SVETO PRI^E[]

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Jun

2.Na praznik Spasovdan slu-ìo Sv. Liturgiju u hramuSv. Petra Dabrobosanskog uVojkovi}ima i obavio slav-ski obred povodom slaveMjesne zajednice Vojkovi}i.

12.Na praznik Silaska Sv. Du-ha na Apostole, povodomhramovne slave, sluìo Sv.Liturgiju u hramu Sv. Troji-ce u Rogatici i osve{tao no-vi ikonostas u crkvi.

16.Povodom Dana odbrane sa-rajevsko-romanijske regijesluìo Sv. Liturgiju u mana-stiru Sv. Georgija na RavnojRomaniji, odrào pomen po-ginulima u prethodnom ratu,te prisustvovao akademiji umanastirskoj porti.

19.Prisustvovao Sv. Liturgijikoju je u Staroj crkvi sv. Ar-hangela u Sarajevu sluìoEpiskop zahumsko-hercego-va~ki Grigorije.

28.Na praznik Vidovdan, a po-vodom krsne slave VojskeRepublike Srpske, u Mana-stiru Uspewa Presvete Bo-gorodice u Dobrunu sluìoSv. Liturgiju i pomen vojsko-vo|ama i vojnicima srpskim,te obavio slavski obred.

Jul

3.U nedjequ po Vidovdanu, uRomanijskoj Lazarici - hra-mu Sv. Proroka Ilije u So-

kocu, povodom 19. Vidovdan-skog sabora na RomanijskomKosovu, sluìo Sv. Liturgi-ju i obavio slavski obred.

5.Povodom zajedni~ke ispovi-jesti i pri~e{}a svih sve-{tenika Mitropolije da-brobosanske sluìo Sv.Liturgiju u manastiru Sv.Georgija na Ravnoj Romaniji,a potom besjedio na brat-skom sastanku sve{tenstva.

12.Na praznik Sv. Apostola Pe-tra i Pavla, povodom hra-movne slave, sluìo Sv. Li-turgiju u Rudom i obavioslavski obred.

30.Na praznik Sv. velikomu~e-nice Marine û Ogwene Ma-rije, povodom hramovne sla-ve, u Zakomu kod Rogaticesluìo Sv. Liturgiju i oba-vio slavski obred.

Septembar

3.Sluìo Sv. Liturgiju u kape-li Sv. Joanikija Devi~kog uSokocu i u ~in |akona ruko-poloìo Vasilija Cvjetko-vi}a iz Rogatice.

4.U hramu Sv. Trojice u Roga-tici sluìo Sv. Liturgiju u~in sve{tenika rukopolo-ìo |akona Vasilija Cvjet-kovi}a iz Rogatice, a u ~in|akona Sr|ana Pijevca izRudog.

15.U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu u posjetu pri-mio potpredsjednika Fede-racije BiH g. SvetozaraPudari}a.

21.Povodom hramovne slave,praznika Ro|ewa PresveteBogorodice, sluìo Sv. Li-turgiju u Sabornoj crkvi uSarajevu i obavio slavskiobred.

23.U Manastiru Sv. Save u Gor-woj Lijesci kod Vi{egradasluìo zaupokojenu Sv. Li-turgiju i opelo preminulomsabratu ovog manastira je-

� � � � � � � � �

4

��

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

romonahu Stefanu Milo{e-vi}u.

Oktobar

7.Na praznik Sv. Tekle, pri-sustvovao Sv. Liturgiji uManastiru Mile{evi koju jeuz sasluèwe vi{e arhije-reja sluìo Patrijarh srp-ski Irinej, i primio ordenEparhije mile{evske äBeliAn|eoô.

14.Na praznik Pokrova Presve-te Bogorodice, povodom hra-movne slave, sluìo Sv. Li-turgiju u hramu Sv. ProrokaIlije u Sokocu i u ~in |akonrukopoloìo Darka Danilo-vi}a iz Sarajeva.

23.Povodom praznika Ikone je-rusalimske Presvete Bogo-rodice, sluìo Sv. Liturgi-ju u hramu Sv. Trojice uOzerkovi}ima kod Sokoca

na kojoj je u ~in sve{tenikarukopoloìo |akona Nema-wu Manxi}a iz Fo~e, a u ~in|akona Velimira Divqano-vi}a iz Vlasenice, te nakonLiturgije obavio slavskiobred.

27.Na praznik Sv. Petke-Para-skeve, povodom hramovneslave, u Sokocu na voj-ni~kom grobqu sluìo Sv.Liturgiju i obavio slavskiobred.

Novembar

6.Prisustvovao Sv. Liturgijikoju je u Manastiru UspewaPresvete Bogorodice u Do-brunu sluìo Mitropolitzagreba~ko-qubqanski Jo-van.

14.U Palati Republike u Bawa-luci, prisustvovao Prvojsjednici Odbora za prosla-vu 9. januara - Dana Republi-ke Srpske i Krsne slave Re-publike Srpske, Svetogarhi|akona Stefana.

21.Na praznik Sabora Sv. Ar-gangela Mihaila, povodomhramovne slave, u Staroj cr-kvi u Sarajevu sluìo Sv.Liturgiju i obavio slavskiobred.

Decembar

4.Na praznik Vavedewa Pre-svete Bogorodice, sluìoSv. Liturgiju u hramu Bogo-slovskog Fakulteta i Bogo-slovije u Fo~i, te pri~estiostudente Fakulteta i u~e-nike Bogoslovije.

11.Sluìo Sv. Liturgiju u hra-mu Sv. Petra Dabrobosan-skog u Vojkovi}ima.

19.Na praznik Sv. NikolajaMirlikijskog ûdotvorca, uhramu Sv. proroka Ilije uSokocu sluìo Sv. Liturgi-ju.- U mitropolitskoj ku}i uSokocu, proslavio svoju Kr-snu slavu Sv. Nikolaja Mir-likijskog ûdotvorca.

20.U mitropolitskoj reziden-ciji u Sarajevu proslaviodrugi dan svoje Krsne slaveSv. Nikolaja Mirlikijskogûdotvorca.

Priprema

proto|akon Mitar

Tanasi}

NAD TAJNOM MLADENCA ISUSA

Mladenac Isus je ne mawe~udo od Isusa vaskrslog iproslavqenog. Wegovo

ra|awe na svet zasuto je neo-bi~nim pojavama. Ra|aju}i se nasvet, On je probudio sve tajne, ione su se slegle oko Wega kao rojoko matice. Svaka je na{la svojemesto u Wemu; svaka je na{la svo-ju hranu u Wemu. Vekovima se ~o-ve~anstvo mu~ilo prokletim Jo-vovskim pitawem: za{to se ~ovekra|a na svet? I prokleto pitawerasipalo se u bezbroj pitawa; sawim se rasipala i jadna du{a ~o-ve~anstva. Vekovima je Solomo-novski o~aj lomio i du{u i telo~ove~anstva i rigao anateme na~oveka, na ìvot, na tajne ìvo-ta. O~aj se izvijao u buncawe; nastra{no povi{enoj temperaturio~ajawa ~ove~anstvo je buncalo,i buncawem odgovaralo na pro-kleto pitawe. I nije odgovorilo.Pred prokletim pitawem ban-krotirao je sav ~ovek. Opsednutuàsima ìvota zamirao je uinerciji nemo}i, i nepomi~no irezignirano primao strahoteìvota. I kada su qudi od o~aja-wa i uàsa ne stajali ve} “sedeliu tami i seni smrtnoj” (Mt. 4, 16),rodio se Isus na svet. Ra|awemsvojim na svet Isus je odgovoriona prokleto pitawe: za{to se ~o-vek ra|a na svet? Odgovorio je iodgovorom dokazao da je ne ~ovekve} Bogo~ovek. ôvek je pitawe;Bogo~ovek je odgovor; Bogo~oveksa svima svojim boànskim i ~o-ve~anskim svojstvima, mislima,ose}awima, delima. Ra|aju}i sena svet, Bogo~ovek je ~udesnomli~no{}u Svojom odgovorio, za-

{to se ~ovek ra|a na svet. “Bog sera|a kao ~ovek, da bi ~ovek po-stao Bog”.

Hristos se ovaplotio, da bi ~o-vek u toliko postao Bog, u kolikoje Bog postao ~ovek. Oboèwequdske prirode prirodna je po-sledica Bo`jeg ovaplo}ewa. Daje Bog postao ~ovek, to se izraà-va re~ju: ovaplo}ewe. No ako je

Bog postao ~ovek, onda je i ~ovekpostao Bog. Ta ~iwenica se izra-àva re~ju: oboèwe. Ovaplo}e-we Boga je sredstvo kojim se obja-vquje ciq i smisao ~ove~jeg bi}a:oboèwe, i daju sredstva za wego-vo ostvarewe. To je smisao bogo-vaplo}ewa; to i ciq. Bogo~ovekHristos ga je dao i ostvario. Po-stav{i ~ovek - dao je ciq ~oveku,u{av{i u telo - dao je ciq telu;u{av{i u materiju - dao je ciqmateriji. Postav{i ~ovek - osmi-slio je sve {to je ~ove~je: i ra|a-we i ìvot i smrt. Do Wega - sveje bilo besmisleno, od Wega - sveje osmisleno. Do Wega - qudi su

bili sleporo|eni i mrtvoro|eniza smisao ra|awa, ìvota i smr-ti; na{a jadna planeta bila je kr-ti~wak; od Wega - qudi su progle-dali i vaskrsli za smisao ìvotai smrti. Do Wega - oko je biloslepo; od Wega - ono je progleda-lo; do Wega - uvo je bilo gluvo daBoga ~uje; od Wega - ono je pro~u-lo; do Wega - um je bio bez-uman;od Wega - on je urazumqen; do We-ga - ~ovek je grehom bio otkinutod Boga: nepremostiva provalijazjapila je izme|u wih: qudi nisumogli da do-misle Boga, dado-osete Boga, da do-gledaju Boga;od Wega - provalija je premo{}e-na: Bog je u{ao u telo, i osposo-bio ga da moè do-misliti i sa-gledati Boga; vreme se orodilo sve~no{}u; ~ovek se orodio s Bo-gom; Bog je postao u~esnik u qud-skoj prirodi, da bi ~ovek postaou~esnik u Bo`joj prirodi (2 Pe-tr. 1, 4). Bogovaplo}ewem ~oveknadrasta sebe: od kona~nog posta-je - beskona~an, od vremenog - ve-~an, od si}u{nog - ogroman. “ô-vek prevazilazi svoju sopstvenuprirodu: od smrtnog postaje - be-smrtan, od prolaznog - neprola-zan, od vremenog - ve~an; jednomre~ju: od ~oveka - Bog.

Kao Bogo~ovek Hristos je nesamo savr{eno otkrio Boga ve} i~oveka. Bogo~ove{tvom Wegovimre{en je kona~no i zavr{no iproblem Boga i problem ~oveka.Zato je Bogo~ove{tvo Hristovokrajeugaoni kamen Hri{}anstva.Spasewe je u Bogo~oveku, ne u ~o-veku. ôvek je ne{to od ~ega setreba spasavati - Bogo~ovekom.Ro|ewe Bogo~oveka na svet - to je

5

��

prva ~iwewica, od koje se morapo}i da bi se u{lo u tajnu bi}aBo`jeg i bi}a ~ove~jeg. Ko wuobi|e - ne moè u}i u misterijuHri{}anstva i li~nosti Hristo-ve. Hristos je Bogo~ovek - to jepolazna ta~ka Hri{}anstva; odwe mora po}i svaki, svaki bez izu-zetka. Od we polaze Evan|elistii Apostoli, Mu~enici i Ispoved-nici, Sv. Oci i ûdotvorci. To jeosnovna dogma Hri{}anstva: izwe se izvode sve ostale dogme isva ostala fakta.

Hristos je istiniti ~ovek, - toje zakqu~ak do koga se mora do}iispitivawem Wegovog rodoslovapo telu (Mt. 1, 1-17) i Wegovogìvota u telu. No kakav je Wegovduhovni rodoslov? - Duh Svetisa~iwava sav Wegov duhovni ro-doslov, - to je odgovor Evan|eli-sta na postavqeno pitawe (Mt. 1,18; Lk. 1, 35). Mati Isusova Ma-rija na|e se da je trudna od DuhaSvetoga (Mt. 1, 18). “Ne idi daqe,ne traì vi{e od re~enoga, nepitaj: kako je Duh Sveti to u~i-nio u Devi? Jer kada je nemogu}eobjasniti na~in na koji se vr{iza~e}e i razvi}e deteta pri pri-rodnim uslovima, kako moèmoonda objasniti, kada ono biva ~u-desnim dejstvom Duha? Da ne biuznemiravao Evan|elista i dosa-|ivao mu ~estim pitawem o tome,on je sebe oslobodio toga, naime-novav{i Onoga Koji je u~inio to~udo. Ni{ta vi{e ne znam, velion, osim da je to u~iweno od DuhaSvetog. Neka se postide oni kojièle da objasne uzvi{eno ro|e-we... Jer niti je arhan|eo Gavrilniti Matej mogao ne{to vi{e re-}i osim da je ro|ewe od Duha Sve-tog; no kako i na koji na~in je to

u~inio Duh Sveti, niko od wihnije mogao objasniti, jer nije bi-lo mogu}e”.

Hristos je istiniti Bogo~ovek- to je fakt na koji neprestanoukazuju Evan|elisti. U samom bo-goposlanom imenu: Isus (Mt. 1,21) sadrì se sav obim i sva sadr-ìna Hristove misije na zemqi.Spasti qude od greha - to je ciqHristovog dolaska. On je Svojeime opravdao Svojim ìvotom,Svojom smr}u i vaskrsewem. Onse bezgre{no za~eo, da bi mogaoo~istiti qude od greha, u~initiih bezgre{nima. On se za~eo odDuha Svetog, da bi spasao qude odduhova nesvetih, od duhova zlih igre{nih. U tome je novina i We-govog imena i Wegovog dela; u to-me i dokaz Wegovog Boànstva,jer samo Bog moè opra{tatigrehe; u tome je sr` Wegovog bla-gove{}a, jer jedino time moèoblagovestiti zagor~enu grehomprirodu qudsku.

Isus se za~eo od Duha Svetog -to svedo~e i Arhan|eo i Evan|e-list, ali da }e se roditi od devoj-ke - to svedo~i sam Bog ustimaproroka Isaije. Roditi se od de-vojke nije mawe ~udno i tajan-stveno od za~e}a Duhom Svetim.I jedno i drugo je nadprirodno,nadqudsko; i za jedno i za drugoneophodno je neposredno Bo`jeu~e{}e i dejstvo. Jedno objavqujeBog preko angela, drugo prekoproroka; u~estvuju i bestelesna itelesna bi}a. Ustima Isaije Go-spod govori: “Gle, devojka }e za-trudneti i rodine sina, i nadenu-}e mu ime Emanuil, koje zna~i: snama je Bog (Is. 7, 14 Mt. 1, 23). -Izu~avaju}i li~nost Hristovu,~ovek mora govoriti sebi: vai-

stinu, s nama je Bog, Bog je sa na-{im telom i u na{em telu, Bog jesa na{im duhom, sa na{im srcem,sa celokupnom prirodom na{om;vaistinu, Bog se ovaplotio u ~o-veka, u celog ~oveka, ne u wegovopar~e, ne u wegov um samo, ili du-{u, ili telo. S nama je Bog = s na-ma je Hristos, jer je u bogo~ove-~anskoj li~nosti Svojoj najin-timnije zbliìo, najprisnijezdruìo, naj~udesnije sjedinioBoga sa ~ovekom. Do Hrista - qu-di su imali malo razloga da govo-re: s nama je Bog; no imali su mno-go razloga da govore: s nama je |a-vo. Grehopad je intimizirao ~o-veka s |avolom. Bog je bio dirkana krugu qudskog ìvota, a |avo -centar. Zato je realno i origi-nalno bogopoznawe bilo nemogu-}e u starom svetu. Bog je bio s qu-dima kroz kamene tablice, krozzakon, kroz proroke. Mojsej i Jov,Isaija i Jezekiq imali su vi|e-wa Boga, vi|ewa u vihoru i oluji,u oblaku i simvolima. Platon jeu~io da je s qudima ne Bog, ve} ko-pije Boga. On je bio u pravu; kroztu wegovu ispovest ispoveda sebeceo paganski svet.

Tako do Hrista; no od Hrista: snama je Bog u telu, - zbore qudi; snama je Bog - zbore ìvotiwe ibiqe; s nama je Bog - zbore sva bi-}a; s nama je Bog - zbore minerali.S nama je Bog, no ne privremeno,ve} na svu ve~nost. Bog “Re~ po-stade telo” (Jn. 1, 14), da bi telukazala i otkrila Boga; postadetelo, da bi telu vratila besmrt-nost izgubqenu grehom. Glavno jeda Re~ postade telo. Kada je tomogu}e, onda nema ni~eg nemogu-}eg u tome da telo postane be-smrtno, da qudi postanu sinovi

6

��

Bo`ji. Hristos je Spasiteq zato{to je Bogo~ovek. To je osnovnaBlagovest, koja sintezira sav No-vi Zavet. Ona je u{la u svet nadan Ro|ewa Hristovog. Wu ~ovekmora uvek nositi uza se i preda sena celom duhovnom putu krozEvan|eqa. Wu neprekidno sebinosi i wome ìvi Bogo~ove~an-sko Telo Crkve. No Boì} je na-ro~ito vreme kada Crkva osobi-to silno i mo}no slavoslovi tublagu vest. Dnes Bog na zemqupriide, i ~elovjek na nebesa vzi-de. Slava i hvala na zemli ro-`dennomu, i oboìv{emu zemno-rodniim su{~estvo. Ra|aju}i se,Hristos donosi bogatstvo obo-èn donosi neiskazanu radost,zato Crkva priziva ne samo qude,ve} svu tvar da se raduje. Hristosse javio pa~e uma, sugub jeste-

stvom bogo~elovjek.

Boì} je po preimu}stvu danradosti, dan u koji se rodilaVe~nost na izmu~enoj planeti na-{oj, dan u koji se rodio Bogo~o-vek, dan u koji je ciq ìvota pre-nesen iz tvari u Tvorca, iz ~ove-ka u Boga. U bogomudrom Bo-ì}wem pozdravu: Hristos se ro-di, i otpozdravu: Vaistinu se ro-di! sadrì se kratko izraènasva teologija. U tom pozdravu jeformula spasewa i lozinka spa-sewa. Nad slatkom tajnom slad-~aj{eg mladenca Isusa, koji pru-à ru~ice i zove nas k sebi, mipriklawamo glave svoje, i Moli-tveno i radosno pozdravqamovsjeh i vsja.

Hristos se rodi!

Vaistinu, vaistinu se rodi!

Prepodobni Justin

]elijski

POROK

Porok je lukava i protivnaHristovoj zapovesti upotrebaonoga {to nam je dato od Boga ra-di dobrog ciqa (Vasilije Veli-ki).

Nije uro|en qudskoj prirodi.Svaki ~ovek po svojoj voqi po-staje dobar ili zao, poro~an ilidobrodeteqan.

Porok je najve}i neprijateqna{e prirode. Ni{ta joj nije ta-ko protivno, kao porok (Zlato-ust).

Ne nastaje odjednom nego pona-vqawem greha, prelazi u naviku ipostaje druga priroda ~ovekova(ava Dorotej).

Porok - bolest sveta,a svet ne zna za wu

Svet strada od bolesti poroka,i to ne zna. Postoji ne~istiogaw, koji zapaquje srce i pro-struji kroz sve udove i pobu|ujequde na nepotrebno i na hiqadezlih dela... (Makarije Veliki).

Porok nagriza ~oveka, kao r|agvo`|e. Nema ni~eg slabijeg odporo~nog ~oveka: on biva pobe-|en od sopstvenog oru`ja. On sejo{ pre Bo`je kazne sveti onomekoji ga ~ini (Zlatoust).

Za poro~nog ~oveka boqe je daumre i da se tako oslobodi ovognajteèg neduga (Grigorije Bogo-slov).

Porok moè da serazgori u ~oveku

i posle duèg mirovawaDe{avalo se da se porok razgo-

revao i kod onih koji su smatralida su se od wega davno oslobodi-li. Zato niko ne sme da smatra ida govori da je usled prisutne uwemu blagodati slobodan od gre-ha i poroka. Jer niko od wega nijeslobodan, dokle god je u telu (Ma-karije Veliki).

Lak{e je poroku se odupretiu po~etku nego kasnije

Lak{e je ne podati se poroku upo~etku i izbe}i, ga, kada je on sa-mo blizu nas, nego ga prese}i inadvladati onda, kad je on u namave} postigao uspeh. Kao {to je ikamen lak{e podupreti i zadr-àti u po~etku, nego u toku wego-vog padawa (Grigorije Bogoslov).

Azbuka spasewa

7

��

An|eo ~uvar

(srbska ikona)

SAVEST

Wu je Bog usadiou prirodu ~oveka

ôvekoqubivi Bog prilikomstvarawa ~oveka usadio je u wegasavest, kao neumornog i neu}u-tqivog obli~iteqa, koji ne mo-è biti obmanut ili prevaren.Ma koji greh ~ovek u~ini i uspeoda se sakrije od qudi, od ovog su-dije ne moè da se sakrije, napro-tiv, uvek u sebi nosi toga obli~i-teqa, koji ga uznemirava, mu~i,kara i nikad se ne uti{ava, negoga napada i kod ku}e, i na ulici, iu skupovima, i za stolom, i za vre-me sna, i pri bu|ewu, zahteva ra-~un za prestupe i iznosi pred o~iteìnu prestupa, i kaznu koja mupreti i, kao usrdni lekar, ne pre-staje da primewuje svoje lekove,mada i vidi da je ne slu{aju, onane odstupa nego produàva da po-stojano brine ...

Me|u qudima nema ni jednogtako budnog sudije, kao {to je na-{a savest. Spoqa{we sudije moguse i novcem potkupiti, i laska-wem umek{ati, i strahom zapla-{iti, a postoje i mnoga drugasredstva, koja izopa~avaju pravduwihovog suda. A sud savesti ni~e-mu takvom se ne pot~iwava... Ondonosi pravednu presudu protivgre{nih pomisli i dela, i gre-{nik sam sebe osu|uje, ma ga nikodrugi ne okrivqavao. Pri tom sa-vest to ne ~ini jednom i ne dva-put, nego mnogo puta i u toku ce-log ìvota ...

Ona dokazuje postojawe Boga iWegovu qubav prema rodu qud-skom. Ona pomaè ~oveku da raz-likuje dobro od zla i time ga ~uva

od ve~ne pogibije i doprinosispasewu. Prekor savesti je kaoneka sveta kotva, koja nam ne do-pu{ta da sasvim potonemo u bez-dan greha (Zlatoust).

Savest se naziva suparnikomSavest se naziva suparnikom

zato {to se protivi na{oj zlojvoqi i napomiwe nam {ta mi tre-ba da ~inimo, i osu|uje nas ako{to radimo {to ne treba da ~i-nimo. Zato je Gospod savest i na-zvao suparnikom i zapovedio nam:Miri se sa suparnikom svojimdok si na putu s wim (Mt. 5,25), tojest dok si na ovom svetu (ava Do-rotej).

Boqe umreti negoprotiv savesti zgre{iti

Iz primera Judinog vidimo ko-liko je quto i te{ko mu~ewe sa-vesti. Juda nije izdrào mu~ewesvoje savesti i zbog toga se obe-sio ....

Hri{}anine, ~uvaj se da ne raz-draùje{ savest svoju, da ne bipostradao sli~no Judi? ûvajsvoju savest tako kao {to ~uva{svoj ìvot. Nema qu}eg mu~ite-qa od savesti. ûvaj se da je ne ra-ni{ i ne uznemiri{, a takvo uz-nemirewe od grehova dolazi.Izaberi boqe da umre{, nego dazgre{i{ protiv savesti. To ihri{}anska du`nost od tebe zah-teva.

Ako ovde savest tako mu~i ~o-veka, da je boqe izabrati umretinego ìveti; kako }e ona ve} mu-~iti u budu}em ìvotu osu|ene,kada im se pokaù svi wihovigresi, i gwev Bo`ji i ve~no o~a-jawe. Oni }e poèleti da umru,ali nikad ne}e umreti. I to jedruga smrt i smrt ve~na (TihonZadonski).

Mirna savest najve}e blagoKo ima ~istu i mirnu savest,

ma bio odeven u rite i trpeo glad,taj je raspoloèniji u du{i odonih koji ìve u rasko{i, a nema-ju ~istu savest. Onaj koga savestprekoreva za greh, ma raspolagaonajve}im bogatstvom sveta, ne-sre}niji je od najve}eg siromahakoji ima ~istu savest ... (Zlato-ust).

Azbuka spasewa

8

��

[TA JE GLAVNI UZROK NEVOQA NA[IH INA KOJI SE NAÎN NAJBR@E MO@EMO OD WIH IZBAVITI

Dokle Adam i Eva ìvqahuu Raju, pre svoga grehov-nog pada, oni nisu znali

niti za bolesti, niti za kakve bi-lo nevoqe i napasti, te su u bla-govawu dane svoje provodili.Ali ~im sagre{i{e, sna|o{e ihi bolesti, i nevoqe, i napastisvakovrsne. Imam utisak da bi-smo se iz ovoga morali uveriti dase glavni uzrok nevoqa na{ihkrije u grehovnosti na{oj i dabismo stoga, ~im se na|emo u is-ku{ewu, trebali pre svega da po-mi{qamo na grehe svoje i na is-pravqewe ìvota na{ega. Na à-lost, na delu mi postupamo pot-puno suprotno. Kada nas sustignekakva neda}a, mi ne razmi{qamoo gresima svojim, nego se bacaka-mo na sve strane, o~ajavamo ilinajzad i{temo pomo} od raznihqudi. A posledica ovakvog na{egpostupawa je ta da nas isku{ewane napu{taju, da je tuga na{a sveve}a, i mu~imo se sve vi{e i vi-{e. Kada bismo se, me|utim, ura-zumili u vreme nevoqa na{ih,kada bismo ih pripisali pre sve-ga svojim gresima, kada bismo ihdoìveli kao zasluènu kaznu zate grehe, kada bismo se postaraliza ispravqewe svoga ìvota, bi-lo bi druga~ije. Tada bismo se saBogom pomirili, i nevoqe bi nasnapustile.

Jednom neki roditeqi dovedo-{e prepodobnom Amonu svoga si-na, koga be{e izujedalo pobesne-lo pseto. Dete ve} pokaziva{eznake besnila: ono samo sebi ra-ne ugrizawem nano{a{e i veoma

se mu~a{e. Otac i mati pado{epred noge Sve~eve i stado{e gamoliti da isceli nemo} sinovqe-vu. No Amon kaza: “Za{to me op-tere}ujete time, uzalud me moli-

te da u~inim ono {to prevazila-zi snage moje? Bolest i isceqeweva{ega sina su u va{im rukama!Recite, za{to ste onoj ubogojudovici vola ukrali, u tajnostiga zaklali i pojeli? Vratite joj,dakle, drugog ìvog vola, i sin }eva{ ozdraviti”. ûv{i to, rodi-teqi obolelog deteta se upla{i-{e, ispovedi{e pred Svetim svo-je zlo delo i zakle{e se da }e udo-vici nadoknaditi ono {to suukrali. Tada se prepodobni po-

moli, isceli dete i otpusti ih daidu s mirom. Oni se s rado{}uvrati{e domu svome i odmah da-do{e udovici svoga ìvog volaumesto onog {to su ga ukrali.

Iz ovog kazivawa shvatamo danas nesre}e uglavnom spopadajukao kazna za grehe na{e; otkrivanam se i istina da, radi izbavqe-wa od nesre}a, treba pre svega darazmislimo o svojim gresima i oispravqewu na{ega ìvota. [taje, naime, kazao Amon roditeqi-ma ovog nesre}nog deteta? - “Uva{im je rukama i bolest i isce-qewe de~akovo. Dobrim zagladi-te zlo delo koje beste u~inili, iisceli}e se va{ sin”. I kako sesve zavr{ilo? îm roditeqi ~i-stosrda~no prizna{e svoj greh,istoga trena ozdravi wihovo de-te. I zato }emo i mi u nevoqamapostupati onako kako su se pone-li ovi roditeqi. Pripi{imopre svega neda}u koja nas je sna-{la kazni za grehe na{e, pokajmose zbog wih, zamolimo Gospoda danam podari opro{taj, zagladimoih, koliko god moèmo, delimadobrim, i tada }e nam, nema sum-we, Gospod pokazati milost Svo-ju, te }e nas ili sasvim izbavitiod zala koja nailaze na nas, ili }enam makar dati snagu da ih dobro-du{no i sa svakim trpqewem pod-nesemo, {to }e tako|e za nas bitivelika milost Gospodwa. Amin.

Sve{tenik

Viktor Gurjev,

Mineji za ~itawe

u poukama

9

��

“Gospode, spasi me”

“Za{to si posumwao, malovjerni”

(gr~ka ikona)

UZRASTAWE DU[E

Dragoceni sasud du{e obi-tava u velikoj dubini,kao {to je negde re~eno:

On ispituje bezdan i srce (Prem.Sir. 42, 18). Nakon {to se ~ovekudaqio od zapovesti i bio pod-vrgnut osudi gneva, greh ga je u~i-nio svojim podanikom i sam je,kao neki bezdan gor~ine, i istan-~an i dubok, stupio unutra iovladao prostorima du{e, sve dowenih najtananijih delova. Nataj na~in se i du{a i greh, koji sesa wom pome{ao, upodobquju ve-likom drvetu, koje ima mnogo gra-na, a korewe mu je u dubini zemqe.Tako se i greh, koji je u{ao u du-{u i ovladao wenim prostorimado najdubqih tajnih odaja, pre-tvorio u naviku i predube|ewe,narastaju}i u svakome jo{ od de-tiwstva, vaspitavaju}i ga i pou-~avaju}i u onome {to je zlo.

I zato, kada dejstvovawe bo-ànske blagodati oseni du{u (ato se doga|a po meri vere svakog~oveka), i kada du{a primi po-mo} odozgo, blagodat je osewujejo{ samo delimi~no. Nemoj mi-sliti da se nekom ozarila vasce-la du{a; unutar we ostaje velikiprostor za porok i ~oveku su po-trebni veliki trud i napor, usa-gla{eni sa blagoda}u koja dej-stvuje u wemu. Zbog toga boàn-ska blagodat, koja bi u jednomtrenutku mogla da o~isti ~ovekai da ga u~ini savr{enim, po~iweda pose}uje du{u postepeno, kakobi ispitala ~ovekovu slobodnuvoqu i da li je on sa~uvao celovi-tu qubav prema Bogu, ni u ~emu sene spajaju}i sa ne~astivim, negose u potpunosti predaju}i blago-

dati. Na taj na~in, du{a, koja to-kom vremena i mnogo godina sti-~e dobro iskustvo, ni~im ne ogor-~uju}i i ne àloste}i blagodat,nalazi pomo} u samoj ovoj poste-penosti. I sama blagodat po~iweda osvaja du{evne prostore i,srazmerno tome koliko du{a to-kom mnogih godina sti~e isku-stvo i postaje saglasna sa blago-da}u, ona (blagodat) pu{ta kore-we do wenih najdubqih delova ipomisli dok sva du{a ne bude ob-uhva}ena nebeskom blagoda}u, ko-ja sada ve} caruje u tom sasudu.

Ako neko ne sa~uva veliko smi-renoumqe, predaje se satani i bi-va obnaèn od boànske blagoda-ti koja mu je data; tada se proja-vquje wegova nadmenost, jer je za-pravo nag i ubog. Iz tog razloga,onaj koji se oboga}uje Boìjomblagoda}u treba da ìvi u veli-kom smirenoumqu i skru{enostisrca, mora sebe smatrati ubogimi onim koji ni{ta svoje ne pose-duje. Drugim re~ima, on treba darazmi{qa na slede}i na~in:“Ono {to imam kod sebe - sve jetu|e, drugi mi je to dao, i kada bu-de, hteo, moè mi to i oduzeti.”Ko se tako smiruje pred Bogom iqudima, mo}i }e da sa~uva blago-dat koja mu je data, kao {to je re-~eno: Koji se ponizi, uzvisi}e se(Mt. 23, 12). Budu}i Boìji iza-branik, neka osu|uje samoga sebe,i budu}i veran, neka sebe smatranedostojnim. Takve du{e }e ugo-diti Bogu i Hristos }e ih oìve-ti.

Sv. Makarije Veliki

Duhovne pouke

SPOQA[WE IUNUTRA[WE

Ako su veliki grad, nakonru{ewa wegovih zidina,neprijateqi zauzeli i

opusto{ili, onda nema nikakvekoristi od wegove prostranosti.On, zbog veli~ine, mora imati i~vrste zidine, da neprijateqi nebi u{li u wega. Tako se i du{e,ukra{ene znawem, poimawem inajo{trijim umom, upodobqujuvelikim gradovima. Postavqa se,me|utim, jedno pitawe: da li su

one ukrepqene silom Duha, da uwih ne bi u{li neprijateqi iopusto{ili ih? Naime, mudraciovoga sveta, Aristotel, Platonili Sokrat, koji behu razboritiu (svetovnom) znawu, upodobqujuse velikim gradovima, ali su ihneprijateqi opusto{ili, jer ni-su imali Duha Boìjega.

10

��

Avva Antonije

Neuki qudi, me|utim, koji supostali pri~asnici blagodati,sli~ni su malim gradovima, ukre-pqenim krsnom silom. Oni, se,pak, li{avaju blagodati i propa-daju iz dva razloga: ili zato {tone podnose trpeqivo neda}e kojeih sustignu, ili zato {to, nasla-div{i se grehovnim zadovoqstvi-ma, po~iwu da im robuju. Oni nemogu da pre|u svoj put bez isku{e-wa. Prilikom poro|aja, i najsiro-ma{nimja èna i carica ose}ajupodjednake bolove; isto tako, nizemqa bogatoga ni zemqa siroma-{noga ne moè da donese dobreplodove ako nije obra|ena kako jepotrebno. U du{evnom delawu, nimudri ni bogati ne}e se zacaritiblagoda}u druga~ije nego trpqe-wem, neda}ama i velikim trudom,jer takav treba da bude ìvot hri-{}ana. Kao {to med, budu}i da jesladak, ne prima u sebe ni{ta gor-ko ili otrovno, tako je i sa hri-{}anima: ma {ta da im se dogodi,bilo da je dobro ili lo{e, oniostaju blagi, kao {to je re~eno Bu-dite blagi, kao {to je Otac va{nebeski (Lk. 6, 36). Ono, pak, {to je{kodqivo i {to skrnavi ~oveka,nalazi se unutar wega: Iz srca iz-laze zle pomisli (Mt. 15, 19), kao{to kaè Gospod. ôveka, dakle,skrnavi ono {to je unutar wega.

Iz tog razloga unutra, u du{i,puzi i hoda duh zla, onaj umni po-kreta~, odnosno koprena tame,stari ~ovek kojega moraju svu}isvi oni {to priti~u, Bogu, da bise obukli u nebeskog i novog ~o-veka, odnosno u Hrista. Zato ~o-veku ne moè da na{kodi ni{taspoqa{we, moè da mu na{kodisamo ìvi i delatni duh tame ko-ji obitava u srcu. Zbog toga je sva-ki duàn da vodi borbu u pomi-slima, da bi u wegovom srcu za-blistao Hristos. Wemu slava uvekove! Amin.

Sv. Makarije Veliki

Duhovne pouke

@ITIJE PREPODOBNIH OTACANA[IH EVTIHIJA I FLORENTIJA

U Nursijskoj oblasti ì-vqahu zajedno u pusti-wa~koj usamqenosti dva

muà u svetom mona{kom liku;jednom be{e ime Evtihije a dru-gome Florentije. Evtihije, za-grevan toplotom duhovne revno-sti, stara{e se ne samo o svomespasewu nego se briwa{e i o spa-sewu drugih, i tru|a{e se da svo-jim du{ekorisnim poukama i sa-vetima mnoge du{e privede k Bo-gu; a Florentije, u prostoti svo-joj, gleda{e samo sebe, provode}iìvot svoj u molitvama.

Nedaleko od obitali{ta ovihprepodobnih otaca nalaà{e semanastir. Dogodi se da u tom ma-nastiru umre ava, i monasi skupado|o{e k Evtihiju i umoli{e gada im bude ava u wihovom mana-stiru. Odazvav{i se wihovimmolbama Evtihije ode k wima iprimi upravu manastira, a drugasvog Florentija ostavi da se sampodvizava na tom usamqeni~kommestu, da ne bi opustela mala cr-kva koju oni onde ima|ahu.

Ostav{i sam Florentije sestade moliti svemo}nome Bogu damu pomogne, da se moè nesmetanopodvizavati na tom usamqenommestu. I jednoga dana izlaze}i izcrkve po obavqenim uobi~ajenimmolitvama, Florentije ugledapred vratima medveda koji staja-{e pognute glave k zemqi i ni-~im ne ispoqava{e svoju zverskunarav, nego naprotiv kroto{}usvojom pokaziva{e da je poslanod Boga k wemu da mu sluì i ra-di. Razumev{i to sluga Bo`jiFlorentije zahvali Bogu {to muje poslao takvog saìteqa. I po-{to prepodobni ima|a{e krajsvoje kelije pet ovaca i ne be{enikoga da mu ih pase i ~uva, to onnaredi medvedu rekav{i mu: Idi,i steraj ove ovce na pa{u, i pasiih; a u dvanaest sati vrati se za-jedno s wima.

I stade zver svagda raditi to,po{to mu be{e naloèno da sestara o ovcama i da ~obanuje; i on,koji je bio navikao da se hranimesom raskidaju}i lov, gladan pa-sija{e ovce savla|uju}i svojuzversku prirodu. A kada je ~ovekBo`ji hteo da se posti do tri satapo podne, on je nare|ivao medveduda se vrati sa ovcama u taj sat; izver je tako postupao. Kada paknije imao nameru da se posti dotri sata po podne nego je èleo dauzme hranu u dvanaest sati u pod-ne, medved se onda vra}ao u taj satu podne. Jednom re~ju, zver se po-viwava{e svakom nare|ewu ~ove-ka Bo`jeg, i ni u ~emu ne pogre-{i; jer nikada ne do|e u tri satakada mu be{e nare|eno da do|e udvanaest, niti do|e u dvanaest ka-da mu be{e nare|eno da do|e utri. Jer toga zvera koga pot~iniugodniku Svome, sam Bog urazumii nau~i da razume star~evo nare-

11

��

Monah na molitvi

|ewe i da izvr{uje voqu wegovu.I po{to taj zver dugo vreme takosluà{e starcu, stade se po celojzemqi toj {iriti slava o ~ovekuBo`jem Florentiju, jer se svi di-vqahu tome ~udu: da zver pase ov-ce sluè}i starcu.

Me|utim drevni vrag |avo pod-sta~e neke na zavist; jer |avo ka-da vidi da dobri qudi sijaju sla-vom, tada on ulovquje zavi{}uone koji su pokvareni po naravi iìvotu i vu~e ih u pogibao. Tako,natutkani |avolom, ~etiri mona-ha blaènog Evtihija veoma po-zavide{e Florentiju, po{tou~iteq wihov ne ~iwa{e ~udesa,dok se Florentije, ostavqen wi-hovim u~iteqem sam u pustiwskojkeliji, toliko slavi zbog ~udo-tvorstva. I ovi zavidqivci,uhvativ{i zasedu na mestu gde me-dved izgowa{e ovce na pa{u, ubi-{e medveda. Po{to se medved nevrati k starcu u sat u koji mu be-{e nare|eno da se vrati, staracse uznemiri. Po~ekav{i do ve~e-ra i videv{i da se zver ne vra}a sovcama, starac stade tugovati{to mu se ne vrati medved, kogaon iz prostote be{e navikao na-zivati bratom.

Sutradan izjutra prepodobniFlorentije krenu u poqe da tra-ì medveda i ovce; i na{av{i me-dveda ubijena, on se veoma oàlo-sti. No po{to marqivo ispita ondoznade ko je ubio medveda, i stadeplakati ne toliko zbog pogibijemedveda koliko zbog du{egubnezlobe ona ~etiri brata; i gorkorida{e starac. A kada ava Evti-hije saznade za àlost i tugu pre-podobnog Florentija, on ga pozvak sebi i po~e ga te{iti. Tada ~o-vek Bo`ji, obuzet velikim bolom,re~e pred licem ave: Nadam se nasvemogu}eg Boga, da }e oni koji suubili medveda koji im nije u~inionikakvo zlo, dobiti jo{ u ovomìvotu na o~igled svih kaznu odGospoda. - îm to ugodnik Bo`jiizre~e, odmah za re~ima wegovim

sledova i samo delo: jer ona ~eti-ri monaha bi{e iznenada poraè-ni od Boga stra{nom gubom, te imistrule{e svi udovi, i oni umre-{e u toj bolesti.

Po{to se ovo dogodi, ~ovekaBo`jeg Florentija spopade veli-ki strah {to prokle onu bra}u, icelog ìvota svog ne presta ku-kati zbog te bratije, a sebe nazi-va{e najsvirepijim ubicom wi-hovim. Ovo pak u~ini svemogu}iBog da se ovaj prost i vrlinski~ovek ne bi nikada vi{e usudio,kada je uvre|en, prokleti ikogaustima svojim.

Ovaj bogougodni mu` u~ini idrugu ~udesnu stvar. Kada se glaso wemu pronese svuda, k wemu do-|e izdaleka jedan |akon, da seudostoji wegovih molitava i bla-goslova. Ugledav{i oko kelijeprepodobnoga ogromno mno{tvozmija i raznih gmizavaca, |akonse strahovito prepade i povikarekav{i: Slugo Bo`ji, pomoli seza mene! - U tom ~asu vazduh be{e~ist i nebo vedro, po{to suncegreja{e. Izi{av{i iz kelije,prepodobni Florentije podièo~i i ruke k nebu i stade se moli-ti, da Gospod otera odatle te ga-dove na koji ho}e na~in. I odmah

zagrme grom i sinu muwa, te pobisve zmije {to se nalaàhu na tommestu. Ugledav{i pobijene zmije,~ovek Bo`ji Florentije opet po-gleda u nebo i re~e: Eto, Gospode,pobio si ove zmije, ali ko }e ihukloniti odavde? - I odmah posleovih wegovih re~i dolete onoli-ko ptica koliko beja{e ubijenihzmija; i svaka ptica uze po jednuzmiju, odnese je daleko i baci, tese na taj na~in o~isti od zmijamesto na kome prepodobni ì-vqa{e.

Po{to sve dane ìvota svogprovede u velikom bogougodni-{tvu, sveti Florentije pre|e uìvot beskona~ni. Tako|e i pre-podobni ava Evtihije, po{to jemnogo godina pasao povereno mustado, i mnoge uputio na put nebe-skog carstva, i mnoge rukovodio uspasewu, prestavi se ka Gospodu.I on koji za ìvota svog nije ~i-nio ~udesa, pokaza se ~udotvoracpo prestavqewu svom, po{to Go-spod proslavi slugu Svoga: jer odode}e wegove {to ostade poslesmrti wegove, davahu se isceqewabolesnicima koji stradahu od ra-znih bolesti. I kada je bivalobezda`dije i velika su{a, tada suse qudi toga kraja sabirali, uzi-mali ode}u prepodobnog Evtihi-ja, odnosili je u Crkvu pred Go-spoda, vr{ili molepstvije, pro-lazili sa wom kroz sela, wive iba{te, i odmah je Gospod davao ki-{u, koja je bogato napajala zemqu.Ovo jasno pokazuje kako je velikusilu bogougodnih vrlina imala zaìvota na zemqi unutra u sebi du-{a onoga, ~ija spoqa{wa ode}a,dono{ena pred Gospoda, odvra}a-{e gwev Gospodwi.

Tako se Bog u oba ova ugodnikaSvoja proslavqa{e tada ~udesi-ma, i sada se wih radi proslavqaod nas slugu Svojih, i bi}e pro-slavqan u beskona~ne vekove.Amin.

@itija Svetih

za avgust

12

��

NA ÊMU POÎVA TRPQEWE U PATWAMA

Da bismo se ~e{}e opomi-wali toga da je na{ ì-vot na nebesima i da bi-

smo se {to mawe vezivali za ze-maqsko, da bismo se nau~ili smi-rewu, da bismo se na doli~an na-~in pripremli za Carstvo Nebe-sko, odre|eno nam je da u CarstvoNebesko hodimo uskim putem. “Usvetu }ete imati àlost” (Jn. 16,33), - u~i nas Gospod Isus Hri-stos. “Svi koji ho}e da ìve po-bo`no u Hristu Isusu bi}e gowe-ni” (2. Tim. 3, 12), - govori apo-stol Pavle.

Ali, da bi ovaj uski put imaovrednost u o~ima Boìjim, neop-hodno je da wime kora~amo sa tr-pqewem. A gde da na|emo to tr-pqewe? Kao prvo, da se ugledamona Samoga Gospoda Isusa Hrista.Poznato nam je da se On rodio uskromnoj pe}ini i da Ga Mati nijestavila u kolevku, nego u jasle.Odmah posle Wegovog ro|ewa po-javili su se zlo~inci koji su tra-ìli da Ga ubiju, tako da je Bogo-mladenac bio prinu|en da beìdaleko u tu|u zemqu. îtavog ì-vota svoga nije imao mesta gde biglavu sklonio. Za bezbrojna do-bro~instva Wegova qudi su Muuzvra}ali samo zlom. Ismevali suGa, izlagali Ga poruzi, ogovara-li, tukli, pquvali Mu u lice, inajzad Ga razapeli izme|u razboj-nika. ê{}e }emo Ga zami{qatiu obli~ju sluge, oklevetanog, dodubine du{e ispuwenog tugomzbog grehova na{ih, prekrivenogranama, obasutog porugama, raspe-tog, ostavqenog od svih, i sve tozbog grehova na{ih, i tada }emose, uvidev{i svu ni{tavnost na-{ih patwi u pore|ewu sa patwamaSpasiteqevim, mawe predavatiuniniju i mawe pokazivati malo-du{nost u suo~ewu sa stradawima,i tada }e nam se podvig koji nampredstoji ~initi lakim.

Drugu pouku o trpqewu mogunam pruìti Sveti Ugodnici Bo-ìji. “Jedni behu mukama umore-ni ne pristav{i na izbavqewe, adrugi iskusi{e poruge i {ibawa,pa jo{ i okove i tamnice. Kame-wem pobijeni, prestrugani, izmu-~eni, od ma~a pomre{e. Potuca-{e se u koùsima i kozijim koà-ma, u oskudici, u nevoqama, u pat-wama. Oni koji svet ne be{e do-stojan potucahu se po pustiwamai gorama i po pe{terama i po ja-mama zemaqskim” (Jevr. 11,35-38), - svedo~i apostol Pavle.

