T… ™stin ¥nqrwpo , Ótij … „ ESARIJA brata mu K SVETI...

S V E T I R A V N O A P O S T O L I K I R I L O I M E T O D I J E ( 2 4 9 – 2 8 0 ) 249248 R U K O V E T T R E ] A

To je Sveti GRIGORIJE svedok @ivoga Hrista, i nama jezato danas on veliki putokaz i putovo| ka Hristu.

Evo da zavr{im wegovom re~ju iz Besede na sahranibrata mu KESARIJA:

… „ôve~e, ako misli{ o sebi nisko,onda se seti da si ti Hristova tvo-revina, Hristovo disawe, Hristov~asni ud, i zato si ujedno i nebeskii zemaqski, sazdawe svagda dostoj-no spomena — sazdani Bog, koji krozHristovo stradawa i vaskrsewe ideka neprolaznoj i nepropadqivoj sla-vi … „[ta je, Gospode, ~ovek da gase se}a{“ (Ps. 8, 5)? Kakva li je to omeni nova tajna? Malen sam i preve-lik sam, smiren sam i uzvi{en sam,smrtan sam i besmrtan, zemaqski sami nadnebeski sam; ovo sam sa dowimsvetom, ono sam sa Bogom; ovo sam satelom, ono sam sa Duhom. Treba mise sapogrebsti sa Hristom, da saHristom i vaskrsnem, da sa Hristomi naslednik budem, da postanem sinBoìji i sami Bog … To nama spre-ma ova Velika Tajna, to nam je daoo~ove~eni i osiroma{eni radi nasBog, da bi telo vaskrsao, i lik Bo-ìji spasao, i ~oveka presazdao, dasvi budemo jedno u Hristu, Koji jepostao sve u svemu, da i nama sve uWemu bude savr{eno kao {to je On.“

(Beseda VII, 23).

Ova na{a skromna re~ o Sv. GRIGORIJU BOGOSLOVU ne biimala kraja ako bi sve ove re~i GRIGORIJEVE tuma~ili. Hvalavam na pa`wi i strpqewu. Hvala Bogu i Sv. GRIGORIJU.

1991

S V E T I R A V N O A P O S T O L IK I R I L O I M E T O D I J E

Sveta Bra}a KIRILO i METODIJE nazvani su Prosveti-teqima i U~iteqima Slovenskim, i {tavi{e — Ravnoapo-stolima.

Ovako uzvi{ena imena i nazvawa nisu data Svetoj Bra-}i samo u novije doba, u na{a dva posledwa veka, kada suwihova imena kori{}ena i u izvesne propagandne svrhe,bilo verske (Rimokatoli~ka crkva), bilo nacionalne (po-jedine slovenske nacije). Sveta Bra}a KIRILO i METODIJE

su smatrani i nazvani Ravnoapostolima jo{ za svoga ̀ ivotana zemqi i neposredno posle smrti. Tako je ve} u najranijemPohvalnom slovu Svetom KIRILU, a i u samoj Slu`bi wegovoj(tekstovima nastalim jo{ pre kraja 9. veka), Sveti KIRILO

nazvan „Apostolom narodâ“, poput svetog i velikog „Apo-stola narodâ“ — PAVLA. Sli~nim izrazima i imenima nazi-va se i brat Sv. KIRILA — Sveti METODIJE, osobito za wegovravnoapostolski rad u Moravskoj i Panoniji (u @itiju iSlu`bi Metodijevoj, nastaloj posle navedenih dela posve-}enih KIRILU, ali tako|e u 9. veku).

U ovim najstarijim tekstovima isti~e se vaseqenski(= ekumenski) zna~aj wihove misionarske delatnosti, i SvetaBra}a se smatraju {iriteqima i ostvariteqima BoànskeIkonomije, to jest, Boìjeg Domostroja spasewa roda qud-

… „T… ™stin ¥nqrwpoj, Ótimimn»skh aÙtoè“; T… tÕkainÕn toèto perè ™m• mus-t»rion; MikrÒj e„mi kaè mè-gaj, tapeinÕj kaè ØyhlÒj,qnhtÕj kaè ¢q£natoj, ™p…-geioj kaè oÙr£nioj: ™ke‹nametè toè k£tw kÒsmou,taèta metè toè Qeoè: ™ke‹-na metè tÁj sarkÒj, taètametè toè PneÚmatoj. Cris-tè suntafÁnai me de‹,Cristè sinanastÁnai, sug-klhronomÁsai Cristè,uƒÕn genèsqai Qeoè, qeÕnaÙtÒn… Toèto èm‹n tÕ mè-ga must»rion boÚletai:toèto èm‹n è ™nanqrwp»-saj di' èm©j kaè ptwceÚ-saj QeÕj, èna ¢nast»sVtèn s£rka kaè ¢nasèsh-tai tèn e„kÒna kaè ¢na-pl£sV tÕn ¥nqrwpon, ènagenèmeqa oƒ p£ntej •n ™nCristè, genomènJ tè p£n-ta ™n p©shn èm‹n tele…wjÓsaper ™st‹n aÙtÒj.


skog, jer su i oni, posle Svetih Apostola PETRA, PAVLA iostalih, toliko mnogo u~inili za hri{}anizaciju „mnogo-plemenog naroda Slovenskog“ koji dotle jo{ nije dobro znaoza Hrista.

U ~emu se sastoji ta ravnoapostolnost Svete Bra}e? Naj-kra}e re~eno, wihova ravnoapostolnost sastojala se i sa-stoji se u wihovom apostolskom ̀ ivotu i wihovom apostol-skom delu i podvigu.

Najpre nekoliko re~i o wihovom ̀ ivotu do polaska naveliko misionarsko delo me|u Slovenima.

Ro|eni su u vizantijskom gradu Solunu od oca LAVA imajke MARIJE. Stariji METODIJE (kome je ovo mona{ko ime,a nije nam poznato wegovo kr{teno ime) ro|en je 815. godi-ne, a mla|i KONSTANTIN (kome, tako|e, kao {to izgleda, ovonije bilo kr{teno ime ve} mona{ko, jer je, po svemu sude}i,i on primio mona{tvo jo{ u Carigradu, verovatno samomalu shimu, dok je kasnije u Rimu zamona{en u veliku shimui tada dobio ime KONSTANTIN)* ro|en je oko 826/7. godine.METODIJE je po ugledu na svoga oca, koji je bio vojno lice,po osnovnom {kolovawu stupio u vojnu slu`bu i ubrzo jedostigao da bude postavqen za vojvodu u jednoj od „Slavi-nija“ — slovenskih pokrajina oko Soluna, koje su se nala-zile pod vizantijskom vrhovnom vla{}u. Tamo, me|u Slove-nima, METODIJE je jo{ tada dobro nau~io slovenski jezik,koji je on svakako znao ve} i ranije u rodnom Solunu, gde setada uveliko govorilo na dva jezika — gr~kom i slovenskom.U stvari, kako je ve} pravilno prime}eno,** Solun je kaovizantijski grad na neposrednoj slovenskoj granici, okru-èn nizom „Slavinija“, bio prirodni centar gr~ko-slo-

venske simbioze, tako da nije nimalo ~udo {to je u tomegradu — „svako govorio slovenski“.

Mla|i KONSTANTIN, jo{ kao dete pokazao se veoma umnoobdaren i mudroqubiv, zbog ~ega }e kasnije i biti nazvanfilosofom = mudroqupcem (mudroqubqe je na{a re~ za gr~-ku sloènicu filo-sofija; slovenska pak re~ qubomudrijebukvalnije prevodi tu istu re~). KONSTANTINOVU obdarenosti sposobnost za mudrost i nauku zapazili su uticajniji po-rodi~ni prijateqi i on uskoro bude odveden u Carigrad,gde mu od qudi bliskih samome vizantijskome caru budeomogu}eno najvi{e {kolovawe. O vrsti i stepenu visokogobrazovawa u vizantijskoj prestonici onoga vremena na-pisano je i pi{e se u posledwe vreme vrlo mnogo, te se zatoi ne}emo na tome ovde zadràvati. Dovoqno je da se samopodsetimo da se KONSTANTIN u~io, zajedno sa mladim caremMIHAILOM III (842–867), kod u~enoga LAVA matemati~ara ifilosofa i kod velikog prosvetiteqa FOTIJA.* A u~io setako da je uskoro dostigao svoje velike profesore, jer je isam uskoro postao profesor filosofije na univerzitetu udvorcu Magnavri i zamenio svog u~iteqa FOTIJA. KONSTAN-TIN je stekao tada najve}e mogu}e svetsko obrazovawe (en-ciklopedijsko i filosofsko), i tako|e najboqe mogu}e teo-lo{ko obrazovawe. Ako sudimo samo po znamenitom deluwegovog znamenitog u~iteqa i Patrijarha FOTIJA, po delupoznatom kao Biblioteka ili Miriovivlos, onda moèmoslobodno re}i da nije bilo klasi~nog filosofskog i kwi-èvnog dela ili hri{}anskog teolo{kog spisa koje mladiKONSTANTIN nije tada pro~itao i prou~io. Pogotovu kad jeuskoro zatim postao i hartofilaks, tj. glavni bibliotekar

* Sr. D. GLUMAC, O vremenu mona{ewa Konstantina Solunskog i ruko-poloèwu Metodija za sve{tenika, „Zbornik Filozofskog fakulte-ta“, kw. XII—1, Beograd 1974. str. 227–248.

** G. OSTROGORSKI, Moravska misija i Vizantija, u Sabrana dela, kw. 4:Vizantija i Sloveni, Beograd 1970, str. 74–75.

* Sr. V. TATAKIS, Fotije — veliki humanista (na gr~kom), u Solunskomzborniku Kur…llJ kaè Meqod…J TÒmoj èÒrtioj, izd. povodom 1100-godi{-wice, Solun 1966, tom I, str. 81–111. Sr. tako|e i F. DVORNIK, Les Slaves,ed. „Seuil“, Paris 1970, p. 82.


velike biblioteke pri crkvi Svete Sofije (= Svete Mudro-sti Boìje) u Carigradu koja je jo{ od JUSTUNIJANOVOG vre-mena postala centar hri{}anske vizantijske kulture u ta-da{woj vaseqeni.

Sve je u KONSTANTINOVOM ìvotu, obrazovawu i radubilo u znaku mudrosti, Boìje Mudrosti koja je Hristos,Bog i ~ovek istovremeno — Bogo~ovek koji je u Sebi sjedi-nio i li~no ovaplotio svu Boìju Predve~nu Mudrost isvu qudsku istinsku i neprolaznu mudrost. KONSTANTINOVA

bogomislenost i unutra{wa predanost Mudrosti Boàn-skoj i ~ove~anskoj ogleda se mo`da najboqe u tome {to jeon jo{ kao mladi} neobi~no voleo i izu~avao filosofijuSv. GRIGORIJA BOGOSLOVA, jednog od najve}ih Otaca Crkve,vaseqenskog U~iteqa Pravoslavqa, ~oveka koji je u sebinajsavr{enije i najharmoni~nije oli~io gr~kog mudraca ihri{}anskog bogoslova i pruìo primer onoga {to }e sekasnije na Pravoslavnom Istoku nazvati hri{}anski jeli-nizam, tj. plodna i tvora~ka sinteza Jevan|eqa i gr~ke mud-rosti, gde jevan|elska filosofija po Hristu donosi sveto-kr{tewski preporod i preobraàj jelinskoj filosofiji po~oveku, te se dobija hri{}anska, vizantijska, pravoslavnafilosofija po Bogo~oveku (kako je to voleo da kaè o. JUS-TIN POPOVI], prema Kol. 2, 8).

KONSTANTIN je i sam postao filosof, to smo ve} rekli.Ali, ne samo filosof, pogotovu ne samo u smislu gole qud-ske filosofije, tzv. „~istog humanizma“, nego je on postaoistinski bogonadahnuti mudrac, „filosof Duha Svetoga“,po re~ima Sv. MAKARIJA EGIPATSKOG, kakvi su bili SvetiApostoli i veliki Oci Crkve. Postao je bogore~iti bogo-slov Pravoslavne vere Hristove (napisao je, znamo, spis Opravoj veri),* postao je nadahnuti pesnik Crkve, poput pes-

nika i bogoslova GRIGORIJA NAZIJANZINA, i jo{ uz to postaoje u~eni i vispreni kwièvnik, nau~en tajnama Carstva Ne-beskog (sr. Mt. 13, 52), jer je iz prebogate riznice svoje izno-sio „staro i novo“, i „mnogoplemeni narod Slovenski“ nau-~io bogonacrtanim pismenima, dav{i Slovenima pismenost(= azbuku) i prevev{i im na svoj jezik ìvu i istinitu Re~Boìju — Sveto Pismo. Ima svakako ne samo neke tajan-stvene simvolike, nego i stvarnog proro~kog i apostolskogznamewa i otkrivewa u tome {to je Sveti KONSTANTIN —KIRILO kao prve re~i na slovenski jezik preveo ba{ prvere~i Jevan|eqa JOVANOVOG: „Iskoni bje Slovo, i Slovo bjeu Boga, i Bog bje Slovo“ = „U po~etku be{e Logos Boìji…“,tj. u po~etku be{e Slovo, Re~, Govor, Mudrost, Razum,Smisao, Logika, Razboritost, Slovesnost, PremudrostBoìja, od koje sve poti~e i kojoj se sve vra}a, sve {to je zaistinsko trajawe i besmrtno ìvqewe.

Dok je se KONSTANTIN ovako {kolovao i obrazovao, do-tle je METODIJE, posle desetak godina provedenih u vojnojslu`bi, odlu~io da se povu~e u manastir i zamona{i (sva-kako po prethodnoj saglasnosti svoje supruge i porodice,jer izgleda da je bio oèwen). Oti{ao je na Vitinijsku goruOlimp (u Maloj Aziji) i tamo se zamona{io, gde }e mu kas-nije do}i i brat KONSTANTIN. U me|uvremenu pak KONSTAN-TIN je bio rukopoloèn za sve{tenika, po{to je prethodnonajverovatnije zamona{en, i postavqen je za patrijar{ij-skog bibliotekara pri Velikoj Crkvi — Svetoj Sofiji.Kad je u to vreme u~eni FOTIJE slan od vizantijskog cara udiplomatsko-kulturnu misiju kod Arapa u Bagdad, KONSTAN-TIN mu je bio pratilac i pomaga~. No kad su se stvari navizantijskom dvoru stale mewati, KONSTANTIN se tada tihopovukao i oti{ao kod svog brata na goru Olimp, gde je ̀ iveou mona{kom tihovawu i molitvi. U manastiru na OlimpuSveta Bra}a su imala kraj sebe i izvesne monahe Slovene,najverovatnije iz slovenskih naseqa u Maloj Aziji, takoda se s pravom moè pretpostaviti da je i ovde, kao i ranije,

* Izd. D. DÕLGEROVÞ, Rimþ i Sv. Bratæ Kirilþ i Metodiy, „Godi{nokþ naSofiyskiæ Univerzitetþ“, Bogoslovskiy fakultetþ, kw. XI, 1, Sofiæ1933, str. 31–42. — Preveli smo ga, tj. preneli, na dana{wi srpski.


u~ewe i upotreba slovenskog jezika kod Svete Bra}e bila ustalnom usponu i razvoju.

