sa ve}im brojem stanova maksimalno jednovremenooptere}ewe na nivou prikqu~ka dominantno zavisi od ukupnog brojastanova, a mawe od veli~ine stanova. Za ukupan broj stanova : n = 40 , izizraza 3.6.1.a.2 dobijamo da u~e{}e jednog stana u maksimalnom

jednovremenom optere}ewu ku}nog prikqu~ka iznosi prose~no:

28,3401,540

11,5

1 88,088,01 === n

nPmj kW /stan

Ukupna snaga na nivou ku}nog prikqu~ka (P mkp) iznosi:

P P n kW mkp mj= = =1 3 28 40 131,

Ovoj snazi, uz faktor snage: cos = 0,95 odgovara struja od 210 A po

fazi u sistemu nazivnih napona 3 x 220/380 V , odnosno 200 A u sistemu3 x 230/400 V.Usvajamo energetski kabl tipa PP00-AS, (3 x 120 + 70) mm 2 , koji moè dase optereti strujom od 245 A u zemqi i 220 A u vazduhu.


11/60



P rimer 2:Odrediti maksimalno jednovremeno optere}ewe ku}e sa dva stana ukojima se za grejawe koriste TA pe}i.

Re{ewe:Usvajamo: k eg = 0,9 . Za n = 2 iz izraza 3.6.1.a.1 dobijamo:P mjl = 6,63 kW / stan.Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nog prikqu~ka,prema izrazu 3.5.1.b, bi}e:

kW nPn

k k nP mj

egegmkp 8,28263,6

2

9,019,082

18 1 =+

+=+

+=

Primer 3: Dati tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivouku}nog prikqu~ka preko koga se napaja do 20 stanova sa razli~itimna~inom zagrevawa stambenih prostorija

Re{ewe: Tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivou prikqu~ka:

Broj El. grejawe Me{ovito Centralno dom. TA pe}ima grejawe grejawe

n kW kW/dom kW kW/dom kW kW/dom

1 16,5 16,5 16,5 16,5 8,5 8,52 28,8 14,4 27,4 13,7 13,3 6,73 40,4 13,5 37,4 12,5 17,4 5,84 51,6 12,9 46,8 11,7 21,2 5,35 62,7 12,5 56 11,2 24,9 5,06 73,5 12,3 65 10,8 28,4 4,77 84,3 12,0 73,8 10,5 31,7 4,58 94,9 11,9 82,5 10,3 35 4,49 105,4 11,7 91 10,1 38,2 4,2

10 115,9 11,6 99,5 10,0 41,4 4,111 126,4 11,5 107,9 9,8 44,5 4,012 136,8 11,4 116,3 9,7 47,6 4,013 147,1 11,3 124,5 9,6 50,6 3,914 157,4 11,2 132,8 9,5 53,6 3,815 167,7 11,2 141 9,4 56,6 3,816 177,9 11,1 149,1 9,3 59,5 3,717 188,1 11,1 157,2 9,2 62,4 3,718 198,3 11,0 165,3 9,2 65,3 3,6

19 208,5 11,0 173,3 9,1 68,2 3,620 218,6 11,0 181,3 9,1 71,0 3,6


12/60



4 IZVO\EWE NADZEMNOG PRIKQU^KA

4.1 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa) nadzemnog prikqu~ka je

stub NN voda, odnosno zidna konzola ili krovni nosa~ ako su ovielementi upori{ta NN voda.

4.2 Za izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka koristi se : SKS , izolacija iskqu~ivo od umreènog polietilena, bez

posebnog nose}eg provodnika, tip X00-A (TP-8); izuzetno: instalacioni kablovi za izvo|ewe unutra{weg

prikqu~ka (na primer: pri rekonstrukciji), izolacija od umre-ènog polietilena, tip XP, ali je dozvoqeno kori{}ewe i PVC izolacije, tip PP (JUS N.C3.220).

4.3 Raspon od mesta prikqu~ewa (stub NN voda) do mesta prihva-tawa na objektu prikqu~ka izvedenog SKS-om moè da iznosinajvi{e 30 m. Za ve}e raspone obavezna je ugradwa pomo}nog stuba.Zatezawe prikqu~ka vr{i se zatezawem celog snopa, tako daugib ne bude mawi od 0,5 m u trenutku zatezawa ra~unaju}itrbuh u sredini raspona u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~keprihvatawa SKS-a (TP-8). Zatezawe prikqu~ka izvodi elektro-monter bez pomo}nih sredstava .

4.4 Provodnici (ìle) nadzemnog prikqu~ka ne prekidaju se namestu uvoda u objekat , ve} se provla~e do ta~ke napajawaelektri~ne instalacije u merno razvodnom ormanu.Izuzetno, dozvoqeno je prekidawe voda prikqu~ka na mestu uvodau objekat pri zameni samo spoqa{weg prikqu~ka, ako unutra{wiprikqu~ak odgovara nameni i nema potrebe da se mewa, na primer:zbog zamene golih uàdi prikqu~ka ili G/A (At/G) provodnika SKS-om, zbog pove}awa duìne spoqa{weg prikqu~ka usled promenemesta prikqu~ewa (izme{tawe stuba NN voda), zbog kvara naspoqa{wem prikqu~ku (ta~ka 4.8) i sl.

4.5 Nadzemni prikqu~ak se izvodi preko nosa~a na zidu objekta .

Nadzemni prikqu~ak moè da se izvede i preko krova objekta, ako zbog male visine objekta ili nekih drugih razloga nijeprihvatqivo izvo|ewe prikqu~ka preko zida objekta.

4.6 Osnovni zahtevi za izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka prekonosa~a na zidu objekta su slede}i:

4.6.1 Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi preko nosa~a prikqu~ka, kao:kuka za prihvatawe (sl.4.6.1), konzola i sl.Zid mora da bude dovoqno ~vrst da izdrì silu zatezawaprikqu~ka.Nosa~ prikqu~ka i uvod provodnika u objekat treba da suizvedeni tako da je spre~eno prodirawe padavina u objekat.Nosa~ prikqu~ka i sa wim provodno povezani delovi (ankeri,obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provod-nik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekomza{titnom merom od indirektnog dodira.


13/60



Sl.4.6.1 Izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko zida objekta

4.6.2 Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivuplasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm do merno razvodnog orma-na, u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{westrane objekta (zgrade).

4.7 Osnovni zahtevi za izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovaobjekta su slede}i:

4.7.1 Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi pri~vr{}ewem direktno na

krovnu konstrukciju preko nosa~a - kuke (sl.4.7.1), ili uz primenukrovnog nosa~a. Konstrukcija krova, krovni nosa~ i konstruktivnielementi pri~vr{}ewa treba da izdr`e silu zatezawa prikqu~-ka. Uvod prikqu~ka u zgradu, odnosno kroz cev krovnog nosa~a,treba da bude izveden tako da se spre~i o{te}ewe prikqu~ka.Otvori na krovu objekta, izvedeni radi monta`e prikqu~ka,treba da su ura|eni tako da se spre~i prodirawe padavina uobjekat.

Sl.4.7.1 Izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovne konstrukcije


14/60



4.7.2 Krovni nosa~ (sl.4.7.2) se izra|uje od ~eli~ne cevi pre~nikanajmawe 65 mm , za{ti}ene od korozije vru}im pocinkovawem(debqina sloja cinka najmawe 70 m) ili bojewem sa dva antiko-rozivna sloja i dva sloja laka za metal . Cev se u~vr{}uje najmawena dva mesta za sigurnosne oslonce (na primer za grede krovnekonstrukcije), a po potrebi se vr{i sidrewe cevi.Krovni nosa~ se izvodi tako da se spre~i prodirawe padavina ucev ili pored cevi, kao i stvarawe kondenzovane vlage (savijawegorweg kraja, postavqawe kape i sl.).Krovni nosa~ i sa wim provodno povezani delovi (ankeri,obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provod-nik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekomza{titnom merom od indirektnog dodira.

Sl.4.7.2 Izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovnog nosa~a

4.7.3 Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivumetalnu cev po tavanici do zida, a daqe do merno razvodnog

ormana kroz lako gibqivu plasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{westrane objekta (zgrade).

4.7.4 Ako je krov objekta od elektri~no provodnog materijala,prikqu~ak preko krova mo`e da se izvede iskqu~ivo pomo}uSKS-a, bez prekidawa .

4.8 Strujne veze provodnika nadzemnog prikqu~ka sa provod-nicima NN voda na mestu prikqu~ewa , odnosno strujne vezeprovodnika spoqa{weg i unutra{weg prikqu~ka, izvode se pomo}uspecijalnih stezaqki (spojnica) koje svojom konstrukcijom treba daobezbede dobar elektri~ni spoj provodnika i da spre~e prodorvlage.Spoj neutralnog provodnika NN voda izvedenog Al/~ u`etom ineutralnog provodnika prikqu~ka izvedenog SKS-om treba da seizvede sa dve stezaqke (spojnice).


15/60



Ako su NN vod i prikqu~ak izvedeni SKS-om, prikqu~ne stezaqke(spojnice) moraju da budu izolovane (sl.4.8).

Sl.4.8 Spoj SKS prikqu~ka na SKS vod

Nije dozvoqena izrada spojeva upredawem provodnika.Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika spoqa{weg iliunutra{weg prikqu~ka . U slu~aju kvara, po pravilu se mewa ceoprikqu~ak, ali je dozvoqeno da se zameni samo spoqa{wiprikqu~ak (ta~ka 4.4).

4.9 Pri izvo|ewu nadzemnog prikqu~ka moraju da budu ispo{tovanizahtevi propisani za sigurnosne visine i sigurnosneudaqenosti .Sigurnosna visina nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-omiznosi: za naseqena mesta: 5 m iznad trotoara i 6 m iznad kolovoza; iznad pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i

sl .): 2,5 m ; iznad ili ispod telekomunikacionog voda: 0,5 m .Sigurnosna udaqenost nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-omiznosi: od pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i sl .):

1,25 m ; od gorwe ivice prozora navi{e: 0,3 m ; od dowe ivice prozora naniè: 0,7 m .