I sve to oni podno{ahu s rado-{}u. “Sada se radujem u svojimstradawima”, - pisao je isti apo-stol (Kol. 1, 24). “Oni”, - veli seza apostole u momentu wihovogodlaska iz Sinedriona, - “se ra-dovahu {to se udostoji{e da pod-nesu sramotu za ime Hristovo”(Dap. 5, 41). Opet upore|uju}isvoje patwe sa patwama Svetih,

vide}emo da je na{e trwe zapravocve}e i da se na{a stradawa ni ukom slu~aju ne mogu uporediti sawihovim stradawima. A time }ena{a malodu{nost is~eznuti,roptawe }e nestati, i u nama }e sepojaviti duh odva`nosti i tr-pqewa.

Najzad, tre}e osokoqewe za tr-pqewe moèmo na}i u misli da susve patwe ovoga veka privremene,da }e one biti zamewene radosti-ma beskrajnim i da }e nastupitivreme kada }e Gospod zauvek svesuze sa na{ih o~iju otreti(Otkr. 7, 17). Sveti Andrej, Hri-sta radi jurodivi, ugledao je sebeu carskim odajama pred licem sa-moga cara. Car mu najpre dade daokusi nekakav veoma gorak napi-tak, rekav{i: “Ovakav je teskob-ni put onih koji mi sluè u ovomeìvotu”, a zatim mu pruì jelosla|e od mane, kazav{i: “A ova-kva hrana o~ekuje sluge moje kojepretrpe do kraja”. Opomiwimo sezato da ukoliko sve ovde podnese-mo sa trpqewem, Boga radi, po-{to smo malu àlost pretrpeli,velikih }emo se radosti udosto-jiti, i da ako sa Hristom postra-damo u ovome veku, sa Wim }emose u budu}em proslavti. “Zaista,zaista vam kaèm”, - veli Hri-stos, - “da }ete vi zaplakati i za-ridati, a svet }e se radovati, i vi}ete àlosni biti, ali }e se va-{a àlost okrenuti u radost”(Jn. 16, 20). “Opet }u vas videti, iradova}e se srce va{e, i radostva{u niko ne}e uzeti od vas” (Jn.16, 22). Amin

Sve{tenik

Viktor Gurjev,

Mineji za ~itawe

u poukama

13

��

Raspe}e Gospoda Isusa Hrista

(ruska ikona)

AVVA PAMVO

Po{aqe jednom avva Pamvosvog u~enika u Aleksan-driju da proda wegovo ru-

kodeqe. I budu}i da je proveo{esnaest dana u gradu, kako nam jepri~ao, no}u je spavao u pripratihrama Sv. Marka. Tako je videokako izgleda bogosluèwe u cr-kvi u gradu, nau~io je i nekolikotropara i vratio se starcu. Tadamu re~e wegov starac: “Vidim,~edo moje, da si uznemiren. Da ni-si mo`da imao nekakvo isku{e-we u gradu?” A brat mu odgovori:“Mi zaista jednoli~no provodi-mo vreme ovde u ovoj na{oj pusti-wi: ni kanone, ni tropare ne poje-mo. Jer, kada sam se obreo u Alek-sandriji, video sam poredak u cr-kvama, kako poju i uhvatila me jevelika tuga. Za{to i mi ne poje-mo kanone i tropare?”

Starac mu re~e: “Te{ko nama,~edo moje, jer je do{lo vreme kada}e monasi da ostave obilnu hranukoju je propisao Sveti Duh i po-~e}e da slu{aju pojawe. Kakvoistinsko umilewe i suze mogu daproizi|u iz pojawa tropara? Ka-kvu skru{enost moè da ima mo-nah kada stoji u crkvi, ili u keli-ji i pu{ta glas kao vo? Kada sta-nemo pred Boga moramo da stane-mo u velikoj skru{enosti, a ne unaduvenosti. Monasi sigurno ni-su do{li u ovu pustiwu kako bi sepojavili pred Bogom prepunigordosti, poju}i tropare, ma{u-}i rukama tamo-amo i top}u}i no-gama. Naprotiv, moramo sa veli-kim strahom i trepetom, suzama iuzdasima, po{tovawem, tihim ismirenim glasom koji izaziva

umilewe da prouznosimo svojemolitve Bogu.

I eto, kaèm ti, ~edo moje, do-}i }e dani kada }e hri{}ani uni-{titi kwige svetog Jevan|eqa,svetih apostola i divnih proro-ka, kada }e prestati da pi{u sve-te kwige i umesto toga pisa}etropare i jelinske besede, te }ese um rasejavati na tropare i je-linske nauke. Zbog toga su na{ioci govorili da kaligrafi kojise na|u u ovoj pustiwi ne zapisujuìtija i pouke svetiteqa na per-gamentu, nego na papirusu, jer na-ra{taji koji dolaze nameravajuda uni{te ìtija Svetih Otaca ida pi{u ono {to sami èle.”

Re~e mu tada brat: “Ho}e li sezaista promeniti navike i preda-wa hri{}ana i zar ne}e vi{e bi-ti sve{tenika u crkvama da bimogle da se dogode takve stvari?”

A starac odgovori: “Tada }eohladneti qubav mnogih i bi}evelika nevoqa; desi}e se upadineznaboàca, ~itavi narodi }e seseliti, carevi }e biti nesigur-ni, vladari nepostojani, sve{te-nici }e postati razvratni, a mo-nasi }e ìveti u nemaru i ravno-du{nosti. Igumani ne}e maritiza svoje spasewe, ni za spasewesvoga stada; bi}e uvek spremni dabudu prvi za trpezom; bi}e lewiza molitvu, ali uvek radi da ogo-varaju, spremni da osu|uju; ne}eèleti niti da podraàvaju ì-tija svetiteqa, niti da slu{ajupouke staraca, nego }e ih uglav-nom klevetati i govori}e: “Dasmo ìveli u wihovo vreme i mibismo se podvizavali.”

A episkopi }e se kao sluge po-na{ati prema mo}nicima: dono-si}e odluke prema darovima koje}e dobijati i ne}e {tititi i bra-niti siroma{ne kada im se sudi;àlosti}e udovice i mu~i}e si-ro~ad.

Uz to }e u narodu zavladatibezverje, razvrat, mr`wa, nepri-jateqstvo, zavist, slavoqubqe,sklonost kra|i, pijanstvo, izopa-~ene zabave, prequba, blud, ubi-jawa i razbojni{tva.” Tada bratre~e: “I {ta ~ovek moè da ~iniu tako te{kim vremenima?” Astarac odgovori: “êdo moje, u ta-kvim danima spasava se onaj kospasava sopstvenu du{u i on }e senazvati velikim u Carstvu Nebe-skom.”

Iz Velikog

Stare~nika

14

��

MORAMO SE NEPREKIDNO I USRDNO MOLITI BOGU

Molitvu ne bi trebalo datvorimo po telesnoj na-vici, po obi~aju da vapi-

mo, }utimo ili priklawamo ko-lena, nego tako {to }emo, trezve-no paze}i na um, o~ekivati kada}e do}i Bog i posetiti du{u nasvim wenim izlascima i stazamai u svim ~ulima. Na taj na~in, po-nekad je potrebno da }utimo (bez-molstvujemo, tihujemo), a pone-kad da prizivamo i da se molimosa vapajem, ali samo da um budeutvr|en u Bogu. Kada telo ne{toradi, ono u celini pripada tomdelu i potpuno se wime bavi, ta-ko da svi udovi pomaù jedan dru-gome. Neka se tako i du{a potpu-no posveti molitvi i qubavi Go-spodwoj, bez rasejanosti i kruè-wa u pomislima; naprotiv, nekasve svoje o~ekivawe poloì naHrista.

U takvom slu~aju, Sam Gospod}e prosvetiti du{u i nau~iti jeistinskoj prozbi; On }e joj dati~istu, duhovnu i Boga dostojnumolitvu, kao i poklowewe duhomi istinom. Onaj koji je odlu~ioda se bavi trgovinom nema u vidusamo jedan posao radi sticawa do-biti, nego se svim silama trudida uveli~a i umnoì dobit i sajednog posla prelazi na drugi. Onodatle hita ka novom izvoru do-biti i, napu{taju}i posao koji nedonosi korist, svagda se okre}eka onom najpogodnijem. Tako }e-mo i mi na razne na~ine i sa mno-go ve{tine obezbedititi svojudu{u da bi stekla istinsku i ve-liku dobit, odnosno Boga, Kojinas u~i da se istinski molimo. Utom slu~aju Gospod }e otpo~inu-

ti u dobroj voqi du{e, ~ine}i jeprestolom slave, zasedaju}i i ot-po~inuv{i u woj. Tako smo kodproroka Jezekiqa slu{ali o du-hovnim ìvotiwama, upregnutimu gospodarska kola. One su namtamo prikazane kao bi}a sa mno-{tvom o~iju, a takva je i du{a,koja u sebi nosi Boga ili, boqere~eno, koja je no{ena od Boga,jer i ona sva postaje oko.

Ku}a u kojoj boravi sam doma-}in puna je ukrasa i lepote. Takose i du{a, koja u sebi ima svog Go-spodara i u kojoj On obitava, is-puwava svakom lepotom i kraso-tom, jer u woj obitava i wom ru-kovodi Gospod sa Wegovim duhov-nim blagom. Te{ko ku}i ~iji jedoma}in odsutan i u kojoj nema go-spodara, jer }e se sru{iti, opu-steti i ispuniti se svakom ne~i-stotom i neredom; tamo se, premare~ima proroka, nastawuju avetii demoni (Isa. 13, 21), jer u opu-steloj ku}i nalaze za sebe mestodivqe ma~ke, psi i svaka ne~isto-

ta. Te{ko du{i, koja ne ustaneposle svog te{kog pada i kojaunutar sebe ima one {to je ube|u-ju i primoravaju da ìvi u nepri-jateqstvu sa svojim @enikom, ko-ji nameravaju da iskvare wene mi-sli i odvrate je od Hrista.

Kad Gospod vidi da se du{a,srazmerno svojim snagama, sabirau jedno, danono}no traè}i Go-spoda i vapiju}i ka Wemu i, pre-ma zapovesti, neprestano se mo-le}i za sve (1. Sol. 5, 17), On }e jetada odbraniti, kao {to je obe-}ao (Lk. 18, 7), o~istiv{i je odporoka koje ima u sebi i Sam }e jeSebi predstaviti kao neporo~nui ~istu nevestu. Ako veruje{ da jeovo istina, kao {to zaista i je-ste, onda pazi na sebe; pogledaj dali je tvoja du{a prona{la sve-tlost koja }e je rukovoditi na pu-tu, da li je prona{la istinskuhranu i istinsko pi}e, odnosnoGospoda? Ako nije, onda se dano-no}no moli (tvoja du{a) da to do-bije. Prema tome, kada vidi{sunce, traì istinsko Sunce, jersi slep. Kada pogleda{ svetlost,zagledaj se i u svoju du{u: da li sizadobio istinitu i blagu Sve-tlost? Sve vidqivo jeste senkanevidqivog u du{i; osim vidqi-vog ~oveka, postoji i drugi, unu-tra{wi ~ovek; postoje druge o~i,koje je oslepeo satana, kao i drugeu{i, koje je on ogluveo. Me|utim,do{ao je Isus da isceli ovog unu-tra{weg ~oveka. Wemu slava isila sa Ocem i Svetim Duhom uvekove! Amin.

Sv. Makarije Veliki

Duhovne besede

15

��

IVO ANDRI]

Najzna~ajnija djela

��

��

��

��

��

�� !��

��"��#�$�

��%&'��(�)�

��'�� '��

��

��

��'��

��

O PRIÎ I PRIÂWU

U izvr{avawu svojih viso-kih zadataka, Nobelov ko-mitet [vedske akademije

re{io je ovog puta da pisca jedne,kao {to se kaè, male zemqe od-likuje Nobelovom nagradom koja,merena me|unarodnim razmera-ma, zna~i visoko priznawe. Nekami je dopu{teno da, primaju}i topriznawe, kaèm nekoliko re~io toj zemqi i dodam nekoliko op-{tih razmatrawa u vezi sa pripo-veda~kim delom koje ste izvole-li nagraditi.

Moja domovina je zaista malazemqa me|u svetovima, kako je re-kao jedan na{ pisac, i to je zemqakoja u brzim etapama, po cenu ve-likih `rtava i izuzetnih napora,nastoji da na svim podru~jima, pai na kulturnom, nadoknadi ono{to joj je neobi~no burna i te{kapro{lost uskratila. Svojim pri-znawem vi ste bacili snop sve-tlosti na kwièvnost te zemqe itako privukli pa`wu sveta nawene kulturne napore, i to upra-vo u vreme kad je na{a kwièv-nost nizom novih imena i origi-nalnih dela po~ela da prodire usvet, u opravdanoj te`wi da svet-skoj kwièvnosti i ona da svojodgovaraju}i prilog. Va{e pri-znawe jednom od kwièvnika tezemqe zna~i nesumwivo ohrabre-we tom prodirawu. Stoga nas onoobavezuje na zahvalnost, i ja samsre}an {to vam u ovom trenutkui sa ovog mesta, ne samo u svojeime nego i u ime kwièvnostikojoj pripadam, mogu tu zahval-nost jednostavno ali iskreno daizrazim.

Ne{to teì i sloèniji jedrugi deo mog zadatka: da kaèmnekoliko re~i u vezi sa pripove-da~kim delom pisca kome ste uka-zali ~ast svojom nagradom.

Ali kad je u pitawu pisac i we-govo delo, zar ne izgleda pomalokao nepravda da se od onog koji jestvorio neko umetni~ko delo, po-red toga {to nam je dao svoju kre-aciju, dakle deo sebe, o~ekuje dakaè ne{to i o sebi i o tom delu?Ima nas koji smo vi{e skloni dana tvorce umetni~kih dela gleda-mo bilo kao na neme, odsutne sa-vremenike, bilo kao na slavnepokojnike, i koji smo mi{qewada je govor umetni~kih dela ~i-stiji i jasniji ako se ne me{a saìvim glasom wegovog stvarao-ca. Takvo shvatawe nije ni usa-mqeno ni novo. Jo{ Monteskijeje tvrdio da pisci nisu dobre su-dije svojih dela. Sa divqewem irazumevawem sam nekad pro~itaoGeteovo pravilo: Umetnikovo jeda stvara a ne da govori! Kao {tosam mnogo godina docnije sa uzbu-|ewem nai{ao na istu misao, sjaj-no izraènu, kod nepreàqenogAlbera Kamija.

Stoga bih èleo da teì{teovog kratkog izlagawa postavim,kao {to je po mom mi{qewu pra-vo i umesno, na razmatrawe o pri-~i i pri~awu uop{te. Na hiqaduraznih jezika, u najraznoli~ni-jim uslovima ìvota, iz veka uvek, od drevnih patrijarhalnihpri~awa u kolibama, pored va-tre, pa sve do dela modernih pri-poveda~a koja izlaze u ovom tre-nutku iz izdava~kih ku}a u veli-kim svetskim centrima, ispredase pri~a o sudbini ~ovekovoj, ko-ju bez kraja i prekida pri~aju qu-di qudima. Na~in i oblici togapri~awa mewaju se sa vremenom iprilikama, ali potreba za pri-~om i pri~awem ostaje, a pri~ate~e i daqe i pri~awu kraja ne-ma. Tako nam ponekad izgleda da~ove~anstvo od prvog bleska sve-

16

��

sti, kroz vekove pri~a samo sebi,u milion varijanata, uporedo sadahom svojih plu}a i ritmom svo-ga bila, stalno istu pri~u. A tapri~a kao da èli, poput pri~a-wa legendarne [eherezade, da za-vara krvnika da odloì neminov-nost tragi~nog udesa koji nampreti, i produì iluziju ìvotai trajawa. Ili mo`da pripove-da~ svojim delom treba da pomog-ne ~oveku da se na|e i sna|e? Mo-`da je wegov poziv da govori uime svih onih koji nisu umeliili, oboreni pre vremena od ì-vota-krvnika, nisu stigli da seizraze? Ili to pripoveda~ mo-`da pri~a sam sebi svoju pri~u,kao dete koje peva u mraku da bizavaralo svoj strah? Ili je ciqtog pri~awa da nam osvetli, barmalo, tamne puteve na koje nas ~e-sto ìvot baca, i da nam o tomìvotu, koji ìvimo ali koji nevidimo i ne razumemo uvek, kaène{to vi{e nego {to mi , u svojojslabosti, moèmo da saznamo ishvatimo; tako da ~esto tek iz re-~i dobrog pripoveda~a saznamo{ta smo u~inili a {ta propusti-li, {ta bi trebalo ~initi a {tane. Mo`da je u tim pri~awima,usmenim i pismenim, i sadrànaprava istorija ~ove~anstva, i mo-`da bi se iz wih bar mogao naslu-titi, ako ne saznati smisao teistorije. I to bez obzira na to dali obra|uje pro{lost ili sada-{wost.

Kad je re~ o pripovedawu kojeima za predmet pro{lost, trebanapomenuti da ima shvatawa pre-ma kojima bi pisati o pro{lostitrebalo da zna~i prenebregnutisada{wicu i donekle okrenutile|a ìvotu. Mislim da se pisciistorijskih pripovedaka i roma-na ne bi sloìli sa tim i da bipre bili skloni da priznaju da sa-mi stvarno i ne znaju kako ni kadase prebacuju iz onog {to se zovesada{wost, u ono {to smatramopro{lo{}u, da sa lako}om kao u

snu, prelaze pragove stole}a.Najposle, zar se u pro{losti kaoi u sada{wosti ne suo~avamo sasli~nim pojavama i istim pro-blemima? Biti ~ovek, ro|en bezsvog znawa i bez svoje voqe, ba-~en u okean postojawa. Moratiplivati. Postojati. Nositiidentitet. Izdràti atmosfer-ski pritisak svega oko sebe, svesudare, nepredvidqive i nepred-vi|ene postupke svoje i tu|e, kojiponaj~e{}e nisu po meri na{ihsnaga. A povrh svega, treba jo{izdràti svoju misao o svemu to-me. Ukratko: biti ~ovek.

Tako, i s one strane crte kojaproizvoqno deli pro{lost od sa-da{wosti pisac susre}e tu istu~ovekovu sudbinu koju on morauo~iti i {to boqe razumeti, po-istovetiti se sa wom, i svojim da-hom i svojom krvqu je grejati, dokne postane ìvo tkawe pri~e ko-ju on èli da saop{ti ~itaocima,i to {to lep{e, {to jednostavni-je, i {to ubedqivije.

Kako da se to postigne, kojimna~inom i kojim putevima? Jednito postiù slobodnim i neogra-ni~enim razmahom ma{te drugidugim i pa`qivim prou~avawermistorijskih podataka i dru{tve-nih pojava, jedni ponirawem u su-{tinu i smisao minulih epoha, adrugi sa kapricioznom i veselomlako}om kao onaj plodni francu-ski romansijer koji je govorio:[ta je istorija? Klin o koji jave{am svoje romane. Ukratko stona~ina i puteva moè postojatikojima pisac dolazi do svoga de-la, ali jedino {to je va`no i pre-sudno, to je delo samo.

Pisac istorijskih romana mo-gao bi na svoje delo da stavi kaonatpis i kao jedino obja{wewesvega, i to svima i jednom zauvek,drevne re~i: Cogitivi dies anti-quos et annos aeteornos in mentehabui. (Razmi{qao sam o drev-nim danima i se}ao se godinave~nosti.)

Pa i bez ikakvog natpisa, we-govo delo kao takvo govori toisto.

Ali, na kraju krajeva, sve su topitawa tehnike, metode, obi~aja.Sve je to mawe ili vi{e zani-mqiva igra duha povodom jednogdela i oko wega. Nije uop{te to-liko va`no da li jedan pripove-da~ opisuje sada{wost ili pro-{lost, ili se smelo zale}e u bu-du}nost; ono {to je pri tom glav-no, to je duh kojim je nadahnutawegova pri~a, ona osnovna poru-ka koju qudima kazuje wegovo de-lo. A o tome, naravno, nema i nemoè biti propisa ni pravila.Svak pri~a svoju pri~u po svojojunutarwoj potrebi, po meri svo-jih nasle|enih ili ste~enihsklonosti i shvatawa i snazi svo-jih izraàjnih mogu}nosti; svaksnosi moralnu odgovornost zaono {to pri~a, i svakog treba pu-stiti da slobodno pri~a. Ali do-pu{teno je, mislim, na kraju po-èleti da pri~a koju dana{wipripoveda~ pri~a qudima svogavremena, bez obzira na wen obliki wenu temu, ne bude ni zatrovanamr`wom ni zaglu{ena grmqavi-nom ubila~kog oru`ja, nego {toje mogu}e vi{e pokretana quba-vqu i vo|ena {irinom i vedri-nom slobodnog qudskog duha. Jer,pripoveda~ i wegovo delo ne slu-è ni~em ako na jedan ili na dru-gi na~in ne sluè ~oveku i ~o-ve~nosti. To je ono {to je bitno.I to je ono {to sam smatrao za do-bro da istaknem u ovom svomkratkom prigodnom razmatrawukoje }u, ako mi dopustite, zavr-{iti kao {to sam i po~eo: sa iz-razom duboke i iskrene zahvalno-sti.

Ivo Andri}

(Besjeda prilikom

dodjele Nobelove

nagrade, 10. decembra

1961. god.)

17

��

SLOMQENO DA BI BILO QEP[E

Prije mnogo godina, neki arhitekta pla-

nirao je da zidove Kraqevske palate

prekrije prekrasnim ogledalima iz Pariza. Ali

kad su ogledala stigla iz Pariza, sva su bila slo-

mqena. Cijela po{iqka, tokom transporta, bila

je uni{tena! Hol se nije mogao zavr{iti. Kad su

radnici po~eli da skupqaju slomqene komade, da

bi ih bacili, arhitekta re~e: “Stani malo. Imam

ideju!” Uzeo je ~eki} i najve}i dio stakla razbio

je u sitne dijelove. Skupio ih je u ruke i od{etao

u hol. Spretni arhitekta zatim je stavio malo

qepila na zid i poredao je sitne dijelove ogleda-

la. Ovo je u~inio nekoliko puta, dok nije dobio

nevjerovatno ukr{tawe refleksija, koje su bli-

stale briqantnim duginim bojama! Danas je Kra-

qevska palata jedan sijaju}i blistavi prikaz pri-

zmi, koje reflektuju svjetlost. Kad sam pro~itao

ovu pri~u, mogao sam da zamislim samo ovakav na-

slov “Slomqeno, da bi bilo qep{e.”Kod jevan|eliste Luke (13,10-17) ~itamo o zgr-

~enoj èni, koja je osamnaest godina i{la kroz ì-vot iskrivqenih le|a i koju je Hristos iscijelio.

S obzirom na to da je ìvot pun razbijenosti:razbijene porodice, slomqena srca, naru{enozdravqe, upropa{teni ìvoti, sru{eni snovi,hajde da se, nekoliko minuta, zamislimo nad zna-~ewem slomqenosti.

Kod jevan|eliste Jovana pi{e: A Marija uzev{i

litru pravoga nardovog skupocjenoga mirisa poma-

za noge Isusove, i obrisa kosom svojom noge Wego-

ve; a ku}a se napuni mirisa od mira (Jn. 12,3).Boca ili kr~ag skupocjenog mira trebalo je da

se razbije da bi se do{lo do mirisa. Ima mnogoprimjera gdje sam ìvot treba da se razbije, da bise pokazao wegov miris.

Iscjequju}a duhovnostslomqenosti

Nedavno sam ~itao jedan ~lanak pod naslovom“Iscjequju}a duhovnost slomqenosti”. Nikad mi

nija palo na pamet da bi slomqenost mogla da imaiscjeliteqske kvalitete. Pisac je èlio da is-takne da Jevan|eqe postaje blaga vijest samo zaone koji su uroweni u r|ave vijesti svojih slo-mqenih ìvota. Flaneri O`Konor, na primjer,napisala je da je “bolest pou~nija nego dugo puto-vawe po Evropi”. Zaista, Jevan|eqe postaje dobravijest samo za one koji su najprije iskusili r|avevijesti svoje slomqenosti.

Bog uzima slomqene stvari u na{em ìvotu,kao {to je i arhitekta uzeo slomqene komadeonih ogledala, i, po svom boànskom naho|ewu,~ini ih boqim. Bog moè da u~ini ~udo sa slo-mqenim srcima i skr{enim ìvotima, ako Mu da-mo komade. Ali, to je ba{ ono {to mi odbijamo dau~inimo: da Mu damo komade! Lijepa je poslovicakoja kaè: “Bog moè da crta pravo, ~ak i krivimlinijama.”

Bog upotrebqavana{u slomqenost za rast

Neka djevoj~ica pjevala je jednu prekrasnu pje-smu. Bilo je dobro, ali je ne{to nedostajalo.Prijateq, koji je slu{ao, rekao je: “Jednog danasrce }e joj se slomiti, i ona }e tu pjesmu ponovozapjevati, i tada, ako je budete slu{ali, bi}ete

zadovoqni”. Ovim je htio da kaè da bi stradawedalo dubinu ìvota, {to bi promijenilo jednofino izvo|ewe u jako dirqiv doìvqaj.

U Svetom Pismu, slomqenost je ~esto predu-slov blagoslovu i koristi. Po{to se Jakov rvao,Bog mu je promijenio ime u Israil, {to zna~i bo-rac s Bogom (Post. 32,28). Kad je Isaija vidio Bo-ga na prijestolu visoku, potpuno se ponizio, zbogsvoje gre{nosti. Jedan bqesak Boìje slave ski-nuo je s wega sav ponos i samozadovoqstvo. Prvoje bio slomqen, pa tek onda sposoban da odgovorina Bo`ji poziv na slu`bu.

U Novom Zavjetu sveti apostol Pavle kaè:Zato }u se najradije hvaliti svojim nemo}ima, dase useli u mene sila Hristova... jer kada sam slabonda sam silan (2 Kor. 12,9-10). Savle, goniteqhri{}ana, trebalo je da bude slomqen na putu zaDamask, prije nego je postao izabrani sasudBo`ji.

Bog je dao svoga jedinorodnoga Sina, da budeslomqen na Krstu, za na{e spasewe, tako da bi-smo mi, Wegovom slomqeno{}u, postali cijeli.I mi smo pozvani da se slomimo u skru{enosti ipokajawu, da bismo postali sluìteqi jedan dru-gome.

Bog koristi na{u slomqenost

Kao {to se drvo hrani svojim odlomqenimgranama, tako i Bog koristi na{u slomqenost zana{ razvoj. Ba{ kao {to Bog uzima razdrobqenuzemqu i proizvodi rod, isprekidane oblake iproizvodi ki{u, samqeveno zrnevqe, da bi seproizveo hqeb, tako uzima i slomqene qude, kao{to bje{e apostol Petar, koji plaka{e gorko,slomqen grijehom, i ~ini ga svetim sasudom, upo-trebqenim za Bo`ju slavu. Savr{eno Bo`je djelouvijek je izvr{avano preko slomqenih i nesavr-{enih qudi. Uzeo je plahovitog Petra, sumwi~a-vog Tomu, nemoralnu ènu na studencu u Samarijii pretvorio ih u sasude koji donose jevan|eqe

18

��

“Mitar i farisej”, gr~ka ikona

drugima. Istinsko pokajawe sadrì srce koje jeslomqeno grijehom, potom postalo o~i{}eni sa-sud, koji je spreman da ga Bog upotrebi. Bog moèda izvr{i spasewe samo kroz slomqenost, tj. krozsmrt grijeha u sebi. Ima velikih oluja u ìvotusvakoga od nas. Kada pri|emo Isusu sa skru{e-nim, pokajni~kim duhom, On }e nas svojom quba-vqu obnoviti. êsto su to popravqene pukotine una{em ìvotu - ranije slomqenosti - koje postajuvrata kroz koja Bo`ja qubav moè da dosegne dodrugih slomqenih qudi. Jer samo oni koji su is-kusili slomqenost, mogu pomo}i slomqenima.@rtva je Bogu duh skru{en, srca skru{ena i po-ni{tena ne odbacuje{, Boè (Ps. 50, 17). Ponekadse to de{ava jedino kad smo slomqeni, skr{eni,~ak, do ta~ke o~ajawa, da bismo priznali kolikosmo ograni~eni; kako potpuno zavisimo od Boga.Jer, ponekad, samo ako smo slomqeni, sebe smiru-jemo pred Bogom. Gospod je blizu onih koji suskru{ena srca, i pomaè onima koji su smjernaduha (Ps. 34, 18). Gospod nam nikada nije bliì,nego kad smo slomqeni i skr{eni. On uzima slo-mqene komade na{eg ìvota i pretvara ih u boqestvari, svojim boànskim namjerama. Kao {to re-~e jedan svetiteq: “Predajem Isusu slomqeno sr-ce; On ga uzima i daje mi novi prekrasan ìvot”.Slomqeno, da bi bilo qep{e, svetije, sveta~ko,smirenije, sa vi{e razumjevawa, osje}ajnije, otvo-renije prema Bo`joj blagodati.

“Slomqeno” tijeloi “izlivena” krv

Izlomqeni hqeb u Evharistiji ozna~ava Tije-lo Hristovo koje se “lomi” za na{e spasewe; iz-liveno vino simvolizuje pre~asnu Krv koja je “iz-livena” za na{e otkupqewe.

Hqeb i vino su dvije supstance koje treba dase potpuno slome, prije nego {to postanu ono{to jesu. P{enica ima da se potpuno izlomi i sa-meqe u golgotskom mlinu, prije nego {to postanehqeb. Gro`|e treba da se potpuno sameqe u getsi-manskoj presi prije nego {to postane vino. Ovo

simvoli{e i borbu za na{e spasewe, moramoumrijeti za sebe prije nego {to moèmo da ìvi-mo za Hrista.

Dok se Sveto pri~e{}e doti~e Hrista i jedandrugoga, to zna~i da ja koji jedem hqeb ìvota,najprije moram da postanem lomqeni hqeb za onegladne koji me okruùju. Ja, koji ìvim zahvaqu-ju}i `rtvi Gospoda Isusa Hrista, moram svoj ì-vot `rtvovati na oltaru potrebe moga bli`wega.

Dakle, Sveto pri~e{}e razlog je za slomqenost.Moramo mu pri}i skru{enog duha. @rtva je Bogu duhskru{en, srca skru{ena i poni{tena, ne odbacuje{,Boè. Hristos ne moè u}i u srce, dok se ono neskru{i smireno{}u, pokajawem i qubavqu.

Slomqeno{}u pravimoprostor za Wega

Nije uvijek lo{e biti “slomqen”. Ponekadnas Bog pomalo lomi da bi sebi napravio prostoru na{em srcu, da bi u wega ulio miris svoje quba-vi i izlivao ga iz nas drugima. Na{a srca sli~nasu malom utvr|enom carstvu, gdje vlada moje ja,ego. Dok se to ne slomi, nema prostora niza{tadrugo, nego za strasti, ambicije i èqe.

Isus ne moè uspostaviti svoje carstvo u sre-di{tu nas - u na{em srcu - dok se ono ne otvori,

dok se na{e srce ne slomi. Lom je taj koji omogu-}ava da Isus u|e i zamijeni sebi~nost u na{imsrcima svojom qubavqu. Zbog ovoga, mo`da, Jerm-in pastir, iz rane Crkve, pi{e: “Bog nas ne osta-vqa dok nam ne slomi srca i kosti”.

Slomqeno{}u, kroz pokajawe, doìvqavamoBo`ju krasotu. Slomqeni u slabosti doìvqava-mo silu pra{atawa. Slomqeni stradawem, doì-vqavamo qepotu Bo`je blagodati. Slomqeno, dabi bilo qep{e.

On gradi palatu

C. S. Levis, da ti ovo ilustrovao, navodi jedanizvanredan primjer: “Zamisli sebe kao jednu ì-vu}u ku}u. Bog dolazi da obnovi tu ku}u. Isprva,moàda, ne}e{ razumjeti {ta On ~ini. Pravi vo-dovodnu instalaciju, popravqa krov, oluke itd.Po~iwe da udara po ku}i, na na~in koji nije pri-jatan i izgleda kao da nema nikakvog smisla to{to ~ini. I, pitamo se, {ta On to ho}e. Obja-{wewe je da on gradi sasvim druga~iju ku}u odone koju smo mi zamislili - ru{i zidove, pravinosi sprat, krov, novo dvori{te. Ti si mislio danapravi{ pristojan stan, a On prvi palatu. JerOn namjerava da Sam tu obitava.”

Da li se ne{to lomi u tvom ìvotu? Mo`daBog poku{ava da poru{i tvoje protivqene Wemu?Tvoju gordost? Tvoj ego? Mo`da On zaista èlida sagradi ne kolibu, ve} palatu, da napravi utvom srcu stalnu rezidenciju. Prinesi Mu svojuslomqenost, skru{enim duhom i srcem. Dozvolimu da tvoju slomqenost preokrene u blagoslov.

Nije sve {to je slomqeno nepopravqiva rana.Ponekad ono {to je slomqeno proizvodi skri-

veni sjaj... Zgaèno cvije}e proizvodi miris. SamTi, Gospode, zna{ kakvo veliko dobro moè usko-ro da iskrsne iz moje slomqenosti, samo ako Tidonesem komade.

O. Antonije

Koniaris

(preveo i priredio

o. Slavko Zorica)

19

��

LEGENDA O NEMOJ CRKVI

Stara legenda kazuje za{toponekad na{e molitve bi-vaju besplodne.

Davno, davno, ìveo je nekistarac koji se mnogo i stalno umolitvi pitao:

- Gospode, da li Ti odgovara{na na{e molitve? Evo, qudi seneprestano mole da bi ìveli umiru i pokajawu, a nikako neuspevaju. Nije li mo`da sujetnawihova molitva?

Jednom je sa tim mislima uto-nuo u san. U to mu se sav u sjaju javiAn|eo, obavi ga krilom i ponesega uvis. [to su vi{e leteli, sveslabije su se ~uli zvuci sa Ze-mqe. Nisu se ~uli qudski glaso-vi, utihnuo je àmor qudskog ì-vota. Samo su se, s vremena na vre-me, odnekud ~uli skladni i ne`nizvuci, kao od daleke laute.

- [ta je to? - upita starac.- To su svete molitve - odgovo-

ri An|eo, - samo se one ovde ~uju!- Za{to su tako tihe? Za{to je

malo tih zvukova?An|eo ga tu`no pogleda.- @eli{ da zna{? Gledaj!...Daleko dole, video se veliki

hram. Voqom Bo`jom, starac jemogao da vidi {to se de{ava unu-tra. Hram je bio pun qudi. Teklaje slu`ba!

Kakva slu`ba - nisu znali, jerse ni jedan zvuk nije ~uo. Videlose kako ~tec ne{to brzo-brzo ~i-ta, ali re~i gore nisu dopirale.Na amvon je iza{ao gorostasni|akon. Odse~nim je pokretom za-gladio kosu, podigao orar, {iro-ko otvorio usta, i... ni glasa nizvuka!

Na balkonu crkve hor se spre-mao da peva.

- Aha, hor }u sigurno ~uti... -pomisli starac.

Dirigent je podigao ruke i daoznak za po~etak, ali - carovala jepotpuna ti{ina. Bilo je to zai-

sta ~udno gledati: dirigent je ma-hao, basovi su se zacrveneli odnaprezawa, tenori zapiwali vi-soko podiù}i glavu, svi su otva-rali usta, ali, pesme nije bilo.

- [ta je ovo? - ~udio se starac.Pogledao je qude koji su se mo-

lili. Bilo ih je veoma mnogo, ra-znih uzrasta i poloàja: mu{ka-raca i èna, starih i mladih, bo-gatih i siroma{nih. Svi su se kr-stili, klawali, mnogi su {aputa-li, ali se ni{ta nije ~ulo. îta-va je crkva bila nema.

- Za{to je tako? - pitao je sta-rac.

- Spustimo se i onda }e{ vide-ti i razumeti - re~e An|eo.

Nevidqivi za sve qude, spusti-li su se u hram.

Jednostavno odevena èna sta-jala je pored soleje i izgledalo jeda se usrdno moli. An|eo joj sepribliì i dodirnu je rukom...odjednom, starac vide weno srcei wene misli.

- Ta prokleta ènetina! - raz-mi{qala je ona. - Opet ima novuhaqinu! Mu` pijanica, deca ne-vaspitana, a ona ne obra}a pa-`wu!... Samo se licka!

Lepo obu~eni gospodin je zami-{qeno gledao ikonostas. An|eoje dodirnuo wegove grudi i predstarcem se otvori{e wegove taj-ne misli:

- Te{ka dosada! Lo{e sam trgo-vao... izgubio sam hiqadu, a mo-`da i hiqadu i po...

Pored wega je stajao mladi}.On se nije molio, sve vreme jegledao levo gde su stajale ène.An|eo ga dodirnu i starac pro~i-ta wegove misli.

- Kako je dobra Duwa! Lepa je iima dobar posao... Takva èna me-ni treba! Da li bi me htela?

Mnoge je dodirivao An|eo isvi su imali sli~ne misli, pra-zne, svetovne. Pred Bogom su sta-jali, ali o Bogu nisu mislili. Sa-mo je izgledalo kao da se mole.

- Razume{ li sada? - upitao jeAn|eo.

- Takve molitve do nas ne dola-ze. Zato su u ovoj crkvi svi nemi.

Tog trenutka za~u se zvonkide~ji glasi} koji je jasno govo-rio:

- Gospode, Ti si blag i milo-stiv... Spasi i pomiluj, iscelimoju sirotu mamu!

U uglu, uza zid, kle~ao je de~a-~i}.

U o~ima su mu blistale suze.Molio se za svoju bolesnu majku.An|eo ga je dotakao i starac jevideo ~isto de~je srce u kojem subile qubav, briga i molitva.

- Evo molitve, koja do nas dopi-re! - rekao je An|eo.

Molitve izre~ene bez iskre-nog ose}awa do Boga ne dolaze iplod ne donose.

Episkop Vasilij

Kine{emskij

(Preobraènskij)

��

20

��

ZA[TITA HRISTOVA

Dvojica trgovaca iz Apa-meje, dvojica prijateqa,boravili su poslom u

stranoj zemqi. Jedan je bio veomabogat, a drugi umerenog imovnogstawa. Bogati je imao ènu izu-zetno lepu i celomudrenu, kakose kasnije pokazalo. Umre jojmu`, a onaj drugi, vide}i wenu ~e-stitost, poèle da je uzme za è-nu, ali se stideo da joj to kaè, daga ne bi odbila. Ali ona je, kakoje bila razumna, to shvatila. Re~emu: “Gospodine Simeone - tako senaime zvao - vidim da ima{ pomi-sli: reci mi {ta te mu~i da ja }uti dati odgovor.”

Ovaj je u po~etku oklevao da ka-è, ali joj kasnije priznade i za-moli je da mu bude èna. A ona mure~e: “Ako u~ini{ ono {to za-traìm od tebe, pristajem.” Onjoj odgovori: “U~ini}u {to godmi zapovedi{”. Ona mu onda re~e:“Si|i dole u svoju radionicu iostani bez hrane, sve dok te ne po-zovem; a ja ne}u - govorim ti isti-nu - ni{ta da okusim sve dok te nepozovem.” On se sloì.

Nije mu dala ni nagove{taj ka-da }e ga pozvati. On je imao uti-sak da }e ga pozvati jo{ istoga da-na. Pro|e jedan dan, pro|e drugidan, pro|e i tre}i dan, a ona ga nepozove. Bio je trpeqiv ili zbog~e`we prema woj, ili zato {to jeBog, Koji je znao gde je trebalo daga pozove, tako ustrojio i poda-rio mu trpqewe. Jer je posle togapostao “sasud izabrani” (Dap.9,15).

êtvrtoga dana ona mu poslaporuku. On samo {to nije umro,te kako od iscrpqenosti nije mo-

gao da stoji na nogama, gotovo suga odneli gore. A ona priprematrpezu i prostire postequ. Re~emu: “Evo trpeze, a evo i posteqe:idemo kuda ti odredi{.” Re~e joj:“Molim te, u~ini mi milost i dajmi ne{to malo da pojedem, jerumirem, pa mi nije ni do koje è-ne, toliko sam iznemogao.” Onda

mu ona re~e: “Eto, kada si gladan,draà ti je hrana i od mene i odbilo koje druge ène i bilo ka-kve naslade. Kada ti, dakle, do|utakve pomisli, koristi takav leki oslobodi}e{ se svake nedo-li~ne pomisli. Veruj mi, poslemoga muà ne}u se udati ni za te-be, ni za bilo kog drugog, nego }u

se pouzdati u za{titu Hristovu iosta}u udovica.”

Tada joj on, pun skru{enosti idivqewa prema wenoj razumno-sti i celomudrenosti, re~e: “Bu-du}i da je Gospod blagoizveleo dame poseti, da me spase tvojom mu-dro{}u, posavetuj me {ta da ~i-nim?” A ona mu, budu}i da nijeimala smelosti zbog svoje mlado-sti i lepote i ose}aju}i strah dase mo`da jednom i woj to ne dogo-di, re~e: “Mislim da nikoga, zaime Boìje, ne voli{ vi{e odmene.” A on }e: “Tako je.” Tada }eona: “I ja tebe zaista, u ime Bo-ìje, volim. Ali po{to je glasGospodwi taj koji kaè: ÄAko ne-ko do|e meni i ne mrzi oca svoje-ga, i mater, i ènu, i djecu, i bra-}u, i sestre, pa i ìvot svoj, nemoè biti moj u~enikÄ (Lk. 14,26), zato hajde da se udaqimo jed-no od drugog kako bi Gospod i te-bi ura~unao da si se zarad Wegaodrekao svoje ène i meni da samse odrekla svoga muà. Eto, u na-{oj zemqi postoji manastir za-tvornika, u Apameji. Ako istin-ski ùdi{ da se spase{, tamotreba da se odrekne{ sveta i daistinski ugodi{ Bogu.”

On se smesta oslobodi svihobaveza i otr~a u onaj manastir.Tamo ostade do svog upokojewa.Postade dostojan, ~ista uma, gle-daju}i samo na ono {to je bogou-godno i sozercavaju}i sve na du-hovni na~in. Sve ovo ispripove-dio je starcu, koji nam je ovo is-pri~ao, sam avva Simeon.

Iz Velikog

Stare~nika

21

��

Monah Serafim

ÛDNI SU PUTEVI GOSPODWI

(nastavak iz pro{log broja)

Spustio se tramvajem do Beogra|anke, presjeona trolejbus i odvezao se do okretnice kod Filo-lo{kog fakulteta. Pre{ao je na drugu stranu uli-ce i u nekoliko koraka na{ao se na ugovorenommjestu. Qetna ba{ta na platou bila je gotovo puna,ali i pored gu`ve, odmah je uo~io poznato lice.

Sjedila je sama za stolom, odmah uz kwiàru i~itala kwigu. Upravo iza wenih le|a nalazila sezgrada Filozovskog fakultata, na kojem je poha|a-la prvu godinu istorije umjetnosti. Pametna glava,ali ne i uobraèna. Djelovala je povu~eno i malostidqivo, ali kad biste je pobliè upoznali, uvi-djeli biste da i ona ima svoje ùte minute otka~e-nosti. No, i pored toga, u odnosu na na{u nesretnugeneraciju, ona je predstavqala jedan koliko-toli-ko normalniji primjerak mladosti.

Kozma i Ana upoznali su se na ro|endanu kod\oleta Surle. Ne bih sad ulazio u pojedinostiwihovog me|usobnog odnosa, ali vaqa re}i da jeKozma u posqedwe vrijeme osje}ao jake nalete qu-bomore. Objektivno, za takvo {to nije bilo raz-loga, ali |avo ni ne traì razloga da bi nekomenapakostio. No i ova wegova zloba kasnije se pre-okrenula u Kozminu korist.

Pri{ao je stolu, sjeo u pletenu fotequ prekoputa we i, ni{ta ne progovaraju}i, uzeo wenu ki-selu vodu i otpio nekoliko gutqaja. Ana odloì~itanu kwigu na sto i uputi mu prijatan osmijeh.

‡ Samo gutqaj, ba{ sam oèdnio ‡ re~e Kozmasa zaka{wewem, kad je ve} spustio ~a{u.

‡ Slobodno popij sve ‡ dozvoli mu ona.‡ Gdje si Ana, {ta mi radi{?‡ Pa, nekoga o~ekujem ‡ re~e Ana, a ~ekala je

naravno wega, kao {to su se i dogovorili.‡ Koga to, ako smijem znati? ‡ nastavi Kozma

produbqivati {upqu pri~u kao {to obi~no i biva.

‡ Peru, Miku, Lazu, @iku... ‡ u trenutku dokje ve} izgovarala pomenuti niz imena, prisjeti sewegove bolesti ‡ qubomore, koja ga je naro~itodrmala u posqedwe vrijeme i neprimjetno se za-misli zbog toga.

‡ Ako je tako, onda ti ja ne trebam ‡ re~e Ko-zma i u~ini ne{to {to bi vi{e prili~ilo negda-{wem Nikoli: ustade od stola, te ode i napravikrug oko Kolar~eve zadu`bine.

Ana je pretpostavila da }e se brzo vratiti, pamirno nastavi ~itati kwigu sve dok se on nijevratio i sjeo za sto. Zagledav{i joj se pravo uo~i, re~e: ‡ Ja se tebi svi|am, a ti meni?

‡ To je moj Kozma, izgleda da ti prija {etwa,idi i napravi jo{ jedan krug ‡ na{ali se Ana.

‡ Zar je toliko zanimqiva ta kwiga? ‡ upitaKozma.

‡ Poprili~no. Napeta, uzbudqiva i puna jur-wave kroz Rim. Jesi li znao da se masoni i rimo-katoli~ka crkva ve} vekovima bore za primat nadovom na{om planetom?

‡ Nisam, pa ja ne znam ni ko su to mufloni ‡re~e Kozma u {ali, a Ana se ishitreno upeca pare~e:

‡ Mufloni su goveda, a masoni su...‡ Ma znam ‡ presije~e je Kozma ‡ luda goveda

koja se klawaju zlatnom teletu i imaju nenormalnuèqu da ovladaju ~itavom planetom. Samo, dok oniostvare te planove, planete mo`da vi{e ne}e nibiti, pa je wihova borba ne{to najbesmislenije.

‡ Impresivno? ‡ radoznalo ga pogleda.‡ Ne}e{ mi vjerovati, prije neki dan sam pro-

~itao prvi ~lanak o wima u novinama. Teorija za-vjere ili tako ne{to ‡ re~e Kozma, a Ana dodade:

‡ Danas se sva{ta objavquje i pi{e. Tolikorazli~itih i protivre~nih mi{qewa, pretpo-stavki i ~iwenica da ~ovek ne zna kome da veruje.

‡ To je ta~no, ali pusti sada. Nego, gdje ho}e{da idemo?

‡ Nemam pojma, {ta predlaè{?‡ Ako ho}e{, mogli bismo u bioskop, pa }emo

vidjeti za kasnije ‡ dade Kozma prijedlog kojiAna podrà, te odo{e.

Poslije bioskopa su kupili neke namirnice ioti{li kod Kozme na ve~eru.

‡ Ho}e{ da odemo u petak na Ko{utwak? Ne-mam ba{ puno posla ‡ upita je Kozma dok su ve~e-rali {pagete.