Godine 860. car MIHAILO III i nedavno izabrani cari-gradski Patrijarh FOTIJE (858–867. i 877–885) odlu~ili suda po{aqu u misionarsko-diplomatsku misiju me|u Hazarena Krimu ovu Svetu Bra}u, koju u tom ciqu i pozovu saOlimpa u prestonicu. Ovaj doga|aj, kao i kasniji doga|aji,a i celokupni ̀ ivot i rad Svete Bra}e, jasno pokazuju da suBra}a uvek bila iznad dràvnih promena i politi~kihspletki, jer su to bili zaista jevan|elski qudi, sa apostol-skom ~istotom ìvqewa, pona{awa i delawa.

Misiju me|u Hazarima na Krimu Sveta Bra}a su uspe-{no zavr{ila i mi se na woj ovde ne bismo duè zadràvali.Ne zato {to ona nije zna~ajna. Naprotiv, sveta Bra}a, aosobito KONSTANTIN, pokazali su ve} ovde svoje visoke apo-stolsko-misionarske sposobnosti me|u Saracenima, Agar-janima i Jevrejima, i mo`da su ve} tu imali i prve misio-narske dodire sa Slovenima (jer je Sv. Patrijarh FOTIJE

ve} od 860. godine preduzeo misiju {irewa Hri{}anstvame|u Rusima). KONSTANTIN je ovde ne samo uspe{no rasprav-qao sa Saracenima (= muslimanima) i Jevrejima o veri, negoje i upoznao i delimi~no nau~io jevrejski i sirijski jezik(ta~nije: samari}ansko pismo i elemente srodnih semitskihjezika), {to }e mu sve biti od koristi pri kasnijem sastav-qawu slovenske azbuke. Po povratku iz misije na Krimu (861.g.) Sv. METODIJE postaje iguman Polihronijevog manastirau Carigradu, a KONSTANTIN profesor filosofije u patri-jar{ijskoj Akademiji pri crkvi Svetih Apostola.

Pri tome, Ravnoapostolna Bra}a su i ovde u Carigradupomagali misionare koji su se pripremali, ili ve} zapo-~iwali, {irewe Hri{}anstva me|u Bugarima i Rusima.Uop{te re~eno, u hri{}anskoj prestonici pravoslavne Vi-zantije u ovo vreme, vreme velikog i svetog Patrijarha FO-TIJA, nesumwivo je postojala sistematska priprema za mi-sionarewe — za apostolsko propovedawe i {irewe Jevan-

|eqa Hristovog, {to pokazuju nesumwivo uspesi vizantij-skih misionara me|u Hazarima, Bugarima, Rusima, Jerme-nima, Moravcima, Panoncima, Srbima, Hrvatima. Du{asvega toga, kako s pravom prime}uje profesor P. HRISTU,*

bio je veliki Patrijarh FOTIJE, a najve}i apostolski dela-teqi i ostvariteqi toga bili su ova dvojica SlovenskihApostola — Sveti KONSTANTIN–KIRILO i METODIJE.

Kada se krajem 862. godine pojavila u Carigradu drà-vna delegacija slovenskog kneza RASTISLAVA iz Moravske,traè}i od Pravoslavne Vizantije hri{}anske misionareza svoju zemqu, verovatno da je malo ko mogao tada i da na-sluti od kakvog }e dalekose`nog zna~aja biti ovaj doga|aj,doga|aj traèwa misionara za Slovene iz Vizantije i slawana tu misiju me|u Slovene upravo svete Bra}e KONSTANTINA

i METODIJA. To zato {to Bogom blagosloveno apostolsko-misionarsko delo svete Bra}e, izvr{eno me|u Slovenima,svojim zna~ajem zaista prevazilazi istorijske okvire svojeepohe i ~itave ovozemaqske istorije, i zalazi u beskrajne ibezobalne okvire nebozemnog Carstva Hristovog.

Desetak godina ranije moravski knez RASTISLAV (846––869) pro{irio je bio granice svoje dràve i stvorio po-liti~ki samostalnu Veliku Moravsku, zemqu koja se na za-padu grani~ila sa Frana~kom (obuhvataju}i uglavnom te-ritoriju dana{we ̂ ehoslova~ke), a na istok se preko Pano-nije prostirala do Bugarske dràve (granica je bila na reciTisi). Frana~ko-nema~ki kraq LUDOVIK GERMANIK (845–876)koji se tome protivio, nije uspeo da pokori RASTISLAVA, izato je zatraìo i sklopio savez sa bugarskim vladarem BO-RISOM. U odgovor na ovaj savez, uperen protiv wega, RASTI-

* P. HRISTU, Ciqevi poslawa Kirila i Metodija u centralnu Evropu(na gr~.), u napred spomenutom Solunskom Zborniku, tom I, 7–10. Sr.i F. DVORNIK, Patriarch Photius, „Scholar and Statesmen“, 1959, 10, 15.


SLAV se tada obra}a Vizantiji i traì savez sa wom, kojizatim bude i sklopqen. Upravo u ovom istorijsko-politi-~kom kontekstu dolazi RASTISLAVQEV poziv da mu se za wegovnarod po{aqu misionari iz Vizantije, {to i biva ispu-weno dolaskom Svete Bra}e u Moravsku. No bilo bi, me|u-tim, dvostruko pogre{no ~isto politi~kim motivima ob-ja{wavati i RASTISLAVQEVO traèwe i vizantijsko slawemisionara iz Carigrada u Moravsku. Jer, u slovenskom @i-tiju Svetog Kirila jasno se veli da je RASTISLAV preko svo-jih poslanika ovim re~ima obratio se vizantijskom caruMIHAILU III: „Na{ je se narod odrekao neznabo{tva i obra-tio se u hri{}ansku veru, no mi nemamo takvoga u~iteqakoji bi nama na na{em (= slovenskom) jeziku izloìo pravuHristovu veru, da bi i druge dràve, vide}i to, ugledale sena nas. Zato nam, gospodaru, po{aqi takvoga episkopa iu~iteqa: jer od vas (iz Carigrada) ishodi dobri zakon usve zemqe“ (@ivot Konstantinov, 14).

Ove RASTISLAVQEVE re~i obja{wavaju nam neke vrlo va-`ne momente u vezi sa pozivawem i slawem, a i sa samimradom, vizantijskih misionara, tj. svete Bra}e me|u Slo-venima. Najpre je iz tih re~i jasno za{to se RASTISLAV obra-tio ba{ Vizantiji, a ne nekoj drugoj tada{woj hri{}anskojzemqi. To je bilo zato {to je pravoslavna Vizantija u tovreme bila duhovno i kulturno najrazvijenija i najnapred-nija zemqa, ne samo u Evropi nego i u svetu uop{te.* Du-hovno ìva i preporo|ena posle pobede nad ikonobor-stvom**, u punom naponu hri{}anskog ̀ ivota i hri{}anskekulture, Vizantija je u ovo vreme — vreme Patrijarha FO-TIJA, cara MIHAILA III i kesara VARDE — bila kula svetiqa

koja je zra~ila svetlo{}u na ostale narode oko sebe, kakoArape na istoku, tako i Franke na zapadu i Slovene na se-veru. Drugo, iako su u Moravskoj ve} prethodno radili hri-{}anski misionari „Vlasi, Grci i Nemci“, tj. misionariiz Italije, Vizantije i Nema~ke (@ivot Metodijev, 5) i izve-sni hri{}anski ìvot postojao je u Moravskoj i pre dola-ska Svetog KONSTANTINA i METODIJA, ipak je sve to bilovrlo povr{no, tako da je bilo preostalo dosta mnogoboà-~kih obi~aja i navika u narodu. Naime, latinski i nema~kimisionari nisu mnogo obra}ali pa`wu na stvarni preo-bra}aj u Hri{}anstvo i istinski preporod novoobra}enogSlovenskog naroda, nego su slovenski ìvaq samo prostokr{tavali, bogosluèwe vr{ili na nerazumqivom latin-skom jeziku i s narodom govorili na tu|em mu nema~komjeziku, {to ni malo nije pomagalo da Hri{}anstvo budeistinski usvojeno i postane stvarni sadràj narodnog ì-vota. Uz to su frana~ki misionari nastojali da Moravskupot~ine pod nema~ku crkvenu upravu, {to je sve RASTISLAVA

i navelo na misao da se obrati pravoslavnoj Vizantiji iod we zatraì istinske Hristove misionare, te tako smawii odstrani nema~ki uticaj, a svoj narod prosveti i uzdignedo nivoa na kome je bila Vizantija na Istoku.

Jer, glavni razlog RASTISLAVQEVOG traèwa misionarâiz Vizantije otkrivaju nam posledwe re~i iz wegovog pismacaru MIHAILU III: „Jer od vas ishodi dobri zakon u sve zemqe“.To jest, pravoslavna Vizantija na Istoku bila je i za Slo-vene i za ~itav Zapad onaj drevni hri{}anski Istok, kolev-ka Hri{}anstva, gde je i sam Sin Boìji ̀ iveo i na{e spa-sewe izvr{io i odakle se novi zakon = blagovest Jevan|eqaHristovog ra{irila svuda po svetu. A to je bio zakon slo-bode i bratstva svih qudi pred Bogom, „gde nema ni Jevrejani Grka, Skita ni Varvara“ (Gal. 3, 28), zakon bratske jedna-kosti svakog ~oveka i svakog naroda u Hristu kao NovomAdamu, rodona~alniku i glavi novog ~ove~anstva — CrkveBogo~ove~anske.

* Sr. G. OSTROGORSKI, nav. delo, str. 59 i daqe.** Oba Sveta Brata bili su svedoci kona~nog trijumfa Pravoslavqa

nad ikonoborstvom 843. godine (Nedeqa Pravoslavqa). To je na wihnesumwivo ostavilo trajan i neizbrisiv utisak. Tragove toga nala-zimo u @itiju KONSTANTINOVOM.


I na kraju, kao tre}e, ovde treba naglasiti i ~iwenicuda Sveta Bra}a nisu bila poslana u Moravsku — niti bito oni kao duhovni i jevan|elski qudi prihvatili — datamo budu neki „vizantijski {pijuni“ ili „propagatorivizantijskog imperijalizma“ ili bilo ~ega tome sli~noga.To su bili pre svega i iznad svega propovednici Jevan|eqa,bogonosni Apostoli Hristovi, ̀ ivi svedoci Wegovog Car-stva Nebeskog, u koje su pozvani da u|u svi qudi i svi naro-di, da svi kao „unuci Adamovi“, tj. potomci zajedni~kogstarog rodona~alnika roda qudskog, svi sada u Hristu, kaodeca i sinovi Boìji, naslede „drevno dostojanstvo“ iz-gubqeno nekada u raju, kako je to ~esto voleo da nagla{avaSveti KIRILO u svojim razgovorima i spisima. Sveta Bra}asu u svome misionarskom radu bili slobodni od svih spoq-nih „okvira“ i „direktiva“ bilo ~ijih, i glavni im je zada-tak u wihovom misionarskom radu bio: da zasade Jevan|eqei Crkvu Hristovu me|u mnogoplemenim narodom Sloven-skim. U tom smislu su vrlo karakteristi~ne re~i SvetogKIRILA koje je izgovorio pred svoju smrt u Rimu, a koje su ustvari bile program wegovog ̀ ivota i rada: „Ja nisam slugani caru niti ikome drugome na zemqi, ve} jedino Bogu Sve-mogu}em, i bio sam, i jesam“. Posebno je Sveti KIRILO ose}aoduboku istinu o stvarnom jedinstvu sveg roda qudskog, atime i stvarnu jednakost i ravnopravnost pred Bogom svihqudi, naroda i jezika pod suncem, i zato je toliko radio nastvarawu slovenskog pisma i uvo|ewu slovenskog jezika ubogosluèwu, mada je kao Grk mogao da insistira na supe-riornosti gr~kog jezika i kulture. Po Svetom KIRILU iwegovom Svetom Bratu, daleko je mawe bila va`na nacio-nalna ili dràvna pripadnost (kad su Sv. KIRILA pitali„kakvoga je roda“, on je odgovorio da je „Adamov unuk“), odpripadnosti Hristu i Wegovoj istinskoj Crkvi. Zato suoba Sveta Brata prihvatila Slovene kao svoju ro|enu bra}ui sveìvotno se borila za wihovo bogodano pravo da imajusvoj materwi jezik u slu`bi Bogu, svoje bogosluèwe, svojujerarhiju i crkvenu organizaciju, svoju samostalnu dràvu

i kulturu u velikoj porodici hri{}anskih naroda. Zato jewihov rad me|u Slovenima bio zaista apostolski rad. Na-ravno, ne treba zaboraviti da su Sveta Bra}a bili vernisinovi Isto~ne Crkve, no upravo ta wihova pripadnostKatoli~anskoj (= Sabornoj) Crkvi Istoka omogu}avala imje da bez te{ko}a pruè Slovenima, kao sebi ravnoj bra}i,punu slobodu sluèwa Bogu na svom sopstvenom jeziku, daim pripreme i omogu}e svoje narodno bogosluèwe, da imdaju svoje slovensko pismo i kwièvnost, da im izgrade svojusamostalnu pomesnu Crkvu. Kao sinovi hri{}anskog Is-toka i isto~ne drevnoapostolske crkvene tradicije, SvetaBra}a su dobro znala da su mnogi narodi na Istoku veko-vima pre toga ve} imali i upotrebqavali svoj jezik u Crkvii crkvenom bogoslovqu i bogosluèwu, kao {to su to biliSirijci, Gruzinci, Egip}ani i mnogi drugi. Kao u~enicivelikog i Svetog patrijarha FOTIJA CARIGRADSKOG oni suupravo podràvali blagodatnu crkvenu raznovrsnost kaobogodano bogatstvo i izobiqe darova Duha Svetoga u Cr-kvi, jer su znali da „raznovrsnost ne spre~ava jedinstvenublagodat Duha“ (kako je to pisao patijarh Sv. FOTIJE u ovom2. pismu papi NIKOLI). Zato su ve} od samog po~etka svojimravnoapostolskim radom me|u Slovenima pripremali stva-rawe samostalne, to jest pune, katoli~ansko-saborne CrkveHristove me|u Slovenima, kao {to }emo daqe videti.