5. IZVO\EWE KABLOVSKOG PRIKQU^KA

5.1 Kablovski prikqu~ak moè da se izvede:

na kablovsku NN mreù preko kablovske prikqu~ne kutije(KPK) ; na NN razvodno ~vori{te ; na nadzemnu NN mreù .


16/60



5.2 Kablovski prikqu~ak na kablovsku NN mreù preko KPKizvodi se kao unutra{wi prikqu~ak kad je NN vod doveden u KPK(sl.5.2). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je KPK .

1 kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu

Sl.5.2 Kablovski prikqu~ak preko KPK

Za izvo|ewe unutra{weg prikqu~ka koristi se ~etvoroìlnienergetski kabl tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00, odnosno~etvoroìlni instalacioni kabl tipa XP ili PP (JUS N.C3.220),bez za{titne (zeleno-ùte) ìle (TP-5) Vod unutra{weg prikqu~ka (energetski kabl ili instalacionikabl) polaè se kroz pristupa~ne i nenaseqene prostorije, vode}i

ra~una o mogu}im mehani~kim o{te}ewima, toplotnim uticajima iprisustvu drugih instalacija (vodovod, kanalizacija, gas itd.).Vod unutra{weg prikqu~ka polaè se kroz objekat u kanale, krozcevi, na regale, u zid ispod maltera, na zid, ali nije dozvoqeno za-zi|ivawe kabla. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika (ìla)unutra{weg prikqu~ka . Boja izolacije neutralnog provodnikamora da bude plava .U slu~aju izrade merno razvodnog ormana u vidu ni{e, vodoviunutra{weg prikqu~ka se polaù u poseban kanal koji je ozidan doni{e.

5.3 Kablovski unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnim stambenimobjektima , u kojima se pored merno razvodnog ormana u prizemqu(glavni merno razvodni orman ) postavqaju izuzetno i spratnimerno razvodni ormani , izvodi se na slede}i na~in:Od mesta prikqu~ewa u KPK do posledweg spratnog merno razvod-nog ormana polaè se usponski vod (energetski kabl) na koji sepreko odvojnih stezaqki veù glavni merno razvodni orman ispratni merno razvodni ormani (sl.5.3). Odvojne stezaqke sepostavqaju na provodnike ìla usponskog voda, posle skidawaizolacije, bez prekidawa provodnika usponskog voda. Veza uspon-

skog voda i sabirni~kog razvoda u prikqu~nom prostoru svihmerno razvodnih ormana izvodi se tako|e energetskim kablom.Kanal u koji se polaè usponski vod treba na svakom spratu da budepregra|en nekim poàrno-otpornim materijalom (neoprenska guma isl.).


17/60



1 kablovski NN vod; 2 KPK za elektri~ne instalacije u stanovima; 3 glavni merno razvodni orman (MRO); 4 spratni MRO; 5 ozidankanal; 6 usponski vod; 7 brojilo hidrant pumpe; 8 brojilo lifta;9 "protivpoàrni prikqu~ak"; 10 KPK za "protivpoàrniprikqu~ak"; 11 odvojne stezaqke.

Sl.5.3 Unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnom stambenom objektusa "protivpoàrnim prikqu~kom "

5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te (TS 10(20)/0,4 kV, kablovski razvodni orman i sl.) izvodi se energetskim kablomdo KPK, a daqe se izvodi unutra{wi prikqu~ak prema ta~ki 5.2ili 5.3 (sl. 5.4). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je NNrazvodno ~vori{te . Ako se TS 10(20)/0,4 kV nalazi u objektu,izvodi se samo unutra{wi prikqu~ak direktnim vezivawem mernorazvodnog ormana na TS (bez KPK).

5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzemnu NN mreù izvodi se uslede}im slu~ajevima: ako se utvrdi da bi izvo|ewe nadzemnog prikqu~ka bilo

tehni~ki ili estetski neprihvatqivo re{ewe; ako presek provodnika prikqu~ka prelazi 16 mm 2 ;

ako se napaja objekat (zgrada) od lako zapaqivog materijala. Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je stub nadzemne NNmreè . Prikqu~ak se izvodi energetskim kablom tipa XP00-A,XP00, PP00-A ili PP00 . Prikqu~ak se izvodi na stubu NN vodapreko kablovske zavr{nice od sinteti~kog materijala, a spajaweprovodnika izvodi se prema ta~ki 4.8. @ile energetskog kabla


18/60



dolaze na provodnike NN voda odozgo, da bi se spre~ilo prodirawepadavina u kabl. Energetski kabl se u~vr{}uje za stub obujmicama imora da bude za{ti}en od mehani~kih o{te}ewa (metalni profil,cev i sl.) do visine najmawe 1,7 m iznad zemqe i do 0,3 m u zemqi.Preporu~uje se da se kabl montira na stranu stuba suprotno odkolovoza, kolskog prolaza i sl.Kablovski prikqu~ak na nadzemnu mreù izvodi se tako da seenergetski kabl polaè bez prekidawa (bez KPK) do mernorazvodnog ormana u objektu (sl.5.5).Energetski kabl prikqu~ka d irektno se polaè u zemqu do zida(temeqa) objekta prema TP-3. Provla~ewe kabla kroz zid (temeq)objekta izvodi se u cevi ~iji je unutra{wi pre~nik najmawe za 50%ve}i od spoqa{weg pre~nika kabla, a re{ewe treba da budeizvedeno tako da je onemogu}eno prodirawe vlage u objekat.

1kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu.

Sl.5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te

2 nadzemni NN vod; 3 prikqu~ne stezaqke na nadzemni NN vod;6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu;8 kablovski prikqu~ak na nadzemni NN vod.

Sl.5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzmni NN vod


19/60



6 MERNO RAZVODNI ORMANI

6.1 Sadràj i dimenzije merno razvodnog ormana zavise od broja

napajanih potro{a~a (doma}instava), na~ina zagrevawa prostorija(centralno grejawe, me{ovito grejawe, grejawe TA pe}ima), prime-wenog sistema napajawa ( TN ili TT), za{tite od indirektnogdodira, izvo|ewa elektri~ne instalacije s obzirom na sistemtarifirawa i upravqawa optere}ewem itd.

6.2 Da bi se stvorili osnovni uslovi za tipizaciju, merno razvodniorman se funkcionalno i prostorno deli na tri dela : prikqu~ni (dowi) prostor; merni (sredwi) prostor; razvodni (gorwi) prostor.Dubina merno razvodnog ormana iznosi 200 mm , s tim {toudaqewe od table (plo~e) - nosa~a opreme do unutra{we stranevrata ormana mora da iznosi najmawe 160 mm . Ostale dimenzijezavise od sadràja opreme koja se ugra|uje.Merno razvodni orman ima jedna vrata , ali je dozvoqeno damerno razvodni orman kolektivne gradwe sa tri reda brojila ima idvoja vrata. Vrata ormana su, u zavisnosti od dimenzija, jedno-krilna ili dvokrilna, sa {arkama koje omogu}uju otvarawe za 180 0.Vrata merno razvodnog ormana kolektivne gradwe se zatvarajui zakqu~avaju tipskom bravom ili katancem po sistemu"glavnog kqu~a" .Kao nosa~i opreme i ure|aja koji se ugra|uju u merno razvodni ormankoriste se plo~e od izolacionog materijala, profilisani nosa~i(na primer {ina DIN 35 mm ) i sl.Na sl.6.2 dat je primer izvo|ewa funkcionalnih prostora mernorazvodnog ormana koji koristi individualni potro{a~ izkategorije doma}instva kod koga se upravqa optere}ewem.

6.3 Prikqu~ni (dowi) prostor merno razvodnog ormana sluì zauvo|ewe prikqu~ka i povezivawe sa mestom merewa (brojilom)

preko rednih stezaqki, odnosno sabirni~kog razvoda, i ograni~a-va~a snage.Aluminijumski ili bakarni provodnici voda unutra{wegprikqu~ka (SKS, energetski kabl, instalacioni kabl) direktno seukqu~uju u redne stezaqke bez posebne pripreme krajeva provod-nika (lemqewe, kori{}ewe specijalnih zavr{nica i sl.), dok seprikqu~ewe na sabirnice sabirni~kog razvoda vr{i prekoodgovaraju}ih papu~ica. Izuzetno, kod individualnih potro{a~akoji koriste samo jedno brojilo dozvoqeno je da se provodniciprikqu~ka ukqu~e direktno (bez rednih stezaqki) na ograni~ava~

snage, pri ~emu se veza aluminijumskih provodnika prikqu~ka(SKS) i ograni~ava~a snage izvodi instalacionim provodnicima P10 mm 2, presovawem u izolovane ~aure.


20/60



1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor;

4 ograni~ava~ snage; 5 prekida~i za el. instalaciju stana; 6 ZUDS zael. instalaciju stana; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TApe}ima;8 ZUDS za TA pe}i; 9 prekida~i za TA pe}i; 10 upravqa~ki ure|aj;11 prekida~ upravqa~kog ure|aja za upravqawe tarifama;12 dvotarifno brojilo; 13 jednotarifno brojilo za TA pe}i.

