Svetozar Livada Stradanja i Nadanja

5/26/2018 Svetozar Livada Stradanja i Nadanja

1/117

Svetozar Livada

STRADANJA I NADANJA

Knjiga naglaava da je pitanje Srba u Hrvatskoj pitanje Hrvatske i njezine demokratinosti. Knjiga je posveena Milanu Levaru, zatienomhakom svjedoku, inae Hrvatu iz Gospia, koji je vlastiti ivot rtvovao da bi svjedoio o likvidaciji Srba u Gospiu. Kultura kritikog miljenja

jednu mudrost uvijek izdvaja: ono to bi moglo biti mnogo je vrednije od onoga to jeste

Stradanja i nadanja - sadraj

Predgovor PRVO POGLAVLJE: PRIRODA RATA U BIVOJ SFRJ I NJEGOVO RAZRJEENJE 1. Nunost problematizacije graanske strane rata

o 1.1. Rezime (bijedna bilanca)

2. Samoskrivljena nezrelost elite vlasti u korist povijesne nesree vlastitih naroda

3. Vojno-redarstvena akcija Oluja

o 3.1. rtve akcije Oluja na srpskoj strani

4. Bilanca rata na primjeru podruja Korduna

o 4.1. Srpske rtve rata i poraa na podruju Hrvatske i bive RSK u per iodu 1990 1998. godineo 4.2. Spisak poginulih i nestalih, roenih ili stradalih na Kordunu u ratu 1991-1995. i porau (1996)o 4.3. Pogovor

5. Vlast i crkva u Hrvatskoj

6. Institucionalno organiziranje izmirenja (idejna skica projekta)o 6.1. Uvodo 6.2. Institucionalno izmirenja

o 6.3. Prilog: Korespondencija sa ECPD 7. Krivnja i odgovornost 8. Mrnjom do negacije

DRUGO POGLAVLJE: POVIJESNI TRENUTAK OPSTOJNOSTI SRPSKOG ETNIKUMA U REPUBLICI HRVATSKOJ 1. Osvrt na aktualno stanje srpskog etnikuma u Republici Hrvatskoj

2. Pregled osnovnih problema srpskog etnikuma u Republici Hrvatskoj 3. Problemi obeteenja prognanih i izbjeglih Srba iz Hrvatske 4. Problem oduzetog stanarskog prava izbjeglih Srba iz Republike Hrvatske

5. Protuustavne i nezakonite promjene Izbornog zakona Republike Hrvatske

6. Zadravanje i zatita naslijea prognanih Srba

7. Reagiranje na peticiju Udruenja izbjeglica u Republici Hrvatskoj

o 7.1. Mali esej o izbjeglicama

8. Odgovornost matine drave za opstojnost srpskog etnikuma u Republici Hrvatskoj

9. Stanje i mjere sanacije pravoslavnih grobalja u Republici Hrvatskoj

o 9.1. Provjera projekta istraivanja

o 9.2. Pismo Gornjokarlovakom vladianstvu u Karlovcu

TREE POGLAVLJE: CRTICA IZ POVIJESTI SRPSKE ZAJEDNICE U HRVATSKOJ 1. Povijesni znaaj i uloga Matijevieve humanitarne zaklade "Privrednik"

o 1.1. O osnivanju i nastanku "Privrednika"

o 1.2. Znaaj "Privrednika" za na drutveni razvojo 1.3. Nekoliko zakljunih napomenao 1.4. Historijsko socioloki rezime

ETVRTO POGLAVLJE: IN MEMORIAM VELIKANIMA SVOJEGA POZIVA 1. Filozof Milan Kangrga (1923-2008)

o 1.1. Kratka biografija

o 1.2. Prolegomena za selektivnu bibliografiju Milana Kangrge

o 1.3. Selektivna bibliografija 2. Ruralni sociolog Stipe uvar (1936-2004)o 2.1. Hommage Stipi

o 2.2. Prilozi za bibliografiju prof. dr. Stipe uvara

3. Velikan znanosti ekonomista Branko Horvat (1928-2003)

o 3.1. O liku i djelu Branka Horvata

o 3.2. Najznaajniji radovi Branka Horvata 4. Agrarni ekonomist i ruralni sociolog Petar Markovi (19232010) o 4.1. O liku i djelu Petra Markoviao 4.2. Bibliografija
http://www.jadovno.com/predgovor-580.htmlhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.htmlhttp://www.jadovno.com/1-nuznost-problematizacije-gradjanske-strane-rata.htmlhttp://www.jadovno.com/1-nuznost-problematizacije-gradjanske-strane-rata.htmlhttp://www.jadovno.com/1-nuznost-problematizacije-gradjanske-strane-rata.htmlhttp://www.jadovno.com/1-nuznost-problematizacije-gradjanske-strane-rata.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-rezime-bijedna-bilanca.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-rezime-bijedna-bilanca.htmlhttp://www.jadovno.com/2-samoskrivljena-nezrelost-elite-vlasti-u-korist-povijesne-nesrece-vlastitih-naroda.htmlhttp://www.jadovno.com/2-samoskrivljena-nezrelost-elite-vlasti-u-korist-povijesne-nesrece-vlastitih-naroda.htmlhttp://www.jadovno.com/3-vojno-redarstvena-akcija-oluja.htmlhttp://www.jadovno.com/3-vojno-redarstvena-akcija-oluja.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-zrtve-akcije-oluja-na-srpskoj-strani.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-zrtve-akcije-oluja-na-srpskoj-strani.htmlhttp://www.jadovno.com/4-bilanca-rata-na-primjeru-podrucja-korduna.htmlhttp://www.jadovno.com/4-bilanca-rata-na-primjeru-podrucja-korduna.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-rsk-u-periodu-1990-1998-godine.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-rsk-u-periodu-1990-1998-godine.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-rsk-u-periodu-1990-1998-godine.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-spisak-poginulih-i-nestalih-rodjenih-ili-stradalih-na-kordunu-u-ratu-1991-1995-i-poracu-1996.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-spisak-poginulih-i-nestalih-rodjenih-ili-stradalih-na-kordunu-u-ratu-1991-1995-i-poracu-1996.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-spisak-poginulih-i-nestalih-rodjenih-ili-stradalih-na-kordunu-u-ratu-1991-1995-i-poracu-1996.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-spisak-poginulih-i-nestalih-rodjenih-ili-stradalih-na-kordunu-u-ratu-1991-1995-i-poracu-1996.htmlhttp://www.jadovno.com/4-3-pogovor.htmlhttp://www.jadovno.com/4-3-pogovor.htmlhttp://www.jadovno.com/5-vlast-i-crkva-u-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/5-vlast-i-crkva-u-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-uvod.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-uvod.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-uvod.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-uvod.htmlhttp://www.jadovno.com/6-2-institucionalno-izmirenja.htmlhttp://www.jadovno.com/6-2-institucionalno-izmirenja.htmlhttp://www.jadovno.com/6-3-prilog-korespondencija-sa-ecpd.htmlhttp://www.jadovno.com/6-3-prilog-korespondencija-sa-ecpd.htmlhttp://www.jadovno.com/7-krivnja-i-odgovornost.htmlhttp://www.jadovno.com/7-krivnja-i-odgovornost.htmlhttp://www.jadovno.com/8-mrznjom-do-negacije.htmlhttp://www.jadovno.com/8-mrznjom-do-negacije.htmlhttp://www.jadovno.com/1-osvrt-na-aktualno-stanje-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-osvrt-na-aktualno-stanje-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-osvrt-na-aktualno-stanje-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-osvrt-na-aktualno-stanje-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/2-pregled-osnovnih-problema-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/2-pregled-osnovnih-problema-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/3-problemi-obestecenja-prognanih-i-izbjeglih-srba-iz-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/3-problemi-obestecenja-prognanih-i-izbjeglih-srba-iz-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/3-problemi-obestecenja-prognanih-i-izbjeglih-srba-iz-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/4-problem-oduzetog-stanarskog-prava-izbjeglih-srba-iz-republike-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/4-problem-oduzetog-stanarskog-prava-izbjeglih-srba-iz-republike-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/5-protuustavne-i-nezakonite-promjene-izbornog-zakona-republike-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/5-protuustavne-i-nezakonite-promjene-izbornog-zakona-republike-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/6-zadrzavanje-i-zastita-naslijedja-prognanih-srba.htmlhttp://www.jadovno.com/6-zadrzavanje-i-zastita-naslijedja-prognanih-srba.htmlhttp://www.jadovno.com/6-zadrzavanje-i-zastita-naslijedja-prognanih-srba.htmlhttp://www.jadovno.com/7-reagiranje-na-peticiju-udruzenja-izbjeglica-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/7-reagiranje-na-peticiju-udruzenja-izbjeglica-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/7-reagiranje-na-peticiju-udruzenja-izbjeglica-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/7-1-mali-esej-o-izbjeglicama.htmlhttp://www.jadovno.com/7-1-mali-esej-o-izbjeglicama.htmlhttp://www.jadovno.com/8-odgovornost-maticne-drzave-za-opstojnost-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/8-odgovornost-maticne-drzave-za-opstojnost-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/8-odgovornost-maticne-drzave-za-opstojnost-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/9-stanje-i-mjere-sanacije-pravoslavnih-grobalja-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/9-stanje-i-mjere-sanacije-pravoslavnih-grobalja-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/9-1-provjera-projekta-istrazivanja.htmlhttp://www.jadovno.com/9-1-provjera-projekta-istrazivanja.htmlhttp://www.jadovno.com/9-2-pismo-gornjokarlovackom-vladicanstvu-u-karlovcu.htmlhttp://www.jadovno.com/9-2-pismo-gornjokarlovackom-vladicanstvu-u-karlovcu.htmlhttp://www.jadovno.com/1-povijesni-znacaj-i-uloga-matijeviceve-humanitarne-zaklade-privrednik.htmlhttp://www.jadovno.com/1-povijesni-znacaj-i-uloga-matijeviceve-humanitarne-zaklade-privrednik.htmlhttp://www.jadovno.com/1-povijesni-znacaj-i-uloga-matijeviceve-humanitarne-zaklade-privrednik.htmlhttp://www.jadovno.com/1-povijesni-znacaj-i-uloga-matijeviceve-humanitarne-zaklade-privrednik.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-o-osnivanju-i-nastanku-privrednika.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-o-osnivanju-i-nastanku-privrednika.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-znacaj-privrednika-za-nas-drustveni-razvoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-znacaj-privrednika-za-nas-drustveni-razvoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-nekoliko-zakljucnih-napomena.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-nekoliko-zakljucnih-napomena.htmlhttp://www.jadovno.com/1-4-historijsko-socioloski-rezime.htmlhttp://www.jadovno.com/1-4-historijsko-socioloski-rezime.htmlhttp://www.jadovno.com/1-filozof-milan-kangrga-1923-2008.htmlhttp://www.jadovno.com/1-filozof-milan-kangrga-1923-2008.htmlhttp://www.jadovno.com/1-filozof-milan-kangrga-1923-2008.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-kratka-biografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-kratka-biografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-kratka-biografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-kratka-biografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-prolegomena-za-selektivnu-bibliografiju-milana-kangrge.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-prolegomena-za-selektivnu-bibliografiju-milana-kangrge.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-selektivna-bibliografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-selektivna-bibliografija.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/2-2-prilozi-za-bibliografiju-prof-dr-stipe-suvara.htmlhttp://www.jadovno.com/2-2-prilozi-za-bibliografiju-prof-dr-stipe-suvara.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-2-najznacajniji-radovi-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-2-najznacajniji-radovi-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-o-liku-i-djelu-petra-markovica.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-o-liku-i-djelu-petra-markovica.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-o-liku-i-djelu-petra-markovica.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-o-liku-i-djelu-petra-markovica.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-bibliografija.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-bibliografija.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-bibliografija.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-o-liku-i-djelu-petra-markovica.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-o-liku-i-djelu-petra-markovica.htmlhttp://www.jadovno.com/3-2-najznacajniji-radovi-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-o-liku-i-djelu-branka-horvata.htmlhttp://www.jadovno.com/2-2-prilozi-za-bibliografiju-prof-dr-stipe-suvara.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/2-1-hommage-stipi.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-selektivna-bibliografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-prolegomena-za-selektivnu-bibliografiju-milana-kangrge.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-kratka-biografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-kratka-biografija.htmlhttp://www.jadovno.com/1-filozof-milan-kangrga-1923-2008.htmlhttp://www.jadovno.com/1-4-historijsko-socioloski-rezime.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-nekoliko-zakljucnih-napomena.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-znacaj-privrednika-za-nas-drustveni-razvoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-o-osnivanju-i-nastanku-privrednika.htmlhttp://www.jadovno.com/1-povijesni-znacaj-i-uloga-matijeviceve-humanitarne-zaklade-privrednik.htmlhttp://www.jadovno.com/1-povijesni-znacaj-i-uloga-matijeviceve-humanitarne-zaklade-privrednik.htmlhttp://www.jadovno.com/9-2-pismo-gornjokarlovackom-vladicanstvu-u-karlovcu.htmlhttp://www.jadovno.com/9-1-provjera-projekta-istrazivanja.htmlhttp://www.jadovno.com/9-stanje-i-mjere-sanacije-pravoslavnih-grobalja-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/8-odgovornost-maticne-drzave-za-opstojnost-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/7-1-mali-esej-o-izbjeglicama.htmlhttp://www.jadovno.com/7-reagiranje-na-peticiju-udruzenja-izbjeglica-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/6-zadrzavanje-i-zastita-naslijedja-prognanih-srba.htmlhttp://www.jadovno.com/5-protuustavne-i-nezakonite-promjene-izbornog-zakona-republike-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/4-problem-oduzetog-stanarskog-prava-izbjeglih-srba-iz-republike-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/3-problemi-obestecenja-prognanih-i-izbjeglih-srba-iz-hrvatske.htmlhttp://www.jadovno.com/2-pregled-osnovnih-problema-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-osvrt-na-aktualno-stanje-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-osvrt-na-aktualno-stanje-srpskog-etnikuma-u-republici-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/8-mrznjom-do-negacije.htmlhttp://www.jadovno.com/7-krivnja-i-odgovornost.htmlhttp://www.jadovno.com/6-3-prilog-korespondencija-sa-ecpd.htmlhttp://www.jadovno.com/6-2-institucionalno-izmirenja.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-uvod.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-uvod.htmlhttp://www.jadovno.com/5-vlast-i-crkva-u-hrvatskoj.htmlhttp://www.jadovno.com/4-3-pogovor.htmlhttp://www.jadovno.com/4-2-spisak-poginulih-i-nestalih-rodjenih-ili-stradalih-na-kordunu-u-ratu-1991-1995-i-poracu-1996.htmlhttp://www.jadovno.com/4-1-srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-rsk-u-periodu-1990-1998-godine.htmlhttp://www.jadovno.com/4-bilanca-rata-na-primjeru-podrucja-korduna.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-zrtve-akcije-oluja-na-srpskoj-strani.htmlhttp://www.jadovno.com/3-vojno-redarstvena-akcija-oluja.htmlhttp://www.jadovno.com/2-samoskrivljena-nezrelost-elite-vlasti-u-korist-povijesne-nesrece-vlastitih-naroda.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-rezime-bijedna-bilanca.htmlhttp://www.jadovno.com/1-nuznost-problematizacije-gradjanske-strane-rata.htmlhttp://www.jadovno.com/1-nuznost-problematizacije-gradjanske-strane-rata.htmlhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html


