svetlo ZELENA predlog dizajn - soros.org.mksoros.org.mk/dokumenti/vodic-srp-za-web.pdfVOVED...

В О Д И Ч НАЦИОНАЛНОГ ЗАКОНОДАВСТВА У СФЕРИ УПОТРЕБЕ ЈЕЗИКА ЕТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦАУ РЕПУБЛИЦИ МАКЕДОНИЈИ

Juni 2009 година

„ Ова публикација је припремљена уз помоћ Европске Уније. Јединствена одговорност за садржину ове публикације припадаФондацији Институт отворено друштво – Македонија и Заједничким вредностима и на ниједан начин не рефлектира гледиштаЕвропске Уније“.

4

Vodi~ националног законодавства у сфери употребе језика етничких заједница у Републици Македонији

Издавачи:Фондација Институт отворено друштво - Македонија

Удружење грађана за подршку мултиетничког дијалога и развоја заједнице “Заједничке вредности“

За издаваче:Владимир МилчинХајрије Ахмед

Аутор: Дарко Јаневски

Лектор македонског језика: Елка Јачева-Улчар

Језична редакција – превод:Албански језик – Сами БушиТурски језик – Талат СелимРомски језик – Љатиф ДемирСрпски језик – Лидија КунгуловскаВлашки језик – Љубица ЂорђиеваБосански језик – Емина КуртовићЕнглески језик – Ленче Чадловска

Дизајн и штампање: Бригада дизајн

Тираж: 300

УВОДРЕЛЕВАНТНА МЕЂУНАРОДНА РЕГУЛАТИВАОКВИРНИ ДОГОВОРУСТАВЗАКОН О УПОТРЕБИ ЈЕЗИКА КОЈИ ГОВОРИ НАЈМАЊЕ 20% ГРАЂАНА У РЕПУБЛИЦИ МАКЕДОНИЈИ У ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕЗАКОН ЗА УПОТРЕБУ МАКЕДОНСКОГ ЈЕЗИКАУПОТРЕБА ЈЕЗИКА У СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕОБЈАВЉИВАЊЕ ЗАКОНА И ДРУГИХ ПРОПИСА И АКАТА У „СЛУЖБЕНОМГЛАСНИКУ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕВЛАДА И ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕСУДСКИ И УПРАВНИ ПОСТУПЦИIНАРОДНИ ПРАВОБРАНИТЕЉОГЛАШАВАЊА И СВЕЧАНЕ ИЗЈАВЕ У СУДСТВУ И ДРЖАВНОЈ УПРАВИИЗБОРИ И ОБЛИЦИ НЕПОСРЕДНОГ ИЗЈАШЊАВАЊАЛИЧНА ДОКУМЕНТА И ОФИЦИЈАЛНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

ПУТНЕ ИСПРАВЕ ДРЖАВЉАНА РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕМАТИЧНЕ И ДРУГЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

ЛОКАЛНА САМОУПРАВАОПРЕДЕЉИВАЊЕ ИМЕНА УЛИЦА, ТРГОВА, МОСТОВА И ДРУГИХ ИНФРАСТРУКТУРНИХ ОБЈЕКАТАБЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМАОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРАРАДИОДИФУЗНА ДЕЛАТНОСТФИНАНСИЈЕ И ЕКОНОМИЈАСЛОБОДАН ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМАИНСТИТУЦИЈЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ И ЗАШТИТУ ПРАВА ЕТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА

1. Управа за развој и унапређивање образовања на језицима припадника заједница2. Управа за афирмирање и унапређивање културе припадника заједница Републике Македоније3. Секретаријат за спровођење Оквирног договора4. Агенција за унапређивање и заштиту права припадника заједница којих је мање од 20% становништва Републике Македоније

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕОДГОВОРИ НА ПИТАЊА И ПРОБЛЕМЕ

521232528

293032

34364143464950515254555660636566 66

676767

6870

С А Д Р Ж А Ј

@iveti u multietni~koj sredini - Graђani sa jednakim pravima, moguћnostima i za{titom

5

УВОД Srpski jezik

7

Језик представља једнo од основних обележјасва ког народа. У суштини, језик је једна од ка рак -те ристика, можда и најзначајнија, по којој сераз ликују народи. Путем језика људи међусобноко муницирају и разумевају се. Језик олакшава сва -ко дневни живот и омогућава грађанима ост вари-вање својих основних слобода и права. Писмо сеса мо надовезује на језик, односно то је облик, ко -јим се изражава говор. Језик игра двоструку,по мало контрадикторну улогу. С једне стране, хо -мо генизира, односно служи као канал ко муника-ције између грађана и институција. С друге, ди вер -зи фицира, односно раздељује грађане по етничкој,културној и политичкој линији.

Ако се не практикује један језик постоји опас -ност његовог изумирања! Лингвист Дејвид Ха ри-сон, са Института угрожених језика, током истр а -жи вања дошао је до фрапантних закључака. Од7.000 језика, колико се данас говоре у свету, чакпо ловина становништва користи само 83, а мно -гим малим језицима прети комплетно изумирање.Тако је до краја овог века могуће да исчезне чакпо ловина језика. Око 3.500 језика говори само јед -на десетина светског становништва. Колико и дасе користи један језик у кругу најближих ( по ро ди -ца и рођаци ), ипак, то није довољна гаранција даће језик опстати и да ће се преносити с покољењана покољење. Већа сигурност очувања језика по -сто ји ако се тај користи и на официјалном нивоу,као загарантoвано право употребе од стране гра -ђа на и ако држава има обавезу да омогући његовуупотребу.

Употреба језика, посебно правилна употребаслужбених језика, не представља само право, већи обавезу свих субјеката! Наиме, много већу опас -ност представља језичко извртање, односноупот реба туђих речи за термине, за које постоје од -го варајуће речи у службеним језицима или писањема кедонскe речи латиничним писмом. Таква пра к -са може да има негативан утицај на очување језика

и посебно на аутохтоност одређених израза и пој -мо ва. Због тога, постоје строге законске санкцијеза оне, који не поштују правила која се односе напра вилан начин и место употребе службених је зи -ка.

У политичком животу Републике Македоније пи -та ње употребе језика је актуелно. У том смислу,овај водич, заједно са претходно издатим во ди -чем “Остваривање права употребе језика за једни -ца у комуникацији са органима државне власти уРе публици Македонији: Усаглашеност са Оквирномкон венцијом о заштити националних мањина и Ев -роп ском повељом о регионалним или мањинскимје зицима”, издатој од стране Удружења грађаназа подршку међуетничких дијалога и развоја за -јед ница “Заједничке вредности”, могу да послужеши рем запознавању јавности о обиму и сложеностиове материје.

У Републици Македонији, право употребе језикаје уставна и законска категорија. Ово значи да сесве што је повезано са употребом језика регулишеУс тавом РМ и законима као правним актима, коједоноси Скупштина РМ. Није дозвољено да се упо -тре ба језика регулише подзаконским актима коједоноси Влада РМ, органи државне управе или ло -кал не власти. Овим, не само што се потенциразна чај овог права, већ се избегава и могућностства рања хаоса и већег броја (различитих) правилакоја би доносила стотице органа.

Један од првих корака који је преузела Ре пуб -ли ка Македонија у смеру шире употребе језика јера тификација “Оквирне конвенције о заштити на -цио налних мањина”. Осим ове конвенције, основниоквир политике мањина у Републици Македонијипредставља спровођење Оквирног договора, којиуглавном, надмашује стандарде, утврђене Ок вир -ном конвенцијом о заштити нациoналних мањина.Ев ропска повеља о регионалним језицима и је зи ци -ма мањина је, исто тако, потписана и чека се њено



ра тификовање. Ипак, најзначајније за грађане у Ре -пуб лици Македонији је што Устав и закони, по себ- но новодонешен Закон о употреби језика којимговори најмање 20% грађана у Републици Ма ке до -нији и у јединицама локалне самоуправе, омо гућа-вају доста широку употребу на службеном нивоу,је зика, који се говоре у Републици Македонији.

Читајући Водич, забележићете да је више зако -на, у којима је на исти или сличан начин регулисанопитање употребе језика, донешено у првој по ло ви -ни текуће декаде. Ово није случајно, ако се узме уобзир, да је оно што је радикално променило кон -цепт употребе језика у јавној сфери, Оквирни до го-вор и уставни амандмани, донешени 2001-е го ди -не. Друго, проузроковали су лавину законскихиз мена и допуна у смеру доразраде општих пра ви -ла садржаних у Уставу. Ипак, на крају, законскеизмене и допуне, биле су само прелазно решење.Дугогодишња дебата око потребе доношењаједног јединственог закона у коме ће се регули са -ти питања о употреби службених језика у свимсфе рама друштвеног живота завршило је доноше -њем Закона о употреби језика којим говоринај мање 20% грађана у Републици Македонији и ује диницама локалне самоуправе. Закон не садржиско ро никакве новине, већ је преузет из већ по сто -је ћих решења о начину употребе језика, који сеса држе у већем броју других закона.

Водећи се уставним амандманом у вези упот ре -бе језика у свим законима, срешћете се са фор му -лацијом “ други службени језик којим говори нај -ма ње 20% грађана РМ...”. Значи, нигде се екс пли-цитно не помиње други језик и писмо, осим ма ке -дон ског и његовог ћириличног писма. Али, премапоследњем попису, одржаном 2002 године,

јединст вена етничка заједница у РМ, која учествујес најмање 20% у укупној популацији је албанска.Због тога, статус “другог службеног језика”, мо -мен тално има језик албанске етничке заједнице уРМ и његово писмо.

Преглед јавне употребе језика заједница ињихових писама односи се на следеће области иин ституције: Скупштину РМ; комуникацију грађанаса министарствима и органима државне управе;суд ске поступке; управне поступке; извршавањесанк ција; народног правобранитеља; изборни про -цес; непосредно изјашњавање грађана; издавањеличних докумената грађанима; вођење матичнеевиденције; примену полицијских овлашћења; ра -дио дифузну делатност; инфраструктурне објекте;локалну самоуправу; финансије; економију; обра -зо вање и науку; културу; као и органе који су зна -чајни за унапређење и заштиту овог права.

У овом Водичу аутор не даје своје мишљење истав у вези законског уређења права употребе је зи -ка у Републици Македонији, већ покушава да најед ноставан и разумљив начин представи правниок вир. Путем великог броја примера, питања, илу -стра ција и образаца ова материја је приближенапотребама и интересима грађана, Имајући у видуциљну групу овог Водича, идеја је да читатељипреко ове публикације дознају права (грађана) иобавезе (власти ), повезаних употребом језика уРМ. Исто тако, познавање права значи и његовоодговарајуће практиковање.

Целу верзију Водича можете наћи на веб стра ни -ца ма www.podistosonce.org.mk, www.soros.org.mk,www.cv.org.mk, на сваком од језика, који се говориу Републици Македонији

8

VOVED Makedonski jazik

Jazikot pretstavuva eden od osnovnite belezina sekoj narod. Vsu{nost, jazikot e edna od karak -te ristikite, moèbi i najzna~ajnata, po koja i seraz likuvaat narodite. Preku jazikot lu|eto me |u -seb no komuniciraat i se razbiraat. Jazikot gooles nuva sekojdnevniot ìvot i im ovozmoùva nagra |anite da gi ostvaruvaat svoite osnovni slobo-di i prava. Pismoto samo se nadovrzuva na ja zi -kot, odnosno toa e forma preku koja se izrazuvago vorot. Jazikot igra dvojna, po malku kontradik -tor na, uloga. Od edna strana, homogenizira, od -nos no sluì kako kanal za komunikacija me|u gra -|a nite i instituciite; od druga, diverzificira,odnosno gi razdeluva gra|anite spored etni~ka,kulturna i politi~ka linija.

Ako ne se praktikuva eden jazik postoi opasnostod negovo izumirawe! Lingvistot Dejvid Harisonod Institutot za zagrozeni jazici napravil is tra -ù vawe i do{ol do frapantni zaklu~oci. Od 7000jazici, kolku {to denes se zboruvaat vo svetot,duri polovina od naselenieto koristi samo 83, ana mnogu od malite jazici im se zakanuva ce los noizumirawe. Taka, do krajot na ovoj vek moàt dais~eznat duri polovina od jazicite. Okolu 3500jazici gi zboruvaat samo edna desettina od svet-skoto naselenie. Kolku i da se koristi eden jazikvo krugot na najbliskite (semejstvoto i rodni-nite), sepak, toa ne e dovolna garancija deka ja zi -kot }e opstoi i }e se prenesuva od pokolenie napo kolenie. Pogolema sigurnost za za~uvuvawe najazikot postoi ako toj se upotrebuva i na oficijal-no nivo kako zagarantirano pravo na upotreba odstrana na gra|aninot i ako dràvata ima ob vrs kada ovozmoì negova upotreba.