Sl.6.2 MRO individualnog potro{a~a kod koga se upravqaoptere}ewem ({ema veze na sl.9.2.3.a)

1 prikqu~ni prostor MRO-a; 2 ograni~ava~ snage; 3 prekida~i 6 A

upravqa~kog ure|aja; 4 glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe.Sl.6.3 Monta`a ograni~ava~a snage u prikqu~nom prostoru MRO-a


21/60



Redne stezaqke su za presek provodnika najmawe 16 mm 2, sa dvazavrtwa po provodniku, i koriste se kada u merno razvodnomormanu ima najvi{e 4 brojila. Sabirni~ki razvod se obaveznokoristi kada u merno razvodnom ormanu ima vi{e od 4 brojila(ta~ka 6.6), ali moè da se koristi i sa mawe brojila.Prikqu~ni prostor mora da ima poseban poklopac (pertinaksdebqine 5 mm, ~eli~ni lim debqine 1,5 mm i sl.) sa mogu}no{}uplombirawa na dva dijagonalna zavrtwa . U poklopcu se nalazisamo otvor (prorez) za prolaz delova ograni~ava~a snage koji supristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe,sl.6.3), tako da zamena ograni~ava~a snage, kao i pristup drugimprekida~ima i ostaloj opremi koja se nalazi unutar prikqu~nogprostora moè da se vr{i samo posle demontaè poklopca.Poklopac moè da se sastoji i iz vi{e modula, ali svaki modulmora da bude sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalnazavrtwa .Za montaù ograni~ava~a snage u merno razvodnom ormanukolektivne stambene gradwe vidi ta~ku 6.17.Visina prikqu~nog prostora iznosi 15 0 mm ako se u mernorazvodnom ormanu nalazi do 4 brojila, odnosno 350 mm ako se umerno razvodnom ormanu nalazi vi{e od 4 brojila.[irina prikqu~nog prostora odre|ena je {irinom mernogprostora.U prikqu~ni prostor se za svakog potro{a~a montira po jedan

ograni~ava~ snage (jedan prekida~ za jednofazni prikqu~ak ilitri jednopolna prekida~a za trofazni prikqu~ak). Ako potro{a~(doma}instvo) koristi dva brojila, ograni~ava~ snage je zaukupnu angaòvanu snagu .U prikqu~ni prostor se jo{ montiraju (slika 9.2.3.a): glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe objekta (zgrade); galvanska veza (most) za povezivawe glavnog prikqu~ka za

uzemqewe sa sabirnicom (stezaqkom) neutralnog provodnikaako se koristi TN sistem;

prekida~i nazna~ene struje 6 A, i to: jedan za napajawe ulaznogkola upravqa~kog ure|aja i jedan ako se upravqa bojlerima;

odvodnici prenapona ako se predvi|a wihova primena premata~ki 18.4.

Ako se u stambenom objektu (zgradi) sa vi{e stanova, poredupravqawa tarifama, upravqa i TA pe}ima i/ili bojlerimapomo}u MTK ili RTK, u prikqu~ni prostor se jo{ montira(sl. 9.2.3.b): pomo}ni rele za signalizaciju ve}e tarife; prekida~i nazna~ene struje 6 A , i to: jedan za upravqawe tari-

fama i jedan ako se upravqa TA pe}ima; sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe mawe tarife, ozna~ena

belom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u

poloàj "ukqu~ene TA pe}i", ozna~ena svetlocrvenom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u

poloàj "iskqu~ene TA pe}i", ozna~ena tamnocrvenom bojom;


22/60



sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki upoloàj "ukqu~eni bojleri", ozna~ena qubi~astom bojom;

sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki upoloàj "iskqu~eni bojleri", ozna~ena braon bojom;

sabirnica (stezaqke) za signalizaciju ve}e tarife, ozna~enacrnom bojom.

6.4 Merni (sredwi) prostor merno razvodnog ormana se sastoji odmodulnih tabli (plo~a) - nosa~a opreme , kojih ima onolikokoliko ima brojila, jedne table za montaù upravqa~kog ure|ajaako se koristi dvotarifno (vi{etarifno) merewe i, po potrebi,

jedne rezervne table. Ako se u merno razvodnom ormanu nalazivi{e brojila, moduli tabli se slaù po horizontali (u redu) ivertikali (najvi{e tri reda) , tako da se racionalno iskoristi

prostor predvi|en za montaù merno razvodnog ormana. Dimenzije jednog modula table iznose 220 mm x 400 mm .

6.5 Razvodni (gorwi) prostor merno razvodnog ormana sluì zapovezivawe mesta merewa (brojila) sa elektri~nom instalacijompotro{a~a.Visina razvodnog prostora iznosi 150 mm kod merno razvodnogormana individualnog potro{a~a (doma}instva) i 200 mm kodmerno razvodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe.[irina razvodnog prostora odre|ena je {irinom mernogprostora.U razvodni prostor se montira : glavna za{titna sabirnica (stezaqke) elektri~ne instalacije

objekta (zgrade); sabirnica (stezaqke) neutralnog provodnika; prekida~ nazna~ene struje 6 A za ukqu~ewe mawe tarife i

signalizaciju ve}e tarife kod individualnog potro{a~a (slike9.2.1.a, 9.2.2.a i 9.2.3.a);

redne stezaqke za povezivawe izlaznih faznih provodnikabrojila sa vodom elektri~ne instalacije potro{a~a (stana).

Ako se u stambenom objektu (zgradi) upravqa TA pe}ima pomo}uMTK ili RTK, u razvodni prostor se jo{ montira (slike 9.2.3.a i9.3): tri prekida~a nazna~ene struje 16 A za vod koji napaja greja~e TA

pe}i u stanu; tri prekida~a za vod koji napaja ostale elektri~ne ure|aje u

stanu.U razvodni prostor se montiraju i ZUDS-i ako se predvi|a ovajsistem za{tite od indirektnog dodira (ta~ka 18.6), i to jedanZUDS po potro{a~u koji koristi jedno brojilo, odnosno dva ZUDS-apo potro{a~u kod koga se upravqa TA pe}ima.U razvodni prostor mogu da se montiraju i za{titni ure|ajiprekomerne struje (prekida~i, osigura~i) elektri~ne instalacijepotro{a~a.


23/60



Na sl.6.5 dat je primer izgleda razvodnog prostora merno razvodnogormana kod individualnog potro{a~a (doma}instva) kod koga seupravqa optere}ewem.

1 prekida~i za napajawe potro{a~a u stanu, osim greja~a TA pe}i; 2 prekida~i 16 A za napajawe greja~a TA pe}i; 3 prekida~ 6 A za upravqawetarifama; 4 ZUDS za ostalu potro{wu u stanu; 5 redne stezaqke;6 za{titna sabirnica; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima;8 ZUDS za TA pe}i; 9 stezaqke (sabirnica) neutralnog provodnika.( * slu~aj upravqawa optere}ewem sa jednim brojilom)

Sl.6.5 Razvodni prostor MRO-a kod doma}instva kod koga se upravqaoptere}ewem

6.6 Osnovne preporuke za izvo|ewe sabirni~kog razvoda u pri-kqu~nom prostoru :Sabirnice se izra|uju od bakra preseka 4 mm x 25 mm , a me|usobnose postavqaju paralelno na rastojawu od 40 mm i pod uglom 45 .Spoj izme|u provodnika i sabirnice izvodi se zavrtwem sanavrtkom M6, uz obaveznu primenu elasti~nih podmeta~a. U ciqulak{e monta`e provodnika, glavu zavrtwa treba fiksirati (naprimer: tvrdim lemqewem) na mawe pristupa~noj strani sabirnice

(sl.6.6). Razmak od ose do ose zavrtweva za prikqu~ak provodnikatreba da iznosi najmawe 25 mm. Dozvoqeno je kori{}ewe i sabir-ni~kog razvoda od prefabrikovanih elemenata.

6.7 Merno razvodni orman montira se : u stambenom objektu individualne gradwe na lako pri-

stupa~nom mestu za{ti}enom od ki{e, snega i sunca, kao: blizuulaznih vrata sa nastre{nicom, pasa`, trem, otvorena terasa isl., a na nenadkrivenom delu fasade kori{}ewem okapnice;

u vi{espratnim objektima u lako pristupa~ne i nenastaweneprostorije, kao: ulazni hol objekta, stepeni{ni prostor i sl.


24/60



1 elasti~ni podmeta~; 2 podmeta~; 3 papu~ica; 4 navrtka M6; 5 Cu sabirnica 4 mm x 25 mm ; 6 tvrdo lemqeno; 7 zavrtaw M6 x 20 mm.

Sl.6.6 Spoj provodnika na sabirnicu u prikqu~nom prostoru MRO-a

6.8 Ne preporu~uje se montaà merno razvodnog ormana na drvene(zapaqive) delove objekta. Ako se izuzetno i uz saglasnost EDmerno razvodni orman mora da montira na drveni deo objekta,izme|u ormana i drvenog dela treba da se postavi podloga odpoàrno-otpornog materijala (neoprenska guma i sl.), ~ije su dimen-zije po {irini i visini najmawe za 100 mm ve}e od dimenzijaormana.

6.9 Nije dozvoqena montaà merno razvodnog ormana : u podrumske prostorije; na mesta izloèna potresima ili mehani~kim o{te}ewima (na

primer: na zid iza vrata koja pri otvarawu mogu da udare uorman);

u ni{e sa gasnim ili vodovodnim instalacijama; u prostorije izloène vlazi, isparewima, pra{ini, velikimpromenama temperature i drugim ~iniocima koji mogu da uti~u naispravan rad mernih ure|aja.

6.10 Merno razvodni orman se montira u zid, na zid ili kaoslobodnostoje}i .Dozvoqeno je da se merno razvodni orman izvede i u oblikuozidane, zavr{no malterisane ili betonirane ni{e, sa vratimaod materijala kao i za merno razvodni orman za ugradwu. Vrataormana treba da zatvaraju ni{u, ali mogu da zatvaraju i ozidanikanal usponskog voda. Vrata treba da budu u ravni zida. Dubinani{e treba da bude najvi{e 220 mm , a debqina zida iza ni{emora da bude najmawe 60 mm .

6.11 Ku}i{te merno razvodnog ormana izra|uje se od ~eli~nog limadebqine 1,5 mm , aluminijuma ili nekog sinteti~kog materijalakoji ima potrebnu mehani~ku ~vrsto}u.


25/60



Za{tita od korozije ~eli~nih delova ormana izvodi se sa dvaantikorozivna sloja i dva sloja laka za metal, ili vru}im pocin-kovawem debqine sloja cinka najmawe 70 m.Na vratima merno razvodnog ormana, u visini broj~anika, odnosnoLCD displeja brojila, mogu da se nalaze otvori sa providnim(sigurnosnim) staklom za o~itavawe brojila bez otvarawa vrataormana. Primena otvora za o~itavawe brojila je obavezna akose orman montira ispred ulaznih vrata stambenog objekta.Primena otvora za o~itavawe brojila nije dozvoqena kodormana potro{a~a posebne vrste kao: semafori (ta~ka 16.3),objekti na vodi (ta~ka 17.2) i sl.Na tabli pored svakog brojila, kao i na poklopcu prikqu~nogprostora pored svakog ograni~ava~a snage, mora da stoji oznaka(metalna ili plasti~na plo~ica) broja stana kome pripadaju.