2/117

5. O Rudiju Supeku kao ovjeku i znanstveniku (19131993) 6. Pravoslavni svetenik Dositej (Vasi) mitropolit zagrebaki (1932-1945).o 6.1. Iskazi svjedokao 6.2. Molitveni apat pred ivotom Svetenoispovednika Dositeja Zagrebakog Vavedenjskog

7. Partizanska bolniarka Milica Livada Mraovi (1923-2012)

PETO POGLAVLJE: IZ SUVREMENE RURALNE SOCIOLOGIJE 1. Sudbina crnogorskih ruralnih naselja nastalih za historijski trenutako 1.1. Uvodne napomene

o 1.2. Naselja u Crnoj Gori

o 1.3. Spisak koritenih radova 2. Pogovor uz knjigu Ratka R. Boovia "Prirodnost sela (ogledi o crnogorskom selu)" ESTO POGLAVLJE: CRTICE IZ PARTIZANSKE PROLOSTI 1. Prvi korpus NOV POJ

2. Legendarna partizanska bolnica Petrova gora

3. Partizanska gimnazija Maral Tito u Zagrebu SEDMO POGLAVLJE: MARGINALIJE 1. Otvoreno pismo Miloradu Pupovcu povodom smjene urednika lista "Novosti"

2. Istinom protiv revizije

3. Dr Franjo Tuman Zloduh broj 1

o 3.1. Sve nastrane misli Franje Tumana

4. Tumanov Srbin, zloduh broj 2

RECENZIJAo Recenzija Predraga Matvejevia: AudiaturPredgovor

Ovu knjigu posveujemMilanu Levaru, Hrvatu iz Gospia, koji je kao zatieni haki svjedok vlastiti ivot rtvovao da bi svjedoio olikvidaciji Srba u Gospiu.

Gospodina Milana Levara ubila je drava zbog stava: Tko nije s nama, taj je protiv nas, naravno, dok drukije ne dokae, a vedrugu dekadu drava se ne trudi da to uini. Kad sam pomno proitao njegov dosje kao hakog zatienog svjedoka, u sebi sam uzviknuopoznatu: Evo ovjeka!

Pohitao sam k njemu da ga osobno upoznam pod izlikom da mi popravi auto. Meutim, odmah me prepoznao. Kaem mu da mi jeelja da ga nagovorim da iskoristi tu privilegiju zatienog svjedoka, i da im prije nestane iz Gospia, jer su mi poznate te strasti osvete. Aon e na to: Ali ja, moj gospodine ne mogu pobjei od sebe. Oni mi bijahu sve: ivot, drutvo, sretno djetinjstvo, mladost i radovanje. D autim, izgledalo bi da sam ih svojom rukom ubio. Taj grozomorni sram ni pred sobom ni pred drugim ne mogu preuivati. Pa to bude?

Proveze me kroz Jasikovac, dio srpske naseljenosti u Gospiu, kue u nizu, pred svakom zastane gdje ve kue nema, i pone, sgrem u grlu, najtuniju priu svog ivota, kako ree: Ovaj je, ili ova je ubijen/a, likvidiran/a. Ima tako rezolutan stav da mi na rastankudaje na znanje da ne odustaje potpuno svjestan kao da ga na odru ostavljam.

Milan Levar podsjea me na onog Nijemca koji je vlastiti ivot rtvovao da ne uestvuje u strijeljanju Srba u Kraljevu u Drugomsvjetskom ratu. Jedna Srbijanka, pjesnikinja, imobilna, podigla mu je spomenik u vlastitom dvoritu. Neki su na taj in grubo protestir ali:

Srpkinja, a Nijemcu spomenik podigla!

Otiao sam da je podrim, ruku da joj stisnem, a ona mi ree: Kao da si me iz ove umirue pozicije podigao.

Dakle, takvu rtvu ivot za ivot mogu uiniti samo iznimni pojedinci ili mati kad daje ivot za potomke. Prema tome, samo takviljudi u graanskom ratu zasluuju in heroja, junaka, viteza Drugi nitko.

Predgovor

Kako su pred mrnjom bespomoni oni koji ne ele da mrze.

Kazimjer Brandis

Ne mrzim nikog osim one koji mrze druge ljude.

Ivo Andri

Svetozar Livada, filozof i istoriar po pozivu, a demograf i sociolog sela po nagonu, i u ovoj knjizi na potresan nain svedoi o zloinimastolea u ovom balkanskom zverinjaku. Njemu je, kao sociologu sela, svako selo zaviaj, a njegov zaviaj je uniten, od strane mrziteljaivota, te greke prirode, tih modernih varvara. I kada je ostao bez svoga doma, njegov dom je bio na svakom mestu gde je sretao asnogoveka njihova imena on navodi u svojim knjigama. Ovaj intelektualni proleter, jedva vezujui kraj s krajem, ostao je ovek do kraja. Sampriznaje: Jedva sam sauvao ovjeka u sebi. Bio je i ostao neka vrsta straara-uvara nad vrednostima koje su potisnute, zanemarene,pogaene, zaboravljene. Svojim delom i svojim ivotom pokazuje i dokazuje kako se prava repretvara u ispravan in, duhovni stav udrutveni odnos, moralna norma u moralnu osobu. Svojim ivotom svedoi kako se veruje i nada, ljubi i strada: oveku se veruje kad sepretvori u istinu!