‡ Rado, ali Marija me je pozvala da idemo uNovi Sad na Egzit, osta}emo ~itavu sedmicu kodwene sestre ‡ odgovori Ana, svjesna da mu ovo sa-znawe nije bilo ba{ prijatno, ali, {ta se moè,morala mu je jednom saop{titi.

Premda je Kozma u posqedwe vrijeme pokazaoda qubomora uspje{no upravqa wime, to nije biojedini razlog zbog kojeg je u sebi negodovao zbogtakvog puta. Za Anu, Egzit je mogao predstavqatisamo Izlaz iza kojeg su se nalazile stepenice ko-je su se spu{tale duboko u utrobu ada. Za mnogemlade u Srbiji Egzit je samo jedan u nizusli~nih de{avawa. Takvi mladi qudi su gotovonemo}ni da razumiju i sagledaju koliko su dubokozaglibili.

I ja sam, zajedno sa Nikolom i Kozmom, bionerazdvojni dio svega toga. Sada mi se ~ini da iizrazi koje smo naj~e{}e koristili pri na{embolesnom ludirawu najboqe oslikavaju bijedu ta-kvog ìvqewa i unutra{weg bi}a ‡ haos, strava,

ludnica, mrak, bolesno... i jo{ mnogo sli~nihepiteta koji opisuju satanu i wegovo carstvo.

Kozma je tada, na neki na~in, ve} osje}ao smr-dqivi i hladni zadah te pogubne globalne kultu-re kojom su nas zatrovali i iskreno je èlio daAna bude izostavqena od svega toga. Ali u na{emglobalnom selu, gdje tvorci Novog svjetskog po-

22

��

retka diktiraju zakone, norme i bolesne trendovekoji ubijaju du{u i tijelo, bez Hrista se nije mo-gu}e oduprijeti.

Organizatori festivala, od kojih je Kozma ne-ke upoznao na jednom seminaru, zadovoqni su po-sje}eno{}u i prihodima. Albanska mafija dijeliwihovo zadovoqstvo, s obzirom da oni posjedujuvelike koli~ine prate}ih sredstava koja obezbje-|uju potpuniji doìvqaj na ovim spektaklima. Zawihovu i masonsku politiku to je vi{estruki us-pijeh. Degeneri{u, truju i u smrt {aqu ovaj malo-brojni ostatak srbske opn majnded mladosti, a uzto dobro i zarade. No ipak, to je na{a krivica ina{ grijeh. Bog }e nam svima suditi.

Nakon nekoliko godina postojawa, Egzit jepokazao i svoju politi~ku pozadinu jer su organi-zovana predavawa iz oblasti qudskih prava iprava mawina, a predlagano je da se obiqeì sre-breni~ka tragedija. Kako lukavo osmi{qen na~inedukovawa mladih qudi, ~iji su mozgovi prethod-no isprani upotrebom raznih droga i alkohola.Ovakav ideolo{ki momenat na jednom muzi~komfestivalu otkriva ~iji se interesi tu ostvaruju,{to nas opet upu}uje na vrh one piramide kojuspomenusmo prilikom opisivawa seminara i wi-hove uloge. @alosno je {to neki politi~ari kojivode na{u zemqu svojim prisustvom daju podr{kuovakvim masovnim gubili{tima qudskih du{a.

Kozmu, koji je primjetno dugo }utao udubqen usvoje misli, Ana dozove:

‡ Reci ne{to.‡ Ne znam {ta bih ti rekao, ~uvaj se.Iako se trudio da sakrije svoje neraspoloè-

we, ono je bilo uo~qivo na wegovom ozbiqnomlicu. Sve dok je nije ispratio, zadrào je tuozbiqnost, koju je samo na rastanku prekrio usi-qenim osmijehom. I nekoliko narednih dana bioje pritisnut neugodnim osje}awima pomije{animsa qubomorom. Sa Anom se ~uo vi{e puta telefo-nom. Bezuspje{no je poku{ao da je odgovori. Evo

kako je otprilike izgledao wihov posqedwi raz-govor prije Aninog odlaska:

‡ Ide{?‡ Idem.‡ Pa idi, ba{ me briga, ne mora{ se ni vra}a-

ti.Pored wih dvoje, sa svake strane telefonske

ìce, nalazilo se i po nekoliko demona, naravnood qudskih o~iju skrivenih, ali po unutra{wimraspoloèwima lako uo~qivih.

‡ [ta ti to sad zna~i, zar nema{ nimalo po-vjerewa u mene?

‡ Rekao sam ti za{to mislim da ne treba daide{, a ti radi kako ho}e{.

Naravno, svoju qubomoru nije spomenuo prem-da je ona, sebi~na kakva i jeste, a kako se meni ~i-ni, tada bila najve}i problem u cijeloj pri~i.

‡ Ja svakako idem, bi}e mi ào ako zbog togabudemo morali da se razi|emo, ali o tome }e{ tida odlu~i{ ‡ re~e mu Ana.

‡ Dobro, sre}an put, aj... ]ao.‡ ]ao.Dana{we veze su ionako za kratkotrajnu upo-

trebu. Po sataninom nalogu, takav im je horoskop.Razlozi zbog kojih uop{te i dolazi do wih su ni-è prirode ‡ pohota tjelesna i li~ni interesi.êsto biva i tako da jedna strana laè i obmawu-je drugu iz sebi~nih interesa, dok je ova drugastrana sa iskrenijim osje}awima i o~ekivawimau{la u vezu. Zbog toga danas imamo mnogo napu-{tenih, razo~aranih, utu~enih, nesre}nih. Alitako mora biti jer su i razlozi zbog kojih se vezeostvaruju ni{tavni i glupavi.

Onaj ko s vjerom u Hrista traì sebi drugupolovinu za uzvi{enije sjediwewe kroz svetu taj-nu braka, dobro }e otvoriti o~i. Ko tako radi,na}i }e iskrenog ìvotnog saputnika u dobru i uzlu sa kojim }e uzrastati u uzajamnoj qubavi, po-{tovawu, pomagawu, moralnoj ~istoti, `rtvova-wu... E, tek u takvom odnosu qubav zasija kao sun-ce i takvi supru`nici su ispuweni duhovnom ra-

do{}u i du{evnim spokojem. Blago takvima jer sublagosloveni.

Za Kozmu i Anu, ne znam {ta re}i. Svaka na-{a mladala~ka qubav, ma koliko ona djelovalasna`no i iskreno, uglavnom predstavqa plodstrasti, tjelesnih èqa, potrebu da se zalije~eneki kompleksi, da se poku{a ublaìti bol kojanas bez Hrista neminovo priti{}e, da se poku{ana}i neki uzvi{eniji smisao u moru apsurda isli~no. Iskrena qubav spoznaje se tek u Hristu iona sve daje, za sve se `rtvuje, a zauzvrat ne traìni{ta. Dakle, i za ovih dvoje mojih prijateqa mo-ram re}i da nisu poznavali onu pravu qubav, iakosu velike emocije bile u igri.

Kako je iznenada ostao sam, Kozma je poèliootputovati nekud. Dosta mu je vi{e bilo i Beogra-da i ludovawa i besmisla. Kao da je sazrelo vrije-me da se poku{a dose}i ne{to vi{e. Bilo je i pre-vi{e polaganog umirawa kroz bolesnu svakodnev-nicu. Isti dan je posjetio teta Sofiju i proveo ne-koliko sati u korisnom razgovoru. Odlu~io je dakrene u obilazak na{ih manastira, bez obzira nato da li }e prona}i Nikolu. I Kozma ima vje~nudu{u koja se treba spasavati. Tugu koja se javqalazbog Ane odagnala je teta Sofija obja{wewem da}e mu Bog otkriti {ta je najkorisnije za wegovudu{u. A do tada neka se malo upozna sa Hristom,bez Kojega ne bi bilo ni Ane, niti i~eg {to jestvoreno. Poklonila mu je jednu kartu sa manasti-rima Srbije na kojoj su zajedno ozna~ili one mana-stire koje bi trebalo posjetiti.

Vrativ{i se od teta Sofije, napunio je svojputni ranac najpotrebnijim stvarima. Roditeqi-ma je napisao jedno pisamce u kojem je ukratko iz-nio svoje planove. Jedan mawi dio svoje u{te|e-vine, koja nije prelazila 400 evra, ostavio je Vla-di da mu olak{a dok ne prona|e novog cimera.Ostatak je uzeo za pute{estvija. Otputovao je ve}sqede}eg dana.

(nastavak u slede}em broju)

23

��

JEDAN POVRATAK IZ MRTVIH U SAVREMENOJ GR^KOJ

Pre oko ~etiri godine za-zvonili su kod nas na vra-ta sa molbom da pri~e-

stim Svetim Tajnama Hristovimjednu stariju ènu, udovicu, kojaje ìvela u predgra|u Atine. Onaje bila starokalendarka, i kakoje bila potpuno prikovana za po-stequ, nije mogla da odlazi u cr-kvu. Mada mi takve trebe obi~none vr{imo izvan manastira i qu-de upu}ujemo na parohijskog sve-{tenika, osetio sam da u ovomslu~aju moram da po|em, i, pri-premiv{i Svete Darove, krenuosam iz manastira. Bolesnicu samzatekao kako leì u nekoj bednojsobici. Nije imala sopstvenihsredstava za ìvot, pa je sasvimzavisila od suseda, koji su joj do-nosili hranu i druge nu`ne stva-ri. Poloìo sam Svete Darove, iupitao je ho}e li da se ispovedi.On je odgovorila:

- Ne, za posledwe tri godine namojoj savesti nema ni~ega {to ve}nije ispove|eno, ali postoji jedanstari greh o kome bih htela da vamkaèm, mada sam ga ispovedalamnogim sve{tenicima.

Ja sam joj odgovorio da ako ga jeve} ispovedala, ne treba da to ~i-ni ponovo. Ali ona je insistira-la, i evo {ta mi je ispri~ala. Ka-da je bila mlada, tek {to se uda-la, pre oko trideset i pet godina,ostala je bremenita ba{ u tre-nutku kada je porodica zapala ute{ku nov~anu situaciju. Ostali~lanovi porodice nagonili su jena abortus, ali je ona to odlu~noodbijala. Ipak, na kraju krajeva,ona je podlegla pretwama svekr-ve, i, protiv wene voqe - opera-

cija je bila izvr{ena. Medicin-ska kontrola ilegalno izvedenogabortusa je bila tada vrlo primi-tivna, zbog ~ega je dobila ozbiq-nu infekciju i kroz nekoliko da-na - umrla, nemaju}i mogu}nostida svoj greh ispovedi. U trenutkusmrti, a to je bilo uve~e, ona jeosetila da joj se du{a odvaja odtela, onako kao {to se to obi~noopisuje: wega du{a je, ostav{i ublizini, posmatrala kako kupaju

weno telo, odevaju ga i polaù ukov~eg. Ujutru, ona je i{la za po-grebnom povorkom u crkvu, pri-sustvovala opelu i videla kako sukov~eg stavili u kola da bi gapreneli na grobqe. Du{a je tako-re}i lebdela iznad tela na neve-likoj visini.

Iznenada, na putu do grobqa,pojavi{e se dva, kako starica re-~e, “|akona”, u blistavim stiha-rima i orarima. Jedan od wih ~i-tao je nekakav svitak. Kada se au-tomobil pribliìo, drugi je po-

digao ruku i motor se ugasio. Vo-za~ je iza{ao da vidi {ta se dogo-dilo sa motorom, a za to vremeAn|eli su po~eli da razgovarajume|u sobom. Onaj koji je dràosvitak, na kome su se , bez sumwe,nalazili zapisani weni gresiprekinuo je ~itawe i rekao:

- Naàlost, na wenom spiskunalazi se jedan veoma teàk grehi mora}e da ode u ad, zbog toga{to ga nije ispovedila. Da, re-kao je drugi, ali àlosno je {totreba da bude ka`wena, jer onanije èlela da to u~ini, nego ju jeporodica prisilila. - Dobro, od-govorio je prvi, jedino {to se mo-è u~initi, to je da se po{aqenatrag da bi mogla da ispovedigreh i da se za wega pokaje.

Slu{aju}i te re~i, ènina du-{a je osetila kako je vuku natragu telo, prema kome je u tom tre-nutku osetila kako je vuku natragu telo, prema kome je u tom tre-nutku ose}ala neopisivu odvrat-nost i ga|ewe.Trenutak kasni-je,ona se prenula u svom telu i po-~ela da lupa iznutra iz kov~ega,koji je jo{ bio zatvoren. Moètezamisliti scenu koja je potomusledila.

Saslu{av{i wenu povest, kojusam ovde ukratko izloìo, pri-~estio sam staricu Svetim Daro-vima, i oti{ao, slave}i Boga,Koji mi je podario da to ~ujem. Sobzirom da se sve ovo ti~e ispo-vesti, ja ne mogu da objavim imeove ène, ali mogu da kaèm da jeona jo{ uvek ìva.

Arhimandrit

Kiprijan

24

��

GOSPODE, NEKA BUDE VOQA TVOJA

Neki voditeq, na ameri~koj televiziji, u emi-siji “Sve je u porodici”, neprestano je pogre{noizgovarao ime svoga pastora. Kad bi ga èna is-pravqala, on bi se okrenuo i rekao “Ma, pusti!”.Govorio bi: “Nema veze. Nije va`no.”

Ali, ova rije~ “ma pusti” ili “{togod” imalaje i dubqeg zna~aja, duhovnog. Peti Mensfild,spisateqica duhovnih tekstova, napisala je ne-{to {to je nazvala “{to god” molitva. Glasi ova-ko:

[to god Ti èli{, Gospode, i ja èlim.[to god Ti izabere{, i ja izabiram.[to god Ti kaè{, i ja }u.[to god Ti daje{, ja }u primiti.[to god Ti zataji{, ja }u prihvatiti.[to god Ti planira{, ja }u se tome radovati.[to god, Gospode, {to god!(Gospode, neka bude voqa Tvoja!)Ova molitva predstavqa stav koji svetiteqi

nazivaju odricawe i potpuno predavawe Bogu. Toje dozvoqavawe Bogu da s nama ~ini {to Mu je povoqi. Ako ja istinski dozvoqavam da Isus budemoj Gospod i U~iteq u ìvotu, onda sam spremani odre}i se svoje voqe u korist Wegove voqe, svo-jih planova u korist Wegovih planova, i mog ras-poreda u korist Wegovog rasporeda.

Primjeri onih koji praktikujuovu molitvu

I Isus se molio na ovaj na~in, dok je patio uGetsimanskom vrtu, neposredneo prije raspe}a.Molio se: O~e moj, ako je mogu}e, neka me mimoi-|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u, nego kakoTi (Mt. 26, 39)! Bo`ja voqa je ispuwena. Kada seKetrin Mar{al razboqela od tubertkuloze, mje-secima i godinama slabila je u krevetu. Prestalaje da moli Boga da joj u~ini ono {to traì. Mo-lila se da Bog ~ini s wenim ìvotom {to èli.U molitvi se ovako obratila Bogu: “Gospode, u~i-

ni sa mnom {to god ho}e{. [to god èli{.” Odtada, kaè, po~ela se oporavqati.

Kada je jednom pobo`nom hri{}aninu re~enoda boluje od Alchajmerove bolesti, rekao je: “Ci-jelog svog ìvota sve sam davao Bogu. Ako ho}e imoju du{u, neka je uzme.” Gospode, neka bude voqaTvoja.

Dozvoqavawe Bogu da ~inislavne stvari na{im ìvotom

Nema granica onog {to Bog moè da u~ini ne-kome ko upra`wava ovakav na~in molitve - moli-tve potpune predanosti Bogu. Jedna prosta djevoj-~ica po imenu Marija, postala je Majka Bo`ja naBlagovijesti, kad je rekla “{to god” Gospodu, tj.“neka bude po Tvojoj voqi”. Simon Petar ribarpostao je Simon Petar stijena na ~ijem ispovije-dawu vjere - da je Isus Gospod - je sagra|ena Cr-kva. Carinik, po imenu Matej, postao je jevan|e-list, koji je napisao prvo od ~etiri Jevan|eqa.Marija Magdalina prva je objavila vijest o Vas-krsewu Hristovom. Goniteq, po imenu Savle, po-stao je Pavle, veliki apostol mnogoboàca. Kadabi se svi nabrajali, lista bi bila veoma duga~ka.“Gospode, neka bude voqa Tvoja!” jeste molitvakoja dozvoqava Bogu da ~ini velike stvari s na-{im ìvotima.

Ova je molitva i u Liturgiji

Svaka Liturgija vi{e puta nas poziva na ova-kvo odricawe, na potpuno predavawe sebe Bogurije~ima: “Sami sebe i jedan drugoga Hristu Bogupredajmo”. To je drugi na~in govorewa: “Gospode,neka bude voqa Tvoja!”

Neiskazani mir i spokojstvo dolazi, u nemo-gu}nosti da ne{to promijenimo, kad kaèmo: “Go-spode, neka bude voqa Tvoja!”

“Molim, stavite svjetlost u w”

Postoji pri~a o jednom ~ovjeku koji je oslije-pio u saobra}ajnoj nesre}i. U prvom momentu bio

je qut i ogor~en. Ali poslije velike operacije,kad mu je qekar rekao da mu moè spasiti samodio oka, a da }e drugo oko biti zamijeweno sa sta-klenim, on je iznena|uju}i i samog sebe odgovo-rio: “U redu, doktore, pristajem, ali ako je mogu-}e i{ta staviti u stakleno oko, molim Vas stavi-te svjetlost u w”. Bio je u stawu da kaè: “Gospo-de, neka bude voqa Tvoja”, ali je èlio da pokaèsvjetlost svoje vjere.

Za{to treba da se ovako molimo? X. B. Ever-li najboqe je odgovorio kad je napisao:

Prije mnogo godina, kad sam poku{avao da do-nesem te{ku odluku, okrenuo sam se Bogu da odlu-~i. Dok sam se molio, do{ao sam do sqede}ih mi-sli, i uvijek bih im se vra}ao, kad bih se suo~io sproblemom:

Bog postoji. Bog je dobar.Bog je dobar prema meni.Bog me voli - ~ak i vi{e nego {to ja volim se-

be.Bog zna {ta je za mene najboqe i sa mnogo qu-

bavi nastoji da se to i dogodi.Pa kad je Bog dobar i voli me, i èli mi sve

najboqe, mogu samo da kaèm, svim srcem, DA ono-me na {ta me Bog poziva da budem i ~inim.

Ako je sve ovo istina, a jest, pa kako onda dane kaèmo: “Gospode, neka bude voqa Tvoja!”

Molitva

Gospode, pomozi mi da se ne pla{im ovog {tase moglo dogoditi, da se ne brinem za ono {ta semoè dogoditi, nego da prihvatim {ta se doga|a.Jer, Ti se brine{ za mene i Ti me voli{ vi{e ne-go ja sebe. Gospode, neka bude voqa Tvoja! Amin.

O. Antonije

Koniaris

(preveo i priredioo. Slavko Zorica)

25

��

KAKO TREBA POSTITI PRED PRIÊ[]IVAWE?

Post u Starom ZavetuMe|u ustnovama koje u Pravo-

slavnoj Crkvi postoje od po~etkanalazi se i ustanova posta. Na-redba o postu nije qudska, negoBoànska. Jo{ u Starom Zavetu,preko Mojsija, Gospod nare|ujepost kao uredbu ve~nu: “I ovo ne-ka vam bude ve~na uredba: desetidan sedmoga meseca smiravajtedu{e svoje...” (3. Mojs. 16,29,24,27,32). Izraz “smiravawe” du-{a ozna~ava post. Jevrejski na-rod, osobito starozavetni pra-vednici, pored drugih Boìjihnaredaba, strogo je drào i zapo-vest o postu.

Post u Novom ZavetuU Novom Zavetu, Gospod Isus

Hristos daje postu novu Boàn-sku potvrdu. Ne samo da On neukida post koji je jevrejski naroddotle drào, nego nasuprot tome,~iste}i ga od farisejskih izmenai kvarewa, utvr|uje ga. “A kadapostite, ne budite kao pritvori-ce... A ti kad posti{...” (Mat.6,16, 17).

Post kod Svetih OtacaRanohri{}anski spisi, kao i

dela Svetih Otaca, potvr|uju daje post u Crkvi dràn od po~etka.“A vi postite, veli se tu, sredomi petkom”.

Docnije se javqaju i ostala trigodi{wa posta.

Pored op{tih postova, obave-znih za sve, u Novozavetnoj Cr-kvi od po~eka postoje privatnipostovi, koje su na se nalagali sa-mi Hri{}ani, ili je pojedincimanalagala Crkva.

Vrsta hrane uz postPo pravoslavnom shvatawu,

kao u svemu dobrom, tako i u posturazlikuje se vi{i i niì stupaw.Najvi{i stupaw je nejedewedan-dva, kako je odre|eno za po~e-

tak Velikog posta i Veliki Pe-tak, Za ostale za strogi, u pravomsmislu post, smatra se uzimaweposne hrane, bez uqa, jedanputdnevno. Odredba da se uz post mo-è jesti dvaput, npr. subotom inedeqom, ve} zna~i razre{eweposta. “U Svetoj êtrdesetniciposti se sve dane osim subote inedeqom”, tj. subotom i nedeqomse jede dvaput dnevno sa uqem, idozvoqava se vino.

Docnije nastaju podrobnije od-redbe po kojima se subotama i ne-deqama uz Veliki post, pored vi-na i uqa, mogu upotrebqavati irakovi, oktopodi i jo{ neke mor-ske ìvotiwe, a na pojedine pra-znike i riba.

Telesni i duhovni postU Novozavetnoj Crkvi Sveti

Oci, tako|e, nagla{avaju da pra-va vrednost posta nije samo u uz-dràwu od hrane, nego u pomo}ikoju on pruà duhovnom uzrasta-wu, odsecawu zlih navika i sti-cawu vrlina: “Korist od posta neograni~ava se samo na uzdràweod jela, zato {to je istinski postudaqavawe od zlih dela”, veliSveti Vasilije Veliki.

Sli~no govori i Sveti JovanZlatoust: “Ne govori: Ja sam to-

liko i toliko dana postio, to ito nisam jeo, ni vina pio, nego mipokaì jesi li postao krotak odgnevqivog, kakav si bio, i ~ove-koqubiv od grubog, kakav si do-tle bio? Jer ako si ispuwen gne-vom, za{to onda ugwetava{ svojetelo? Ako je unutra zavist iko-ristoqubqe, kakva je korist {topije{ vodu?”

Kanonske osude za kr{ewe postaU ciqu ~uvawa va`nosti po-

sta, Crkva je izdala niz propisakoji za naru{ioce posta predvi-|aju odre|ene popravne mere,epitimije. Ako ih razmotrimo,vide}emo da su te epitimije oneiste koje su predvi|ene za najte-è grehe: ubistvo, blud, prequbu,kra|e, krivokletstvo, itd.

Razre{ewe postaImaju}i u vidu re~i Svetog

Apostola Pavla da nas jelo ne}epostaviti pred Boga (1. Kor. 8, 8)te da ne treba osu|ivati onog ko-ji jede, niti prezirati onog kojine jede (Rimq. 14, 3), i ne diraju}iu slobodu svojih ~lanova, Crkvaje svagda unosila red i jednoobra-znost.

69. apostolsko pravilo koje na-re|uje svima kliricima i svimasvetovwacima post u Svetu êtr-desetnicu, a tako|e sredom i pet-kom preko godine, u isto vremerazre{ava post bolesnicima.Prema 8. kanonu Svetog TimotejaAleksandrijskog, razre{ava sepost porodiqama, a prema 20. i47. kanonu Svetog Nikifora Is-povednika, fizi~kim radnicima.Prema crkvenoslovenskom {tam-panom Tipiku, razre{ava se posti prestarelima.

No, izraz “razre{ewe” posta,kao {to smo videli, zna~i ustva-ri ublaèwe, olak{awe postautoliko ukoliko bolesnici nisuobavezni da jedu jedanput na dan,

26

��

nego to mogu ~initi vi{e puta,prema potrebi, i to hranu sauqem, ~ak i u dane najstroìjegposta, ali ne i mrsnu hranu: “Akada ~uje{ o razre{ewu posta -veli ~uveni kanonista Valsamon- nemoj dràti da se dopu{ta je-sti meso, jer jesti meso uz êtr-desetnicu ne moè biti dopu{te-no nikome, ma se nalazio pri sa-mom izdisaju”.

[to se ti~e te{kih bolesnika,pogotovo od onih bolesti u koji-ma se ne moè uzimati druga hra-na sem mleka (npr. pri operacijistomaka), smatram da Crkva moèdopustiti da se takvi bolesnicirazre{e sasvim od posta i pre ne-go {to se o tome donese svepravo-slavna odluka na VaseqenskomSaboru. Kao {to mala deca fizi-olo{ki ne mogu da upotrebqavajudrugu hranu sem mleka, docnijesupe, i drugog, tako je sli~no i saovim bolesnicima.

Mi{qewe Valsamona, da se niu ~asu smrti ne moè dozvolitinikome da jede meso, ipak je za-kqu~ak pojedinca, koji nema be-spornu potvrdu od strane celeCrkve, niti va`nost koju imajudugi propisi utvr|eni suorite-tom Sabora.

Isto se moè re}i za pojedinevrste te{kih radnika, npr. u he-mijskoj indrustriji, gde je neop-hodna svakodnevna upotreba mle-ka, za vojnike i ratnike i dr.

Medicina o postuSa stanovi{ta savremenog me-

dicinsko-higijenskog shvatawa,uzdràvawe i post nisu {tetni,nego ba{ korisni za ìvot izdravqe qudi. Govore}i o postu,dr S. Ivani} ovako se izraàva:“U postu pravoslavnih ne uzimase hrana ìvotiwskog porekla.Post ima higijenski zna~aj, jeomogu}ava odmor organima za va-rewe i unutra{wim organima ukojima se de{ava razmena mate-rija. Post je potreban prehrawe-nima, gorjznima, kao i u nekim bo-

lestima unutra{wih organa (bu-brega, jetre); kod {e}erne bole-sti, kostoboqe, itd. Ali, posnedane, jedan ili dva nedeqno, tre-ba da uvedu i zdravi. Oni odmara-ju organizam... Od mesne hrane na-gomilavaju se u organizmu iotrovne materije... Postom seo~isti telo od tih otrova.” Toisto tvrdi i dr Rista Gostu{ki.Pi{u}i protiv Suvorinovog me-toda gladovawa, on veli: “Upore-dimo li, pak, metod dugotrajnoggladovawa sa reìmom ishrane

koji je ustanovila na{a Pravo-slavna Crkva, vide}emo da supropisi na{e pravoslavne verenesrazmerno mudriji i prak-ti~niji za zdrav i dug ìvot nego{to se o tome misli...” Sa gledi-{ta o~i{}ewa od {tetnog pepe-la, taj verski im je idealan re-ìm: on vezuje vegetarijanstvo sme{ovitom dijetom (masno--mle~no-povr}nom).

+ + +Da zavr{imo s pregledom svega

izloènog, {to }e nam ujednopruìti kratak odgovor na po-stavqena pitawa. Post nije qud-ska, nego boànska ustanova. Za-povest o postu Crkva Hristovadràla je sveto od po~etka pakroz svoju istoriju. Oni vernikoji ne drè post kako je Crkvapropisala bilo u pogledu vrstehrane, bilo u pogledu duìne, po

odluci najvi{e vlasti u Crkvi,Vaseqenskog Sabora, treba ilida svoje gledi{te isprave ili dase odlu~e.

Zato sve{tenik znaju}i “pi-smeno pravilo”, da je verni i vanposta kada èli da se pri~esti,duàn da, pored drugih priprema,posti sedam dana, nije mogao uze-ti u obzir “nepisano pravilo” opostu od tri dana pred Pri~e-{}e, pogotovo kada je Velikipost, ve} po~eo i kada Tipicipropisuju da se tog dana, u îstiponedeqak, ne jede ni{ta, te jepravilno postupio ne dopustiv-{i pristupawe Svetom Pri~e-{}u vernici koja je u îsti pone-deqak mrsila.

I odgovor na drugo pitawe iz-vodi se odre|eno i jasno iz pret-hodnog izlagawa. Prema duhu islovu 69. apostolskog kanona, sve-{teno lice ma koga ~ina, koje nedrì Crkvom odre|ene postove,kada se to utvrdi, mora biti po-zvano na odgovornost i svrgnuto.Dok se spor ne svr{i, wegova suLiturgija i ostala sve{tenodej-stva punova`na, jer nije sve{te-nik, bio dostojan ili nedostojan,taj koji pretvara hleb i vino u Te-lo i Krv Hristvu nego Duh Svetipreko wega. Ako se on trudi da bu-de dostojan pomo}nik Boìji (1.Kor. 3,9), ~ist sasud Svetog Duha,primi}e platu svoju. Ako bude ne-dostojan osuda ga ne}e mimoi}i.No, verni imaju pravo prema 47.pravilu Svetog Nikifora Ispo-vednika, da se kod takvog sve{te-nika, i pre kona~ne presude, nepri~e{}uju, ~im doznaju sigurnoda on post ne drì. Du`nost bi imbila da kao svedoci pomognu da seiz Crkve uklone takvi sve{teni-ci koji unose zabunu i sablazanme|u verne (1. Kor. 10,32).

Patrijarh Pavle

Odgovor na pitawa

vere i ìvota

27

��

KOJA SE HRANA UPOTREBQAVA UZ POST?

Odmah na po~etku moèmore}i da u kanonskim pro-pisima postoje samo uop-

{tene odredbe o postu. Tako 69.apostolski kanon nare|uje da sviverni moraju da drè post Sveteêtrdesetnice, i sredom i pet-kom preko godine, ali kako, nakakvoj hrani - ne kaè ni{ta. Od-re|enije govori o tome, polovi-nom £¤ v., Laodikijski sabor, koji50. kanonom nare|uje da “trebakroz celu êtrdesetnicu posti-ti suhojedewem”. Kanon 56. ¤£ Va-seqenskog Sabora odre|uje da sesubotama i nedeqama uz post nemoè upotrebqavati sir i jaja.

O upotrebi uqa uz post govori10. pravilo Timoteja Aleksan-drijskog (+386. g.) da ga uz postmogu upotrebqavati bolesnici,i 16. pravilo Svetog NikiforaIspovednika (+818. g.) da se moèjesti pri te{kim poslovima. Ri-bu pomiwe samo 5. pravilo istogSvetog Nikifora Ispovednika,vele}i da se jede na Blagovesti ikada padnu na Veliki êtvrtak iVeliki Petak. Prva nedeqa Ve-likog posta drì se po svim Ti-picima gotovo jednako. Oni kojimogu, ni{ta ne jedu niti piju doîste srede posle Pre|eosve}e-ne Liturgije. Za one koji ne mogu- suhojedewe uve~e. U îsti pe-tak, po Pre|eosve}enoj, jelo bezuqa, ili sa uqem i vino. Subota-ma i nedeqama upotrebqavaju seuqe i reptilije, ostrige i puè-vi, a mirjani mogu i ribu. Osta-lih sedmica ponedeqak, sreda ipetak - suhojedewe (tj. jelo bezuqa i maslina), utorak i ~etvr-tak - jelo bez uqa sa maslinama,

ili jelo sa uqem. Obretewe iMladenci, ako ne padnu u sredu ipetak, razre{ewe na uqe, ili naribu: sredom i petkom - vino, iliuqe. Na Blagovesti se razre{avana ribu, sem Velike sedmice kadas razre{ava na uqe i vino (na Ve-liki Petak ne razre{ava se ni nauqe). Riba se razre{ava i na Cve-ti. Na Lazarevu subotu, po crkve-noslovenskom Tipiku, razre{avase na ikru, po drugima na ribu.

Ostali se postovi, po crkveno-slovenskom Tipiku, drè ovako:

Boì}ni i Petrovski pone-deqkom, sredom i petkom - suhoje-dewe, utorkom i ~etvrtkom - uqe,subotom, i nedeqom i na praznike- riba. Od 20. decembra riba se nerazre{ava.

Gospo|in post: ponedeqak, sre-da i petak suhojedewe, utorkom i~etvrtak jelo bez uqa, a subotomi nedeqom - uqe. Riba na Preo-braèwe, Velika Gospo|a i Pe-trovdan ako padnu u sredu i pe-tak, razre{avaju se na uqe i ribu.

Krstovdan i Usekovawe razre-{avaju se na uqe, ali se kod nas tadva praznika drè bez uqa; kao{to je bilo po De~anskom ruko-pisnom Trebniku iz H¤£ v., i ustarini.

Badwidan i Krstovdan uo~iBogojavqewa razre{avaju se, poLitrugiji, na uqe i vino.

Svi ovi propisi o hrani uzpost odnose se na zdrave. Za bole-sne, kao {to u po~etku napomenu-smo, kanoni dozvoqavaju celogposta razre{ewe na vino, uqe,ribu. Kao {to veli Sveti Timo-tej Aleksandrijski: “Treba dopu-stiti bolesniku da uzme jela i pi-}a koliko moè da podnese...”, jerje “post ustanovqen radi smire-wa tela. Ako li je telo u smirewui bolesno, treba da uzima jela ipi}a koliko ho}e i moè da pod-nese”. Isto se odnosi na porodi-qe i prestarele.

Ublaèwe na uqe preko celogposta i jedewe ne samo jedanputna dan dozvoqava se i zdravim mo-nasima, pogotovo mirjanima, kojirade na poqskim i drugim te-{kim poslovima. Prema ovome{to je re~eno o upotrebi ribe umanastirima, svakako da je onajo{ pre razre{avana monasima imirjanima pri poqskim i drugimte{kim radovima.

Zavr{i}emo navodom iz Sve-togorskog Tipika: “Ovo iznosi-mo qubavi va{oj, pa koji ho}e dase spase neka bira jedno od ovogaza koje drì da je ugodnije Bogu”.

Patrijarh Pavle

Odgovor na pitawa

vere i ìvota

28

��

CIQ GOSPODWI

Ako ho}e{ da sazna{ ciqGospodwi, (onda) slu{ajrazumno. Gospod na{ Isus

Hristos, dakle, budu}i Bog poprirodi, blagoizvole da postane~ovek iz ~ovekoqubqa. Rodiv{ise od ène, bio je pod zakonom, poboànskom Apostolu, da bi sa~u-vav{i zapovest kao ~ovek, uni-{tio staro prokletstvo Adama.Znaju}i, dakle, Gospod da ceo za-kon i proroci vise dvema zapove-stima zakona, tj. o - “Qubi Gospo-da Boga svojega svim srcem svo-jim, i bli`wega kao samoga sebe”(Mt 22,37-39), wih je od po~etkado kraja hitao da sa~uva ~oveko-doli~no; |avo pak, koji je iz po-~etka prevario ~oveka, i kroz tostekao mo} smrti, vide}i da je zavreme kr{tewa Otac svedo~io ?Wemu, i da je (Gospod) kao ~ovekprimio s neba srodnoga Duha Sve-toga, koji Ga je i odveo u pustiwuna ku{awe, sav svoj bes sabrao jeprotiv Wega, da bi, ako je ikakomogu}e, u~inio da i On pretpo-stavi materijalne stvari ovogasveta qubavi Boìjoj. \avo, da-kle, znaju}i da su tri stvari (naj-bitnije) oko kojih se vrti sve ~o-ve~ije, i to, hrana, novci i slava,pomo}u kojih je vekovima nizvo-dio ~oveka u bezdan propasti, saovo troje ku{ao je i Gospoda u pu-stiwi. No budu}i da se Gospod po-kazao iznad svega toga, zapovedioje |avolu da ide od Wega.

To je, dakle, znak qubavi premaBogu (tj. stajati iznad tih stvari),koju ne mogav{i privoleti Gospo-da Isusa Hrista tim obe}awimada je prestupi, |avo je kasnije, ka-da je Gospod u{ao u naseqa, na sve

na~ine poku{avao da Ga navede daprestupi zapovest o qubavi premabli`wemu, delaju}i kroz bezako-ne Jevreje. Toga radi, kada je Go-spod u~io putevima ìvota i de-lom pokazivao nebesko ìvqewe,i objavqivao vaskrsewe mrtvih, iobe}avao vernim ìvot ve~ni icarstvo nebesko, a nevernima pre-tio ve~nim mukama, i za potvrduonoga {to je govorio pokazivaopreslavne boànske znake, i pri-

zivao mase naroda u veru, |avo jenahu{kavao bezakone fariseje ikwièvnike na razli~ite splet-ke protiv Wega, da bi On, kako je(|avo) o~ekivao, ne izdràv{iisku{ewa, pao u mr`wu premasvojim nenavidnicima, - tako bion, zlo~inac (|avo) dostigao svojciq, pokazav{i Wega (tj. Gospo-da) naru{iteqem zapovesti - qu-bavi prema bli`wemu.

Gospod, kao Bog, znaju}i zami-sli lukavoga, nije omrzao fari-seje koji su delali pod wegovimuticajem, (jer, kako bi to mogaokada je On po prirodi dobar), ne-go je qubavqu prema wima, odbi-jao samog hu{ka~a. Wime pak op-sednute (fariseje), koji su mogline biti opsednuti, nego su se do-

brovoqno podvrgli wemu kroznemar i bezbri`nost, savetovaoje, obli~avao, ukorevao, oplaki-vao, ne prestaju}i ~initi im do-bra. Od wih ruèn - trpeo je, pa-te}i - podnosio je, i time pokazi-vao prema wima sva dela qubavi,i podstreka~e (wihove) pobe|i-vao je ~ovekoqubqem prema wimeposednutima. - preslavnog li ra-ta! Mesto mr`we, On qubav po-kazuje i dobrotom zbacuje oca la-ì. Toga radi, pretrpev{i odwih (fariseja) tolika zla, boqere}i - radi wih, podvizavao se ~o-vekodoli~no do smrti za zapo-vest o qubavi, i odnev{i potpunupobedu nad |avolom, primio je ve-nac vaskrsewa nas radi. I tako,novi Adam, obnovio je starog(Adama).

I to je ono {to govori boàn-ski Apostol: “Neka je u vama istamisao” itd. (Fil 2, 5).

Takav je, dakle, bio ciq Go-spodwi, da, s jedne strane, kao ~o-vek bude poslu{an Ocu do smrtinas radi, ~uvaju}i zapovest - qu-bavi, a s druge strane, da porazi|avola postradawem od wega kroznahu{kavane wime kwièvnikei fariseje. I tako je, budu}i voq-no (prividno) pobe|en, pobedioonoga koji se nadao pobediti Ga,i time svet izbavio iz wegovevlasti. Na takav na~in Hristosje po slabosti bio raspet (2. Kor13,4), no tom slabo{}u On je smrtumrtvio i satro onoga koji imamo} smrti (Jev 2,14). Na takav na-~in je i Pavle bio slab sam po se-bi, i hvalio se svojim slabostima(nemo}ima), da bi se uselila uwega sila Hristova (2. Kor 12, 9).

Sveti Maksim

Ispovednik

29

��

PIJANSTVO

Ro|ena sestra razvrata jepijanstvo, jer po re~ima sv.Vasilija Velikog, vino ni-

kad nije bilo drug ~ednosti. Uo-stalom, porok pijanstva nije sro-dan samo razvratu, ve} i svim pre-stupima uop{te. Ogromna ve}inawih se po~ini u pijanom stawuili u mamurluku. Ve}i deo svihporodi~nih tragedija, qudskihàlosti i dru{tvenih nesre}apoti~e od vina i pijanstva.

Duhovnik pre svega treba da sebrine da u svim parohijama opo-vrgne misao da pijanstvo navodnonije greh i da nije porok, jer seono pre svega nerado zadràva namalom stepenu, ve} obavezno po-stepeno prelazi u hroni~no pi-janstvo. Osim toga, pa ~ak iuglavnom, pokajnik treba da usvo-ji misao da pijanstvo, posebnokad do|e do hroni~nog oblika,nikad nije prosto lo{a navika,ve} biva sjediweno sa stalnim ne-raspoloèwem. Da li je to tako?Zar naprotiv, ne nailazimo na“veoma dobre”, milostive i popu-stqive qude, koji dok su trezniizgledaju kao najboqi qudi i ~i-ni se, da bi bili sveci da nijeopijawa, koje kod wih traje ot-prilike po dve nedeqe, i to neko-liko puta godi{we. Me|utim, ta-ko se ~ini samo povr{nom posma-tra~u. Onaj ko bliè poznaje ova-kve qude, re}i }e vam da su ispu-weni ili bludnom stra{}u, kojojne mogu da se prepuste u treznomstawu, ili da su, {to biva ~e{}e,obuzeti nezadovoqenim ~astoqu-bqem ili ozloje|eno{}u zbogsvog neuspelog ìvota, ili da ihmu~e zloba i zavist. Nemaju}imogu}nosti da ostvare svoje è-qe na javi oni se uz pomo} vina

prenose u oblast ma{tawa iopiv{i se vinskim isparewima,umi{qaju da su generali, mini-stri, poznati nau~nici ili umet-nici, sre}ni qubavnici, pobed-nici svojih neprijateqa i da imse svete. Zato neka se hroni~nepijanice kad im bivaju upu}eniprekori, ne izgovaraju, kao {toto obi~no ~ine: “Pijem, ali zatonikoga ne vre|am, ne potkradam,ne spletkarim, ne izazazivam sva-|e” itd. Oni u svojoj du{i uveknose otrov zlobe, ili zavisti,ili roptawa, ili bluda i dok neubiju u sebi sli~ne èqe, ne}eodustati od svog pijanstva. Pi-janstvo je pojava koja proisti~eiz drugih strasti, kojih wegova`rtva nije potpuno svesna, aliiscelewe od ove bolesti nije mo-gu}e dok se iz srca ne isterastrast koja je izaziva. Naravno,to se ti~e pijanstva, koje je po-stalo ve} hroni~no, a mladi}kabekrijawa uglavnom za ciq imajuili da se ~ovek okuraì kako bise upustio u razvrat ili da na ta-ko besmislen na~in ubedi sebe daje ve} odrastao ~ovek. Onima kojise kaju za sli~ne grehove, osimobja{wavawa besmislenosti ta-kvog na~ina dokazivawa, trebasavetovati jo{ da se klone pija-nog dru{tva i da na|u trezne pri-jateqe. Uop{te, dok pijanstvonije po~elo da postaje hroni~no,dok se nije sraslo s nekom ukore-wenom stra{}u du{e, ~ovek kojise za wega iskreno kaje, uvek mo-è da ga se oslobodi uz pomo} Bo-ìju.

Pijanstvo jeste jedna od najpo-gubnijih duhovnih bolesti u na-{em pravoslavnom narodu, alinije najpogubnija. Zato, osim di-

rektnih pou~avawa pijanica oborbi s wihovom stra{}u, duhov-nik treba da daje upozoravaju}esavete, ta~nije da zahteva i odvaspita~a dece, a posebno rodi-teqa: da ne daju deci i omladinivotku, da se ne pojavquju pred wi-ma kad popiju, da se ne hvale pi-janstvom i da ne hvale pijanice ipijanstvo. Svim gre{nicima kojise opijaju do gubitka svesti, dotu~wave ili mu~nine, dobro je dase odrede epitimije, makar meta-nije, koje }e ~initi nasamo, me|u-tim s onim predostro`nostima,koje se ti~u op{teg odre|ivawaepitimija, o kojima }e kasnijebiti re~i.

Smatram da nije preko potreb-no savetovati duhovnicima da na-slikaju pijanici sliku àlosnihposledica pijanstva: to }e umetida u~ini svaki, ~ak i mlad sve-{tenik, ve} }u ga podsetiti da jekorisno ne zadovoqavati se uop-{tenim slikama {tetnosti pi-janstva ve} se prethodno raspita-ti kod onoga ko se ispoveda ouslovima wegovog porodi~nogìvota i zanimawu i re}i ne{to{to se najbliè odnosi na wegovporodi~ni ìvot i na ìvot we-gove porodice. Naravno, u ovomslu~aju jak je duhovnik koji li~nopoznaje svog duhovnog sina i we-govu porodicu i koji moè da muukaè na posledice wegovog pija-nog ìvota ili lako moè da sedesi u uslovima wegovog poro-di~nog i li~nog ìvota.

Uostalom, verovatno je najte-à stvar u sli~nim situacijama -da ~ovek nau~i pijanicu koji jeprestao da vlada sobom, da se od-rekne svoje navike; verovatno sejo{ jedino porok malakije toli-

30

��

ko te{ko otkida od qudskog srca,kao porok pijanstva ako se ukore-nio do te mere da potpuno savla-dava qudsku voqu.

Istina, rekli smo da opijawadrè ~oveka u sramnom zarobqe-ni{tvu zato {to su sjediwena sduhovnom stra{}u i zlobom, a de-{ava se i da je ~ovek kojeg su po-robila ve} omrznuo svoju strast,da se ve} smirava du{om i da mo-li Boga i qude da ga nau~e kako dase izbavi od we, a ne moè to dau~ini. Mo`da se ve} upisao u dru-{tvo trezvenosti i zakleo da ne-}e piti votku i vino, ali kr{isvoju zakletvu. [ta duhovnik ta-da da radi?

Korisno je podsetiti ga na pri-~u o bludnom sinu i upitati: za-{to se otac ovog izgubqenog mla-di}a tako ~vrsto uverio u wegovopopravqawe da je napravio pir spesmama, plesom, i naravno, s vi-nom, ne pla{e}i se da }e ono po-sluìti kao po~etak novog opija-wa wegovog sina posle nevoqnegladi i trezvenosti? Pa to je za-to, treba odgovoriti, {to jebludni sin, kao prvo, sam sebe ka-znio: osudio je sebe na to da se na-ziva najamnikom, izrazio jespremnost da od gospodara posta-ne rob, a kao drugo, radi ispuwe-wa svoje dobre odluke preduzeo jepodvig dugog i te{kog puta i pod-vig poniène molbe pred svojimocem, s kojim mu je ranije bilo te-{ko da ìvi u zadovoqstvu i ne-`nosti, po{to mu je du{a bilasamovoqna i nepokorna.

Isto tako se i o Zakheju Gospodtako uvereno izrazio: danas do|espasewe domu ovome (Lk. 19, 9) -upravo zato {to je Zakhej, ne o~e-kuju}i bilo kakve zahteve, sam se-be osudio na potpuno ubijawesvoje strasti posredstvom, za bo-

gata{a tako te{kog podviga, dapodeli polovinu imawa siroma-{nima i da ~etvorostruko nagra-di one koje je uvredio. Sigurnobiva popravqawe onih hro-ni~nih pijanica koje se radi iz-bavqawa od pijanstva na celu zi-mu doseqavaju u Valaamski mana-stir na Lado{kom jezeru, gde jenemogu}e do}i do votke, i osu|ujusebe na te{ka poslu{awa, ~ak iako su bogata{i. Uostalom, ~ak iza takve se kaè da se potpuna si-gurnost u wihovo kona~no popra-vqawe moè imati tek tri godi-ne nakon {to prestanu da se opi-jaju, a do tada se moè gajiti samodobra i radosna nada.