Po{av{i iz Carigrada u Moravsku (u prvoj polovini863. g.) preko Soluna i Balkanskog poluostrva, Sveti KON-STANTIN kao prezviter a Sveti METODIJE kao |akon, Bra}asu povela sa sobom i nekoliko sposobnih u~enika svojihkoji su dobro poznavali slovenski jezik i bili revnosnipropovednici Jevan|eqa. Sa sobom su Sveta Bra}a ve} no-sila od wih izvr{en slovenski prevod: Jevan|eqa (Jevan|e-listar za bogoslu`benu upotrebu, a verovatno i celo Te-trajevan|eqe), bogoslu`bene odeqke iz Apostola, Litur-giju, Psaltir i izabrane Slu`be crkvene. Svoj prevodila-~ki rad nastavila su Sveta Bra}a i u Moravskoj, gde je pre-


veden âsoslov, Evhologion (= Trebnik), i drugi bogoslu`be-ni, hagiografski i omiliti~ki tekstovi Svetih Otaca, ne-ophodni za bogosluèwe i uop{te za propovedawe Hri{-}anstva. Prevodi su bili izvr{eni sa gr~kog, ali su svetaBra}a gde-gde koristila i latinski pa i jevrejski tekst. Ovrednosti i zna~aju tog wihovog svetog prevodila~kog radamnogo je govoreno i pisano, i mi se na tome ne bismo ovdezadràvali. Kroz sve to, kroz taj wihov jevan|elski prevo-dila~ki rad, Slovenski su narodi slovesno („logosno“, kakobi to rekao o. JUSTIN POPOVI]) progovorili i u{li u du-hovnu zajednicu uzvi{ene hri{}anske kulture i duhovnogìvota.

Stigav{i u Moravsku, Bra}a su bila do~ekana od RAS-TISLAVA sa velikom ~a{}u. U Moravskoj su oni odmah raz-vili svestranu misionarsku delatnost, putovali su po na-rodu propovedaju}i Jevan|eqe i kr{tavaju}i jo{ nekr{te-ne; podizali su crkve, svakako uz pomo} RASTISLAVA i vernognaroda; otvarali su slovenske {kole u kojima su se u~ilisposobni i obdareni de~aci, od kojih }e mnogi uskoro po-stati wihovi u~enici i pomaga~i u delu evangelizacije iocrkvqewa Moravskih Slovena. Naro~ito su pak misiona-rili uvo|ewem bogosluèwa na slovenskom jeziku. Nemasumwe da su Sveta Bra}a u Moravskoj uvela najpre isto~nuLiturgiju i ostala pravoslavna vizantijska bogosluèwai obrede, a onda su postepeno uvodili i usvajali i lokalneobi~aje i zapadne latinske bogoslu`bene prakse, tako da jecrkveni ìvot Zapadnih Slovena u Moravskoj bilo spojensa drevnim hri{}anskim bogoslu`benim tradicijama aopet izgra|en i doìvqen na svom sopstvenom terenu i tra-dicijama. Naravno, u ovo vreme, u 9. veku, razlike izme|uvizantijskog i rimskog zapadnog bogosluèwa nisu ni biletako velike kao kasnije, jer je na Istoku i na Zapadu jo{uvek bila jedna ista Crkva Hristova.

Monahoqubiva Bra}a KONSTANTIN i METODIJE ubrzo suu Moravskoj podigli i jedan manastir, u blizini Starog

Mesta kod Velegrada, gde su se wihovi brojni u~enici u~i-li i gde se radilo na daqem prevo|ewu bogoslu`beni i sve-toota~kih tekstova. Tu su wihovi u~enici, budu}i sve{te-nici, nau~ili celo bogosluèwe na slovenskom: jutrewe,~asove, Liturgiju, ve~erwe, pove~erje, kao {to se o tomegovori u @itiju Svetog KIRILA. U~enici Svete Bra}e u~i-li su se od wih i svetoota~kim tekstovima i svetoota~kompravoslavnom bogoslovqu, pa su to duhovno bogatstvo tadai kasnije prenosili i u pobo`ni novoobra}eni Slovenskinarod, i tu u Moravskoj i drugde me|u Slovenima, osobitokasnije kada su po smrti Svete Bra}e bili proterani izMoravske.

Sav ovaj bogati i svestrani misionarski rad svete Bra-}e u Moravskoj nije, svakako, ostao bez reagovawa i protiv-qewa od strane nema~kog sve{tenstva i nema~kih biskupaiz Pasau-a i Regensburga, i to, moèmo slobodno re}i, ve}od samog po~etka wihovog rada. Ali se Sveta Bra}a na sveto nisu obazirala, nego su „u vreme i u nevreme“, „u {iri-nama i teskobama“ nastavqali da rade delo Boìje — {i-rewe Jevan|eqa i utemeqewe Crkve Boìje. U svom misio-narskom radu u Moravskoj proveli su Sveta Bra}a oko trii po godine (ta~nije „~etrdeset meseci“, kako stoji u @i-tiju KONSTANTINOVOM), to jest od 863. do 867. godine, i zato vreme spremili su oko stotinu u~enika koji su trebalida stupe u slu`bu Crkvi kao sve{tenici. Onda su SvetiRavnoapostoli po{li na misionarski posao u Panoniju,gde je tada vladao pobo`ni slovenski knez KOCEQ (861––874),* koji je sa RASTISLAVOM ìveo u miru i qubavi i tajbratski slovenski savez Sv. Bra}a su svestrano podràvala.I u Panoniji je Hri{}anstvo ve} bilo ranije ra{ireno,jer je to bila teritorija pod jurisdikcijom salcbur{kognema~kog biskupa, ali je i u Panoniji situacija sa sloven-

* Sr. F. Grivec, Slovenski knez Kocelj, Ljubljana 1938, kao i u wegovojkwizi: Slovenska blagovestnika sv. Ciril in Metod, Celje 1963.


skim ìvqem bila sli~na onoj u Moravskoj, pa je i ovde zaSvetu Bra}u poqe rada bilo veliko. Panonski knez KOCEQ

bio je veliki qubiteq slovenskih kwiga. On je Svetoj Bra}iomogu}io misionarski rad me|u Panonskim Slovenima: daoim je ubrzo oko 50 u~enika da se kod wih u~e slovenskombogosluèwu i da ih oni spreme za rukopoloèwe na sve{-teni~ku slu`bu. Bra}a su ostala u Panoniji (boravili su uBlatenskom manastiru, na Blatnom jezeru), misionare}i ne-gde oko pola godine, a onda su krenuli, u leto 867. godine,na put ka Carigradu ili Rimu, preko Akvileje i Venecije,najverovatnije sa ciqem da bi wihovi brojni u~enici biliposve}eni u sve{teni~ki pa i episkopski ~in (jer se za u~e-nike u @itiju veli da su bili „dostojni episkopske ~asti“).

Ovde se razlo`no postavqa pitawe odnosa Svete Bra}eprema Rimu i Carigradu, pitawe na koje su do sada davanirazli~iti odgovori od strane raznih nau~nika. Jedno je,me|utim, nesumwivo, i na to ovde treba pre svega ukazati:Sveta Bra}a su svojim ̀ ivotom i apostolskim radom stajalaiznad vremenskih sporova Starog i Novog Rima. Oni subili uvereni u pravednost dela koje rade, i to apostolskodelo wihovo prevazilazilo je unutarcrkvene sporove u ovovreme jo{ uvek jedne i jedinstvene Crkve Hristove. Ovi su,istina, bili u~enici carigradskog Patrijarha FOTIJA iod wega su bili upu}eni na misionarsko delo me|u ZapadnimSlovenima ({to je priznao i sam papa ADRIJAN II u svompismu RASTISLAVU, SVETOPOLKU i KOCEQU), ali oni nisu os-poravali izvesna jurisdikciona prava Rimskog episkopa uzapadnim krajevima gde su oni radili. To je, verovatno, bioi uslov traèn od pape za Svetu Bra}u da bi im se dopustilamisionarska delatnost me|u Slovenima na Zapadu, mada jeuop{te uzev{i papski odnos* prema Svetoj Bra}i svo vreme

bio dvosmislen i kontradiktoran. Iz celokupne pak de-latnosti Svete Bra}e nesumwivo proizlazi jedno, a to je— da su oni, shodno drevnoj isto~noj crkvenoj tradiciji,radili u stvari na stvarawu samostalne i potpune CrkveBoìje me|u Slovenima, koja bi, naravno, bila u sabornomblagodatnom jedinstvu u veri i qubavi sa ostalim pomesnimCrkvama na Istoku i na Zapadu, pa, dakle, i sa Rimom i saCarigradom.

Da bi pak Sveta Bra}a mogla organizovati potpunu isamostalnu Crkvu u Moravskoj i Panoniji, bilo im je po-trebno da imaju rukopoloèno sve{tenstvo i svoga Epi-skopa, ili Arhiepiskopa, jer to od wih niko jo{ nije bio.Zato su oni u leto 867. godine krenuli iz Panonije, mo`daput Carigrada (jer se u @itiju Metodijevom, 5, veli da supo{li „vra}aju}i se“, tj. u zemqu odakle su najpre po{li),ili verovatnije put Rima, jer su se nalazili na terenu Rim-skog patrijarhata. Na tom putu su se, kao {to je poznato,zadràli u Veneciji, gde su doznali za politi~ke i crkvenepromene u Carigradu (dolazak VASILIJA MAKEDONCA navlast i zbacivawe Patrijarha FOTIJA), i gde im je stigaopoziv od pape NIKOLE I (858–867), koji ih je pozvao da do|uu Rim radi vi|ewa i, najverovatnije, radi polagawa predwim ra~una o svojoj delatnosti me|u Zapadnim Slovenima.

U samoj pak Veneciji Sveti KONSTANTIN je imao ve}uraspru sa nema~kim i italijanskim kliricima, koji su na-pali Svetu Bra}u za{to dozvoqavaju upotrebu slovenskogjezika u bogosluèwu, kad je, po wihovom shvatawu, dozvo-qeno slaviti Boga samo na „tri jezika“: jevrejskom, gr~komi latinskom. Sveti KIRILO je ovakvo shvatawe okarakteri-sao kao „jeres trijezi~nika“ i, pobijaju}i shvatawe ovihzapadnih klirika, nazvao ih je „pilatovcima“, jer je PILAT

* D. DÕLGEROVÞ, nav. delo, str. 20–21. Razlika, me|utim, u shvatawu tihpapinih jurisdikcionih prava pokaza}e se ne{to kasnije, kada Sv.METODIJE postane Panonsko-moravski Arhiepiskop. Dok }e on, tada,

smatrati svoju arhiepiskopiju za samostalnu Crkvu, dotle }e papasmatrati wega i wegovu Crkvu pot~iwenom i zavisnom od Rima. Sr.i P. HRISTU, nav. delo, str. 21–23.


napisao natpis na Krstu Hristovom na tri jezika. Ovo pro-tivqewe misionarskoj delatnosti na slovenskom jeziku ustvari je bilo samo produètak onog otpora koji su SvetaBra}a ve} ranije doìvqavala u Moravskoj od zapadnih kli-rika, {to }e kasnije sve vi{e rasti dok se ne pretvori uotvoreno gowewe i slovenskog jezika i bogosluèwa i samihSlovenskih Apostola i wihovih u~enika.

Tako su iz Venecije Sveta Bra}a krenula u Rim vode}isa sobom i grupu u~enika svojih, kao {to smo ve} rekli.Rado su, verovatno, oni prihvatili papin poziv da do|u uRim, jer su politi~ke i crkvene promene u Carigradu sadaizmenile klimu izme|u Rima i Carigrada. Verovatno je,tako|e, da bi ambicioznom papi NIKOLI I dobro do{ao do-lazak Svete Bra}e u Rim, jer je i on èleo da preko wihostvari svoje planove pro{irewa papske vlasti na krajeveMoravske i Panonije, poput onih planova nedavno sprovo-|enih u Bugarskoj. (Papska, naime, borba za supremaciju nadsvim krajevima hri{}anskim nije ni na samom Zapadu jo{bila potpuno ostvarena.) Me|utim, u me|uvremenu je umropapa NIKOLA, i Svetu Bra}u je u Rimu do~ekao wegov na-slednik ADRIJAN II (14. decembra 867–872). On je lepo primioSlovenske Apostole, verovatno zbog nastale promene u Ca-rigradu (gde je nestalo sa vlasti onih lica koja su bila uneprijateqstvu sa Rimom), i u èqi da preko slovenskihmisionara privu~e sebi Zapadne Slovene, da ih ne bi izgu-bio kao Bugare, a svakako i zbog toga {to su Sveta Bra}a sasobom nosila svete mo{ti Svetog KLIMENTA RIMSKOG, kojesu oni prona{li jo{ na Krimu i nosili ih sa sobom i uMoravsku. Papa ADRIJAN je, veli se u @itiju, odobrio mi-sionarski rad Sv. KONSTANTINA i METODIJA me|u Sloveni-ma, wihovo slovensko bogosluèwe i slovenske bogoslu`-bene kwige, i ~ak im je dozvolio da o Boì}u (te iste 867.godine) sluè na slovenskom i u samom Rimu. Ova podr{kai izvesna potvrda pape ADRIJANA Svetoj Bra}i bila je wimadragocena, jer su u Rim bile po~ele da pristiù optu`be i

klevete na Svetu Bra}u i wihov rad od strane frana~kogsve{tenstva, nema~kih biskupa i klirika. Ipak, ni papaADRIJAN II, ni pogotovu pape posle wega, nikada nisu zva-ni~no i definitivno potvrdili slovensku Liturgiju i bo-gosluèwe,* {to }e protivnici Svete Bra}e kasnije isko-ristiti, osobito protiv Sv. METODIJA i wegovih u~enika.