6.12 Na vrata merno razvodnog ormana moraju da budu vidnopostavqene slede}e oznake: sa spoqa{we strane: izlomqena crvena strelica i, po

potrebi, natpis Pa`wa, opasno po ìvot ; sa unutra{we strane: sistem napajawa, na primer TN-C-S

sistem .Mogu da se postave i druge oznake obave{tewa, opomena iliupozorewa, na primer: u vezi signalizacije tarifa i sl. Ako u

jednom stambenom objektu ima vi{e merno razvodnih ormana, svaki

orman mora sa spoqa{we strane na vratima da ima vidno postav-qen broj koji ozna~ava odre|eni orman.

6.13 Rastojawe od stajali{ta do dowe ivice merno razvodnogormana treba da iznosi: 1,2 m za merno razvodni orman sa jednim redom brojila; 0,6 m za merno razvodni orman sa dva reda brojila; 0,3 m za merno razvodni orman sa tri reda brojila.

6.14 Me|usobne veze (oì~ewe) u merno razvodnom ormanu izvode se jednoì~nim instalacionim provodnicima tipa P (JUS N.C3.200).Presek provodnika za oì~ewe brojila iznosi 4 mm 2, a zaupravqa~ke ure|aje presek je 1,5 mm 2. Nije dozvoqeno nastav-qawe provodnika i izrada spojeva upredawem. Prikqu~cifaznih, neutralnih i za{titnih provodnika treba da su izvedenitako da mogu pojedina~no da se iskqu~e, a da to ne uti~e na raddrugih mernih ili upravqa~kih ure|aja.Neutralni provodnik se dovodi jednoì~no na svako brojilo .Za napajawe elektri~nih ure|aja u elektri~noj instalaciji (ustanu) koristi se instalacioni kabl sa za{titnim (zeleno-ùtim)provodnikom tipa PP-Y 5 x 4 mm 2. Neutralni provodnik se dovodi

direktno sa sabirnice (stezaqke) u razvodnom prostoru mernorazvodnog ormana, a ne iz brojila.Sabirnice (stezaqke) neutralnog provodnika u prikqu~nom irazvodnom prostoru me|usobno se povezuju .


26/60



6.15 Ako se na prikqu~ku nalazi samo jedan potro{a~, u merniprostor merno razvodnog ormana se montira jedna, dve ili tritable , i to: Jedna tabla se koristi za jednotarifno merewe ili za

dvotarifno (vi{etarifno) merewe ako se koristi mikropro-cesorsko brojilo u koje je integrisana i funkcija upravqa~kogure|aja.

Dve table se koriste za dvotarifno merewe, kada se na jednutablu montira brojilo, a na drugu tablu upravqa~ki ure|aj. Dvetable se koriste i za trotarifno merewe u doma}instvu, kadase na jednu tablu montira mikroprocesorsko brojilo u koje jeintegrisana i funkcija upravqa~kog ure|aja, a na drugu tabluse montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TApe}i.

Tri table se koriste za trotarifno merewe u doma}instvu,kada se na jednu tablu montira dvotarifno brojilo, na drugutablu se montira jednotarifno brojilo preko koga se napajajuTA pe}i, a na tre}u tablu se montira upravqa~ki ure|aj.

6.16 Ako se na prikqu~ku nalazi vi{e potro{a~a (doma}instava) , umerni prostor merno razvodnog ormana montira se po jedna tablasa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, odnosnopo dve table kada se na drugu tablu montira jednotarifno brojilopreko koga se napajaju TA pe}i. Na posebnu tablu montira se

zajedni~ki upravqa~ki ure|aj.6.17 U vi{espratnim stambenim objektima merno razvodni orman

se montira u prizemqu (sl.6.17). Me|utim, u zavisnosti od brojaspratova, broja stanova po spratu, raspolo`ivog prostora zasme{taj ormana, raspleta kablova i sl. merno razvodni ormanimogu izuzetno da se montiraju i po spratovima (jedan orman za

jedan ili vi{e spratova), ali u svakom spratnom merno razvodnomormanu mora da budu sme{tena brojila za najmawe ~etiri stana.U merni prostor merno razvodnog ormana montira se po jednatabla sa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, jer

se u stambenim objektima kolektivne gradwe ne planirakori{}ewe TA pe}i za zagrevawe stanova (ta~ka 3.6.2). Merno razvodni orman u prizemqu objekta (glavni mernorazvodni orman) razlikuje se od spratnih merno razvodnihormana po tome {to se u wegovom mernom prostoru nalazi iposebna tabla za upravqa~ki ure|aj, jedna tabla sa brojilomzajedni~ke potro{we, kao i najmawe jedna rezervna tabla (naprimer: za monta`u ure|aja za daqinsku komunikaciju sa centromza obradu podataka).


27/60



1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor;4 ograni~ava~i snage; 5 sabirnice; 6 rele za signalizaciju ve}e tarife;7 prekida~i upravqa~kog ure|aja; 8 dvotarifno brojilo; 9 glavniprikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe; 10 upravqa~ki ure|aj (MTK, RTK).

Sl. 6.17 MRO u stambenom objektu kolektivne gradwe ({ema veze na sl.9.2.2.b)


28/60



[irina hodnika ispred merno razvodnog ormana mora da budenajmaweRadi boqe preglednosti, posebno kada se table sa brojilimamontiraju u dva ili tri reda, prikqu~ni prostor merno raz-vodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe ima dvapoklopca , koji se posebno plombiraju. U gorwem poklopcu senalaze otvori za prolaz delova ograni~ava~a snage koji supristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe).Dimenzije prose~enih otvora moraju da obezbede da zamenaograni~ava~a snage bude mogu}a samo posle demontaè poklopca.Ograni~ava~i snage grupi{u se simetri~no u odnosu na brojilamontirana po vertikali. Ako se poklopac sastoji iz vi{emodula, svaki modul mora da bude sa mogu}no{}u plombirawana dva dijagonalna zavrtwa .

7 TABLE (PLOÊ) U MERNO RAZVODNIM ORMANIMA

7.1 Table (plo~e) - nosa~i opreme u merno razvodnom ormanuizra|uju se od pertinaksa, tvrdog PVC -a, hartinaksa, izokarta idrugih negorivih materijala. Metalne table (~eli~ni lim, alu-minijum i sl.) mogu da se koriste samo u TN sistemu ako je ku}i{teormana povezano sa sistemom uzemqewa objekta i ako je u objektuizvedeno glavno izjedna~ewe potencijala (TP-5).Na sl.7.1 dat je primer izvo|ewa tipske modulne table za brojilo.

7.2 Tabla za montaù brojila treba da bude pouzdano pri~vr{}ena zaku}i{te merno razvodnog ormana sa ~etiri zavrtwa u uglovima isigurnosnim ("petim") zavrtwem ispod poklopca brojila, tako databla ne moè da se skine kada je poklopac brojila plombiran. Kodmetalne table, ispod zavrtweva u uglovima table treba da sepostave nazubqeni podmeta~i.Na sl.7.2 dat je primer pri~vr{}ewa pertinaks table sa sigur-nosnim ("petim") zavrtwem.

7.3 Pri~vr{}ewe brojila za tablu izvodi se tako da je skidawe ipostavqawe brojila mogu}e bez demontaè table. Na tabli trebada postoje otvori za pri~vr{}ewe raznih tipova brojila, kao iotvori za uvo|ewe provodnika.Otvori za pri~vr{}ewe brojila treba da imaju zavrtwe koji suosigurani od ispadawa i okretawa.Otvori za uvo|ewe provodnika treba da budu izvedeni tako da seomogu}i poseban prolaz provodnika i da se ne o{tete provodnici.Otvori za uvo|ewe provodnika na metalnoj tabli treba da imajuzaobqene ivice, ili treba da se umetne posebna izolacionaplo~ica sa odgovaraju}im brojem otvora za prolaz provodnika.Na sl.7.3 dat je primer u~vr{}ewa brojila na pertinaks tablukori{}ewem torban zavrtwa.


29/60



Sl.7.1 Tipska modulna tabla za brojilo ili upravqa~ki ure|aj


30/60



1 dno MRO-a; 2 cev; 3 zavrtaw M6x55/20 ; 4 pertinaks tabla (nosa~opreme).

Sl.7.2 Primer izvo|ewa pri~vr{}ewa pertinaks table sasigurnosnim ("petim") zavrtwem

a) sa uzemqewem b) bez uzemqewa

1 torban zavrtaw M 6 x 25; 2 navrtka M 8; 3 podlo{ka za zavrtaw M 6 ;4 zup~asta podlo{ka za zavrtaw M 6; 5 provodnik za uzemqewe P 4 mm 2 ;6 no`ica brojila ili upravqa~kog ure|aja; 7 pertinaks tabla.

Sl.7.3 Primer izvo|ewa u~vr{}ewa brojila ili upravqa~kog ure|aja zatablu pomo}u torban zavrtwa


31/60



8 UPRAVQAWE TARIFAMA

8.1 Za prebacivawe tarifa kod dvotarifnih (vi{etarifnih) brojilakoristi se upravqa~ki ure|aj (MTK ili RTK prijemnik ili elek-tronski uklopni sat). Prijemnik MTK ili RTK moè jednovremenoda se koristi i za upravqawe optere}ewem.Funkcija upravqa~kog ure|aja moè da bude integrisana u okvirumikroprocesorskog (digitalnog) brojila.

8.2 Po prikqu~ku se koristi jedan upravqa~ki ure}aj . Kodstambenog objekata sa dvojnim vlasni{tvom upravqa~ki ure|aj sepostavqa u svaki merno razvodni orman.

8.3 Sa jednim upravqa~kim ure|ajem moè direktno da se upravqatarifama do 100 brojila.

8.4 Napojno kolo upravqa~kog ure|aja treba da se prikqu~i prekoprekida~a nazna~ene struje 6 A na nemerenu energiju, ispred ograni-~ava~a snage (poglavqe 9).Izlazna kola MTK ili RTK prijemnika osiguravaju se posebno, saprikqu~ewem prekida~a nazna~ene struje 6 A na merenu energiju.Ako u stambenom objektu postoji brojilo zajedni~ke potro{we,preko ovog brojila se vr{e sva prikqu~ewa na merenu energiju(slike 9.2.1.b, 9.2.2.b i 9.2.3.b).