Razume se, ne moè svako onajko se kaje da raspolaè sobom ta-ko da ima vremena da ode u mana-stir, makar na pola godine, alionima koji imaju mogu}nosti datako postupe, treba objasniti daje ~vrsto ono pokajawe koje je,kao prvo, ispuweno samoprekore-vawem, a nipo{to ne àqewem nadruge kao na vinovnike svog pada,a kao drugo, odlukom da ~ovek samsebe podvrgne li{avawima i tru-du, jo{ teìm i gorim od onih ko-jima ga je porok ve} podvrgao, bi-lo da je to u vidu siroma{tva, ilibolesti ili li{avawa slu`be.Razlika izme|u nemo}nih i nepo-pravqivih pla~qivaca na svojustrast i na svoj poloàj i qudikoji su odlu~ili da obavezno uzpomo} Boìju ustanu od svog pa-da, pada u o~i sama po sebi. Evo,pred vama je ~inovnik ili trgo-va~ki pomo}nik, koji je otpu-{ten zbog pijanstva. Jedan, mole-}i vas za slu`bu, premda i pri-znaje svoju “slabost” dokazuje daje znatno preuveli~ana u wego-vom svedo~anstvu, da wegovi pri-jateqi, koji su pili vi{e od wega

nisu bili otpu{teni zato {to naslu`bi nisu imali nedobrona-mernike kao on. Sad on moli zaslu`bu, makar i u provinciji,ali ne goru, ve} verovatno boqunego {to je imao ranije. Dolazikod vas i drugi i iskreno izja-vquje da je otpu{ten i priznajeda je otpu{ten s razlogom. On mo-li za najskromniju slu`bu, makarpisara, iako ima univerzitetskoobrazovawe, ili ~ista~a dvori-{ta, iako je ranije bio trgova~kipomo}nik s pet puta ve}om pla-tom od ~ista~a. U oba slu~aja ovajmolilac moli da bude primqendo prve gre{ke i ~ak da mu se nedaje boqe mesto dok ne dokaè nadelu da se popravio. Evo, ovakvopokajawe, ovakva odlu~nost suve} sigurni, i duhovnik }e, navo-de}i pijancu ove primere, obja-sniti da je wegova du{a poput bo-lesnika na hirurgiji koji trebada osudi sebe na te{ku operaciju,~ak i na potpunu amputaciju rukeili noge, da ne bi ìv istrulio.“A ti,” re}i }e duhovnik, “trebada odse~e{ svoje samoqubqe, mo-`da da promeni{ svoj poloàj udru{tvu, da porobi{ sebe radu, ida bude{ pot~iwen neko vreme,ali }e{ se zatim, potpuno seoslobodiv{i svog sramnog poro-ka, bodar i radostan vratiti svo-jim ro|enima i bliskima, a trebai da omrzne{ svoj pad do samesmrti. I poznajem takve,” doda}eduhovnik, “koji su dugo robovalidemonu pijanstva, a kasnije su sepotpuno izbavili od wega te-{kim podvizima.”

Mitropolit

Antonije

Hrapovicki

31

��

PRESVETA BOGORODICAU SVETOM PISMU I PREDAWU CRKVE

BOGORODIÎNO SMIREWE

Jer pogleda na smernost

slu{kiwe Svoje (Lk. 1,48)

Kako je Majka Boìja dostigla Svojevisoko izabrawe? Kako se pripremilaza tako divno op{tewe sa Bogom? Ko-

jim podvizima? Kojim vrlinama? Ona ne krije tutajnu, zato {to èli da i nama ukaè na put pri-bliàvawa Bogu. Dakle, iako je ne moèmo prati-ti do kraja, krenimo za Wom po meri na{ih mo-gu}nosti. Veliku stvar Ona otkriva skromnim re-~ima: “Jer pogleda na smjernost slu{kiwe Svoje.”Govore}i to, Presveta Djeva je nesumwivo imalanameru samo da uzdigne Boìje snisho|ewe, nepripisuju}i ni{ta sebi. Ali Duh Sveti, nadahwu-ju}i Weno slavoslovqe, tako je upravio Wene re-~i, da se kroz wih pokazalo svetlo lice jedne odonih vrlina, koje najvi{e pribliàvaju Bogu.Molitva, post, celomudrenost, vera, qubav premaBogu, re~ju - sve su vrline krasile du{u PresveteDjeve; ali sve ih je prekrivalo, dopuwavalo, nad-visivalo i pred o~i Boìje izvodilo smirewe -“Jer pogleda na smirewe slu{kiwe Svoje”.

Sve{teno predawe ukazuje i na neke naro~iteslu~ajeve u kojima je smirewe donosilo PresvetojBogorodici blagodatne darove. Ona je jednako vo-lela da besedi sa Bogom putem molitve, i da pa-`qivo slu{a Wegove re~i kroz Sveto Pismo.Jednom je, u kwizi proroka Isaije, pro~italaproro{tvo o Hristu i Wegovoj Majci: “Evo devoj-ka }e za~eti, i rodi}e Sina, i nadenu}e mu imeEmanuil” - vera ju je ozarila, a qubav raspalilaplamen u Wenoj du{i. Molila se da joj bude datoda vidi Majku Emanuilovu i pribliì joj se, nedruga~ije nego kao slu{kiwa. Smirewe joj nijedopu{talo da se moli za neposredno pribliàva-we samom Bogo~oveku. Tako je Ona smirewem srcapripremila u sebi put ka krotkom i smirenom Go-spodu Isusu.

U Woj su se, i pre no su izre~ene, ispunileHristove re~i da }e se uzvisiti onaj koji sebeunizi. Ona se zapravo molila budu}oj Bogomajci,vidqivoj u ogledalu proro{tva, da je udostojizvawa Svoje slu{kiwe. Tako se dogodilo da samapostane Bogomajka. “Pogleda na smernost slu{ki-we Svoje”.

O SKRIVENOM @IVOTUU BOGU I MOLITVENOMTIHOVAWU BOGOMAJKE

Dan Blagovesti po~iwe da otkriva skriveniìvot u Bogu Majke Boìje. Re~i Arhangeloveiznose na videlo vrlinu Bogorodi~inu - molitve-no tihovawe. On ulazi iznenada, prekidaju}i We-nu usamqenost i govori: “Raduj se blagodatna! Go-spod je s tobom, blagoslovena si ti me|u ènama!”Koliko li je tada pitawa mogla da postavi za~u-|ena Marija?! Ko je taj neznanac? Odakle mu pra-vo da naru{i usamqenost jedne devojke? [ta zna-~i ovaj ~udni pozdrav, koji nepoznatu Djevu uzdi-è iznad svih èna? No i pored toga, Wu ni{tanije moglo da odvoji od uobi~ajenog bezmolvija.

Ose}ala je pokrete duha, ali joj se usta nisu po-krenula. Nije ùrila da odgovori na pozdrav, ne-go je }utala i razmi{qala, “upla{i se od rije~iwegove i mi{qa{e” (Lk. 1,29).

An|eo je, umiriv{i Wen duh re~ima “ne boj seMarija” - a re~i nebeskih Sila uvek su sna`ne idelotvorne - nastavio zapo~etu blagovest. Uz ob-ja{wewe naziva Blagodatna, dodaje da je Ona “na-{la blagodat u Boga”. Zatim predskazuje za~e}ero|ewe Sina, Wegovo spasonosno ime, WegovoBoànsko dostojanstvo, ~udesno zacarewe i bes-kona~no carstvo. Koliko povoda za ispitivawe ipri~u! Ali Blagodatna se ne usu|uje da ispitujetajnu blagodati, niti da govori o onome {to jeiznad re~i i razuma. Ona ni sada ne bi ostavilasvoje tihovawe, da joj qubav prema devstvenostinije iz srca istrgla kratko pitawe: “Kako }e tobiti kad ja ne znam za muà?” Da bismo pravilnoshvatili ovo pitawe Presvete Djeve, neophodno jeda najpre napomenemo, kao {to i predawe svedo-~i, da se jo{ ranije Marija obavezala da ~itavìvot ~uva devstvenost, jer da nije bila vezanatim zavetom, budu}i obru~ena muù, kakav bi raz-log imala da, saznav{i za mogu}nost ro|ewa Si-na, upita: “Kako }e to biti?”. Daqe, treba uzeti uobzir zakon Mojsijev (4 Moj. 30), po kome zavetdjeve ili ène moè biti ukinut jednom re~ju ocaili muà, a ostaje tvrd samo ako su otac ili mu`~uli za wega i nisu ga porekli. Na osnovu ovogamoèmo da zakqu~imo, tako|er u saglasnosti sapredawem, da je zavet devstvenosti - koji je naveoMariju da na predskazawe o ro|ewu Sina zapita“Kako }e to biti?” - bio tada ve} poznat Josifu iprihva}en sa wegove strane. Zna~i da je on Pre-~istu Djevu i obru~io s tim da joj samo imenombude suprug, a u stvari - ~uvar Wene devstvenosti,koju je vaqalo tajiti pod spoqnim vidom bra~nogsaveza, u narodu koji zadovoqan vidqivim blago-slovom braka nije imao mnogo razumevawa za uz-

32

��

vi{enost devstvenosti. U takvim okolnostima,ma koliko Marija bila daleko od toga da ne veru-je, ili sumwa, ili prigovara, ili bude znatièq-na, Ona je prosto morala da upita An|ela: “Kako}e to biti kad ja ne znam za muà?”. To jest: iakoimam muà na osnovu obru~ewa, ipak ga nemam pozavetu devstvenosti. Zavet je izre~en i potvr|en,ne èlim da ga raskinem a to ni zakon ne dozvo-qava jer pi{e: “Kad koji ~ovjek u~ini zavjet Go-spodu, ili se zakune vezav{i se du{om svojom, ne-ka ne pogazi rije~i svoje, nego neka u~ini sve {toiza|e iz usta wegovijeg” (4 Moj. 30,3). Gospod nekr{i Svoje zakone. Kako }e se dakle, i zavet dev-stvenosti sa~uvati, i zakon ispuniti, i roditiSin? Vidite da samo krajwa nu`nost raskida sve-{tene veze Marijinog }utawa, ili boqe re}i, sa-ma blagodat se izliva iz Wenih usta, zato {to seovim otkriva tajna Marijinog obru~ewa sa Josi-fom, odnosno da se ispod te tajne skriva druga,dubqa i vi{a - Weno obru~ewe sa Bogom. Mariji-no odricawe od muà na zemqi, daje An|elu pri-liku da oglasi Weno dostojanstvo Bogoneveste,kao slu`bu za koju je odre|ena: “Duh Sveti do}i}e na tebe, i sila Vi{wega osjeni}e te” (Lk.1,35).

Blagovest je primqena. An|eo je oti{ao. Lo-gos se ovaplotio. Djeva je za~ela. Pokazala su seobele`ja za~e}a: “Na|e se da je zatrudnila od Du-ha Svetoga” (Mt. 1,18). Evan|elist pi{e “od DuhaSvetoga”, no Josifu dugo nije bila saop{tena iotkrivena ova tajna, i on je znao samo ono {to jepokazivao stomak: “Na|e se da je zatrudnila”. Jerda je znao tajnu Bogonevestinu, da li bi mogao darazmi{qa o Wenoj osudi! Da li bi mogao da re{ida je tajno otpusti? A on je upravo razmi{qao oprvom i odlu~io se za posledwe: “ne hote}i je jav-no izobli~iti, namisli je tajno otpustiti” (Mt.1,19). Ovde je i }utawe toliko zadivquju}e, da neznamo mogu li uop{te re~i da ga izraze. Josif,vide}i kod Marije ono {to nije o~ekivao i {tonije mogao da shvati, }utao je ne postavqaju}i pi-tawa. Marija je, uvi|aju}i opasnost da bude pod-vrgnuta te{kom podozrewu, pa i osudi, ipak }uta-

la ne otkrivaju}i Svoju tajnu. Gde je An|eo blago-vesnik Marijin? Za{to }uti i ne uspokojava jepred novim strahom? Gde je Josifov An|eo ~uvar?Za{to se tako dugo ne javqa da bi sa~uvao Pra-vednika u trenutku kada se wegova ~ista du{a la-ko moè pomra~iti nepravednim, ~ak i bogohulnopodozrivim mislima? I za{to, ako takvo pitawenije neumesno, toliko dugo }uti Onaj Koji je po-slao an|ele? Za{to ne poùri da prosveti Svogapravednika, i spase Onu u Kojoj je spasewe svetu?

O~igledno, Pravednik je u srcu predose}ao Hri-stove zapovesti, da treba imati oko zdravo (Mt.6,22) i ne suditi da ti ne bi bilo su|eno (Mt. 7,1).Zato, iako vidi obele`ja materinstva, on ne po-pu{ta pred pomislima sumwe na Djevu. Iako znada mu Zakon daje vlast da joj sudi, “ne hote}i jejavno izobli~iti, namisli je tajno otpustiti”.Eto kakve je uzvi{ene vrline ~uvalo u sebi Josi-fovo }utawe, a }utawe Marijino jo{ i neupore-divo vi{e. Josif je }utawem èleo da olak{aMarijinu trudno}u, istovremeno u wemu nalaze}isredstvo da prekrati svoje kolebawe. Marija je u}utawu nosila svoje strahovawe. Wena teskoba jerasla svakim danom. [ta zna~i taj nepojmqivipodvig }utawa? Zna~i da je Marija bila savr{enisasud blagodati. Jer kao {to je obi~an sasud neu-

potrebqiv kada propu{ta vodu, tako je i duhovnisasud beskoristan ako pohrawenu blagodat ne sa-~uva u nenaru{ivom i smirenom tihovawu, nego jenepotrebno i nekorisno ispu{ta i gubi kroz is-prazne, ili neskromne, ili nestrpqive, ili sujet-ne re~i. I obrnuto, kao {to bi obi~an sasud biosavr{en, ako bi sa~uvao u svojoj unutra{wostibez i najmaweg gubitka ne samo te~nost koja je uwega ulivena, ve} i wena isparewa, i koga niudarci ne bi mogli polomiti, ni vetar ili ogawrazru{titi, tako je savr{en duhovni sasud “kojiima tajnu vjere u ~istoj savjesti” (1 Tim. 3,9), i uti{ini srca, u bezmolviju celog svog bi}a, ~uvapoverenu mu blagodat sa takvom ~vrstinom, kojojnikakvi udarci zla, nikakava strast, nikakvo is-ku{ewe ne mogu nauditi. Marija je sa Jelisave-tom razgovarala o Svojoj tajni, zato {to je Jeli-saveti tajna ve} bila otkrivena Duhom Svetim.On sam je govorio kroz usta obe. Da je po~ela otajni da govori sa Josifom, to bi bilo po sop-stvenoj, qudskoj voqi ili iz straha. Sledstvenotome, o Boànskoj tajni govorila bi bez Boàn-skog podsticaja. Ona sad }uti, kriju}i tajnu odonoga kome je Weno srce bilo otkriveno vi{e noma kome na zemqi, i koji je upravo stoga izabranda bude ~uvar Wene devstvenosti. Krila je tajnu,svesna da time dovodi Sebe u opasnost ne samo odosude, nego - kako veli sveti Zlatoust - i od smr-ti. Takvo }utawe svedo~i na pravi na~in da jeMarija savr{eno ~uvala i ~vrsto dràla Re~ Bo-ìju primqenu u svoja nedra, qube}i je vi{e odsamog Svog ìvota. U takvom se tihovawu vr{ineprestana, ~ista, velika `rtva Bogu Logosu. Odivna Tihovateqko! Nije li bilo lak{e da samasaop{ti{ Josifu ono, o ~emu }e ga kasnije izve-stiti An|eo? Za{to si ~ekala udaqenog nebeskogglasnika? Za{to nisi pohitala da pomogne{Pravedniku koji umalo da padne u nepravednost?Bez sumwe zato, “da te ne vide qudi” sa Tvojomvrlinom, sa Tvojom blagoda}u, sa Tvojim dostojan-stvom, nego samo Otac Tvoj nebeski, “koji viditajno” (Mt. 6,18). Onda ne iznena|uje da je i Bo-ànsko otkrivewe na tren za}utalo, ne bi li po-

33

��

kazalo i nama za pouku otkrilo jo{ ve}e vrline.Kada je izvr{ena Marijina bezmolvna `rtva, ikada se Josifova misao kona~no utvrdila u be-stra{}u, sa neba je do{la re~ da kruni{e podvigmol~anija. Marijina patwa je prekra}ena, a Josi-fu je otkrivena velika tajna pobo`nosti: “Nokad on tako pomisli, gle, javi mu se u snu An|eoGospodwi govore}i: Josife sine Davidov, ne bojse uzeti Mariju ènu svoju; jer ono {to se u wojza~elo od Duha je Svetoga” (Mt. 1,20).

Ko bude imao dovoqno snage da sledi Marijupo celom putu Wenog zemnog ìvota, mo}i }e daprimeti da je Wenom karakteru svojstveno dubokoi potpuno bezmolvije, unutarwa sabranost, re~ju -skriveni ìvot u Bogu. Ni najve}a radost, ni naj-dubqa tuga nisu mogli da izmene ovo postojanoraspoloèwe duha.

Tajnu Bogorodi~inog visokog dostojanstva ot-krivali su, u ve}oj ili mawoj meri, an|eli, zve-zda, mudraci, pastiri i starac Simeon. Ali an|e-li su se vratili na nebo, mudraci na istok, zvezdaje i{~ezla, a Simeon je s mirom otpu{ten iz ovo-ga sveta. Sva Svetlost slave Vitlejemske uga{enaje gnevnim duhom Irodovim i krvqu mladenaca.Marija se skrivala ~as u Egiptu, ~as u Nazaretu,a Wena slava i dostojanstvo - u srcu Wenom: “AMarija ~uva{e sve rije~i ove i slaga{e ih u srcusvojemu” (Lk. 2,19).

Do{lo je vreme kada se glas o premudrosti i~udotvorstvu Marijinog Sina ra{irio po svoj Ju-deji i Galileji. Odbqesak Sinovqeve slave mo-rao bi da ozari i maj~ino lice. Jednom se to izbilo. Neka èna, mo`da i sama majka, razumelaje jasnije od drugih kakva je to radost - biti bla-goslovena majka. Ispred mno{tva okupqenog na-roda u zanosu je proslavila Isusa i zajedno s WimMajku Wegovu: “podiè glas jedna èna iz narodai re~e mu: Blaèna utroba koja te je nosila, i doj-ke koje si sisao!” (Lk. 11,27). Primeti}ete da onaokoli{i, jer blaènim naziva utrobu i dojke, ada pri tome ne imenuje Onu koju proslavqa. Za-{to tako? Sigurno zato {to je ne poznaje nili~no, ni po imenu.

Drugi su Mariju znali i li~no i po imenu, pasu ipak ostajali u tami, ne mogav{i da je istin-ski poznaju. Slu{ajte {ta kaù sugra|ani i suse-di Gospoda Isusa i Majke Wegove: “Otkud ovomepremudrost ova i mo}i?” (Mt. 13,54). Oni dakleslu{aju premudrost Isusovu, vide i priznaju We-gova ~udesa, i potaknuti wima èle da saznaju sve{to se Wega ti~e. “Nije li ovo drvodeqin sin?Ne zove li se mati Wegova Marija?” (Mt. 13,55).Oni ne umeju da kaù: Josif sin Davidov, ili Ma-

rija k}i Davidova; oni znaju samo ono {to videsvojim o~ima - da je Josif zanatlija i da je Mari-ja wegova èna. Kako je mogu}e da ne znaju ono,{to su se Jevreji tako pa`qivo starali da znaju osebi i o drugima? Kako da ne znaju rod i porekloMarijino? Ovo se ne moè druga~iji objasniti,nego da Presveta Djeva nije èlela da qudi obra-te pa`wu na Wu, nije traìla nikakvu utehu nazemqi, nije htela ni da se u bedi te{i pred qudi-ma ugledom roda kome pripada, pa je ba{ zatoskrivala u ti{ini Svoje poreklo, isto kao i vr-line i blagodat.

Kona~no, stoji “kod krsta Isusova mati Wego-va” (Jn. 19,25), i oru`je koje je prorekao Simeon,zaista probada Wenu du{u. Ni ostali nisu moglibiti ravnodu{ni. Jo{ dok je On nosio Svoj krst“za wim i|a{e veliko mno{tvo naroda i ènekoje plakahu i naricahu za wim”. Posle raspe}a,“sav narod koji se bija{e skupio da gleda ovaj

prizor, kad vidje {ta bi, vrati se biju}i se u pr-sa” (Lk. 23, 27 i 48). [ta je trebalo o~ekivati odMajke Onoga koga su raspeli, dok je stajala krajWegovog krsta? Ridawe, naricawe, vapaje, krike?Ni{ta sli~no nismo ni videli ni ~uli. Ona jebez sumwe patila kako niko nikada na zemqi nijepatio, osim samog raspetog Gospoda. No burastradawa Wu nije uskovitlala i potopila, ve} seneprestano gubila u neizmernom bezdanu Wenogtrpqewa, smirewa, vere, nade, kao i bezuslovnepredanosti voqi Boìjoj.

Po|imo za Raspetim, kroz vrata groba, uoblast slave Vaskrsloga. Sada ve} ne samo prvinego i posledwi u~enik slavi Wegovo Boànstvo:“Gospod moj i Bog moj!” (Jn. 21,28). Za slavom Vas-krsewa Gospodweg, odmah sledi nova slava - Vaz-nesewe Wegovo na nebo. Nakon Vaznesewa, “apo-stoli ”bejahu istrajno i jednodu{no na molitvi imoqewu, sa ènama i Marijom materom Isuso-vom" (Dap. 1,14). Za{to je Mati Isusova ovde po-menuta ne samo posle apostola, nego ~ak i poslenepoznatih èna? Kakva neo~ekivana pri~a! Zaronaj ko to pripoveda nedovoqno poznaje i po{tu-je Bogorodicu? Sa~uvaj nas Boè takve pomisli,jer je uvredqiva i za Majku Boìju i za svetogEvan|elistu Luku! [ta onda to zna~i? Zna~i daje sveti Luka u kwizi Dela Apostolskih Presve-tu Djevu opisao onako, kako je Ona sama postavqa-la sebe me|u apostolima. Iako je po velikoj bla-godati u duhu nevidqivo predstojala apostolskomsaboru, po smirenosti srca, u telu, o~igledno danije dopu{tala nikakvu slavu za sebe, niti je upo-trebqavala bilo kakva preimu}stva, ve} je sta-vqala sebe u red sa ostalim ènama, i li~nimprimerom ih u~ila onome ~emu }e ih posle apo-stoli u~iti re~ima: “ène va{e u Crkvama da }u-te” (1 Kor. 14,34); “èna neka se u~i u miru sasvakom pokorno{}u; ali èni ne dopu{tam da bu-de u~iteq” (1 Tim. 2,11-12).

Mitropolit

Moskovski Filaret

Prevod sa ruskogMladen Stankovi}

34

��

35

��

BISER U PUSTIWI

Jednom mi se u~ini da bi bi-lo dobro da odem dubqe u pu-stiwu, da pro|em kroz oazu u

kojoj ìvi pleme Mazika i da is-traìm ima li mo`da negde neko-ga ko sluì Bogu. Ponesoh sa so-bom malo dvopeka i vode za ~eti-ri dana i krenuh pe{ke na put.Kada pro|e ~etiri dana i kadapotro{ih svu hranu, po~eh dabrinem {ta da radim. Imadoh,me|utim, jo{ dovoqno hrabro-sti, pa sam bodrio samoga sebe itako prepe{a~ih jo{ ~etiri da-na bez hrane. Kada telo vi{e nijemoglo da podnese glad i napornope{a~ewe, nestade i posledwitra~ak hrabrosti i ja padoh na ze-mqu.

Iznenada do|e neko i dota~emi prstom usne, kao {to lekarsvojim instrumentom pregledao~i. Smesta dobrih toliko snageda mi se ~inilo da nisam ni bioiznemogao od duga putovawa i danisam ni bio gladan. îm osetihda sam dovoqno snaàn, ustadoh inastavih daqe da pe{a~im pusti-wom. Po{to pro|e jo{ ~etiri da-na, ponovo osetih slabost, pa pru-ìh ruke ka nebu. Kad gle, pojavise ponovo onaj isti mu` koji mive} prethodni put be{e ulio sna-ge. Ponovo mi prisloni prst nausne i ukrepi me.

Pro|e sedamnaest dana. Tek ta-da nai|em na kolibu, vodu i pal-mu i na ~oveka koji je onde stajao,a kosom be{e pokriven umestoode}e. Kosa mu be{e potpuno be-la, a on sam je izgledom izazivaostrah. îm me ugleda, stade se mo-liti. Tek kad izgovori “amin”,shvati da sam ~ovek. Uhvati me za

ruku i upita me prvo: “Kako sidospeo ovamo?”, a onda odmah do-dade: “Da li je u svetu sve na svo-me mestu, da li jo{ uvek trajuprogoni hri{}ana?” Rekoh mu:“Pre{ao sam pustiwu zbog vaskoji istinski sluìte VladikuHrista. A progoni su, blagoda}uHristovom, prestali. Ali recimi kako si ti dospeo ovamo?”

Sa suzama po~e da mi pripove-da: “Bejah episkop i kada je do-{lo do progona, podvrgo{e mestra{nim mukama, ali ja nisammogao da podnesem zlostavqawe i

prineo sam `rtvu idolu. Ali ~imsam do{ao sebi i shvatio svojebezakowe, oti{ao sam u ovu pu-stiwu s namerom da tu umrem. Ov-de sam ve} ~etrdeset devet godi-na, ispovedam svoj greh i molimBoga ne bi li mi mo`da ipakoprostio. Hranom me dariva Go-spod sa ove palme, ali utehu da mije opro{teno nisam dobio ~etr-deset osam godina. Ute{io sam setek ove godine.”

Izgovoriv{i posledwe re~i,iznenada sko~i i tr~e}i iza|e izkolibe i po~e se moliti, a to jetrajalo nekoliko sati. Kada za-vr{i sa molitvom, vrati se pono-vo u kolibu. Zagledah se u wegovolice. Bio sam zapawen i upla-{en: sav je bio kao ogaw. Re~e mi:“Ne pla{i se. Uostalom, Gospodte je poslao da sahrani{ moje te-lo.” îm to izgovori, leè i tobe{e wegov kraj.

Pocepah nadvoje svoj koùh.Polovinu ostavih za sebe, a u dru-gu polovinu umotah wegovo svetotelo i sahranih ga u zemqu. îmga pogreboh, palma se osu{i, a ko-liba se sru{i. A ja dugo plakah,mole}i Boga da mi podari palmuda proìvim ostatak ìvota naonome mestu. Ali kako se to nedesi, rekoh samom sebi da to nijevoqa Boìja. Pomolih se i poù-rih brzo nazad u naseqenu oblast.

Kad gle, ~ovek koji mi be{e do-takao usne, do|e i ukrepi me. Ta-ko bejah kadar da se vratim bra}i.Sve im ispripovedih i zamolihda nikada ne gube uzdawe i ne o~a-javaju nad sobom, nego da trpqe-wem na|u Boga”.

Iz Velikog

Stare~nika

Svetogorski monah pustiwak

SMIREWEOd |avola - an|eo

“Smirewe moè od |avola da

na~ini an|ele, a gordost moè

od an|ela da na~ini |avole”

(Sveti Jovan Lestvi~nik,

Lestvica, Pouka 25, str. 136).

Najve}a korist koju donosi smirewe je-ste spasewe na{e du{e, po re~i: Poni-zih se, i spase me (Ps 114, 6). Druga ko-

rist koju sti~emo smirewem jeste da se Bog se}anas samo ako imamo smirewe i izbavqa nas od ne-voqa i neprijateqa. To proizilazi iz re~i Psal-mopevca, koji veli: U ponièwu na{em spomenunas Gospod i izbavi nas od neprijateqa na{ih(Ps 135, 23-24).

Smirewe nije samo na~in da se zadobije pomo}Bo`ja i da nas On usli{i u vreme nevoqe, negonam ono postaje i povod da postanemo nasledniciCarstva Nebeskoga, po svedo~ewu Spasiteqa na-{eg Isusa Hrista, Koji veli: Koji se, dakle, po-nizi kao dete ovo, onaj je najve}i u Carstvu Nebe-skom (Mt 18, 4).

Na mnogo mesta Svetoga pisma vidimo da namsmirewe donosi slavu od Boga i od qudi, po re~iSpasiteqa na{eg Isusa Hrista: Koji se poniziuzdignu}e se (Mt 23, 12; Jak 4, 16; Isus Sirahovov3, 18). Smirewe ~ini da ~oveka u wegovoj du{ipose}uje i odmara Blagi Bog, po Prorokovoj re~i:No koga }u pogledati, veli Gospod, do na smire-noga i krotkoga koji drh}e od Mojih re~i (Isaija66, 2). Zatim vidimo da za smirewem sledi ~est islava (Pri~e 18, 12; 29, 23).

Pre|imo sada na Svete Oce, da bismo i od wih~uli koje su koristi smirenoumqa.

Sveti Isak Sirijski veli: “Kao {to senkasledi za telom, isto tako za smirenoumqem sledimilost Bo`ja” (Beseda 19, str. 98). Zatim veli:“Trudi se da bude{ nipoda{tavan, i ispuni}e{ se~esti Bo`je. Ne traì da bude{ ~estvovan, kad si

iznutra pun rana. Optuùj ~est i nemoj je qubiti,da ne bi postao ne~estan. Kad kogod tr~i za ~e-{}u, ona beì ispred wega, a onoga koji od we be-ì sledi}e, i on }e postati propovednik smirewaza sve qude. Bude{ li sebe nipoda{tavao, kako nebi bio ~estvovan, Bog }e te projaviti. I ako seistine radi bude{ optuìvao, Bog }e dopustitisvim svojim sazdawima da te hvale, otvaraju}ipred tobom dveri slave tvoga Sazdateqa, i hvali-}e te, jer si ti, zaista, po Wegovom liku i podo-biju” (Beseda 5, str. 52).

Zatim nastavqa: “U vreme kada smirewe caru-je u tebi, pokorava}e ti se du{a i zajedno s womsve }e ti se pokoravati, jer se u tvom srcu ra|amir od Boga. A ako si izvan toga, bi}e{ gowen nesamo od strasti, nego ~esto i od doga|aja. Zaista,

Gospode, ako se sami ne smirimo, ne}e{ prestatida nas smiruje{. Istinsko smirewe se ra|a odspoznawa, a istinsko spoznawe se ra|a od isku{e-wa” (Beseda 16, str. 85). “Smirenoumqu sledi obu-zdavawe i uzdràvawe, a ta{ta slava je sluì-teqka bluda i delo gordosti. Smirenoumqe, zbogsvoje svagda{we uzdr`qivosti, dostiè vi|ewe iukra{ava du{u svekolikom mudro{}u” (Beseda23, str. 128). Zatim veli: “Pre no {to u|e{ u gradsmirewa, ako bude{ video da si po~inuo od uzne-miravawa strasti, nemoj se uzdati u sebe, jer teneprijateq vreba; nego posle predaha o~ekuj mno-go smetwi i pomutwe. Ne bude{ li pro{ao krozmesta po~inka dobrih dela, ne}e{ dosti}i odmorod svoga truda, niti }e{ odahnuti od neda}a dokne stigne{ u mesto po~inka Svetoga smirewa”(Beseda 24, str. 134).

Tako|e, Sveti Jovan Lestvi~nik veli: “Smi-rewe moè da oprosti mnoge grehe i bez dela, adela bez smirewa, naprotiv, nekorisna su; i ne sa-mo toliko, nego nam i mnoga zla spremaju.

Kao {to je so potrebna svakom jelu, isto je ta-ko i smirewe svakom dobrom delu. Dakle, trebada se u umu neprestano smirujemo, u neda}ama inevoqama, jer budemo li zadobili smirewe, ono}e nas u~initi sinovima Bo`jim, i bez dobrih de-la }e nas postaviti pred Wega. Jer bez smirewasu sva na{a dela ta{ta. Dakle, Bog ho}e preobra-àj na{ega uma. U umu nas ~ini dobrima i u umunevaqalima. Ono samo dovoqno je, ~ak i bez drugepomo}i, da stoji pred Bogom i da nas zastupa”(Lestvica, Skolija 39 na Besedu 25, str. 136).

ôvekovo napredovawe i rast u duhovnom ì-votu bivaju kroz smirewe, vi{e nego li kroz dru-ga dobra dela, kao {to nas u~i jedan Sveti Otac:“Napredovawe ~oveka jeste smirewe, jer kolikose kogod pogruàva u smirewu, toliko se uzvi{ujeu napredovawu” (Ota~nik, gl. 10). Ini staracOta~nika, pokazuju}i silu smirewa protiv |avo-la, veli: “Ako }e{, smiruju}i se, re}i: “Oprostimi”, saè{}e{ |avole”. A ini, tako|e: “Ko se

36

��

An|eo ~uvar

(ruska ikona)

smiruje, smiruje |avole, a ko ne se ne smiruje, tomse |avoli rugaju” (Ota~nik, gl. 10, str. 128).

Da bismo videli kako je divno smirewe u ì-votu onoga koji se ukrasio tom uzvi{enom vrli-nom, kao i koliko darova i sila ona prouzrokuje,po~ujmo Svetoga Isaka Sirijskog, koji veli:“Smirenoumnoga ~ovek nikada ne mrzi, ne rawavare~ju, ne nipoda{tava; qubqen je od svih, jer onsve qubi i svi wega qube; svi ga èle i na svakommestu gde pristupi gledaju ga kao an|ela svetlo-sti; odaju mu ~est; ma govorio mudrac i u~iteq,obustavi}e ih, da u}ute, jer smirenoumnom svi spo{tovawem ustupaju da govori. O~i sviju pazekakve re~i izlaze iz wegovih usta, i svako i{~e-kuje wegove re~i kao re~i Bo`je”.

Zatim pridodaje: “Ko govori s nipoda{tava-wem protiv smirenoumnoga i ne smatra ga kao ì-voga, jeste kao ~ovek koji je otvorio usta protivBoga. Koliko ga celo sazdawe nipoda{tava, wego-va ~est ostaje. Kada smirenoumnik bude pristupiodivqim zverima, one }e se, gledaju}i ga, pripito-miti, pristupi}e mu kao svom gospodaru, klima}eglavama i mahati repovima i liza}e mu ruke i no-ge.

Ako li smirenoumni pristupi smrtonosnimgmizavcima, ~im se ose}aj wegove ruke pribliìwihovom telu, qutina i grubost wihovoga smrto-nosnoga otrova prestaje i on ih svojim rukama kaokakve gu{tere pokorava. Pristupa qudima i po-klawaju mu pa`wu kao Bogu.

Ne samo qudi, nego i |avoli sa svojom jezivo-{}u i otrovno{}u, sa svom velikom hvalisavo-{}u svoga uma, kada bi dospeli do smirenoumnoga,postali bi kao prah zemaqski i slomila bi se svawihova zloba, rasula bi se sva wihova ume}a ipropala bi sva wihova lukava ve{tina” (Beseda20, str. 106-107).

Starac Kleopa

Uspon ka vaskrsewu

RASU\IVAWA

�� !�� " #�� $� �� % � �� &� '�� $�� $� � �� (�� !� �� (�� )�� " #�� %�� $�� (�� (�� $� �& � *�� + �� *�� (� �� (�� $�� (� ��

* * *

' � �� % �� %�� (� � �� %� �� + ��%� � (� ��(�� (�� '�� ,�� % �� -�� .�� (� �� %� �� (� �� $� �� %� �� -�� '� ��% ,�� -��

�� (�� -�� /��% �� '� �� ( �� ,�� % �� (�� 0�� %�� /� �� -�� '� ��

* * *

)�� (�� )�� (�� /�� 0�� -�1�� ")�� (��

�� )��

�� %�� )�� %�

�� (� �� 2 �� (� �� *�� )�� (�� (��

�� %�� )��

� �� 3�� )�� (�$��

�� 4�� )�� (�(��

�� *�� *�� 3�� +��)�� (�� *��

�� 0��

37

��

SVETOST JE OBAVEZA SVAKOG HRI[]ANINA

Nego po Svetome koji vas je

pozvao, budite i sami sveti u

svemu ìvqewu. Jer je napisa-

no: Budite sveti, jer sam ja

svet.

(1 Petr. 1,15-16)

U qudskim carstvima narod se sa poseb-nim po{tovawem obra}a qudima kojisu bliski caru, delom iz po{tovawa

prema caru koji im je ukazao poverewe, vlast, po-~asti, a delom zbog nade da }e oni, po vlasti kojuimaju, biti wihovi zastupnici i pokroviteqipred carem. Sli~no tome, i u Carstvu Bo`jem ko-je je Crkva Hristova, narod vernih se, kao i vidanas, sa pobo`nim po{tovawem obra}a svetimBoìjim qudima, po{tuju}i blagodat Boìju kojau wima ìvi i po veri se nadaju}i wihovom moli-tvenom zastupawu i pred Bogom i dobro~instvimazbog blagodati koja im je data.

Me|utim, u carstvu qudskom narod, odaju}ipo{tovawe velmoàma, ostaje narod, i po samomsvojstvu dràvnog ure|ewa ne moè dosti}i teprivilegije pred kojima se klawa. Ali CarstvuBo`jem nije tako. Ovde svako iz naroda vernih,po{tuju}i svetiteqe Bo`je, moè i sam dosti}idostojanstvo koje po{tuje u drugima, i ne samo damoè, ve} se i priziva, ube|uje se da bude sveti-teq. Nego po Svetome koji vas je pozvao, budite isami sveti u svemu ìvqewu. Jer je napisano: Bu-dite sveti, jer sam ja svet.

Bra}o koja po{tujte svetost kao privilegijuizabranih! Pomislimo na svetost kao na obavezusvih i svakoga.

Kada bi gra|aninu ili seqaku rekli: “înito i to i budi blizak caru koji ti daje pravo natu privilegiju i priziva te na to”, sa kakvom ra-do{}u, sa kakvim àrom bi se prihvatio dela ko-je se od wega traè, makar podvig bio teàk itrud dugo trajao. Ali eto, blagovesnik voqe CaraNebeskog nama, koji smo i posledweg stepena gra-

|anstva u tom Carstvu nedostojni, govori: “Budi-te sveti”, budite sveti moralno a zatim buditesveti blaèno, ìvite pobo`no i vrlinski i bu-dite bliski Caru Nebeskom, Koji vam dozvoqavane samo da Mu se pribliìte, ve} i da prebivateu Wemu, i Sam ne samo da èli da vam se pribli-ì, ve} i da ìvi u vama. [ta? Kako se prihvataovaj poziv? Da li }e svi, u krajwoj meri mnogi,krenuti sa spremno{}u, sa vatrenim usr|em, saneoslabqenom revno{}u, sa punom delatno{}u?Zar nije uobi~ajenije da mislimo i govorimo:“Kako mi da budemo sveti? Mi smo qudi gre{ni idovoqno je ako se nekako spasimo pokajawem”.

“Kako mi da budemo sveti?” Ali, da li smo po-mislili {ta }emo biti i {ta }e biti sa nama,ako ne po~nemo da se podvizavamo da bi postalisvetiteqi? Postoje vi{i stepeni svetosti na ko-jima sijaju posebno izabrane i oblagoda}ene du-{e. Me|utim, svetost uop{te nije samo pojedi-na~na odlika me|u hri{}anima koju je pohvalnoda imaju neki i bez koje lako mogu pro}i drugi.Po apostolskom u~ewu, svako koga je Bog prizvaoda bude svet u Carstvu Bo`jem, druga~ije re~eno,

svaki hri{}anin u samom ovom prizivu i u mislio Bogu Koji ga je prizvao, mora da na|e za sebe za-kon, obavezu i pobudu da neizostavno bude ili dapostane svet. “Nego po Svetome koji vas je pozvao,budite i sami sveti u svemu ìvqewu” - ovo pra-vilo je tim vi{e obavezno za sinove Novog Zave-ta Bo`jeg, jer je i sinovima Starog, mawe savr{e-nog Zaveta, ve} bilo dato od Boga: “Jer je napisa-no: Budite sveti, jer sam ja svet.” Ako ìvite bezstarawa i bez nade da budete sveti, zna~i da ì-vite ne po Svetome koji vas je pozvao, ne odgova-rate dostojanstvu pozvanih od Boga i sinova zave-ta Bo`jeg - vi ste hri{}ani po imenu, a ne po su-{tini. Do ~ega dovodi takav ìvot, moè se vide-ti iz druge apostolske izreke: “Starajte se daimate mir sa svima i svetost, bez koje niko ne}evidjeti Gospoda” (Jevr. 12:14). Jasnije: imajte mirsa svima, imajte svetost, jer bez mira i svetostiniko ne}e videti Gospoda, to jest, ne}e dosti}ive~no blaènstvo.

Dakle, ako bezbri`no i nemarno mislimo dane treba da budemo sveti, sami sebi pi{emo pre-sudu da ne vidimo Gospoda, da budemo tu|i ve~nomblaènstvu.

“Mi smo qudi gre{ni”. îni se, ovo je neo-sporna istina. Jer, “ako re~emo da grijeha nema-mo, sebe varamo, i istine nema u nama” (1 Jn. 1:8).Me|utim, zloupotreba istine nije boqa od o~i-gledne zablude. Ako smatramo sebe gre{nima naosnovu duboke samospoznaje, i kroz to ulazimo uose}awe svoje nedostojnosti i pokvarenosti,skru{avamo svoje srce, smiravamo uro|enu gor-dost starog ~oveka, pobu|ujemo sebe na traèweblagodatne pomo}i i na podvig protiv greha - ta-kvo priznavawe grehovnosti ne samo da nas ne li-{ava nade u dostizawe svetosti, ve} nam i utireput kao woj.

Me|utim, ako nazivamo sebe gre{nicima sapovr{nom mi{qu, bez skru{enosti srca, bez od-

38

��

vra}awa od greha, do unedogled, sa lukavim podra-zumevawem da to moraju da priznaju i svi i drugii da, sledstveno tome, nas i nije stid da to pri-znamo, i nije opasno da nakon priznawa ostanemokakvi smo i bili pre priznawa - takvo priznawegrehovnosti nas naravno ne}e povesti ka sveto-sti. U tom slu~aju, ~ak i govore}i istinu, da grehimamo, “sebe varamo, i istine nema u nama”, tojest u na{em srcu i ìvotu, iako i postoji zvukistine u na{im ustima. “Istinita je rije~ i sva-koga primawa dostojna da Hristos Isus do|e usvijet da spase grje{nike od kojih sam prvi ja” (1Tim. 1:15). Obmawujemo sebe ako mislimo da sespasavamo ostaju}i gre{nici. Hristos spasavagre{nike time {to im daje sredstvo da postanusveti.

“Nekako }emo se spasiti pokajawem.” Da, po-kajawe pripada broju sredstava za spasewe, kojedaje Hristos gre{nicima, kada govori: “Pokajtese i vjerujte u Jevan|eqe” (Mk. 1:15). Me|utim,ako mislimo da se nekako pokajemo, nekako spasi-mo, onda isuvi{e lako sudimo o delu visoke va-`nosti. Da li }e sluga ugoditi gospodaru ako bu-de radio svoj posao nekako, a ne {to je mogu}e bo-qe! Naravno da ne}e. Tim vi{e ne}e ugoditi ~o-vek Bogu ako samo nekako bude ~inio delo Bo`je,kakvo je delo na{eg spasewa. Ako se i malo delone radi dobro i uspe{no ako se vr{i nekako, bezpa`we, nebri`qivo, koliko vi{e to vaì za ve-liko delo spasewa - delo svih na{ih sila i spo-sobnosti, glavno delo celog na{eg ìvota. Misaoo tome da se spasemo pokajawem jeste spasavaju}amisao, ali {ta treba pomisliti kada u re~i Bo-ìjoj vidimo nesre}ni primer ~oveka koji “ne na-|e pokajawe, iako ga je sa suzama traìo” (Jevr.12:17)? O~igledno je da i pokajawe ne dozvoqavada se prona|e tek tako, ve} zahteva da ga gre{niktraì bez lewosti, sa rasu|ivawem, iskreno{}u,sa ~vrstom namerom da se popravi, ne dopu{taju-}i sebi da do|e u stawe grehovne okorelosti.Pritom, savr{eni u~iteq pokajawa, Jovan Krsti-

teq govori da istinsko pokajawe traì jo{ ne-{to za sobom. “Rodite”, govori, “plod dostojanpokajawa” (Mt. 3:8). Pokajawe ~isti zemqu srcaod trwa, obdelava, omek{ava. Vera seje u wu nebe-sko seme. Rast ovog novog semena jeste dràwe za-povesti i ~iwewe dobra. Wegov cvet je unutra-{we duhovno prosve}ewe, a zreli, savr{eni plod- svetost. Potrebno je da p{enica dostigne zre-lost da bi se unela u ìtnice. Potrebno je da ~o-vek dostigne svetost da bi bio uveden u CarstvoNebesko.

êmu }e nas, bra}o, povesti sada predloènarazmi{qawa? Ve}oj revnosti i brizi za delo spa-sewa, koje zahteva ne samo pokajawe kao po~etak,ve} i svetost kao kraj tog dela? Ili mo`da jo{ve}em bezna|u da moèmo dosti}i spasewe po-sredstvom svetosti, koju vidimo toliko visokonad sobom?

Hriste Boè, nado na{a! Ne dopusti nam daiznemognemo u na{em bezna|u, ve} nas osnaìTvojom nadom. Nekada su i apostoli Tvoji bili ubezna|u, ali si je Ti uklonio svemogu}om re~iTvojom. Daruj i nama da osetimo u veri silu onere~i: “[to je qudima nemogu}e Bogu je mogu}e.”(Lk. 18:27)

Zaista bra}o, ako bi trebalo da samo qud-skim, prirodnim silama dostignemo spasewe, pra-vedno bi bilo da se ne odazovemo, jer je iznad na-{ih mogu}nosti. Ali kada radi toga imamo blago-dat Boìju koja nas predusre}e, prosve}uje, ukre-pquje, pomaè i ~uva, niko ne treba da gubi naduda moè dosti}i ono za {ta nas je “Bog i OtacGospoda na{ega Isusa Hrista izabrao u Wemuprije postawa svijeta”. On nas je izabrao “da bu-demo sveti i neporo~ni pred Wim, u qubavi”(Ef. 1:3-4).

Zato budimo sebe iz lewosti i nemara ose}a-wem duga i nadom na pomo} Bo`ju za dobar uspeh,pobu|ujmo sebe na revnost u delu na{eg spasewa.Po savetu apostola Pavla: “o~istimo sebe od sva-ke ne~istote tijela i duha, tvore}i svetiwu ustrahu Bo`jemu” (2 Kor. 7:1). I po savetu aposto-la Petra: “Zato opasav{i bedra razuma svojega,budite trezveni, sasvim se nadajte blagodati koja}e vam se donijeti otkrivewem Isusa Hrista. Kao~eda poslu{nosti ne povodite se za pre|a{wimèqama iz vremena va{ega neznawa, nego po Sve-tome koji vas je pozvao, budite i sami sveti u sve-mu ìvqewu. Jer je napisano: Budite sveti, jersam ja svet” (1 Petr. 1: 13-16).