Upotrebata na jazikot, osobeno pravilnataupot reba na slu`benite jazici, ne pretstavuva sa -mo pravo, tuku i obvrska za site subjekti! Imeno,mnogu golema opasnost pretstavuva jazi~noto iz -vr tuvawe, odnosno upotrebata na tu|i zborovi zater mini za koi postojat soodvetni zborovi voslu` benite jazici ili, pak, pi{uvawe na makedon-

ski zbor so latini~no pismo. Takvata praktika mo -è da ima negativno vlijanie vrz za~uvuvaweto naja zikot i posebno vrz avtohtonosta na odredeniiz ra zi i poimi. Poradi toa, postojat strogi zakon-ski sankcii za onie {to nema da gi po~ituvaatpra vi lata koi se odnesuvaat na pravilniot na~ini mesta na upotreba na slu`benite jazici.

Vo politi~kiot ìvot na Republika Makedonijapra {aweto za upotrebata na jazicite e aktuelno.Vo taa smisla, ovoj vodi~, zaedno so prethodno iz -da deniot vodi~ „Ostvaruvawe na pravoto na upot -re ba na jazicite na zaednicite vo komunikacijataso organite na dràvnata vlast vo Republika Ma -ke donija: Usoglasenost so Ramkovnata konvencijaza za{tita na nacionalnite malcinstva i so Ev -rop skata povelba za regionalnite ili malcinski -te jazici“, izdadena od Zdruènieto na gra|aniza poddr{ka na me|uetni~ki dijalog i razvoj naza ednicite „Zaedni~ki vrednosti“, moè da po -slu ̀ at za po{iroko zapoznavawe na javnosta zaobemot i sloènosta na ovaa materija.

Vo Republika Makedonija pravoto na upotrebana jazik e ustavna i zakonska kategorija. Ova zna~ide ka s# {to e povrzano so upotreba na jazicite seregulira so Ustavot na Republika Makedonija i sozakonite kako prav ni akti koi gi donesuva Sob ra -nie to na Republika Makedonija. Ne e doz volenoupot rebata na jazikot da se regulira so pod za kon -ski akti koi gi nosat Vladata na Republika Ma ke -do nija, or ga nite na dràvnata uprava ili lo kal -na ta vlast. So ova ne samo {to se potencira zna ~e -we to na ova pr a vo, tuku se izbegnuva mo`nosta odsoz davawe haos i golem broj (razli~ni) pravilakoi bi gi no se le stotici organi.

Eden od prvite ~ekori {to go prezede Re pub li -ka Makedonija vo nasoka na {iroka upotreba na ja -zi cite e ratifikacijata na „Ramkovnata konvenci-ja za za{tita na nacionalnite malcinstva“. Osvenovaa konvencija, osnovna ramka za malcinskatapo litika vo Republika Makedonija pretstavuva 9

za nacionalnoto zakonodavstvo vo sferata na upotrebata na jazicite na etni~kite zaednici vo Republika MakedonijaVodi~

10

spro veduvaweto na Ramkovniot dogovor, koj, glav -no, gi nadminuva standardite utvrdeni so Ram -kov nata konvencija za za{tita na nacionalnitemal cinstva. Evropskata povelba za regionalni ja -zi ci i jazici na malcinstvata e, isto taka, pot pi -{a na i se ~eka nejzino ratifikuvawe. Sepak, naj -zna ~ajno za gra|anite vo Republika Makedonija e{to Ustavot i zakonite, osobeno novodoneseniotZakon za upotrebata na jazikot {to go zboruvaatnajmalku 20% od gra|anite vo Republika Ma ke do -ni ja i vo edinicite na lokalnata samouprava,ovoz moùvaat dosta {iroka upotreba na slu`benonivo na jazicite koi se govorat vo Republika Ma ke -do nija.

îtaj}i go Vodi~ot }e zabeleìte deka po ve }e -to zakoni, vo koi na ist ili na sli~en na~in e regu -li rano pra{aweto za upotrebata na jazicite, sedo neseni vo prvata polovina od tekovnata deka-da. Ova ne e slu~ajno, ako se ima predvid deka ona{to radikalno go smeni konceptot na upotreba najazicite vo javnata sfera se Ramkovniot dogovor iustavnite amandmani, koi bea doneseni vo 2001go di na. Vtorite, predizvikaa lavina zakonski iz -me ni i dopolnuvawa vo nasoka na dorazrabotka naop{ tite pravila sodràni vo Ustavot. Sepak, nakrajot, zakonskite izmeni i dopolnuvawa bea samopreodno re{enie. Dolgogodi{nata debata okolupotrebata za donesuvawe na eden edinstven zakonvo koj }e se regulira pra{aweto za upotrebata naslu` benite jazici vo site sferi na op{testvenotoì veewe zavr{i so donesuvaweto na Zakonot zaupot rebata na jazikot {to go zboruvaat najmalku20% od gra|anite vo Republika Makedonija i voedi nicite na lokalnata samouprava. Zakonot neso drì, re~isi, nikakvi novini, tuku gi prezemave}e postojnite re{enija za na~inot na upotreba-ta na jazicite koi se sodràt vo golem broj drugiza koni.

Vodej}i se od ustavniot amandman vo vrska soupot rebata na jazicite vo site zakoni }e ja sret-nete formulacijata „drug slu`ben jazik {to gozbo ruvaat najmalku 20% od gra|anite na Re pub li -ka Makedonija...“. Zna~i, nikade eksplicitno ne

se spomnuvaat drug jazik i pismo, osven makedon-skiot jazik i negovoto kirilsko pismo. No, sporedposledniot popis odr ̀ an 2002 godina, edinstve-nata etni~ka zaednica vo Republika Makedonijakoja u~estvuva so najmalku 20% vo vkupnata popu-lacija e albanskata. Poradi toa, statusot na „drugslu` ben jazik“, vo momentov, go ima jazikot na al -ban skata etni~ka zaednica vo Republika Ma ke do -ni ja i ne govoto pismo.

Pregledot na javnata upotreba na jazicite naza ednicite i na nivnite pisma se odnesuva nasled nive oblasti i institucii: Sobranieto na Re -pub lika Makedonija; komunikacijata na gra|aniteso ministerstvata i organite na dràvnata upra-va; sudskite postapki; upravnata postapka; izv r -{u vaweto sankcii; na rodniot pravobranitel; iz -bor niot proces; ne po srednoto izjasnuvawe na gra -|anite; izdavaweto li~ ni dokumenti na gra |a ni -te; vodeweto na ma ti~ nata evidencija; primenatana policiski ov las tuvawa; radiodifuznata dej -nost; infrastruk tur nite objekti; lokalnata sa mo -up rava; finansii te; ekonomijata; obrazovanieto inau kata; kultu ra ta; kako i organite koi se zna ~aj -ni za unapredu va weto i za{titata na ova pravo.

Vo ovoj Vodi~ avtorot ne dava svoe mislewe istav vo vrska so zakonskoto ureduvawe na pravotoza upotreba na jazicite vo Republika Makedonija,tu ku se obiduva na ednostaven i razbirliv na~inda ja pretstavi pravnata ramka. Preku golem brojpri meri, pra{awa, ilustracii i obrasci ovaa ma -te rija e priblièna kon potrebite i interesitena gra|anite. Imaj}i ja predvid celnata grupa naovoj Vodi~, idejata e ~itatelite preku ovaa pub-likacija da gi doznaat pravata (na gra|anite) iobvrskite (na vlasta) povrzani so upotrebata najazicite vo Republika Makedonija. Naedno, poz-navaweto na pravoto zna~i i negovo soodvetnoprakticirawe.

Celosnata verzija na Vodi~ot moète da janajdete na veb-stranicite www.podistosonce.org.mk,www.soros.org.mk, www.cv.org.mk, na sekoj od ja zi -ci te koi se govorat vo Republika Makedonija.

@iveewe vo multietni~ka sredina - gra|ani so ednakvi prava , mo`nosti i za{tita

PARATHËNIE Gjuhë shqipe

11

Gjuha paraqet si një ndër shenjat themelore të se -ci lit popull. Në të vërtetë, gjuha është një ndërka rakteristikat, ndoshta edhe më e rëndësishmja, nëba zë të së cilës edhe dallohen popujt. Me anë të gju -hës njerëzit komunikojnë dhe kuptohen mes vete.Gju ha lehtëson jetën e përditshme dhe u mundësonqy tetarëve t’i realizojnë të drejtat dhe liritë e tyre the -me lore. Alfabeti vetëm ndërlidhet me gjuhën,res pektivisht ajo është forma me anë të së cilësshpre het të folurit. Gjuha luan rol, më pak kon tra dik -tor, të dyfishtë. Nga njëra anë, homogjenizon,res pektivisht shërben si kanal për komunikim ndër -mjet qytetarëve dhe institucioneve. Nga ana tjetër,di versifikon, respektivisht ndan qytetarët sipas vijëset nike, kulturore dhe politike.

Nëse një gjuhë nuk praktikohet, ekziston rreziku izhdukjes së saj! Linguisti Dejvid Harison nga Institutipër gjuhë të rrezikuara ka bërë një kërkim dhe ka ard -hur në përfundime të habitshme. Prej 7 000 gjuhëve,aq sa fliten sot në botë, deri më gjysma e popullatëspërdorin vetëm 83, ndërsa shumë gjuhëve të vogla ukanoset zhdukje e tërësishme. Në këtë mënyrë, derinë fund të këtij shekulli mund të zhduken deri mëgjys ma e gjuhëve. Vetëm dhjetë për qind e popullatësbo tërore flasin rreth 3 500 gjuhë. Kush e di se sa tëpër doret një gjuhë në rrethin e më të afërmve(familjes dhe farefisit), megjithatë, kjo nuk është ga -ran ci e mjaftueshme se gjuha do të mbijetojë dhe dotë bartet prej gjenerate në gjeneratë. Siguri më e mad -he e ruajtjes së gjuhës ekziston kur ajo përdoret edhenë nivel zyrtar si e drejtë e garantuar e përdorimit ngaana e qytetarit dhe nëse shteti ka obligim të mun dë -so jë përdorimin e saj.

Përdorimi i gjuhës, në veçanti përdorimi i drejtë igju hëve zyrtare, nuk paraqet vetëm të drejtë por edheob ligim për të gjithë subjektet! Domethënë, shtrem bë -ri mi gjuhësor paraqet rrezik të madh, respektivishtpër dorimi i fjalëve të huaja për terme për të cilat ek -zis tojnë fjalë përkatëse në gjuhët zyrtare ose, shkrimii një fjale maqedonase me alfabet latin. Praktika e tillëmu nd të ketë ndikim negativ në ruajtjen e gjuhës dhe

në veçanti mbi autoktoninë e shprehjeve dhe no ci o -ne ve të caktuara. Për këtë shkak, ekzistojnë san k sio-ne të rrepta ligjore për ata të cilët nuk do t’i res pek -toj në rregullat që kanë të bëjnë me përdorimin egju hëve zyrtare në mënyrë dhe vende adekuate.

Në jetën politike në Republikën e Maqedonisë,çështja e përdorimit të gjuhëve është aktuale. Në këtëdrejtim, ky doracak, së bashku me doracakun e botuarmë parë “Realizimi i të drejtës së përdorimit të gjuhëvetë bashkësive në komunikim me organet e pushtetit tështetit në Republikën e Maqedonisë: Harmonizimi meKonventën kornizë për mbrojtjen e pakicave kombëtaredhe me Kartën evropiane për gjuhët rajonale ose tëpakicave“, i botuar nga ana e Shoqatës qytetare përpër krahje të dialogut ndëretnik dhe zhvillimit të bash -kë sive “Vlera të përbashkëta”, mund të shërbejnë përnjo ftim më të gjërë të publikut për gjerësinë dhe ndër -likueshmërinë e kësaj materieje.

Në Republikën e Maqedonisë, e drejta e përdorimittë gjuhës është kategori kushtetuese dhe ligjore. Kjodo të thotë se gjithçka që ka të bëjë me përdorimin egjuhëve rregullohet me Kushtetutën e RM-së dhe meligjet si akte juridike të cilat i miraton Kuvendi i RM-së.Nuk lejohet që përdorimi i gjuhës të rregullohet meakte nënligjore të cilat i miraton Qeveria e RM-së,organet e administrimit shtetëror apo pushtetit lokal.Me këtë, jo vetëm që theksohet rëndësia e kësaj tëdrejte, por shmanget edhe mundësia e krijimit tëkaosit dhe rregullave të shumta (të ndryshme) të cilatdo t’i miratonin qindra organe.

Një ndër hapat e parë që ndërmori Republika e Ma -qe donisë në drejtim të përdorimit të gjërë të gjuhëveështë ratifikimi i „Konventës kornizë për mbrojtjen epa kicave kombëtare“. Përveç kësaj konvente, kornizëthe melore për politikën e pakicave në Republikën eMa qedonisë paraqet implementimi i MarrëveshjesKor nizë, e cila, kryesisht, tejkalon standardet e cak -tua ra me Konventën kornizë për mbrojtje të pakicavekom bëtare. Karta Evropiane për gjuhë rajonale dhegju hë të pakicave është, gjithashtu, e nënshkruar dhe

DORACAK mbi legjislacionin kombëtar për përdorimin e gjuhëve të bashkësive etnike në Republikën e Maqedonisë

Jetesë në mjedis multietnik - Qytetarë me të drejta, mundësi dhe mbrojtje të barabartë

pri tet ratifikimi i saj. Megjithatë, për qytetarët e Re -pub likës së Maqedonisë më me rëndësi është ajo seKush tetuta dhe ligjet, veçanërisht Ligji i posa miratuarpër përdorimin e gjuhës të cilën e flasin së paku 20%e qytetarëve në Republikën e Maqedonisë dhe në një -si të e vetadministrimit lokal, mundësojnë përdorimmjaft të gjërë të gjuhëve të cilat fliten në Republikëne Maqedonisë në nivel zyrtar.