Sveti METODIJE, do tada samo |akon, bio je u Rimu ru-kopoloèn za sve{tenika, a sa wim i izvestan broj u~enikakoji su s tim ciqem i po{li na put sa Svetom Bra}om. Zavreme ovog wihovog boravka u Rimu zadesila je bolest Sve-tog KONSTANTINA, i tada je on primio veliku mona{ku shimui dobio novo ime KIRIL. Posle toga, nakon par meseci, Sve-ti KIRILO se i prestavio u Rimu, 14. februara 869. godine usvojoj 42. godini ìvota. Pogreben je sve~ano u crkvi Sve-tog Klimenta u Rimu. Interesantno je zapaziti da je SvetiMETODIJE hteo tada da se vrati u Carigrad nose}i sa sobomi telo svoga brata, èle}i u stvari da se povu~e u svoj ma-nastir na Olimpu. Ovaj doga|aj nam otkriva skrivenu na-meru Svete Bra}e prema kojoj su oni u stvari èleli da se,po zavr{etku svog misionarskog rada me|u Slovenima, po-vuku u svoj manastir na Olimpu ili u Carigradu, nemaju}io~igledno nikakvih daqih pretenzija za vla{}u, a ostav-qaju}i umesto sebe svoje u~enike pripravqene i osposobqe-ne za crkvenu slu`bu i upravu u novoosnovanoj Crkvi. Ta-ko|e je interesantno primetiti da, kada je ve} pristao daSveti KIRILO bude sahrawen u Rimu, Sveti METODIJE je è-leo da to bude u crkvi Svetog Klimenta a ne u crkvi SvetogPetra, kako je to èleo papa ADRIJAN.

No, dalekovidi Sveti KIRILO, umiru}i, preneo je nasvoga brata svoju bogonadahnutu apostolsku èqu i zavet:„Eto, brate, ja i ti bejasmo kao slo`ni par volova koji oru

* Sr. P. L. HUILLIER, L’attitude de la papauté vis-à-vis de l’action missionairede Cyrille et Méthode, u „Konstantin Kiril Filosof“, dokladi Bþlgar-ska Akad. Nauk, Sofiæ 1971, str. 253.


jednu wivu. I evo, ja padam na brazdi zavr{iv{i svoj posao.Znam ja da si ti silno zavoleo goru Olimp, ali te molim:nemoj radi gore ostavqati svoju propoved i u~ewe. Ovimpodvigom ti moè{ boqe posti}i spasewe.“ Ovim re~imaje Sveti KIRILO bodrio svoga poti{tenoga brata i podsti-cao ga da nastavi apostolsku misiju me|u Slovenima, tj. dase vrati sa u~enicima u Moravsku, iako mo`da sam SvetiKIRILO nije mogao u tom ~asu da sebi predstavi kakve svete{ko}e o~ekuju Svetog METODIJA. Wegove re~i, ipak, po-kazuju duboko iskustvo i poznawe te{ko}a koje su neminovnospojene sa radom Apostola Hristovih u ovom svetu, i onenam otkrivaju nivo svesti i shvatawa apostolske odgovor-nosti Svete Bra}e za delo Hristovo koje su zapo~eli me|uSlovenima. Zavet Svetog KIRILA uzeo je na sebe i potpunodo kraja ispunio sveti mu brat METODIJE, {to pokazuje ~itavwegov daqi apostolski rad, u toku punih 16 godina, i wegovmu~eni~ki ìvot i stradawe.

I zaista, Sveti METODIJE je krenuo natrag u Moravsku~im mu je stigao poziv od panonskog kneza KOCEQA, koji jeod pape ADRIJANA traìo da mu vrati natrag METODIJA —„blaènog u~iteqa na{eg“ (jer je od odlaska Svete Bra}e uRim bilo proteklo ve} 14 meseci). KOCEQ je ovo u~inio iz-me|u ostaloga i zbog toga {to je RASTISLAV u Moravskojbio izgubio borbu sa Nemcima i sada je on, KOCEQ, ostaojedini slovenski vladar koji je podràvao Svetu Bra}u na-suprot Nemcima. Papa ADRIJAN se odazvao KOCEQA i poslaonatrag METODIJA, „muà ispuwenoga znawem i pravoverno-ga“, da on tamo bude „u~iteq od Boga svima Slovenskimdràvama“. ADRIJAN II je svojom bulom (koja po~iwe re~imaGloria in excelsis = „Slava na visini Bogu“ — iz 869. godine)odobrio slovensko bogosluèwe.* Tako je Sveti METODIJE

mogao sa u~enicima mirnije da krene natrag i nastavi za-po~eti apostolski rad.

Do{av{i sa u~enicima u Panoniju, METODIJE je poslekra}eg vremena, na novi predlog KOCEQA, ponovo i{ao uRim (krajem 869. ili po~etkom 870. godine) sa svojih dvade-set odli~nih i spremnih panonskih u~enika. U Rimu on budeovom prilikom hirotonisan za Panonskog Arhiepiskopaa wegovi u~enici budu rukopoloèni za sve{tenike. Takobude ustanovqena Panonska Arhiepiskopija, koja je u stvaribila obnova drevne Sirmijumske Crkve (u dana{woj Srem-skoj Mitrovici), osnovane od Sv. Apostola ANDRONIKA, jed-noga od Sedamdesetorice Hristovih Apostola, koji je, podrevnohri{}anskom predawu, propovedao u Panoniji. U sa-stav METODIJEVE Arhiepiskopije izgleda da su u{li i nekikrajevi koji su bili pod vizantijskom vla{}u (verovatno ideo MUTIMIROVE Srbije).

Iako se METODIJEVA Arhiepiskopija zvala Panonskom,ona je u stvari obuhvatala i Moravsku, tako da }e svetiMETODIJE ne{to kasnije biti nazvan i „arhiepiskopom Mo-ravskim“. Ma koliko da je u ovom osnivawu Panonsko-mo-ravske Arhiepiskopije imao i rimski papa svojih planovai ciqeva, ipak je nesumwivo da je u tome presudnu uloguodigrao veliki misionarski uspeh apostolskog rada SveteBra}e na tom terenu, jer su oni svojim propovedewem Je-van|eqa me|u Slovenima, zavo|ewem slovenskog bogoslu-èwa i {irewem hri{}anske kulture i prosve}enosti nanarodnom slovenskom jeziku, u~inili da uzraste i oja~a Cr-kva Boìja me|u Slovenskim narodima Moravske i Pano-nije, a onda i me|u ostalim Slovenskim narodima, osobitoonima kr{tenim iz Vizantije. Za Svetog METODIJA i knezaKOCEQA ova nova Arhiepiskopija bila je potpuna i samo-stalna Crkva, koja je, naravno, bila u crkvenom op{tewusa Rimom i Carigradom. Ta Crkva nije bila pot~iwena niRimu ni Carigradu, iako je Rim nastojao da joj se nametne.Ona je bila osnovana, shodno isto~noj tradiciji, u duhu

* Sr. P. DEVOS, New Catholic encyclopedia, vol. IV, 579–581; sr. i F. GRIVEC,Slovenska blagovestnika, 92–93.


crkvene samostalnosti, na terenu politi~ki samostalne dr-àve Slovenske, sa svojim sopstvenim jezikom i sopstvenimnarodnim predawem, sa svojim kanonskim pravom i vla{}uda sama ure|uje svoje stvari i sama da sudi i odlu~uje, netraè}i pri tom odobrewe ni od koga sa strane.* Sveti ME-TODIJE je dobro znao da vrhovna vlast u Crkvi Hristovoj nazemqi jeste sam Gospod Hristos kao Glava Crkve, Koji Du-hom Svetim upravqa Crkvom na Vaseqenskim Saborima. Ada je sveti arhiepiskop METODIJE zaista stavqao vlast Va-seqenskih Sabora iznad svega, pa i iznad papske vlasti,vidi se iz toga {to se on u svojoj Crkvi rukovodio kanonimaIsto~ne Crkve, ~ije je kanonske zbornike upotrebqavao, ajedan od wih (Nomokanon u 50 naslova) on je i preveo naslovenski jezik i uveo ga u upotrebu u svojoj Crkvi. (Napo~etku tog Nomokanona, koji je Sv. METODIJE preveo, stajaoje jedan pregled rada svetih Vaseqenskih Sabora, gde se,izme|u ostaloga, govori da je VI Vaseqenski Sabor osudiopapu HONORIJA kao jeretika.)** Uostalom, u svom daqem raduSveti METODIJE se kao arhiepiskop tako i pona{ao kako jei shvatao svoju Crkvu, to jest samostalno i slobodno, kaopunopravni poglavar samostalne Arhiepiskopije, {to po-kazuje i wegovo daqe dràwe i pona{awe do kraja ìvota.Jer ne treba ovde gubiti iz vida drevno isto~no shvataweCrkve i wene organizacije, to jest apostolsko-svetoota~kueklisiologiju, o~igledno prisutnu u ravnoapostolskom bo-goslovsko-crkvenom radu, pona{awu i u~ewu Svete Bra}e,doslednih u tome u~enika svoga u~iteqa Patrijarha FOTIJA.

Kao arhiepiskop, Sveti METODIJE je radio neko vremeu Panoniji (sedi{te u Blatinskom manastiru) i imao tamoveliki uspeh, tako da je nema~ko sve{tenstvo moralo napu-stiti wegovu oblast i vratiti se u Salcburg (pod ~ijom je

vla{}u ranije, oko 75 godina, crkveno stajala Panonija).Salcbur{kom Arhiepiskopu ovo nije bilo po voqi, i on jesa ostalim nema~kim biskupima i kliricima otpo~eo borbuprotiv METODIJA i wegove toboè „nove nauke“. Ovi napadi,kao i oni malo kasnije iz Moravske, ima}e naàlost pri-li~nog uspeha, tako da }e se od tada i odnos Rimskih papapromeniti na {tetu Svetog METODIJA i wegove SlovenskeCrkve. Panonski je Arhiepiskop — sveti METODIJE — po-{ao zatim u Moravsku, jer je od svojih tamo{wih vernikaodsustvovao ve} skoro tri godine. Slovenski ga je narodopet lepo primio, no Moravskom su tada ponovo vladaliNemci, a crkvenu vlast je imao nema~ki episkop grada Pa-sau. Moravski knez SVJATOPOLK okrenuo se tada bio sasvimNemcima, odrekao se svoga slovenskog jezika i METODIJEVE

Slovenske Crkve, i potpuno pristao na optu`be koje su Nem-ci pokrenuli kod pape ADRIJANA i JOVANA VIII (872–882) pro-tiv METODIJA, okrivquju}i ovoga ~ak i za jeres, tj. zato {tonije prihvatio zapadno u~ewe o Filioque. Sveti METODIJE

se o{tro sporio i prepirao sa frana~kim i bavarskim kli-ricima, brane}i svoj rad i svoju veru od wih. No pred zlo-bom wihovom to mu sve nije moglo pomo}i; ubrzo je od wihbio uhva}en, su|en na jednom „saboru“, boqe re~eno bezako-nom zbori{tu, i ba~en u tamnicu, negde u „[vabiji“, tojest u Nema~koj (verovatno u Regensburgu ili u manastiruElvangenu). U zatvoru je Sv. Apostol Slovenski proveo punetri godine tamnovawa (od 870. do 873. g.). Su|ewe, mu~ewe izlostavqawe Svetog METODIJA predvodio je nema~ki epi-skop HERMANRIH iz Pasaua, a wega je podràvao i nema~kikraq LUDOVIK GERMANIK, uz saglasnost i kneza SVJATOPOLKA.

Tako je Sveti METODIJE dostigao i dopunio meru Otacasvojih: odstradavawem pravednog dela propovedawa i {i-rewa Jevan|eqa Hristovog poistovetio je se, zajedno sa svo-jim bratom Sv. KIRILOM, sa Apostolima Hristovim i Sve-tim Ocima Crkve, te je i na taj na~in bila posvedo~ena ipotvr|ena izvornost i autenti~nost wihovog apostolskog

* P. HRISTU, nav. delo, str. 23.** Sr. S. TROICKIY, Kto vklõ~il papisti~eskuõ sholiõ v pravoslavnuõ

Korm~uõ, „Bogoslovskie trudÿ“, Moskva 1961, sb. 2, str. 27.


rada me|u Slovenima.* Svoje za Hrista tamnovawe i tamo-{we zlostavqawe Svetiteq je mirno podnosio, ni u ~emune odstupaju}i od svoga apostolskog programa, tj. nesebi-~nog sluèwa preporo|ewu, prosve}ivawu i spasewu u Hri-stu Slovenskih qudi. Wegovi slovenski u~enici ostali sumu verni i tada, i pose}ivali su ga u tamnici kao svogaApostola, Oca i U~iteqa u Hristu Bogo~oveku.

Za oslobo|ewe Svetog METODIJA iz tamnice papa ADRI-JAN II nije ni{ta preduzimao, ili mo`da nije znao o wegovomzatvarawu, {to je malo verovatno. Novi papa, JOVAN VIII(izabran 14. decembra 872. g.), ve} je 873. godine traìo dase METODIJE oslobodi iz zatvora (pisao je o tome biskupimaSalcburga, Pasaua i drugima, a pisma je poslao po svomlegatu episkopu PAVLU iz Ankone). Posle papine interven-cije Sveti METODIJE bude oslobo|en, i on tada odlazi u Do-wu Panoniju kod kneza KOCEQA. Tamo on ne ostaje dugo, jerse uskoro vra}a u moravski deo svoje Arhiepiskopije (sedi-{te mu je bilo najverovatnije u Velegradu), gde su MoravskiSloveni bili izagnali sve nema~ke sve{tenike i traìlipovratak svoga U~iteqa i Prosvetiteqa. Znaju}i da ga tamoo~ekuju te{ko}e, METODIJE je ipak do{ao u oblast SVJATO-POLKOVU u Moravskoj, gde se ovaj u to vreme bio donekleosamostalio u odnosu prema Nemcima. Me|utim, neko vremeposle toga SVJATOPOLK sklopi mir sa nema~kim kraqem LU-DOVIKOM i nema~ko se sve{tenstvo tada vrati u Veliku Mo-

ravsku. ̂ im su do{li, oni po~nu oko SVJATOPOLKA i zajednosa wim plesti spletke protiv Svetog METODIJA. Izme|u os-talog oni ga po~nu optuìvati i pred Rimskim papom i toza „krivoverstvo“. Rezultat svega toga bio je taj da je papaJOVAN VIII, godine 873. zabranio slovensko bogosluèwe,~ime je daqi rad Svetog METODIJA bio vrlo oteàn.* No ipored svega toga Slovenski Ravnoapostol je, ne obziru}ise na papsku zabranu, nastavio svoj apostolski rad i imaoi tada misionarskog uspeha. U ovo vreme krstio je ~e{kogkneza BORIVOJA (oko 875. g.) i wegovu suprugu QUDMILU, samno{tvom êha, a misionarski je delao i me|u Poqacimai Ma|arima, bilo direktno bilo indirektno preko svojihu~enika koje je rukopolagao i slao u misije. O~igledno jeda se on nije mnogo osvrtao na spomenutu papsku odluku,nego se pona{ao kao samostalni Arhiepiskop u svojoj Cr-kvi, jer je znao da su svi Episkopi u Crkvi Hristovoj ravnime|u sobom, jer su svi naslednici Svetih Apostola.