Livada je ovek udesne energije, koji je doiveo, proiveo i preiveo 40 operacija na kostima i jednu na srcu, i koji je sed am godinaneprekidno leao u bolnici, tako da se domai i strani lekari ne mogu da naude kako je uopte joiv. I ta sve zna i ta sve tano pamtipremda je obilato preao osamdesetu godinu ivota. Po reima jednog njegovog sagovornika, Livada ima prenaseljeno pamenje, a svakinevini grob oplakuje kao grob najroenijeg, to je dalo povoda Stipi uvaru da ga nazove kordunakom narikaom. On postavlja pred sebeteke probleme, koje sam ne moe da rei: ono nemogue je njegova sudbina! Ali izvor njegove snage je obeanje da bude veran samome
http://www.jadovno.com/5-o-rudiju-supeku-kao-covjeku-i-znanstveniku-1913-1993.htmlhttp://www.jadovno.com/5-o-rudiju-supeku-kao-covjeku-i-znanstveniku-1913-1993.htmlhttp://www.jadovno.com/6-pravoslavni-svestenik-dositej-vasic-mitropolit-zagrebacki-1932-1945.htmlhttp://www.jadovno.com/6-pravoslavni-svestenik-dositej-vasic-mitropolit-zagrebacki-1932-1945.htmlhttp://www.jadovno.com/6-pravoslavni-svestenik-dositej-vasic-mitropolit-zagrebacki-1932-1945.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-iskazi-svjedoka.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-iskazi-svjedoka.htmlhttp://www.jadovno.com/6-2-molitveni-sapat-pred-zivotom-svestenoispovednika-dositeja-zagrebackog-vavedenjskog.htmlhttp://www.jadovno.com/6-2-molitveni-sapat-pred-zivotom-svestenoispovednika-dositeja-zagrebackog-vavedenjskog.htmlhttp://www.jadovno.com/6-2-molitveni-sapat-pred-zivotom-svestenoispovednika-dositeja-zagrebackog-vavedenjskog.htmlhttp://www.jadovno.com/7-partizanska-bolnicarka-milica-livada-mraovic-1923-2012.htmlhttp://www.jadovno.com/7-partizanska-bolnicarka-milica-livada-mraovic-1923-2012.htmlhttp://www.jadovno.com/7-partizanska-bolnicarka-milica-livada-mraovic-1923-2012.htmlhttp://www.jadovno.com/7-partizanska-bolnicarka-milica-livada-mraovic-1923-2012.htmlhttp://www.jadovno.com/1-sudbina-crnogorskih-ruralnih-naselja-nastalih-za-historijski-trenutak.htmlhttp://www.jadovno.com/1-sudbina-crnogorskih-ruralnih-naselja-nastalih-za-historijski-trenutak.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-uvodne-napomene.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-uvodne-napomene.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-uvodne-napomene.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-uvodne-napomene.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-naselja-u-crnoj-gori.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-naselja-u-crnoj-gori.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-spisak-koristenih-radova.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-spisak-koristenih-radova.htmlhttp://www.jadovno.com/2-pogovor-uz-knjigu-ratka-r-bozovica-prirodnost-sela-ogledi-o-crnogorskom-selu.htmlhttp://www.jadovno.com/2-pogovor-uz-knjigu-ratka-r-bozovica-prirodnost-sela-ogledi-o-crnogorskom-selu.htmlhttp://www.jadovno.com/2-pogovor-uz-knjigu-ratka-r-bozovica-prirodnost-sela-ogledi-o-crnogorskom-selu.htmlhttp://www.jadovno.com/1-prvi-korpus-nov-poj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-prvi-korpus-nov-poj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-prvi-korpus-nov-poj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-prvi-korpus-nov-poj.htmlhttp://www.jadovno.com/2-legendarna-partizanska-bolnica-petrova-gora.htmlhttp://www.jadovno.com/2-legendarna-partizanska-bolnica-petrova-gora.htmlhttp://www.jadovno.com/3-partizanska-gimnazija-marsal-tito-u-zagrebu.htmlhttp://www.jadovno.com/3-partizanska-gimnazija-marsal-tito-u-zagrebu.htmlhttp://www.jadovno.com/1-otvoreno-pismo-miloradu-pupovcu-povodom-smjene-urednika-lista-novosti.htmlhttp://www.jadovno.com/1-otvoreno-pismo-miloradu-pupovcu-povodom-smjene-urednika-lista-novosti.htmlhttp://www.jadovno.com/1-otvoreno-pismo-miloradu-pupovcu-povodom-smjene-urednika-lista-novosti.htmlhttp://www.jadovno.com/1-otvoreno-pismo-miloradu-pupovcu-povodom-smjene-urednika-lista-novosti.htmlhttp://www.jadovno.com/2-istinom-protiv-revizije.htmlhttp://www.jadovno.com/2-istinom-protiv-revizije.htmlhttp://www.jadovno.com/3-dr-franjo-tud%D1%98man-zloduh-broj-1.htmlhttp://www.jadovno.com/3-dr-franjo-tud%D1%98man-zloduh-broj-1.htmlhttp://www.jadovno.com/3-dr-franjo-tud%D1%98man-zloduh-broj-1.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-sve-nastrane-misli-franje-tud%D1%98mana.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-sve-nastrane-misli-franje-tud%D1%98mana.htmlhttp://www.jadovno.com/4-tud%D1%98manov-srbin-zloduh-broj-2.htmlhttp://www.jadovno.com/4-tud%D1%98manov-srbin-zloduh-broj-2.htmlhttp://www.jadovno.com/recenzija-predraga-matvejevica-audiatur.htmlhttp://www.jadovno.com/recenzija-predraga-matvejevica-audiatur.htmlhttp://www.jadovno.com/recenzija-predraga-matvejevica-audiatur.htmlhttp://www.jadovno.com/recenzija-predraga-matvejevica-audiatur.htmlhttp://www.jadovno.com/recenzija-predraga-matvejevica-audiatur.htmlhttp://www.jadovno.com/recenzija-predraga-matvejevica-audiatur.htmlhttp://www.jadovno.com/recenzija-predraga-matvejevica-audiatur.htmlhttp://www.jadovno.com/4-tud%D1%98manov-srbin-zloduh-broj-2.htmlhttp://www.jadovno.com/3-1-sve-nastrane-misli-franje-tud%D1%98mana.htmlhttp://www.jadovno.com/3-dr-franjo-tud%D1%98man-zloduh-broj-1.htmlhttp://www.jadovno.com/2-istinom-protiv-revizije.htmlhttp://www.jadovno.com/1-otvoreno-pismo-miloradu-pupovcu-povodom-smjene-urednika-lista-novosti.htmlhttp://www.jadovno.com/1-otvoreno-pismo-miloradu-pupovcu-povodom-smjene-urednika-lista-novosti.htmlhttp://www.jadovno.com/3-partizanska-gimnazija-marsal-tito-u-zagrebu.htmlhttp://www.jadovno.com/2-legendarna-partizanska-bolnica-petrova-gora.htmlhttp://www.jadovno.com/1-prvi-korpus-nov-poj.htmlhttp://www.jadovno.com/1-prvi-korpus-nov-poj.htmlhttp://www.jadovno.com/2-pogovor-uz-knjigu-ratka-r-bozovica-prirodnost-sela-ogledi-o-crnogorskom-selu.htmlhttp://www.jadovno.com/1-3-spisak-koristenih-radova.htmlhttp://www.jadovno.com/1-2-naselja-u-crnoj-gori.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-uvodne-napomene.htmlhttp://www.jadovno.com/1-1-uvodne-napomene.htmlhttp://www.jadovno.com/1-sudbina-crnogorskih-ruralnih-naselja-nastalih-za-historijski-trenutak.htmlhttp://www.jadovno.com/7-partizanska-bolnicarka-milica-livada-mraovic-1923-2012.htmlhttp://www.jadovno.com/6-2-molitveni-sapat-pred-zivotom-svestenoispovednika-dositeja-zagrebackog-vavedenjskog.htmlhttp://www.jadovno.com/6-1-iskazi-svjedoka.htmlhttp://www.jadovno.com/6-pravoslavni-svestenik-dositej-vasic-mitropolit-zagrebacki-1932-1945.htmlhttp://www.jadovno.com/5-o-rudiju-supeku-kao-covjeku-i-znanstveniku-1913-1993.html


3/117

sebi i istini, to jest dosledan u odbrani pravde i prava, ma gde bili pogaeni. Snove duge preko ezdeset godina nee da izda ni za ta nasvetu.

Nain na koji osea, misli i deluje esto ga dovodi u sukob sa njegovom sredinom, tako da uglavnom nije ni shvaen ni prihvaen, jerhrabro iznosi injenice-optube i tumai ih u skladu sa svojim sistemom vrednosti, odnosno pogledom na svet. On je stranac meu svojima,da istina ne bi ostala bez svedoka. Premda uporedo pria o onome to se i kako se sve dogodilo, i kako je on to sve doiveo, ipak dajeprednost doivljaju nad dogaajem, piui o duevnim potresima izazvanim drutvenim sukobima kada je ivot poljuljan iz korena. Livada

je udo od oveka, jer ima neodoljivu potrebu da koristi svakom, svugde, u svakoj ne/prilici. On radi dobre stvari takorei nagonski.

U njegovoj knjizi nalazimo bezbroj pojedinosti (jer on je empiriar po vlastitom priznanju), masu proverenih podataka, obilje socio-psiholokihportreta, kako zlih tako i dobrih ljudi (ovo radi jakog kontrasta). Obiao je celo ratno podruje, sva mesta zloina, i video svoj im oima

posledice uasnog divljanja, jedva sauvaviivu glavu i oveka u sebi. Zato se njegovim opisima rata veruje: svaki dobar pisac otkrije netodobro u itaocu! Livada zna, ne samo iz naunih istraivanja, nego i iz linog iskustva, da je misao bol ja to je stvarnost gora. Setimo se samo Goranove Jame.

U istini nema nita lino, ali se do istine stie i kroz linu patnju. Najdublje misli i najdublji bolovi idu zajedno: istina je nagrada zapretrpljene jade! Svaki dan usee novu ranu, koju ovek od duha zove svojom istinom. Ko ne pati, taj ne misli. E. Sioran pravo kae da suzaima dublje korene od osmeha. Obino se iz oaja raaju nova pitanja. Livada je poslednjih par decenija svoga ivota ispunio takvim pitanjimai pustio duhu da izrazi svoju smelost. Svojim pogledom na ono to se dogaalo oko njega i u njemu, ogradio je bitne, ali udaljene posledicesvake misli i ina, od onih sporednog znaenjai znaaja.1Malo je ko u vunenim vremenima pridavao znaaja onome to je on govorio ipisao, ali se kasnije pokazalo da je on bio u pravu, a da pravo, koje je formalno vailo, nije vredelo piljiva boba. S. Livada je jedan izmeunekolicine koji ne doputaju drugima da otupe i zaglupe: on pita, uznemiruje, sumnja i navodi druge da to ine! Njegovoj misl i moglo bi seneto dodati, ali se ne bi moglo bilo ta oduzeti. Obavetenost i iroka kultura pisale su po ovim listovima svojim jasnim rukopisom. On sesuvereno kree unutar i preko granica svoje nauke. Zato njegova knjiga nadilazi uobiajeno obrazovanje za jednu struku i zahtevarazvijenijeg duhovnog itaoca, da bi bila proitana i protumaena kako valja. Koristio je primarne i sekundarne izvore da bi bar stigao ublizinu istine, ako ne u njeno sredite. Sve je ovaj ueni i hrabri ovek pokazao i dokazao na ogromnoj prikupljenoj grai, na svedoanstvimaiz prve ruke, na analizama sadraja govora i pisanja kovaa rata, na vlastitim iskustvima i to sve pred opasnostima po vlastiti ivot. Nije sebojao ni bojovnika, ni smrtnih pretnji (njemu i njegovoj porodici), jer je znao da nema ta da izgubi osim svojih okova: to da nita nema ulaziu pojam njegove slobode! Niko kao on na ovim prostorima nije otkrio istinu o nama samima. Njemu je bitna odgovornost prema is tini i mirpred vlastitom saveu. Imati savest znai biti iskren prema samom sebi: to je autoritet kome se ne moe lagati! Na Liv adu se moguprimeniti rei Viktora Igoa: Ja sam robija koji slua samo svoju savest.

Traim rije jau od zla da zlo zaustavi.

Enes Kievi

Slobodan Jovanovije davno istakao da ljudi vode dve vrste borbe, jednu sa prirodom a drugu izmeu sebe: prva borba se naziva rad adruga rat.2Rad stvara vrednosti, rat ih razara: rad stvara viak vrednosti, rat viak gluposti! Rat je praznik smrti: on prazni crkve i damije,a puni groblja.3Svestrani poznavalac, analitiar i kritiar graanske strane rata, Livada upozorava da svaka budala moe da izazove i povederat (to su nae budale i uinile), ali je nesposobna da sklopi trajan mir: mir se obino sklapa kada se obe strane posve iscrpe, pa obepristanu na posrednika, koji to ini u vlastitom interesu. I dalje se nastavlja da se nita na ovim prostorima ne dogaa beztreeg veli on.

U nas ovek morada doivi bar dva rata pre no to ode da poiva u miru. U nas je bilo i onih ljudi koji su doiveli 4 5 ratova poglavi stanovnika. Gotovo sve ratove izazvali su kovai rata, a njihovi izvoai bili supsi rata. Po definiciji, svaki rat je okrutan. Ma kako se ratnazivao s obzirom na zaraene strane, po svojim posledicama i u svojoj sutini bio je to graanski rat. U njemu vie gine omladine, ena istaraca nego vojnika. Graanski rat nema obzira, nema pravila, trofej je ubiti, negirati, opljakati susjeda pod svaku cijenu. Zbog toga jeCezar, jo u svoje doba, govorio da je graanski rat najgori od svih ratova podsea Livada.

U ovom graanskom, neobjavljenom i dogovorenom ratu desili su se svi najgori zloini to ih istorija pamti: rat k rvi i tla,koncentracioni logori, osveta nacije, azijatska okrutnost, etniko ienje naroda, unitavanje ustanova, zatiranje kulturne batine, progoni,kanjavanje nevinih, silovanja, muenja, ubijanja, spaljivanje sela, razaranje porodica, otimanje zaviaja... Rat je bio dogovoren,neobjavljen, niskog intenziteta, ali uasnog brutaliteta istie Livada. U ovoj naoj prokletoj avliji Hamletovo pitanjebiti ili ne bitiuprevodu na nae jezike glasi: ubiti ili ne ubiti! Formom i normom govor mrnje sike iz usta. U balkanskoj verziji onaj novozavetni zahtevglasi: Ko te udari po jednom obrazu, pokai mu drugo lice. Ovde je mo razaranja dala obeleje kolektivnom mentalitetu i linimsudbinama. Dogovoren i neobjavljen rat je prljava rabota. O tome svedoi uveni pisacoveka bez svojstava: Da takav rat izbije u vremekada nije bilo nikakvog tlaenja, nikakvog ekonomskog oaja, ve je svuda bilo samo prosperiteta, u tome ja ne mogu da vidim nita drugodoli revoluciju due protiv reda; u nekim razdobljima ona vodi religioznom, u drugom ratnikom zanosu.4Livada je zapisao: Sve smo doveliu pitanje: jezik, ljude, institucije, srodstvenu liniju, naciju, dravu... Sve me to nagonilo da prirodi rata pristupam sa stanovita zloina, rtvei zloinca, da posmatram sudbinu pojedinca u ulozi zloinca i rtve, jer zloin je uvek konkretan, u liku zloinca i rtve. uveni poljski mislilacpokazuje kako se u demokratskom drutvu istina dokazuje svedocima, a kod nas, da bi se dokazala istina, potrebne su rtve .5

Nanajbolji poznavalac socijalne istorije Mijo Mirkovi esto je isticao da nae narode na balkanskom tlu ne odreuje ni vera, ninacija, ni politika, koliko nain osvajanja zemljita i podeljena (nesretna) svest. Ubijanje gradova (Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik), kaosredita razliitih duhovnih moi, i kao mesta susreta svih moguih razlika, to je obeleje graanskog naina ivota, simboliki oznaavanadmo plemenskog, paganskog i zaostalog uma koji se boji razlika. Jednostavno zakljuim, ovo je rat sela protiv grada. Ne m rze se tolikoetniciteti, koliko se vole oteta dobra zapisao je Livada. To su rodovsko-plemenski, obiajno-obredni, ratniki nagoni i mentaliteti, gde je

kama najsvetlije oruje u rukama merak-zloinaca bez kajanja. To je na rasizam ustako-etnikog porekla, iza koga ostaju dugi spiskovipoginulih, ranjenih, nestalih, raseljenih. Bio rat domovinski ili otadbinski, odbrambeni ili oslobodilaki, viteki, herojski, humani,

ist kao suza rat i zloin idu zajedno. Razlike izmeu ponaanja ustaa i etnika objektivno ne postoje, ne samo to su braa po oruju,nego zbog injenice to je mentalitet presudni inilac. Ameriki ambasador u Beogradu, prilikom jednog susreta, rekao je Livadi: Vae izjave

o prirodi mentaliteta stoje kao gorka budunost.