Duke lexuar doracakun, do të vëreni se shumica elig jeve, ku në mënyrë të njëjtë apo të ngjashme ështërregu lluar çështja e përdorimit të gjuhëve, janë mi ra -tuar në gjysmën e parë të kësaj dekade. Kjo nukësh të rastësi, nëse kemi parasysh atë se ajo që nëmë nyrë radikale ndryshoi konceptin e përdorimit tëgju hëve në sferën publike janë Marrëveshja Kornizëdhe amendamentet kushtetuese, të cilat u sollën nëvitin 2001. Këta të fundit, shkaktuan ortek të ndryshi -meve dhe plotësimeve ligjore në drejtim të përpunimittë mëtutjeshëm të dispozitave të përgjithshme që për -mban Kushtetuta. Megjithatë, më në fund, ndryshimetdhe plotësimet ligjore ishin vetëm zgjidhje e përk oh -sh me. Debati shumëvjeçar rreth nevojës së sjelljes sënjë ligji të vetëm me të cilin do të rregullohet çështjae përdorimit të gjuhëve zyrtare në të gjitha sferat e je -te sës shoqërore, përfundoi me sjelljen e Ligjit përpërdorimin e gjuhës të cilën e flasin së paku 20% eqytetarëve në Republikën e Maqedonisë dhe në një si -të e vetadministrimit lokal. Ligji nuk përmban,pot huajse, asgjë të re, por i përmbledh zgjidhjet ek zis -tue se mbi mënyrën e përdorimit të gjuhëve të cilat ipër mbajnë një numër i madh ligjesh tjera.

Duke u prirë nga amendamenti kushtetues në lidhjeme përdorimin e gjuhëve në të gjitha ligjet do të hasninë formulimin „gjuhë tjetër zyrtare të cilën e flasin sëpaku 20% e qytetarëve në RM...“. Domethënë, askundnuk përmendet në mënyrë eksplicite gjuhë dhe al fa -bet tjetër, përveç gjuhës maqedonase dhe alfabetit tësaj cirilik. Por, sipas regjistrimit të fundit të mbajtur në

vitin 2002, bashkësia e vetme etnike në RM e cila bënpje së me së paku 20% të popullatës së përgjithshmeështë ajo shqiptare. Për këtë shkak, statusin e „gjuhëtjetër zyrtare“, për momentin, e ka gjuha dhe alfabetii bashkësisë etnike shqiptare në RM.

Shqyrtimi i përdorimit publik të gjuhëve të bash -kë sive dhe alfabeteve të tyre ka të bëjë me këto fushadhe institucione: Kuvendi i RM-së; komunikimi i qyte -ta rëve me ministritë dhe organet e administratëssh tetërore; procedurave gjyqësore; procedurës ad mi -ni strative; zbatimi i sanksioneve; Avokati i Popullit;pro cesi zgjedhor; shprehja e drejtpërdrejtë e qy te ta rë -ve; dhënia e dokumenteve personale qytetarëve;drej timi i evidencës amzë; zbatimi i autorizimeve poli -co re; veprimtaria radiodifuzive; objektet infra struk tu-rore; vetadministrimi lokal; financat; ekonomia; arsimidhe shkenca; kultura; si dhe organet të cilat janë tërën dësishëm për avancimin dhe mbrojtjen e kësaj tëdrejte.

Në këtë doracak autori nuk shpreh qëndrimin dhemen dimin e tij në lidhje me rregullimin ligjor të sëdrej tës për përdorimin e gjuhëve në Republikën e Ma -qe donisë, por mundohet që në mënyrë të thjeshtëdhe të kuptueshme ta paraqet kornizën ligjore. Meanë të një numri të madh shembujsh, pyetjesh, ilus -tri mesh dhe formularësh kjo materie iu është afruarne vojave dhe interesave të qytetarëve. Duke pasur pa -ra sysh grupin qëllimor të këtij doracaku, qëllimi ështëqë lexuesit me anë të këtij doracaku, ti kuptojnë tëdrej tat (e qytetarëve) dhe obligimet (e pushtetit) nëlidh je me përdorimin e gjuhëve në RM. Njëkohësisht,njohja e të drejtës do të thotë aplikim adekuat i tënjëjtës.

Versionin e plotë të Doracakut mund ta gjeni në uebfaqet www.podistosonce.org.mk, www.soros.org.mk,www.cv.org.mk, në secilën prej gjuhëve që fliten nëRepublikën e Maqedonisë.12

GİRİŞ Türkçe

Makedonya Cumhuriyetinde yaşayan etnik topluluklar dillerinin kullanılması alanından milli yasa mevzuatına ait Rehber

13

Dil her milletin temel simgelerinden biridir. Dil as -lın da, milletleri bir birinden ayırt eden belki de enöne mli özelliklerden biridir. Dil aracılığı ile insanlarara larında iletişim kurarak anlaşırlar. Dil günlük ya şa -mı kolaylaştırır ve vatandaşların temel hak veöz gürlüklerini kullanmasını sağlar. Yazı, bir düşünceifade şekli olarak dile destek oluyor. Dilin, biraz dabir birine ters düşen iki rolü var. Bir taraftan, birleşti -ri ci rolüyle vatandaşlar ile kurumlar arasında iletişimkur ma kanalı olarak kullanılmaktadır. Diğer taraftanise ayırımcı rolüyle vatandaşları etnik, kültürel ve si ya -si hatta ayırmaktadır.

Bir dil kullanılmadığı halde, unutulma tehlikesiylekar şı karşıya gelmektedir! Unutulma tehlikesiyle yü z -e leşen diller Enstitüsü dil bilimcilerinden DeyvidHa rison’un yaptığı bir araştırmada inanılmaz so nu çla -ra ulaşmıştır. Günümüzde Dünyada konuşulan 7 000dil den insanların yarısı sadece 83 dili konuşuyor,küçük dillerin çoğu ise baybolma tehlikesiyle yüz yüzegelmektedir. Bu yüzyılın sonuna kadar dillerin ya rı sı -nın kaybolma tehlikesi ortada. Dünya nüfusununsa dece yüzde on oranı yaklaşık 3 500 dili konuşuyor.Bir dil her nekadar birbirine yakın insanlar çevresindekullanılsa da (aile fertleri ve akrabalar), dilin ya şay a -ca ğına ve nesilden nesile taşınacağına bir garantisayılamaz. Her vatandaşın kendi dilini kullana bi l me si -ne imkan yaratarak, bunun resmi seviyedeku l lanabilmesi ve devletin, dilin kullanılmasını sağ la -mak la yükümlü olması, dilin korunması için dahabüyük garanti sayılmaktadır.

Dilin kullanılması, özellikle resmi konuşulan dilindoğru kullanılması, sadece hak olarak değil, tümfaktörlerin yükümlülüğü anlamına da gelmektedir!Aslında, dilin yanlış kullanılması beraberinde büyüktehlike taşımaktadır, yani resmi dilde bir terim için ge -re kli sözün bulunmasına rağmen, yerine yabancısözcüklerin kullanılması veya Makedonca bir sözünlatin harfleriyle (Türkçe bir sözün Kiril harfleriyle)yazılması. Bu uygulamanın, dilin korunmasını olumsuzetkileyebilir, özellikle belirli ifade ve tanımlarımözelliği açısından. Bu nedenle, resmi dillerin doğru

kullanılması ve kullanma yeri hakkında varolan ku ral -l arı ihlal edenlere karşı, çok ağır yasal önlemleröngörülmüştür.

Makedonya Cumhuriyeti’ndeki siyasi sahnede dil -le rin kullanılması güncel bir konudur. Bu bağlamdakar şınızdaki bu Rehber, önceden “Ortak Değerler” adlıEt niler Arası Diyalog ve Toplulukların GeliştirilmesineDe stek Olan Vatandaş Topluluğu tarafından ya yı m la -nan “Makedonya Cumhuriyetinde Devlet YönetimMa kamları ile İletişimde Topluluklar Dillerinin Kul la -nıl ması Hakkının Sağlanması: Milli AzınlıklarınKo runmasına Ait Çerçeve Konvansiyonu ile Bölgeselve Azınlık Dillerine Ait Avrupa Buyurusu ile Uyumluluk”adlı Rehber ile birlikte, bu konunun ne kadar genişkapsamlı ve bileşik olduğunu anlamakta geniş kamuoyun kavrayabilmesine yardımcı olabilir.

Makedonya Cumhuriyetinde dili kullanma hakkıAnayasa ve Yasalarla düzenlenmiştir. Bu, dillerinkullanılması ile alakalı her hususun MC Anayasası veMC Meclisi tarafından hukuki belge olarak çıkarılanYasalarla düzenlenmiş olduğu anlamına gelmektedir.Dilin kullanılmasının, MC Hükümeti, Devlet YönetimMakamları veya Yerel Yönetim tarafından çıkarılanYasa hükmündeki Akitlerle düzenlenmesine imkanverilmemiştir. Bu suretle, bir yandan bu hakkın önemivurgulanırken diğer yandan da yüzlerce makamtarafından bir sürü (farklı) kuralların uygulanmasıylaçıkabilecek kaos önlenmektedir.

Dillerin geniş anlamda kullanılması yönünde Ma ke -do nya Cumhuriyeti tarafından alınan ilk adımlardanbiri, “Milli Azınlıkların Korunmasına Ait Çerçeve Kon -va nsiyonu”’nun onayıdır. Bu Konvansiyon yanısıra,Makedonya Cumhuriyetinde Azınlık Politikaların temelçerçevelerinden biri, genelde, Milli Azınlıkların Ko run -ma sına Ait Çerçeve Konvansiyonu ile belirlenenstan dartlar dışına çıkan Çerçeve Anlaşmasının uy gu -lan masıdır. Aynı şekilde Bölgesel ve Azınlık DillerineAit Avrupa Buyurusu imzalanmış ve onay bek le me k te -dir. Yine de Makedonya Cumhuriyeti vatandaşları içinen önemli husus Anayasa ve Yasaların, özellikle yeni

Multietnik Ortamda Yaşamak -Eşit hak, imkan ve korumaya sahip vatandaşlar

çıkarılan Makedonya Cumhuriyetinde ve Yerel YönetimBirimlerinde Nüfusun en az % 20 Oranının KonuştuğuDillerin Kullanılması Yasası, Makedonya Cum hu ri ye -tin de konuşulan dillerin resmi iletişimde de kul -lanı lmasına geniş imkanlar yaratmaktadır.

Rehberi okurken, dillerin kullanılması meselesininaynı veya çok benzer şekilde düzenlendiği Yasalardançoğunun, bulunduğumuz on yıllık dönemin ilk ya rı sın -da çıktığını fark edeceksiniz. Bu bir rastlantı değildir,eğer kamu alanında dillerin kullanım konseptini ra di -kal şekilde değiştiren etkenlerin, Çerçeve Anlaşmasıve 2001 yılında onaylanan Anayasa değiştirgelerinolduğunu göz önüne alırsak. Anayasa değiştirgeleri,Anayasa ile belirlenen genel kuralların düzeltilmesiçerçevesinde, bir sürü Yasada değişiklik ve ilavelerinyapılmasını gerektirdi. Sonuçta yine de, Yasalarayapılan değişiklik ve ilaveler sadece geçici bir çözü m -dü. Toplumsal yaşamın her hücresinde dillerin resmikullanışını düzenleyecek tek bir Yasanın çıkarılmasıihtiyacı üzerine yıllarca süren tartışmalar nihayet,Makedonya Cumhuriyetinde ve Yerel Yönetim Bi rim le -rin de Nüfusun en az % 20 Oranının Konuştuğu DillerinKullanılması Yasası’nın çıkarılmasıyla tamamlandı.Yasada yok denilecek kadar az yenilikler bulunmaklabirlikte, birçok diğer Yasada dillerin kullanılması ileilgili düzenleme ve çözümleri içine alarak ha zı r lan -mıştır.

Dillerin kullanılmasına ait Anayasa de ğiş ti r ge sin -den hareketle, bütün Yasalarda şu tanımla kar şı -laşacaksınız “MC nüfusunun en az % 20 oranınınkullandığı diğer resmi dil...”. Yani, Makedonca dili vebunun Kiril alfabesi dışında, hiç bir yerde açıkça diğerbir dil ve alfabe yazılı değildir. Ancak, 2002 yılındayapılan son nüfus sayımına göre, MC’de toplam nüfus

sayısından en az % 20 nüfusa sahip tek etnik toplulukArnavut topluluğudur. Bu yüzden, “diğer resmi dil”statüsüne, şu anda sadece MC’de yaşayan Arnavutetnik topluluğu ve onun alfabesi sahiptir.