Ali, daqi rad i ~ak opstanak Svetog METODIJA u Mo-ravskoj bio je skop~an sa novim te{ko}ama. Knez SVJATO-POLK i wegovi savetnici, sve{tenik JOVAN iz Venecije inema~ki sve{tenik VIHING, ponovo su optuìli METODIJA

papi JOVANU VIII, te ga ovaj, juna 879., strogim tonom pozivada do|e u Rim da bi tamo wegovo u~ewe bilo preispitano ion odgovarao za{to sluì na „varvarskom slovenskom je-ziku“ kada je to zabraweno. Na ovaj poziv se Sveti METODI-JE odazvao tek po~etkom 880. godine. U stvari, u Rim je do{aovi{e kao zato~enik, sa nema~kom pratwom, u kojoj je bio isve{tenik VIHING, koga je SVJATOPOLK poslao u Rim sa jasnomnamerom da ga papa hirotoni{e za episkopa, {to na ̀ alosti bude u~iweno.

Na sudu pred papom i episkopima u Rimu SlovenskiSvetiteq se ipak opravda te ne bude osu|en, {to svakako

* [ta re}i na re~i doskora{weg profesora Beogradskog univerziteta({tampane u wegovoj kwizi koja je „stalni univerzitetski uxbenik“)povodom Svete Bra}e i wihove misije u Moravskoj: „Kao i kazarska,tako je i moravska misija (Sv. Bra}e) o~evidno imala vi{e politi~ko-ekonomski nego religiozni karakter“ (D. PAVLOVI], Starija Jugo-slovenska kwièvnost, Nau~na kwiga 1971, str. 17–18), {ta drugo osimto da takvo shvatawe svedo~i samo o meri dana{weg otu|ewa od SveteBra}e, od wihove vere i duha, wihove kulture, wihove nesebi~ne ~o-ve~nosti, wihove apostolske hristolikosti. Ali tako mora i bitikad se „politikom“ i „ekonomskom bazom“ ho}e sve da protuma~i. * Sr. F. DVORNIK, Les Slaves, p. 91.


treba pripisati i li~nom ugledu i uticaju koji je METODIJE

kao ~ovek oko sebe {irio. Papa JOVAN je tada napisao pismoSVJATOPOLKU (bula Industriae tuae, juna 880. g.) u kojem kaèda je METODIJU priznata pravovernost, jer on u~i i sluìonako kako u~i Rimska Crkva i {est Vaseqenskih Sabora.Papa stoga preporu~uje METODIJA da pri povratku u Mo-ravsku bude primqen kao arhiepiskop sa du`nim uvaàva-wem. Ovakav, sada izmewen stav pape JOVANA prema Sv. METO-DIJU verovatno je proizlazio iz ~iwenice da se u to vremepapa bio pomirio sa Carigradskim patrijarhom FOTIJEM

(na poznatom saboru u Sv. Sofiji u Carigradu, 879–880.godine, gde su u~estvovali i papski legati),* a svakako izato {to je papa tada bio u sukobu sa Karolincima i {to jebio prite{wen od Saracena i italijanskih knezova. U ovovreme papa JOVAN je nastojao da sebi pod~ini Bugare i Dal-matince (= Humsku zemqu), pa je tim vi{e to isto èleo dapostigne preko METODIJA i u odnosu na Moravske i Panon-ske Slovene. Prema papinom pismu iz 880. godine, ako je topismo autenti~no, JOVAN VIII je tada odobrio slovensko pi-smo i jezik i slovensko bogosluèwe. A {to se ti~e SVJATO-POLKA papa je pisao: ako mu se vi{e svi|a latinski jezik,onda neka mu se i sluì po latinski.

Nesre}a je, me|utim, bila u tome {to je papa tom pri-likom, po èqi SVJATOPOLKA, posvetio u Rimu za episkopanema~kog sve{tenika VIHINGA, glavnog intriganta protivSvetog METODIJA. VIHING je hirotonisan za episkopa u Ni-tri (u Slova~koj), sa umesnom preporukom da bude pokoransvome Arhiepiskopu, ali se to ubrzo pokazalo {tetnim iza Svetog METODIJA i za Slovensku Crkvu i slovensku hri{-}ansku (= pravoslavnu) stvar u Moravskoj.

Za povratak Svetog METODIJA iz Rima u Moravsku po-stoji pretpostavka da se on vra}ao preko Dalmacije i da jetom prilikom imao veze sa tamo{wim benediktincima uDalmaciji i uop{te sa tamo{wim sve{tenstvom, po{to sezna da su se oni interesovali slovenskim bogosluèwem.Jer od ovog doba pa na daqe, tj. od vremena Svete Bra}e ivremena vizantijske uprave u Dalmaciji, kod Srba u Humskojzemqi, i Hrvata uglavnom u dalmatinskom primorju pra-ktikovalo se bogosluèwe na slovenskom jeziku. Ono se tuutvrdilo verovatno radom nekih od u~enika Svete Bra}e,posle wihovog progonstva iz Moravske, i bilo je upornobraweno od latinskih nasrtaja tokom nekoliko vekova.*

Ali, ako Sveti METODIJE nije brzo stigao u Moravsku,tamo je pre wega pohitao novohirotonisani episkop VI-HING. Stigav{i, on je odmah kod SVJATOPOLKA u Moravskojproturio vest da je papa protiv METODIJA. Pred nema~kimpak sve{tenstvom, kao geslo borbe protiv METODIJA, VIHING

je istakao METODIJEVO nepriznavawe zapadnog u~ewa o Fili-oque. METODIJE se, kao {to je i normalno, drào isto~nog(= pravoslavnog) u~ewa o isho|ewu Svetoga Duha samo od Oca(i zato wegovo slovensko @itije naziva latinsko u~ewe oFilioque „iopatorskom jeresju“, tj. jeresju koja, kao nekada-{wa jeres Monarhijanska (= Savelijeva), u~i o slivawu li~-nosti Oca i Sina, pa se tako dobija jedan „Iopator“ = „Oce-sin“, iz koga onda ishodi Sveti Duh, ~ime se u stvari pot-puno izvr}e pravilna vera u Svetu Trojicu. (Sli~no je oovome tada govorio i pisao Sv. Patrijarh FOTIJE, u~iteqSvete Bra}e.)** Uostalom, u ovo vreme izraz Filioque nije ni

* O ovom zna~ajnom Saboru videti: F. DVORNIK, Le Schisme de Photius,Paris 1950, p. 230, i na{e ~lanke: Vaseqenski sabori i ìvo predaweCrkve, i Sveti Nektarije Eginski kao istori~ar Crkve, „Bogoslovqe“1–2, 1973 i 1–2, 1975.

* Interesantno je mi{qewe o tome nedavno iznela prof. NADA KQAI](Historijska podloga hrvatskog glagolja{tva u X i XI stolje}u, Slovo 15–16,Zagreb 1965, str. 225–281). Ona dokazuje da je samo na podru~ju vizan-tijske Dalmacije mogao biti usvojen i brawen slovenski liturgijskijezik i glagoqica. U srpskoj Humskoj zemqi sa~uvano je iz toga dobaslovensko pismo na mno{tvu spomenika.

** U svom delu: O mistagogiji Svetoga Duha, PG 102, 263–391.


u samom Rimu jo{ bio unet u Simvol vere, te je prema tomeVIHING zastupao vi{e frana~ko-nema~ko mi{qewe i shva-tawe nego li rimsko. (Poznata je ~iwenica da je RimskojCrkvi Filioque nametnuto tek od strane franaka Karolina-ca.)* Na ovaj na~in, kako pravilno prime}uje F. GRIVEC, „do-datak Filioque postao je geslo borbe izme|u slovenskog i la-tinskog bogosluèwa“ u Moravskoj.**

VIHING je u Moravskoj govorio da on ima druga~ije pa-pino pismo, i wegovom takvom kazivawu mnogi su zaista ipoverovali. Zbog ovakvog VIHINGOVOG pona{awa Sveti ME-TODIJE je bio prinu|en da pi{e papi JOVANU u Rim i prote-stvuje protiv papine podr{ke VIHINGU (verovatno krajem880. godine, ali to pismo nije sa~uvano). Na to pismo papaJOVAN mu je odgovorio (marta 881. godine), umiruju}i ga dane brine i obe}avaju}i mu da }e VIHINGOVO pona{awe is-pitati. Izgleda, me|utim, da je papa JOVAN ostao samo nare~ima; u svakom slu~aju on nije bio odlu~an. Tako se SvetiSlovenski Apostol opet na{ao usamqen i bez podr{ke. Odtada on vi{e nije imao veze sa Rimom.

VIHING je u ovo vreme, izgleda, po~eo da {iri i jednudrugu vest uperenu tako|e protiv Svetog METODIJA: kako je,toboè, i sam vizantijski car protiv METODIJA. Verovatnoje mogu}e da je jedana takva vest stigla iz Moravske i dosamog vizantijskog cara VASILIJA I MAKEDONCA. Tek, on uovo vreme {aqe jedno pismo Svetom METODIJU u kojem gapoziva da do|e u Carigrad radi vi|ewa. Kao i u ranijimslu~ajevima, dok je Sveti KIRILO bio ìv, tako je i sadaSveti METODIJE bio iznad politi~kih spletki i promena

na vlasti, zato je i sada ostao lojalan prema novom vizan-tijskom caru (VASILIJE I MAKEDONAC do{ao je na vlast posleubistva cara MIHAILA III 867. godine i zbacivawa Patri-jarha FOTIJA, i ostao je na vlasti do 886. godine). On seodazove na carevo pismo, pogotovu {to su i delovi wegoveCrkve (Sirmiumske Arhiepiskopije) potpadali pod Vi-zantiju, i krene na put u Carigrad 882. godine. (Iz Morav-ske je za Carigrad mogao i}i suvozemnim putem preko Bugar-ske, ili pak kroz tada vizantijsku Dalmaciju morem doDra~a, i onda suvozemnim putem do Soluna i daqe. Nijepoznato kojim je putem Sv. METODIJE i{ao). Ve} nekolikogodina pre toga, po~ev od 877. godine, Sveti Patrijarh FO-TIJE se nalazio ponovo na Carigradskom prestolu, izmirensa carem VASILIJEM MAKEDONCEM i sa papom JOVANOM VIII(na Saboru u Svetoj Sofiji 879–880). I car VASILIJE iPatrijarh FOTIJE veoma su lepo do~ekali Svetog ApostolaSlovenskog u vizantijskoj prestonici. METODIJE im je go-vorio o svom radu i, sigurno, o dogmatskom odstupawuzapadnih klirika (o isho|ewu Svetoga Duha).* Oni su po-hvalili wegovo u~ewe i delawe, {to zna~i da su sasvimodobrili i prihvatili wegovo slovensko bogosluèwe.[tavi{e, iz qubavi prema Svetom METODIJU i slovenskombogosluèwu, a verovatno i radi daqih misionarskih ci-qeva, oni su jednoga od METODIJEVIH u~enika iz wegove prat-we, zajedno sa jednim |akonom, zadràli u Carigradu sapotrebnim slovenskim kwigama, te su ovi od tada, verova-tno u nekoj crkvi ili manastiru u Carigradu, sluìli naslovenskom jeziku.** Sve ovo, naravno, bila je velika radost

* Videti o tome nedavno iza{lu kwigu: RICHARD HAUGH, Photius and theCarolingians, Bellmont, Massachussetts 1975.

** Slovenska blagovestnika sv. Ciril in Metod, Celje 1963, 138. — U @itijuSv. KLIMENTA OHRIDSKOG, 7, stoji da je Sveti METODIJE odlu~io odCrkve VIHINGA zbog pogre{nog, jereti~kog u~ewa o isho|ewu SvetogaDuha, tj. zbog Filioque.

* Takvo je mi{qewe i solunskog profesora P. HRISTU, nav. delo, str. 8i 27. On ~ak smatra da je patrijarh FOTIJE, koji uskoro zatim pi{esvoje delo O Svetome Duhu, protiv Filioque, u stvari bio pobu|en nato od Sv. METODIJA.

** Prof. F. GRIVEC (Slovenska blagovestnika, 143), a i drugi (npr. DVORNIK,Les Slaves, 96) smatraju da je u Carigradu tada ustanovqen centar za


za Svetog METODIJA, radost {to se wegovo slovensko bogo-sluèwe sve vi{e {iri, kako iz Moravske, tako sada i izVizantije, kako me|u Moravskim Slovenima, tako i me|udrugim Slovenskim narodima koji su tek bili kr{teni odVizantije (kao {to je to bio slu~aj, na primer, sa Srbima uRa{koj, Zeti i Zahumqu (= Humskoj zemqi), kr{tenim kona~noneku godinu pre toga, a najverovatnije i sa Hrvatima u vi-zantijskoj Dalmaciji).

Iz Carigrada se Sveti METODIJE mirno vratio u svojuMoravsku, jer, koliko znamo, nikakvih smetwi niti potrebuda se „pravda“ nije tamo doìveo. (Neki istori~ari sma-traju da se ovim putovawem u Carigrad Sveti METODIJE

ustvari okrenuo od Rima Carigradu, ali }e mislimo ta~-nije biti da je Slovenski Ravnoapostol i sada ostao dosle-dan sebi i svome samostalnom apostolskom radu, u kome seoslawao i na Rimsku i na Carigradsku Crkvu, budu}u dog-matski uz ovu drugu, ali administrativno na terenu oneprve i doga|ajima upu}ivan na Rim kao centar Zapada.)