6

Istina ima svoje heroje a interesi svoje robove, jer interes misli samo na sebe. U graanskom ratu nema, niti moe biti heroja, jer jeto rat bez pravila, bez stida i kajanja, i svi su u njemu poraeni. Ovo je graanski rat u kome nemapobjednika, ovdje su sve smrti uzaludne,

jer rtve su i pobednici i gubitnici. Rat je sam po sebi zloin istie Livada. Imao je pravo Dvajt Ajzenhauer kada je rekao: Rat se sastoji utome da se ljudi, premda jedni druge ne poznaju, ubijaju na zapovijed ljudi koji se vrlo dobro poznaju, ali se uzajamno ne ubijaju. Na ovimprostorima elitu vlasti ne zanimaju ljudski ivoti i opte dobro, nego lini i grupni interesi. ak i ono to je bilo zajedniko, elite su razbile:zajedniki jezik, veru, ustanove, obiaje, kulturu! Ispalo je da nas deli i ono to je zajedniko. Sueljavanje 'najstarijeg naroda' sa 'bojimnarodom' uinilo je kulturu suvinom. Kultura lai proizvela je kulturu smrti. Politiki mit o neprijatelju jeste prepis religijskog mita o avolu.avo je uvek onaj Drugi.

Kada bi se elite vlasti pridravale zakona koje su same donele, naredile bi vlastito hapenje. Elite vlasti su rat proizvele , s njimupravljale i ne dozvoljavaju da se on dovri... Komunisti su razarali Jugoslaviju da se osvete komunistima koji su umirali za nju... Najbanalnijipovodi politiara nastalih na valu rata povod su za nova sueljavanja... Psi rata ne mogu postati bogovi mira... To postiu umom zakona ipraumom bezakonja. primeuje Livada. U jednoj svojoj knjizi on je zapisao: To to drava propada, nek propadne, kad ne moe da
http://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footref


4/117

opstane, ali da tako masovno propadnu ljudi, to je na najvei moralni poraz. Livada preklinje: Zapamtite za sva vremena da rtve rataocenjuju prirodu rata. A ovo je bio klasian graanski rat.

Narodi se svijaju oko grobova svojih mrtvih.

Svetozar Livada

Pisac ove dokumentarne knjige istie da su izbeglice udarile peat ovim prostorima. Nastala je nova socijalna kategorija izbjeglica, kaoprijetei eksploziv, jer novonastale drave izgona i draveprijema sporazumijevaju se na tetu rtava i time proizvode osnove za

novonastajui terorizam koji samo to nije poeo... Njihova pojava predstavlja za zemlje sukoba, ali i za zemlje prijema, brojne i sloenesocijalne, ekonomske, pravne, kulturne, politike i druge probleme... Jer, od nekad normalnih graana, bijeda i oaj s lakoom regrutujukompletno i moralno propadanje.

Htio bih sugraane nekad zajednikog socijalnog prostora podsjetiti da, nakon smrti 180.000 naih sugraana, brojnih invalida, okopola milijuna ranjenih i oboljelih, milijun razbijenih porodica, oevi rata, ili bolje rei psi rata, proizveli su milijune izbjeglica. Taj tragini, bolnii traumatini pojam izbjeglica vezan je uz skoro svakog estog naeg sugraanina. U j ednom trenutku rata u nas je bilo 4,5 milijunaizbjeglica. Borivoje Borozan, izbeglica iz Mostara, ovako je definisao tu homogenu novu svetsku kategoriju naeg tla: Izbeglica je ostavljenoroeno ognjite, grobovi predaka, rodno mesto, livade i vonjaci, ulice i trgovi. Izbeglica je beg ispod kama s uma siavih razbojnika;izbeglica je zaveljaj u ruci, ukoen i izbezumljen pogled, bledo izborano i uplaeno lice. Izbeglica je brzo starenje i ranosazrevanje; izbeglica

je izgubljeno nadanje i odvajanje od najbliih; izbeglica je strah, bauljanje i trajanje. Izbeglica je spremnost da se prebrode godine i godineizbeglikog ivota, a nemanje snage da se prebrode sati i minuti, jer je svaki minut kao venost. Izbeglica je svedok jednog vremena i jednogprostora zebnji, neverica i pometnji, zuluma i krvoprolia, telesnih muka i duevnih patnji svih zala koja su snala i uplaila njegovu duu.Izbeglica je vienje svih dana u istoj, sivoj boji; izbeglica je enja za svojima i nemogunost da se sa njima vidi i susretne; izbeglica je jauk,patnja, stradanje i guenje u bolovima. Izbeglica je paljenje svea i kandila, aptanje molitava za spas blinjih u nevolji; izbeglica je grehboji i sram ljudski teko ga je razumeti, a lako se o njega ogreiti; izbeglica je dozivanje zore, sunca, jutra, zvezde, duge...

Svetozar Livada upozorava da izbeglice nisu ljudi bez dostojanstva koji mole za nae razumevanje, oni su ljudi poput nas, koji sutuom voljom uvueni u jednu od najveih tragedija 20. veka. Bez krivice krivi za svoj sadanji poloaj. Napoznati aforistiar, u crno-humornom stilu, zapisuje: Izbeglice, vraajte se na svoja izgorela ognjita. Tamo vas ekaju grobovi vaih predaka, da im se pridruite.7

Nema sociolokog aksioma koji ne pokriva neku duboku ranu.

Urlih Bek

Livada pie: Inae je, po mojem istraivanju, graanskim ratom i etnikim ienjem ugaeno 5.000 toponima na nekada zajednikomprostoru, srueno 1.000 bogomolja razliitih religijskih uvjerenja, 19 najveih mostova8(ponosa naeg graditeljstva stih Maka Dizdaraopominje: Valja nama preko rijeke), i sa ubijenim i ranjenima, nestalo oko 180.000 graana zajednike dravne zajednice. U jednomtrenutku vea polovina stanovnitva BiH bila je izvan svojih prostora. Mi rat slavimo, i ivimo na kulturi smrti, nekanjeno. Negiramo rtvudrugog, bez stida i kajanja.

Kultura smrti nije samo uspomena na staroegipatsko drutvo, nego stvarnost kraja 20. stolea. U nas se, na planu kulture, moe lakoustanoviti da istine i vrednosti do kojih su mukotrpno stigli mudri i vredni, zaas ponite i obesmisle prosti i glupi. Narodi koji olako rueobiajno i pozitivno pravo, meunarodne norme, krei svake i vlastite norme su nezreli i neodgovorni i uvijek su na poetku... Pred poetakbratoubilakog rata Jugoslavija je bila duna devetnaest milijardi dolara. Meutim, zbroj dugova svih novonastalih drava danas iznosi oko210 milijardi evra. Time su optereene i naredne generacije. Prema tome, zloini graanskog rata devedesetih 20. stoljea sa svojim raznimposljedicama zasigurno e se prevaliti duboko u 22. stoljee. Dakle, kako vidite, rije je o povijesnom zloinu. veli istraiva svih nas.

Toliko slatkih obeanja, toliko olako izreenih miljenja, toliko izigranih oekivanja, toliko zloupotreba poverenja, toliko kraa svihvrsta, toliko pljaki naih ivota, toliko lai i zloina sve u ime ideologije i utopije, u ime budueg raja. Ma gde pogled da nam se zaustavi,

praznina bulji u nas: slepi prozori kroz koje niko ne moe da gleda.9

Na bilo koju stranu da se okrenemo, fiziku ili metafiziku, svudavidimo razvaline: sruene hramove i dogme na koj ima su poivali! Tokom 20. veka bar smo saznali da jedan sistem ideja i verovanja vredikoliko i drugi, jer se ne bi ni zvali sistemi da nisu slini po bitnim obelejima: svaki je izdao oveka! ujmo Livadu: Kako smo mi relativnomaleni narodi, to se manje-vie zna tko je kome to napravio i to nas nagoni da ovu komponentu moramo problematizirati do nivoa stvarnihinjenica, ako elimo istinski izmirenje.. . Jer smo imali oko 7 milijuna mjeovitih brakova s tolikim brojem potomaka i takoer s tolikimbrojem srodnika po tazbini... Mjeovitih brakova je bilo u izobilju. Od 10.000 u Vukovaru, 7.000 su bili mjeoviti, a tamo je zloin s objestrane trijumfirao.

Istoriar M. Ekmeizapazio je: Niko nita od istorije nije nauio, a posebno smo mi narod koj i se od istorije moe samo bojati, a neuiti. Jer da se iz istorije neto nauilo, onda se ne bi ponavljale greke i grehovi koji su veranije poinjeni. Jedan robijaje na zidu svojesamice napisao ovaj stih: Tromo se vreme vue i nieg novog nema. Danas je isto ko i jue, sutra se isto sprema.

Livada esto napominje i opominje: Sve su nacionalne manjine u Hrvatskoj graanskim ratom svedene na 1/3... Ne zvui li sablasno dartvuje8% stanovnitva da realizira zloin bez stida i kazne, i da na to tvoj vlastiti narod pristane, i da to nova drava sadri kaoprogramsko strateko naelo?... Ne radi se samo o graanskoj strani rata, u koju je bilo ugraeno etniko ienje, nego o kontrarevolucijigdje se mijenjaju svi drutveni odnosi, nomenklatura nazivlja i ideologija duhovne obnove. Etniko istunstvo je obuhvatilo ienje povijesti,kulture, znanosti, zemljinih knjiga itd... Drava je dignuta iznad ivota i smrti svojih graana samo da se zadovolji odgovarajua ideologija ipriroda rata za njeno ostvarenje.Livada dolazi do zakljuka: Nismo u mogunosti da iscrpimo sve posljedice koje su u toku, ali je dovoljnoistai da smo izgubili mir, a dobili nezavreni rat, izgubili jednoumlje, a dobili bezumlje... golem broj rtava a nigdje zloinca.

To to lajem i reim doista dokazuje da su pasja vremena.

Svetozar Livada

Odsvoje kritike sa zaotrenim vrhom, Livada ne tedi bilo koga ,bez obzira na kojoj je strani. Kad nam on o nekom govori, onda smosigurni da ga sagledava sa mnogih strana, nastojei da shvatimo ne samo pojedinosti iz ivota, nego i celinu ne/prilika u koj ima taj pojedinacosea, misli i deluje. Tako njegovi itaoci, kroz istananu analizu pojedinih karaktera, mogu da upoznaju i druge ljude, ustanove, drave idrutva. U stvari, cela knjiga se, na ovaj ili onaj nain, bavi razliitim tipovima karaktera u vezi sa socijalnim okolnostima u kojima onipokazuju svoja svojstva. Livada je temeljito obradio, opisao, objasnio i razumeo kljunu psiholoku strukturu linosti. On to ne radiapstraktno odnosno teorijski, nego konkretno odnosne empirijski kroz analizu linosti iz stvarnog ivota, ljudi koje je dobro upoznao. On je tu u saglasnosti sa metodologijom vrsnih istoriara koji nastoje da podrobnom analizom nekog prosenog pojedinca, koji je sam po sebinevaan, pa upravo zato i reprezentativan, istrae osobine itavog drutvenog sloja, klase ili drutva u celini.
http://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footref


5/117

Livadaje posve svestan da na ovim prostorima preovlauje viak istorije kao dogaanja, i manjak istorije kao kritike svesti o timdogaajima. Zbog toga je odluio da svedoi svojim ivotom: da jasno i glasno progovori tko je tko i to je to u tom usponu zloina. Ontvrdi da ovde nije mogua istorijska nauka kao svedokinja vremena, utemeljena na istorijskim izvorima, jer je piu i glupi politiari, aostvaruju jo gluplji generali. Ovu tvrdnju nije mu oprostio ni vlastiti brat, jer je i on bio general. U jeku opte privatizacije, i pisanje istorije jepostala privatna stvar. Ovde nauka nije sama sebi sudija,

Livada je prikupio preko 700 citata iz Tumanovih spisa i govora u raznim prilikama. Evo ta je zakljuio kad je reo Franji Tumanu: Lagaoje da su mu partizani ubili oca i maehu, da je prvoborac NOB -a, falsificirao je doktorat, pokrenuo prenominaciju JAZU u HAZU bez pogovorai jednog lana. Imao je namjeru da prenominira i Maticu i da je kao autokrata podvrgne sebi. Lagao je da je srani bolesnik, a igrao je tenis.