Topluluklar dillerinin ve alfabelerinin kamusalkullanışına ait İnceleme şu alanlara ve kurumlaraaittir: MC Meclisi; Vatandaşların Bakanlıklar ve DevletYönetim Makamları ile iletişimi; Dava işlemleri; İdariişlemler; İcra işlemleri; Halkın Savunucusu; Seçimsüreci; Vatandaşların dolayısız oylama işlemi; Va tan -da şların kimlik belgeleri; Sicil kütük kaydı; Polisyetkilerinin kullanılması; Radyodifuzyon faaliyeti; Alt -y apı yapıları; Yerel Yönetim; Maliye; Ekonomi; Eğitimve Bilim; Kültür; ve bu hakların geliştirilmesi ve ko run -ması için önemli olan kurumlar.

Bu Rehberde müellif, Makedonya Cumhuriyetindedillerin kullanılması hakkının Yasal düzenlemesi hak -kın da kendi düşünce ve tutumunu açıklamaz, sadecebasit ve anlaşılır bir yaklaşımla, hukuki çerçeveyitanıtmaya çalışmaktadır. Verilen birçok örnek, soru,ilüstrasyon ve form vasıtasıyla bu konunun vatan daş -la rın ihtiyaç ve çıkarlarına daha yakın olmasıamaç lanmaktadır. Bu Rehberin hedef kitlesini gözönüne alarak, ana fikir, bu yayım aracılığı ile, MC’dedillerin kullanılması ile ilgili (vatandaşların) hakları ve(yönetimin) yükümlülükleri konusunda, okuyucularıbilgilendirmektir. Nitekim, hukuku bilmek onu uygu -lay abilmek demektir.

Rehberin tamamını, Makedonya Cumhuriyetindekonuşulan bütün dillerdeki versiyonlarda hazırlanmışşekilde, aşağıda yazılı web sitelerinde bulabilirsiniz:www.podistosonce.org.mk, www.soros.org.mk,www.cv.org.mk.14

XULIPE Romani čhib

Legarutno lil bašo nacionalno zakonoanipa ani sfera ko labaripe e čhibengere tare etnikane khedipa ani Republika Makedonia

15

I čhib si jekh tare fundavne belegoja sakone na ro -do skiri. Thaj adava majbut I čhib si jekh tare ka rak-teristike, thaj adava šaj jekh tare majbare, pali savi siaver maškar peste e sela/narodi. Prekal i čhib emanuša kominicirinena thaj haljovena pumen. I čhiblokharela o sakodivutno dživdipe thaj anela olengerealizacia ke olengere fundavne tromalipa thaj hakoja.O xramovipe sade dela jekh šukar phandlipe e čhi ba -sa, ja pale adaja forma savi so ovela vakerdi prekal ovakeripe. I čhib khelela dujengiri, pohari kontr a dik tor -no, rola. Tari jekh rig, de;a homo ge nizacia, pa paleove la leli sar kanalo baši komunikacia maškar e di zu -t ne thaj e institucie. Tari aver, kerela diverzifikacia, japale ulavela e dizutnen uzal i etnikani, kulturnikanithaj politikani linea.

Jekhe čhiba te nane ola praktika isi ola riziko taroola koro meripe! O lingvisto Dejvid Harison taro nsti tu -to baše čhiba save so šaj te našaldjoven kerda jekhro dljaripe thaj avilo dži frapantnikane phandle lafia.Tare 7 000 čhiba, kobor so avdive ovena vakerde anilu mia, thaj ekvaš tare dživdutne labarena sade 83, abute tikne čhibenge isi praktika ola te oven našaldethaj te meren. Adjaar, dži agor akale šeliberšeskorošaj te našaldoven pobuter tare ekvaš e čhibendar.Trujal 3 500 čhiba vakerena sade jekh deštori tare sae lumiakere manuša. Kobor thaj te ovel labardi jekhčhib ano trujalipe tare majpaše (familia thaj jerija),numa pale kodova nane odobor bari garancia kaj ičhibka ačhol thaj ka ovel legardi tari kustik ki kustik.Pobaro sigurnipe bašo arakhipe e čhibakoro isi te sivov labardo thaj ko oficialno nivo sar garantirime hakobašo labaripe tari rig e dizutneskiri thaj i them te leljapeske obligacia te šajdarel oleskoro labaripe.

O labaripe e čhibakoro, majbut o normativakorolabaripe e oficialnikane čhibenge, na sikavela nisavosade hako, numa thaj obligacia baše sa e subjektoja!Thaj adava majbaro riziko si o čhibakoro iranipe, japale o labaripe e jabane lafengoro baše terminoja sa -ven ge nane lafia jekhuthe e lafenge ane oficialnikanečhiba ja, pale, xramovipe ki makedonikani čhib e la ti -ni cakere xramovipasa. Kodoja praktika šaj te ovel ola

negativnikano asari/vlijanie upral o arakhipe e čhi ba -ko ro thaj ulavdo upral e autohtonipa ke disaveter minirime fraze thaj kontekstoja. Adaleske, isi butstriktikane zakoneskere sankcie adalenge so nane tepatjivkeren e normativoja kola so si ki relacia enormativnikane čhanesa thaj thanesa bašo labaripe eoficialnikane čhibengoro.

Ano politikano dživdipe e Republika make do ni a ko -ro pučipe e labaripaskoro e čhibengoro si but ak tue -l no. Ko adava dikhipe, akava Legarutno lil, jekhethanee ikalde legarutne lilesa “Realiziripe e hakoskoro kolabaripe e čhibengoro ko khedipa ani komunikacia eor ganenca tari themakiri radžin ani Republika Ma ke -do nia: jekhajekhipe e Fremiskere konvenciasa bašoarak hipa e nacionalnikane minoritetengoro thaj e Eu -ro pakere konvenciasa baše regionalnikane ja palemi noritetnikane čhiba” ikaldi taro Khedipe e di zu t ne -n goro bašo dendo dumo ko maškaretnikano dialogolthaj barjovipe e khedipangoro “Khetane baripena”, šajte den dumo bašo buvleder pendžaripa ano putardipebaši forma thaj kompleksnipe akale materiakoro.

Ani Republika Makedonia, o hako e labaripaskoro ečhibakoro si konstitucionaleskiri thaj zakoneskiri ka -te goria. Kodova anela kaj sa so si phandlo ela baripasa e čhibengoro si regulirime e Konstitu cio -na lesa ki RM thaj e zakonenca sar juristikane aktojasave so anela o Parlamento e RM-koro. Nane dendo olabaripe e čhibakoro te ovel regulirime e te lo za kon es -ke re aktonca save so anela i radži e RM-kiri, eor ganoja ki themakiri vastarin ja lokalnikani vastarin.Akalesa na sade so ovela potecirime o džnipe akalehakoskoro numa ovela našaldo o šajdipe taro keripejekh haoso thaj baro gendo (verver) normativoja saveso ka anen šel organoja.

Jekh tare jekhto phirda so lela i Republika Ma ke do -nia ano drom e buvle labaripaskoro e čhibengoro si ira tifikacia e “Fremiskere konvenciakoro bašo arakhipee nacionalnikane minoritetengoro”. Na sade akajakon vencia, o fundavno fremi baši minoritetengiri po li -ti ka ani Republika makedonia si o realiziripe e

Dźivdipe ano multietnikano maśkaripe -Dizutne jekhutne hakojenca, śajdipa thaj arakhipa

Fre mis kere phandle lafesa, savo so majbut nakhavelae standardoja zurarde e Fremiskere konvenciasa bašoarakhipe e nacionalnikane minoritetengere. I eu ro -pakiri konvencia baše regionalnikane čhiba thaj čhibae minoritetengere si, thaj adjaar, xramome thaj ovelaadžikerdo olakoro ratifikuipe. Numa pale, majbaredžanlipastar baše dizutne ani Republika Makedonia siso o Konstitucionalo thaj e zakonoja, majbut o ne vo -an do Zakono bašo labaripe e čhibengoro savo sova kerena majhari 20% tare dizutne ani RepublikaMakedonia si so o Konstitucionalo thaj e zakonoja,majbut o nevoando Zakono bašo labaripe e čhibakorosavo so vakerena majhari 20% tare dizutne ani Re pub -li ka Makedonia thaj ane jekhina e lokalnikanekor koriradžipaskoro, anena but buvlo labaripe ko ofi -ci alnikano nivo e čhibenge save so ovena vakerde aniRepublika Makedonia.

Drabarindo o Legarutno lil ka dikhen kaj pobuter eza konendar, savende so ko jekh ja pale paše čhani sire gulirime o pučipe e labaripaskoro e čhibengoro, siande ani jekhto ekvašin akale dešeberšipaskoro. Ko -do va nane nevo sar čipota, te dikhljam kaj adava so siradikalno si o koncepto e labaripaskoro e čhibengoroani putardi sfera si thaj e Fremiskere phandle lafesathaj e konstitucionalnikane amandmanenca, save sosi ne ande ano 2001 berš. E dujto, ande jekh butipetare zakoneskere averipa thaj džipheripe ano dromtaro džikeripe e generalnikane normativongoro sai ker -de ano Konstitucionalo. Numa pale ko agor, e za kon- eskere averipa thaj džipheripa sine sade nakhavutnisolucia. I lungoberšengiri debata trujal o trubutnipebašo anipe jekhe jekhutne zakoneske ano savo ovelaregulirime o pučipe e labaripaskoro ke oficialnikanečhiba ane sa e sfere ko amalipaskoro dživdipeagorkerda e anipasa e Zakoneska bašo labaripe e čhi -ba koro savo so vakerena majhari 20% tare dizutne aniRepublika makedonia thaj ane jekhina tari loklanikanikorkoriradžin. O zakono na ikerela nisave nevipa tedikhljam adava, numa lela akana e terdutne soluciebašo čhani e labaripaskoro e čhibengoro save so siiker de ane pobuter avera zakonoja.

Cidindo e konstitucionaleskere amandmanestar ela baripasa tare čhiba save so sas ane sa e zakonoja kaara khen i formulacia “aver oficialnikani čhib so va ke -

re na majhari 20% tare dizutne e RM...”. Adjaar, nikoteeks plicitnikane na ovela vakerdi aver čhib thaj xra mo -vi pe, sade i makedonikani čhib thaj olakiri kirilicakiriabeceda. Numa, aso o paluno xramovipe ikerdo ano2002 berš, jekhutni etnikani khedin ani RM savi solela than majhari 20% ani sa i populacia si i al ba ni ka -ni. Adaleske, o statuso “aver oficialnikani čhib”, anomo mento, isi e albanikane etnikane khedinakerečhiba ani RM thaj olakiri abeceda.

O dikhipe ko putardo labaripe e čhibengoro ke khe -di na thaj ke olengere abecede si ko akala ranika thajin stitucie: Parlamento e RM; komunikacia e di zut ne n -gi ri e ministeripanca thaj e organenca ki themakirivastarin; sudoskere procedure; vastaripaskere pro ce -du re; keripe sankcie; selikano hakojengoro arak hutno/ombudsmano; o alusaripaskoro proceso, direktikanodeipe hango e dizutnengoro; ikalipe e personalnikanedokumentongoro e dizutnengoro; legaripe matikanievdencia; labaripe e policiakere autoripaskoro; ra dio -di fuznikano keripe buti; infrastrukturakere objektoja;lo kalnikani korkoriradžin; finansie; ekonomia; edu ka -cia thaj skiencia; kultura; sar thaj e organoja save sosi bare džanlipastar bašo anglipe thaj arakhipe akalehakoskoro.

Ano akala Legarutno lil o auktoro na dela peskorogin dipe thaj poza e zakoneskere lačharipasa thaj e ha -kosa bašo labaripe e čhibengoro ani RepublikaMa kedonia, numa dela šajdipe ko jekhutno thaj halj -o vutno čhani te sikavel i thamikani normative. Prekale bare misala, pučipa, ilustracie thaj formularoja akajama terial si pašakerdi kori e trubutnipa thaj e in te re so -ja e dizutnengere. Isindo ko dikhipe akaja resarinakirigrupa akale Legaripastar, i idea e drabarutneskiri siprekal akaja publikacia te džanen e hakoja (e dizut -nen gere) thaj e obligacie (e radžakere) phandle ela baripasa e čhibengere ani RM. Ko jekh, o pendžaripee hakoskoro anela džanipa thaj oleskoro jekhutnoprakticipiripe.

I sasti verzia akale Legarutne lileskiri ka šaj tearakhen ke web riga www.podistosonce.org.mk,www.soros.org.mk, www.cv.org.mk, ki sakoja čhibsavi so ovela vakerdi ani Republika Makedonia.

16

INTRODUCTSII Limba armãneascã

17

Limba easti un di seamnili fundamentali a cafi unluipopul. S-cljeama, limba easti unã di caracteristichili,poati shi naima importantã, dupu cari s-aleg miletsli.Cu limba oaminjlji fac comunicatsii anamisa un dialan tu shi s-achicãsescu. Limba u-fatsi bana malishoarã shi lã da puteari a bãnãtorlor su-realizeadzãa lor libertati fundamentalã cum shi ãndrepturli a lor.Grama mash s-leagã di limbã. Ica ia easti formã cucari s-spuni zborlu. Limba ari dau, cãt niheam shi roljicontradictorã. Di unã parti, homoghenizeadzã, icaeasti ca cãnal ti comunicatsii anamisa di bãnãtorljishi institutsiili. Di altã, diverzificheadzã, ica lji-ãm -partã bãnãtorlji dupu linii etnicã, culturalã shi politicã.