Vrativ{i se u Moravsku, Svetiteq je, kako veli wegovo@itije (glava 15), sve brige svoje poloìo na Gospoda, idaqe je nastavio svoj apostolski rad. U ovo vreme svogaìvota i rada on se posve}uje daqem prevo|ewu i dovr{ewuprevoda Svetoga Pisma i ostalih crkvenih kwiga na slo-venski jezik. Kona~no je sada dovr{io prevod svih kwigaStaroga Zaveta (osim Kwiga Makavejskih) sa gr~koga na slo-venski jezik (u @itiju se veli da je taj posao zavr{io odmarta do oktobra meseca, ta~no na praznik Sv. Dimitrija,

za{titnika Solunskog, u ~iju je ~ast Sv. METODIJE ina~enapisao i jedan Panegirik, mo`da ba{ tom prilikom). SvetiKIRILO je ranije, kao {to smo videli, bio preveo samo Psal-tir i Jevan|eqe, sa Apostolskim odeqcima i izabranim slu-`bama. Sada je Sveti METODIJE to sa u~enicima svojim upot-punio i tako Slovenima ostavio prevedeno skoro celo Sve-to Pismo i ostale potrebne bogoslu`bene i crkvene kwige.On je preveo sada i jedan Nomokanon („Zakon sudnij qudem“),tj. zbornik crkvenih pravila i dràvnih (gra|anskih) za-kona za ure|ewe verskog i narodnog ìvota kod Slovena.*

Tako|e je preveo i izvesne „kwige Svetih Otaca“, tj. najvero-vatnije neki od Ota~kih Paterika, ili svetoota~kih Beseda.

Sve ovo, kao i sav dotada{wi rad Slovenskih Apostola,u~inilo je da METODIJEV uticaj, i pored svih spletki pro-tivu wega, nije opadao me|u Slovenima u Moravskoj, pa i{ire na Zapadu. Tome je, verovatno, doprinelo i to {to je,zbog SVJATOPOLKOVOG u ovo vreme sukoba sa Nemcima, VIHING

bio prinu|en da napusti Moravsku, 882. godine ili ne{tomalo kasnije. METODIJEVA slava i ugled stigli su i do nema-~kog i zapadnog vladara KARLA III (876–887), jer nam, ne bezosnova, @itije svedo~i o po{tovawu koje je ovaj ukazivaoSlovenskom Svetitequ. Jer, Sveti METODIJE je zaista bioi ostao do kraja ìvota kao Apostol Hristov, neumornidelateq i trudbenik u Vinogradu Gospodwem, poput svetogApostola PAVLA. Zato s pravom i zavr{ava ìvotopisacwegov kwigu @itija wegovog re~ima Apostola PAVLA: „Ta-ko (on) zavr{i dobri podvig tr~awa, veru odrà, i venacpravde od Gospoda zadobi“ (2 Tim. 4, 7–8).

* O tome videti npr. S. TROICKI, Sv. Mefodiy kak slavænskiy zakonoda-telý, „Bogoslovskie trudÿ“ 2, str. 83–143. — Postoji, me|utim, mi{-qewe da je Zakon sudnij qudem bio od Metodija sa~iwen jo{ pre odla-ska u Moravsku, dok je upravqao jednom od Slavinija kod Soluna, teda to nije Nomokanon.

slovensko bogosluèwe i da su se tu okupili neki od onih u~enikaSvete Bra}e koji nisu bili po{li s wima ranije u Moravsku, a vero-vatno i novi slovenski u~enici iz Bugarske i Makedonije. Tako bise ovde pripremili mnogi gr~ki tekstovi i slovenski prevodi koji}e zatim biti preneti u Borisovu Bugarsku, ~ime }e umnogome bitiolak{an kasniji dolazak i rad u Bugarskoj i Srbiji, Zeti, Zahumquprognanih iz Moravske u~enika Svete Bra}e.


Prestavio se Sveti METODIJE 6. aprila 885. godine (uutorak Velike Nedeqe), u svojoj sedamdesetoj godini ìvo-ta, sa posledwim re~ima na usnama: „U ruke Tvoje, Gospodemoj, predajem duh svoj“ (Lk. 23, 46). Time je pokazao da je i on,kao i sveti brat mu KIRILO, celog ìvota svog jedino Go-spodu Hristu i sluìo, i radi Wega — spasewu qudi Slo-venskih. Opevan je od svojih u~enika na slovenskom, latin-skom i gr~kom jeziku, ~ime su ovi svetometodijevski sloven-ski klirici pokazali da ostaju uz isto~no shvatawe sabornevaseqenskosti Crkve Hristove, koju je me|u Slovenima os-novao i utvrdio Sveti METODIJE i brat mu Sveti KIRILO.Pogreben je Svetiteq u prestolnoj crkvi Moravskoj (aliwena lokacija do danas nije prona|ena, pa ni telo wegovo).*

@ivot i rad Svetog METODIJA bio je dosta sli~an ì-votu i radu Sv. ATANASIJA VELIKOG i drugih Svetih OtacaCrkve. Wegovo @itije, napisano od u~enika wegovih, imasli~nosti sa ìtijem Sv. ATANASIJA, osobito onako kako jeono opisano u Pohvalnom slovu koje je u ~ast Sv. ATANASIJA

napisao i odrào Sv. GRIGORIJE BOGOSLOV.Karakteristi~ne su re~i koje je, prema @itiju, Sveti

METODIJE izgovorio pred smrt svojim u~enicima: „Qubqenimoji, vi znate kako su silni i zlobni jeretici; vi znate daoni izopa~uju re~ Boìju … ̂ uvajte se od wih … Ja se nadamna vas i molim se za vas … Ne padajte duhom. Budite ~vrstiu veri. To vam zave{tava Apostol Pavle kroz moja usta.Svemogu}i Bog Otac, i od Wega predve~no ro|eni Sin, iSveti Duh Koji od Oca ishodi, neka vas uputi na svaku is-tinu (sr. Jn. 15, 26; 16, 13), i neka vas sa~uva neporo~ne.“

Predose}aju}i opasnost za svoju Slovensku Crkvu odVIHINGA i frana~ko-nema~kog klira, a nemaju}i pravu po-dr{ku Rima, Sveti METODIJE je kao svoga naslednika na ka-tedri Moravsko-panonske Arhiepiskopije nazna~io svogau~enika GORAZDA, Slovena ro|enog u Moravskoj i vaspita-noga uz Svetu Bra}u. (Izgleda da je Svetiteq ve} bio ranijehirotonisao GORAZDA za episkopa u Nitri, umesto od wegazba~enoga VIHINGA.) No ni VIHING nije mirovao, nego jeùrno oti{ao u Rim kod novog pape STEFANA V (885–891),~oveka koji je odmah ispoqio neprijateqstvo prema svetomPatrijarhu FOTIJU i daqe prema Svetom METODIJU i wego-vim u~enicima. VIHING se sam proglasio za vo|u MoravskeCrkve i, posle dogovora sa SVJATOPOLKOM, otide te bude kaotakav primqen od pape STEFANA u Rimu (oktobra 885. g.),koji lako prihvati sve wegove optu`be protiv Svetog ME-TODIJA. U pismu koje je STEFAN uputio SVJATOPOLKU (886. g.)stajalo je: „Veoma smo se za~udili kad smo ~uli da je Meto-dije drào praznoverja, a ne dobroga pou~avawa; drào sesva|e, a ne mira. Neka se izop{tewe (= ekskomunikacija) sru~ina wegovu glavu“. Papa STEFAN osu|uje i daqe „Metodijevokrivoverje“ o Svetome Duhu, kao i slovensko bogosluèweza koje se veli da je „bilo uvedeno protiv papske naredbe“.Papa je odmah poslao svoje legate da ovu wegovu osudu spro-vedu. Na ovaj na~in je slovensko bogosluèwe bilo strogozabraweno, i to pod pretwom iskqu~ewa, ekskomunikacije!GORAZDU, od METODIJA izabranim nasledniku, bilo je strogozabraweno vr{ewe slu`be dok se li~no sam ne predstavipapi, itd. (Slede}e pape iz Rima nastavile su kroz ~itavniz vekova ovakav stav prema slovenskom bogosluèwu).

Posle ovoga, usledila su i vojna nasiqa nad sloven-skim u~enicima Svetoga METODIJA i oni su, i pored svegnarodnog uvaèwa i qubavi prema wima, bili progawani,mu~eni i kona~no izgnani iz Moravske (886. g.). Nemac VI-HING postao je naslednik na METODIJEVOJ arhiepiskopskojkatedri. U~enici Slovenskog Ravnoapostola, po{to su naj-

* Obi~no se u nauci uzima da je prestolna crkva Sv. ArhiepiskopaMETODIJA bila kod Velegrada i Starog Mesta. Me|utim, ~e{ki suarheolozi u pro{lom veku otkrili ru{evine starog naseqa u seluMikul~ice, oko 45 km ju`nije od Velegrada, sa temeqima devet crkava,ve}ih i lep{ih od onih oko Velegrada, pa se pretpostavqa da je tumogao biti crkveni centar Sv. METODIJA. Me|utim, telo Sv. METO-DIJA ni tu nije prona|eno. Sr. F. GRIVEC, Slovenska blagovestnika, 147.

T E O L O G I J A I E K L I S I O L O G I J A S V E T E B R A ] E ( 2 8 1 – 2 9 3 ) 281280 R U K O V E T T R E ] A

pre bili okivani i zatvarani, mu~eni i prodavani kao rob-qe, do`ivev{i tako i oni sudbu Apostola i apostolskihU~enika, rasejali su se po „mnogoplemenom narodu Sloven-skom“, uglavnom po ju`noslovenskim zemqama (Dalmaciji,Zahumqu, Beogradu, Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji), nastavqa-ju}i da {ire zaista jevan|elsko i zato neuni{tivo delo Sve-tih U~iteqa svojih — Ravnoapostolnih METODIJA i KIRILA.*

„Ovako ja ispovedam svoju veru, zajedno sa mojim prisnimbratom Metodijem i satrudnikom u slu`bi Bo`ijoj. U tojveri je spasewe i nade`da, i wu predajemo svojim u~enicimada, ovako veruju}i, spasu se“.

Sveti Ravnoapostolni KIRIL FILOSOF:Napisanije o pravoj veri**

1977

Dodatak:

T E O L O G I J A I E K L I S I O L O G I J AS V E T E B R A ] E

Va{a Svetosti, preosve}eni oci Arhijereji, zajedno sanovoizabranim Episkopom banatskim Amfilohijem, dragabra}o i sestre.

Meni je pripala posebna ~ast da progovorim na ovomslavqu (24. maja 1985) Svetog Oca na{eg RavnoapostolnogMETODIJA SLOVENSKOG, ukratko naravno, o bogoslovqu i ekli-siologiji svete Bra}e.

Poznato je da se od pro{log veka o Sv. Bra}i dostagovori i pi{e, i osobito idu}i odavde na zapad. Vekovi supro{li u zaboravu i nebrizi Zapada o Sv. Bra}i i wihovomdelu, a onda su do{li vekovi, pro{li i na{, koji su kodRimokatolika na Zapadu probudili interes da se priseteSv. Bra}e i da od wih naprave, ni mawe ni vi{e, nego za-stupnike onih ideja koje su iz Rima istaknute u pro{lom ina{em veku, a zbog neprihvatawa kojih, oni su upravo biliranije progoweni. Ne bih govorio o ~itavoj toj upotrebi izloupotrebi Sv. Bra}e i wihovom „uklapawu“ u ideje kojesu, pre svega, bile tu|e wihovoj epohi, i zato im se pogre{nopripisuju, a koje su i za na{e vreme isuvi{e providne iprozirne.

Govori}u o wihovoj pravoj veri i i wihovom crkvenomshvatawu i pona{awu; dakle, govori}u o wihovoj teologijii wihovoj eklisiologiji. Nije lako u okvirima jednog krat-kog predavawa od dvadesetak minuta izneti sve to. S drugestrane, wihova je vera i wihovo crkveno shvatawe, dakle,— wihovo bogoslovqe i wihova eklisiologija — tako je-

* Literatura o sv. KIRILU i METODIJU zaista je ogromna. Ne misle}ida smo ovim ~lankom ni izdaleka iscrpli postavqeni nam ciq: daiznesemo {to potpunije apostolsko delo Svete Bra}e, nismo zbog togaop{irnije ni navodili literaturu, osim one za ovu svrhu najnu`nije.

** Vidi ceo prevod (prenos) sa staroslovenskog na srpskom: jerom. A.JEVTI]A u Glas Sv. Ravnoapostola Kirila i Metodija (MitropolijaZagreba~ka), br. 106–111, 1981/2.


dnostavno da se moè zaista za petnaestak, dvadeset minutaizloìti, kao {to }u i poku{ati.

Osnovno je kod Sv. Bra}e da su oni nesumwivo po bogo-slovqu svome ono {to su po imenu svome — ravnoapostolnii ravnoota~ki teolozi i eklisiolozi. U wihovom bogoslo-vqu vidi se jasno celokupno Predawe Crkve Hristove, ce-lokupna biblijska, judeo-hri{}anska, ta~nije re~eno, crk-vena tradicija. U~enici su ìve vere @ive Crkve, wenogìvog Predawa, a to zna~i prvenstveno, wenog bogosluèwai wenog blagodatnog ìvota. Vrlo je karakteristi~no da uPravoslavnom predawu, a oni su iz wega izrasli i wimeìveli i u wemu zavr{ili svoj ovozemaqski ìvot, vera jesasvim ugra|ena u bogosluèwe, i to celokupna vera, i onazapisana u Sv. Pismu i ona od Sv. Otaca izraèna i for-mulisana u Simvolu Vere i u ostalim dogmatskim teksto-vima, a to je vera koja däla, koja je ìvi ìvot.

Moglo bi se i za Sv. Bra}u re}i ono {to je rekao jedanpravoslavni bogoslov na ekumenskim susretima pre mo`dadeceniju ili dve, kada su izvesni protestantski teoloziprimetili pravoslavnima da su zapostavili Sveto Pismo:„Za ime Boìje, u sredini Pravoslavne Crkve je pravosla-vni hram sa Liturgijom, u sredini toga hrama je oltar, usredini oltara je Sv. Presto i na sredini Prestola leìJevan|eqe, i u sredini Liturgije se Sveto Jevan|eqe ~ita— {ta onda ho}ete vi{e? Kakvu ve}u ~ast Sv. Pismu dadamo nego {to smo dali?“ Tako je zaista kod Svete Bra}e.