Umanjivao je rtve Jasenovca. Negirao holokaust. Proglaavao Srbe u Hrvatskoj remetilakim faktorom, a NDH povijesnom tenjom hrvatskognaroda. Kao plagijator proglaavao se historiarem, a nije razlikovao Stari od Novog zavjeta. Uzor mu je bio Franko. Aspirirao na Hrvatsku uokvirima nekadanje Banovine. Dogovarao s Miloeviem podjelu Bosne. Osnovao monstrum paradravu Herceg -Bosnu i Abdievu priju.rtvovao posavske Hrvate i krajike Srbe. Bio je rasist. Sretan, jer mu ena nije ni idovka ni Srpkinja. Bio protiv mijeanih brakova, a imaoga u vlastitoj porodici. Propovijedao genocid kao korisnu stvar za popravljanje povijesti. Zatirao memoriju naroda, antifaizam. Provodiokulturocid i ruralocid. Napao tekui i minuli rad graana Hrvatske. Tajkunizacijom i rentijerstvom izvrio deindustrijalizaciju zemlje. Provodioetniko ienje bez ostatka.

Dakle, jakom voljom i kratkom pameu, unitavao je budunost posebno mlaih generacija. Jedini je dravnik poslije Luja XIV k oji seradovao smanjenju vlastite populacije. Bio je vulgarni ateista, a pretvorio se u vjernika darodavca, zakladnika zavjetnog Marijanskog svetita.Zlorabio je poloaj gdje god je mogao, napr. preduhitrio je zakon i kupio je velebno zdanje za sitne pare. Kasnije je pristao da mu predsjednikVrhovnog suda, inae sveuilini profesor, kadi, da njegov novac nije imovina, iako je novac svagdje mjerna jedinica imovine. S Miloeviem

je mijenjao sudbinu ljudi, prostora, regija i povijesne budunosti ovih prostora. Smanjuje sve nacionalne manjine na jednu treinu, a srpski jekorpus masakrirao, i to s tenjom da zasnuje povijesnu mrnju izmeu etniciteta koja traje. Predstavljao se povjesniarem, a bio je zpravoplagijator i falsifikator. Dakle, nije nita osobno stvorio, osim plagijata i falsifikata, a ak pokuavao je biti pjesnik.

Izolirao je Hrvatsku, samo ga je smrt spasila od Hakog suda. Imajui jau volju nego pamet, kao mizantrop vercer vlastitogivotahotei silom ui u povijest poigrao se vlastitom sudbinom i vlastitim narodom. Ponavljam, iza njega su grobovi, ugasli toponimi,zatrta prezimena, rodovi, degradirani prostori sa sekularnim posljedicama. Sve to povijest ne prata !10

Na meti Livadine otre kritike nalaze se i predstavnici njegova naroda. On e Biljani Plavi otvoreno rei da je izgubila pamet, a

Radovanu Karadiu da je postao svoj pacijent (on je inae po obrazovanju psihijatar), a Vojislava eelja nazvao je skribomanom ipatolokim laovom. Vuku Drakoviu zamera da mu je vaniji grob ie nego desetine hiljada grobova koje su napravili etnob anditi. Oakademiku Duanu Bilandiu: On je mjerna jedinica svih falsifikata, panegiriar komunistike partije.

Veoma je zanimljivo Livadino miljenje o Miloradu Pupovcu: ovek nije siguran kako se prema njemu treba postaviti. Da li da gasaaljevam, prezirem, osuujem. Jer on vapaj rtve ne uje, on uje samo vienje glasa politike. On je Srbe pretvorio u socijalne sluajeve.Livada ga javno proziva da trguje sa srpskom nesreom. Onda se udi zato te Srbi ne vole, a veina Hrvata prezire, jer tako upornopodrava agoniju i kaos u kojem se drutvo nalazi... Jadnik u privremenom raju.

Kao jasan kontrast ovakvom tipu linosti, Livada ne zaboravlja neke vitezove duha, koji su svojim delom i ivotom zaduili ovenemirne balkanske prostore. Rudi Supek, umro pre 20 godina, osniva moderne sociologije u nas, ovde je zaboravljen kao da i nije postojao.Vie je poznat u Francuskoj, gde je bio pripadnik Pokreta otpora, nego u zemlji gde je unapredio znanost. Branko Horvat je postao veaveliina u svetu znanosti nego to se ona ceni u sredini u kojoj je ponikao. O njemu je D. K. Galbrajt rekao: On je bio veliki prozor u svijetsvega onoga to se kod vas dogaalo.Milan Kangrga, pred sam kraj ivota, moli Livadu da Hrvatim da do znanja da ni mrtav ne dozvoljavada ga smatraju hrvatskim filozofom (jer su ga toliko kinjili i mrzili), veda je nemaki filozof, jer je tamo studirao, predavao... Stipe uvar jekao malo ko poznavao ljude, dogaaje, naselja i krajeve, legende i mitove, poruge i pokude. Prerano je i iznenada umro kao klasianintelektualni proleter. Za Petra Markovia Livada je naao ove rei: On je moj mentor, moj uitelj i doivotni najbolji prijatelj.

Livada tuguje za njima i istie kako mu danas strano nedostaju ti njegovi drugovi. Ali oni su ivi sve dok ive oni koji ih se seaju.Viktor Igo je to najbolje izrazio: Mrtvi ive sve dok ima ivih koji misle o njima. Karl Jaspers je ponovio: udno: najivlji je onaj ko se uzmrtve osea kao kod kue, nema ivota u onom ko zaboravlja mrtve.11Javno mnenje ne ine samo glasovi ivih nego i poruke mrtvih.

Duhovno moni pokojnici zapovedaju ivima iz groba, i tako pokazuju da su prisutni sa njima u zajednici. Emil Dirkem bi rekao: Mrtvi sumoralni policajci drutva.

Mi imamo upravo onoliko vere koliko je potrebno da se mrzimo, ali nedovoljno da volimo jedni druge.

Donatan Svift

Ono to je Livada zapazio u vezi sa katolikom crkvom u Hrvatskoj podjednako vai za Srpsku pravoslavnu crkvu i islamsku versku zajednicu.Sran Vrcan, u knjizi Vjera u vrtlozima tranzicije, pokazao je i dokazao da su opta svojstva triju vera rtvovana posebnim interesima nacija.Nacionalno je postalo sveto a sveto nacionalno. To, dakle, nije izlazak vere na javnu scenu u njenom izvornom obliku: to je prodor religioznevere prevedene i rastumaene u ideolokom kljuu i jeziku! Vera i nacija su povezane psiholoki i ideoloki, premda meu njim a nemanikakve logike i nune veze. Tako K. Kastorijadis, u znaajnom spisuUspon beznaajnosti, istie: I ne znam da je bio makar i jedan jedinirat meu kranskim narodima u kojem dotine crkve ne bi blagoslovile oruja obiju zaraenih strana. Dravni je razlog beskrajno jai odpraktinog uma i Deset zapovijedi.12

Sve tri vere u jednog boga, u svojim ideolokim oblicima, pokazale su se vie fanatine nego racionalne, vie nacionalne nego univerzalne, vie su delile narode nego to su ih spajale: u sva tri sluaja ideja religioznog spasenja razumela se kao ideologija nacionalnogosloboenja. Sve tri vere poele su teoloki mudro a zavrile ideoloki glupo: branei ograniene nacionalne interese, povrat ak na tribalnodrutvo i paganske obiaje, to je svaka od njih nastojala da prevazie i odbaci za sva vremena.

Dokazani zloinci se proglaavaju narodnim herojima i postaju poasni graani na visokim poloajima uz aminovanje crkava.Bojovnici postae kasta izabranih kae Livada. E. Zamjatin je pisao da religije u svom razvoju prolaze kroz tri stadijuma: proroki,apostolski i crkveni! U ovom poslednjem Hrist je postao Veliki inkvizitor. Oblici zloina vremenom se ponavljaju, a zloinci bez stida i kajanjaostaju nekanjeni: zloin je ne kazniti zloinca! Pratanje zloinaje najvea osveta rtvi veli Livada. Milan Kundera podsea nas: Nijednanepravda nee biti ispravljena i sve e biti zaboravljeno.

Ako u ratu na svim stranama uestvuju i vernici, onda su oni u stvari izneverili svoju veru i postali rtve ideoloke obrade i obmane.Kovai rata koriste verske simbole kao ideoloke zastave kojima mau ispred odreda vojnika nesvesnih pravih ciljeva za koje idu da ginu.Kada je krst postao simbol vojnih odreda, a ne samo verskih obreda, onda su sve pobede u ratu bile povezane sa krstom, a ne samo samaem. Bilo je gorljivih vernika koji su u jednoj ruci drali krst, to jest znamenje mira, a u drugoj ma, to jest znamenje rata. Sutina svakograta je nasilje, a hrianska vera je protiv nasilja.

To je samo znak da su i velike vere postale male borbene jedinice: male po duhu! Kada ljudi vode rat, onda i svoje bogove izvode nabojno polje, a ovi su do tada mirno boravili u nebeskim visinama. Moj prijatelj hrvatski teolog je zapazio: Da li ljudi bijuboj svojih krvoednihbogova, ili bogovi biju bitke svojih ratobornih naroda? Ove dvije mogunosti ne moraju se meusobno iskljuivati, ali ja nasluujem kako su


6/117

uglavnom bogovi ti koji izvuku deblji kraj. Oni ee moraju obavljati prljave poslove za svoje navodne zemaljske sluge, nego to te slugerade za njih.13

Kako je teko ovdje biti ovjek sa graanskim vrednotama.

Svetozar Livada

in pisanja o graanskoj strani rata14Svetozar Livada doivljava kao uspenu terapiju za leenje rana to nam ih obilato zadaje svakodnevniivot u ovom balkanskom zverinjaku, gde umesto klasine muzike sluamo klasine jauke. Posle traginih dogaaja, u kojima je gotovo svako

izgubio nekog ili neto, Livada nastoji da izgradi mostove razumevanja, poverenja i pomirenja meu narodima. Jer, veli on, o vde se neizmiruju pojedinci nego narodi. Kad su Nemaka i Francuska, posle stogodinjeg ratovanja, nale zajedniki jezik, onda je to mogueostvariti i na ovim prostorima. Samo istina moe ozdraviti zakrvljene, zavaene i zaraene strane, ako ele opstati u ivotu. Mudro je zborio J.V. Gete: Zabludi korisnoj pretpostavljam istinu tetnu. Ako i nanosi bol, istina nosi lijek.

Ako pojedinac moe da u samom sebi izmiri opreke i natera ih da se bar podnose, ako se ve ne ljube, onda i narod moe da savladaprotivrene sile u sebi, koje ga razdiru, u ime ivota i istine o sebi.A istina se sastoji u tome da postoje silne strukturalne, a ne samo linesmetnje i prepreke koje treba savladati, jer su se ispreile na putu koji vodi uspenoj komunikaciji. A komunikacija je svakarazmenaiskustava, oseanja i misli, bez obzira da li je verbalna ili neverbalna: 90% poruka je neverbalne prirode! ire govorei, svaki ljudski odnos jeoblik komunikacije, a svi oblici odnosa nisu nita drugo do kultura naroda.

Koji su to strukturalni, vrsti oblici miljenja, verovanja i ponaanja koji ometaju susret sa drugim i onemoguavaju dodir meuljudima, narodima i njihovim kulturama? Postoje li izvesnekonstante (osobine, svojstva, obeleja) naeg mentaliteta koje se pokazuju kaosmetnje ili teke prepreke razumevanju, poverenju i pomirenju izmeu naroda, vera i kultura? Naravno da postoje, i o njima su pisali naiugledni istraivai, upozoravajui na oblike miljenja, verovanja i delanja koji se opiru promeni, jer su duboko ukorenjeni u podsvesnom inesvesnom sloju pojedinca i zajednice.