Ma s-nu s-practicheadzã unã limbã, ari fricã di aljei cheardiri! Lingvistul Deivid Harison di la Institutluti limbi cari cher adrã cercetari shi vini pãnã diconcluzii frapanti. Di 7000 di limbi, cãt s-zburãscu azãtu lumea tutã, tãsh giumitati di bãnãtorlji ufilizescumash 83, a ti naima njitsli limbi ari mari fricã ti chear -diri di dip. Ashitsi, pãnã tu bitisita alishtei etã poatis-chearã tãsh giumitati di tuti limbi. Vãrnã 3 500 dilimbi li-zburãscu 10% di bãnãtorlji di lumea tutã. Cãtshi s-zburascã unã limbã tu familii, iara atsea nu eastigarantsii ca limba va s-armãnã shi ca va s-treacã dibãrnu la bãrnu. Ma mari sigurantsã ti tsãnarea a lim -bãljei ari cara s-ufilizeascã shi pi nivel ofitsial caãndr e ptu garantat ti ufilizari di partea a bãnãtorlui cuatsea tsi statlu va s-aibã obligatsii s-da a lui ufilizeari.

Ufilizarea a limbãljei, ma multu ufilizarea a limbilorofitsiali, nu easti mash ãndreptu, ma shi obligatsii tituti subiecti! S-cljeamã ma mari fricã easti shutsareaa limbãljei, ica ufilizarea a zboarilor xeani ti cari arizboarã adecvati tu limbili ofitsiali, ica ãngrãpseari azborlui machidunescu cu gramã latinã. Ahtari praxãpoati s-aibã influentsã negativã ti tsãneari a limbãljeish-nica ma multu pi autohtonitatea a nãscãntilorzboarã shi termini. Ti atsea, ari sanctsii rigorozi tiatselj tsi noari s-li tinjiseascã regulili cari suntu tiufilizarea a limbilor ofitsiali.

Tu bana politicã tu Republica Machidunia eastiactualã ãntribarea ti ufilizarea a limbilor. Ashitsi, aestuconducãtor, deadun cu atsel di ma ninti „Realizareaa ãndreptului ti ufilizarea a limbilor a comunitãtslor tucomunicatsia cu organili a condutsirãljei a statlui tuRepublica Machidunia: Adecvat cu Conventsia ãnca -du ratã ti apurari a minoritãtslor etnitsi shi cu Docu -mentul european ti limbili reghionali ica limbili aminoritãtslor“, editatã di Sutsata a bãnãtorlor ti su -stsãniri a dialoglui interetnic shi developari acomu nitãtslor „Valoari deadun“, poati s-priaducã tima largã cunushteari a publicãljei ti mãriljea shi tiatsea cãt complexã easti aestã materii.

Tu Republica Machidunia, ãndreptul ti ufilizarea alimbãljei easti categorii constitutsionalã shi categoriiregulatã cu nomurli. Aestã s-cljeamã ca tut tsi eastiligatã cu ufilizarea a limbilor s-reguleadzã cu Con sti -tut sia ali RM shi cu nomurli ca acti iuritsitsi carili-aproachi Parlamentul ali RM. Nu poati ufilizarea alimbãljei s-reguleadzã cu acti sum nomurli cari li-aproachi Guvernul ali RM, organili a condutsirãljei astatlui ica condutsirea localã. Cu aestã nu mash tsi s-da ma mari importantsã pi aestu ãndreptu, ma shis-ascapã di haoslu shi ma multi (di tuti turlii) di regulicari va li-aproachi suti di oragni.

Unã di protili jgljoati tsi u-adrã Republica Machi du -nia ti ma largã ufilizari a limbilor easti ratificarea a„Conventsiiljei ãncaduratã ti apurari a minoritãtslornatsionali“. Pi ninga aestã conventsii, cadur fun da -mental ti politica ti minoritãtsli tu RepublicaMachi dunia easti shi realizarea a Contractului ãncadu -rat, cari, tu printsip li-nãstreatsi standardili dati cuConventsia ãncaduratã ti apurari a minoritãtslornatsionali. Documentul european ti limbili reghionalishi limbili a minoritãtslor idghea ashitsi eastiãnsimnatã shi s-ashteaptã ratificarea a ljei. Ma iara,naima importantã ti bãnãtorlji di Republica Machidu -nia easti atsea tsi Constitutsia shi nomurli, naimamultu nãulu Nom ti ufilizarea a limbãljei tsi u-zburãscunaima ptsãn 20% di bãnãtorlji tu Republica Machi du -

Conducãtor ti leghislativa natsionalã tu sfera a ufilizariljei a limbilor a comunitãtslor etnitsi tu Republica Machidunia

18

nia shi tu locurli a condutsirãljei localã, da puteari tilargã ufilizari pi nivel ofitsial a limbilor cari s-zburãscutu Republica Machiduna.

Cu dghivãsarea alãshtui Conducãtor va s-bãgatsiergu ca ma multu di nomurli iu s-reaguleadzã ãntri -barea ti ufilizarea a limbilor pi unã ica altã turlii, suntuaprucheati tu prota giumitati di decada tsi urmeadzã.Aestã nu vini ashitsi, cara s-aibã tu videari ca atseatsi adrã alãxiri radicalã a contseptului ti ufilizarea alimbilor tu sfera publicã easti Contractul ãncadurat shiamandmanili a Constitutsiiljei cari era aprucheati laanlu 2001. Aesti alanti, arãpoi, provocarã mãri alãxirishi adãvgãri ti prilucrari a regulilor ghenerali dati cuConstitutsia. Ma iara, tu soni, alãxerli a nomurlor cumshi adãvgarea a lor era mash solutsii temporalã.Debatili di multsã anj ti lipsitura ta s-aducã un nom iuva s-reguleadzã ãntribarea ti ufilizarea a limbilorofitsiali tu tuti sferi di bãnaticlu bitisi cu adutsarea aNomlui ti ufilizari a limbãljei tsi u-zburãscu naimaptsãn 20% di bãnãtorlji tu Republica Machidunia shitu locãrli a condutsirãljei localã. Nomlu noari, maljudzã, vãrnã nali lucri, ma mash lo di solutsiili tiufilizarea a limbilor tsi suntu dati cu multi alti nomuri.

Dupu amandmanlu a Constitutsiiljei ligat cuufilizarea a limbilor tu tuti nomuri va u-stãvãrsitsformulatsia „altã limbã ofitsialã tsi u-zburãscu naimaptsãn 20% di bãnãtorlji ali RM...“. S-cljeamã, iuva nus-adutsi a minti explitsit altã gramã shi limbã, mamash limba machiduneascã shi gramã a ljei chirilicã.Ma, dupu reghistrarea a bãnãtorlor dit soni realizat laanlu 2002, unicã comunitati etnicã tu RM caripartitspeadzã cu naima ptsãn 20% di tutã populatsiieasti comunitatea arbinisheascã. Ti atsea, statuslu„altã limbã ofitsialã“, tu aestu momentu, easti a

limbãljei a comunitatiljei arbinisheascã tu RM cum shigrama a ljei.

Bilansul ti ufilizarea publicã a limbilor a comu ni -tãts lor shi gramili a lor easti ti aesti sferi shi in s titutsii:Parlamentul ali RM; comunicatsia a bã nãtorlor cu mi -nis teriatili shi organili a condutsirãljei a statlui;protsedurili la giudits; protsedurili con du ca toa ri; rea -li zarea a sanctsiilor; ombudsmanlu popular; protsesilila alidzerli; declararea directã a bãnãtorlor; do cu men -tili personali a bãnãtorlor; evidentsia a bã nã torlor;ufilizarea a puteariljei a politsiiljei; ra dio difuzia; obie -cti li infrastructuri; condutsirea lo ca lã; finansiili;eco nomia; educatsia shi shtintsa; cul tura; cum shiorganili cari suntu importanti ti niintari shi avigljearialãshtiu ãndreptu.

Tu aestu Conducãtor autorlu nu da a lui mindueariligatã ti atsea cum s-ãndredzi cu nomlu ãndreptul tiufilizarea a limbilor tu Republica Machidunia, ma fatsieforturi cu un modus simplu shi achicãsit su s-lu spu -nã cadurlu iuristic. Cu multi egzempli, ãntribãri,ilu strãri shi formulãri aestã materii easti ma aproapeadi lipsiturli shi interesili a bãnãtorlor. Cara su-avem tuvideari targhet grupa alãshtui Conducãtor, idea eastidghivãsitorlji pit aestã publicatsii s-li ãnveatsããndrepturli (a bãnãtorlor) shi obligatsiili (a statlui)ligati cu ufilizarea a limbilor tu RM. Tu idghea oarã,cunushtarea a ãndreptului s-cljeamã shi a luipracticari adecvatã.

Verzia completã a Conducãtorlui putets su-aflats pi vebfrãndzãli www.podistosonce.org.mk, www.soros.org.mk,www.cv.org.mk, pi tuti limbi cari s-zburãscu tu Re pub -li ca Machidunia.

Banã tu loc multietnic - Bãnãtori cu idghi ãndrepturi, puteri shi avigljeari

UVOD Bosanski jezik

19

Jezik predstavlja jedno od osnovnih obilježja sva -kog naroda. Ustvari, jezik je jedna od ka rak te ris ti ka,mož da i najznačajnija po kojoj se narodi raz likuju. Pu -t em jezika ljudi međusobno komuniciraju i ra zu mi- je vaju se. Jezik olakšava svakodnevni život i omo gu ća -va građanima da ostvare svoje osnovne slobode ipra va. Pismo se samo nadovezuje na jezik, tačnije, toje oblik preko kojeg izražavamo govor.

Jezik ima dvojnu , po malo i kontradiktornu ulogu.S jedne strane homogenizira, tačnije služi kao kanalza komunikaciju između gradjana i institucija. S drugestrane, diverzificira, tj. razdvaja građane na etničku,kulturnu i političku osnovu.

Ukoliko se ne praktikuje jedan jezik, postoji opas -nost za njegovo izumiranje! Lingvist Dejvid Harison saInstituta ugroženih jezika, uradio je jedno istraživanjei došao do zapanjujućih zaključaka.

Od 7.000 jezika, koliko se danas govori u svijetu,čak polovina stanovništva koristi samo 83, a mnogimmalim jezicima prijeti cjelosno izumiranje. Zbog toga,krajem ovog vijeka može nestati čak polovina jezika.Oko 3.500 jezika govori samo jedna desetina svjets -kog stanovništva. Koliko god da se jedan jezikupot rebljava u krugu najbližih (porodica i rodbina) ,ipak to nije dovoljna garancija da će jezik opstati, i daće se prenositi na buduće naraštaje. Veća je sigurnostočuvanja jednog jezika ako se taj jezik upotrebljava ina oficijalnom nivou, kao zagarantovano pravo upo t -re be od strane gradjana, te ako država ima obavezu daomo gući njegovu upotrebu.

Upotreba jezika, posebno pravilna upotreba služ -be nih jezika, ne predstavlja samo pravo, već i obavezusvih subjekata! Naime, veoma veliku opasnost pred -stav lja jezično izvrtanje, tj. upotreba tuđih riječi zatermine za koje postoje odgovarajuće riječi u služ be -nim jezicima, ili pisanje makedonskih riječi latinicom.Takva praksa može imati negativni utjecaj na očuvanjejezika i osobito na autentičnost određenih izraza ipojmova. Zbog toga postoje stroge zakonske sankcije

za one koji neće poštivati pravila koja se odnose napravilni način i na mjesta upotrebe službenih jezika.

U političkom životu u Republici Makedoniji pitanjeo upotrebi jezika je aktualno. U tom smislu, ovaj vodič,zajedno sa prethodno izdatim vodičem ,,Ostvarivanjeprava za upotrebu jezika etničkih zajednica u ko mu ni -ka ciji sa organima državne vlasti u RepubliciMa kedoniji:

U suglasnosti sa Okvirnom konvencijom za zaštituna cionalnih manjina i sa Evropskom poveljom re gio -nal nih ili manjinskih jezika, izdata od Udruženjagrad jana za podršku međuetničkog dijaloga i razvojaza jednica ,,Zajedničke vrijednosti,, mogu poslužiti zašire upoznavanje javnosti , kako bi shvatili obim i slo -že nost ove materije.

U Republici Makedoniji pravo na upotrebu jezika jeus tavna i zakonska kategorija. To znači da sve sto jepo vezano sa upotrebom jezika reguliše se UstavomRM i sa zakonima kao pravni akti, koje donosi Pa r la -ment RM. Nije dozvoljeno da se upotreba jezikare gulira podzakonskim aktima koje donosi Vlada RM,or gani državne uprave ili lokalne vlasti. Time se na -gla šava ne samo značenje ovog prava , već seiz bjegava i mogućnost za stvaranje haosa i velikogbroja (različitih) pravila, koja bi uspostavili stotineorgana.