Rasli su u bogosluèwu, u ̀ ivom Predawu vere i ̀ ivotaCrkve, gde je ugra|eno i Sveto Pismo, svo jevan|elsko na-sle|e, sva dogmatska tradicija, odnosno izraèna vera Cr-kve; ja bih ~ak rekao (po{to su bili monasi): i sav vizan-tijski ìvot u kome su rasli u Solunu i u Carigradu bio jeproèt i napojen, kao {to je to i do danas u Pravoslavqu,mona{kim ̀ ivim predawem, mona{kim bogosluèwem. Po-sebno su bili nadahnuti Psaltirom i Apostolom i Jevan-|eqem, onim dakle {to se naj~e{}e ~ita na bogosluèwu, a

zatim, odmah iza toga, bili su napojeni bogoslovqem i mud-ro{}u Svetih Otaca, i posebno, kao {to imamo posvedo~enoi zabeleèno — bogoslovqem i mudro{}i Svete TrojiceJerarahâ, i naro~ito Sv. GRIGORIJA BOGOSLOVA. Wemu je Sv.KIRILO — Sveti KONSTANTIN FILOSOF — posebno bio odani za wim je verno sledovao.

Shodno tom wihovom u~ewu i bogoslovqu kod SveteTrojice Jeraraha, oba Sveta Brata, naro~ito Sveti KIRILO,izu~io je i ostalu svetsku mudrost. Izuzetno je dobro po-znavao celu tradiciju jelinske mudrosti, gr~ke filosofije,ali u onom wenom preobraàju koji su gr~ki Sveti Ociizvr{ili, po~ev jo{ od Apostola PAVLA, tog prvog velikogOca Crkve, i onda kroz Svete Oce Kapadokijce, i naro~itokroz Trojicu Jeraraha, kod kojih je to jelinsko nasle|e pot-puno hristijanizovano. Karakteristi~no je, da samo kaoilustraciju navedemo mi{qewe Sv. KIRILA, kad je na pita-we {ta je to filosofija odgovorio: „Filosofija je poznaweboànskih i ~ove~anskih stvari, i to koliko se ~ovek moèpribliìti i upodobiti Bogu. Ona ~oveka u~i da vrlinombude po slici i prilici svoga Tvorca“. U ovom kratkomcitatu, koji se moè skoro doslovno na}i ne{to pre SveteBra}e kod Sv. JOVANA DAMASKINA, u stvari je saèta sva je-linska mudrost ali sa izraènim hri{}anskim sadràjem.Jeste filosofija poznawe boànskih i ~ove~anskoh stvari,to je rekao jo{ PLATON, ona je i priblièwe Bogu, i to suPLATON i PLOTIN govorili. Ali Sveti Oci dodaju: ~ovekapo slici Boìjoj, upodobqenoga Bogu vrlinom i blagoda}u— to je izrazito hri{}ansko shvatawe. Tako se ugra|ujejelinsko nasle|e, ali se hristijanizuje i na taj na~in i ucrk-vewuje.

Ta svetoota~ka bogomudrost, kao poznawe celokupnesvetovne mudrosti, naro~ito je izraèna u onoj poznatojmolitvi Sv. KIRILA u mladosti, kad se molio Bogu za Pre-mudrost da je dobije od Boga, poput Premudrog SOLOMONA:„Boè Otaca na{ih, Gospode milosti, Koji si sve i sva stvo-


rio Re~ju i Premudro{}u Tvojom, i Koji si stvorio ~ovekada vlada od Tebe stvorenim stvorewima, daj mi prisu{tuTi kraj Prestola Tvoga Premudrost da razumem {ta je Tebiugodno i spasem se, jer sam sluga Tvoj i sin slu{kiwe Tvoje.“Ovo je biblijski jezik, u isto vreme prepun mudrosti, tj.prave filosofije.

Obrazovawe Svete Bra}e nije ovde potrebno posebnonagla{avati. Bili su, ve} je to re~eno, u~enici SvetogaFOTIJA, nesumwivo najve}eg i najmudrijeg ~oveka onoga vre-mena, a mo`da i daleko {ire od svoga vremena. Sveti FO-TIJE je tako veliki mudrac, tako u~en ~ovek da su i do danaswegova mi{qewa i sudovi, izraèni u wegovoj Biblioteci(= Miriovivlos) o celokupnom klasi~nom jelinskom nasle|ui celokupnoj hri{}anskoj literaturi do wega, takore}i ne-dostignuta, u svakom slu~aju neprevazi|ena. Mimo toga, mi-mo sjajne klasi~ne erudicije, filolo{ke i filosofske, FO-TIJE je izuzetno veliki bogoslov, i za àqewe je {to jo{nemamo dovoqno radova posve}enih wemu i wegovom bogo-slovqu. Izne}emo u nastavku, makar i ukratko, koliki jezna~aj Svetog FOTIJA za teologiju Svete Bra}e.

Bogoslovqe Svete Bra}e je svo u znaku osnovne i celosnehri{}anske tradicije — Svetoga Predawa, a ono je svo uznaku Otkrivewa @ivoga Boga, javqenoga u Trojici, u Bo-ànskom Domostroju spasewa u Hristu. Bog se javqa kaoìva Li~nost, biblijski Bog Koji se ve} na po~etku javiostvarala~kim aktom pri stvarawu sveta i posebno ~oveka,dav{i mu troji~ni pe~at, u troji~nom dogovarawu i save-tovawu: „Da na~inimo ~oveka, da stvorimo ~oveka po likuna{em“ (1 Mojs. 1, 27). Taj Bog se javio kroz istoriju spasewa,u realnoj istoriji realnog naroda Izraiqskog u StaromZavetu, i realnog, jo{ realnije prisutnog Hri{}anskog na-roda u Novome Zavetu. Drugim re~ima, teologija Svete Bra-}e je teologija @ivoga biblijskoga Boga i Wegovog däla iWegovog saveza ili zaveta sa rodom qudskim.

Ovo {to ovde govorim mogu doslovno dokumentovatiiz @itija Svete Bra}e, naro~ito s po~etka @itija Sv. ME-TODIJA i Sv. KONSTANTINA. Tamo je jasno re~eno da Bog mi-lostivi i ~ovekoqubivi, [tedri, Koji o~ekuje pokajawe ispasewe ~oveka, èli da se svi qudi spasu i do|u u poznaweIstine, taj Bog nije napustio ~oveka kad je ~ovek odstupiood Boga, nego je u rodu qudskom u svakom dobu i perioduvremena istorije slao Svoju mnogorazli~nu blagodat (da-kle: sli~no uvodu u Poslanicu Jevrejima 1, 1), i tako je krozPatrijarhe, Praoce, Proroke, Apostole, Mu~enike, Sve-titeqe i U~iteqe rukovodio rod qudski, a naro~ito krozSina Svoga Jedinorodnoga (Jevr. 1, 1).

U po~etku METODIJEVOG @itija ovo biblijsko predawese jo{ daqe razvija i dovodi do same Svete Bra}e, koji su una{em narodu i pokolewu podignuti od Boga kao u~iteqii rukovoditeqi, naslednici Svetih Apostola i SvetihOtaca, da kroz wih Bog ostvaruje na{e spasewe i gradi Cr-kvu Svoju.

To bogoslovqe, tj. vera Svete Bra}e u Boga @ivoga iIstinitoga, Tvorca neba i zemqe, i posebno ~oveka, sa po-sebnom ~a{}u obdarenoga, i ìvo u~e{}e toga Boga u isto-riji sveta i ~oveka, jeste ona osnovna biblijska, judeo-hri{-}anska crkvena perspektiva u teologiji. U wihovo doba naZapadu, pa ponegde i u samoj Vizantiji, teologija po~iweda biva sholasti~ka, tj. {kolska, da biva sistematizovanau sistem ideja, gde Bog postaje princip kojim se tuma~i svet,ili realnost, i tako se zaboravqa da je to @ivi, Li~ni,biblijski Bog, Onaj sa Kojim se JAKOV rvao, Onaj Koji sejavio u Hristu, Koga je Hristos kao Jedinorodni Sin ot-krio i objavio u svetu (Jn. 1, 17–18), Koga Duh Sveti posve-do~uje i za Koga stradaju Mu~enici, Koga svedo~e Svetite-qi, i za Koga ̀ ive svi istinski hri{}ani. To je Bog Trojica— u zajednici sa narodom Svojim, dakle: Bog u Crkvi. Tonije samo Bog Tvorac sveta, Bog princip bi}a, Uzro~niksvega, itd., nego je to @ivi i Istiniti Bog u Trojici, javqen


u svetu i u Crkvi, kao ̀ ivoj slici Svojoj projavqen, u Crkvikao zajednici qudi po slici Boìjoj, koji se okupqaju nasabor Svete Trojice, onako kako je to u~iteq Svete Bra}e,Sveti FOTIJE, i rekao. Ovaj izraz kod svete Bra}e nije do-slovno prisutan, ali u ~itavoj wihovoj teologiji leì upozadini ta misao, misao Sv. FOTIJA iz Besede (20. omilija)posve}ene Prvom Vaseqenskom saboru. Ta biblijsko-sveto-ota~ka istina da je Sveta Trojica, na Svome Predve~nomSavetu, „scrkviv{i se kao Savet“, kao Sabor, „odlu~ila dastvori svet“ kao sliku Svoju, kao novi Sabor i novi Savez,tj. Zajednicu qudi stvorenih po slici Zajednice Svete Tro-jice, od Kojih svako Lice, svaka Ipostas — Otac, Sin iDuh Sveti — jeste potpuni Bog i u isto vreme imaju jednoBoànstvo, jednu Boànsku Prirodu u potpunoj zajednicii me|usobnome Jedinstvu, pa je tako opet Jedan hri{}anskiBog. Ta istina je prava vera i pravo bogoslovqe Svete Bra}ei ~itavog Pravoslavqa.

Ovu i ovakvu veru u Svetu Trojicu propovedaju i sve-do~e Sveta Bra}a, a naro~ito je detaqno izlaè Sveti KI-RILO u svom poznatom Izloèwu o pravoj veri. Ovo delo,kao {to znate, osporavano je od izvesnih, najpre ruskih (upro{lom veku) a zatim pogotovu latinskih nau~nika, jerim ne odgovara zato {to je izrazito pravoslavno, izrazitoprotiv nova~ewa u veri, kao {to je latinsko nova~ewe Fili-oque. Me|utim, zasluga je ostalih ruskih pravoslavnih na-u~nika i bra}e Bugara, Grka, pa i nas Srba, da smo pokazalida je ovo Izloèwe o pravoj veri Svetog KIRILA wegovo au-tenti~no delo, jer se u mnogim momentima poklapa sa wi-hova dva @itija, KIRILOVIM i METODIJEVIM, koja su napi-sana pod uticajem same Bra}e, jer su ~esto puta ~itavi pasusidoslovno wihovi, a pisali su ih sigurno wihovi sveti u~e-nici. U tom, dakle, Izloèwu, Sv. KIRILO op{irno izlaèsvoju i svoga Brata veru pravoslavnu. On tako isto i zavr-{ava to svoje Ispovedawe vere, koje predstavqa jedno epi-skopsko ispovedawe vere.

Izlaè najpre svoju veru u Svetu Trojicu. To je prvi iglavni momenat ovog Ispovedawa, u kojem imamo Svetu Tro-jicu povezanu sa istorijom spasewa, sa istorijom Crkve, saìvom realno{}u saveza ili zaveta Boga i Boìjeg naroda.U Starom Zavetu to je Izraiq, u Novom Zavetu to je NoviIzraiq — Crkva. Drugi momenat i druga ta~ka koja dopu-wuje wihovu veru, wihovo bogoslovqe, jeste Tajna Ovaplo-}ewa: izlagawe vere kako se Jedan od Svete Trojice ovaplo-tio i postao ~ovek ostav{i Bog, i kako je Telo Svoje —Crkvu — ispunio Svojim Boànstvom i Svojim ~ove~an-stvom, i mi se sada spasavamo kao ~lanovi tog Bogo~ove~an-skog Tela Hristovog. Wihova, dakle, eklisiologija, to jestnauka o Crkvi (= crkvoslovqe), tu je potpuno verna eklisiolo-giji Sv. Apostola PAVLA, iako nije tako op{irno izloèna,ona je tako|e verna i eklisiologiji Svetih Otaca, posebnoeklisiologiji Svetog FOTIJA, wihovog u~iteqa. Po toj ek-lisiologiji: Crkva je slika Svete Trojice, zajednica Bogai Wegovog naroda; Crkva je Telo Hristovo, zajednica DuhaSvetoga. Sve pak to konkretno je izraèno i projavqenokao narod Boìji okupqen na Liturgiji da se pri~e{}ujeTelom Hristovim, i da sam oformquje, projavquje i ispo-qava sebe kao to saborno Crkveno Telo, vidqivo istorijskoTelo Hristovo.

Zato su Sveta Bra}a tako insistirala — i na to trebaposebno skrenuti pa`wu u na{e vreme — na potrebi punogbogoslu`benog ìvota svakog naroda, kr{tenoga i u~la-wenoga u Crkvu Hristovu. To je podloga one wihove borbeza narodni — slovenski jezik u bogosluèwu. To nije bio uprvom redu nacionalni ili kulturni elemenat, kako obi-~no neki istori~ari (svejedno kojih tendencija, isto~nihili zapadnih) nagla{avaju. Malo je to. Za Svetu Bra}u jebilo glavno da se bore da svaka crkvena zajednica, u svakomnarodu, zaìvi punim ìvotom, jer je svaka Telo Hristovoi koinwn…a = zajednica Duha Svetoga. Bez tog punog ̀ ivqewanema pune vere, izraàja pune vere, nema slovesne slu`beBogu.


I sad, u produètku, da kaèmo: za{to se onda SvetaBra}a bore za samostalnu Crkvu na terenu Moravske i Pa-nonije? Da bi pripadali Carigradu a ne Rimu, ili obratno:da bi pripadali Rimu a ne Carigradu? Ne. Naprotiv, onise bore za taj pokr{teni narod da bude Narod Boìji (=Crkva). A bio je to pokr{ten narod (nisu oni pokrstilimoravske Slovene), ali ti Sloveni nisu potpuno doìveliJevan|eqe, nije Jevan|eqe postalo telo i krv wihova, nijeim bilo ̀ iva vera, nisu se bili jo{ ocrkvili (= ocrkvenili),ohristovili, nisu bili oliturgisani doti~ni Sloveni uMoravskoj i posle u Panoniji, taj „mnogoplemeni Sloven-ski narod“, kako stoji u @itiju. Zato oni unose u wega ̀ ivicrkveni ìvot i narodno slovesno bogosluèwe na svomejeziku, a taj ìvot se sav sabira oko Svete Liturgije. Tajcrkveni ìvot ne ide mimo kanonskog poretka Crkve, zatose oni bore za kanonski poredak, te idu da dobiju redovnonormalno kanonsko rukopoloèwe za sve{tenike i episko-pe. Po jednima, Sveta Bra}a kre}u u Carigrad, pa ih naputu za Rim u Veneciji poziva Rimski episkop — papa, ioni zato skre}u u Rim, jer su bili na terenu jurisdikcijeRimske Patrijar{ije. A Crkva je tada na Istoku i Zapadubila jedna i nepodeqena. Po drugima, oni od po~etka idupravo u Rim. To nije toliko bitno. Jer, Crkva je tada bilajedna, i oni idu da dobiju redovno, kanonsko rukopoloèwe.