Ako u ovim re~ima susre}ete prili~no visokezahteve: tvoriti svetiwu, biti svet, zajedno satim su i prili~no jednostavna sredstva da se za-dovoqe ovi veliki zahtevi: odbaciti pohote, tru-diti se na o~i{}ewu sebe od ne~istota tela i du-ha. U meri u kojoj se ~ovek delatno i stvarno sasvoje strane podvizava u o~i{}ewu sebe od ne~i-stih dela, èqa i strasti, ne~istih misli, na we-ga, uz posredstvo Crkve i Wenih Tajni, silaziosve}ewe Bo`je, kojeg da sve nas u~ini pri~asni-cima svedelatna blagodat Oca i Sina i SvetogaDuha. Amin.

Sveti Filaret

Moskovski

Prevod sa ruskog:Stanoje Stankovi}

39

��

SVETI \OR\E

Sveti \or|e sa srcem juna~kim

svo bogatstvo razdade ubogim,

a ~ast svjetsku i slavu odbaci

rad imena Hrista pobjednoga.

Muke primi, muke dragovoqne,

tijelo skru{i radÄ spasewa du{i,

samog Boga dobrotom zaduì,

vijencem slave Bog mu se oduì.

\or|e sveti i pobjedonosni

i sad hodi sa kopqem krstatim.

Pravdu brani, nepravdu ka`wava.

Ko ga zove vjerom i plakawem,

ko ga moli s du{evnim kajawem,

\or|e sveti u pomo} mu leti.

I zato vrata mu otvorite

u susret svetom \or|u hodite.

Dajana Pani}, ¤££-1

O[ “Aleksa

[anti}” Vojkovi}i

PJESMA O KRSTU

âsni krstu ja ti vjerujem

za{titi me od zla i nevoqe.

âsni krstu mi te volimo

jer si Srbe za{titio.

âsni krstu mi ti se

klawamo i molimo.

Ranka Simovi},

¤ raz. O[ Sokolac

MOJ SVETI \OR\E

� �� 5��$�� '�� (��

�� 6� � � �� 0�� %�� /�� 6� � � �� 0�� $��*��

�� 0�� +(�� 5��$� �� (�� '��

�� 6�� !�� (�� 7� �� *� �� 5��$� ��

Mladenka Boì} £££

razred, O[ “Vuk

Karaxi}” PO Dobrun

ÂSNI KRST

8�� (�� #��& �� (�� 0�� 8�� % �� (�� /�� %�� 8�� $� � �� %� �� (�� /� � �� (�� $�� $� � �� 0�� 6� � � �� /�� 9��

Marko Muharemovi}

£H-2, O[ Sokolac

40

��

��$� �"Jerej Zlatko Bogdanovi}

Ra

dN

ik

ol

eP

ejo

vi

}a

,

¤£-

5,

O.[

.S

ok

ol

ac

Ra

dO

li

ver

eV

uk

osa

vq

evi

},

£H-1

,O

.[.

So

ko

la

c

ÂSNI KRST

âsni krst je najsvetiji znak isimbol na{e vjere. Sve{tenihramovi, sve{teni predmeti iode`de osve}uju se ~asnim kr-stom. Krst je najvjerniji drug sva-kog pravoslavnog hri{}anina, odtrenutka kada se rodimo do na{esmrti. Krstom se ozna~ava i grobsvakog hri{}anina. Bez krsta jenezamisliva crkva Hrista raspe-tog. Krst je jo{, ne samo najsveti-ji i najdraì, nego i nezamjenqivhri{}anski simbol. Blagodat isila âsnog krsta ne nalazi se sa-mo u wegovom obliku, tj. samimtim {to je krst, nego u tome {toje krst Hristov i sredstvo kojimje Hristos spasio svijet. To je`rtvenik na koji je Hristos pri-nio samog sebe za cijeli svijet.Sva muka, bol, smrt, sve {to jepreuzeo za nas, vrhune u âsnomkrstu. Na krstu je doìvio najve-}i bol i ponièwa za nas. Na kr-stu je Hristos na najubjedqivijina~in dokazao da nas voli bezgra-ni~nom qubavqu, ~ak i u ~asu dokGa raspiwemo. Kroz krst nas jepriveo i ujedinio u jedno tijelo,nas, svoju rasijanu djecu, sru{ioneprobojni zid koji nas je dijelioi sazidao u sebi novog ~ovjeka.Krstom je o~istio i osvetio ne-bo, vazduh i zemqu, budu}i da jeraspet ispod neba, podignut u va-zduh, a Wegova presveta krv seprolila po zemqi.

Danica Brkqa H££1,

Milica Brkqa £H1,

O[ Sokolac

PÊLA I MUVA U CRKVI

)8:,! � ;�� <6�=! � 6�� < =��

�< !� �� %�� < 3�� ;�� ,�� % ��( �� ( �� (�� 8�� (��< ��<)8:,! � ;� � � � �� %��

�� (�� 6�=! � -��<)8:,! � + � ��

�� (�� %�� 6�� (�� (� � �� /�� (�� %�� 6�=! � 9< =�� %�

�� %")�� < ��1�< 7�� (�� (� �� (� �� <)8:,! � =��

�� %�� ,�� ;�� (�� -�� 6�=! � 7� �� ,��

�� %�� ! �� %� ��<)8:,! � )�(�� =��

��

41

��

Rad Jovane Repi},

£H-2, O. [. Sokolac

Rad An|ele Kova~evi},

¤£££-3, O.[. Sokolac

�%�� /� � �� %�� 6�=! � ��

�� <)8:,! �6��

�� <6�=! � !�� /��

(��< ;� �� %��)8:,! � -��<6�=! � )� ��

�� < )�� <6.!= � /�� (��

��6�=! � 3�� %�� <)8:,! � =�� <6.!= � 6��

�� "6�� (�� (��<

Lidija Popovi}

(preuzeto iz ~asopisaSvetosavsko zvonce)

VASILIJE SVETI

Dok o~i moje gledaju zemqu

du{a èli da za{titi tijelo.

I ~uva ruke - a ruke trule,

i ~uva snagu - a snaga nestaje,

~uva qepotu - ona odlazi.

Vailije Sveti, kako tvoje tijelo

posta mirisno, osta cijelo?

Ruke dade Bogu: da u trudu sagore

u Ime Bo`je, Wemu na `rtvu;

noge dade Bogu: da bdiju i preko snage,

preko snage da nose;

rije~, misao, um dade Bogu:

sve dade Bogu, i Bog dade sve...

Ruka mu je - ruka Bo`ja,

noga - noga Bo`ja,

sav Svetiteq Boìji je.

I ne truli, ne prolazi,

sve Boìje - wegovo je.

Vasilije sveti, Vasilije mudri,

Vasilije Bo`ji: tvojom,

Bo`jom stazom Bogu vodi nas!

MG

BADWE JUTRO

Jedan od najradosnijih dana ugodini je Badwi dan. Posebno seradujem Badwem jutru kad zajednosa tatom idem da sije~em badwak.Tog jutra osje}am se ponosnim iva`nim, jer ba{ ja idem da pomog-nem tati. Badwak je mlado hra-stovo, cerovo drvo koje predsta-vqa ono drvo {to su ga pastiridonijeli u pe}inu kada se Isusrodio.

Najushi}eniji sam prije sje~e-wa, kad pozdravimo badwak, ~e-stitamo mu praznik i molimo seza zdravqe i sre}u porodice. On-da se prekrstimo, pospemo ga ì-tom i zasije~emo ga sa isto~nestrane jer treba da padne na is-tok.

Prvi iver koji otpadne uzimamja i kao vaàn nosim ga ku}i. Tajiver ~uvamo cijelu godinu. Koma-di} tog ivera se stavqa u ~esnicukoju mama sprema za Boì}.

Badwak se sije~e iz tri poku-{aja. Kada ga odsije~emo, odnese-mo ga ku}i i uspravimo pored ula-znih vrata.

U miru, slozi iqubavi po~iwese sa pe~ewem pe~enice da bi sedo~ekao sutra{wi dan, Boì}.

\urovi} \or|e

¤ razred O[ “Vuk

Karaxi}” Vi{egrad

PO Dobrun

42

��

Ra

dD

ar

ije

\er

i}

,

¤££

£-3

,O

.[.

So

ko

la

c

BADWE VEÊ

)�� 0�� >�� 0�� 0�� 9�� $�� -� �� %� �� 0�� )�� *�� %�� >�� + �� /�� %�� -� �� *�� 9�� $�� '�� (�� 0��

Aleksandar Jevti}

u~enik £££ razreda

O[ “Vuk Karaxi}”

PO Dobrun

BO@I]NO JUTRO

�� 0�� %�� (�� (� �� *� �� 0�� 0�� (�� 7��(�� ( �� (�� (�� (�� $� ��(�� (�� (��%� �� %� �� )�� 0�� (� ��(� �� (��)�� %%��

�� /��% �� (�� (�� (�� *�� 9�� =�� <

Bovan Sr|an

u~enik ¤ razreda


PO Dobrun

BO@I]

Boì} je najradosniji dan, to jedan Hristovog ro|ewa. Za taj danmi pravoslavci se pripremamopostom. Ciq posta je o~i{}ewedu{evnih, tjelesnih strasti iproslavqawe Boga.

Rano ujutro na Boì} prijesvitawa zore cijela porodica jena nogama. Majka àra vatru kojunije gasila cijelu no}, otac palikandilo i tiho se moli pred wim.Cijela ku}a miri{e na tamjan.

Po staroj tradiciji svi se ranokupamo na Boì}. Majka nam pri-novi ne{to novo od odje}e {toostavi u slamu ispod ikone i kan-dila. Uzimam p{enicu i kre}em udoma}instvo gdje sam poloàj-nik. @urim prije zore da u|em utaj dom da o~itam zdravicu, pro-àram vatricu i ostavim paricu.Poloàjnik ulazi nenajavqeno udom da bi iznenadio uku}ane. Zapoloàjnika se uzima mlada mu-{ka osoba da bi doma}inu te go-dine bilo puno napretka i sre}eu ku}i. Posipam uku}ane p{eni-com uz pozdrav Hristos se rodi, aoni mi odgovaraju Vaistinu serodi! Prilazim {poretu, badwa-kom àram vatru i govorim koli-ko varnica toliko parica, koli-ko varnica toliko ov~ica, koli-ko varnica toliko zdravqa i sre-}e u ku}i. Sa svima u ku}i se ondamirboìm i dajem nov~i} da do-ma}ica stavi u ~esnicu. Vra}amse ku}i da se zajedno sa mojom po-rodicom omrsim i izlomimo ~e-snicu. Majka kada poloàjnikode iz na{e ku}e mijesi ~esnicu.U wu stavqa nov~i}, malo badwa-ka i pasuq. Mi djeca se mnogo to-me radujemo ko }e {ta na}i u ~e-snici. Za taj dan trpeza je bogata,pe~enica i puno starih srpskihjela. Prvi dan Boì}a se nigdjene ide iz ku}e.

Tako ja i moja porodica prosla-vqamo najradosniji dan za nas Sr-be - Boì}.

Filip ûgurovi}

u~enik ¤ razreda


PO Dobrun

43

��

Rad An|ele Kova~evi},

¤£££-3, O. [. Sokolac

STARAC PORFIRIJE KAVSOKALIVIT

DOGA\AJ SA MLADOMFRANCUSKIWOM

Doga|aj sa mladom Francuskiwom je neverovatan aliistinit. Francuskiwa o kojoj je re~ i danas je ìva izdrava, poznata nam je, i sada je pravoslavna monahiwa.

Da bismo doga|aj verodostojno opisali, obratilismo se dvema gospo|ama koje su se nalazile u Star~e-voj keliji u to vreme, i zamolili ih da nam same is-pri~aju {ta i kako se ta~no desilo.

Gospo|a Tasula E. nam je svoje svedo~ewe dostavi-la u pismenoj formi. Ono glasi:

Jednog dana pozvala me je telefonom moja prijate-qica Jelena D. da opet zajedno posetimo Starca. Oti-{le smo. Kod Starca je bilo mnogo naroda kao iobi~no. Ona je u{la k Starcu i rekla mu:

- Napoqu, Star~e, ~eka jedna Francuskiwica kojuje dovela neka meni nepoznata gospo|a. One bi hteleda Vam celivaju ruku.

Starac odgovori:- Uvedi ih.One u|o{e, a moja prijateqica je ve} stajala onde.

Starac upita:- Zna li koja od vas francuski da bismo mogli da

razgovaramo?Moja prijateqica odgovori:- Da, Star~e, napoqu je Tasula.Odmah me pozva{e. Ja u|oh, a Starac mi re~e:- Pitaj je ~ime se bavi i da li je udata. Ja upitah,

a Francuskiwa mi odgovori:- Nisam udata. Po zanimawu sam profesor, filo-

log.I po~e da pla~e.- Pitaj je - nastavi Starac - da li veruje u Boga.Ona, zagrcnuv{i se od pla~a, odgovori:- Ne, ja sam nihilistkiwa. Za mene - sve je ni{ta.Sa tim re~ima na ustima, pla~u}i, ona se sagnula

pred Starcem, ka wegovim kolenima. Tada mi Staracre~e:

- Idi ti sada!Ja i gospo|a koja je Francuskiwu dovela iza|osmo,

ali moja prijateqica Jelena ostade i daqe unutra.Ona pri~a kako je Starac svojim rukama dohvatio gla-vu mlade Francuskiwe, drào je tako nakratko, pa jeupitao:

- Stanuje{ li sa majkom?

Ona je ne{to odgovorila. Starac je nastavio:- Mo`da stanuje{ sa nekim drugim? Ona je na to i

daqe plakala. Staracjoj re~e:- Ti ima{ plemenitu du{u.Zatim je nastavio da govori, ali moja prijateqica

vi{e nije mogla da razabere re~i. Videla je samo dajoj Starac ne{to govori, i da ga ona potpuno razume.Tada se Starac okrenuo u pravcu moje prijateqice irekao:

- Iza|i i ti.

Moja prijateqica se naivno obrati Starcu pita-wem:

- Da li da opet uvedem gospo|u koja zna francu-ski?

Starac odgovori glasno:- Rekoh ti da iza|e{.Ostado{e nasamo Starac i mlada Francuskiwa, i

to dosta dugo vremena. Kada je Francuskiwa iza{la,sva je blistala od radosti i odu{evqewa. Okrenuv{ise ka meni, upitala je:

- Ko ti je rekao da Starac ne zna francuski?- Istina je - odgovorih ja u nedoumici - on ne zna

francuski!!!Ona, me|utim, veoma uzbu|ena odgovori:- To nije mogu}e. Ja }u uskoro ponovo do}i!!!

Gospo|a Jelena D. nam je usmeno iznela svoje sve-do~ewe o istom doga|aju. Mi ga ovde prenosimo naosnovu zvu~nog zapisa na{eg razgovora sa wom.

- Gospo|o Jelena, ~ega se se}ate u vezi sa onommladom Francuskiwom?

- A, u vezi sa wom... Ali, zar vam nije Tasula ve}ne{to zapisala o tome slu~aju?

- Jeste, napisala je rukom, ali nije to potpuno sve-do~ewe. Kada pi{e{ rukom, ne moè{ kazati mnogo...

- Evo, onda da vam ja ispri~am ono ~ega se se}am:

44

��

Misionar kojini{ta ne govori

Zavidim ti, ~edo moje, zavidim ti. Ti mo-è{ postati ve}i misionar, i to usred mana-stira, a da pri tom ne izgovori{ ni re~.

]utke se moli za sve. Za ~itavu Crkvu, zasve{tenstvo, za monahe. Na{a Crkva danasprolazi kroz krizu.

Pre svega, moli se za svoju duhovnu obiteq.Ostavi svoje srce potpuno otvoreno za

Hrista, za qubav, za bogosluèwe. Ina~e }e teDuh Sveti napustiti kad po~ne{ sa pitawima:za{to ovo... za{to ono...

O, da mi je biti u tvojoj mladosti, pa daìvim ìvotom poslu{awa!

Nema ve}e sre}e od toga da ~ini{ ono {toti kaù i da se pogruzi{ u qubav Boìju.

Ja mnogo volim Hrista i verujem u Wegovusilu. Zamisli samo, apostoli su prolazili po-kraj qudi, a wihova senka je isceqivala ver-nike.

Zar Hristos nije Onaj isti Koji je i bio?Zar se promenio? Mi smo se promenili!

[ta zna~e nemiri, nervna rastrojstva, du-{evne bolesti? Ja verujem da je u svemu tomeprisutan |avo.

Ne pot~iwavamo se Hristu sa qubavqu.Me|u nas stupa |avo i smu}uje nas.

Ah, kad bih mogao da ìvim kao ti! Da bu-dem poslu{nik u nekom op{teì}u! Zavidimti...

Mnogo te volim u Hristu. @elim da posta-ne{ vaqan monah.

U{la sam i rekla Starcu: “Star~e, napoqu se na-lazi jedna veoma mlada devojka; kaù da je Francuski-wa. Dovela ju je jedna gospo|a da Vam celiva ruku”.“Pa zar je jo{ drì{ napoqu? Reci joj neka u|e”, od-govori Starac. “Star~e, kako }ete razgovarati?” “Sa-mo ti woj reci da u|e.”

Iza|em i kaèm: “Gde je ona Francuskiwica?”Ona pri|e u pratwi jedne gospo|e u crnini. Bila jeto vitka, mlada devojka veoma krhke i ne`ne pojave.Nije joj moglo biti vi{e od dvadeset pet godina, a mo-`da je bila i mla|a. Ja, kao prava pametwakovica, od-mah rekoh: “Tasula, u|i i ti da bude{ prevodilacStarcu...”

- Da li je Tasula znala francuski?- Tasula? Svakako!U|e, dakle, i Tasula. Starac se obrati Tasuli:

“Reci Francuskiwi da mi kaè kako joj je ime...” De-vojka re~e svoje ime, a Tasula prevede.

“Za{to je do{la ovamo?”“Radi turizma.”“îme se bavi?”“Profesorka je”, prevede opet Tasula.Devojka je slu{ala svoju prevoditeqku.“Ima li roditeqe?”“Re~e da ima majku.”“Da li stanuje sa majkom?”Ona je oklevala sa odgovorom... Ne se}am se da li

je rekla da ili ne, nisam to dobro razumela jer je de-vojka odgovorila na francuskom. Tada }e Starac re}iTasuli: “Ajde, idi sada...”

Ja ga upitah: “Star~e, kako }ete razgovarati sa de-vojkom? Evo, ovde je Tasula...”

Starac joj ponovo re~e: “Idi sada”.Meni nije rekao da iza|em, te ja ostadoh...Devojka je ~ekala, a Starac se obrati Tasuli pre

nego {to je oti{la: “Reci joj da mi celiva ruku”. De-vojka se sagnu i celiva Star~evu ruku. U stvari, mismo je nekako privolele da mu celiva ruku... Ali,Starac je hteo da ona bude blizu wega da bi poloìoobe svoje ruke na wenu glavu... Devojka je bila ganuta,a Starac je po~eo da joj govori: “Do{la si ovamo sasvojom majkom...”

- Da li je Starac govorio na gr~kom?- Naravno, na gr~kom.- Stvarno?- Stvarno.Francuskiwa je jo{ ranije uz pomo} Tasule, kao

prevodioca, bila izjavila da je ateistkiwa. Starac joj

je, me|utim, govorio: “Eto, ti misli{ da si ateistki-wa, ali tvoja du{a je veoma plemenita, veoma dobra.êmu u~i{ decu?”

Francuskiwa ne{to odgovori.- [ta je odgovorila?- Ne znam.- Je li govorila na francuskom?- Svakako, na francuskom...- A Starac je govorio na gr~kom?- Pa naravno, na gr~kom. No, ona je govorila na

svom jeziku, na francuskom.- A Tasula, znalac francuskog, ve} je bila iza-

{la, i vi ste bili sami tu, vas troje?- Ja sam bila tu, ali nisam razumevala ni{ta od

ovoga {to je govorila Francuskiwa. Starac joj je go-vorio: “Ne treba da govori{ takve stvari deci...”(Tako sam iz Star~evih re~i zakqu~ivala {ta mu jeFrancuskiwa odgovarala...) “Siroto dete”, govoriojoj je daqe Starac, “ne treba da ìvi{ odvojeno odsvoje majke. Jesi li udata?” Ne znam {ta je ona odgo-vorila. Starac je nastavio: “Bog je tu, Bog }e pomo}i,Bog }e te prosvetiti...” Ne se}am se da li joj je jo{ne{to govorio. Potom se okrenuo ka meni i rekao:“Iza|i i ti...”

Devojka je ostala kle~e}i pred wegovim nogama.Starac je drào ruke na wenoj glavi...

- Da li ju je drào za glavu sa desne i sa leve stra-ne kao {to mnogo puta ~ini?

- Jeste, ba{ tako kao {to i nama ~esto drì gla-vu, pa nekog lako i ne`no udari, a nekog samo drì zaglavu. U izvesnom trenutku spustio je svoje ruke i po-novo po~eo da na gr~kom govori, obra}aju}i se Fran-cuskiwi. “Star~e, {ta ona tu razume?”, rekla sam muja... “Ajde, ti iza|i”, re~e mi on.

Ja sam iza{la. Uskoro je iza{la i Francuskiwa.Bila je veoma, veoma odu{evqena. “[ta je to bilo...!”,govorila je. “Nisam znala da postoji takav ~ovek. Onmi je rekao sve o mom ìvotu... Sve mi je rekao...”

U tom trenutku ni Tasula ni ja nismo bile svesneonoga {to se desilo. Ja sam u sebi govorila: “[ta jeto "sve mi je rekao"? Starac ti je govorio na gr~kom.Ja sam ~ula gr~ki”.

- Zaista?- Kada je Francuskiwa oti{la, oti{la je vi{e

nego odu{evqena zbog ~itavog ovog doga|aja. Nije seona odu{evila ~iwenicom da na svom jeziku razumeStarca - verovala je, uostalom, da on zna francuskipo{to je sve wegove re~i razumevala - nego ju je po-

treslo to {to joj je on otkrio stvari iz wenog ìvo-ta. [ta joj je kasnije rekao Starac ja nisam ni ~ula...

Uto me Starac pozva. Ja u|em. “Jesi li shvatila?”,upita me. “Star~e, {ta je to bilo? Kako to da ste vigovorili gr~ki, a ona je razumevala da joj govorite nafrancuskom, a i dok je ona govorila na francuskom,vi ste je razumevali kao da govori na gr~kom?”...“Shvatila si? Ajde, idi sada... idi sada.”

Kasnije, naravno, ja sam o ovome pri~ala, ~estopri~ala... Smejali su mi se, podsmevali se, ali mnogisu me slu{ali sa rado{}u. Jednoga dana sam Starac jeo ovom doga|aju ispri~ao igumaniji manastira SvetogJovana Makrinosa. Jo{ joj je dao broj mog telefona dame ona pozove da joj i ja ispri~am sve {to sam ~ula ividela. Igumanija je sa izrazitim divqewem saslu{a-la moja kazivawa.

[ta sam ja posle svega toga ose}ala, moète samoda zamislite! Kako sam i mogla da se ose}am! “Da”, go-vorila sam igumaniji. “Starac joj se obra}ao nagr~kom...; rekao joj je to i to...; govorio joj je nagr~kom, a devojka ga je razumevala... Odgovarala mu jena francuskom, ali ja ne znam {ta mu je odgovaralazato {to ne razumem francuski. Poznato mi je samoono {to sam ve} znala iz prethodnog razgovora - jerpre toga ve} je bilo re~i o tome da je profesorka, daje do{la radi turizma, da je ateistkiwa... Sve to jerekla gospo|a koja ju je dopratila, a ja sam to odmahprenela Starcu... To sam, dakle, znala, ali Starac je idaqe razgovarao s wom. Ja sam slu{ala wegova pitawai odgovore, a ovi su bili potpuno druga~iji od onoga{to bih ja o~ekivala da ~ujem na osnovu svega {to samprethodno znala. Starac joj je, dakle, postavqao pita-wa, raspitivao se o wenom ìvotu: da li ìvi sama,da li je udata... Ne znam {ta mu je devojka odgovarala.Ali, ona sama je znala o ~emu su razgovarali i {ta jojje Starac ta~no rekao, pa je bila van sebe od ushi}e-wa.”

“Shvatila si, dakle? E, onda slobodno govori idrugima o tom doga|aju”, rekao mi je Starac. Eto, to-liko o mladoj Francuskiwi.

Konstantin

Janiciotis

Pokraj StarcaPorfirija

��

45

��

O SPASEWU DU[E

S� ��( (�(�� " ��

�� )�� (�� (� �� /�� (�� )�� ! �� (�� (� �� 9�� " #)�� 4�� & #!�� (� �� (� �� (� �� &�+�� )�� #��( �� 4�� 0�� &�:��

� �� !� �� (�� 6 �� 0�� (�� 4��'��(�� 0�� :�� (�� " �� )��

�� -��

6�� :��" #�� & ��% � � ��"#0�� %� �� &� �� < .�� " �� 8�� +�� 6�� (� �� 7�� 6��

�� :�� (� �� /� � ��

(�� -�� $� �� (�� )� �� (�� (�� 0�� ! �� %�� 8�� (��

�� (�� %�� (�� 0�� " #�� &� !� �� (�� < '�� %�" � �� < )� ��

�� < )� �� + �� (�� 0�� (��

�� < '�� (�� ! �� !�� '�< �� " #*�� &� *�� (�� %� �� $�� ;�� (�� %�� (�� 6�� :�� %� �� :�� (�� / �� %� �� (�� 0�� + �� $�� :�� (��

�� (�� -�� )��

=�� "#!�� &� � #7��& �� %� #7��

46

��

� �� (� ��&� ��% ��" #-� � �� & � #;�� &� � #'� �� + �0�� *�� &� � #=�� &� � �� 8�� % �� (�� (��%�� " #?�� & �#3��%�&� � �� 7�� % �� " #! �� & �#0��&� � �� *�� % �� " #.�� %�� %�&�:��

�� )�� =�� (�� $��

�� < /�� *�� (�� ;��

�� !� (� �� (�� 0�� )�� (�� 0�� $� �� +�� 0�� (�� *�� 9�� +�� 3�� /%� �� ;�� !��

Mitropolit Jovan

(Sni~ev)

Budi veran do smrti

JEDAN STARAC

Be{e jednom jedan starac koji ìvqa{e kaopodvi`nik u pustiwi, sluè}i Boga mnogogodina. Jednom re~e: “Gospode, daj mi ot-

krivewe da li sam Ti ugodio.” I vide jednog an|elakoji mu re~e: “Jo{ nisi dostigao jednog trgovca povr-}em koji ìvi u tom i tom mestu.” Starac se za~udi ire~e u sebi: “Oti}i }u u taj grad da upoznam toga ~o-veka: {ta li je on to u~inio i prevazi{ao sve moje de-lawe i trud tokom tolikih godina?”

Ode do tog mesta o kome be{e dobio otkrivewe odan|ela. Na|e ~oveka kako sedi i prodaje povr}e. Sedei ostade pored wega do ve~eri. Kada ~ovek zavr{i po-sao, re~e mu starac: “Brate, moè{ li mi no}as pru-ìti gostoprimstvo kod svoje ku}e?” Ovaj ga s rado-{}u primi. Kada se pope u ku}u i kada ~ovek pripre-mi sve da bi ugostio starca, starac mu re~e: “U~inimi qubav, brate, otkrij mi kako ìvi{.” Kako ~oveknije èleo o tome da govori, starac je morao dugo daga moli.

Naposletku ~ovek progovori: “Jedem samo jednomdnevno i to tek uve~e. I kada uve~e vidim koliko samzaradio, uzmem samo koliko mi je neophodno za izdr-àvawe. Ostatak dajem onima koji su u nevoqi. A akoprimim u goste neke sluge Boìje, tro{im na wih.Ujutro ~im ustanem, pre no {to sednem da radim, ka-èm da ceo ovaj grad, od najmla|eg do najstarijeg, ula-zi u Carstvo Boìje zbog svojih vrlina, a jedino janasle|ujem pakao zbog svojih grehova. Uve~e opet ka-èm to isto, pre no {to zaspim.”

Kada starac to ~u, pomisli: “To je zaista dobroduhovno delawe, ali ne toliko da bi prevazi{lo svenapore koje sam ~inio tokom tolikih godina.”

Kada je trebalo da sednu za ve~eru, starac za~u ka-ko neki napoqu na ulici pevaju - ku}a toga ~oveka na-lazila se u sredi{wem delu grada. Re~e mu starac:“Brate, budu}i da ho}e{ tako dosledno da ìvi{ ona-ko kako Bog ho}e, kako moè{ da ìvi{ na ovome me-stu? Zar te sada ne uznemirava ovo pevawe?” ôvekmu odgovori: “Avvo, kaèm ti da se nikada nisam uz-nemirio, niti sablaznio.” Kad starac to ~u, upita: “O~emu razmi{qa{ u srcu kada to ~uje{?” ôvek mu od-govori: “Razmi{qam o tome da svi odlaze u CarstvoBoìje.”

Zadivi se starac ovim re~ima i re~e u sebi: “Toje, dakle, delawe kojim je ovaj ~ovek prevazi{ao mojdugogodi{wi trud.” Napravi metaniju i re~e naglas:“Oprosti mi brate. Jo{ nisam dospeo do tog stupwaduhovnosti.” I ne ostav{i na ve~eri, vrati se u pu-stiwu.

Iz Velikog

Stare~nika

* * *

Dvojica otaca zamoli{e Boga da im poka-

è do kog su duhovnog stupwa dospeli. Do

wihovih u{iju dopre glas koji im re~e:

“U tom i tom selu u Egiptu ima jedan mirjanin koji se

zove Evharistije, a èna mu je Marija. Niste jo{ do-

speli do wihovog duhovnog stupwa.”

Dvojica staraca krenu{e i stigo{e u to selo. Po-

traì{e i na|o{e wegovu kolibu i wegovu ènu.

Upita{e je: “Gde ti je mu`?” “On je pastir”, odgovori

ona, “i napasa ovce.” i uvede ih u wegovu kolibicu.

Uve~e do|e Evharistije sa ovcama. Kada ugleda star-

ce, pripremi im obed i donese vode da im opere noge.

Starci mu kaù: “Ne}emo ni{ta da primimo ako nam

ne kaè{ koje je tvoje duhovno delawe.” Evharistije

im veoma smireno re~e: “Ja sam samo pastir, a ovo je

moja èna.” Starci su ga uporno molili, ali on ne

htede ni{ta vi{e da im kaè.

Onda mu reko{e: “Bog nas je tebi poslao.” Kada to

~u, oseti strah i re~e im: “Eto, ovce smo nasledili od

svojih roditeqa. [to god zaradimo podelimo na tri

dela: jedan za siroma{ne, drugi za gostoprimstvo, a

tre}i za svoje potrebe. moja èna je devstvenica otka-

ko sam je oènio. Svako od nas spava sam. No}u na se-

bi nosimo kostret, a dawu svoju obi~nu ode}u. Do sada

niko o tome ni{ta nije znao.”

Kada to ~u{e, starci se zadivi{e i odo{e slave-

}i Boga.Iz Velikog

Stare~nika

47

��

SA BOGOM ^OVEKU NIJE UVEK LAKO

V�� (�� %��

�� (�� 7�� 3�� " -�� (� @6�� A�BCD�)�� 9�� %��

�� " � �� 0�� )�� 0�� E�� #��&� � �� 0��0�� (� �� (�� !� �� $� �� (�� (� �� 7� �� /�� >�� /�� E�� *�� + �� ( �� ( �� + �� 0�� *�� %� �� %�� 0�� 7��

�� ;�� (��0�� 0�� (��(��

�� (�� 0�� ;�� E�� *�� (�� ( �� F�� 0�� 6�$�� $�� (�� 0��

9�� " ��0�� -�� /� �� (�� 0��

�� (�(�� (��

� 0�� E�� 6�� 0�� 3� �� (�� 0�� ( ��(� �� (� �� F�� 0�� 0�� (�� %�� 0�� (� �� /� ��

�� -�� 0�� $�� E�� %� 4�� =�� % � �� (�� 3��" 0�� @-��GH�GID� ;�� (�� ( �� (�� (�� (�� (�� ;�� $��

�� -�� 0�� (�� /�� (�� 0��

��

48

��

�� /�� (�� %�� ;�� (�� $�� (�� (�� /� �� ( � �� (� ��/�� 0�� 7�� " #* �� 0�� (�� (�� 3�� /� � ��&� � �� %� �� $�� (�� 0�� ( � �� (�� 0�� /�� (�� 0�� +( ��

��% �� )�� (�� +�� E� �� (�� 3�� ;�� (�� 0�� *�� " #;�� &�*�� (��

�� $� � $�� '�� $�� $� � �� "#0�� &�'��

�� $� �� /�� #��& �� %� � ��(�� (�� *�� $�� (�� 0��

#5�� (�� &� 3�� (�� +( �� (��" �� (�� (��(�� (�� (�� (�� *� ��(��% �� !�� (��

'�� (��% �� (� �� #��& �� $�� #��&� �� $� � �� (�� !�� (�� (��#)��& $��

��(�� ( (�� /� �� (��

�� (�� *� �� $�� (�� (�� (�(�� 0��'� �� (�� 0��)�� (��

�� 0�� (�� (�� (�� 8��

�� (�� 0�� 0�� $� ��( �� (�� 0�� *�� (�� (�� '��

�� *� (�� (�� (�� !�� *� � �� 0�� *��'�� 0��

�� /� � �� (�(�� (�� (�� /� �� (�� (��%�� (�� %� �� (��

49

��

Mnogostradalni Jov

(ruska ikona)

�� (��( �� !�� 0�� 0�� 8��

�� (�� %� �� *� �� %�� 6�$�� (��

�� (�� (� �� *�� #��& �� 0�� (��6�$�� (�� 3�� !�� )�� "�� (�� 3�� ( �� 3��@G�� J�K2LD� �� (�� +�� (�� 6��

�� 0�� (�� (�� *�� (��(�� 0�� !�� (�� (�� (�� %��'�� (�� ;��

�� (�� (� �� #��(� �� & �� '�� ( �� 3�� 0�� % � ��

�� ;�� +�� /�� (�� 3�� /� � �� (�� *��%� 0�� 3�� ;� �� ;�� 0�� %�� /��

�� (� �� (�� E�� %�� #�� $��&� �� %�� 0�� '�� ( �� (��#;�� (�� 3��

�� ;�� (�� (�� /�� (�� !�� (�� 3�� (� �� (�� &�

Arhimandrit

Sofronije:

Starac Siluan

ZLOPAM]EWE

Ono je sopstveno du{egupstvo

'�� 0�� (� �� (�� *� � /� �� (�� %�� @6��BL�GM�MJD� ! � �� (�� " Ostavi

nam dugove na{e, kao {to i mi osta-

vqamo du`nicima na{im @6�� K�BGD�!��

�� " �� $� �� 2 � � �� (�� $ �� ;� � �� %�� @(��D� �� !� �� (�� F�� (�� @�� %�� 7�� @(��D�� 2 �� 9�� (�� @7��D�8�� (��

�� @*�� :��D�3��

�� (�� @��D�� !�� (��

�� ( �� %� (� �� (�� @-�1�� D�� (��

� (�� 2 � �� (�� @'� �� D� �7��

�� 3�� +�� 9�� E�� @-��,��D�

50

��

HUMANISTI^KI EKUMENIZAM

E+,-./012- 3. 123.4/05+6 0-. 1278.946:;0<2/8=92� 12 78.946>;?+9. &2724/. �9;67.@ � A.-, 8,

8;>.- 89630- 890 .9;678+0 :,-2/01-0� 8272701-6- /2 5.B,@ � 892 =2 78.946:;0?C<2/8=92� 89. =. 78.946>;+9. /08, 4;,D69.< 3.;.8 46 3.;.80@ )0-2 3. 123.4/05+6.92/E.B8+6 0-.F 89.3.;.8@ &2C=6G &2=6C=6 8, , =6+, 08=6;03. ;21/. 3.;.80 /.D0?;2B. 0B0 ,/2+2H292B. 763.40/. 686I0/.�6D6569.+2� "687642 !;08=2� 2 69..9;678+. 3.;.80 648=;2A,3, 928>.B6D �6?D6569.+2 0 /2 ).D696 -.8=6 8=29J23,.9;678+6D 569.+2@ �, /.-2 I0=/. ;21B0?+. 01-.E, 72701-2� 7;6=.8=2/=01-2� .+,?-./01-2� 0 68=2B0: 8.+=0� 503. 3. 0-. B.?D.6/@�;2968B29/0 46D-2=� ,8=92;0 89.46D?

-2= 6$;+90 3. 64I25./ 0 12-.A./ B2=0/?8+0- 3.;.=05+0- 89.46D-2=6- 6 7;9./?8=9, 0 /.76D;.C0968=0 727.� 569.+2@ �01 =. 89.3.;.80 01;630B. 8, 8.� 0 /.7;.?8=2/6 8. ;63. 4;,D. 3.;.80F �� 01I2?>092A. K.70+B.1.L� ,96E.A. =92;/. IB2?D642=0� 210-2� 508=0B0C=.� IB2D23/2 8,?90C/0: 4.B2� -.:2/01692/6 ,5.A. 6 872?8.A,� 0 =0-. -.:2/01692/6 ,5.A. 6 H0?96=,� 7276>./=;012-� K89.=2L 0/+9010?>032� 0/4,BD./>032� ,I032A. D;.C/0+21I6D D;.:2� 3.1,08=0+2� 8:6B28=0+2� +21,?08=0+2� -6/2;:08=0+2� 86>032B/0 :,-2?/012-@@@�;6=.8=2/=012-G �23;6E./03. 0 9.;?

/6 5.46 72701-2� 89636- ;2>06/2B0?8=05+6- 8:6B28=0+6- 8;J2 01 3.;.80 , 3.?;.8� 8=2B/6 8. 4290 , ;21/0- 6=;690-289630: 3.;.=05+0: 12IB,42@ �;0=6-� 72?708=05+6 D6;46,-J. 0 K/.76D;.C096LI.1,-J. 2786B,=08=05+0 >2;,3. 0 7,8=6?C0 4,C.A.D690: 9.;/0+2@ � /25.B,� 892?+0 3. 7;6=.8=2/= /.12908/0 7272� /.76?D;.C090 7272 , 890-2 8=92;0-2 9.;.@ �=6 ,9.+ 9640 01 3.4/. 4,:69/. 8-;=0 ,4;,D,@ � /0+24 +;232 =6-. ,-0;2A,� 3.; 3.I;63 4,:69/0: 8-;=0 569.+690: ? I.1I;63@�;0 =2+96- 8=2A, 8=92;0� 7270?

8=05+6?7;6=.8=2/8=+0 .+,-./012- 8289636- 78.946>;+96- 0 89630- 78.946?:;0C<2/8=96- /.-2 01B212 01 89630:8-;=0 0 -,+2 I.1 89.8;4/6D 76+232A27;.4 �6D6569.+6- "687646- !;08=6- 0).D696- �;2968B29/6- $;+96-@ �6+2?32A. 3. B.+ 12 892+0 D;.:� B.+ 42= I6D6B0?

+6- I0<, J,48+6- 64 �.40/6D 69.+6?J,7>2@�.1 76+232A2 0 8=,72A2 , �8=0/0=,

$;+9, !;08=69, /.7;0;64/6 3. 0 I.8-0?8B./6 3. D696;0=0 6 /.+6- ,3.40A.A,K>;+292L� 6 4032B6D, J,I290� 6 ��

��@ "B29/03. 0 64 /23DB29/03.D 3.8=.F768=2=0 8,=.B.8/0+ �6D6569.52/8+6D =.?B2 $;+9. !;08=69.� 0 =0-. 123.4/052; ,4,C0 $;+9. ? �,:, �9.=6-� 0 /28B.4/0+890: I.8-;=/0: IB2D2 �6D6569.52/8+0:@�@ �29;.-./0 K4032B6DJ,I290L +630 8.

6I29J2 , M6;-0 D6B6D 8./=0-./=2B01-2,8=92;0 3. -2B69.;/0 6=+21 64 87286/6?8/. K89.=0A. �,:2 0 9.;. �8=0/.L��@ �6B@ �� =63.8= 64 3.40/6 87286/6?8/. KJ,I290�8=0/.L �=2-6 ��@ �,C=0?/2 J,I290 3. �8=0/2N 0 J,I29 H090 08=0?/,3,<0@ �8=0/2 3. 8;>. 892+. I6D6569.?52/8+. 9;B0/.� 72 0 J,I290@ � 892+2 64A0: 329J2 0 IB2D69.8=0 �6D6569.+2 "6?87642 !;08=2 +630 3.40/0 0 3.8=. 6927B6?<.A. 0 6B05.A.�6H2/8+.�8=0/. O�9.?08=0/.@ �242 I0 �8=0/2 I0B2 -2 C=2 4;,?D6 2 /. �6D6569.+ !;08=68� 6/2 I0 I0B2-2B2� /.4696J/2� 7;6B21/2� 8-;=/2@ �2?+92 I0 6/2 I0B2� +242 I0 I0B2F 7632-� 0B004.32� 0B0 =.6;032� 0B0 8:.-2� 0B0 ;21,-�0B0 /2,+2� 0B0 M0B686M032� 0B0 +,B=,;2�0B0 569.+� 0B0 569.52/8=96� 0B0 89.=�0B0 890 89.=690� 0B0 -2 +6� 0B0 -2 C=2�0B0 89. =6 123.4/6 8+,72@ �B0� �8=0/2 3.'05/68=� 0 =6 '05/68= �6D6569.+2 !;0?8=2� �;,D6 '0>. �;.89.=. �;630>.� 12=63. 0 829;C./2 0 /.7;6B21/2 0 9.5/2@ �.;8, , "68764, �8,8, �8=0/2 0 �096= 3.4?/68,C/0F �8=0/2 9.5/2 0 �096= 9.5/0�8;@ �/@ �� N ��@�%@ �630 9.;,3. , "6876?42 !;08=2� 8=2B/6 ;28=. ).D696- �8=0?/6- , A./. �6H2/8+. I.8+;23/68=0F ;2?8=. 890- I0<.- 89630-� 890- ,-6-� 890-8;>.-� 896- 4,C6-@ � !;08=, 8. H090�� 3.; 3.40/6 =2+6 -6?H.-6 42 , 89.-, ,1;28=.-6 , �/6-. +6303. DB292� !;08=68 ��M@ �� @ �;0=6-� =6,9.+ I092 �� M@&� ��,9.+ ,$;+90 0 82$;+96-� 3.; 8. 4;,+503./. -6H. ;28=0 � �� =.B,$;+9.� !;08=68@ �.8+;23/. 80B. +63. 8,/.67:64/. 12 =2 ,1;28=2A2 890: !;0C<2?/2 , �6D6569.52/8+6- =.B, $;+9.� $;?+92 46I032 /.768;.4/6 64 8963. DB29.� "6?87642 !;08=2@ �.; 82-6�/� �6D 0 "68764�

0-2 =. I.1I;63/. I.8+;23/. 80B.� 0 89.-,?4;6 ;2876B2H. A0-2@�. =;.I2 8. 92;2=0F 768=630 0 K4032B6D

B2H0L� +242 7;.D692;250 89.8/6 0B0 /.?89.8/6 B2H, 3.42/ 4;,D6D2@ �2+29 4032B6D3. 89638=9./ K6>, B2H0L ? E296B,� 3.; 3.B2H2 0 6=2> B2H0 ��/@ � ��@ � 89638=9./3. 0 890-2 A.D690- 96J/0- 0B0 /.96J?/0- 82;24/0>0-2 +242 :6<. 42 76-6<,1B2 68=92;. 8963. 46I;6� 42 76-6<, B2H046E, 46 8963. K08=0/.L@ �.-2 K4032B6D2J,I290L I.1 4032B6D2 �8=0/.@ �/25.� =2?+29 4032B6D 3. /.7;0;642/ 0 B2H2/@ �=,?42 0 12769.8= :;08=6/68/6D �768=6B2F!�� "� �� "� ��#�� 0-@ �� @�.;.=05+6 :,-2/08=05+6 4.J.A. 0

;2149232A. (,I290 0 �8=0/. 82-6 3.1/2+ /.468=2=+2 �6D6569.52/8+. 9.;. 001D,IJ./. 4,:69/. �6D6569.52/8+. ;29?/6=.H. 0 14;296,-J2@ � 892+6- 8B,523,=6 /0+242 /03. 7,= 89.=0: �=2>2@ �;296?8B29/0� 82-6 ,+6;.A./0 0 ,=.-.J./0 �� ,�8=0/0 0(,I290� 0-23,0 329J23,� 64 �768=6B2 46 42/28� =, �6D6?569.52/8+, 87286/68/, J,I29 7;.-2 89.?=, 0 890-2 8=96;.A0-2 �6H30-@ "6B0 -6?;2B08=05+0 -0/0-2B012- 0 :6-0/0?8=05+0 72>0M012- 829;.-./6D .+,-./0?1-2 82-6 3.4/6 ;24.F 6I.B642A,3, 8963.8,C05296 :,-2/08=05+6 +6;.A.� 8963,I6B.8/, M0B686M03, 0 I.876-6</, .=0+,$� %�� 8;@�6B@��@ � 36CF 6I.B642?A,3, +;01, 8963. :6-0/08=05+. 9.;. ,�8=0/,� 0 8963, 46+.=08=05+, /.68.=J0?968= 12 08=6;03, $;+9.� 12 A./ 2768=6B?8+0 0 82I6;/0 �6D6569.52/8+0 +6/=0/,?0=.= , �8=0/0 0 �B2D642=0@ � 2768=6B?8+6?89.=66=25+6 I6D6,-J. 0 14;296,?-J. IB2D69.8=0 08=0/, �6D6569.52/8+.9.;. +;61 89.=6D 2+80-2 �8769.4/0+2FK�.;2 3. =.-.J /24. 0 J,I290@@@ �.; 9.;2423. 80D,;/68= 0 82-63 08=0/0L@�.-2 8,-A.� 89.=66=25+6 0 64 �76?

8=6B2 /28B.E./6 -.;0B6 J,I290 7;.-2J,40-2 0 64/682 7;.-2 3.;.=0>0-2� 76=?7,/6 3. �6D6569.52/8+6@ �6 3. I6D6/242:?/,=6 01;2H./6 , 8B.4.<0- ;.50-2 89.=6D 2+80-2 �8769.4/0+2F K�2 /. H.B0- 428. 3.;.=0>0 -,5.� /0=0 8. ;24,3.- A0:6?96- 1B,� ? �6H. 825,923P ? /.D6 8. 9.<-2;24,3.- 0 123.4/05+0 9.8.B0- A0:696-6I;2<.A,@ �.; C=2 -6H. 9.;/0-2 I0=0-0B03. /.D6 42 904. 42 8. ;28=,;./2 5.42

51

��

�6H32 82I.;, , 3.4/6@ �2 /082- =6B0+6 76?-2:/0=26 42 829.=,3.- 42 8. /.-0B68= 90?C. >./0 /.D6 569.+6J,IJ.@ �27;6=09�829.=,3.- 42 =;.I2 82 72HA6- 0 08+,?8=96- 50/0=0 0 =96;0=0 46I;6 890-2 J,?40-2� 0 890-2 I0=0 89. +2+6 3. +6-. 76?=;.I/6@ �;0=6-� �.40/6 H.B0- 0 829.=,?3.- 42 3.;.=0>0-2 +26 3.;.=0>0-2 /. =;.?I2 76-2D2=0 /2 764;C+, A0:696D I.1,-?/6D 9.;692A2� /.D6 =, =;.I2 I0=0 6C=2;0 /.76-0;J09@ �.; 32 /. /21092- J,I2?9J, /.D6 569.+6?-;HA6- 0 6=7242A.-64 �6H2/8+. J,I290 +24 /.+6 76=76-2?H. 3.;.=05+, 12IB,4,� /2 9.<, 7;6728=6/0: J,40 +630 8. 4;H. =. 12IB,4.L@�@ �5.A. �;2968B29/. �6D6569.52/?