8.5 Upravqawe tarifom vr{i se kod individualnih potro{a~adirektnim povezivawem slobodnih kontakata upravqa~kog ure|ajai brojila (sl.9.2.1.a), odnosno preko sabirnice (stezaqke) ako seupravqa tarifama na vi{e od jednog brojila (sl.9.2.1.b). Prekoupravqa~kog ure|aja se ukqu~uje mawa tarifa .Signalizacija tarife vr{i se na razvodnoj tabli u stanu,direktno preko slobodnog kontakta upravqa~kog ure|aja, odnosnopreko pomo}nog relea i sabirnice (stezaqke) ako se signali{etarifa vi{e od jednog brojila. Signali{e se vreme ve}e tarife.

9 UPRAVQAWE OPTERE]EWEM

9.1 Puna opravdanost uvo|ewa sistema MTK ili RTK postiè sekada se sistem koristi za upravqawe elektri~nim ure|ajima, prvenstveno TA pe}ima i bojlerima. U tu svrhu treba da se izvr{ipravilan izbor prijemnika MTK ili RTK, a elektri~ne instalacijeu stambenom objektu treba da se prilagode za upravqawe.

9.2 Da bi moglo da se upravqa elektri~niim ure|ajima u stanu, u mernorazvodnom ormanu i na razvodnoj tabli stana potrebno je da seizvr{i grupisawe pojedinih strujnih krugova :

9.2.1 Svi elektri~ni ure|aji u stanu prikqu~uju se na jedan sistem

sabirnica na razvodnoj tabli stana: kod objekta sa centralnim grejawem i daqinskim pripre-mawem tople vode, i kod ovih potro{a~a se ne vr{i uprav-qawe optere}ewem;


32/60



kod svih objekata individualne ili kolektivne gradwe akose u roku od 7 godina ne planira realizacija funkcije uprav-qawa optere}ewem .

Na sl.9.2.1.a data je {ema veze merno razvodnog ormana kod indi-vidualnog potro{a~a kod koga se ne planira upravqawe optere-}ewem, a na sl.9.2.1.b {ema veze merno razvodnog ormana kodstambenog objekta kolektivne gradwe sa centralnim grejawem idaqinskim pripremawem tople vode.

9.2.2 Kod objekta sa centralnim grejawem i pripremawem toplevode pomo}u akumulacionih bojlera u kupatilima stanova, kaoi kod objekta sa me{ovitim grejawem, sabirnice na razvodnojtabli stana sastoje se iz dva dela . Na prvi deo sabirnica pri-kqu~uju se elektri~ni ure|aji kojima se ne upravqa (osvetqewe,

elektri~ni {tedwak, radio, TV i sl), a na drugi deo bojler ukupatilu (snage do 3 kW ) i proto~ni bojler male snage (do 2 kW) ukuhiwi.Upravqawe bojlerima vr{i se preko bistabilne sklopke kojase nalazi na razvodnoj tabli u stanu potro{a~a . Bistabilnasklopka se plombira. Bojleri se iskqu~uju povremeno , tako daukupno vreme trajawa iskqu~ewa ne pre|e 2 sata dnevno. Narazvodnoj tabli mo`e da se signali{e daqinsko iskqu~ewebojlera, ali nije obavezno. Na sl.9.2.2.a data je {ema veze merno razvodnog ormana kod indi-vidualnog potro{a~a sa centralnim ili me{ovitim grejawem kodkoga se upravqa bojlerima, a na sl.9.2.2.b {ema veze mernorazvodnog ormana kod stambenog objekta kolektivne gradwe sacentralnim grejawem i pripremawem tople vode pomo}u akumula-cionih bojlera u kupatilima stanova.

9.2.3 Kod objekta bez centralnog grejawa kod koga se planira uprav-qawe optere}ewem, sabirnice na razvodnoj tabli stanasastoje se iz tri dela : na prvi i drugi deo prikqu~uju se elek-tri~ni ure|aji prema ta~ki 9.2.2, a na tre}i deo greja~i TA pe}i.Tre}i deo sabirnica napaja se posebnim vodom preko jedno-

tarifnog brojila u mernom prostoru i bistabilne sklopke urazvodnom prostoru merno razvodnog ormana . Bistabilnasklopka se plombira.Preko tre}eg dela sabirnica se napajaju iskqu~ivo greja~i TApe}i, i nije dozvoqeno prikqu~ewe bilo kojih drugih elektri~nihure|aja, {to se kontroli{e preko utro{ene elektri~ne energijekoju registruje jednotarifno brojilo izvan grejne sezone.Signalizacija da je tre}i deo sabirnica pod naponom vr{i sena razvodnoj tabli stana .Ventilator za TA pe}i napaja se sa prvog dela sabirnica.

Jednotarifno brojilo mo`e da bude izostavqeno ako se koristire{ewe prema ta~ki 9.3.


33/60



Na sl.9.2.3.a data je {ema veze merno razvodnog ormana kod indi-vidualnog potro{a~a (doma}instvo) kod koga se upravqa opte-re}ewem i posebno meri potro{wa TA pe}i, a na sl.9.2.3.b {emaveze merno razvodnog ormana u stambenoj zgradi u kojoj vi{edoma}instava (najvi{e 20) koristi TA pe}i za grejawe.

9.3 Da bi se brè i efikasnije re{io problem upravqawa optere-}ewem, a da se smawe ulagawa u pripremu elektri~nih instalacijaza upravqawe, posebno kod postoje}ih potro{a~a, dozvoqeno jekori{}ewe i slede}eg re{ewa upravqawa optere}ewem (sl.9.3):

a) U merno razvodni orman se montira jedno dvotarifno brojiloi MTK ili RTK ure|aj . Kod postoje}ih potro{a~a koji koristedvotarifno brojilo nema potrebe da se mewa ili pro{iruje mernorazvodni orman. Brojilo meri ukupnu preuzetu elektri~nuenergiju, ali se grupisawe strujnih krugova i upravqawetermi~kim ure|ajima vr{i prema ta~ki 9.2.3.

b) ED ima pravo da u toku dana u grejnoj sezoni povremenoiskqu~uje : greja~e termi~kih ure|aja za grejawe prostorije : najvi{e 16

sati dnevno (najvi{e 14 sati dnevno ako temperatura opadneispod -10 0C) , ali mora da se obezbedi neprekidno ukqu~ewegreja~a od najmawe 5 sati dnevno;

bojlere : najvi{e 2 sata dnevno.v) ED }e odobravati potro{a~u odre|eni popust u ceni na

celokupnu elektri~nu energiju koju potro{a~ preuzme u grejnojsezoni . Visina popusta, kao i svi ostali uslovi za isporukuelektri~ne energije, utvr|uju se posebnim ugovorom koji spo-razumno zakqu~e potro{a~ i ED.

9.4 Da bi se upravqalo elektri~nim ure|ajima i signalisala tarifa,treba da se poloè odgovaraju}i upravqa~ko-signalni vodovi odprikqu~nog prostora u merno razvodnom ormanu do razvodnihtabli u stanovima . Kao upravqa~ko-signalni vod se koristi insta-lacioni kabl PP 4(2) x 1,5 mm 2 (JUS N.C3.220), pri ~emu boja izo-lacije provodnika ne sme da bude zeleno-ùta.

Po{to se bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima nalazi urazvodnom prostoru merno razvodnog ormana, a bistabilna sklopkaza upravqawe bojlerima na razvodnoj tabli stana, preporu~uju seslede}e boje za obeleàvawe krajeva ìla upravqa~ko-signalnogvoda: qubi~asta - ukqu~ewe bojlera (ako se upravqa); braon - iskqu~ewe bojlera (ako se upravqa); crna - signalizacija ve}e tarife; svetlo plava - neutralni provodnik.Ako upravqa~ko-signalni vod nema preporu~ene boje, dozvoqeno jeda se na pogodan na~in obeleè krajevi ìla ovog voda.


34/60



9.5 Kod vi{espratnih objekata treba da se poloè i upravqa~ko-signalni vodovi izme|u prikqu~nih prostora glavnog mernorazvodnog ormana i spratnih merno razvodnih ormana . Vodovise polaù na principu ulaz-izlaz. Tip i presek voda, kao i na~inobeleàvawa krajeva ìla voda, vr{i se prema ta~ki 9.4. Po{to seu stambenim objektima kolektivne gradwe ne planira kori{}eweTA pe}i, preporu~uju se slede}e boje za obeleàvawe krajeva ìlaupravqa~ko-signalnog voda: qubi~asta - ukqu~ewe bojlera (ako se upravqa); braon - iskqu~ewe bojlera (ako se upravqa); crna - signalizacija ve}e tarife; bela - ukqu~ewe mawe tarife.

9.6 Elektri~ni ure|aji u stanu kojima se upravqa pomo}u MTK ili RTK

moraju da imaju fiksni prikqu~ak, sa mogu}no{}u plombirawa.

10 ZAJEDNI^KI ELEKTRI^NI URE\AJI, "PROTIVPO@ARNIPRIKQUÂK"

10.1 Merewe utro{ene elektri~ne energije zajedni~kih elektri~nihure|aja stambenih objekata (lift, hidrofor, toplotnapodstanica, su{ionica, osvetqewe stepeni{ta, sigurnosnoobezbe|ewe od kra|e i sl.) vr{i se preko posebnog brojila u mernorazvodnom ormanu ( brojilo zajedni~ke potro{we ), koje je vidqivoodeqeno od ostalih brojila kori{}ewem pregrade ili posebnihvrata, ili se koristi poseban merno razvodni orman.Na brojilo zajedni~ke potro{we prikqu~uju se i upravqa~ko-signalni kablovi upravqa~kog ure|aja.