U meri u kojoj nismo kao narodi uestvovali u opteljudskim poslovima, u toj meri smo izgubili oseanje za univerzalne vrednosti inorme. Stvorio se tip oveka izvan optosti, izvan ljudskoga koji jo nije uo glas oveanstva u svojoj duii duhu sveden na grupni, to

jest ideoloki interes. Iz manjka veza sa svetom, stvoren je viak upuenosti na sebe i svoju ogranienost. Moda ni danas nismo dovoljnosvesni nesvesnih okova (stereotipa, predrasuda, tradicionalizma, nacionalizma, autoritarnog mentaliteta itd.), jer nas u aci dre pranjavi

likovi iz nae prolosti i sadanjosti, ljudi osrednjeg ili onieg duhovnog stanja i sitne sree, koji nam ne dozvoljavaju dase izdignemo na viuravan iskustva, znanja i vrednovanja: nae ustanove su pune bivih ljudi! Oni ne veruju u univerzalne vrednosti i norme, to znai da nemajuoi za visine i veliine duha. Jer, koliko jedan ovek upozna drugih ljudi,toliko je puta ovek, jer u sebi nosi njihova iskustva, znanja ivrednosti. Univerzalne ideje, verovanja i vrednosti spajaju generacije preko provalije vekova.

Stvaranje zajednike, opteljudske svesti i savesti, nije mogue bez stalne i dugotrajne komunikacije meu l judima iji je duh dosada bio zatvoren. Ima vekova kada jedan narod nema naina da se probije do svoje zrelosti, do svoje najbolje istine i pravde: u njegovojsvesti ovi univerzalni pojmovi su istanjeni ili izjednaeni sa lepim zabludama. Nerado smo se ukljuivali u svetske tokove, r adije smo ispisivalinau plemensku, palanaku i nacionalnu istoriju punu mrnje i krvi. Savremeni tribalizam, koga podstie postmoderna ideologija, postajevelika prepreka zajednitvu naroda ujedinjenih zajednikim vrednostima i normama vrednostima ljubavi, mira, pravde i prava. Zatvoreni uplemenske, nacionalne i dravne granice, ljudi gube odnos prema najvioj ravni oseanja, verovanja, miljenja i vrednovanja: sve ovo se unas smatra sinonimom za izdaju domovine-otadbine i njene nacionalne kulture.

esto se istie da je na narod poboan, ali se jo ee preuti da ta pobonost nema duboko korenje ni u pojedinanoj dui ni ukolektivnoj svesti. Jer da ima, ne bi bilo toliko sveta vezano za prethrianske oblike verovanja kult predaka, animizam, vera u sudbinu i sl.Odavno je primeeno da smo mi hriani u duhu i pagani -pogani u srcu. Kad neka plemenska kultura usvoji znaenja od univerzalnogznaaja, onda ona ta znaenja prevede, protumai i uskladi sa svojim potrebama, interesima i eljama. Drugim reima, tu se u stvari radi otome kako se iskustva jedne univerzalne vere prenose u jezik jedne lokalne, plemenske zajednice. Na verniki svet, bez obzira na formalnoprihvatanje hrianstva u 9. stoleu, ostaje u velikoj meri udaljen od dubine i irine hrianskih znaenja. Jedanpisac lepo istie: Jednogadana sedeo sam na obali reke. Izvadio sam iz vode okrugli kamen i slomio ga. Unutra je bio potpuno suv. Kamen je leao u vodi veoma dugo,ali voda nije prodrla u njega. Tada sam pomislio da se ista stvar dogodila sa ljudima u E vropi. Vekovima su okrueni hrianstvom, alihrianstvo nije prodrlo i ne ivi u njima.15eki katoliki filozof Jan Patoka tano je primetio: Ono to se jo nije desilo hrianst vu jestesamo hrianstvo.

Ako je opravdano pitanje o identitetu linosti i identitetu nacionalne zajednice, zar je manje opravdano pitanje o identitetu oveka iliidentifikaciji sa blinjim koji se danas zovegraanin sveta(kao to je za sebegovorio Sokrat). K. Brandis, u delu Nestvarnost, pronicljivo veli:

Ne postoji savremeni patriotizam bez svesti o pravima oveka, i da sloboda naroda zavisi od realizacije tih prava. Dolo je vreme da sepored linog i nacionalnog identiteta upoznamo i sa graanskim kao irim i dubljim okvirom orijentacije i akcije, koji se vidljivo ispoljava ugradovima sa meanim nacijama, verama, kulturama. or Amado ima pravo: Domovina jednog graanina je tamo gde se on znoji, plae ismeje, gde se mui i kului dabi zaradio za ivot.

Svoenje brojnih identiteta samo na jedan (obino nacionalni) nije u skladu sa stvarnim iskustvom. Jer identiteti se meusobno neponitavaju, oni se umnoavaju: imam svoje lino ja, svoj narod, svoju veru, svoj jezik, svoju nacionalnu kulturu, ali me to ne spreava dabudem graanin sveta, da govorim vie jezika i da uivam u vrednostima planetarne kulture. Uprkos razlikama, ipak smo svi samo ljudi. Naprimer: univerzalnu vrednost ljubavi mogu da izrazim na svom nacionalnom jeziku, i da je obojim svojim linim iskustvom. Tu nema nikakveprotivurenosti izmeu linog, kolektivnog i univerzalnog identiteta.

Davno je govorio Erazmo Roterdamski: Uvek e biti potrebni ljudi koji ukazuju narodima da je ono to ih zbliava iznad onoga to ihdeli. To upravo danas ini Svetozar Livada, pokazujui i dokazujui da ve liina oveka nije u tome da nikad moralno ne posrne, nego u tomeda smogne novu snagu da se uspravi i ispravi. ujmo ta o tome kae Livada: Ovdje je ovjek ispiranjem mozgova putem mitova izbaen izsvijesti i podsvijesti i etnikim i nacionalnim kodom toliko degradiran da ne egzistira kao ljudsko bie, nego kao pripadnik plemena, dakle,identificiran s kolektivitetom izgubio svaku individualnost. To je ta unakaena povijest plemenske kulture uinila od nas. Zbog toga nemaizmirenja dok ne problematiziramo i osudimo graansku stranu rata kao najgoreg od svih ratova. Na to nas obvezuje pripadnitv o ljudskomrodu prije svega, zakon istine, rtve rata po etnikom kodu i jedini oblik istinskog suoavanja s injenicom prirode rata. Nacionalne, verske ipolitike razlike ne znae nita u odnosu naljudske kvalitete.

Ako se razumevanje drugog shvati iskljuivo u okviru nacije, onda to izaziva nesagledive posledice: zatvaranje u vlastitu nacionalnuzajednicu, stvaranje predrasuda i stereotipa itd. O ovome svedoi Ivo Andri:Kad god sam i gde god sam naiao na ljude koji su pokazivalisuvie razvijenu brigu za nacionalni ponos i opti interes, ili preteranu osetljivost za linu ast i dostojanstvo, uvek sam, gotovo po pravilu,nailazio i na ogranien um, nerazvijene sposobnosti, tvrdo srce i grubu kratkovidu sebinost.

Livada nastavlja: Prema tome dok mi ne problematiziramo rat krvi i tla i to ne osudimo, ne okajemo, mi ne moemo doiveti katarzuistinsko pratanje. Nikakvi sudovi to ne mogu postii, jer da bi bio miroljubitelj, morao se suoiti s istinom, izmiriti sesam sa sobom da bise s drugim izmirio. Nema izmirenja bez suoavanja sa istinom o prirodi graanske strane rata. To nije lako, a za politiare koji su nastali navalu rata praktino to nije mogue, jer za politiku se sve gadosti nekanjeno ine. Sve to upuuje da politiare treba izuzet i iz izmirenja jernisu legitimni, a ni u emu vjerodostojni kao novonastala elita vlasti na valovima graanskog rata.


7/117

Livada ne veruje da moe doi do izmirenja preko dravnih ustanova, nego samo preko ustanova civilnog drutva. Vjerujem da s unam ove institucije bolje od elite vlasti... U njima ima graana i graanskog rezona. Oni su nam uporite i posljednja nada. Oni mogupokrenuti i stvoriti pokret izmirenja... sveti put izmirenja.Livada dobro zna da e jodugo ostati posejana mrnja meu naim narodima,mrnja kojai danas mono tinja sa obe strane, u ljudima i ustanovama, i koja e se preliti i u 22. stolee. Livada smatra da ne bi trebaloodustati od pokuaja da se isprave neke duboko ukorenjene ideje, verovanja, predrasude, stereotipi, navike, sklonosti i uspomene koje jesvaki narod stvorio o sebi i drugim narodima tokom dugih vekova: kolektivno svesno i nesvesno jednog naroda, dubinske strukture kaosvojevrsne mree u koje su ulovljeni pojedinci, grupe, pa i itava drutva(D. K. Vukevi). Ono to drutveno nije mogue treba duhovnohteti. Livada zna da ceo njegov trud ima malo uticaja na ire drutvene prilike, ali ga na govor i pisanje tera neka sila jaa od njegovarazuma. Naivnim i bogovi oprataju veli on. Oni koji znaju nita ne mogu, oni koji mogu nita ne znaju, i tako smo osueni na uvek novipoetak.

Sukobi su upisani u strukturu ljudskog bia i ispisani u njegovoj istoriji, koja je jasan i neoboriv pregled i prikaz tih sukoba. Kao to istorijasvedoi o sukobima, ona podjednako svedoi i o saradnji, jer ovek ne moe da ivi bez drugih ljudi. Upravljanje sukobima je druga rezaupravljanje razlikama. Mi ivimo sa razlikama i iveemo dok smo ivi. Pitanje je samo kako prei razdaljinu koja odvaja oveka od oveka,narod od naroda, kulturu od kulture. Livadin odgovor je nedvosmislen: dijalog je jedini put! Biti spreman na razgovor znai odbaciti svakupomisao na nasilje. Dok razgovaraju, ljudi su izvan svakog nasilja, telesnog i duhovnog. Nasilje je poricanje svake vrednosti ljudskom biu.Dijalog je prevoenje drutvenih sukoba u duhovne sporove. Jedan uistinu dijaloki nain miljenja i ivljenja imao bi za posledicuda meumisliocima ne bi bilo dogmatika, meu vernicima fanatika, a meu politiarima tirana. Kuda nas vodi razgovor? Naoj kui! Sve greke igrehovi nastaju kao posledica neuspeha u odnosu sa drugim i drukijim od nas. Pored ljudi iz nauke, kulture i umetnosti mosto graditelji bitrebalo da budu i naune i obrazovne ustanove, kao i javna glasila, premda se nisu pretrgla od toga po sla. Neki mudrac je davno upozorio:

Jedina stvar potrebna za pobedu zla jeste da dobri ljudi ne rade nita. Jedina stvar potrebna za pobedu lai jeste da se istinoljubivi ljudipovuku iz javnog ivota i prestanu da govore i piu.

Ljudi bez obraza su tako umreeni u celom drutvu da oveka hvata panika na samu pomisao da je tako neto uopte nastalo, jer je imoglo nastati u bolesnom drutvu. Ali postoje i oni uspravni i vrsti koji ulivaju poverenje i daju nadu, samo je teta to je takvih ljudi malo,ne poznaju se i nisu meusobno povezani. T. Man, uarobnom bregu, ima pravo kada kae: Humaniste ne treba liavati dunosti vaspitaaniti ih moemo liiti, jer samo oni uvaju tradiciju o dostojanstvu i lepoti ovekovoj. Livadini napori usmereni su u tom pravcu. On dubokoveruje da uz neto razuma i mnogo dobre volje moemo da sagradimo mostove prema drugim i drukijim od sebe koji su naa dopuna. Iovde Ivo Andri ima ta da primeti: Sve je u ivotu most, jedna re, jedan osmeh koji poklanjamo drugome. Na put vodi od Prokletija,

preko Mrtvog mora, do Rta dobre nade. Ako se dobro razmisli, svako Ne nita ne obeava u svakome od nas upisan je put do drugog. Trebauiti da se ono najvrednije nalazi na svakom mestu gde borave ljudi, a ne da je ono uvek negde drugde. To je Livada doiveo na vlastitomiskustvu, pre rata, u ratu i posle rata. On ima prijatelja u svim nacijama i verama, koji su mu bili od pomoi i u toku rata,kada su zbog toga isami mogli stradati, a neki su i stradali. I danas, kada jo uvek govor mrnje nije utihnuo, nisu ba svi mostovi porueni, jer izkulturepristiuglasovi o tome da nije sve izgubljeno. Ivo Andri ree: Niko ne moe da ispravi krivu Drinu, ali nikad ne bi trebalo prestat i da se onaispravlja. Pravnici veruju da se pravnim normama mogu iskoreniti ove dubinske strukture. Ali norma je racionalno pravilo i ne moe dadeluje na iracionalne slojeve ljudskog bia. Norma govori ta treba da se ini, iskustvo ta se stvarno ini: uvek ima iskustava pred kojimanorma ostaje nema i nemona!