8+. $;+9. !;08=69. +;61 89.=. �768=6?B.� +;61 89.=. �>.� +;61 89.=. �2I6;. 63.;.=0?>0-2 3.8=. 696F 3.;.80 /08,$;+92�/0=0 =6-6D, I0=0@ &2=6 ,A0: /. -6H. /0I0=0 89.=0: =23/0N 76D6=69, 89.=. �9:2?;08=03.� ? =. �23/. /24 =23/2-2@ �.; 89.=2�9:2;08=032 0 3.8=. 89. 0 892 , $;+90F 082- �6D6569.+ "68764 !;08=68� 0 82-2$;+92 +26 =.B6 ).D696� 0 ,67C=. 89.�6D6569.+696@

�� ? 67C=.A. 82 3.;.=0>0-2, 89.=0- =23/2-2� /2;650=6 , 89.=63 �9:2?;08=030� ? =6 3. /23I.165/03. 014238=96 "6?87642 !;08=2� 014238=96 3,40/8+6N 0 7;0?=6- 014238=96 928>.B. $;+9. !;08=69.�$;+9. �6D6569.+69.� $;+9. 2768=6B8+.�$;+9. 89.=66=25+.� $;+9. 89.=67;.42A?8+.� $;+9. �.40/.@ �94. =;.I2 8963, 6:;0?8=69J./, 89.8= 0 829.8= 76I6H/6 12,8=2?90=0 /2 /.+6B0+6 89.=0: 50A./0>2� 89.?=0: IB2D69.8=0� 89.=0: 12769.8=0@�;. 89.D2 =;.I2 8. 1270=2=0F /2 +2+963

.+B0806B6D030 765092� /2 +2+96- 8. I6?D68B69J, 6$;+90 128/092 =2+6192/0 K�� LG �.; 896 7;2968B29/6 I6D6?8B69J. $;+9. 6 $;+90 �6H363 765092 0128/092 8. /. /2 �� /.D6 /2�6?D6569.52/8+63 8=92;/68=0 �� /2�6D6569.52/8+63 123.4/0>0 �8;@ �@ �6;@ ��N �� ? �%N �@ �6;@ �� N �.9@ �� N ��N �@�/@ �� 46+ 7632- K�� L� K-.E,? 67C=.A.L� 82- 76 8.I0 3. 7;6=09;.52/ 076=7,/6 I.8-08B./ 12 7;2968B29/, .+B0?806B6D03,@ �;,D2 50A./0>2� 0 =6 89.=250A./0>2 �;2968B29/. 9.;. 3. 692F ,7;2968B29/6- ,5.A, 6 $;+90 0 89.=0-=23/2-2 3.40/2 0 3.40/8=9./2 =23/2 3.8=.82-2$;+92 ? =.B6�6D6569.+2!;08=2� =.6/2 0 3.8=. 3.40/0 0196; 0 824;H23 890:�6H2/8+0: =23/0@

�2/ =. 89.6I,:92=/. �6D6569.52/8+.=23/. $;+9.� �9.=23/.� /.-2 0 /. -6H.I0=0 K=23/0L� 72 7;.-2 =6-. /0=0 0+2?+96D K-.E, ? 67C=.A2L �� , =23/2-2@ �=,42� 82-6 , $;+90 ? =63 3.?40/8=9./63 89.=23/0 !;08=6963 ? -6H.I0=0 ;.50 6 =23/2-2@ �.; $;+92 �;296?8B29/2� +26 =.B6 !;08=696� 0 3.8=. 0196;0 +;0=.;03,- =23/0� 2 /0+2+6 /. 6I;2=/6@�. -6D, 8. =23/. 014012=0 01/24 $;+9. 0;21-2=;2=0 0192/ =.B2 $;+9.@�;.-2 =6-.� 76 7;2968B29/63 .+B080?

6B6D030� 0 82DB28/6 >.B6+,7/6- 7;296?8B29/6- �;.42A,� $;+92 �;2968B29/2/. 7;01/23. 0192/ 8.I. /0+2+9. 4;,D. =23?/.� /0=0 0: ;21-2=;2 +26 =23/. 89. 46+ /.?+6 01 3.;.=05+. K>;+9.L� =3@ 78.946>;+9.�/. 7;08=,70 �;2968B29/63 $;+90 !;0?8=6963 8 76+232A.-@ �9. 46+ 72+ /.+668=23. 92/ $;+9.� /.83.40A./ 8 A6- +;6176+232A.� 46=B. 3. 6/ 12 $;+9, 3.;.=0+ 0/.-0/69/6 8. /2B210 92/ >;+9./6D 87286?

/68/6D 67C=.A2 ? �� O ��

�� "�� ? �� ? �� $ ��"� � ��&

'��( )�� "�� ? �� ?�� @ �6;@ �� @�;969;:69/0 �768=6B �6D6569.52/?

8+6- 89.9B28/6C<, /2;.E,3.F *�� & �� $� $ �� " �� '�� 0=@ �� @ � +6 8. 3.;.=0+2 /.82-6 /. +B6/0� /.D6 -, 52+ 0 82-6D "6?87642 !;08=2 423. , 89.=63 �9:2;08=030� ?12; 3. , 2768=6B8+63 89.=63 9.;0 �6D656?9.52/8+63G Q=290C.� J,I0-2> "687642!;08=2� �768=6B J,I290 /2;.E,3.F 69.?+2 +630 /. 9.;,3. , 6927B6<.A. "687642!;08=2� 0 /. 7;01/23. .92/E.B8+, /2,+, 6).-, +26�6D6569.+, ? �� $ �� &�� @ �/@ �� @�;290B6 ��@ 89.=0: �768=6B2 D;6-6?

DB28/6 12769.42F K�708+67� 0B0 7;.190?=.;� 0B0 E2+6/� +630 8. 82 3.;.=0>0-2 82?-6 0 -6B06 I,4.� /.+2 8. 64B,50N 2+6 B072+ 467,8=0� +26 +B0;0>0-2 42 C=6 ;24.�/.+2 8. 89;D/.L%@ ? �92 3. 12769.8= 328/20 12 +6-2;25+, 829.8=@ &2; /.G�;290B6 ��@ 89.=0: �768=6B2 /2;.E,?

3.F K�B0;0+ 0B0 89.=69A2+� +630 76E. ,80/2D6D, 3,4.32 0B0 3.;.=0+2 42 8. -6B0�/.+2 I,4. 89;D/,= 0 64B,5./L@ ? � 696 3.328/6 0 12 /237;0-0=09/03, 89.8=@ &2; /.G�;290B6 ��@ 89.=0:�768=6B2F K&2769.?

42-6 42 8. 89;D/. .708+67� 0B0 7;.190=.;+630 7;01/2 +;C=.A. 0B0 H;=9, 3.;.=0+2@�.;F +2+6 8. 8B2H. !;08=68 8 9.B032;6-G�B0 +2+29 ,4.6 0-2 9.;/0 8 /.9.;/0+6-GL? �50DB.4/6 0 12 6/. I.1 6503,F 692 1276?

9.8= 0-7.;2=09/6 /2;.E,3. ? /. 7;01/292?=0 3.;.=0>0-2 /0+2+9. 89.=. =23/. 0 8-2?=;2=0 0: 12 /.92H.<. 0 I.1IB2D642=/.@�6D6/24:/,=0 DB28/6D696;/0+ 276?

8=6B8+6D 0 89.=66=25+6D@ 82I6;/6D �;.?42A2 $;+9. !;08=69.� 89.=0 �692/ �2-2?8+0/� IB2D69.8=0 01 8;>2 890: 89.=0: �=2?>2� 890: 89.=0: �768=6B2� 890: 89.=0: >;?+9./0: �2I6;2 69, 89.=, �6D6569.52/8+,08=0/,F !B.I �9:2;08=03. �O 89.=6D �;0?5.C<2 /03. 7;68= :B.I /.D6 83.40A./ 82�6H2/8=96-@@@ �50C<,3,<0 8. A0-.� -08. 83.40A,3.-6 82 =.B6- "687642 0 �,:6-).D690-� 0 768=23.-6 =.B6 !;08=696 �O$;+92@@@ �23/2 �9:2;08=03. /21092 8.�;05.C<.-� 3.; 8. A6-. 7;05.C<,3.-6�6H2/8=92 �8,8692@ � /21092 8. 123.4/0?52;.A.-� 0 ,08=0/0 6/2 =6 3.8=.� 3.; 7;.+6A. -0 8=,72-6 , 123.4/0>, 8 !;08=6-� 0,10-2-6 ,4.B2 0 , ).D696- =.B, 0 , �6?H2/8=9,N 8 4;,D. 8=;2/.� 7;.+6 A. -0 8=,?72-6 , 123.4/0>, 3.42/ 82 4;,D0- 0 83.40?A,3.-6 8.@ � 76C=6 8. 890 7;05.C<,3.-6643.4/6D2 :B.I2� =6 768=23.-6 3.4/6 =.B6!;08=696 0 3.4/2 +;9� 0 5B2/690 3.42/ 4;,?D6-.� 3.; 8-6 8,=.B.8/0>0 !;08=690@ �=6?D2 8. 896- 8/2D6- 5,923-6 42 /. 7;0-2-67;05.C<. 64 3.;.=0+2� /0=0 42 0- 423.-6@�.; "68764 +2H.F �. 423=. 89.=0A. 780-2�/0=0 -.<0=. I08.;2 896D2 7;.4 890A.� =@ %� �� 42 /. 768=2/.=. ,5.8/0>0A0:6?96D 1B69.;32 �O 1B6,5.A2 0 68,4.@ �.; 2+61208=2 I092 83.40A.A. 82 !;08=6- 0 3.4?/6D 82 4;,D0-� 6/42 8. 1208=2 46I;696J/683.40A,3.-6 0 82 890-2 6/0-2 +630 8. 12?3.4/6 82 /2-2 7;05.C<,3,@�=6 83.40A.A.1I092 8. 46I;696J/6� /. I.1 /2C. 82DB2?8/68=0@ �.; 890 8-6 3.4/6 =.B6� 76C=6 8.64 3.4/6D =.B2 7;05.C<,3.-6� +26 C=6 9.?B0 �768=6B ��@ �6;@ �� %@�.,8=;2C090 08769.4/0+ �6D6569.?

52/8+0: 08=0/2 7;2968B29/0: 6I329J,3.890-2 J,40-2 , 890-2 89.=690-2F K�;0?5.C<. 64 3.;.=0+2 ? 6=,E,3. 64 �6D2 07;.423. E296B,L@ ��9:2;08=030F K:B.I 3.?;.=05+0 0 /03. =.B6 !;08=696L@ K�2+923. ;21B0+2 01-.E, 89.=B68=0 0 =2-.� =2?+92 3. 0 01-.E, 7;2968B29/6D �;05.C<20 3.;.=05+6D@ �;2968B29/6 7;689.<,3.�3.;.=05+6 76-;25,3.N 3.4/6 83.40A,3. 82!;08=6-� 4;,D6 ? 82 E296B6-N 3.4/6 6H0?9J,3. 4,C,� 2 4;,D6 ? ,I032L@ K�;05.C<.01 3.;.=05+0: ;,+, 3.8=. 6=;69� 2 /.7;68= :B.IL@

Prep. Justin

]elijski

52

��

SVETO PRIÊ[]E

U molitvi pre Svetog Pri-~e{}a ispovedate: “Veru-jem da je ovo samo Pre~i-

sto Telo Tvoje i da je ovo samaPre~asna Krv Tvoja.”

Bog vas blagoslovio za ovo do-bro ispovedawe, za to {to vi, kaodeca, ne rasu|uju}i suvi{e, veru-jete u veliku Tajnu Evharistije.

Samo oni koji su se ponizilikao deca, i bez ikakvog rasu|iva-wa, prihvataju Hristove re~i zanajve}u i bezuslovnu istinu, do-bijaju od pri~e{}a Svetim Tajna-ma - ve~ni ìvot.

A oni otu|enici, koji su iza-{li van Crkve, i koji veruju samou materijalno i negiraju sve du-hovno, potpuno su nesposobni daveruju u to da nam se pod vidomhleba i vina daje Telo Hristovoi Krv Wegova.

Za wih je Apostol Pavle re-kao: “A tjelesni ~ovjek ne prima{to je od duha Bo`jega; jer mu jeludost i ne moè da razumije, jerse to ispituje duhovno@ (1 Kor.2,14).

A Sveta Tajna Tela i KrviHristove je najve}a tajna hri-{}anske vere.

O toj tajni je sam Gospod na{Isus Hristos u Kapernaumskojsinagogi ovako govorio: “Ja samhqeb ìvi koji si|e sa neba; akoko jede od ovoga hqeba ìvje}evavijek; i hqeb koji }u Ja dati Ti-jelo je Moje, koje }u dati za ìvotsvijeta... Zaista, zaista vam ka-èm: ako ne jedete Tijela Sinaôvje~jega i ne pijete Krvi We-gove, nemate ìvota u sebi. Kojijede Moje Tijelo i pije Moju Krvu Meni prebiva i Ja u wemu. Kao{to me posla ìvi Otac, i ja ì-vim Oca radi; i koji jede Mene,on }e ìvjeti Mene radi... koji je-de hqeb ovaj ìvje}e vavijek (Jn.6,51, 53, 56-58).

Ove Hristove re~i su bile to-liko neobi~ne da ~ak mnogi odWegovih u~enika koji su ih slu-{ali reko{e: “Ovo je tvrda be-sjeda! Ko je moè slu{ati?” (Jn.6,60).

I od tada prestado{e da idu zawim.

Ho}emo li i mi oti}i od Spa-siteqa na{eg?

Ho}emo li po svaku cenu htetida u potpunosti shvatimo velikuHristovu Svetu Tajnu?

Nikako! Budimo smireni kaodeca i usudi}emo se da samo malopodignemo kraji~ak zavese nadovom velikom Svetom Tajnom.

Ukoliko nam to po|e za rukombi}e opravdana na{a duboka verau pretvarawe hleba i vina u Teloi Krv Hristovu.

Svetu Tajnu Evharistije usta-novio je sam Gospod Isus Hristosna Tajnoj Ve~eri. On je tada uzeohleb, blagoslovio ga, uzneo Svo-me Ocu molitvu blagodarnosti,prelomio ga, i razdelio Aposto-lima Svojim, rekav{i: “Uzmite,jedite; ovo je Tijelo Moje koje sedaje za vas.”

Sli~no ovome, blagoslovi i~a{u sa vinom, i pruàju}i je

Apostolima, re~e: “Pijte iz wesvi, jer je ovo Krv Moja NovogaZavjeta koja }e se proliti za mno-ge radi otpu{tewa grijeha” (vi-di: Mt. 26,26-28; Mk. 14,22-24, Lk.22,19-20).

On, istiniti Sin Bo`ji nazi-va Sebe Hlebom ìvim i Hlebom@ivota.

Kakvog ìvota? Naravno, netelesnog, jer je za wega potrebansamo p{eni~ni hleb, ve} hlebomdrugog ìvota - vi{weg, duhov-nog, ve~nog.

Hleb koji je potreban za tajìvot jeste Telo i Krv Wegova.

Na Tajnoj Ve~eri Gospod nijedao Svoje pravo Bogo~ove~anskoTelo i Krv Svojim u~enicima dajedu i piju, ve} im je dao osve{ta-ni hleb i vino, i rekao im da je toTelo Wegovo i Krv Wegova. Iove duboko tajanstvene re~i we-gove, mi kao i sve re~i Hristove,prihvatamo kao bezuslovnu Isti-nu.

On je Sebe nazvao Hlebom @i-vota, koji je si{ao sa neba, i hlebkoji je On prelomio na ve~eriTelom Svojim, a vino, dato u~eni-cima - istinskom Krvqu Svojom.

I ukoliko bismo, pri~e{}uju-}i se, hteli da u osve{tanom hle-bu i vinu vidimo izgled tela iukus krvi, bio bi to greh nevero-vawa Hristovim re~ima, koje susvagda bezuslovno istinite, i nesamo greh neverja, nego i nerazu-mevawe, jer je nama nepoznataistinska su{tina Tela Bogo~o-vekovog, ~ija su svojstva nama ne-sumwivo neshvatqiva, a koja su sevi{e puta ispoqavala prilikomWegovog javqawa Apostolimaposle Wegovog Vaskrsewa iz mr-tvih.

Trude}i se da proniknemo utajnu pretvarawa evharistijskoghleba i vina u Telo i Krv Hri-stovu, ne smemo da zaboravimo da

53

��

je Telo Gospoda Isusa Hrista iza Wegova @ivota bilo ne samoistinski qudsko, ve} i duhovno.

Hristos se pomolio Ocu i bla-goslovio hleb i vino, i oni po-stado{e Telo i Krv Wegova.

Sve{tenik koji sluì Litur-giju posle mnogih dubokih moli-tava blagosiqa hleb, govore}i:“Pretvori hleb ovaj u ~asno TeloHrista Tvojega.” A blagosiqaju-}i vino: “A {to je u ~a{i ovoj u~asnu Krv Hrista Tvojega.”

A potom blagosiqa istovreme-no hleb i vino, prizivaju}i nawih silu i dejstvo Duha Svetogare~ima: “Pretvoriv{i ih DuhomTvojim Svetim. Amin.”

I svaki sve{tenik ispuwen ve-rom i strahopo{tovawem izgova-ra ove re~i sa trepetom i dubo-kim ose}awima, jer veruje da utom trenutku na Svete Darove si-lazi Duh Sveti i pretvara ihSvojom Boànstvenom silom uistinsko Telo i Krv Hristovu.

U ìtiju velikog prepodobnogoca na{eg Sergija Radowe{kog~itamo kako je jednom prilikomwegov najbliì u~enik Simon utrenucima kada je Sveti izgova-rao ove velike re~i, video kakoje ceo Prestol i samog prepodob-nog Sergija zahvatio neki ~udanplamen. On se brzo kretao poPrestolu i okruìv{i Prepo-dobnog sa svih strana, ovaj svetiplamen se skupio i u{ao u â{usa Svetom Krvqu.

Zar ni ovo nije dovoqno jasno?Neka niko od nas ne posumwa u

istinitost pretvarawa hleba ivina u Telo i Krv Hristovu.

Ukoliko svim srcem budemo ve-rovali da se u Svetoj Tajni Evha-ristije hleb i vino zaista pre-tvaraju u Telo i Krv Hristovu,ostvari}e se i na nama dragocenare~ Hristova: Koji jede Moje Te-lo i pije moju krv prebiva u menii Ja u wemu.

S Telom i Krvqu Svojom ulaziu nas ceo Hristos i postaje jedno

sa nama, i mi prebivamo u Wemu.Jer se najsitinije ~estice, mole-kuli Tela i Krvi Wegove sjedi-wuju sa na{om krvqu i dolaze dona{eg srca, daju}i nam ve~ni ì-vot.

Dav{i one ve~eri Telo i KrvSvoju apostolima, Gospod Isusim zapovedi: Ovo ~inite za Mojspomen.

Wima i iskqu~ivo wima, Svo-jim izabranicima, On je daovlast da sluè Boànstvenu Ev-haristiju onako kao {to je Onsam upravo to bio u~inio. A Apo-stoli su ovu vlast, kao i vlastpropovedi Jevan|eqa i vr{ewasvih Svetih Tajni predali svojimnaslednicima, episkopima i sve-{tenicima.

Svi mnogobrojni protestant-ski pravci i sekte, kojima pripa-daju baptisti, evangelisti iadventisti (subotari), ne verujuu istinsko pretvarawe hleba ivina u Telo i Krv Hristovu, isvoje takozvano “prelamawe hle-ba” oni smatraju samo obredomse}awa koji se obavqa da bi se is-punile re~i Ovo ~inite za mojspomen.

Me|utim, kod wih Sveta tajnaEvharistije nije ni mogu}a, jerkod wih nema jedinih zakonitihsluìteqa Svete Tajne Evhari-stije - episkopa i sve{tenika,

kojima je data blagodat SvetogDuha u Svetoj Tajni Sve{tenstva,koju ovi sekta{i tako|e odbacu-ju.

Eto, kao {to kazah, usudio samse sa strahom i trepetom da po-dignem kraji~ak zavese nad veli-kom Svetom Tajnom Evharistije.

Za mene }e biti velika radostako su moje re~i uspele da vamuliju duboko strahopo{tovaweprema ovoj velikoj Svetoj Tajni iveru u wenu istinitost.

Zavr{i}u svoju besedu re~imaapostola Pavla: Tako koji nedo-stojno jede ovaj hqeb i pije ~a{uGospodwu, bi}e kriv Tijelu i Kr-vi Gospodwoj. Ali ~ovjek neka is-pituje sebe, i tako od hqeba nekajede i od ~a{e neka pije; jer kojinedostojno jede i pije, sud sebi je-de i pije, ne razlikuju}i TijelaGospodwega (1 Kor. 11,27-29).

Naro~ito zapamtite ove po-sledwe re~i Apostola: jer kojinedostojno jede i pije, sud sebi je-de i pije.

Sa strahom slu{ajte i re~isve{tenika koje on izgovara po-sle osve{tawa hleba i vina pri-zivawem Duha Svetoga: “SvetiwaSvetima!”

Zato {to ove re~i zna~e da jevelika svetiwa Tela i Krvi Hri-stove namewena samo svetima,onima koji su dubokim pokajawemu, su{tinski bitnoj, Svetoj TajniIspovesti dobili razre{ewe iopro{taj grehova. I uvek sa po-slu{no{}u prihvatite zabranuva{eg duhovnika da se pri~esti-te Svetim Tajnama dok se dubqene pokajete, ukoliko on smatra daje to potrebno zbog teìne va{ihgreha, jer je Gospod na{ IsusHristos dao Svojim Apostolima,a preko wih - episkopima i sve-{tenicima, vlast ne samo da raz-re{uju qudske grehe, ve} i da ihsvezuju. Amin.

Arhiepiskop Luka

Vojno-Jasenecki

54

��

DA LI SE DU[A BRZO ISCEQUJE?

Dakle, o~igledno je da ~itavo delo spa-sewa proti~e kroz uvi|awe svog pada,kroz smirewe i priznawe sebe nedo-

stojnim bilo kakvih visokih duhovnih darova,kroz strpqivo no{ewe truda pokajawa i uz o~e-kivawe znakova isceqewa bez ùrewa. Posledwimomenat je veoma bitan - bez ùrewa! Ovde se da-nas mnogi spoti~u: svi veoma ùrimo, èlimo davidimo plodove svog duhovnog truda veoma brzo.Za malo pokajawe odmah o~ekujemo veliku milosti, kad jednom malo otpla~emo zbog sebe smatramoda smo ve} ~isti i ubeqeni, ~ekamo pojavqivaweAn|ela i znake naro~ite Boìje naklonosti pre-ma nama, kao da smo ve} dostojni mnogih darovaDuha Svetoga. Odavde proisti~u ~este obmane.Me|utim, iskustvo pravoslavnih podvi`nika nasuop{te ne u~i ovome. Iz Ota~nika se dobro vidikako je sloèn, kako je dugotrajan i mukotrpanput o~i{}ewa grehom zaraène du{e, i to ~ak unajpogodnijim uslovima za isceqewe - u manasti-rima i pustiwama. Zar nisu divqe planine, pusteklisure i neprohodne {ume u kojima su se podvi-zavali mnogi Oci, odsustvo bilo kakve veze sasvetom, a ~esto i sa qudima uop{te, najstroìjipost, neprestana molitva uz duboku veru i potpu-no prepu{tawe Bogu, stalni pla~ zbog sebe i dru-gi najvi{i podvizi svetih podvi`nika - zar nisuto najja~a sredstva za iskorewewe svih dubokihkorena greha? îni se da bi ~ovek, koji je prihva-tio takav na~in ìvota, morao u najkra}em roku upotpunosti da se o~isti od svih svojih strasti, ida ~ak zaboravi i na samo postojawe greha. Ali, ustvarnosti nije tako. Mnoge godine i decenije,Sveti su provodili u stra{noj borbi protiv zmi-ja strasti koje se gnezde u srcu ~ovekovom, pre ne-go {to bi uspevali da ih umrtve i da ih se oslo-bode, i da steknu du{evni mir.

“Do same smrti ~ovekove strasti imaju spo-

sobnost da se bune u wemu i on ne zna kada }e koja

strast da se pobuni. Zbog toga on sve dok di{e ne

sme da prestane budno da motri na srce, mora ne-

prestano da vapije Bogu, mole}i Ga za pomilova-

we,” govorio je ava Isaija (11, str. 128, st. 58).

Marija Egipatska je oti{la u Jordansku pu-

stiwu radi pokajawa, i ~etrdeset i sedam godina

je proìvela u ovoj pustiwi ne sre}u}i se ni sa

kim od qudi, bez hrane i ode}e, hrane}i se kore-

wem. Od tih ~etrdeset i sedam godina sedamnaest

godina se borila protiv svojih pomisli kao pro-

tiv qutih zveri. Kada je jela oskudnu hranu, od-

mah su joj dolazile pomisli o mesu i ribi, ùdela

je za vinom ili bi je obuzimala èqa da peva raz-

vratne pesme, ~inilo joj se da ih ~uje, one su uz-

burkavale weno srce i sluh. Ona je plakala i sa

bolom vapila ka Nebu, molila Boga za pomo}.

Ogaw strasti se raspaqivao u wenom srcu i pa-

lio je celu izazivaju}i vrelu pohotu. Ona se baca-

la na zemqu i tako je leàla dawu i no}u dok se

ne bi pokajala i dok milost Boìja ne bi odagna-

la zli nemir. Tama za tamom, nesre}a za nesre}om

su je snalazile ~itavih sedamnaest godina. I tek

posle tog vremena joj se javila Presveta Bogoro-

dica kao Pomo}nica i po~ela da rukovodi wome,

odagnav{i svaku grehovnu uznemirenost od Mari-

jine du{e (iz @itija prepodobne Marije Egipat-

ske, 1. april po starom kalendaru).

Prepodobni Jovan Mnogostradalni se podviza-

vao u KijevoPe~erskoj lavri i mnogo je stradao od

bludne pohote. Ni{ta nije moglo da ga izbavi, ni

è|, ni glad, ni te{ke verige. Tada se zatvorio u

pe}inu gde je po~eo da se bori protiv strasti u naj-

è{}oj borbi. Dolazilo je do toga da se Sveti za-

kopa u zemqu do ramena, ali ga àr pohote nije na-

pu{tao. sa vremena na vreme je |avo u obliku

ogromnog zmaja napadao podvi`nika, stra{no ga

mu~io i mrcvario. Gospod je na kraju izbavio svog

slugu - posle trideset godina zatvorni{tva u pe}i-

ni, posle toliko mnogih patwi. I tek tada je

strast odstupila od wega i Boànstvena svetlost

ga je obasjala (iz @itija prepodobnog Jovana Mno-

gostradalnog, 18. jul po starom kalendaru).

Ava Amon je rekao: “êtrnaest godina sam

proveo u skitu mole}i Boga danono}no da mi da-

ruje pobedu nad gnevom.” (11, str. 50, st. 6).

Neki brat koji je ìveo u pustiwi i bio mnogo

uznemiravan bludnim èqama krenuo je po pouku i

molitvenu pomo} kod jednog starca. Po{to je tamo

na{ao velikog podvi`nika, iskusnog u rasu|ivawu,

avu Pamvu, ispri~ao mu je za svoju borbu. On ga je

te{io i podu~avao. Tako|e mu je rekao o sebi: “Vi-

di{ kako sam ja star, sedamdeset godina ìvim u

ovoj keliji i u brizi za svoju du{u. U takvoj staro-

sti i do dandanas trpim isku{ewa i napasti. Veruj

mi, ~edo, da me demon bluda dvanaest godina nije

ostavqao ni dawu ni no}u, neprestano me napadaju-

}i razvratnim pomislima i ma{tawem.”

I starac je ispri~ao kako je bila te{ka i

uporna borba koju je vodio protiv zlog duha blu-

55

��

Sv. Pantelejmon,

Ruski manastir Sv. Pantelejmona,

Sveta gora

da, kako je mnogo puta trpeo veliku bol i padao u

o~aj, kako ga je posle dugo vremena Gospod oslobo-

dio, nau~iv{i ga da saznaje svoju nemo} i da se

uzda u pomo} Boìju, a ne u svoju snagu (11).

“Nema ni~eg goreg od grehovne navike. Onome

ko je zaraèn grehovnom navikom potrebno je mno-

go vremena i truda da bi se od we oslobodio,” re-

kao je jedan egipatski starac (11, str. 346, st. 20).

Dakle, vidimo da se strasti ne iskorewuju br-

zo. Me|utim, treba primetiti jo{ i to da nam naj-

~e{}e nije ni korisno da se brzo izbavimo od

wih. Naravno, Gospod moè u jednom trenutku da

nas o~isti od svih na{ih bolesti, ali je Gospodu

ugodnije na{e smirewe, na{e pokajni~ko moli-

tveno stawe, dok bi brzo osloba|awe od bolesti u

nama izazvalo gordo, samozadovoqno i inertno

du{evno raspoloèwe. Sveti Oci su ovo jasno vi-

deli. Tako je ama Saru trideset godina napadao

demon bluda i ona se nikada nije pomolila da ta

borba odstupi od we, ve} je samo molila Boga da

joj da hrabrosti i strpqewa u toj borbi. Prep. Jo-

van Kolov je umolio Boga da se oslobodi od svo-

jih strasnih èqa. Osetio je nepomu}eni mir. Ta-

da je do{ao kod jednog oca i rekao mu: “Vidim da

sam spokojan i da ne vodim nikakvu borbu.” Sta-

rac mu je odgovorio: “Idi i umoli Boga da ti se

vrate pomisli koje si ranije imao: du{a napredu-

je od borbe.” Jovan je umolio Boga da mu vrati po-

misli i kada su pomisli do{le, on se vi{e nije

molio za oslobo|ewe od pomisli, ve} je govorio:

Gospode! Daruj mi strpqewa u borbi.

Evo u~ewa pravoslavnog! Ne traìti mir i

brzo oslobo|ewe od svega bolnog i te{kog. ôvek

~ak i ne treba da èli da se brzo o~isti od svih

svojih strasti, ve} samo da stekne skru{eno i

smireno srce, koje Bog “ne}e prezreti” (Ps. 51,

17) i koje je jedino ugodno Bogu, pred îjom sveto-

{}u je sve na{e “~isto” kao prqav{tina i kal.

âk je i samo Nebo pred Wim ne~isto.

U kakvoj suprotnosti sa ovim duhom stoje sa-

vremena u~ewa i rasprostrawena “tragawa” za du-

hovnim utehama, sladuwavim, bezbri`nim i bez-

bolnim stawima, tobo`wim “rajskim” blaèn-

stvima, a bez prolaèwa putem o~i{}ewa od svo-

jih grehovnih ~ireva. Ovakva religijska u~ewa se

trude da ~oveku zatvore o~i za wegove duhovne bo-

lesti, da stvore kod wega iluziju zdravqa, poziva-

ju ga da se raduje i nasla|uje la`nim zdravqem i

svojim umi{qenim savr{enstvom, da prebiva u

prelestnom spokojstvu u pogledu svoje budu}e sud-

bine, opija se iluzijom sre}e i harmonije, a u

stvari nosi u sebi seme najve}eg bola, za~etak

uàsne muke koja }e se otkriti tada kada po svr-

{teku ovoga ìvota ~oveku bude sa o~iju skinuta

zavesa laì kojom se od wega prikrivalo istin-

sko stawe wegove du{e.

A kako je trezvena, kako je ute{na na{a pra-

voslavna vera! Trpeti i trpeti ovde na zemqi od

demona, od qudi, od svojih telesnih i du{evnih

nemo}i, plakati, vapiti do kraja ovog ìvota, a

sve slatko i radosno neka bude tamo, u ve~nosti!

Jer u prolaznom, promenqivom ìvotu nije sigur-

no imati bilo {ta dragoceno.

Obmanuti qudi ne gledaju tako na duhovne bo-

lesti, oni koji nisu prihvatili primer pokajawa

od na{e svete Crkve, od Svetih Otaca, oni koji

ne veruju u pravoslavno u~ewe smelo “re{avaju”

sve te{ko}e, kod wih je sve “prosto kÄo pasuq”.

Imao sam prilike da ~ujem jedan razgovor pente-

kostalca sekta{a sa pravoslavnim Hri{}anima.

On je prekorevao Pravoslavqe za navodnu hladno-

}u i nequbav prema Bogu, za farisejstvo.

Priznawe pravoslavnih Hri{}ana da su du-

hovno nemo}ni i puni strasti, on je objasnio wi-

hovim duhovnim neradom, wihovim neèqewem da

se u potpunosti predaju “blagodati”. Kaè on,

uzrok toga je u wima samima. Ako bi samo hteli

oni bi za minut mogli da se oslobode od svih svo-

jih strasti, za to je potrebna samo odlu~nost i je-

dan snaàn pokajni~ki pokret du{e - i sva gre-

hovnost bi odmah isparila, kao na vatri. “Blago-

dat” bi odmah oslobodila pokajnika, ~ak i od

svih naklonosti prema grehu. Takvo pokajawe bi

odmah isteralo svaki greh iz du{e i odmah bi na-

stupilo progledavawe i prosvetqewe. Tako da je

sve samo stvar izbora, odlu~nosti i tome sli~no.

Sam on li~no je odmah prilikom prvog vatrenog

“pokajni~kog” akta osetio ovo oslobo|ewe i do-

bio “blagodat Duha” od tada je on potpuno prome-

nio svoj ìvot, stalno u sebi ose}a neobi~nu qu-

bav prema svima, odlu~nost da se uvek `rtvuje ra-

di Boga, ozaren je “svetlo{}u” i neobi~no je sre-

}an. I zaista, on je sav sijao, sav je goreo od nekog

unutra{weg àrkog odu{evqewa. Pri~ao je od

divnim ~udima koja se stalno doga|aju wemu i

~lanovima wegove porodice (oni su se tako|e svi

“~udesno” preobrazili posle wegovog “kr{tewa”

u pentekostalce).

Sve primedbe pravoslavnih, wihova upozore-

wa na to da su takva ~uda sumwive prirode, svi

wihovi poku{aji da mu izloè pravoslavno u~e-

we o nepoverewu u sebe i o dubokoj grehovnoj za-

raènosti ~ovekove du{e - prele{}enom pente-

kostalcu su izgledali samo kao novi dokaz da je

on u pravu, i jo{ su ga jednom “ubedili” u to da su

pravoslavni zbog svoje lewosti, maloverja i kuka-

vi~luka, vezanosti za “beìvotne kanone” i “fa-

risejstva” izgubili svaki kontakt sa Bogom, i

pri tome je i ostao.

Treba napomenuti da spoqa{wi izgled: bo-

drost, ìvahnost i vatrenost koja spoqa izgleda

sveta; revnost, samoodricawe i spremnost da se

ide na bilo kakav podvig i druge uo~qive spoqa-

{we crte, ovakvim prele{}enim qudima daju spo-

qa{wi izgled “pobo`nosti” koji pleni i koji se

mnogima vi{e svi|a od izgleda smirenoga Hri-

{}anina koji uzdi{e zbog sebe, koji ne o~ekuje

ni{ta dobro za sebe i koji je zbog toga svagda uz-

dràn, a ponekad, ~ak, i, spoqa gledano, poti{te-

nog izgleda.

Arhimandrit

LAZAR Aba{idze

56

��

O MOLITVI ZA UMRLEI ZNAÂJU PRIJESMRTNOG PRIÊ[]A

��

Kako su umrlima potrebnemolitve na{e zemaqske,vojuju}e Crkve, pokazuje

pored mnogih drugih svjedo~an-stava, i slu~aj kazivan od oca na-mjesnika Trojice-Sergijeve La-vre, arhimandrita Antonija, kojije svojom posjetom i bratskom qu-bavqu udostojio na{u pustiwskuobiteq.

“Kada sam stupio u Lavru Pre-svete Trojice i prepodobnogSergija Radowe{kog”, pri~ao jeo. namjesnik, “tamo je bilo i bra-tije malo, a |akona sa dobrim gla-som gotovo da i nije bilo. Ubrzopo{to su me odredili za namje-snika, k nama je u Lavru do{ao ibratiji bio pribrojan jedan obu-doveli parohijski |akon. Glas jeimao dosta dobar i po~eo je dastalno sluì sa mnom. Ne{toprije jednog praznika po~ne on dame moli da ga pustim ku}i na nekovrijeme. Ja mu kaèm: “No, ako jedo pu{tawa - pusti}u te. Ali, akose za praznik ne vrati{? S kim}u tada sluìti?” - “Vrati}u se”,odvra}a on, “{to se toga ti~e, bu-dite sigurni”.

Ujutru, uo~i praznika, ja upi-tam je li do{ao |akon. Bratijaodgovori da nije. Po~ne ve} i po-ve~erje, a |akona nikako nema. Jase silno uznemirim i na wegaogor~im. Pred samo sveno}nobdenije pojavi se |akon i objavida se pripremao za bogosluèwe.Prigu{ih svoj gwev na wega i re-koh: “Ako si spreman, ti sluì!”Sjutra poslije svete Liturgije,po|osmo u trpezariju na obed. Is-pred trpezarije neko do bratijestane da se {ali na |akonov ra-~un: “Eto, {ta zna~i i}i u zavi-~aj - glas si u zavi~aju ostavio!”\akon na to ne{to ogovori i oni

se stanu prepirati dok se ja nije-sam umije{ao i dok ih nijesamumirio.

Vrativ{i se u svoju keliju, |a-kon uzme kr~ag i po|e po vodu.Napuniv{i kr~ag, po|e natrag ukeliju, stane da otkqu~ava vratai tek {to uspije da kqu~ ugura ukqu~aonicu - padne mrtav.

Kada su mi to saop{tili, toga~asa mi se u~ini da sam ja bio vi-novnik wegove smrti, zato {tosam ga umornog od puta, nagnao dasluì sa mnom bdenije i jo{ sepriprema za Liturgiju i ~ita ka-none, akatist i pove~erje. Bilomi je te{ko.

Sa takvim mislima po~eo samda se molim za umrlog |akona inaloìo sam da se pomiwe u svimcrkvama na svim proskomidijamai svim crkvenim slu`bama. Sje-}am se da sam se vatreno molio zadu{u pokojnog |akona.

U predve~erje ~etrdesetoga da-na po |akonovoj kon~ini (smrti),bijah prilegao u svojoj keliji za-kratko, kad - ~ujem, neko ulazi kmeni. Moja se kelija osvijetli ipreda me stade po~iv{i!

- Do{ao sam da vam zablagoda-rim, re~e.

- Za {ta?- Za va{e molitve za mene.- Nijesam se samo ja molio, i

ostala bratija su se tako|e moli-la. Naloìo sam da vas svugdje za-pi{u i da vas pomiwu.

- Ja nigdje nisam zapisan i ni-gdje me nijesu pomiwali.

(Kasnije sam se raspitao je lido{lo do toga propusta i pokaza-lo se da jeste: |akona su zaboravi-li da zapi{u.)

Upitao sam umrloga:- Otkuda vi znate da sam se ja za

vas molio?On mi je na to odgovorio:- Sve da se ~ovjek sakrije i tri

hvata ispod zemqe, mi kojima Go-spod u~ini tu milost, vidimo ko-ji ~ovjek se moli, kome se moli, zakoga i {ta i{te. Gospodu je sveznano.

- Kako ste pro{li mitarstva?,upitah.

- Kao muwa, odgovori on.- Kako to?- Zbog ~asti Tijela i Krvi Go-

spodwe, budu}i da sam se na dansvoje smrti tek bio pri~estio.

- A to {to ste se sa bratijombili spore~kali u trpezariji?

- Gospod me na to nije podsje-tio.

U to vrijeme u Hotkovom mana-stiru umrla je bila jedna monahi-wa. Upitao sam |akona za wenusudbinu, poslije smrti.

- Ona je iznad mene!, odgovorioje po~iv{i.

Time se vi|ewe zavr{ilo.Arhimandrit

Kiprijan

@ivot poslije

smrti

57

��

O VE^NOSTI ZAGROBNIH MUKA

Jo{ u detiwstvu od mnogihqudi oba pola i raznog uzra-sta morao sam da slu{am ja-

dikovawe, ~ak i roptawe, zbog to-ga {to }e privremeni qudskigresi na zemqi da se ka`wavajuve~nim mukama. Svima poznatifilizof V.S. Solovjev usudio seda iskaè svoje mi{qewe u vezipomenutog pitawa, kada je izja-vio: “Ve~ne muke - ah taj gnusnihri{}anski dogmat...”. I narav-no, kada su od wega zatraìli daobjasni to svoje javno bogohul-stvo, on je izjavio, da je kobajagirekao “ne gnusan” a “àlostan”(na ruskom se rimuje gnusn?? igrustn?? - prim. prev). Tada samjo{ kao de~ak ovo wegovo obja-{wewe prihvatio ~istog srca,ali kasnije ubedio sam se u neis-krenost ovog autora, a samim timi u ovo wegovo poricawe, i po~eosam da sumwam u gore navedene de-mante i u toj sumwi jo{ uvek senalazim.

îtawem ili slu{awem pri~eo bogata{u i Lazaru ve}ina hri-{}ana usvaja àlosno raspolo-èwe. Radi obja{wewa ove pri~epo~e}u da polako izlaèm mojemisli. Bogata{ u ovoj pri~i nijebio neka beznade`na protuva ne-go je samo lakomisleno pro}er-dao svoj ìvot. Zatim, i poslewegove smrti ostalo je mnogo ~e-ga dobrog u wegovoj du{i: on nijeokoreli bogohulnik nego samogre{nik, - gre{nik koji je prizi-vao pravi~nost Boìje kazne; ine samo to, nego je on sa~uvao sa-stradawe i saàqewe prema svo-joj bra}i koja su ostala na zemqi,i on moli Avraama da im sa onoga

sveta po{aqe propovednike po-kajawa. A ne{to {to je najtra-gi~nije u u ovoj pri~i to su re~iAvraama: “A preko svega toga po-stavqena je velika provalija iz-me|u nas i vas, da ne mogu da pre|uoni koji èle odavde k vama, nitida pre|u k nama oni odande”( Lk16,26). Upitajmo se, o ~emu ovde

ove re~i govore? O tome li, {taje bilo, sada jeste, ili }e da u bu-du}nosti bude, ili samo o tome{ta je bilo do Hrista? Sigurnoje da je re~ samo oposledwem; jernas Sveto Pismo uverava u jedno,da je tu provaliju Neko pre{ao:Neko - kome su “dodu{e telo ubi-li, ali je duhom oìvqqen; Wimje si{ao i propovedao duhovimakoji su bili u tamnici, koji su ne-kada bili neposlu{ni, kada jeBoìja strpqivost ~ekala u No-

jevo vreme”). Pa naravno da je ubroju poverovav{ih u propoved ispasenih bio i taj bogata{ kojinije izgubio dobra ose}awa. Ondakome je Hristos li~no Svojimustima rekao da po}u u ogawve~ni, “gde }e biti pla~ i {krgutzuba”? Evo i odgovora: re~eno jeogor~enim i nepokajanim gre-{nicima za koje je Spasiteq nadrugom mestu rekao: “da nisam do-{ao i da im nisam rekao, ne biimali greha; ovako nemaju izgovo-ra za svoj greh”, i daqe: “sada supak gledali i mrzeli mene i mogOca”).

Da bi pokazali pravilnostovog mog razmi{qawa pogledaj-mo {ta se podrazumeva u ovim re-~ima “pla~ i {krgut zuba” i“ogaw ve~ni”. Pla~ je izraz stra-dawa i àlosti, ali biva i pla~bespomo}ne zlobe kojem se preda-vala ona zla gospo|a u “Plodovi-ma prosve}ewa” Lava Tolstoja.Nema sumwe da ba{ takvo zna~e-we ima {krgut zuba na svim me-stima Svetoga pisma, kako No-vog, tako i Starog Zaveta. Kada jeprvomu~enik Stefan u svom du-hovnom ushi}ewu propovedaoHrista, sa tim i obli~avao Wego-ve ubice, to su “svi koji su sedeliu Sinedrionu videli wegovo li-ce kao lice an|ela”,) a oni kadaovo ~u{e “razjari{e se vrlo u sr-cima svojima, i {krgutahu zubi-ma na wega”). U pri~i pozvanimana svadbu carevog sina, ne govorise o kazni nego samo o izgnawu ne-pozvanog gosta i krajwu tamu, na-{ta je jo{ dodato: “onde }e bitipla~ i {krgut zuba”). Isti izrazupotrebio je Gospod, kada je re-

58

��

Stra{ni sud

(novija ruska freska)

kao, da }e ne~isti judeji videtina onome svetu obra}ene narodekoji }e da sede sa Avraamom, Isa-akom i Jakovom, a sebe }e izbaci-ti van: “gde }e biti pla~ i {kr-gut zuba”. U Starom Zavetu Pra-vednik je govorio Bogu, da neva-qali kojima se on obra}ao kaobra}i, da su mu se rugali, gde ka-è: “sa licemernim osmehom{krgutahu na mene svojim zubi-ma”). A imamo i ne tako retkeprimere iz na{eg svakodnevnogìvota, recimo kada zlo~inac,atakuju}i na svoju `rtvu, budu}ivezan, i tako ose}aju}i svoju ne-mo} {krgu}e svojim zubima i pe-ni. Dakle, ovako {krgutawe zubakao izraz bezpomo}nne zlobe ja-vqa se svojstvom nepokajanih gre-{nika, kada se oslobode tela ivide Hrista u slavi Wegovoj, isav Nebeski svet kako slavi We-govu pobedu, a za wih u isto vremetoliko omrznutog.

Ali pitamo se, za{to }e mukete bespomo}ne zlobe biti ve~ne?Evo odmah i odgovaramo: zavr{i-le bi se one same po sebi sa oslo-ba|awem bogobora~kih du{a odte mr`we. Me|utim, da li je mo-gu}e takvo pomirewe du{e sa ne-~im {to je woj oduvek bilo mr-sko; i kada je ve} jednom zauvekostala sa svojom mr`wom, ~ak iposle toga, kada je ~ula sve Hri-stove prizive, i videla Wegovposledwi sud i slavu An|ela iSvetih. Ovde na zemqi, na{a ose-}awa se mewaju na dobru ili lo-{u stranu dobijaju}i nove utiskei spoznaje, a kada se svaki opitli~nog i svetskog ìvota iscrpido kraja, i ozloje|enost du{e nerazmek{a, da li je tada uop{te

potrebna unutra{wa promena?Naravno da nije!