10.2 Za poslovne i stambene objekte kategorije ugroènosti od poàra (koji mogu da prime od 20 do 100 qudi) i (koji mogu da prime od

100 do 500 qudi), kod kojih se zbog nedovoqnog pritiska u vodo-vodnoj mreì ugra|uje ure|aj za povi{ewe pritiska u hidrantskojmreì - hidrant pumpe, napajawe ovog ure|aja vr{i se prekoposebnog prikqu~ka (" protivpoàrni prikqu~ak "), tako da po-

stoji mogu}nost da se ostale elektri~ne instalacije u objektu moguda iskqu~e, a da ure|aji koji se napajaju sa "protivpoàrnogprikqu~ka" ostanu prikqu~eni na mreù.Vod "protivpoàrnog prikqu~ka" (energetski kabl, ta~ka 5.2)povezuje posebnu KPK i poseban merno razvodni orman . KPK semontira na spoqa{wu fasadu zgrade, sa desne strane pored KPK izkoje se napajaju ostale elektri~ne instalacije objekta (sl. 5.3).Merno razvodni orman se montira na pristupa~nom mestu naspoqa{wem zidu prostorije u kojoj se nalazi hidrant pumpa. Napoklopcu (vratima) KPK i merno razvodnog ormana, sa spoqa{we

strane, treba da postoji vidna oznaka namene KPK, odnosno mernorazvodnog ormana, na primer: hidrant pumpa itd. Preporu~uje seda se iz merno razvodnog ormana "protivpoàrnog prikqu~ka"napaja i jedan lift objekta, nu`no osvetqewe, kao i prikqu~akskloni{ta (ta~ka 11.2).


35/60



Sl.9.2.1.a [ema veze MRO-a individualnog potro{a~a kod koga se ne upravqa optere}ewem


36/60



Sl.9.2.1.b [ema veze MRO-a stambenog objekta kolektivne gradwe sadaqinskom pripremom tople vode


37/60



Sl.9.2.2.a [ema veze MRO-a individualnog potro{a~a sa centralnimgrejawem


38/60



Sl.9.2.2.b [ema veze MRO-a stambenog objekta kolektivne gradwe sapripremom tople vode po stanovima


39/60



Sl.9.2.3.a [ema veze MRO-a individualnog potro{a~a kod koga se upravqa optere}ewem


40/60



Sl.9.2.3.b [ema veze MRO-a stambenog objekta sa vi{e stanova kodkojih se upravqa optere}ewem


41/60



Sl.9.3 [ema upravqawa optere}ewem u doma}instvu sa dvotarifnim merewem


42/60



Sl.19.7 [ema veze mikroprocesorskog vi{enamenskog brojila zapoluindirektno merewe


43/60



LEGENDA za slike 9.2.1.a, 9.2.1.b, 9.2.2.a, 9.2.2.b, 9.2.3.a, 9.2.3.b, 9.3, 18.7 i 19.7

1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor;4 prikqu~ak;

5 ograni~ava~ snage;6 glavni prikqu~ak

(sabirnica) za uzemqewe;7 prekida~ upravqa~kog

ure|aja;

8 vod PP 4(2) x 1,5 mm 2 sa upravqa~kog ure|aja;

9 most kod primene TN sistema, 6 mm 2 Cu ;

10 bistabilna sklopka za upravqawe bojlerima;

11 signal ukqu~ewa ve}etarife;

12 signal ukqu~ewa greja~a TApe}i;

13 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima;

14 ZUDS;15 razvodna tabla u stanu;16 napajawe ventilatora TA

pe}i;17 vod PP-Y 5 x 4 mm 2 za

potro{a~e u stanu;18 vod PP-Y 3 x 2,5 mm 2 za bojler

u kupatilu;19 vod PP-Y 3 x 2,5 mm 2 za bojler u kuhiwi;

20 vod PP-Y 5 x 4 mm 2 za greja~eTA pe}i;

21 sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe greja~a TA pe}i;

22 sabirnica (stezaqke) zaiskqu~ewe greja~a TA pe}i;

23 sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe bojlera;

24 sabirnica (stezaqke) zaiskqu~ewe bojlera;

25 sabirnica (stezaqke) zasignalizaciju ve}e tarife,

26 mikroprocesorskovi{enamensko brojilo;

27 sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe mawe tarife;

28 automatski prekida~i 6 A

naponskih kola kodpoluindirektnog merewa 29 pomo}ni rele za

signalizaciju ve}e tarife; 30 brojilo zajedni~ke

potro{we; 31 napajawe tro{ila

zajedni~ke potro{we; 32 temeqni (za{titni)

uzemqiva~ objekta; 33 zemqovod; 34 glavni za{titni

provodnik elektri~neinstalacije, 6 mm 2 Cu;

35 uzemqewe metalnog ku}i{ta brojila;

36 glavni za{titniprovodnik za izjedna~ewepotencijala;

37 sabirnica za glavnoizjedna~ewe potencijala; 38 uzemqewe metalnog

ku}i{ta MRO-a; 39 prekida~i za napajawe

elektri~nih ure|aja ustanu;

40 prekida~i za napajawegreja~a TA pe}i;

41 automatski prekida~(i);42 strujni merni

transformatori.


44/60



11 PRIKQUÂK SKLONI[TA

11.1 Za prikqu~ak skloni{ta vaè iste odredbe kao i za ostaleprikqu~ke. Ako je skloni{te dvonamensko, napojni vod i brojila sedimenzioni{u za obe namene, odnosno prema ve}em optere}ewu.

11.2 Brojilo za merewe elektri~ne energije skloni{ta, ukolikoposebnim zahtevom nije traèno druga~ije, montira se u najbliìstambeni objekat, a napaja se sa "protivpoàrnog prikqu~ka"(ta~ka 10.2), ukoliko postoji. U tom slu~aju brojilo se montira uposeban orman sa potro{a~ima vezanim na protivpoàrniprikqu~ak (jedan lift, hidrant pumpa). Ako ne postoji "protiv-poàrni prikqu~ak , brojilo se montira u najbliì mernorazvodni orman.

12 PRIVREMENI GRADILI[NI PRIKQUÂK12.1 Privremeni gradili{ni prikqu~ak se izvodi prema JUS

N.B2.774, elektroenergetskoj saglasnosti i tehni~kim uslovima izove preporuke.

12.2 Prikqu~ewe gradili{ta se vr{i preko gradili{nog mernorazvodnog ormana, postavqenog u zatvorenom ili na otvorenomprostoru, izvan objekta koji se gradi.Gradili{ni merno razvodni orman se prikqu~uje nadzemnim ilikablovskim prikqu~kom. Nadzemni prikqu~ak se izvodi SKS-om,a kablovski prikqu~ak energetskim kablom.

12.3 Gradili{ni merno razvodni orman mora da ima tri funkcio-nalna prostora, ta~ka 6.2. Izra|uje se od lima ili sinteti~kogmaterijala i mora da bude za{ti}en od prodirawa pra{ine i odprskawa vodom, stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5.070).Prikqu~nice, ZUDS i ure|aji prekomerne struje (prekida~i, osi-gura~i) montiraju se u razvodni prostor merno razvodnog ormana.Udaqewe gorwe ivice ormana od stajali{ta moè da bude najvi{e 2,2 m.

12.4 Gradili{ni prikqu~ak se {titi od preoptere}ewa premata~ki 18.2, a od kratkih spojeva prema ta~ki 18.3 .

12.5 Za{tita od indirektnog dodira u gradili{nom merno razvod-nom ormanu izvodi se pomo}u ZUDS-a, nazna~ene vrednostidiferencijalne struje 0,3 A , {to za dozvoqeni napon dodira od25 V u TT sistemu zahteva otpornost rasprostirawa pojedi-na~nog uzemqiva~a od najvi{e 80 .


45/60



13 PRIKQUÊWE OBJEKATA POSEBNE VRSTE

13.1 Objekti posebne vrste su: kiosci, privremeni objekti (pokretni

kiosci sezonskog karaktera, pokretni cirkusi, "ringi{pili",me{alice za beton, pokretni cirkulari, reporta`na televizijskakola, kamp prikolice, sanduci za prodaju sladoleda i sl.), zgradesa lako zapaqivim krovom i sl.Prikqu~ewe ovih i sli~nih objekata na elektri~nu mreù izvodise pomo}u SKS-a preseka 16 mm 2 Al ili pomo}u energetskog kablapreseka najmawe 6 mm 2 Cu .

13.2 Nadzemni prikqu~ak za objekte posebne vrste izvodi se kaojedinstveni prikqu~ak od mesta prikqu~ewa do merno razvod-nog ormana. Prikqu~ak se izvodi sa stuba NN voda direktno ilipreko pomo}nog stuba.

13.3 Elektri~no brojilo i instalaciona oprema se montiraju u mernorazvodni orman , koji se nalazi na mestu pristupa~nom za mani-pulaciju i o~itavawe brojila.

13.4 Prikqu~ewe zgrade sa lako zapaqivim krovom izvodi seiskqu~ivo energetskim kablom. U slu~aju kori{}ewa kablov-skog prikqu~ka na nadzemnu mreù (ta~ka 5.5) obavezna jeprimena odvodnika prenapona u prikqu~nom prostoru mernorazvodnog ormana.

13.5 Mere za{tite od indirektnog dodira obezbe|uje vlasnikobjekta , a izve{tajem (atestom) ovla{}ene organizacije dokazujeispravnost.

14 PRIKQUÂK ELEKTROMOTORA I APARATA ZA ZAVARIVAWE

14.1 Pokretawe motora ne sme da izazove nedozvoqene oscilacijenapona u NN mreì.Ovaj uslov bi}e ispuwen ako se, u zavisnosti od snage iu~estanosti ukqu~ivawa motora, primewuju motori sa slede}imna~inom pokretawa: jednofazni motor sa direktnim pokretawem: nazna~ene snage

do 1,5 kW; trofazni motor sa normalnom u~estano{}u ukqu~ivawa (do 20

puta dnevno): sa direktnim pokretawem nazna~ene snage do 5,5kW, sa pokreta~em zvezda-trougao nazna~ene snage do 11 kW isa centrifugalnim pokreta~em ili sli~nim ure|ajemnazna~ene snage do 15 kW , uz uslov da polazna struja neprelazi dvostruku vrednost nazna~ene struje.


46/60



14.2 U tabeli 14.2 date su vrednosti polaznih struja trofaznih mo-tora koje ne smeju da se prekora~e (In - nazna~ena struja motora):

Tabela 14.2

Nazna~ena snaga motora Polazna struja 15 kW 2 x I n 11 kW 3 x I n 5,5 kW 4 x I n

14.3 Posebno se analiziraju i daju uslovi prikqu~ewa (polaska) ve}ihmotora, odnosno motora koji mogu da prouzrokuju smetwe u NNmreì, naro~ito te{kim polaskom, ~estim ukqu~ewima ili inter-mitentnim pogonom.