Jedan od prvih koraka koje je preuzela RepublikaMa kedonija u pravcu široke upotrebe jezika je rat i fi ka -ci ja ,,Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnihma njina,,. Pored ove konvencije , osnovni ram ma njin -ske politike u Republici Makedoniji predstavlja ipro vedba Okvirnog (Ohridskog) ugovora , koji ug lav -nom prevazilazi standarde utvrđene Okvirnom kon ven-cijom za zaštitu nacionalnih manjina.

Evropska povelja regionalnih jezika i manjinskihjezika , također je potpisana i čeka se na njenu ra ti fi -ka ciju. Ipak, najznačajnije za građane Republike

Vodič nacionalnog zakonodavstva u oblasti upotrebe jezika etničkih zajednica u Republici Makedoniji

20

M a kedonije je to što Ustav i zakoni , posebno novi Za -kon za upotrebu jezika koji govori najmanje 20%gra đana u RM i u jedinicama lokalne samouprave,omogućavaju veoma široku upotrebu na službenomnivou, jezicima koji se govore u Republici Makedoniji.

Čitajući Vodič, primjetit ćete da su većina zakona uko jima je na isti ili sličan način regulirano pitanje oupotrebi jezika, doneseni u prvoj polovini tekućedekade. To nije slučajno, imajući u obzir da ono što jeradikalno promjenilo koncept upotrebe jezika u javnojsferi su Okvirni ugovor i ustavni amandmani , koji subili donijeti 2001 godine. Ostali su izazvali lavinuzakonskih izmjena i dopuna u pravcu doizgradnjeopćih pravila , sadržanih u Ustavu. Ipak , na kraju suzakonske izmjene i dopune bile samo prelazno rije še -nje. Dugogodišnja debata u vezi potrebe za donošenjejednog jedinog zakona u kojem bi se regulisalo pitanjeza upotrebu službenih jezika u svim sferama društ ve -nog života, završila je donošenjem Zakona za upotre -bu jezika koji govore najmanje 20% građana u Re pub -lici Makedoniji i u jedinicama lokalne samouprave.

Zakon ne sadrži skoro nikakvih noviteta, samopreuzima već postojeća riješenja o načinu upotrebejezika, koja se sadrže u velikom broju drugih zakona.

Vodeći se ustavnim amandmanom u vezi upotrebejezika u svim zakonima , naći ćete formulaciju ,,drugislužbeni jezik koji govori najmanje 20% građanaRM…,, Znači, nigdje se eksplicitno ne spominje drugijezik i pismo , osim makedonski jezik i njegovo ki -rilsko pismo.

Ali , prema posljednjem popisu održanom 2002 go -di ne, jedina etnička zajednica u RM koja učestvuje sanajmanje 20% u ukupnoj populaciji je Albanska. Zbogtoga, status „drugi službeni jezik“ u trenutku ima jezikalbanske etničke zajednice u RM i njeno pismo.

Pregled javne upotrebe jezika etničkih zajednica inji hovog pisma, odnosi se na sljedeće oblasti i in sti -tu cije: Parlament RM; komunikacija građana sami nistarstvima i organima državne uprave; sudski po -stup ci; upravni postupak; izvršenje sankcija; narodnipravobranitelj; izborni proces; neposredno izjaš nj a va -nje građana; vođenje matične evidencije; primjenapo licijskih ovlaštenja; radiodifuzna dejnost; infra struk -tur ni objekti; lokalna samouprava; finansije; eko nomi-ja; obrazovanje i nauka; kultura; kao i organi koji suznačajni za unaprijeđenje i zaštitu ovog prava.

U ovom Vodiču autor ne daje svoje mišljenje i stavu vezi sa zakonskim uređenjem prava na upotrebujezika u Republici Makedoniji, već pokušava da najednostavan i razumljiv način predstavi pravni okvir.

Preko većeg broja primjera , pitanja, ilustracija iobrazaca, ova je materija približena potrebama i in te -re sima građana. Imajući u obzir ciljnu grupu ovogVo diča, ideja je da čitatelji preko ove publikacije sa -zna ju prava (gradjana) i obaveze (vlasti) vezano zaupo trebu jezika u RM. Najzad, poznavanje prava značii njegovo adekvatno prakticiranje.

Cjelosnu verziju Vodiča, možete naći na web stra ni -ca ma www.podistosonce.org.mk, www.soros.org.mk,www.cv.org.mk, na svim jezicima koji se govore u RM.

Živjeti u multietničkoj sredini - Građani sa jednakim pravima, mogućnostima i zaštitom

INTRODUCTION English language

Language is one of the essential indicators of everynation. It is certainly one of the characteristics, perhapsthe most significant, which makes the distinctionamong nations. People communicate and understandeach other by means of languages. Language makesdaily life easier and enables citizens to achieve their es-sential freedoms and rights. Writing is complementaryto language, being a form through which speech is ex-pressed. Thus language plays a dual, yet somehow con-tradictory role. On the one hand, it provides a ho-mogenous channel of communication among peopleand institutions. On the other hand, it diversifies, i.e.divides people based on their ethnic, cultural and po-litical line.

Unless a language is practised, it may simply dis-appear! Linguist David Harrison from the Institute of En-dangered Languages has come to surprising conclu-sions based on research. Out of 7,000 languagesspoken today in the world, only 82 are used by as muchas half of the population and many of the ‘small’ lan-guages are threatened with extinction. So, by the endof this century as many as half of the languages will dis-appear. About 3,500 languages are spoken by onetenth of the world population. As much a language isused within the close family and friends, it is still nota guarantee that it will survive and be passed on to nextgenerations. It is more certain that a language will sur-vive if it is used at official level and is guaranteed as aright to the citizens and certainly if the state has theobligation to provide conditions for its use.

The use of a language, particularly the proper use ofthe official language, is not only a right, but also an obli-gation for every entity! Language distortion is very dan-gerous, particularly the use of foreign words when thereis an equivalent in the official language, or for instancewriting the Macedonian word in Latin alphabet. Thispractice may have a negative effect on preserving the lan-guage and particularly on the authenticity of certain ex-pressions and concepts. Thus, there are stringent legalsanctions for those who do not obey the rules related tothe correct way and place of using the official languages.

In the political life of the Republic of Macedonia theissue of the use of languages is being discussed thor-oughly nowadays. In this respect this Guide, alongwith the previously published Guide on Exercising theRight for Using Languages of Communities in Commu-nication with the State Authorities in the Republic ofMacedonia: Harmonization with the Framework Con-vention on the Protection of National Minorities and theEuropean Charter on Regional and Minority Languages,issued by the Citizens’ Association ‘Common Values’ forthe Support of Inter-Ethnic Dialogue and Community De-velopment, can serve for better informing the publicabout the scope and complexity of this matter.

In the Republic of Macedonia the right to using a lan-guage is a constitutional and legal category. This meansthat anything related to languages is regulated by theConstitution of the Republic of Macedonia and the leg-islation adopted by the Assembly of the Republic ofMacedonia. It is not allowed to regulate the use of lan-guages with sub-laws adopted by the Government ofthe Republic of Macedonia, the state institutions or lo-cal governments. This not only highlights the signifi-cance of this right, but also provides for avoiding thechaos and a large number of different rules which maybe adopted by hundreds of institutions.

One of the first steps undertaken by the Republic ofMacedonia regarding the broad use of languages wasthe ratification of the Framework Convention on the Pro-tection of National Minorities. In addition to this Con-vention, the basic framework for the minority policy inthe Republic of Macedonia is the implementation of theFramework Agreement which in general goes beyondthe standards defined by the Framework Convention forthe Protection of National Minorities. The EuropeanCharter on Regional and Minority Languages has alsobeen signed and its ratification is underway. However,the most important thing for the citizens in the Republicof Macedonia is that the Constitution and laws, partic-ularly the recently adopted Law on Using LanguagesSpoken by at least 20% of the Citizens in the Republicof Macedonia and the Units of Local Self-Government,

Guide on the national legislation in the field of using the languages of ethnic communities in the Republic of Macedonia

21

22

provides for a comprehensive use of the languages spo-ken in the Republic of Macedonia for official purposes.

While reading the Guide you will notice that most ofthe laws in which the language issue is regulated in thesame or similar way were adopted in the first half of thisdecade. This is certainly not a coincidence if you takeinto consideration that what radically changed the con-cept of using languages in public are the FrameworkAgreement and the constitutional amendments adoptedin 2001. The latter aroused numerous legislativechanges and amendments to more precisely definethe general rules stipulated in the Constitution. How-ever, in the end, the legislation changes and amend-ments were only a transitional solution. The years-longdebate on the need to adopt one comprehensive lawwhich will regulate the issue of using the official lan-guages in all spheres of social life ended with theadoption of the Law on Using Languages Spoken by atleast 20% of the Citizens in the Republic of Macedoniaand the Units of Local Self-Government. The Law doesnot contain any new solutions, but rather translates theexisting solutions on using the languages which are in-cluded in a large number of other laws.

Based on the constitutional amendments related tothe use of languages, you will find the formulation:“other official language spoken by at least 20% of thecitizens of the Republic of Macedonia…” Thus, a lan-guage or alphabet other than the Macedonian lan-guage and its Cyrillic Alphabet is not explicitly men-tioned. However, based on the latest Census in 2002the only ethnic community in the Republic of Macedo-nia participating with a minimum of 20% in the total

population is the Albanian. Accordingly, for the time be-ing, the Albanian ethnic community in the Republic ofMacedonia and its alphabet has the status of “anotherofficial language”.

The public use of the languages of communitiesand their alphabets refers to the following areas and in-stitutions: the Assembly of the Republic of Macedonia;citizens’ communication with ministries and state au-thorities; court proceedings; administrative procedures;executing sanctions; ombudsman; election processes;direct citizens’ involvement; issuing personal docu-ments for citizens; making records; executing police au-thority; radio and TV broadcasting; infrastructural con-structions; local self-government; finance; economy;education and science; culture; and the institutions rel-evant to the promotion and protection of this right.

In this Guide the author does not express his opin-ion and attitude regarding the legislative manner inwhich to regulate the right to use languages in the Re-public of Macedonia, but rather tries to present a legalframework in a straightforward and understandableway. A large number of examples, questions, illustra-tions and forms serve to meet the needs and interestsof the citizens. Having in mind the focus group of thisGuide, the idea is to inform the citizens of their rightsand of the obligations of authorities related to the useof languages in the Republic of Macedonia. Knowingyour rights means being able to use them accordingly.

The complete version of this Guide can be found atwww.podistosonce.org.mk, www.soros.org.mk,www.cv.org.mk, in each of the languages spoken in theRepublic of Macedonia.

Living in Multiethnic Environment - Citizens with Equal Rights, Opportunities and Protection


-Који су најзначајнији међународни документи заРепублику Македонију у односу употребе национа-лних језика?

Република Македонија је ратификовала Оквирнуконвенцију за заштиту националних мањина(“Службени гласник Републике Македоније”бр.11/97). Ова конвенција гарантује право употребејезика “сваком припаднику конкретне националнемањине” и то у: приватној сфери, јавној сфери, пис-меној фо рми, усменој форми и слободној употребијезика без препрека. У односу спровођења овеОквирне ко нве нције, треба узети у предвид да,поред обавеза које произлазе из ње, Правни оквирРепублике Ма ке доније садржи додатне обавезе, атиме превази ла зи међународне стандарде у односупра ва и употре бе језика невећинских заједницаутврђених Ко нве нци јом. Европска повеља о региона-лним језицима и је зицима мањина је, такође, потпи-сана и чека се њено ратификовање.

Како је уређена употреба језика у другим држа-вама?

У продужењу следе кратки исечци из устава некихдржава са етнички хетерогеним саставом становни -штва, а који се односе на службени језик и употребује зика мањина:

- Албанија: службени језик је албански. Право наосно вно образовање и ограничено средње на матер-њем језику мањина; пред судом мањине имају правона преводиоца.

- Бугарска: службени језик је бугарски. Бугарскиграђанин чији матерњи језик није бугарски имаправо на изучавање и коришћење и свог језика,поред обавезног изучавања бугарског

- Хрватска: хрватски језик и латинично писмо су услужбеној употреби. У појединим јединицама локал-не самоуправе други језик или неко друго писмо мо -гу бити службени под условом да је: етничка групаве ћина у општини (преко 50%), или ако је статутомопштине или прописано тако, или, ако произ лазикао обавеза из међународног договора који јепотписала Република Хрватска.

- Босна и Херцеговина: како на државном нивоу,та ко и на нивоу ентитета службена су три језика:босански, српски и хрватски.

- Естонија: службени језик је естонски. Свако имапра во да се обрати државним или локалним власти-ма и њиховим функционерима на естонском језику ида добије одговор на естонском. У јединицама ло -ка лне самоуправе где најмање 50% становништвапри пада етничкој мањини, сва лица имају право надо бивање одговора од државе и локалне власти наје зику те етничке мањине.

- Грчка: није дозвољена службена употреба билоког другог језика осим грчког. Употрeба језикамањина је ограничена на приватну сферу.

РЕЛЕВАНТНА МЕЂУНАРОДНА РЕГУЛАТИВА

Правни оквир у Републици Македонијипревазилази међународне стандарде у односуна права и употребу језика невећинскихзаједница.