A {ta se govori za ve~ni ogaw?[ta je ili kakav je taj ve~ni pla-men? Odgovori}emo iz kwigeproroka Isaije sa istim tim we-govim pitawem: “ko }e iz nasostati kod ogwa koji pro`dire,ko }e iz nas opstati pri ve~nomplamenu - Taj, Ko hodi u pravdi igovori {to je pravo; Ko mrzi ko-rist”) i t.d. Savr{eno je jasno, dase pod ve~nim plamenom razumeBoìje prisustvo ili ~ak sam Go-spod Bog. Za jedne On }e biti iz-vor naslade, a za druge, samo so-zercavawe Wegovog Bi}a - izvormuka. Ne{to sli~no moè se pro-~itati i kod Apostola Pavla)

Zbog ~ega osnovno bogoslovqenaziva ad udaqenim mestom odBoga? Evo odgovora: ovo treba dase razume kao moralno udaqava-we, a ne fizi~ko, jer Apokalip-sis nama svedo~i, da ko se otkrijeda je neprijateq Boìji, taj }e“biti mu~en u ogwu i u sumporupred svetim An|elima i pred Jag-wetom, i dim mu~ewa wegovog uz-diza}e se u vekove vekova”).

U samom zakqu~ku da kaèmoda ve~ne muke nisu kazna Boìjaili nekakva Wegova osveta, nego,dobrovoqno wihovo raspoloè-we i dobrovoqno wihovo stawe.

Mitropolitkijevski i gali~ki

Antonije,“Novoe Vremja”,

15-go fevralja, 1924. 824

Sa ruskog protojerej

Qubo Milo{evi}

SAVEST

Savest je - ose}aj qudskog duha, fin i sve-tao, koji razlikuje dobro od zla. Tajose}aj jasnije razlikuje dobro i zlo ne-

go um.Dobrovoqna sagre{ewa pomra~uju, otupquju,

zaglu{uju i uspavquju savest. Svaki greh, koji ni-je o~i{}en pokajawem, {tetno uti~e na savest. Astalni i dobrovoqni grehovni ìvot kao da jeumrtvquje (1. 367).

Kao {to se se~ivo noà o{tri kamenom, takose i savest o{tri Hristom: ona se prosve}uje izu-~avawem, a izo{trava ispuwavawem jevan|elskihzapovesti.

Prosve}ena i izo{trena Jevan|eqem, savestdetaqno i jasno pokazuje ~oveku wegova sagre{e-wa ~ak i najmawa (1. 368).

Budi savestan u odnosu na Boga: ispuwavaj svezapovesti Boìje, kako one ~ije ispuwavawe svivide, tako i one ~ije ispuwewe niko ne vidi i ko-je je vidqivo samo Bogu i tvojoj savesti.

Budi savestan u odnosu na bli`weg: ne zadovo-qavaj se samo spoqa{wom pristojno{}u svoga po-na{awa prema bli`wima! Zahtevaj od sebe da isama tvoja savest bude zadovoqna tim pona{awem.A ona }e biti zadovoqna onda kada ne samo tvojadela, nego i tvoje srce budu postavqeni u onaj od-nos prema bli`wem koji je zapove|en Jevan|e-qem.

Budi savestan i kada su stvari u pitawu, klo-ne}i se preterivawa, rasko{i i nebrige, se}aju}ise da su sve stvari koje koristi{ tvorevina Bo-ìja, Boìji darovi ~oveku.

Budi savestan prema samome sebi: ne zabora-vqaj da si ti - obraz i podobije Boga, i da si oba-vezan da taj obraz u ~istoti i svetosti predsta-vi{ Samome Bogu. 1. 369 v. STRAH BO@IJI)

Sveti Igwatije

Brjan~aninov

59

��

U porti manastira Svetog Sa-ve u Gorwoj Lijesci, kod Vi{e-grada, u petak, 23. septembra, sa-hrawen je jeromonah Stefan Mi-lo{evi}, sabrat ovog manastira.

Zaupokojenu arhijerejsku li-turgiju i opijelo sluìo je Wego-vo visokopreosve{tenstvo mi-tropolit dabrobosanski gospo-din Nikolaj, uz sasluèwe 36 sve-

{tenika i sve{tenomonaha Srp-ske pravoslavne crkve.

O ìvotu i djelu jeromonahaStefana, koji je preminuo u 34godini, nakon kratke bolesti, go-vorio je arhimandrit Jovan Gar-dovi}, iguman manastira SvetogNikolaja u Dobrunskoj Rijeci,kod Vi{egrada.

Visokopreosve}eni vladiko,~asni i prepodobni oci,draga bra}o i sestre,Okupili smo se danas na ovom

tu`nom saboru gdje nas je pokoj-ni otac Stefan sakupio da naspodsjeti {ta je smisao na{egìvota. Nas sve{tenike i mona-he na svoje zavjete; vas, vjerni na-rod, na to kojim putem idete.

Svi smo danas poraèni predprizorom wegovog odra jer nasboli rastanak sa dragom osobom.

U ìvotu oca Stefana po-stoje tri perioda: djetiwstvo,mladost i mona{ki poziv.

U djetiwstvu u svom domu ì-vi sa svojim roditeqima. Jako jerano ostao bez oca, tako da jeuvijek osje}ao nedostatak togoslonca. Uz svoju majku je polakostasavao, zavr{io osnovnu isredwu {kolu, po~eo da sazrijevai da vodi samostalan ìvot.

Drugi period je bila mladostve} odraslog mladi}a koji, zarazliku od svih svojih vr{waka,odoqeva izazovima velikog gra-da, i ìvi tihim ìvotom tra-è}i odgovore na mnoga ìvotnapitawa. Nezadovoqan onim {tomu je nudio veliki grad, traga zaistinom i nalazi odgovor: to jebila vjera u Boga. Sve je bio bli-è Crkvi ìve}i duhovnim ì-votom gdje je postepeno dobijaoodgovore na skoro sva ìvotnapitawa. Stoje}i na ìvotnojraskrsnici u dubini du{e ra|ala

se odluka. Ta odluka donije}e mumnogo radosti, kao i svima oni-ma koji su ga poznavali.

Tre}i period wegovog ìvota,kada dolazi u Dabrobosanskueparhiju i Mitropolit Nikolajga mona{i dav{i mu ime Stefan.Uvidjev{i da ovaj mladi monahprivla~i dosta qudi oko sebe, aradi dobra i wegovog, i vjernika,rukopolaè ga u jero|akona, aubrzo poslije toga i u ~in jero-monaha (14. januara 2010. god.). Uovoj novoj slu`bi Bogu i rodujo{ vi{e je do{la do izraàjawegova qubav prema povjerenojpastvi. Manastir Gorwa Lije-ska je postajala sve posje}enija.

Ali Bog je imao Svoj plan saocem Stefanom. Ovdje smo sadsuo~eni sa realno{}u da on nijeme|u nama. Na pitawe Za{to jedo{lo do ovog rastanka? ìvoti vrijeme }e odgovoriti.

Wegov prerani odlazak u Car-stvo Boìje za nas je pouka da imi ne treba da tr~imo za bogat-stvom i uìvawima ovozemaq-skog ìvota. Svi }emo mi danasoti}i svojim putevima za svojimobavezama, samo }e on ostati ov-dje, s ju`ne strane manastiraSvetog Save za koji vjen~an, damu i u grobu bude vjeran.

Bog da prosti du{u na{eg ocaStefana.

60

��

U MANASTIRU GORWA LIJESKA SAHRAWEN JEROMONAH STEFAN MILO[EVI]

-�� 1�� $�� (�� $�� 1�� I� ��BIAA� �� 0�� %�� =�� '� �� /��

$�� 0��

�� 3�� , ��% �� =�� ( �� GHHL� �� %� �� $�� )�� %� (� �� 6��

� ��(�� 6�� GJ� 1�� GHHI� �� 6�� '�� $�� BC� �� GHBH� �� (�� /��(�� 3�� =�� =��

Manastir Svetog Save uGorwoj Lijesci za kratko jevrijeme od osnivawa okupiopravoslavne vjernike iz ovogkraja koji je doìvio velikumigraciju qudi, a manastirskaradionica za izradu ode`di iraznih crkvenih predmeta po-stala je poznata i van Eparhijedabrobosanske.

BESJEDA

Po{tovana porodico, bra}osasluìteqi, bra}o i sestre,

Imam te{ku i odgovornu oba-vezu da vam se u obratim i kao pa-roh oprostim od na{eg Aleksan-dra - Ace Golubovi}a.

Nevjerica i tuga priti{}u nasu protekla dva dana t.j. od trenut-ka kada smo saznali za te{ku sao-bra}ajnu nezgodu u kojoj je jedanod stradalih na{ Aco. Nevjericau tu vijest nije nas napustila ni utrenutku kada je ista potvr|ena,jer se jo{ borimo protiv iste neèle}i da je prihvatimo. No, ne-vjericu odgoni surova stvarnosti istina, jer pred nama leì tije-lo upokojenog. Nad istim izvr-{ismo sveti obred i isto }emo zaneki trenutak poloìti u grob-nicu, na ~uvawe do susreta sa Go-spodom.

Tuga. Rije~ koju nikako nisamèlio pomenuti, a ni svojim go-vorom izazvati. No, wu nije po-trebno pomenuti, a ona je uvijek

pristna na ovakvim skupovima.Ona je na{e trenutno osje}awe ine dijelimo ga samo mi sabrani ui ispred ovog svetog hrama, ve} isvi oni koji poznaju upokojenogai wegovu porodicu, a nalaze se{irom svijeta. Sa osje}ajem tuge}e biti povezano svako na{e sje-}awe na upokojenog, a pogotovo}e ono biti izraèna kod wego-vih srodnika. Wegovim uku}ani-ma je najteè i ne zna se kome }edanas i sutra biti teè - da liwegovim sinovima, ili supruzi,ili majci?

Sinovi su mali i u ovom tre-nutku nesvjesni trenutka i onoga{to ih je sna{lo. Milo{ je zako-ra~io u djetiwstvo i nedostaje}emu o~eva podr{ka u danima uzra-stawa i mnogo toga {to bi popu-nilo mozaik sje}awa na oca. Mar-ko }e lik i uspomenu na oca gra-diti na osnovu fotografija ipri~a drugih. Supruga Nata{a jero|ena i vaspitana u ~estitoj ipatrijahalnoj porodici. Predwom je te{ka i odgovorna du-`nost jer svojoj djeci treba da bu-de i otac i majka. Ne}e joj bitilako, ali ne sumwamo u to da }eu~initi sve neophodno da odgovo-ri zadatku. Ako je istina da “sverane zarastu, a ona na srcu ne za-rasta nikada”, majka Borka poredjedne nezarasle rane dobija dru-gu. Prije skoro 20 godina zlo~i-na~ke ruke su ispalile minu kojaeksplodira u blizini hrama uIlija{u, a od gelera iste je stra-dao wen mla|i sin Slobodan - Bo-bo. Otvorena je nova ili pro{i-rena stara rana, ali Borka jeosvjedo~ena i provjerena u tr-pqewu po pogibiji mla|eg sina,smrti supruga... Uzdaju}i se uVaskrslog Gospoda i slu{aju}ipro~itanu rije~ svetog apostolaPavla “da ne tugujemo kao oni ko-ji nemaju nade” mora da bude jaka,da bude uzor, da tje{i i pomogne u

uzrastawu svojih unuka, a i oniwoj. Gledaju}i ih ima}e razlogada ìvi i istraje u nadi na boqesutra. Tje{e}i i pomaù}i jednidrugima savladava}e prepreke iisku{ewa ovosvjetska, a u svemutome }e im pomagati vjera u Ono-ga koji je “nada beznade`nih iutjeha àlosnih”. Ako je Boìjipromisao bio da ova porodicaima stradawe Jovqevo, o koje seugledamo i opomiwemo, molimose Gospodu da im podari vjere isnage Jovqeve, kojom }e slaviti iproslavqati Ime wegovo u svedane svoga ìvota.

Aco, napu{ta{ nas prerano.Neki bi rekli “u najboqim godi-nama”. Mladost si proìvio iu{ao u sredwe godine, u kojima~ovjek stekne neophodno isku-stvo za podr{ku porodici. Oni jene}e imati od tebe ìvoga, aliuspomena na tvoj lik }e ih voditii pratiti u dostizawu èqenihciqeva. Napu{ta{ nas i ovaj svi-jet, a pridruùje{ se ocu i bratu,koji stoje pred Bogom i CarstvomWegovim, ~ekaju}i nagradu onihkoji su umrlih u vjeri. Gospod iSpas na{ svjedo~i da je On “Vas-krsewe i ìvot, pa i ako nekoumre vjeruju}i u Wega, ima ìvotvje~ni”, pa i mi danas molimomnogomilostivog i ~ovjekoqubi-vog Boga da oprosti sagre{ewatvoja i du{u tvoju nastani tamogdje du{e pravednih po~ivaju.

Tvojoj porodici utjehe, zdra-vqa i blagoslova Boìjeg, a tebiblaènog pokoja u Carstvu nebe-skom. Bog du{u tvoju da prosti ipomiluje.

(Na opijelu raba Boìjeg+Aleksandra - Ace Golubovi}a)

Soko lac, 06. 12. 2011. godine

sve{tenik Milorad

Vuji}

61

��

NEKROLOG

Aleksandar - Aco Golubovi}

ro|en je 01. novembra 1973. god. u Sarajevu, odroditeqa sve{tenika Cvijana i majke Borke r. Jan-kovi}. Djetiwstvo je proveo u Ni{i}ima i Ilija-{u. Po zanimawu je bio ma{inski tehni~ar. Posli-je rata je ìvio u Vojkovi}ima, Sokocu i Dobriwi.Sa Nata{om Abazovi} je stupio u bra~nu zajednicu2002. god. i u istoj je dobio sinove Milo{a (2003.) iMarka (2008.). U nedjequ, 04. 12. 2011. god. upokojiose od posqedica povreda zadobijenih u te{koj sao-

62

��

SJE]AWE

Branislav Toti}(2010. ‡ 2011.)

Majka Zlata, supruga Petrija,sina Darko,

k}eri Mirjana i Dragana

NEKROLOG

Radisav Stankovi}(1918. ‡ 2011.)

Na Svetog Nikolu, 19. 12. 2011. g, a nakon svetetajne ispovjesti i pri~e{}a i nakon slavskog obre-da, upokojio se ugledni gra|anin Vi{egrada i veli-ki po{tovalac na{e Crkve, Radisav Stankovi}, ro-|en u Mio~u 1918. g. Po wegovoj èqi, pored poro-dice, prijateqa i po{tovaoca, ispratila su ga trivi{egradska sve{tenika. Biranim rije~ima od po-kojnika se oprostio nadle`ni paroh jerej SredojeAndri}.

U ime porodice, supruge Milene, sina Petra,snahe Mire, unuka Aleksandre i Ivane kojima se de-da ponosio i koji nisu mogli do}i iz daleke Austra-lije, od oca se oprostila }erka Zora, profesor umirovini:

Oti{ao je moj dobri tata. Prekju~e je rekao da

èli da ode, traìo je da ga pustimo da ode. Nije

èlio da wegova bolest bude teret porodici, a ~i-

tavog ìvota se trudio da ne smeta nikome, da on

bude taj koji pomaè i brine o drugima. Nikada ni-

je o~ekivao od qudi da wemu daju prednost, da wega

po{tede napora ili da mu se oduùju. Svi koji su ga

poznavali pri~ali su o tatinoj obzirnosti, o sil-

noj pa`wi da ne povrijedi qude ni nespretnom

rje~ju ni postupkom. Ponosim se mojim tatom.

A wegov ìvot nije bio lak. Sa deset godina

odvojio se od porodice i sve nadaqe postizao je

sam, suvi{e sam i za odraslog ~ovjeka, a pogotovo za

jedno dijete. Poslali su ga, kao dobrog u~enika ni-

è osnovne {kole, na obrazovawe u Mostar - u grad

stotinama kilometara daleko od wegovog rodnog

Mio~a, u grad bez ikoga poznatog desetogodi{wa-

ku. A kasnije, dok je naporno radio i dopuwavao zna-

wa, zarade je djelio sa drugima, uvijek - sa famili-

jom, ili sa nevoqnicima, ili onima koji po~iwu ku-

}u, zasnivaju porodicu, kupuju lijekove... îtav ì-

vot tako. Ponosim se mojim tatom. Sa vjerom je

ìvjeo, jer to wegova djela govore.

Moj tata je posledwih mjeseci stalno traìo

da kupim ~izme, pla{io se da mi ne bude hladno kad

bude wegova sahrana. Takav je bio moj tajko. @elio

je da ode kako bi mamu i mene po{tedio napora koji

je iziskivalo starawe o wemu. A nije znao da bismo

se mi rado starale o wemu i do kraja ìvota, samo

da bude tu i da nam se povremeno osmjehne.

Tatice, tebe }e svi pamtiti po velikoj du{i

koju si davao drugima.

Bog du{u da ti prosti i pomiluje.

$ �� &�� +� ,��"�� -��

SJE]AWE

Sa qubavqu se sje}amo na{e

majke, oca i sestre

Quba \eri} (ro|. Planin~i})(22. 12. 2000. ‡ 22. 12. 2011.

Ne|o \eri}(18. 04. 2000. ‡ 18. 04. 2011.)

Gordana Pejovi} (ro|. \eri})(30. 11. 2010. ‡ 30. 11. 2011.)

Sin i brat

Draènko

i k}erka i sestra

Qiqana

SJE]AWE

Drago Toti}(2001. ‡ 2011.)

Otac Milo{, majka Mileva,supruga Milenka,

sinovi Milan i Jovan

Varo{ica Rudo nalazi se u is-to~nom dijelu Republike Srp-ske, uz samu granicu sa Srbijom, udowem toku rijeke Lima. U ranimvremenima ovo podru~je naziva-lo se Dowe polimqe. Sa objestrane Lima nalazi se vi{eutvr|ewa, {to nam ukazuje da suse ovuda kretali trgova~ki ka-ravanski putevi od Dubrovnikaka Bliskom istoku i sjeveruEvrope. U doba Nemawi}a ovajkraj pripadao je Srpskoj dràvisve do wenog raspada smr}u caraDu{ana. Borbom cara Lazara i

bosanskog kraqa Tvrtka Kotro-mani}a, protiv Nikole Altoma-novi}a, Dowe polimqe rijekomLim podjeqeno je na dva dijela.Desna strana sa gradovima Do-brunom, Uìcem i Rudnikom pri-pala je caru Lazaru, a lijevastrana sve do Prijepoqa bosan-skom kraqu Tvrtku. Rijeka Limostala je granica sve do po~etkadvadesetog vijeka. Ova podjelabila je i u duhovno-crkvenomsmislu. Desna strana pripadalaje prvo Dabarskoj episkopiji sasjedi{tem u manastiru Bawa, a

kasnije Dabrobosanskoj mitropo-liji sa sjedi{tem u Sarajevu, alijeva strana Zahumsko-hercego-va~koj eparhiji sa sjedi{tem uMostaru.

Sve do druge polovine devet-naestog vijeka ovi prostori bi-li su pod duhovnim uticajem ma-nastira: Dobruna, Bawe kodPriboja, Sv. Trojice u Pqevqi-ma, âjni~a i crkve u Povla}u.Pretpostavqa se da zbog togokruèwa nije bilo neke zna~aj-nije crkvene gra|evine. Samogradsko naseqe Rudo nastalo je1555. godine. U osniva~koj za-kladnoj poveqi-vakufnini,osniva~ Mustafa pa{a Sokolo-vi}, napomiwe gradwu hri{}an-skog vjerskog objekta. Ima nekihnaziva mjesta, lokaliteta, zbo-ri{ta koja nam ukazuju da su tumogle biti mawe tro{ne crkve.Da je u ovom periodu bio jak cr-kveni ìvot ukazuje nam da su izovog kraja potekli patrijarsiMakarije i Antonije Sokolovi}i srodnik Dioisije episkopbawski na Kosovu.

Bu|ewem duhovne i nacional-ne svijesti srpskog naroda udrugoj polovini devetnaestogvijeka dolazi do zna~ajnije

1

��R��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

STOTINU GODINA HRAMA SV. AP. PETRA I PAVLA U RUDOM

��

gradwe crkava na prostorimapod Otomanskom vla{}u, naro-~Ito posle Berlinskog kongre-sa 1878. god, pored same rijekeLim podiè se hram Sv. prorokaIlije, a odmah iznad wega {ko-la. Gradwu je pomogao i sam au-srougarski car i novi okupatorcar Frawo, a zvono su kupilipreko Eparhije u Mostaru udru-èwe Pravoslavna omladinaHercegovine. Crkva je bilaskromnih dimenzija, od brvana,a sve{tenik je bio protosin|elMihajlo Rankovi}, rodom izVOjvodine. Ovaj hram nije biodugog vijeka. Zbog obilnih ki{au novembru 1896. god. hram je za-plavqen prido{lim talasimaLima, potkopan i unesposobqenza upotrebu. Sama varo{ i paro-hija na{li su se u te{koj situa-ciji. Austro-ugarska vlada do-nijela je odluku da varo{ i cr-kva budu izmje{teni na novu lo-kaciju na desnu stranu rijeke.Zemqi{te je bilo dràvno, adràva je uradila urbani-sti~ki plan, besplatno podije-lila izvjestan broj lokacija zagradwu ustanova i ku}a. Crkve-noj op{tini je dodijelila oko 2hektra zemqi{ta, na uzvi{ewuiznad varo{i, za gradwu crkvei wene potrebe.

Ujediweni parohijani predvo-|eni predsjednikom Crkvenogodbora i novim parohom, jerejemDanilom [iqkom, 1908. god. ot-po~e{e podizawe sada{weg hra-ma Sv. apostola Petra i Pavla.Crkva je sa visokim zvonikom,prostrana i funkcionalna. Iko-nostas su radili lokalni maj-stori, a ikone u Novom Sadu. Cr-kvu je osvetio Mitropolit da-

brobosanski Evgenije Letica, naPetrovdan 1912. godine. Premapisawu “Sarajevskog lista”, bi-la je to nepam}ena sve~anost. Odtada ovaj hram sluì Bogu i srp-skom narodau, djele}i sudbinusvog naroda. Kada je narodu bilote{ko i ona je patila, a kada jebilo dobro i ona se radovala.Ubrzo je doìvjela i prva nevo-

qe Prvog svjetskog rata. Kao i sasvih crkava u Bosni, austrougar-ski vojnici odnijeli su velikozvono, a na Preobraèwe za vre-me va{ara bombardovali crkvu.Voqom Boìjom nisu pogodilicrkvu, ali je bilo rawenih odraspuknutih granata. U poratnomperiodu crkva je bila mjestookupqawa i duhovnog uzdizawanaroda. Skoro svakog ve}eg pra-znika kod crkve se odràvao va-{ar, ili se odràvale sokolskeili neke druge manifestacije.Godine 1935. Crkvena op{tinanabavila je dva zvona u spomenkraqu Aleksandru i satni meha-nizam na zvoniku. Zvona i sat

osvetio je na Pokrov tada{wiMitropolit dabrobosanski, asada Sv. Petar Sarajevski. Sve-~anost osve}ewa bila je veli-~anstvena.

Drugi svetski rat ponovo jedonio mnogo nevoqa i stradawanaroda. Odmah na po~etku ozlo-gla{ena Usta{ka vojska na pre-varu pohapsila je najuglednijeSrbe, me|u wima i sve{tenikapovla}kog Dobru Sokovi}a, od-veli ih u Sarajevo i tu im se gu-bi svaki trag. Brzom organiza-cijom vojnosposobnih Srba,Usta{e su protjerane prekoDrine. Slede}ih dana nekakvimavionima iz pravca Vi{egradabombardovali su RUdo i crkvu.Opet na sre}u crkva je bila ne-taknuta, a i razarawe varo{iminimalno. Rat je pro{ao sasvim negativnostima za narod iCrkvu.

U poratnom vremenu bezbo-`ni~ka komunisti~ka vlast ob-ru{ila se svom silom na ugled-nije srpske porodice i na Crkvu.Ugledne doma}ine sa porodicca-ma odvodili su u druga mjesta,pod izgovorom da su jataci i sa-radnici neprijateqa, a sve{te-nike progonili. Skoro petnaestgodina Crkvena op{tina nije mo-gla da dobije stalnog sve{teni-ka. Blagodare}i ~vrstoj i nepo-kolebqivoj vjeri parohijana cr-kveni ìvot se odvijao u odnosuna druga mjesta zadovoqavaju}e.Prije Drugog svjetskog rata u ru-|anskom kraju zaìveo je Bogo-moqa~Ki pokret koji je dosta do-prineo u o~uvawu crkvenog ì-vota, vjere i pravoslavqa. Zbogtoga je ru|anski kraj dao ve}ibroj sve{tenika, monaha, mona-

2

��R��

hiwa, profesora i slu`benika uCrkvi.

Crkvena op{tina okriva pro-stor oko dvadesetak kilometa-ra sa obje strane Lima. Konfi-

guracija sela je dosta brdovitai bez komunikacija. Da bi se {tovi{e pribliìla vjernicimaCrkvena op{tina je 1975. god. uzpomo} parohijana podigla mawihram i posvetila ga Sv. patri-jarhu srpskom Makariju Sokolo-vi}u. Hram je podignut na prevo-ju starog puta Rudo-Vi{egrad umjestu Pa{tan brdo. Na pravcuRudo-Priboj u mjestu Mio~e,2009. god. podignuta je crkva Sv.Nikolaja Srpskog, uz pomo} do-brotvora i vjernika ru|anskog ipribojskog kraja.

Crkva Sv. apostola u Rudomdosta dobro je odràvana usvom stogodi{wem postojawu. Uvi{e navrata vr{eni su gra|e-vinski radovi i zamjena unutra-{weg enterijera. U susret jubi-leju odlu~Ili smo se da obnovucrkve kompletiramo. U 2010.god. zamjenili smo prozore, ot-

po~eli freskooslikavawe cr-kve, ugovorili izradu ikonosta-sa u duborezu i izradu ikona. Uzjo{ neke sitne detaqe bi}e, akoBog da, u potpunosti sre|ena.

U svom duhovnom stogodi-{wem sluèwu Bogu i rodu, cr-kva je imala vi{e sve~anosti isve~anih trenutaka. Istakli bivisoke posjete blaènopo~iv-{ih patrijaraha Varnave 1935.god. i Pavla 1997. godine. Bla-ènopo~iv{i patrijarh Varna-va posjetio je Rudo i crkvu pome-nute godine prilikom wegovogputovawa u rodno mjesto Pqe-vqa, a blaènopo~iv{i patri-jarh Pavle prilikom sto godinaod osnivawa varo{i Rudo.

Mitropoliti dabrobosanski:Sv. Petar, blaènopo~iv{iNektarije i Vladislav, ~esto suposje}ivali Rudo, ~inili ka-nonske posjete i sluìli o ve-likim praznicima i Hramovnojslavi Petrovdanu. Posebno sa-da{wi mitropolit gospodinNikolaj u svojoj skoro dvadese-togodi{woj slu`bi na tronu Mi-

tropolita dabrobosanskih sva-ke godine po nekoliko puta po-sje}uje, sluì, propovjeda i die-li duhovnu radost naroda.

Sto godina u vje~Nosti je kaojedan tren, ali po na{im qud-skim mjerilima je dug period.Ako se podsjetimo na sve isto-rijske doga|aje u proteklom, ka-ko ga mnogi nazivaju “krvavom”vijeku, onda je ovo dug period.@ivot se nastavqa daqe. Bri-ne nas veliki odlazak mla|egstanovni{tva i {to na{a selakoja su bila ~uvar vjere, tradi-cije, obi~aja, prakti~no izumi-ru. Nadamo se uz pomo} Boìjuboqim, sre}nijim i prosprei-tetnijim vremenima. Raduje nasda smo ovaj hram koji nam a{ipreci podigo{e, ~Uvali i sa~u-

vali, mi i prethodne generaci-je, i da ostavqamo u amanet si-novima i unucima da nastave ubudu}em stoqe}u.

O Boì}u 2011. god.

Protojerej-stavrof.

Savo Bradowi}

3

��R��

Hram Svetog sve{tenomu~e-nika Petra Dabrobosanskog uVojkovi}ima, op{tina Isto~naIlixa, proslavio je u subotu, 17.septembra, svoju krsnu slavu.

Nakon sluèwa Svete litur-gije obavqen je slavski obred iodràna litija oko hrama.

Po{to je Sveti sve{tenomu~e-nik Petar Dabrobosanski i kr-

sna slava Grada Isto~no Saraje-vo, Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj je u Parohij-skom domu u porti hrama Svetogproroka Ilije na Sokocu obavio~in lomqewa slavskog kola~a iosvje{tao slavsko ìto

Vladika Nikolaj ~estitao jeslavu svim zaposlenim u Skup-{tini grada i gra|anima Is-to~nog Sarajeva.

Visokopreosve}eni je u pri-godnoj besjedi podsjetio da se

ne zna za grob svetog Petra Da-brobosanskog, ali da se zna da jemu~eni~ki postradao.

Mitropolit Petar Sarajev-ski Zimowi}, ~ije je svjetovnoime Jovan, srpski je svetiteq.Bio je mitropolit zahum-sko-hercegova~ki od maja 1903.do novembra 1920. i mitropolitdabrobosanski od novembra

1920. do 1941. godine. Odliko-van je Ordenom Svetog Save pr-vog stepena, Bijelim orlom dru-gog reda i Kara|or|evom zvije-zdom.

Jovan se zamona{io kao pro-fesor u manastiru @itomisli-}u 6. septembra 1895. godine idobio mona{ko ime Petar.

Napad nacisti~ke Wema~kena Jugoslaviju 6. aprila 1941.godine zatekao je mitropolitaPetra u Sarajevu. Te godine, 12.maj,a usta{ki policijski agenti

su do{li u Mitropoliju i odve-li mitropolita u “ravnateq-stvo”, ne dozvoliv{i da ga nekoprati. Iz policijske uprave mi-tropolit Petar je odveden u op-{ti zatvor Beledija.

Ima vi{e verzija o smrti mi-tropolita Petra Zimowi}a. Pojednoj od tih verzija, iz Gospi}aje odveden u Koprivnicu, a za-tim preba~en u zagreba~ku bol-nicu u Stewevcu.

Po drugoj verziji, iz logora uGospi}u odveden je u logor Ja-dovno na Velebitu, gde je ubijenmaqem u glavu i ba~en u jednuprovaliju, najverovatnije u [a-ranovu jamu.

Po tre}oj verziji, koja se za-sniva na svjedo~anstvu JoveFurtule i Jove Lubure koje sudali Komisiji za prikupqawepodataka o stradawu Srba uDrugom svjetskom ratu, mitropo-lit Petar je posle mu~ewa ubi-jen u logoru Jasenovcu i ba~en uuàrenu pe} za pe~ewe cigle.

Ta~no mjesto gdje se nalazigrob mitropolita Petra Zimo-wi}a ni danas nije poznato.

Sveti arhijerejski sabor Srp-ske pravoslavne crkve je 1998.godine mitropolita Petra Zi-mowi}a proglasio za sve{teno-mu~enika.

U Zahumsko-hercegova~kojeparhiji u Doni}ima kod Gacka iu Vojkovi}ima u Eparhiji dabro-bosanskoj izgra|eni su hramoviposve}eni sve{tenomu~enikuPetru.

U Srpskoj crkvi je ve} slikankao svetiteq u Pe}koj patrijar-{iji, Qubqani i Kragujevcu.

4

��R��

HRAM U VOJKOVI]IMA PROSLAVIO KRSNUSLAVU, SVETOG PETRA DABROBOSANSKOG

U Staroj srpskoj pravoslavnojcrkvi Svetih Arhan|ela na Ba-{~ar{iji u Sarajevu, 7. oktobraje sluèna Sveta liturgija po-vodom pravoslavnog praznikaSvete prvomu~enice i ravnoa-postolne Tekle, koja uìva ve-liko po{tovawe kod svih gra|a-na Sarajeva i okoline.

U ovom hramu ~uva se dio sve-tih mo{tiju Svete Tekle - wenadesna ruka.

Nakon liturgije, koju je slu-ìlo sedam sve{tenika i dva|akona Mitropolije dabrobo-sanske, obavqena je litija oko

hrama tokom koje su no{ene mo-{ti Svete Tekle.

Prema tradiciji, osve}ena jei voda blagosiqawem rukomsvetiteqke.

Sveta Tekla je i krsna slavaKola srpskih sestara u Saraje-vu, pa je tim povodom osve{tanoslavsko ìto i prelomqenslavski kola~.

Arhijerejski zamjenik proto-jerej stavrofor Milorad Qubi-nac prenio je velikom broju oku-pqenih vjernika blagoslov We-govog visokopreosve{tenstvamitropolita dabrobosanskoggospodina Nikolaja.

Govore}i o dana{wem prazni-ku, on je naglasio da je Sveta Te-kla propovijedala i utvr|iva-la Hristovu nauku koju je primi-la li~no od Svetog apostolaPavla.

“Ona je sebe, svoju mladost,qepotu, du{u i sve svoje bogat-stvo dala Bogu i rodu qudskom.Zahvaquju}i woj, koja je ìvjela

u prvim vjekovima hri{}anstva,i drugim na{im svetiteqima,utvr|ena je i potvr|ena pravo-slavna vjera” û istakao je Qu-binac.

On je podsjetio da u Staroj cr-kvi na Ba{~ar{iji vi{e od 300godina po~ivaju mo{ti ove sve-titeqke.

“Ova crkva je na{ ponos, onaje na{e blago, ona je blago gradaSarajeva i ostalih naroda kojitrebaju da je ~uvaju i po{tuju kao{to i mi trebamo da po{tujemoblaga drugih naroda” û istakaoje Qubinac.

Prema wegovim rije~ima, mo-liti se Bogu i traìti da moli-tva odmah do|e do Boga nije ba{prakti~an na~in moqewa negoje to put pre~ice.

“Mi tu molitvu moramo pot-krijepiti i poduprijeti svojimdjelima i `rtvovawem za na{ebli`we, a to je svako moralan~estit ~ovjek. Moramo da gradi-mo svoju li~nost i du{u prekosvojih bli`wih” û poru~io jeQubinac.

Sveta Tekla je, od kada se we-ne mo{ti ~uvaju u Staroj crkvi,u Sarajevu dobila zasluènikult po{tovawa i slavqewa,posebno me|u ènama.

Mo{ti Svete Tekle, wena de-sna ruka, donesena je u Srbiju izAntiohije u vrijeme prvog srp-skog arhiepiskopa Svetog Save1233. godine, a 1730. godine ju jetada{wi patrijarh srpski Ar-senije êtvrti Jovanovi} po-klonio Staroj crkvi u Sarajevu

5

��R��

U SARAJEVU PROSLAVQENPRAZNIK SVETE TEKLE

Wenu svetu desnicu mitropo-lit sarajevski Sava Kosanovi}odnio je 1873. godine u Rusijugdje je za wu izra|ena bisernarukavica sa narukvicom.

Me|u pravoslavnim svijetomu Sarajevu i okolini i danas seprepri~ava zanimqiv i pou~andoga|aj vezan za svetu i ~asnudesnicu Svete Tekle koji sezbio u vrijeme Drugog svjetskograta.

Po{to ovu svetiteqku ne sla-ve samo pravoslavni nego i dru-gi hri{}ani, a wene mo{ti, kaoi ruka svetog Jovana Krstite-qa, koja se nalazi na Cetiwu,imaju veliku vrijednost i zna~ajza wih, usta{e su poku{ale daje odnesu iz crkve.

Kada je grupa Hrvata usta{a,koji su upali u hram, po{la daiza|e sa svetim mo{tima Te-klinim iz crkve, na izlaznimvratima je onaj koji je nosio sve-tu Teklinu desnicu pao i na mje-stu ostao mrtav.

Vidjev{i {ta se desilo, usta-{e su brè-boqe svetiwu vra-tile u hram.

Mo{ti ove svetiteqke ~uvajuse danas u drvenom izrezbare-nom kivotu, koji ima oblik cr-kve sa urezanim ikonama sastrane koje pokazuju ~uda sveteTekle. Kivot je rad Branka [o-tre iz 1939. godine.

Dio mo{tiju Svete Tekle ~uvase i u manastiru Svete Trojicekod Pqevaqa.

Izdava~ka ku}a “Dabar” Mi-tropolije dabrobosanske pro-slavila je u utorak, 29. novem-bra, krsnu slavu Svetog aposto-la i jevan|elista Mateja i 15 go-dina rada.

U sali narodnog doma mana-stira Svetog Nikolaja u Dobrun-skoj Rijeci slavski obred oba-vio je sve{tenik Savo Brado-wi} iz Rudog, uz sasluèwe sve-{tenstva i mona{tva Mitropo-lije dabrobosanske.

Podsjetiv{i da je Bog poje-dince obdario raznim darovi-ma, Bradowi} je istakao da jemona{ko bratstvo manastira uDobrunskoj Rijeci, koje ~ine ar-himandrit Jovan Gardovi}, je-romonah Serafim i jero|akonGavrilo, obdario darom prire-|ivawa raznih duhovnih kwigai ~asopisa.

“Tim putem oni na svoj na~in{aqu duhovne i rodoqubive po-

ruke pravoslavnim vjernicimai svim ostalim gra|anima” û re-kao je Bradowi}.

Arhimandrit Gardovi} pod-sjetio je da je ova izdava~ka ku-}a po~ela svoju plemenitu izda-va~ku misiju 1996. godine u ma-nastiru Dobrunu, odakle je2009. godine preselila u Do-brunsku Rijeku, gdje su stvoreniznatno boqi tehni~ki uslovi zarad.

“Sve {to smo do sada objavi-li prihva}eno je sa qubavqu,jer u na{im tekstovima qudipronalaze odgovore na svoja ì-votna pitawa ili probleme.Svaki ~ovjek posr}e i pada, aliuvijek sa Bogom prona|e izlaz.Sama rije~ Dabar zna~i `prisu-stvo ìvog Boga`, {to nudi iz-laz iz svake situacije” ‡ ista-kao je arhimandrit Gardovi},podsje}aju}i da su svi tekstoviu ~asopisu “Dabar” i u duhovnoj

6

��R��

15 GODINA IK “DABAR”

literaturi ove izdava~ke ku}ebazirani na Jevan|equ, kojepredstavqa ìvot i rad IsusaHrista.

On je naglasio da je “Dabar”prihva}en kod brojnih ~itala-ca, jer se uvijek, kroz Jevan|e-qe, daju odgovori na sva pita-wa, koja su danas sve brojnija.

Jeromonah Serafim, ~lan re-dakcije “Dabra”, koji je u ovoj iz-dava~koj ku}i objavio i tri svo-je kwige, podsjetio je da je “Da-bar” u proteklih 15 godina obja-vio brojne kwige duhovnog sadr-àja, me|u kojima i 15-ak Wego-vog visokopreosve{tenstva mi-tropolita dabrobosanskog go-spodina Nikolaja, a jedan dio sui uxbenici za potrebe Bogoslo-vije i Bogoslovskog fakulteta uFo~i, kao i desetine drugih na-slova.

“Uz to, {tampali smo 44 brojaduhovnog ~asopisa “Dabar”, te19 brojeva ~asopisa za duhovnui kulturnu prosvjetu “Soko”, ko-ji je sadràjno laganiji i razno-vrsniji i u kome se na prigodanna~in pi{e o obi~nim qudima,javnim, kulturnim i sportskimradnicima” ‡ rekao je jeromonahSerafim, podsje}aju}i da Izda-va~ka ku}a “Dabar”, osim duhov-ne literature, objavquje i kwi-ge mladih pjesnika i kwièvnihstvaralaca.

Sve~anosti, kojom je obiqe-èna i 15. godi{wica osnivawaIzdava~ke ku}e “Dabar”, prisu-stvovao je veliki broj pravo-slavnih vjernika, me|u kojima jebio i na~elnik op{tine Vi{e-grad Tomislav Popovi} sa sa-radnicima.

Blagoslovom mitropolita Da-brobosanskog Gospodina Niko-laja u oktobru 2010. godine po-~elo se sa izgradwom nove cr-kvene ku}e u porti hrama Sv.Proroka Ilije u Miqevini . Po-menuti objekat je postavqen natemeqima staroga doma koji jesagra|en 1970. godine. Stariobjekat, koji je poru{en, mogao jeda primi 50 osoba u svoju salu,ali potrebe crkvene op{tinemiqevinske iziskivale su ve}uprostoriju pa je sada sagra|enobjekat koji moè da primi oko

120 qudi. U sklopu objekta na-lazi se velika sala, kuhiwa ikancelarija crkvene op{tine.Pored pomenutog objekta u portihrama nalaze se prodavnica zaprodaju svije}a, gorionik za pa-lewe sve}a, letwikovac dvequqa{ke i dve parkovske klu-pe. Sa ovim sadràjem verniciparohije miqevinske vrlo radodolaze svetom hramu da poredduhovnog prona|u i telesni mir,ali i koriste priliku da se sa-staju i druè.

DONATORSKA VEÊRA ZADOVR[EWE RADOVA NA

IZGRADWI CRKVENE KU]EVernici parohije miqevinske

usled te{ke materijalne krizenisu u mogu}nosti da svojimsredstvima dovr{e crkvenu ku-}u u porti hrama, pa je crkvenaop{tina miqevinska bila pri-nu|ena da uo~i hramovne slave01. avgusta 2011. godine organi-zuje donatorsku ve~eru za dovr-{we radova na izgradwi crkve-ne ku}e. Na donatorskoj ve~eriu~e{}e su uzeli Arhijerejski na-

mjesnik srbiwski protoj.-stavr.Danilo Crnogorac, na~elniciop{tina Fo~a g. Zdravko Krsma-novi}, i na~elnik op{tine Paleg. Slobodan Savi}, poslanik uskup{tini Republike Srpske g.Nikola Peri{i}, i veliki brojvernika parohije miqevinskekoji su rodom iz Miqevine i kojisad ìve u Miqevini. Poredwih tu su bili veliki broj biv-{ih ~lanova crkvenog odborakao i svi sada{wi odbornicicrkvene op{tine miqevinske.

7

��R��

IZGRADWA CRKVENE KU]E U MIQEVINI

U dosada{wem toku izgradwenajve}e priloge u novcu dali suop{tina Fo~a, Hidrogradwadoo, Crkvena op{tina ^ajni~e,g-din @arko Matovi}, Pero iVitomir Mrgud.

U materijalu “Pavgord doo” izFo~e vl. Gordan Pavlovi} blo-kovi za celu ku}u, “Kumont doo”Beograd Radomir i VladimirVujadin svi prozori za crkvenuku}u, Ilija, Aleksandar i Ne-deqko Golijanin ulazna vrata ucrkvenu ku}u, Simo i MiodragStankovi} bo~na vrata u crkve-nu salu koja su u izradi.ôOmori-ka dooô vlasnika Mi}a Viloti-}a donacija gra|e.

Pored wih u~e{}e su uzeliRajko Vukovi}, Radan Mileti} iMilisav Bo`ovi} u prevozu ma-terijala za crkvenu ku}u, NenadMileti} i @ivko Mrgud za uvo-|ewe elektri~ne energije.

Kazneno poprani zavod iz Fo-~e poklonio je ikonu Svetog Va-silija Ostro{kog sa manasti-rom Ostrog (uqe na platnu) di-menzija 200 h 100 cm.

Donatorsku ve~eru pomogli suKazneno popravni zavod iz Fo-~e, pekara “Kroasan” iz Fo~e,doma}instva Jova Rebi}a, Dra-gana Krstovi}a, Milivoja Sari-}a i @eqka ]osovi}a.

Na donatorskoj ve~eri priku-pqeno je 13 320 KM, za otplatuduga za dosada{wu izgradwu.

�� !��"�� # �� $�� % �� # �� % �� &�� !�� !�� '()'� �� %�� "�� *�� +$�� ,��

-�� .�� "�� "��% ,�� ,�� /��#�� %�� 0)� 01� 2003� �� *�� /��# �� 4�� 5�� *�� ,�� ,�� -�� .�� % �� !�� 6�� 7�� 5�� !�� !�� 6� �� "��% �� % �� % �� % 28 "�� ,��

Privr. paroh

travni~ki

protonamjesnik

Goran @ivkovi}

8

��R��

IVAWDAN U TURBETU

POSJETAPOTPREDSJEDNIKA

FEDERACIJE BIHCO TRAVNIK

Dana 18. 07. 2011. god. u 17 ~a-sova posjetio je CO Travnik pot-predsjednik FBiH Svetozar Pu-dari} sa saradnicima te je upo-znat od nadle`nog sve{tenikaprotonamjesnika Gorana @iv-kjovi}a o broju vjernika ove pa-rohije te o wihovim problemi-ma sa kojima se svakodnevno su-sre}u. Sve{tenik Goran je upo-znao Gospodnia Pudari}a saistorijom hrama te predo~io po-trebe o obnovi istog. Me|u pri-sutnima bili su nekoliko vjer-nika iz Travnika koji su pitaligospodu kako da se prona|e re-{ewe zapo{qavawa srpskogstanovni{tva u Op{tini Trav-nik i drugim institucijama jerje neznatan broj na{eg ìvqazaposlen. Potpredsjednik Pu-dari} je obe}ao da }e u budu}no-sti imati na umu zapo{qavawei Srpskog stanovni{tva koji zato budu imali potrebnu stru~nuspremu. Gospodin Marko Tana-si} penzioner iz Travnika sepoàlio na problem oko penzijekao i nekolicina travni~anakoji penziju primaju iz RS a za-radili su je u FBiH te su takozakinuti u odre|enim privile-gijama penzionera kao i prima-wem mawe penzije.

Privr. paroh

travni~ki

Protonamjesnik

Goran @ivkovi}

ODR@ANTRADICIONALNI

ROMANIJSKI SABOR

Na Ravnoj Romaniji je u ~etvr-tak, 11. avgusta, odràn tradi-cionalni Romanijski sabor podnazivom “Tebi, goro Romanijo” iobiqeèn Dan manastira Sve-tog velikomu~enika Georgija,odnosno deveta godi{wica odwegovog osve}ewa.

Tim povodom je, po blagoslovuWegovog visokopreosve{ten-stva mitropolita dabrobosan-skog gospodina Nikolaja, Svetuliturgiju sluìo arhimandritJovan Gardovi}, nastojateq ma-nastira Svetog Nikole u Do-brunskoj rijeci kod Vi{egrada,uz sasluèwe {est sve{tenikai dva |akona Mitropolije da-brobosanske.

Poslije liturgije je obavqeno darivawe barjaka i ikona, apotom je litija sa barjacima iikonama obi{la oko manastir-skog hrama.

U porti manastira odràna jesve~ana akademija na kojoj je, poblagoslovu mitropolita Niko-laja, besjedio jerej VladimirStupar iz Fo~e.

On je istakao da bez Boga ne-ma ni prosve}ewa ni osve}ewa.