Prema tome, dragi itaoe, ne zanima mene ni Tuman ni Pupovac osobno , ni Srbi zbog etniciteta, nego me zanima sudbina ljudi,prostora iinstitucija, a ovdje se ivi u uvjerenju kao nigdje drugdje da postoje suvini ljudi i suvini prostor16

Svetozar Livada

Livadine knjige sadre popis stradanja i opis nadanja u poslednjih dvadesetak godina. Malo se ko tako duboko zagledao u dno na koje smopali i zamislio nad udesom i usudom koji nas je snaao. On pie otro i otroumno, vodei rauna samo o istini i dajui odgovore nadrutvene, politike, kulturne i moralne izazove koji su duboko potresali porodicu, drutvo i dravu. injenica je da je privreda upropatena,

kolstvo zaputeno, zdravstvo obolelo, kultura siromana i nemona, diplomatija nedouena, sudstvo podmieno i uplaeno, dru tvozastarelo, rizino17u najviem stepenu. U ovo nae vreme, bremenito nevoljama, vreme u kome je jako smanjena osetljivost za duhovna imoralna znaenja, vreme ispranjeno od istine i smisla, vreme umora i umorstava, sluati ili itati to Livada govori i pie znai duevnuokrepu i duhovnu obnovu. Za sve ove duge godine on se nije ni prodao ni predao, ve je branio vrednosti u koje veruje i spasavao svojuduu, obilato rasutu po stranicama njegovih knjiga. On je roeni posmatra svega to se deava oko njega i u njemu, jer se svaki spoljanjidogaaj pretvara u unutranji doivljaj. O svemu to je bitno on misli i pred sud italaca iznosi svoje miljenje. Napisao je knjigu o n ama, jeru njoj prepoznajemo naa gorka iskustva. Livada esto navodi misao Ive Andria da naiu takva neka vremena kad pametni zaute tomoraju, budale progovore to hoe, a fukare se obogate.

Danas se moralni ljudi mogu upisati u prosjake redove. Nikad na ovim prostorima nije bila takva razlika izmeu onih na vrhu i onihna dnu. To veima bioloke posledice istie Livada. Nae vreme je vreme krize pravde i prava, tanije, vreme sumraka svih duhovnihvrednosti, raspada vrednosnog sistema: nihilizam i znai da sve dosadanje vrednosti vie ne vrede! Ogranieni i jaki nadmoan je uenom imudrom. Ono toznanas malo, ne moe bitno uticati na ono to radi njih mnogo. Istina je mona po nameri, ali nemona po uinku. La jepodignuta na stepen norme, unapreena u zvaninu ideologiju. Hana Arent moe samo da tei: Ubeivanje i prinuda mogu da unite istinu,ali ne mogu da je zamene.18

Ako verujete da e politiari uiniti ono najgore, onda vas nee izneveriti: oko njih se sabiru uvek nove mrnje! Politika je, u ovomsmislu i ovde, jedan pogrean i grean nain mijenja i ivljenja. Mi ivimo u vremenu umornom od politike, jer je sve postalo politiko.Filozof volje za moF. Nie kao da i danas vie: Dolo je vreme da se ponovo promisli ta je politika, jer ovakva kakva je danas, ona jemesto gde su sve duevne bolesti zakazale sastanak. Blez Paskal je zapisao sline rei vredne pamenja, kada je rekao da je pisanje o

politici neto kao pokuaj da se unese red u ludnicu. Kad bi politike ideje imale miris, od smrada se ne bi moglo iveti ree neko, neznam vie ko. Ovde politika ne vodi, ona zavodi, ili jo gore, ona voda ni sama ne zna kuda. Ovi sirovi i surovi ljudi ne prestaju da govorekako svakoj stoci treba pruti da nae svoj puti. To je pojava samoskrivljene nezrelosti elita vlasti u korist nesree vlastitih naroda pieLivada.

U politikom govoru i jeziku preovlauju obrasci kao to su mi oni,nainjihovi,prijatelj neprijatelj,rodoljub izdajnik itd. Konije sa nama taj je protiv nas.Mi smo zarobljenici jezikih obrazaca, jer u njima mislimo i izraavamo nae misli: to su pojmovi zatvori,pojmovi klopke, koji nas spreavaju da mislimo u drugim i drukijim pojmovima. Jogore: najezik je naoruani jezik, borbeni jezik, pa nijeudo to u naem jeziku postoji nesrazmerno velik broj rei za udariti: mlatnuti, tresnuti, zviznuti, opaliti, odalamiti, oamariti... U jezikusvake zajednice istie se ono to je za tu zajednicu znaajno i po emu se ona prepoznaje meu drugim zajednicama.

Jezik je postao politiki jezik i tako prekinuo vezu sa istinom: u politici jezik odbija da govori istinu! U deluUas metafizikeL.Kolakovski istie da je jezik doiveo nervni slom. Jezik pamti sve zloine uinjene jeziku. Livada i ja jo pamtimo vreme kada jeziku nije bilonamenjeno da lae. Ljudi nisu svesni svih bolesti to ih je politika unela u jezik. O uvela rei to si negda kao rua mirisala veli F. Nie.


8/117

Stara kineska mudrost opominje: Kad se kvari jezik, kvari se i narod. Iza doba etike upravljanja dolo je doba tehnike vladanja pomougovora mrnje. Politika je veroispovest moi: ili se prikloni ili se ukloni! Taj prosti i prostaki nain miljenja ne pristaje ljudima iz nauke,kulture i umetnosti. Zato Livada i moe rei: Nikad se nisam bavio politikom, pa ak ni onda kada se ona bavila sa mnom. A bavila se! U nas

je to uobiajena praksa da bolji ovek strada od gorega. Ako vratimo dostojanstvo naim reima, vratiemo dostojanstvo nama samima. Naljudima iz nauke, kulture i umetnosti je da zajedniki porade na ienju naeg jezika od otrovnih rei, ispunjenih ideoloko-politikimpunjenjem (tim klupkom zmija), i da stvaraju jezik mira, dijaloga i tolerancije, pri emu e biti struno jaki i ljudski blagi. Ako se iz kulturene uju rei protiv besmisla, onda e se besmisao opet moi gledati golim okom i dodirivati rukama.

***

Kad ovek, posle itanja ove knjige, sve sabere i oduzme sav se oduzme. Ova knjiga je izvetaj iz ludnice koju sociolozi zovu drutvo: malinarodi prave suvie buke i nasilja svake vrste! Viak istorije na manjku geografije: zato istoriografija ovde broji grobove! Ponekad se ovek pita da nije duh veine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, moda, nikad vie nee ni moi nita drugo do jedno: da trpi n asilje ili da gainizapisao je Ivo Andri.

U pismu koje mi je Livada uputio stoje ove rei: elim da mi napie promotivni predgovor, da me jednako kudii hvali to sam sertvovao da to piem. Nisam imao nameru ni da hvalim ni da kudim njegovu knjigu, nego da je razumem, jer od hvale ne bi bilo mnogokoristi, a od kritike ne bi bilo velike tete. Mera knjige je kako se ovek lako sprijatelji s njom i koliko se teko rastaje od nje.19Prijateljumoj, ne zaboravi: i kada te hvalim i kada te korim, uvek te volim! Jer si pouzdan lini prijatelj i nepouzdan oslonac vlasti. Svaka vlast imatebe protiv sebe, jer je vladavina oveka nad ovekom neto to poniava oveka. A tvoja knjiga bila je za mene samo povod da se jo

jednom javno progovori o nekim kljunim pitanjima koja se u njoj pokreu i da se razmisli o odgovorima koje ona nudi.20Ti si kruio oko ovihpitanja i odgovora kao ranjena ptica oko razvaljenog gnezda (Milorad Pavi). Jer krajnje je vreme da nemir napusti nae du e i da se mirvrati u na san.

***

Izmeu korica ove knjige mogu se nai: brojne misli o prirodi rata, prikaz nesrea vlasti tog naroda zbog nezrelosti elite vlasti, institucionalnipokuaj izmirenja naroda, bolno pitanje izbeglica i odgovornost matine drave, stanje pravoslavnih grobalja, crtice iz povesti srpskezajednice, in memoriam velikanima svoga poziva, sudbina crnogorskih ruralnih naselja, zapisi iz partizanske prolosti (partizanske bolnice i

kole), osvrti na druge knjige, pisma upuena odabranim javnim linostima i ustanovama, opisi raznih tipova karaktera i prijateljstava,izabrani problemi sociologije sela, itd. Sve je to ovde upleteno i isprepleteno, a lepak koji sve dri na okupu je zajednika nesrea, koja nijepotedela gotovo nikog na ovim prostorima.

Knjigu, koja bi bila tako napisana da joj se ne bi imalo ta zameriti ne bi trebalo ni itati. Ali, sve to izlazi iz radionice nekog pisca nosi peatnedovrenosti i nesavrenosti. Lako je ukazati na slaba mesta u knjizi, mnogo je tee prepoznati i izdvojiti saznajne i moralne vrednosti oveknjige, to sam i uinio. Ipak, eleo bih na kraju ovog osvrta da sa piscem raspravim neke metodoloke probleme.

Livada esto istie da je onistraiva-empiriari da mu je vano da prikupi to vei broj injenica, kako bi one same za sebegovorile. Stalno se govori: pustite neka injenice govore, ali, na alost, injenice ne govore.21Nauka je izgraena od injenica, kao to jekua sagraena od opeka; ali gomila injenica nije nauka, kao to ni hrpa opeka nije kua. injenice valja tumaiti: isti skup injenica moese objasniti i razumeti pomou razliitih teorija! injenice se ne mogu odbaciti ili osporiti ve samo tumaenja injenica. Jedna teorija moeda bude odbaena, a da injenice i dalje vrede. Prema tome, nauni metod je empirijski i teorijski, pa nema osnova za njihovo odvajanje, akonauka hoe da raste. U pravu je bio Robert Merton kada se, pre vie od 50 godina, duhovito narugao lanom sporu izmeu empiriara iteoretiara. Teoretiari tvrde: Mi ne znamo da li je ono to govorimo istinito, ali je u najmanju ruku znaajno. Empiriari uzvraaju: Mi neznamo da li je ono to govorimo osobito znaajno, ali je u najmanju ruku istinito.22

U knjizi ima dosta ponavljanja, ne samo istih injenica, nego i njihova razumevanja gotovo istim reima. Moda i nije loe da seizvesne istine ponavljaju, jer se lai jo ee opetuju. Ima tu i stilskih rogobatnosti i puno stranih rei, ali kada se znada moj prijatelj Livadaotkida od ivota svaki tren, da u devedesetimnema vie vremena, a posao jo nezavren, onda ovi propusti mogu da se razumeju i oproste.Fransoa Rable dobro ree: Laku no, gospodo! Pardonante mi, i ne mislite na moje greke, kao to ni na svoje ne mislite.

Za razliku od Livadinih redovnih kritiara i protivnika (pa i neprijatalja), ja upuujem primedbe naunog i strunog karaktera. Svinjegovi kritiari i protivnici lomili su krila njegovoj misli, sputajui je u zagaene politike vode, oduzimajui joj viak smisla. Kad politiargovori o nauci, nema bojazni da e rei neto mudro .23Livada ima dara da radi protiv sebe i na vlastitu tetu, spreman da podnosi i gubi. Nijese savijao pred monicima ovoga sveta, nego se dostojanstveno suoavao sa bedom koju su oni stvorili . On zastupa misao i smisao, oni mo ivlast nad ljudima.