23

24

- Словачка: службени језик је словачки. Правокоришћења матерњег језика у службеној комуника-цији примењује се у срединама у којима је најмање20% мањина.

- Словенија: службени језик је словеначки, а уобластима у којима живе италијанска и мађарскамањина, италијански и мађарски су, такође, службе-ни језици.

- Шпанија: службени језик је шпански, а у тзв.аутономним заједницама, локални језици су коофи-цијални заједно са шпанским.

Какав је језички режим у оквиру Европске уније?

У контексту овог Водича укратко и о језичкомрежиму у Европској унији (ЕУ) с огледом на нашеаспирације да постанемо држава-чланица. ЕУ јејединствена међу светским међународним органи-зацијама у спровођењу јавне употребе официјалнихјезика свих својих држава-чланица. Вишејезичностпредставља утврђену политику ЕУ још од првогдана њеног постојања и, највероватније, ће остатитаква без разлике колико нових држава-чланица сеприкључило. У моменту има двадесет и три подјед-нако аутентична језика у договору (укључујући иирски језик) и двадесет и два официјално раднајезика.

Основни принципи који се односе на употребујезика у ЕУ утврђени су у: Регулативи бр.1 Савета из1958-е године (4 оригинална службена језика, анови језици додају се сваким актом који се односина услове приступања); Договору о оснивањуЕвропске заједнице; Договору о ЕУ; Акту који се

односи на услове о приступању и приспособљавањудоговорима према којима је основана ЕУ иПословнику институција ЕУ.

Основне обавезе које произлазе из ових догово-ра су: правна и политичка документа усвојена одинституција редовно се преводе на све службенејезике, тумачење је доступно свим официјалнимсусретима на нивоу министара и свим сусретимаповезаним са доношењем одлука; сваки члан Евро -пског парламента говори на свом матерњем језикука д се говори на парламентарниm седницама исваки држављанин ЕУ може да се обрати у писменојфо рми до било које институције или тела ЕУ на јед-ном од службених језика на договорима и дадобије одговор на истом језику.

Са сваким новим приступањем свеукупно правоЕУ, које је применљиво у то време, мора се превес-ти на језик нове земље при приступању, са циљемда грађани знају чему се обавезују.

Више информација о Европској унији на :http://europa.eu/

Изглед почетне странице официјалног веб-пор-тала ЕУ коме је приступ и текстови садржани уњему, написано на 23 ј


Питања 1:� Да ли постоје међународни правни акти који регу-

лишу употребу језика или је ово питање комплетноостављено националним законодавствима? Какав јеслучај са Републиком Македонијом?

� Да ли у региону постоји држава са два или вишеслужбених језика?

� Колико службених језика има у ЕУ? Да ли уЕвропском парламенту сваки посланик може гово-рити на свом матерњем језику?

25


Шта представља Оквирни договор?

Оквирни договор (Framework Agreement), познатјош и као Охридски договор, склопљен је 2001-егодине у Охриду између председника, у том мо ме -нту, највећих политичких партија у Републици Ма ке -донији. У правном систему РМ договори скло пљениизмеђу политичких партија не представљају изворправа, па према томе Оквирни договор, као та кав,не пре дставља пра вни акт. Због тога, Оквирни до -го вор не би требало да производи пра ва и обавезеза грађане РМ.

Међутим, имајући у обзир следеће факте:� контекст у ком је донешен - за време ратног кон-

фликта у РМ;� циљ због кога је донешен и вредности које про-

мовише и штити -донео прекид ратног конфлик-та и представља оквир за изградњу интегриса-ног мултиетничког друштва, које ће гарантоватимир, стабилност и демократски развој РепубликеМа кедоније и одраз је не провредљивости су ве -ре нитета, тери тори јалног интегритета и унитар-ног карактера државе;

� легитимност његових потписника – председниканајвећих политичких партија РМ, који су на пре-тходним изборима освојили огромну већину гла-сова грађана РМ; и

� јаки поддржиоци и гаранти – представницимеђународних заједница, односно свих релеван-тних међународних организација и највећих свет-ских држава,

имао је обавезујући карактер за своје п отписни ке.

Ипак, да би се запазио карактер правног систе-ма РМ, одредбе Оквирног договора прелиле су се уфо рмалне и правно-обавезујуће акте као што су

Устав Републике Македоније и закони. Зато је садаспровођење Оквирног договора питање спровође-ња Устава и закона у Републици Македонији.

Шта обухвата Оквирни договор?

Оквирним договором обухваћене су следећеобласти:

Развој децентрализоване властиПовећале су се надлежности локалне самоуправе

и извршила се ревизија терторијалне организациједржаве.

Недискриминација и праведна заступљеност- Одговарајућа и праведна заступљеност грађа-

на који припадају свим заједницама у органимадржавне власти и у другим јавним институцијамана свим нивоима;

- Измена у процедурама избора: Народног пра-вобранитеља (посвећује посебну пажњу заштитиначела недискриминације, одговарајуће и правед-не заступљености припадника заједница у органи-ма државне власти, у органима локалне самоупра-ве и у јавним установама и службама); три члана Са --ве та без бедности које именује Председник држа-ве; три члана Судског савета; тројице судијаУставног суда.

Увођење скупштинских процедура- За законе који се директно тичу културе, упо-

требе језика, образовања, личних докумената иупо требе симбола, Скупштина доноси одлуке већи-ном гласова присутних посланика, при чему мораим ати већину гласова присутних посланика којиприпадају заједницама које не представљају већи-ну у РМ (тзв. Бадентерова или двострука већина);

ОКВИРНИ ДОГОВОР

26


- оснивање Комитета за односе међу заједница-ма, који ће разгледати питања односа међузаједни цама у Републици и даваће мишљења ипредлоге за њихово решавање;

- одлука о измени преамбуле, измена било којеодредбе која се односи на права припадниказаједница, као и измена закона који се односе налокалну самоуправу, доносе се двотрћинском већи-ном гласова укупног броја посланика, при чему мо -ра бити већина гласова од укупног броја посланикако ји припадају заједницама које нису већина уРепублици Македонији.

Изражавање идентитета- Македонска православна црква, као и Исламска

верска заједница у Македонији, Католичка црква,Еванђелистичко-методистичка црква, Јеврејсказаједница и друге верске заједнице и религиознегрупе одвојене су од државе, једнаке су пред зако-ном и слободне су у оснивању верских школа и со -ци јалних и хуманитарних установа поступком пред-виђеним законом;

- Припадници заједница имају право слободногизражавања, неговања и развијања свог идентитетаи специфичности својих заједница и употребљавањаси мбола својих заједница;

- Република гарантује заштиту етничког, култур-ног, језичког и верског идентитета свим заједница-ма;

- Припадници заједница имају право оснивањаку лтурних, уметничких и образовних институција,као и научна и друга удружења, због изражавања,не говања и развијања свог идентитета;

- Припадници заједница имају право наставе насвом језику у основном и средњем образовању нана чин утврђен законом. У школама у којима сеобра зовање одвија на другом језику, изучава се има кедонски језик;

- Република гарантује заштиту, унапређење иобо гаћивање историјског и уметничког блага Ма ке -доније свим заједницама у Македонији, као и доба-ра која га чине, без разлике на њихов правни ре -жим;

- Увођење канала на националној телевизији(Македонска радио- телевизија) који приказују про-грам на језицима свих заједница;

- Слободна употреба симбола заједница.

Образовање и употреба језика- На пленарним седницама и радним телима

Скупштине, посланици се могу обраћати на службе-ним језицима;

- Закони ће се објављивати на службеним језици-ма; и

- Сви јавни службеници могу писати своје име пи -смом на било ком језику у било ком службеномдокументу.

Анекс Ц је посвећен имплементацији и мерамаизградње поверења, и има посебну тачку 6 која сеодно си на културу, образовање и употребу језика.Ви ше информација о Оквирном договору могу сенаћи у следећим публикацијама Фондације Инсти -тут отворено друштво Македоније:

Супротстављена гледишта: “ Студија о тумачењуко ја преовлађује међу албанском и македонскомза једницом у вези конфликта у Македонији

“Макеdonija nakon Okvirnog ugovora” http:/ /www.soros.org.mk/default.asp?lang=mak&menuid=430

Питања 2:� Да ли је Оквирни договор правни акт?

� Зашто се донео Оквирни договор и какав јењегов значај за друштво у целини и за припад-нике етничких заједница?

� Које су области регулисане Оквирним догово-ром?

� Шта предвиђа Оквирни договор у погледу упо-требе језика заједница?

Оквирни договор је прекинуо ратни конфликт ипредставља оквир за изградњу интегрисаногмултиетничког друштва.

27


Шта је Устав?

Постоје различите врсте правних аката коједоносе одређени државни органи. Од свих њих,Уст ав је најзначајнији правни акт и акт са најјачимпра вним дејством. За разлику од закона, који сумногобројни, Устав је један. У њему се налазе пра-вила о најбитнијим питањима у једној држави. Зато,с правом, Устав називамо „законом над законима”.

Устав Републике Македоније је донешен одстране прве вишепартијске Скупштине РепубликеМакедоније 17.-тог новембра 1991-е године.

Уставом се уређују најзначајнија питања од инте-реса за грађане и друштва као целине, односноправа и слободе грађана и основе правног система.

Преглед статуса, права и употребе језика зајед-ница у свим досадашњим уставима РМ

У следећој табели збирно је приказан статус(назив) етничких заједница у свим уставима РМ од1945 године, па наовамо, као и области у којима језагарантовано њихово право употребе матерњегјезика. Притом, може да се забележи еволуција устатусу и имену, али пре свега, оно што је многобитније, проширење области у којима је омогућеноправо употребе свог језика. Почело се општом фор-мулацијом „право заштите културног идентитета”,што на неки начин није омогућавало јасно практи-ковање права, али касније се ишло ка детаљизова-њу: „право употребе свог језика и писма у поступкупред државним органима”.

УСТАВ

28


Како је регулисана употреба језика у уставнимамандманима?

У периоду од 1992 до 2006 године донешено је30 амандмана. Амандмани представљају обликпреко ког се врше одређене измене и допуњењаУстава.

Највећи број амандмана донешен је у 2001 годи-ни као резултат склапања Оквирног договора иобаве за које произлазе из њега. Најзначајнији аман-дман у ком се регулише употреба језика је аман-дман V, целокупно посвећен употреби језика, којигласи:

“1. На целој територији Републике Македоније иу њеним међународним односима службени језик јемакедонски језик и његово ћирилично писмо.

Други језик који говори најмање 20% грађана,такође је службени језик и његово писмо, као штоје одређено овим чланом.

Поред јасног навођења македонског језика ињеговог ћириличног писма као службеног, следе-ћим ставом, по први пут, у уставима РМ омогућавасе други језик и писмо да буду, такође, службени.Међутим, да би други језик био службен потребноје испуњавање једног услова – тај језик да говорина јмање 20% грађана РМ. Моментално, јединственјезик који испуњава овај услов, је језик албанскезаједнице у РМ. Теоријски, и други језик у РМ можепостати службен, уколико учешће заједнице, којаго вори тај језик, достигне 20% укупне популацијеРМ. Ипак, у наредним ставовима овог амандманадаје се оквир који значи „службеност” другогјезика.

Лична документа грађана који говоре службеније зик различит од македонског језика издају се намаке донском и његовом писму, као и на том језикуи његовом писму сагласно закону.

Ова одредба је доразрађена у законима заличну карту, за путне исправе, за матичну евиден-цију, односно сада у Закону за употребу језика којиговори најмање 20% грађана у Републици Маке -донији и у јединицама локалне самоуправе.

Било кој грађанин који живи у јединицама локал-не самоуправе у којој најмање 20% грађана говорислужбени језик различит од македонског језика, укомуникацијама са подручним јединицама мини-старстава може да употреби било кој од службенихјезика и његово писмо. Подручне јединице надлеж-не за те јединице локалне самоуправе одговарајуна македонском језику и његовом ћириличном пи -сму, као и на службеном језику и писму које употре -бљава грађанин. Сваки грађанин у комуникацији саминистарствима може употребљавати један одслужбених језика и његово писмо, а министарстваодговарају на македонском језику и његовом ћири-личном писму, као и на службеном језику и писмукоје употребљава грађанин.

Ова одредба је доразрађена (преписана) уЗакону за употребу језика који говори најмање 20%грађана у Републици Македонији и у јединицамалокалне самоуправе.

У органима државне власти у Републици Ма ке -донији службени језик различит од македонскогјезика може да се користи сагласно закону.

Овом одредбом ставља се један оквир, односнојасно се опредељује да се само законом ( правниакт који носи само Скупштина РМ, који се у хијерар-хији правних аката налази после Устава), може уре-дити употреба језика. На тај начин, искључује себило каква могућност регулисања употребе језикаподзаконским актима (правни акти које носе орга-ни управе, органи локалне самоуправе и другиоргани). Од овог правила да се употреба језика ре -гу лише законом, има један изузетак. Наиме, По сло -вник Скупштине није закон, али због тога што супослови повезани у Скупштини Републике Маке до -није, нису регулисани ниједним законом, сматра седа овај Пословник има карактер закона. Због то гасу, у њему садржане и одредбе које се односе наупотребу језика у раду Скупштине.