U zajednici sa Bogom, to jest uCrkvi, zajedni~arewu u Tijelu iKrvi Hristovoj, dostièmo slo-bodu istinskih sinova Boìjih,jer je Gospod rekao: Ko hodi za

mnom ne}e hoditi po tami, ve}}e imati svjetlost ìvota”- re-kao je Stupar.

Potpredsjednik Narodneskup{tine Republike Srpske/RS/ Sweàna Boì} rekla je damanastir Svetog velikomu~eni-ka Georgija na Ravnoj Romaniji,u ~ije je zidove upisano oko4 000 imena poginulih boraca uproteklom odbrambeno-otax-binskom ratu iz Sarajevsko-ro-manijske regije, svjedo~i o stra-dawu Srba u borbi za slobodu.

Boì}eva je rekla da je tospomenik onima koji su ìvoteugradili u temeqe Srpske, aokupqawa u svetom hramu i ma-nastirskoj porti trebala bi dabudu sveta obaveza gra|ana datako weguju sje}awe i uspomenena srpske heroje koji su ìvoti-ma onemogu}ili neprijatequ dapre|e Romaniju i pokori is-to~ni dio RS.

Mi to ~inimo svakog 11. avgu-sta, ali i drugim danima u godi-ni dolaskom u ovu bogomoqu daprisluìmo svije}e i pomolimose Bogu za du{e na{ih junaka.Ovakvi skupovi moraju poslatijasnu poruku da narod u RS ne}ezaboraviti pro{lost u kojoj seginulo za slobodu i opstanak navjekovnim ogwi{tima” û ista-kla je Boì}eva.

U manastirskoj porti je odr-àn i bogat kulturno-umjet-ni~ki program.

HRAM PREOBRA@EWAGOSPODWEG U SARAJEVU

PROSLAVIO KRSNU SLAVU

Hram Preobraèwa Gospod-weg u sarajevskom nasequ Po-fali}i proslavio je u petak, 19.avgusta, svoju krsnu slavu.

Tim povodom je sluèna Sve-ta liturgija na kojoj je na~al-

9

��R��

EPARHIJSKEVIJESTI

stvovao protojerej-stavroforMilojko Topalovi}, uz sasluè-we ~etiri sve{tenika i jednog|akona Mitropolije dabrobo-sanske.

Nakon Liturgije je obavqenatrokratna litija oko hrama islavski obred.

Sve{tenici su, tradicional-no, na ovaj veliki pravoslavnipraznik, osve{tali gro`|e.

Kumovi slave ove godine subili pripadnici Oruànih sna-ga BiH Stjepan \uki} i ZoranDivjan.

Na Liturgiji je pjevalo Srpskopjeva~ko dru{tvo “Sloga” iz Sa-rajeva pod dirigentskimvo|stvom |akona Du{ka Sandi}a.

Paroh dola~ki protoje-rej-stavrofor Jadran Danilo-vi} rekao je da je prije ratnihzbivawa, na ovaj dan, okupqawekod hrama na narodnom zborubilo znatno ve}e.

“Ratna zbivawa i raseqava-wa uticala su da dana{wa oku-pqawa ne budu vi{e tako ma-

sovna. Iako ne moèmo o~ekiva-ti da to bude kao prije, trudimose da ovaj dan obiqeìmo iozvani~imo kao nekad” û ista-kao je paroh Danilovi}.

On je rekao da ovaj sveti hramuglavnom posje}uju starija licai da je broj vjen~awa i kr{tewaizuzetno mali.

“U proteklih 10 godina zabi-qeèno je vi{e od 30 provala uovaj sveti hram, a po~inioci ko-ji su ga oskrnavili djelimi~nosu otkriveni. Ne vjerujemo da jerije~ o koristoqubqu, ve} opritisku da odemo odavde i daovaj hram ostane sam” - istakaoje Danilovi}.

Srbima u Sarajevu Danilovi}je poru~io da uvijek budu na putuHristovom i da nikada ne zabo-rave svoje obi~aje i identitet,odnosno ko su, {ta su i odakle su.

Gradwa hrama PreobraèwaGospodweg u Novom Sarajevu za-vr{ena je 1940. godine, a projek-tovao ga je profesor Aleksan-dar Deroko.

Osve}ewe ovog hrama obavioje tada{wi patrijarh srpski Ga-vrilo /Doì}/ uz sasluèwe ta-da{wih arhijereja Srpske pra-voslavne crkve koji su kasnijekanonizovani u svetiteqe ûsvetog sve{tenomu~enika Pe-tra Dabrobosanskog i svetog Ni-kolaja @i~kog.

ODR@ANA DONATORSKAVEÊRA ZA

ZAVR[ETAK GRADWEHRAMA NA PALAMA

Po blagoslovu Wegovog viso-kopreosve{tenstva mitropoli-ta dabrobosanskog gospodinaNikolaja na Palama je u subotu,27. avgusta, uo~i velikog pravo-slavnog praznika Uspewa Pre-svete Bogorodice odràna do-natorska ve~era za zavr{etakizgradwe hrama posve}enogSvetom arhangelu Gavrilu.

Ve~eri, ~iji je moto bio “Iz-gradimo hram da bi hram izgra-dio nas”, prisustvovao je veli-ki broj gostiju iz politi~kog,privrednog i javnog ìvota Re-publike Srpske /RS/, na ~elu sapredsjednikom gospodinom Mi-loradom Dodikom.

Na donatorskoj ve~eri priku-pqeno je vi{e od 200.000 KM, od~ega je 100.000 KM obezbjedilaVlada RS, a 25.000 KM gospodinDodik.

Prisutnima se na donatorskojve~eri, po blagoslovu mitropo-lita Nikolaja, obratio protoje-rej-stavrofor Miomir Zeki},istakav{i da hram na Palamapodièmo za spas svoje i du{ana{ih predaka i potomaka, zaslobodarsku du{u Srba ovogkraja i wihovu postojanost usvom imenu i pravoslavnoj vje-ri.

“Poput svojih predaka, okupi-li smo se da pokaèmo da je slo-bodarski narod Pala zadu`bi-narski, da jo{ jednom posvjedo-~imo da smo dostojni nasqedni-ci one zlatne grane nemawi}kogzadu`binarstva, zahvaquju}ikojoj, kao Srbi i pravoslavci,

10

��R��

11

��R��

na vijeki vjekov, postojano pre-trajavamo svoji na svome, znaju-}i ko smo, odakle dolazimo ikuda idemo”, rekao je Zeki}.

Zeki} je istakao “da smo seokupili da razlu~imo prete-`nije od sporednoga, savje~nood prolaznoga, slovesno od pro-fanoga, i da jo{ jednom posvje-do~imo da smo dostojni ba{ti-nici nemawi}ke slave: juna-{tva, dràvotvorstva i pro-svjetiteqstva; da budemo do-stojni ba{tinici svetiteqa na-{ih i graditeqa neprolaznihvrijednosti; da posvjedo~imoistinu da je i srpski narod Pa-la, izme|u slobodarskih goraRomanije i Jahorine, narod ‡ za-du`binar”.

“Gradimo Bogu hram, a sebi za-du`binu i vje~an spomen. Okre-nimo se svojoj Crkvi, jer }emosamo tako ostaviti trajne trago-ve na{eg ìvota na ovim pro-storima, kao dostojni sinovi ik}eri na{e svetosavkse crkve ivjere” ‡ naglasio je Zeki}.

On je istakao da je do sada uizgradwu hrama uloèno oko900.000 KM, a da je potrebno jo{oko 800.000 KM da bi se hram po-krio i u wemu mogla odràvatislu`ba.

Dodik je rekao da mu je èqada hram bude pokriven do 21. no-vembra naredne godine.

“Srpski nacionalni identi-tet treba da bude oja~an, a jedanod kqu~nih elemanata za to jeCrkva. @eqa nam je da u okviruCrkve budu izgra|ena obdani-{ta i {kole i druge ustanove",rekao je Dodik.

Na~elnik op{tine Pale Slo-bodan Savi} naglasio je da iz-gradwa hrama “~ini krunu napo-ra da sa~uvamo na{u vjeru, tra-diciju i naciju”.

NOVI POSLENICI NAWIVI GOSPODWOJ U

MITROPOLIJIDABROBOSANSKOJ

Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj je u nedjequ, 4.septembra, sluìo Svetu arhi-jerejsku liturgiju u hramu SveteTrojice u Rogatici, uz sasluè-we ~etiri sve{tenika i dva |a-kona Mitropolije dabrobosan-ske.

Vladika Nikolaj je na Litur-giji u ~in sve{tenika rukopolo-ìo |akona Vasilija Cvjetkovi-}a iz Rogatice, a u ~in }akonaSr|ana Pijevca iz Rudog.

Visokopreosve}eni Nikolaj~estitao je novorukopoloènimstupawe u sve{teni~ki i |akon-ski ~in i poèlio da im sve{te-ni~ka slu`ba bude na spasewedu{e, a na korist svete Crkve.

Gospodin Nikolaj je naglasioda je sve{teni~ka slu`ba jednaod najuzvi{enijih koju qudi mo-gu da prime.

Mitropolit je istakao da jedu`nost novorupololoènih da~itav ìvot sluè Bogu i svojojpastvi, odnosno narodu “koji }evoditi u duhovom uzrastawu”.

Vladika Nikolaj pozvao jeprisutne vjernike da se pomoleBogu za novorukopoloène kakobi bili uspje{ni u svojoj duhov-noj misiji.

Sve{tenik Cvjetkovi} bi}epostavqen za paroha u Rudom, aPijevac }e slu`bu |akona oba-vqati u hramu Svete Trojice uRogatici.

MITROPOLIT NIKOLAJPRIMIO PUDARI]A

Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj je u ~etvrtak,15. septembra, primio u svojojrezidenciji u zgradi Mitropo-lije dabrobosanske u Sarajevupotpredsjednika FederacijeBiH /FBiH/ gospodina Svetoza-ra Pudari}a.

Vladika Nikolaj rekao je dasu na{e bogomoqe blizu, ali dasmo mi daleko jedni od drugih,te da treba raditi na tome da seponovo zbliìmo.

Gospodin Nikolaj ~estitao jePudari}u na izboru za potpred-sjednika FBiH.

Zahvaliv{i mitropolitu Ni-kolaju na prijemu, Pudari} je re-kao da mu je jasno da je za Srpskupravoslavnu crkvu /SPC/ i Mi-tropoliju dabrobosansku prio-ritetno pitawe vra}awe imovi-ne koja joj je oduzeta, a posebnozgrade Bogoslovije u Sarajevu ukojoj se sada nalazi Ekonomskifakultet. On je naglasio datreba raditi na rje{avawu togproblema.

Pudari} je naveo da je tokomsvog dosada{weg mandata obi-{ao nekoliko pravoslavnihhramova na podru~ju Mitropoli-je dabrobosanske i drugih epar-hija SPC na podru~ju FBiH po-put onih u Travniku, Bugojnu, Ku-presu, Ravnom, Dowem Vakufuitd. Potpredsjednik FBiH kon-statovao je da se u ta podru~javratio veoma mali broj pravo-slavnih Srba. Prema wegovommi{qewu, treba napravitiplan povratka Srba u FBiH i nawemu zajedni~ki raditi.

On je naglasio da je Sarajevosrpsko isto onoliko koliko ibo{wa~ko i hrvatsko i da ga netreba napustiti i tako izdati.

Potpredsjednik FBiH zahva-lio je mitropolitu Nikolaju{to obnavqa crkvene op{tine iparohije u FBiH, naglasiv{i dato treba pomo}i i podr`ati.

Pudari} je obi{ao Sabornihram Ro|ewa Presvete Bogoro-dice ~iji ga je starje{ina jerejBorislav Livopoqac upoznaosa wegovom rekonstrukcijom iobnovom.

ZAVR[ENI RADOVINA UVO\EWU

PODNOG GRIJAWAU SABORNOM HRAMU

U okviru projekta obnove, re-konstrukcije i restauracije Sa-bornog hrama Ro|ewa PresveteBogorodice u Sarajevu, nakondva i po mjeseca su okon~anigra|evinski, elektroinstala-terski i radovi na uvo|ewupodnog grijawa u ovoj crkvi.

Starje{ina Sabornog hramajerej Borislav Livopoqac re-kao je da su u ovom periodu oba-vqeni radovi skidawa podneobloge od kamena i keramike, teiskopavawa, zatim polagawacijevi za grijawe i podnih elek-troinstalacija za ozvu~ewe,osvjetqewe, alarm i videonad-zor, te izliven betonskiestrih.

On je ponovio da su za sve overadove, koje su u predvi|enomroku obavile firme “Mibral”iz Sarajeva, “Grijaweinvest” saPala i “Lord” iz Lukavice,prethodno pribavqene sve po-trebne dozvole od federalnogMinistarstva prostornog ure-|ewa.

Jerej Livopoqac o~ekuje dabi nakon radova za prikqu~ewegasa grijawe u hramu trebalo dapo~ne po~etkom grejne sezone.

Da bi ovaj dio obnove hramabio zavr{en potrebno je jo{ po-staviti mermerne podne plo~e,{to je zbog obimnosti i skupo}eradova planirano za narednugodinu.

Obzirom da za taj dio radovanedostaju sredstva, jerej Livo-poqac pozvao je sve qude dobrevoqe, pravoslavne vjernike iostale gra|ane Sarajeva, te in-stitucije na svim nivoima da,ukoliko su u mogu}nosti, finan-sijski pomognu obnovu hrama, ko-ji je bio znatno o{te}en.

On je istakao da se od GradaSarajeva posebno o~ekuje ve}amaterijalna i svaka druga podr-

12

��R��

{ka, imaju}i u vidu wegovu kan-didaturu za evropsku prijesto-nicu kulture 2014. godine.

Prema wegovim rije~ima, ob-nova Sabornog hrama kao jednogod simbola srpske kulturne ba-{tine nije od velikog zna~ajasamo za Srbe u Sarajevu, Is-to~nom Sarajevu i ovom dijeluBiH, nego i za sve gra|ane Sara-jeva, sam grad i BiH, jer je rije~o vrijednom kulturno-istorij-skom spomeniku.

Livopoqac je rekao da su u to-ku i radovi na restauraciji sli-karskih dekoracija zapadnogdijela hrama, te restauracijaikonostasa i ikona.

Ukoliko vremenske i materi-jalne prilike dozvole do krajagodine bi trebalo da bude na-stavqena restauracija i kon-zervacija dvije kupole na za-padnoj strani hrama i wegovogbalkona.

“Zavr{ena je konzervacija irestauracija zapadnog svoda,koji je prijetio da se uru{i.Prethodnih godina su oja~anitemeqi hrama upumpavawem be-tonske mase, ura|ena je kom-pletna fasada i malterisaweunutra{wih zidova, te dioelektroinstalacija, kao iiwektirawe pukotina na svodo-

vima crkve” - rekao je Livopo-qac.

O obimnosti posla obnove irestauracije Sabornog hrama go-vori i podatak da }e on trajatiskoro 10 godina, jer je zapo~et2005. godine, a prema Livopoq-~evim rije~ima trebao bi, uko-liko sve bude i{lo kako je pla-nirano, da bude okon~an za dvi-je godine.

Posqedwa ovako ozbiqna ob-nova hrama obavqena je prije 90godina.

Livopoqac je najavio da }enakon dvoipomjese~ne pauzezbog radova u hramu bogosluè-wa biti nastavqena Svetom li-turgijom u nedjequ, 18. septem-bra.

SABORNI HRAMU SARAJEVU PROSLAVIO

KRSNU SLAVUMALU GOSPOJINU

Saborni hram Ro|ewa Pre-svete Bogorodice u Sarajevuproslavio je u srijedu, 21. sep-tembra, svoju krsnu slavu û Ma-lu Gospojinu.

Svetu arhijerejsku liturgijusluìo je Wegovo visokopreo-sve{tenstvo mitropolit dabro-bosanski gospodin Nikolaj, uzsasluèwe {est sve{tenika ijednog |akona Mitropolije da-brobosanske, nakon ~ega je oba-vqen slavski obred.

êstitaju}i prisutnim vjer-nicima i svim pravoslavnim da-na{wi praznik, starje{ina Sa-bornog hrama jerej Borislav Li-vopoqac istakao je da se ro|e-wem Presvete Bogorodice ra|aSin Boìji, ra|a Crkva i spase-we na{e.

“Ovim praznikom blagosiqase ro|ewe qudsko i dolazakqudski u ovaj svijet” - istakaoje Livopoqac.

On je naglasio da Crkva pozi-va svoje vjerne, na prvom mjestu,ali i nevjerne ili malovjerneda povjeruju i krste se u imeOca, Sina i Svetoga Duha, jeronaj koji se krsti ulazi u svetu,sabornu i apostolsku Crkvu,vje~no se ra|a za Carstvo nebe-sko.

Nagla{avaju}i da ne treba dase stidimo imena srpskog i pra-voslavnog, Livopoqac je pozvaoda prevazi|emo zemaqske po-djele i razdore, da se okrenemoistoku - izvoru svjetlosti, i Bo-gu koji nas sve grli, qubi i vo-li.

“Neka Gospod usli{i na{emolitve i okrene nas jedne dru-gima, jer raj jeste gledawe li-cem u lice, a svako okretawejednih od drugih jeste pakao, mr-zovoqa, zlo, smrt i umirawe

13

��R��

qudskosti, ~ovje~nosti ili~nosti” ‡ rekao je Livopoqaci dodao da nam danas trebaqudskosti i Boìjeg blagoslo-va.

Prema wegovim rije~ima Cr-kva ujediwuje narod, ali Crkvuupotrebqavaju, odnosno zloupo-trebqavaju, ako to uop{te moguu~initi, u svoje dnevnopoli-ti~ke i ideolo{ke svrhe.

“Prizivamo Boìji blagoslovi mir na{em narodu, pogotovo uovom nezgodnom i nesre}nomvremenu kada mnogi èle da po-dijele narod” û rekao je Livo-poqac.

PROVALA U HRAMZAÊ]A SVETOG JOVANA

KRSTITEQA

Nepoznati po~inilac prova-lio je u hram Za~e}a svetog Jo-vana Krstiteqa na Golom Brdu,izme|u Visokog i Kakwa, i poku-{ao da ukrade crkvene stvari.

Prema rije~ima paroha ka-kawskog Marka Male{a, prova-la se dogodila u ~etvrtak, 22.septembra, oko 14.00 ~asova, ka-da je provalnik razbio prozorna isto~nom oltarskom dijeluhrama i u{ao u unutra{wost cr-kve.

Male{ smatra da se proval-nik tom prilikom posjekao, jersu na mjestu provale ostali tra-govi krvi.

“Provalnik je u{ao kroz pro-zor u unutra{wost hrama, poku-pio u jedan pokriva~ sa stolasve ~irake i kandilo i ponio to.Iz hrama je iza{ao tako {to jeotvorio vrata sa unutra{westrane. Najvjerovatnije se pre-pla{io od qudi koji su radilina obli`wem pravoslavnomgrobqu, pa je ukradene stvariostavio pored hrama i pobjegao”- rekao je Male{.

On je istakao da je o ovom do-ga|aju obavije{tena lokalna po-licija, koja je izuzela tragove iobavila uvi|aj.

MITROPOLIT NIKOLAJNA POKROV

SLU@IO U SOKOCU

Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj je u petak, 14.oktobra, na veliki pravoslavnipraznik Pokrova Presvete Bo-gorodice, sluìo Svetu arhije-rejsku liturgiju u hramu Svetogproroka Ilije u Sokocu, uz sa-sluèwe ~etiri sve{tenika idva |akona Mitropolije dabro-bosanske.

Visokopreosve}eni Nikolajje na liturgiji u ~in |akona ru-kopoloìo Darka Danilovi}a,diplomiranog teologa iz Sara-

jeva, sina paroha dola~kog u No-vom Sarajevu protojereja-sta-vrofora Jadrana Danilovi}a.

Mitropolit Nikolaj ~estitaoje |akonu Danilovi}u rukopolo-èwe, a vjernike pozvao da sepomole Bogu da mu wegova |a-konska slu`ba bude na spasewedu{e i na korist Crkve.

\akon Danilovi} sluì}epri hramu Uspewa presvete Bo-gorodice u Palama.

O prazniku Pokrova PresveteBogorodice, po blagoslovu mi-tropolita Nikolaja, besjedio jeiguman manastira Svetog Geor-gija na Ravnoj Romaniji jeromo-nah Andrej Kova~evi}, koji je,~estitav{i praznik prisutnimvjernicima, istakao da je ovojo{ jedan u nizu Bogorodi~nihpraznika koje proslavqamo ugodini, kada se molimo Presve-toj Bogorodici da bude na{a za-{titinica pred Bogom.

Paroh sokola~ki i arhijerej-ski zamjenik Mitropolita da-brobosanskog protojerej-stavro-for Milorad Qubinac obiqe-ìo je danas 40 godina sve{te-ni~ke slu`be.

ODR@AN SABOR HAXIJAU MANASTIRU

U OZERKOVI]IMA

Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj je u nedjequ,23. oktobra, sluìo Svetu arhi-jerejsku liturgiju u manastiru

14

��R��

Svete Trojice u Ozerkovi}ima,kod Sokoca, povodom praznova-wa Ikone Presvete BogorodiceJerusalimske, ~ija se kopija ~u-va u manastirskom hramu.

Vladiki Nikolaju sasluìva-la su ~etiri sve{tenika i tri|akona Mitropolije dabrobo-sanske.

Tokom liturgije visokopreo-sve}eni Nikolaj je u ~in sve{te-nika rukopoloìo |akona Nema-wu Manxi}a iz Fo~e, a u ~in |a-kona Velimira Divqanovi}a izVlasenice.

Otac Nemawa bi}e postavqenza paroha na Palama, a Divqa-novi} }e biti |akon pri hramuSvetog Nikole u Fo~i.

Poslije liturgije pro~itan jeAkatist Presvetoj BogorodiciJerusalimskoj i obavqen slav-ski obred, jer je ovaj praznikslava i saborni dan haxija izRepublike Srpske /RS/ i Srbije.

Mitropolit Nikolaj je u pri-godnoj besjedi istakao da naovaj dan obiqeàvamo praznikPresvete Bogorodice Jerusa-limske i sje}amo se poklo-ni~kih putovawa u Svetu zemqui sveti grad Jerusalim.

“Velika je stvar na{e oku-pqawe kod ove na{e svetiwekoju gradimo. Na{i preci su toèqeli, ali nisu ostvarili.Sada je to na nama da uradimo.Ovdje }e trebati jo{ mnogo togada se radi, ali da}e Bog da se i

to zavr{i” ‡ istakao je gospo-din Nikolaj.

Za doprinos u izgradwi mana-stira u Ozerkovi}ima igumanijaovog manastira monahiwa Justi-na uru~ila je zahvalnice MirkuPandurevi}u i Radivoju âjevi-}u iz Sokoca, Radomiru Driwa-ku i Nedeqku Eleku sa Pala,kao i Radi Pandurevi} i Milo-radu Jagodi}u iz Rogatice.

Manastir Svete Trojice uOzerkovi}ima je ènski mana-stir i nalazi se na trome|i op-{tina Pale, Sokolac i Rogati-ca.

Kod manastirskog hrama uOzerkovi}ima se od 2005. godi-ne, u nedjequ uo~i svete Petke,odràva sabor haxija iz RS iSrbije.

HRAM SVETE PETKE NAVOJNI^KOM GROBQU

U SOKOCU PROSLAVIOKRSNU SLAVU

Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj je u ~etvrtak,27. oktobra, na pravoslavnipraznik Svete prepodobne maj-ke Paraskeve, sluìo Svetu ar-hijerejsku liturgiju u hramu Sve-te Petke na Vojni~kom spo-men-grobqu Mali Zejtinlik uSokocu, uz sasluèwe ~etirisve{tenika i dva |akona Mi-tropolije dabrobosanske.

Nakon Svete liturgije oba-vqen je slavski obred.

U ime mitropolita Nikolajaprisutnim vjernicima obratiose protojerej-stavrofor Milo-rad Qubinac koji je besjedio oìvotu Svete Petke, ove velikesrpske svetiteqke.

“Okupqamo se u ovom hramukada praznujemo Svetu Petku

kako bi joj se pomolili da budezastupnik i posrednik srpskogroda pred Gospodom” ‡ rekao jeQubinac.

On je istakao da se ovaj spo-men-hram, na ~ijoj su izgradwi utoku zavr{ni radovi, nalazi nagrobqu na kojem po~iva vi{e od1000 velikih srpskih rodoqubasa podru~ja Sarajevsko-romanij-ske regije koji su u posqedwemodbrambeno-otaxbinskom ratu uBiH dali svoje ìvote kako bimogli slobodno da ìvimo u Re-publici Srpskoj.

Qubinac je ~estitao i zabla-godario na kumstvu ovogodi-{wem kumu hramovne slave Mi-lovanu Bjelici.

Sveta prepodobna majka Pa-raskeva, u srpskom narodu po-znata kao Sveta Petka, hri-{}anska je podvi`nica iz 11.vijeka. Wene svete mo{ti ~uvajuse u rumunskom gradu Ja{iju.

15

��R��

MITROPOLITZAGREBA^KO-QUBQANSKI

JOVAN SLU@IOU DOBRUNU

Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit zagre-ba~ko-qubqanski gospodin Jo-van je u nedjequ, 6. novembra,sluìo Svetu arhijerejsku li-turgiju u manastiru Uspewa Pre-svete Bogorodice u Dobrunu,kod Vi{egrada, uz prisustvo iblagoslov Wegovog visokopreo-sve{tenstva mitropolita da-brobosanskog gospodina Niko-laja.

Mitropolitu Jovanu sasluì-valo je pet sve{tenika i dva |a-kona Mitropolije dabrobosan-ske.

Tokom Svete liturgije, vla-dika Jovan je u ime mitropolitaNikolaja obavio i dva rukopo-loèwa klirika Mitropolijedabrobosanske. U ~in sve{teni-ka rukopoloìo je proto|akonaZlatka Bogdanovi}a iz Sokoca,a u ~in |akona Marka Jakovqe-vi}a, diplomiranog teologa izRudog.

Otac Zlatko Bogdanovi} dugo-godi{wi je slu`benik Mitropo-lije dabrobosanske, vjerou~i-teq i |akon hrama Svetog pro-roka Ilije na Sokocu, a svoju }esve{teni~ku slu`bu nastavitikao paroh sokola~ki.

Visokopreosve}eni Jovan je ubesjedi nakon Liturgije podsje-tio prisutne vjernike da je sve-{tenstvo uzvi{ena slu`ba, jer

su sve{tenici qudi od Bogaizabrani da vode svoju pastvu,te da kroz wih djeluje Duh Svetiu Svetim tajnama koje vr{e.

“Ovdje se izobilno izlilablagodat Duha Svetoga, jer ima-mo dvojicu novorukopoloènihsve{tenosluìteqa koji }esluìti Bogu i svome narodu,”naglasio je gospodin Jovan.

Tuma~e}i pri~u iz Jevan|eqapro~itanog na Liturgiji o sija~ukoji sije sjeme, mitropolit Jo-van je rekao da je sjeme Hristo-vog jevan|eqa, preko Svetihapostola, wihovih u~enika i na-sqednika, u srpskom narodu pa-lo na veoma plodno tlo i uzra-slo i daqe uzrasta donose}istostruki rod, ~emu su potvrdai ova nova rukopoloèwa.

U VAGANU ODR@ANTRADICIONALNI

MITROVDANSKI SABOR

U Blagove{tewskom skitu uVaganu kod Dobrunske rijekeodràn je tradicionalni Mi-trovdanski sabor, povodom pra-znika Svetog Dimitrija Solun-skog Miroto~ivog, kojem je pri-sustvovalo oko 250 vjernika.

Svetu liturgiju sluìo je pro-tojerej-stavrofor Savo Brado-wi} iz Rudog uz sasluèwe pa-roha bjelobr|anskog protona-mjesnika @ivka Vasi}a i arhi-mandrita Jovana Gardovi}a izmanastira Svetog Nikolaja iz

Dobrunske rijeke kod Vi{egra-da.

U besjedi okupqenom naroduotac Savo je podsjetio na ìvotSvetog Dimitrija i ~uda koja je~inio, navode}i da on i danas,miroto~e}i svojim mo{tima,zra~i kao jedan od najve}ih svje-tilnika, zbliàva i sjediwujesve qude da budu bra}a.

Podsje}aju}i na va`nost ski-ta u Vaganu, on je istakao da jeova crkva brvnara poslije mana-stira Dobruna najstarija pravo-slavna svetiwa u ovom kraju.

“Nakon {to je manastir Do-brun - Kru{evo bio sru{en podnajezdom Turaka, dio mona{tvase povukao u ovu svetiwu, gdje sunastavili svoj mona{ki ìvot,mole}i se Bogu za svoj mu~e-ni~ki narod. A ~im su se stvori-le prilike ponovo su se vra}a-li u manastir Dobrun i uz pomo}naroda obnavqali poru{enedijelove manastirskog kom-pleksa” ‡ rekao je otac Savo.

Nakon liturgije, u novoizgra-|enom narodnom domu “Vladi-mira Milanovi}a”, koji je sop-stvenim trudom i sredstvima~uvao i sa~uvao ovu svetiwu,sluèno je blagodarewe.

Arhimandrit Gardovi}, kaonadle`ni paroh, u svom obra}a-wu za trpezom qubavi, podsje-tio je na izvedene radove, za-hvaliv{i svim prilo`nicima iMitropoliji dabrobosanskoj,koja je dobrim dijelom pomogla

16

��R��

ovaj poduhvat, kao i gra|evin-skoj ekipi na ~elu sa GoranomLu~i}em, koji su za 22 radna da-na stavili ovaj objekat podkrov.

Posebnu zahvalnost uputio jeparohijanima koji su u~estvova-li u izgradwi ovog narodnog do-ma.

KAPELA NA VRAWE[UPROSLAVILA KRSNU

SLAVU ‡ VARNAVUHVOSTANSKOG

U kapeli posve}enoj Svetomispovjedniku Varnavi Nasti}u,episkopu hvostanskom, u nasequVrawe{ u Isto~nom Sarajevu usubotu, 12. novembra, sluèna jeSveta liturgija koju je sluìloosam sve{tenika i dva |akonaMitropolije dabrobosanske.

Po{to je ovaj svetiteq, kojise proslavqa ovog dana, krsnaslava kapele, nakon liturgijesu obavqeni slavski obred ilitija oko kapele.

O Svetom Varnavi Hvostan-skom govorio je paroh druge pa-rohije kasindolske jerej Bo{koTo{ovi}.

On je istakao da je svetiteq umladosti bio izuzetno nadaren,da je odli~no svirao violinu,ali da je do prekretnice u wego-vom ìvotu do{lo kada je dok jebio te{ko bolestan popio svetuvodicu koju mu je majka donijela

iz crkve, nakon ~ega je ozdra-vio.

“Imao je jak priziv od Boga zasve{teni~ku i vladi~ansku du-`nost. Sveti Varnava bio jesvjetlo vjere i izvor vode ìve,odnosno Svetog Duha” û rekao jejerej Bo{ko, dodaju}i da su senad grobom ovog svetiteqa u ma-nastiru Beo~inu, gdje je sahra-wen, desila mnoga ~uda.

Sveti ispovjednik VarnavaHvostanski jedan je od mnogihkanonizovanih u Srpskoj pravo-slavnoj crkvi koji su djelom iìvotom vezani za Sarajevo.

Episkop Varnava, porijeklomiz Pqevaqa, ro|en je 31. janua-ra 1914. godine u Geri u ame-ri~koj dràvi Indijana, kao Vo-jislav Nasti}, gdje je ìvio dosvoje osme godine kada je 1923.godine sa roditeqima do{ao uSarajevo.

Nakon {to je zavr{io Bogo-slovski fakultet u Beograduvratio se u Sarajevo gdje ostajeza vrijeme Drugog svjetskog rata.

Nakon {to su usta{e odvele iubile mitropolita dabrobosan-skog Petra Sarajevskog od wegaje zatraèno da bude episkop“hrvatske pravoslavne crkve”{to je on odlu~no odbio.

Nakon rata se na{ao na udarukomunisti~kog reìma. U tovrijeme je pet godina bio zato-~en u Sarajevu, Stocu, Zenici iSremskoj Mitrovici, a potom 12godina, do smrti, bio u ku}nompritvoru u manastirima Vave-

dewe, Gomionica, Kru{edol iBeo~in.

Preminuo je u manastiru Beo-~in 12. novembra 1964. godinepod sumwivim okolnostima i tuje i sahrawen.

Pored kapele u Vrawe{u suizgra|eni temeqi za hram po-sve}en svetom Varnavi, koje je uaprilu osve{tao Wegovo viso-kopreosve{tenstvo mitropolitdabrobosanski gospodin Niko-laj, a na proqe}e }e po~eti i zi-dawe crkve.

HRAM SVETOG GEORGIJAU MIQEVI]IMA

PROSLAVIO KRSNU SLAVU

Hram Svetog velikomu~enikaGerogija u Miqevi}ima, op{ti-na Isto~no Novo Sarajevo, pro-slavio je u srijedu, 16. novem-bra, krsnu slavu \ur|ic.

Svetu liturgiju sluìlo je 10sve{tenika i jedan |akon Mi-tropolije dabrobosanske, a naliturgiji je na~alstvovao arhi-jerejski namjesnik sarajevskiprotojerej-stavrofor MiomirZeki}.

Nakon liturgije obavqeni suslavski obred i litija oko hra-ma.

Starje{ina hrama jerej BojanZeki} ~estitao je vjernicimaslavu.

Govore}i o zna~aju ovog pra-znika za pravoslavne hri{}a-ne, on je podsjetio da je hram po-sve}en Svetom velikomu~eniku

17

��R��

Georgiju, ali da kao krsnu slavuobiqeàva \ur|ic, u spomenObnovqewa hrama Svetog veli-komu~enika Georgija i prenosawegovih mo{tiju iz Nikomidijeu Lidu Palestinsku, gdje je po-stradao u vrijeme cara Diokle-cijana

Jerej Zeki} je u ime Crkveneop{tine dodjelio zahvalniceovogodi{wem kumu slave Slo-bodanu Paji}u iz Isto~nog Sara-jeva i wegovom sugra|aninu Bo-ri{i Beribaki za iskazanu hri-{}ansku qubav i pomo} ovomhramu.

STARA CRKVANA BA[ÂR[IJI

U SARAJEVU PROSLAVILAKRSNU SLAVU

Stara srpska pravoslavna cr-kva Svetog arhangela Mihailana Ba{~ar{iji u Sarajevu pro-slavila je u ponedjeqak, 21. no-vembra, krsnu slavu Sabor sve-tog arhangela Mihaila i osta-lih nebeskih sila bestjelesnih‡ Aran|elovdan.

Svetu arhijerejsku liturgijusluìo je Wegovo visokopreo-sve{tenstvo mitropolit dabro-bosanski gospodin Nikolaj, uzsasluèwe sedam sve{tenika idva |akona Mitropolije dabro-bosanske.

U toku liturgije vladika Ni-kolaj je rukopoloìo |akona

Marka Jakovqevi}a u ~in sve-{tenika.

Otac Marko sve{teni~ku slu-`bu obavqa}e u Fo~i.

Nakon liturgije obavqen jeslavski obred.

U ime mitropolita Nikolajaprisutnim vjernicima obratiose arhijerejski namjesnik proto-jerej-stavrofor Milorad Qubi-nac ~estitaju}i najprije sve~a-rima koji slave ovaj praznikkao krsnu slavu.

On je ukazao na zna~aj koji usrpskom narodu imaju ovaj pra-znik i Stara crkva na Ba{~ar-{iji.

Protojerej Qubinac naveo jeda Crkva arhan|ela Mihailanaziva arhistratigom, jer sesmatra glavom vojske an|elskekoja po{tuje voqu Boìju.

“Hri{}anska eshatologija da-je veliku ulogu arhan|elu Miha-ilu u kona~noj pobjedi nad zlom,kao i u~e{}u u samom sudu Go-spodwem.

U narodu su poznate molitvesvetom Mihailu za iscjeqeweoboqelih, a to je povezano savjerom da je on pobjednik nadzlim duhovima, koji se u hri-{}anstvu smatraju uzrokom svihbolesti.

Stara pravoslavna crkva naBa{~ar{iji najstariji je sa-kralni objekat u Sarajevu i oko-lini i kao takva predstavqanajbogatiji i najva`niji kultur-no-istorijski spomenik od prvo-razrednog zna~aja za op{tu kul-turnu ba{tinu.

U prilog tome govori i poda-tak da je Komisija za o~uvawenacionalnih spomenika BiHgraditeqsku cjelinu crkve pro-

glasila nacionalnim spomeni-kom BiH.

Kada je izgra|ena Stara pra-voslavna srpska crkva u Saraje-vu, sa sigurno{}u se ne moè re-}i, jer pisanih tragova o tomenema, ali sa velikom pouzdano-{}u moè tvrditi da je to biloprije dolaska Turaka na oveprostore.

O ta~nom vremenu nastankacrkve i wenom razvoju krozistoriju postoji vi{e razli~i-tih mi{qewa. Neki wenu iz-gradwu smje{taju u 5. ili 6. vi-jek, a neki u razdobqe od 12. do14. vijeka, dok neki pomiwu we-nu obnovu u vrijeme otomanskeuprave na ovim prostorima u 15.i 16. Vijeku.

HRAM USPEWA PRESVETEBOGORODICE U PALAMA

NACIONALNI SPOMENIK

Komisija za o~uvawe nacio-nalnih spomenika BiH progla-sila je hram Uspewa PresveteBogorodice u Palama nacional-nim spomenikom BiH.

Hram je dovr{en 1909. godine,a osve}ewe je obavio mitropo-lit dabrobosanski Evgenije Le-tica.

Osve}ewe temeqa crkve oba-vqeno je na Petrovdan 1908. go-dine, a ~in osve}ewa izvr{io jeprota Vaso Popovi}, u prisustvuvi{e od 1.000 qudi.

18

��R��

Dva i po mjeseca nakon ovog~ina do{lo je do aneksije BiH,pa je gradwa hrama nastavqenau te{kim uslovima.

Ve} 30. avgusta 1909. godinehram je bio dovr{en, kada jeosve{tan i posve}en UspewuPresvete Bogorodice - VelikojGospojini, koju danas op{tinaPale proslavqa kao slavu grada.

Ostalo je zapisano da su togdana hiqade vjernika - mlado istaro, mu{ko i ènsko, seqacii gospoda “dojahali na kowima,vozom ili pje{ke do{li iz Go-ra`da, Trnova, Fo~e, Sarajeva,Visokog, Zenice, Sokoca, HanPijeska, Rogatice i Vi{egradatako da se crkvi u sve~anom ~i-nu osve}ewa te{ko moglo pri-}i.”

Prvi sve{tenik bio je \or|eGrabe`, ~iji je sin Trifko bio~lan Mlade Bosne i jedan odu~esnika atentata na au-stro-ugarskog prestolonasqed-nika Ferdinanda 1914. godine.

Crkvu na Palama je projekto-vao nesvr{eni gra|evinski teh-

ni~ar, a kasnije poznati aka-demski slikar Lazar Drqa~a,srpski Kraji{nik koji je tadaimao tek 24 godine.

Nakon {to je u proqe}e 1905.godine raspisan konkurs za iz-radu projekta crkve na Palama,Drqa~a je za svoj projekat dobioprvu nagradu, te je donesena od-luka da se po wemu gradi crkva.

Paqanska crkva je uko{enaza 35 stepeni u odnosu na tradi-cionalni pravac pravoslavnihcrkava zapad-istok. Oltar cr-kve je okrenut prema jugoistoku,a portalna vrata prema sjevero-zapadu.

Graditeq je, naime, na danosve}ewa temeqa crkve napra-vio gre{ku, koja je kasnije povu-kla i druge, kao {to je spomenik`rtvama prvog svjetskog rata inekoliko zgrada stambenog ijavnog sadràja.

Na po~etku Prvog svjetskograta 1914. godine austrougarskivojnici su skinuli zvono sa hra-ma i otpremili ga u topionicu,{to je u to vrijeme bila op{tapojava.

Paqanska crkva je na po~etkurata bila mjesto gdje su se za-tvarali carski kowi. Ta “civi-lizovana Evropa” utjerivala jeu hram alate, putaqe, dorate,kula{e.

U Drugom svjetskom ratu pune~etiri godine plamtjela je va-tra unutar hrama, s vremena navrijeme, tu me|u kowima, me|usvecima, me|u freskama.

Dijelovi oltara, bogoslu`be-ne kwige, kwige ro|enih i umr-lih, qetopisi, poveqe, krstio-nice, sve od ~ega je mogla da sepotpali vatra izgorilo je.

Skrnave}i hram usta{e suokretale likove svetaca naikonama prema zidu, da sveti nevide wihove zlo~ine.

Nakon zavr{etka svakog odratova, Paqani su obnavqalisvoj hram.

Slava crkve je praznik Uspe-wa Presvete Bogorodice 28. av-gusta, a saborni dani su jo{ iPetrovdan 12. jula, te Usjekova-we glave Svetog Jovana Krsti-teqa 11. septembra.

MITROPOLIT NIKOLAJNA VAVEDEWE

SLU@IO U FOÎ

Wegovo visokopreosve{ten-stvo mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj je u nedjequ, 4.decembra, na veliki pravoslav-ni praznik Vavedewa PresveteBogorodice, sluìo Svetu arhi-jerejsku liturgiju u {kolskomhramu Svetog Vasilija Ostro-{kog i Svetog Petra Dabrobo-sanskog u krugu Bogoslovije iPravoslavnog bogoslovskog fa-kulteta u Fo~i.

Visokopreosve}enom Nikola-ju sasluìvali su rektor Bogo-slovije Visokoprepodobni ar-himandrit mr Lazar Lazarevi}i sve{tenstvo Mitropolije da-brobosanske.

Na liturgiji je pjevao hor Bo-goslovije, pod dirigentskom pa-licom profesora Vidaka Vuja-dinovi}a.

Na liturgiji su se profesori,studenti i |aci pri~estili.

19

��R��

U Nedequ prvi dan VaskrsewaHristovog svoju dobru i plemeni-tu du{u predala je Gospodu slu-{kiwa Boìja Grozda Matovi}(1914 - 2011) u 97. godini ìvota.

Ova ~estita i plemenita sta-rica ro|ena je 1914. godine, u~estitom domu Boà i Joke Ve-qovi}, u zaseoku Klije{ta kojise nalazi pored starog puta odMiqevine prema Kalinovi-ku.Grozda je ro|ena kao druga od{estoro dijece koliko su imaliweni roditeqi.

Godine 1936 Grozda se udalaza Petra Matovi}a u selo dowiBudaw u neposrednoj blizinihrama Sv. Proroka Ilije. Petari Grozda izrodili su desetorodece od kojih je sad ìvo wihdevetoro. U najnovijem otaxbin-skom ratu poginuo im je najsta-riji sin Savo na planini Tre-skavici, ali je Grozda propati-la sama ovu pogibiju, jer se wenìvotni saputnik Petar upoko-jio 1989. godine. Pored Sava,Petar i Grozda imaju jo{ Milo-{a, Dragiwu, Stoju, Nadu, Danu,Miladinku, Miladina, Milivo-ja i Milicu.

U periodu od 1945. do 1992.godine u Miqevini je bio veomamali broj qudi koji su dolaziliu sveti hram na bogosluèwa ikoji su pomagali Crkvu Boìju,

ali ovo dvoje supru`nika kojisu pobo`nost poneli u svom sr-cu od ranog detiwstva bili supravi svetionici parohije mi-qevinske jer ne samo da su po-sje}ivali hram Sv. ProrokaIlije nego su obilazili i poma-gali mnoge Crkve i manastire uSrbiji i Crnoj Gori. Oni su po-magali izgradwu hrama SvetogSave na Vra~aru. PatrijarhSrpski German na Vidovdan1989. godine proglasio je Gro-zdu za ktitora zedu`binarahrama Svetog Save na Vra~aru -Beogradu.Treba naglasiti da suPetar i Grozda boravili i u pa-trijar{iji u Beogradu.

Na po~etku najnovijeg rata ko-ji je pogodio na{e prostore Gro-zda je bila primorana da napu-sti Budaw i preseli se kod si-nova u Beograd, ali tu ostaje ve-oma kratko samo do februara1993. godine kada se vra}a u svojdom u koji se ponovo vra}a i we-na k}erka Stoja koja je napusti-la Trnovo u koje je bila udata.Nakon pogibije muà Stoja sevra}a majci na Budaw i sa womostaje do kraja Grozdinog ovoze-maqskog ìvota na Vaskrs 2011.godine.

Veli~ina Grozdine li~nostije izuzetno velika,kao {to smopomenuli pomagala je svete hra-move, posje}ivala bogosluèwai redovno se molila. Bila jeprimer prave hri{}anske majkeuvijek se molila Bogu i sve maj-ke iskreno savjetovala kako dacijene prave vrednosti.

U martu i aprilu 1944. godineupokojili su se u Gospodu rodi-teqi Petrovi prvo otac Risto amesec dana kasnije i majka Stoja,zbog celokupne situacije wimanije tada o~itano opijelo. Vreme

je u~inilo svoje da se to ni dugogodina posle ne uradi, ali Gro-zda je 2009. godine to u~inila io~itano je opijelo Ristu i Sto-ji.Uvek bri`na i bogo~e`wivamajka i svoga sina Sava je upislau kwigu ve~nih pomenova hramaSv. Proroka Ilije.

Dve zapovesti o qubavi pre-ma Bogu i qubavi prema bli-`wima Grozda je svojski ispu-wavala pa je pored molitve iposta koje je uvek ispuwavala,uvek se trudila da primi SvetoPri~e{}e, pa je uvek dok je mo-gla odlazila u sveti hram napri~e{}e a u poznim godinamauvijek je pozivala sve{tenikeda je pri~e{}uju kod ku}e.

Porodica Matovi} proslavqaVaskrsewe pravednog i ~etvero-dnevnog Lazara za krsnu slavu ito je uvek revnosno vr{eno, go-dine su ~inile svoje ali Grozdanikada nije èlela da se togadana u wenom domu ne pomene kr-sna slava, da se krsni kola~ neprereè i da se najmiliji srod-nici ne ugoste na trpezu qubavikoja je uvijek bivala posna. Takoje bilo i 2011. godine Grozda iwena k}erka Stoja su uz prekadu,kola~ i sve}u do~ekale svojenajmilije a sve{tenik zbog svo-jih obaveza nije bio u mogu}nostida ih posjeti toga dana, ali je touradio na praznik Cvijeti nakonsvete Liturgije. Sa Grozdom jepopri~ao i pomolio se Bogu zawu, a ona je jo{ sedam dana pro-vela ovde na zemqi i na najve}ihri{}anski praznik svoju ple-menitu du{u predala Bogu.

VJEÂN JOJ POMEN I BOGDA JOJ DU[U PROSTI I POMI-LUJE! AMIN.

jerej Du{ko Lalovi}

20

��R��

UPOKOJILA SE U GOSPODU SLU[KIWA BO@IJA GROZDA MATOVI] (1914-2011)

SVETO PRI^E[]

Documents

Transcript of SVETO PRI^E[]