Napadali su ga oni bez pravog obrazovanja i obraza, premda je on profesor i doktor filozofije i istorije. Ne mare oni ni za istoriju, jerda mare ne bi se tako odnosili prema ratnom i vojnom invalidu i nosiocu Partizanske spomenice 1941; koji je posle Drugog svetskog rata bio ilan Komisije za ratne zloine. Ne udi ovakav odnos prema Livadi, jer nita bolje nisu proli ni velikani naune i filozofske misli na ovimprostorima: Rudi Supek, Branko Horvat, Stipe uvar, Milan Kangrga, Gajo Petrovi... Livada ne zna za istu radost dokle god govori i pie, jerda nema drutvenih nevolja, utao bi. Jedino to eli s ovom knjigom, to je da ga neko razume. Moda e neko, posle paljivog itanja,postati malice bolji i mudriji.

Po mom shvatanju, nauka o oveku je neto vie od nauke, jer pored saznajne dimenzije sadri i onu vrednosnu, najee moralnu.Livadino pero nije pero koje kripi pod njegovim starakim prstima, to je glas vapijueg u pustinji. Ipak, on je iscrpeo svoj e vreme, svojusudbinu, ponosan bez tatine. U preostalim danima ne preostaje mu nita drugo do da slae i rasporeuje svoje uspomene kao jedinobogatstvo. Seanje je sva njegova pokretna i nepokretna imovina.

Prof. dr uro unji

-----1Na jednom mestu u knjizi on istie da e se posledice graanskog rata osetiti i u 22. stoleu, a moda i dalje.2Slobodan Jovanovi,Sabrana dela, tom 10, BIGZ, Beograd 1990, s. 326.3Ivan Cvitkovi,Sociologija religije, Univerzitetska knjiga, Sarajevo 1996, s. 105.4Robert Muzil, Eseji, Svetovi, Novi Sad 1993, s. 109.5K. Brandis, Varavske belenice, Prosveta, Beograd 1988, s. 128.6S. Hantington u Sukobu civilizacijaprimetio je: Mi znamo ko smo samo kada znamo ko nismo i, esto, kada znamo protivkoga smo.Slobodan Jovanovi je takoe uoio: Smisao bratstva moete istinski osetiti samo kad sa svojom braomimate zajednikog neprijatelja.Isticanje razlika u odnosu na drugu naciju ima za posledicu jaanje slinosti unutar vlastite nacije. to je jaa mrnja prema drugoj naciji, to

je vea ljubav prema svojoj to je obeleje svakog nacionaliste. Bez prijatelja se ponekad mora, bez neprijatelja se ne moe, jer on slui kaointegrativno sredstvo sukobljenim stranama.7Mitar Mitrovi,Iskrice pod maslinama, uro Salaj, Beograd 2012, s. 46, 52. Sedamdeset povratnika bilo je ubijeno.
http://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footrefhttp://www.jadovno.com/predgovor-580.html#footref


9/117

8Drava koja ne titi svjetsku batinu ne zasluuje ime drave, a na to joj moramo ukazati, istie Livada.9V. Diltaj, Zasnivanje duhovnih nauka, Prosveta, Beograd 1980, s. 104.10O eksu je Livada napisao: Bio je javni tuilac u socijalizmu, danas nekanjeni javni svjedok izslavonskog kriznog taba iza kojih su nevinigrobovi. Ozakonio je mnoge zloine, a nema veeg zloina od ozakonjenog. 11Svetska istorija filozofije, Fedon, Beograd 2008, s. 62.12Gradac, aakBeograd 1999, s 167.13Miroslav Volf, Janjci mesoderi?,O kranskoj vjeri i nasilju u suvremenom svijetu, u zborniku radova Konfesije i rat, s. 143.14

Livada esto napominje i opominje: To je bio graanski rat, jer su ga civili poeli, bili rtve i zloinci i kad su uniformenosili. Bezproblematizacije graanske strane rata nema izmirenja.15D. Jelop, U ime boga, Nova knjiga, Beograd 1988, s. 56.16Jo dok sam poinjao rad kao arhivista, povjesniar, htio sam da doznam to vie injenica koliko rat pogaa pojedinaca, porodica,naselja, regija ili irapodruja. Preko dvadeset godina Livada izuava graansku stranu rata i posledice kontrarevolucije iji su rezultatiporazni za ceo prostor.17Ovaj pojam uveo je u nauku o oveku i drutvu Ulrih Bek,Svetsko rizino drutvo, Akademska knjiga, Novi Sad 2011.18Hana Arent, Istina i la u politici, Filip Vinji, Beograd 1984, s. 60. Hose Ortega i Gaset: Carstvo politike je, dakle, carstvo lai(Posmatra, Clio, Beograd 1998, s. 8).19Bela Hamva,Briga o ivotu, Geopoetika, Beograd, s. 99.20Tragino je da nakon dvije dekade nemamo samoosvjeenje o opsegu i sadraju ratnih zloina i njegovih posljedica istie Livada.21H. Poincare, Znanost i hipoteza, Globus, Zagreb 1989, s. 109.22R. Merton, Social Theory and Social Structure, The Free Press, Glencoe, Illinois, 1959, p. 85.23B. Rasl: Osnovni problem sa svetom je u tome to su budale previe samouverene, a pametni stalno u dilemi. S. Kjerkegor veli: Sumnja

je unutranje kretanje u mislima. Budale ne sumnjaju, jer je sumnja posledica razmiljanja.

1. Nunost problematizacije graanske strane rataIzuavajui prirodu rata od 1990. g. na naim prostorima, htio sam doznati sve njegove nijanse. Kako sam po obrazovanju filozof ipovjesniar, a po praksi ruralni sociolog, nastojao sam da sagledam sve injenice sukladno faktografiji, pisanoj rijei i ponaanju ljudi. Obinose kae za rat da njegovu sutinu valoriziraju rtve i materijalna razaranja. Budui da sam aktivni uesnik NOB, a kasnije sam radio kaoarhivist, priroda grae mi je donekle poznata, a naroito nai merak-zloinci bez kajanja. U Arhivu za historiju radnikog pokreta, predmetmi je bila graa ratnih zloina, rasni zakoni i njihova primjena, te uloga etnitva. To mi je pomoglo da pomno pratim ponovljene oblikezloina, jer ovajrat imao je u sebe ugraen ustako-etniki sindrom. Nerijetko sam se alio da sam profesionalni antifaist. Jedno po ueu,a drugo po apsolviranoj grai faistoidnih radnji. Faizam je ovdje trijumfirao po svojim brutalitetima, posebno s obzirom na ulogu kvislinga.Dobrim dijelom zbog naih mentaliteta, jer u nas je osveta slaa od meda i eera. Merak -zloinci bez stida i kajanja gotovo su se jednakoponaali u Drugom svjetskom ratu i u ovom. Pamtim dobro da su Nijemci razoruali neke jedinice Jure i Bobana optuujui ih da viemobiliziraju svojim represijama nego to banditi mogu regrutirati. Razlike izmeu ponaanja ustaa i etnika objektivno ne postoje, nesamo to su braa po oruju, nego zbog injenice to je mentalitet presudni inilac. Uostalom, istraujui prirodu rata, utvrdio sam da nemarazlike izmeu regularnih i tzv. parapostrojbi, jer one su izvravale ono to su od njih regularne jedinice traile. Kako su mnoge partijeformirale svoje parajedinice, sa zvunim imenima eeljevci, Draganovi, Arkanovi, Pume, Merepovci, itd., to mi se sve inilo da imaveliki znaaj da se prodre u nijanse sutine. Uostalom, treba poznavati karakteristike naeg sela i seljatva da bi se prodrlo u mentalitet naihljudi, naroito po regijama. Do juer smo bili najseljakije drutvo meu evropskim narodima, i selo je odreivalo sudbinu prostora, a negrad, jer gradove nismo imali. Prema tome, ni graana u istinskom smislu, jo dugo neemo imati. Jednom sam proitao jednu ko nstatacijuda je ruralna distanca postignuta kao najvea distanca lanstvom u kraljevskoj akademiji u Velikoj Britaniji. Ta me injenica nagnaladauzmem 100 biografija lanova akademije JAZU, i utvrdio sam da su to u 100%-tnom bili seljaki ili teaki sinovi. Kad sam to objavio, dobiosam prigovor da sam cinian prema naem trustu mozgova. Nisam se iznenadio, naprotiv, upravo sam to oekivao, da ne budem nitishvaen, ni prihvaen, jer sam iznosio injenice da na ruralni mentalitet traje kao konstanta. Uostalom, mi nismoimali graanske revolucije,nego 2 graanska rata. Prvi jo ni danas nismo zavrili, a drugi nam se nametnuo sa posljedicama koje e se prevaliti u 22. stoljee.Meutim, u prvom graanskom ratu, pretvarajui oslobodilaku borbu u socijalnu revoluciju, sa sintagmama zemlja seljacima, a tvorniceradnicima te sintagmom bratstvo i jedinstvo, mi smo amortizirali graansku stranu rata, gotovo do kritinih granica, jer je bratstvo i

jedinstvo shvaeno kao kranska ideja da smo jedan rod, i to se kontroliralo preko drugih sintagmi nema diskriminacije po srodstvu, rasi,naciji..., odnosno, samo se dokazani neprijatelji progone. Budui da se cijeli pokret odvijao pod takozvanim demokratskim centralizmom,nije postojala mogunost da netko u provinciji vrljai vri pojedinanu osvetu, jer su se u svim zakletvama utvrivale, i preko vodstvarevolucije te sintagme nadzirale. Tu ni pokuaji nisu dobro prolazili, jer po poznatoj onoj revolucija je laka na nianu. To vrlo dobro poznajuoni koji su imali prilike da kontroliraju izvornu grau, kako se za sitne prekraje najstroe sudilo. Tome su svjedoanstva, stav prema tzv.Otrikom sporazumu, sluaj panovica, Kordunaki proces, itd. Tu nije bilo nikakvih dvojbi oko odgovornosti za nevine. Svatko se tomemorao dobrovoljno pod mora podinjavati. Ponavljam, vojnike zakletve su tome podreene, ponavljane i strogo nadzirane. To seprovjeravalo kao uzvieno naelo da se suprotstavimo faistikom orgijanju.

Kako je ratno drugarstvo, u pravilu, najvei oblik prijateljstva, to su sklopljena prijateljstva izmeu pripadnika raznih nacionalnosti bila naiznimno visokoj cijeni. Oni su smatrani kao cement bratstva i jedinstva. Tako da je ovjekoljublje i drueljublje bilo neki oblik zavjetnogmoralnog naela ponaanja u ratu.

Poznavajui ta naela, neposredno poslije rata, ve kad sam zavrio studij i zaposlio se kao arhivar, uoio sam da smo ipak poslije rataodstupili od tih naela etnikim ienjem tzv. Folksdojera, Talijana i Turaka. Kada sam napisao jednu raspravu s politikim osvrtom natakvo ponaanje i odstupanje od naela, doivio sam nevolje i bio sam prebaen da jedno vrijeme radim na osposobljavanju prep ariranja i

zatite arhivske grae. To me ipak nije sprijeilo da napiem jednu usporednu studiju rasnih zakona Njemake, i naih, te konstatacije da sunai bili brutalniji upravo zbog mentaliteta, prostih sadistikih iivljavanja i kame kao najsvjetlijeg oruja. Kad sam sredio graupravoslavnih grobalja, a kasnije nakon tvrdnje da smo mi fiziki pobijedili, ali nae protivnike ideoloki nismo porazlil, bilo mi je ponueno dasredim oko 80.000 dokumenata arhivske grae koja se odnosila na etniki pokret. (Iz te osnove je Milo Milji napisao 3 knjige.)

Budui da se Drugi svjetski rat ustako-etnikim sindromom ponovio u ovom ratu sa brojnim nijansama, koncentracionim logorima,perverznim muenjima i da je imao ugraen novi elemenat, etniko ienje nerijetko u nekim sredinama bez ostatka, sa svim el ementimaruralocida, urbanocida i kulturocida potrebno je problematizirati sve komponente ako elimo istinsko izmirenje. Nae su se ideologijeproduavale preko srodstvenih linija. U tome su uestvovali svi oblici porodinih linija, vjerskih razlika, mitovi i cijela nomenklaturaobnovljenih nazivlja. Taj oblik jo uvijek traje u brojnim domenama. Cijeli rat imao je naglaeni sindrom antikomunizma kao najbrutalnijegoblika antihumanizma. U tom su nacionalistike teorije i teologije crkava i kovaa rata dosegle svoj vrhunac, paranoidnih izmiljotina istigmatizacije Drugog. Skor

Svetozar Livada Stradanja i Nadanja

Documents

Transcript of Svetozar Livada Stradanja i Nadanja