14.4 Karakteristika struja/vreme delovawa ograni~ava~a snage birase prema karakteristikama motora.

14.5 Transformatori za elektrolu~no zavarivawe, usmera~i zaaparate za zavarivawe i aparati za elektrootporno zavari-vawe ne smeju da prouzrokuju smetwe na prijemnicima drugihpotro{a~a ili u NN mreì.

15 PRIKQUÂK POSTROJEWA ZA REZERVNO NAPAJAWE

15.1 Prikqu~ak postrojewa za rezervno napajawe naponom indu-strijske frekvencije ( dizelelektri~ni agregat i sl.) mora dabude izveden tako da nije mogu} paralelan rad agregata sa NNmreòm ED, niti povratno napajawe NN mreè iz agregata, ne-zavisno od na~ina prebacivawa sa mre`nog na rezervno napajawe.Ovo se odnosi kako na fazne provodnike, tako i na neutralniprovodnik.

15.2 Elektri~ni ure|aji koji imaju mogu}nost napajawa i sa NN mreè iiz agregata, moraju da budu prikqu~eni na poseban merno razvodniorman.

15.3 U okviru projekta rezervnog napajawa treba da se predvidi vezamerno razvodnog ormana rezervnog napajawa sa merno razvodnimormanom koji se napaja samo iz NN mreè, kao i ure|aj za automat-sko ukqu~ewe i iskqu~ewe rezervnog napajawa.Napajawe automatike za ukqu~ewe i iskqu~ewe rezervnog napa-

jawa mora da bude sa strane merene energije.

15.4 Za merewe utro{ene elektri~ne energije elektri~nih ure|aja upostrojewu za rezervno napajawe, za vreme dok se napajaju iz NNmreè, vaè isti uslovi kao za ostale ure|aje op{te potro{we.


47/60



16 PRIKQUÂK SEMAFORA

16.1 Brojilo za merewe potro{we elektri~ne energije semafora

montira se u merno razvodni orman sa automatikom za semafor,koji se na NN mreù prukqu~uje kablovski preko KPK.

16.2 Merno razvodni orman se sastoji od jedne table na koju sepostavqa jednofazno (trofazno) brojilo. Osigura~ u KPK je ujednoi osigura~ za brojilo.

16.3 Merno razvodni orman je od sinteti~kog materijala (armiranipoliester i sl.), bez otvora na vratima za o~itavawe brojila,zaptivawem za{ti}en od prodirawa pra{ine i od prskawa vodom,stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5.070).

Deo ormana sa brojilom se zatvara vratima sa tipskom bravom.16.4 Mere za{tite od indirektnog dodira obezbe|uje vlasnik

objekta , a izve{tajem (atestom) ovla{}ene organizacije dokazujeispravnost.

17 PRIKQUÂK OBJEKATA NA VODI

17.1 Objekat na vodi se prikqu~uje kablovski na NN mreù preko KPKi merno razvodnog ormana na kopnu.Veza KPK sa merno razvodnim ormanom izvodi se energetskim

kablom tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00. Veza merno razvodnog ormana sa objektom na vodi izvodi sepetoìlnim rudarskim kablom tipa EpN53-A (GN53-A) ili kablomsli~nih karakteristika.

17.2 Merno razvodni orman se montira na kopnu, u slobodnostoje}izid odgovaraju}ih dimenzija, tako da temeq bude izvan doma{ajavode i pri najve}em vodostaju.Merno razvodni orman je od sinteti~kog materijala (armiranipoliester i sl.), bez otvora na vratima za o~itavawe brojila,zaptivawem za{ti}en od prodirawa pra{ine i od prskawa vodom,stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5.070).

17.3 Merno razvodni orman se sastoji od tri funkcionalna prostora: u prikqu~ni prostor se montira ograni~ava~ snage, kao i

strujni merni transformatori ako se koristi poluindirektnomerewe;

u merni prostor se montira aktivno dvotarifno brojilo iupravqa~ki ure|aj, dok se u slu~aju kori{}ewa kompletnemerne grupe montira mikroprocesorski merni ure|aj za mereweaktivne energije, reaktivne energije i aktivne snage;

u razvodni prostor se montira ZUDS, kao i ostala oprema uzavisnosti od zahteva potro{a~a (prekida~i, osigura~i itd.).


48/60



17.4 Za{titne mere za objekat na vodi : za za{titu prikqu~ka od preoptere}ewa i termi~kih napre-

zawa usled kratkog spoja primewuju se visokou~inski osigura~i

u KPK; za za{titu elektri~ne instalacije od preoptere}ewaprimewuje se ograni~ava~ snage u prikqu~nom prostoru mernorazvodnog ormana, a za za{titu od termi~kih naprezawa usledkratkog spoja primewuju se za{titni ure|aji prekomerne struje(prekida~i, osigura~i) u razvodnom prostoru merno razvodnogormana i na razvodnoj tabli objekta;

za za{titu od indirektnog dodira obavezno se primewujeZUDS, nezavisno od toga da li se u NN mreì primewuje TN iliTT sistem;

nazna~ena vrednost diferencijalne struje ZUDS-a treba daiznosi 0,3 A, a vrednost otpornosti rasprostirawa namenskiizvedenog uzemqiva~a kod merno razvodnog ormana ne sme dapre|e 80 ;

glavni za{titni provodnik elektri~ne instalacije objektapovezuje se preko glavnog prikqu~ka (sabirnice) za uzemqewesa neutralnim provodnikom, ispred ZUDS-a, i to je jedina vezaova dva provodnika do elektri~nih ure|aja u objektu na vodi.

17.5 Prilikom predaje dokumentacije za pregled mesta merewa,prilaè se i izve{taj (atest) ovla{}ene organizacije oispitivawu ot-pornosti uzemqewa i ispravnosti ostalih meraza{tite od indirektnog dodira.

18 ZA[TITA PRIKQUÂKA I ELEKTRI^NIH INSTALACIJA

18.1 Prikqu~ak i elektri~ne instalacije u objektu treba da seza{tite od preoptere}ewa i od termi~kih naprezawa usledkratkog spoja, a po potrebi i od atmosferskih prenapona.

18.2 Za{tita nadzemnog prikqu~ka od preoptere}ewa izvodi se nakraju prikqu~ka pomo}u ograni~ava~a snage u merno razvodnomormanu.Za{tita unutra{weg kablovskog prikqu~ka od preoptere}ewa izvodi se pomo}u niskonaponskih visokou~inskih osigura~a u KPK.

18.3 Za{tita prikqu~ka od termi~kih naprezawa usled kratkogspoja izvodi se: za nadzemni prikqu~ak pomo}u niskonaponskih visokou~inskih

osigura~a na glavnom napojnom vodu (u TS X/0,4 kV ); za unutra{wi kablovski prikqu~ak pomo}u niskonaponskih

viso-kou~inskih osigura~a u KPK.

Ako osigura~i u TS kojim se {titi nadzemni vod ne obuhvatajuza{titu od kratkog spoja na prikqu~ku, tada na mestu prikqu~ewana stubu treba da se montiraju osigura~i sa izolatorima (TP-2a).Osigura~i na stubu se ne postavqaju ako je prikqu~ak izvedenSKS-om tipa X00-A , a montaà prikqu~ka izvedena u potpunostiprema ovoj preporuci.


49/60



Osigura~i na stubu obavezno se postavqaju ako prikqu~aknapaja objekat od lako zapaqivog materijala (drvo).

18.4 Pojedini prikqu~ci, odnosno elektri~ne instalacije, koji se

napajaju sa nadzemne NN mreè, treba da se za{tite od pre-laznih prenapona atmosferskog porekla (JUS N.B2.745) pomo}uodvodnika prenapona :

18.4.1 Primena odvodnika prenapona je obavezna na ku}nimprikqu~cima usamqenih ku}a na podru~jima sa kerauni~kimnivoom iznad 40, kao i u slu~aju kada je objekat (zgrada) od lakozapaqivog materijala prikqu~en na nadzemnu mreù.

18.4.2 Preporu~uje se primena odvodnika prenapona na prikqu~cimakoji se nalaze na krajevima duìh deonica nadzemnih NN vodova,kao i na prikqu~cima gde se iskustveno pokaè opravdanost ove

primene.18.4.3 Odvodnici prenapona se montiraju u prikqu~ni prostormerno razvodnog ormana . Kao uzemqiva~ odvodnika prenaponasluì uzemqiva~ objekta (zgrade).Odvodnicima prenapona se {tite fazni provodnici. Me|utim,ako se u objektu primewuje TT sistem, preporu~uje se da se odvod-nikom prenapona za{titi i neutralni provodnik.

18.5 U elektri~noj instalaciji potro{a~a se primewuje : za za{titu od preoptere}ewa : ograni~ava~ snage u merno

razvodnom ormanu;

za za{titu od kratkih spojeva : za{titni ure|aji prekomernestruje (prekida~i, osigura~i) u merno razvodnom ormanu i narazvodnoj tabli u stanu.

Prekida~ima i osigura~ima se {tite fazni provodnici, dokugradwa prekida~a i osigura~a u neutralni provodnik nijedozvoqena .Kod usponskih vodova preseka iznad 35 mm 2, kod kojih se izekonomskih razloga bira presek neutralnog provodnika koji jemawi od preseka faznih provodnika, treba da se spre~i pojavadugotrajnih nesimetri~nih optere}ewa pri kojima bi kroz neu-

tralni provodnik proticala struja ve}a od dozvoqene, {to sepostiè osmi{qenom raspodelom optere}ewa po fazama prekoprojektne dokumentacije, stru~nim nadzorom i tehni~kim prijemomobjekta (zgrade). Vi{edecenijsko iskustvo u ED Srbije i obavqenamerewa na karakteristi~nim uzorcima potvr|uju da je takvore{ewe tehni~ki korektno i ekonomski opravdano (u{teda ubakru).