Za eklisiolo{ko shvatawe i saznawe Svete Bra}e, zawihovo poimawe Crkve, za wihovu Eklisiologiju, rukopo-loèwe nije neko li~no svojstvo ili privatna svojina ta-da{weg patrijarha FOTIJA u Carigradu, ili pape NIKOLE uRimu, nego je to dar Duha Svetoga Crkvi Boìjoj, kroz FO-TIJA ili kroz NIKOLU. U momentu kada se to rukopoloèwepreda, ono vi{e nije svojina FOTIJEVA ili pape NIKOLE,ili svejedno koga na ovome svetu, da on ima vlast nad wim,ili da je to sredstvo pod~iwavawa ili supremacije. Crkvapostaje puna Crkva ~im dobija svog kanonski rukopoloè-nog pravovernog Episkopa.

Ovo jo{ ne zna~i da Sv. Bra}a ru{e postoje}i crkvenikanonski poredak, recimo: organizacioni i administrativ-ni poredak — vrati}u se jo{ na to —, ali je vrlo va`no da,dobiv{i hirotoniju, bilo iz Rima ili Carigrada, oni timene smatraju da nekome pripadaju ili potpadaju, tj. da su pod-~iweni, da su mawi, zato {to podleù jednom ili drugomEpiskopu, tj. Rimskom ili Carigradskom Patrijarhu. Nepodleù, u stvari, wima nego blagodati Duha Svetoga kojase izliva preko toga kanonskog Episkopa koji ih rukopo-laè. Oni postaju wima sabra}a i sasluìteqi u Hristu.To je bilo wihovo saznawe i ose}awe Crkve u Hristu, i tomoèmo zakqu~iti iz wihovih re~i, naro~ito iz zavr{nihmolitava Sv. KONSTANTINA u Rimu (kako ih donosi @itije):

„Gospode Boè moj, Koji si stvorio sve an|elske bestelesnesile, i nebo i zemqu (…) i koji si stvorio ~oveka i svu tvar(…) poslu{aj molitvu moju i sa~uvaj verno stado Tvoje ŠneFOTIJEVO ni NIKOLAJEVO, papino ili patrijarhovo¹, kojemusi pristavio mene, smirenog i nepotrebnog i nedostojnog slu-gu Tvoga; i izbavi to stado od bezbo`ne i paganske zlobe onihkoji hule na Tebe, i od pagube trojezi~ne jeresi. Uzrasti CrkvuTvoju mno{tvom vernih, sve ih u jednodu{nosti sjediwuj; u~i-ni izabrane qude Tvoje Šdakle: Crkvu, jer Crkva je to — iza-brani narod Boìji¹ da budu jednomisleni u istinitoj veri,i u pravom ispovedawu; i udahni u srca wihova Re~ TvogaUsinovqewa Šako ovde Re~, slovenski Slovo, shvatimo bukval-no, tj. ako se ovaj izraz odnosi na Hrista kao Slovo Boìje,onda je to molitva da se Hristos useli u srca ovih vernih (sr.Ef. 3, 14–20), dakle, ove Crkve Boìje u Moravskoj, i da svioni budu zaista sinovi Boìji¹. Jer je Tvoj dar — nastavqaSveti KIRILO — {to si nas nedostojne udostojio da propo-vedamo Jevan|eqe Tvoje. I ono {to si meni dao, ja sada Tebikao Tvoje predajem.“ (Ovo je skoro kao liturgijski vozglas:„Tvoje od Tvojih, Tebi prinosimo za sve i za sva“.)

Skoro je istovetna i zavr{na molitva Svetog METODIJA

wegovim u~enicima, a to je wegova re~ upu}ena im na samrti(opet prema @itiju):


„Qubqeni moji, znate kako su silni i zlobni jeretici, znatekako izopa~uju Re~ Boìju; ~uvajte se od wih. Ja se nadam navas i molim se Bogu za vas, ne klonite duhom, budite ~vrsti uveri, to vam zapoveda Apostol Pavle kroz moja usta Šon seose}a naslednikom Apostola PAVLA i u ime wegovo im govori,dakle, ose}a se naslednikom Hristovim a ne „delegatom“papinim¹. Svemogu}i Bog Otac i od Wega predve~no ro|eniSin, i Duh Sveti, Koji od Oca ishodi, neka vas uputi u svakuistinu Šre~ iz JOVANOVOG Jevan|eqa 15, 20, dakle, iz opro{tajnere~i Hristove Apostolima¹, i neka vas sa~uva neporo~ne.“

Ovo saznawe crkvene puno}e jeste ono {to dominirakod Svete Bra}e, i prema tome oni su zaista ravnoapostolni,jer presa|uju puno}u Apostolske Crkve Hristove u svoj na-rod, ~ime se ta Crkva izjedna~uje sa svima ostalima Cr-kvama Boìjim po svetu. To pokazuje i wihovo pona{awekad Sveti METODIJE ide u Rim, ili ide u Carigrad, ali onose}a da je Episkop Crkve koju mu je Bog poverio, gde ga jeBog poslao i postavio, u Moravskoj i u Panoniji; i pona{ase tako da do mu~eni{tva ispoveda i odstojava to. Odstoja-va ne neku danas shva}enu autokefaliju (gde je autokefalijashva}ena tako da samo budemo nacionalno objediweni, ilida „branimo svoja prava“, kao {to se to po nekad prenagla-{ava za navodnu borbu Sv. SAVE da „o~uva Srpstvo od Grka“,{to su izmislili na{i istori~ari, i to nije smisao pravecrkvene autokefalije), ve} pravu crkvenu autokefaliju kojapuno}om blagodati, da kaèmo: punim plu}ima crkvenogbi}a, vodi i spasava jedan narod kao Crkvu, bez ikakve smet-we i ograni~ewa, i da Crkva svakog mesta ima svoje Episko-pe i svoju narodnu Liturgiju, da se na svakom mestu prinosi@rtva Gospodwa, kako je ve} Prorocima od Boga obe}ano(Malah. 4, 11) i kod Apostola u Novom Zavetu ostvareno, teda svaka Crkva bude puna — katoli~anska — Crkva (po re-~ima Sv. IGWATIJA BOGONOSCA); da postane ono {to u Pra-voslavqu kaèmo: zaista sestrinska Crkva u zajednici —kinoniji — Crkava Boìjih po vaseqeni. To je osnova Ek-lisiologije Svete Bra}e. Tako postavqeni, oni po{tuju ka-

nonski poredak Crkve. Ako su na terenu Carigradske Pa-trijar{ije, radi reda i poretka u Crkvi, oni po{tuju tajorganizacioni poredak, a ako su na terenu Rimske Patri-jar{ije, oni tako|e po{tuju tu jurisdijciju, ali smatrajuda kanonski i administrativni poredak, postoje}i rang iprvenstvo ~asti, ne povre|uju apostolsko-svetoota~ki, epi-skopalni, liturgijski, Evharistijski karakter puno}e svakeCrkve Boìje u Hristu i Duhu Svetome. Jer u momentu kadse taj poredak povredi onda se puno}a svake lokalne Crkvedovodi u pitawe, ali isto tako, ako bi, npr. taj kanonskiporedak povredio ili gazio puno}u svake Crkve, onda onprestaje da vaì. U tom slu~aju i svaki je pravoslavni Epi-skop pozvan da taj i takav anticrkveni poredak (kakav jeposle i nastao sa uzdizawem papstva) odbaci, jer je nasiqenad ìvim bi}em i blagodatnom puno}om Crkve.

Samo blagodatna puno}a lokalne Crkve, episkopalnoorganizovane, to je su{tina bi}a Crkve, ja bih rekao: to jevi{e nego dogmatska struktura Crkve, to je neizmewiva ek-lisiolo{ka, Evharistijska struktura Crkve, i ona je neo-tu|iva, ve~na i nepomenqiva. Me|utim, kada postoji ta bit-na, blagodatno-kanonska struktura, ta unutra{wa Svetodu-hovska gra|a (= gra|evina) ili takvo Hristovo telo (= orga-nizam) samog bi}a i ̀ ivota Crkve Boìje, onda je normalani potreban i spoqa{wi kanonski poredak. Zato i kaè Apo-stol PAVLE u Prvoj Poslanici Korin}anima (u kontekstu cr-kveno-evharistijskom: 14, 27) „Sve neka biva eÙschmÒnwj kaèkat£ t£xin = blago~ino i po poretku“. To isto govore i SvetiKanoni.

U vreme Svete Bra}e bila je Jedna i jedinstvena Crkvai na Istoku i na Zapadu, i u woj je postojao i postoji izvesniustaqeni kanonski poredak, rang po ~asti, postoje izvesnicentri, kakvi su bili Rim i Carigrad, i Sveta Bra}a topo{tuju, kao {to i danas Pravoslavne Crkve po{tuju svojkanonski poredak, svoje diptihe u kojima je zasvedo~en po-redak ~asti, ali taj poredak ne povre|uje bi}e i puno}u nije-


dne Crkve, upravo ono za{ta su se Sveta Bra}a i borila: nepovre|uje pravu veru i puno}u crkvenog ìvota i crkveneblagodati svake lokalne, katoli~anske (= svecele, saborne) Cr-kve Boìje.

Zato je Eklisiologija Svete Bra}e izrazito Pravosla-vna eklisiologija. Naàlost, oni su zato tako i bili pro-gawani od tada naviru}ih tendencija jedne druge i druga-~ije eklisiologije, koja je u ono vreme ve} bila po~ela naZapadu, a uskoro je i preovladala u Rimskom Patrijarhatusa poznatom reformom klinskom i papskom, zapo~etom odGRIGORIJA HILDEBRANDA (11. vek), a pre wega je jo{ papa NI-KOLA I, u vreme Sv. Bra}e, pod uticajem Franaka, po~eo {i-riti papske pretenzije. Tu su Franci, tj. Germani sa seve-ra, naneli Latinima zlu uslugu; frana~ki duh je nadvladaou Rimu i nema~ki duh je porobio Latine. Stari hri{}aniLatini nisu bili ba{ takvoga duha, i stara Latinska Pa-trijar{ija jo{ je bila Pravoslavna, bez obzira na mawerazlike u obi~ajima i praksi. Naàlost, u vreme Sv. FOTIJA

i Sv. Bra}e po~eo je i u Rimu da se name}e frana~ki duh imentalitet, a neke pape su bili Germani, pa su i RimskuCrkvu pogermanili, re~eno jezikom nacionalnim, i Rim jepodlegao tim tu|im uticajima, i ~ak prihvatio izmenu vereu Simvolu. Se}ate se pape LAVA III (795–816), da se on uspro-tivio i dugo odupirao uvo|ewu Filioque u Simvol,* a to je bilood Franaka nametano, dok nije nema~ki uticaj preovladaoi onda je Filioque nasilno uvedeno, pa je potom postalo no-votvoreni dogmat vere, a dotle ga nije bilo ni za samu latin-sku, Rimsku Crkvu. Sveta Bra}a su bila i delala upravo utoj prelomnoj epohi, i poku{ali su da drevnom apostolskomverom i ìvim predawem Crkve zaustave frana~ko nova~e-

we i izvitoperewe u veri i poretku Crkve, i zato su biligoweni i na kraju proterani iz Moravske i Panonije. Wi-hovi u~enici su tada do{li nama, Ju`nim Slovenima, kao{to je dobro poznato. Tada smo i mi Srbi kona~no pokr{teni.

Hteo bih da zavr{im ovo predavawe slede}im zakqu~-kom: da teologija i eklisiologija Svete Bra}e jeste izrazitopravoslavna, apostolska, svetoota~ka vera i praksa drevnenepodeqene Crkve. Moèmo ~ak da kaèmo da je to bilavizantijska vera i praksa Isto~ne Crkve. Svetu Bra}u jepravoslavna Vizantija rodila, i odgajila, i poslala mirnedu{e da i druge narode prepora|aju u Hristu, i osposobqa-vaju za punu Crkvu, — ne za malu decu i nedono{~ad, nedo-raslu i nezrelu, kako }e Rim, naàlost, raditi i do danassmatrati: da samo Rim ima zrelost i puno}u Crkve, — negoza bra}u ravnu sebi, u zajednici sve bra}e Hristove. Jer jeHristos hteo da nas sve sa Sobom izjedna~i, i ko onda imapravo da neke drì kao nedono{~ad, kao nedorasle? Zatosu Sveta Bra}a bila oslobo|ena uskih qudskih shvatawa,bilo da su ona poticala iz Carigrada ili iz Rima. Apoznato je istorijski da su takve uskosti mawe poticale izCarigrada, jer je Vizantija bila itekako vaseqenska, sabor-na, ~ega smo dokaz mi pravoslavni Sloveni, koji smo izVizantije kr{teni i izrasli, i Crkvom Hristovom doraslida joj budemo bra}a i sestre, da na{e lokalne episkopalneCrkve budu sestrinske Pravoslavne Crkve u zajednici iop{tewu Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Boìjeu Hristu, od Oca Ro|enome i radi nas Ovaplo}enome, i uDuhu Svetome, od Oca Ishode}em i u Crkvi obitavaju}em.

Tako je bogoslovqe i crkvoslovqe Svete Bra}e bilo, iostalo nama u nasle|e, kao Pravoslavno, Apostolsko-sveto-ota~ko ìvo Predawe Vere, tj. Istine i prakse Crkve Hri-stove.

1985* Papa LAV III (795–816) dao je da se na 2 srebrne plo~e ispi{e Simvol

vere, bez Filioque, i istakne u Hramu Sv. Petra u Rimu, sa dodatimwegovim re~ima: „Ja, Lav, postavih ovo iz qubavi i radi odràvawaPravoslavne vere“.

T… ™stin ¥nqrwpo , Ótij … „ ESARIJA brata mu K SVETI...

Documents

Transcript of T… ™stin ¥nqrwpo , Ótij … „ ESARIJA brata mu K SVETI...