50/60



18.6 U elektri~nim instalacijama niskog napona koje se napajaju izelektrodistributivne mreè dozvoqena je primena : TN sistema napajawa, pri ~emu mogu da se koriste za{titni

ure|aji prekomerne struje (prekida~i, osigura~i) i za{titniure|aji diferencijalne struje (ZUDS-i); TT sistema napajawa, pod uslovom da se koriste ZUDS-i.U stanovima kolektivne gradwe uvek se koristi TN-C-S sistemsa za{titnim ure|ajima prekomerne struje (prekida~i, osigu-ra~i).Ne preporu~uje se primena TT sistema napajawa ako se koristepojedina~ni uzemqiva~i i za{titni ure|aji prekomerne struje(prekida~i, osigura~i), zbog te{ko}a da se postignu propisaneniske vrednosti otpornosti rasprostirawa uzemqiva~a.

Stanovi individualne gradwe, vikendice, kiosci i sl. koji suprikqu~eni na nadzemnu NN mreù, obavezno se {tite ZUDS-ima u TT sistemu, ali se preporu~uje primena ZUDS-a i u TNsistemu . Nazna~ena vrednost diferencijalne struje ZUDS-atreba da iznosi 0,5 A , {to odgovara otpornosti rasprostirawapojedi-na~nog uzemqiva~a od najvi{e 100 .Ako se ZUDS koristi u TN sistemu, glavni za{titni provodnikelektri~ne instalacije povezuje se sa neutralnim provodnikomispred ZUDS-a, ali je i tada obavezno kori{}ewe temeqnoguzemqiva~a ili izvo|ewe pojedina~nog uzemqiva~a otpornosti

rasprostirawa od najvi{e 100 .Za{titne mere za gra|evinske prikqu~ke izvode se prema ta~ki12.5, a za objekte na vodi prema ta~ki 17.4.

18.7 Svaki novi objekat u gradskim i prigradskim naseqima trebada ima izveden temeqni uzemqiva~ i sprovedene mere izjed-na~ewa potencijala (TP-5), bez obzira na to kakav sistemnapajawa se primewuje u objektu. Isto vaì i za nove objekte useoskim naseqima u kojima se koristi TN sistem. Primenatemeqnih uzemqiva~a je preporu~qiva, ali nije obavezna, umawim objektima seoskih naseqa u kojima se koristi TT sistem.Kod primene TN-C-S sistema, veza za{titnog i neutralnogprovodnika u elektri~nim instalacijama stambenih objekataizvodi se u prikqu~nom prostoru merno razvodnog ormana , ito je jedina veza ova dva provodnika do elektri~nih ure|aja(sl.18.7). Veza prema sl.18.7 se izvodi u TN sistemu nezavisno odtoga da li se koristi ZUDS ili za{titni ure|aji prekomernestruje.Ako u objektu postoje vi{e merno razvodnih ormana, vezaza{titnog i neutralnog provodnika izvodi se u glavnom mernorazvodnom ormanu u prizemqu objekta, ali se preporu~uje da seveze ova dva provodnika izvedu i po spratnim merno razvodnimormanima. Kod spratnih merno razvodnih ormana vr{i sedirektno povezivawe glavnih prikqu~aka za uzemqewe uprikqu~nim prostorima merno razvodnih ormana.


51/60



Sl.18.7 Merno razvodni orman i sistem uzemqewa objekta

18.8 Za{tita upotrebom ure|aja klase ili odgovaraju}omizolacijom pojedinih elemenata elektri~ne instalacije (KPK,merno razvodni orman, razvodna tabla u stanu itd.) je u tehni~kom

smislu uvek preporu~qiva.18.9 Primena mera za{tite od indirektnog dodida za KPK :

Ako se metalna KPK nalazi na fasadi objekta, tada se ku}i{teKPK ne ukqu~uje u sistem glavnog izjedna~ewa potencijalaobjekta. Ako se metalna KPK nalazi unutar objekta, tada seku}i{te KPK ukqu~uje u sistem glavnog izjedna~ewa potencijalaobjekta.

18.9.1 KPK u kablovskoj mreì :Za metalnu KPK se koristi TN-C sistem u slede}imslu~ajevima:

ako se u NN mreì koristi TN sistem; ako vrednost ukupne otpornosti uzemqewa neutralnog

provod-nika ne prelazi 0,2 , mereno u napojnoj TS 10(20)/0,4kV, nezavisno od sistema napajawa u NN mreì.


52/60



Ako nije ispuwen ni jedan od predhodna dva slu~aja, treba da seprimeni KPK sa sinteti~kom izolacijom (armirani poliester isl.).TN-C sistem napajawa za KPK se izvodi tako {to se metalnoku}i{te KPK vezuje za neutralni provodnik.

18.9.2 Ako se kablovski prikqu~ak na nadzemnu mre`u izvodipreko KPK (suprotno preporuci iz ta~ke 5.5), treba da seprimeni KPK sa sinteti~kom izolacijom .

18.10 Metalno ku}i{te merno razvodnog ormana vezuje se prekoza{titnog provodnika za sistem za glavno izjedna~ewe potenci-

jala i sistem uzemqewa (temeqni, odnosno za{titni uzemqiva~)stambenog objekta.Ako je u objektu primewen TT sistem, u metalnom merno razvodnom

ormanu treba da se izvr{i dopunsko izolovawe voda prikqu~kana mestu uvoda u prikqu~ni prostor, a table za monta`u brojilasa metalnim ku}i{tima treba da budu od izolacionog materijala(pertinaks i sl.).

18.11 Metalno ku}i{te razvodne table u stanu treba da bude vezanopreko za{titnog provodnika za sistem uzemqewa objekta i takoukqu~eno u sistem za{tite od indirektnog dodira.

18.12 Za{tita od direktnog dodira delova pod naponom u mernorazvodnom ormanu izvodi se vratima, ku}i{tem i poklopcima kojine mogu da se uklone bez upotrebe kqu~a ili alata, odnosnopomo}u prepreka kojima se spre~ava slu~ajan dodir delova podnaponom (na primer: izolacioni poklopci na rednim stezaqkama).

19 MEREWE SNAGE, POLUINDIREKTNO MEREWE

19.1 Potro{a~ ~ija maksimalna jednovremena snaga pri cos = 0,95prelazi 20 kW (32 A po fazi), mora da ugradi ure|aje za mereweaktivne energije, reaktivne energije i aktivne snag e. U tomslu~aju se koristi mikroprocesorsko brojilo ili odgovaraju}imerni slog (merna grupa) sastavqena od aktivnog dvotarifnogbrojila sa pokaziva~em maksimalne petnaestominutne sredwesnage klase 1, reaktivnog dvotarifnog brojila klase 3 iupravqa~kog ure|aja (MTK, RTK, elektronski uklopni sat).Mikroprocesorsko brojilo treba da ima integrisane slede}efunkcije: dvotarifno (vi{etarifno) merewe aktivne energije klase 1,

sa pokaziva~em maksimalne petnaestominutne sredwe snage,klase 1;

dvotarifno (vi{etarifno) merewe reaktivne energije klase 3; funkcija upravqa~kog ure|aja.

19.2 Prikqu~ak potro{a~a kod koga se meri aktivna energija,reaktivna energija i aktivna snaga mora da bude kablovski .


53/60



19.3 Ako maksimalna jednovremena snaga potro{a~a ima vrednostkojom se prekora~uje najve}a dozvoqena struja brojila,koristi se poluindirektno merewe.

Obra~unsko mesto za poluindirektno merewe ~ine : tri strujna merna transformatora; trosistemsko mikroprocesorsko vi{enamensko brojilo nazna-

~enog napona 3 x 230/400 V , nazna~ene struje 5 A , ili odgovaraju}i merni slog (merna grupa).

19.4 Merno razvodni orman za poluindirektno merewe se sastoji odprikqu~nog, mernog i razvodnog prostora.U prikqu~ni prostor se montira: glavni prekida~ (tropolni ili tri jednopolna); tri strujna merna transformatora; tri prekida~a nazna~ene struje 6 A za naponska kola brojila; redne stezaqke za provodnike preseka 16 mm 2; glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe objekta; galvanska veza (most) za povezivawe glavnog prikqu~ka za

uzemqewe sa sabirnicom (stezaqkom) neutralnog provodnikaako se koristi TN sistem.

Prikqu~ni prostor mora da ima poseban poklopac (pertinaksdebqine 5 mm, ~eli~ni lim debqine 1,5 mm i sl.) sa mogu}no{}uplombirawa na dva dijagonalna zavrtwa . U poklopcu se nalazi

samo otvor (prorez) za prolaz delova glavnog prekida~a koji supristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe),tako da je pristup strujnim mernim transformatorima i ostalojopremi koja se nalazi unutar prikqu~nog prostora mogu} samoposle demonta`e poklopca.U merni prostor se montira mikroprocesorsko vi{enamenskobro-jilo ili odgovaraju}i merni slog (merna grupa).Razvodni prostor se izvodi u zavisnosti od potreba potro{a~a,a mo`e da bude i izostavqen ako se projektom elektri~ne insta-lacije predvi|a razvod (za{titni ure|aji diferencijalne i

preko-merne struje itd.) preko posebne razvodne table.19.5 Merno razvodni orman za poluindirektno merewe se montira u

zid ili na zid, postavqen na pristupa~nom i osvetqenom mestu.Orman treba da bude za{ti}en od mehani~kih potresa, kao i odprodirawa pra{ine i od prskawa vodom, stepen za{tite IP 54 (JUS N.A5. 070).Ku}i{te merno razvodnog ormana izra|uje se od ~eli~nog limadebqine 1,5 mm , aluminijuma ili nekog sinteti~kog materijalakoji ima potrebnu mehani~ku ~vrsto}u. Za{tita od korozije~eli~nih delova ormana izvodi se sa dva antikorozivna sloja i

dva sloja laka za metal, ili vru}im pocinkovawem debqine slojacinka najmawe 70 m.Vrata merno razvodnog ormana su jednodelna ili dvodelna, kadase za razvodni prostor koriste jedna, a za preostali deo ormanadruga vrata. Na vratima, u visini LCD displeja, nalazi se otvorsa providnim (sigurnosnim) staklom za o~

TEHNICKA PREPORUKA 13 2009

Documents

Transcript of TEHNICKA PREPORUKA 13 2009