Уставом се уређују најзначајнија питања одинтереса грађана и друштва у целини, односноправа и слободе грађана и основе правногсистема.

29


У јединицама локалне самоуправе језик и писмокоје користи најмање 20% грађана је службенијезик, поред македонског језика и његовог ћири-личног писма. За употребу језика и писама којимговори мање од 20% грађана у јединицама локалнесамоуправе решавају органи јединица локалнесамоуправе

Ова одредба је доразрађена у Закону локалнесамоуправе и Закону града Скопља, односно сада уЗакону за употребу језика којим говори најмање20% грађана у Републици Македонији и у јединица-ма локалне самоуправе. На један начин и овомодредбом прави се изузетак из правила да се упо-треба језика регулише законом. Општине и градСко пље могу прописати службену употребу и дру-гог језика и писма, односно језика који говори ма -ње од 20% грађана у тој општини или граду Ско -пљу. То право се може прописати највишим правни -м актом општине – Статутом.

2. Овим амандманом замењује се члан 7 изУстава Републике Македоније.

Уставни Амандман VIII посвећен је праву при-падника заједница да слободно изражавају, негујуи развијају свој идентитет и карактеристике својихза једница и да употребљавају симболе своје зајед-нице. У ставу 5 овог амандмана опредељено је да:

“Припадници заједница имају право наставе насвом језику у основном и средњем образовању наначин утврђен законом. У школама, у којима сеобразовање одвија на другом језику изучава се имакедонски језик.”

Ова одредба је доразрађена у закону за основ-но, средње и високо образовање, односно сада уЗа кону за употребу језика којим говори најмање20% грађана у Републици Македонији и у јединица-ма локалне самоуправе.

На целокупној територији Републике Македонијеи у њеним међународним односима службенијезик је македонски и његово ћирилично писмо.Други језик којим говори најмање 20% грађанаје, такође службени језик и његово писмо, како јеодређено овим чланом.

Питања 3:

� Која је разлика између Устава и закона?

� На који начин је мењан Устав Републике Македоније, донешен у 1991 години? Кад је извршен најве-ћи број измена?

� Да ли Устав прописује службену употребу више језика? Који је услов један језик да буде службен?

30


Овај закон је целокупно разрађен у преосталомделу Водича преко цитирања законских одредаба,објашњавања начина и услова за употребу језика уобластима које обухвата закон, поткрепљених при-мерима и питањима. У овом делу објашњене сусамо опште (уводне) одредбе закона.

Као што указује само име закона, законом се уре-ђује употреба језика којим говори најмање 20% гра-ђана РМ (македонски језик и његово ћириличнописмо, као и албански језик и његово писмо) и ујединицама локалне самоуправе (у којима је бројприпадника одређене заједнице најмање 20%укупне популације). То значи да се овај закон,моментално, односи на македонски језик и његовоћирилично писмо (службени језик и писмо), као и на

албански језик и његово писмо (као други службенијезик који говори преко 20% грађана у РМ).Међутим, у одређеној мери односи се и на ограни-чену службену употребу језика и других етничкихзаједница ( на пример, службеност језика у органи-ма општине у којој број припадника одређене заје -днице је најмање 20% од укупне популације илипис ање личног имена у личној карти).

Области које обухвата овај закон, односно обла-сти у којима се примењују одредбе за употребујезика којим говори најмање 20% грађана уРепублици Македонији су: Скупштина РМ; комуни-кација грађана са министарствима и органима др -жа вне управе; судски поступци; управни поступак;извршавање санкција; Народни правобранитељ;изборни процес; непосредно изјашњавање грађана;издавање личних докумената грађанима; вођењематичне евиденције; примена полицијскиховлашће ња; радиодифузна делатност; инфраструк-турни обје кти; локална самоуправа; финансије; еко-номија; образовање и наука; култура; и у другеобласти и институције сагласно овом закону.

ЗАКОН ЗА УПОТРЕБУ ЈЕЗИКА КОЈИМ ГОВОРИ НАЈМАЊЕ 20% ГРАЂАНА УРЕПУБЛИЦИ МАКЕДОНИЈИ И У ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Законом се уређује употреба језика којим говоринајмање 20% грађана у Републици Македонији (македонски језик и његово ћирилично писмо, каои албански језик и његово писмо ) и у јединицамалокалне самоуправе ( у којима је бројприпадника одређене заједнице најмање 20%од укупне популације ).

31


Да ли знате да:- све штампане публикације на македонском

језику морају бити лекторисане од стране лекторапре него да се објаве јавно;

- санкција (глоба) за објављивање нелекториса-ног текста износи од 2.500 до 3.000 еура у дена-рској противвредности.

Законом за употребу македонског језика уређујесе употреба македонског језика, као службеногјезика у Републици Македонији. Македонски језикје македонски литературни језик са својим ћири-личним писмом, а његова употреба обухвата њего-ву заштиту, унапређивање и обогаћивање. Ипак,циљ закона није да се ограничава право слободногстваралаштва и развијања културног, језичког и

верског идентитета грађана. Законом се, такође, неограничава право припадника заједница на служ-бену употребу језика и писма, што је у суштини,регулисано Уставом РМ и Законом за употребу јези-ка којим говори најмање 20% грађана у РепублициМакедонији и у јединицама локалне самоуправе.Циљ овог закона је да се заштити македонски језики ћирилица. У њему је садржан велики број мера имеханизама који требају да онемогуће уништавањејезика и писма. Закон предвиђа и строге санкције занепоштовање одредаба.

ЗАКОН ЗА УПОТРЕБУ МАКЕДОНСКОГ ЈЕЗИКА

Циљ овог закона је да се заштитимакедонски језик и ћирилица.

32


Шта представља Скупштина?

Скупштина је највиши орган у држави и носилацза конодавне власти. У свакодневном говору за овајорган се користи и међународни термин Пар ла -мент, иако је правилни уставни назив Скупштина.Сам назив овог органа указује на то да представљаскуп представника – посланика. Они се бирају наопштим и непосредним парламентарним изборима.Је динствен начин да се распусти Скупштина преисте ка мандата је уколико већина посланика гласаза то.

Скупштином председава њен Председник. Пре -дседник, који се још у свакодневном говору назива“спикер”, бира се од стране посланика. Он водипле нарне седнице (на којима учествују свипосланици и на којима се носе најзначајнија акта) намакедонском језику.

Како је уређена употреба језика у пословањуСкупштине и њених радних тела?

*Питања повезана са радом Скупштине Ре пуб ли -ке Македоније нису регулисана ниједним законом,осим Уставом РМ и Пословником Скупштине. пос -лов ник Скупштине формално-правно гледан нијезакон. Али, због непостојања закона о Скупштини,сматра се да овај Пословник има карактер законакад је у питању Скупштина.

Око употребе језика у раду Скупштине “ломиласу се копља” дуго времена. На крају, усвајањемновог скупштинског Пословника (јули 2008 године),а одмах затим и усвајањем Закона о употребијезика којим говори најмање 20% грађана у Ре пуб -ли ци Македонији и у јединицама локалнесамоуправе, решене су све дилеме и неразумевања.И даље је, у раду Скупштине македонски језикслужбени је зик са својим ћириличним писмом.Новине се односе на могућност проширењаслужбене употребе других језика у њеном раду ито:

Посланик који говори језик различит одмакедонског, а којим говори најмање 20% грађанаРе пу б лике Македоније, може на седници Скупш ти -не и се дници радног тела, као и кад председаваседницом радног тела, да говори на том језику.

Посланик који говори језик различит од ма -кедон ског језика, а којим говори најмање 20%грађана Републике Македоније, кад председавасе дницом радног тела Скупштине може говорити ина том језику.

УПОТРЕБА ЈЕЗИКА У СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ

Листа релевантних закона:

Устав РМ ("Slu`beni гласник RepublikeMakedonije" br. 52/91); amandmani I i II (1/92),amandman III(31/98), amandmani IV, V, VI, VI, VII, VIII, IX, X, XI,XII, XIII, XIV, XV, XVI, XVII i XVIII (91/01), amand-man XIX (84/03), amandmani XX, XXI, XXII, XXIII,XXIV, XXV, XXVI, XXVII, XXVIII, XXIX i XXX (107/05)/* .Пословник Скупштине РепубликеМакедоније(“Службени гласник РепубликеМакедоније” бр. 91 /08)

33


Посланик који је припадник албанске етничкезаједнице може говорити на албанском језику наседници, а уколико је и председник скупштинскоградног тела може седницу тог тела водити на алба -н ском језику. Ипак, уколико је тај посланик Пре -дседник или подпредседник Скупштине пленарнеседнице Скупштине, мора их водити намакедонском језику. Такође, посланик који јеприпадник друге етничке заједнице (нијеМакедонац или Ал банац) не може говорити на свомматерњем језику на пленарним и комисијскимскупштинским седницама.

Посланик који говори језик различит од македо -нског језика, а којим говори најмање 20% грађана уРе публици Македонији, скупштинске материјалемо же добити и на свом језику и писму.

Грађани других држава, који су позвани дауче ствују у раду Скупштине или да се обрате Ску -пштини имају право да говоре на свом језику.

Говор одржан на језику различитом од македо -нског језика, обавезно се преводи на македонскијезик”.

Како се практично реализирају одредбе оупотреби језика?

Због практичне реализације горенаведениходре дби, Скупштина Републике Македоније је це -локупно опремљена системом симултаног преводаод/на македонски и албански језик (двоканалнимаудиоизлазом). У просторијама у којима сеодржавају пленарне и комисијске седницеинсталиран је самосталан конференцијски системмикрофона. Исто тако, у Скупштини је запошљеновише професионалних преводилаца.

Више информација о Скупштини РМ:“11 Октобар” бб, 1000 Скопље,Република Македонија

тел: 02/ 3 112 255 ;електронска адреса: [email protected];веб-страница: http://www.sobranie.mk

Питања 4:

� Какав орган је Скупштина?

� Ко председава Скупштином? На ком језику води седнице?

� Да ли сваки посланик, без разлике којој заједници припада, може говорити на свом језику?

Посланик који говори језик различит одмакедонског, а којим говори најмање 20%грађана Републике Македоније, може на сед-ницама Скупштине и на седницама радногтела, као и кад председава седницом радногтела, говорити на том језику, али не и да сеограничи употреба других језика.

34


Зашто и где се објављују закони и другипрописи?

Са циљем да се грађани односе сагласнонормама садржаним у законима и у другимпрописима потребно је да се упознају са њиховимсадржајем. Зато је веома значајно и потребно да сезакони и други прописи јавно објаве пре негозапочне њихова примена. Уставна одредба да сезакони и други прописи објаве у Службеномгласнику Републике Македоније најкасније у рокуод 8 дана од дана њи ховог доношења је разрађену овом закону. Изда вање Службеног гласникаРепублике Маке доније је у надлежностиистоименог јавног предузећа. За штампање издањаСлужбеног гласника наплаћа се надомештај, априступ (увид, преузимање) интернет-страницамаовог ЈП за сва издања, објављених од 2001 дотекуће године, је бесплатан.

На ком се језику и писму објављују закони идруги прописи у Службеном гласнику?

Службени гласник РМ издаје се на македонскомјезику и његовом ћириличном писму, али закони сеобавезно објављују и на другом службеном језику и

писму којим говори најмање 20% грађана у РМ. Собзиром на то да други службени језик и писмо којиговори најмање 20% грађана који припадајузаједницама у Републици Македонији је језикалбанске етничке заједнице у РепублициМакедонији, закони се објављују и на албанскомјезику.

Ово правило је почело да се примењује од јуна2002 године и односи се на све законе које доносиСкупштина РМ, независно од тога да ли се у њимарегулишу питања од интереса (културног, језичког)албанске заједнице. Међутим, овим су правиломобухваћени само закони, а не и други правни актикоји се обавезно објављују у Службеном гласникуРМ. На пример, Закон о заштити од пушења обја -вљује се на македонском језику ћириличнимписмом и на језику и писму албанске заједнице.Али, Правилник о опредељивању порука запредупређење да је пушење штетно по здравље,објављује се само на македонском језикућириличним писмом. Исти је случај и са огласима оневажећим документима и огласима о јавнимнабавкама, који се, такође обавезно објављују уСлужбеном гласнику РМ. Исти се објављују само намакедонском језику ћириличним писмом,

ОБЈАВЉИВАЊЕ ЗАКОНА И ДРУГИХ ПРОПИСА И АКАТА У “СЛУЖБЕНОМ ГЛАСНИКУ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ”

Листа релевантних закона:Закон о објављивању закона и других прописаи аката у “Службеном гласнику РепубликеМакедоније” (“Службени гласник РепубликеМакедоније” бр. 56/99 и 43/02)

35


независно од тога да ли изгубљена диплома гласина грађанина припадника албанске етничкезаједнице.

Више информација о ЈП “Службени гласник РМ” ињегова издања:

ЈП Службени гласник РМбул. “Партизански одреди” бр.29,1000 Скопљетел. +389-2-3298860,+389-2-3290471; факс. + 389-2-3112267електронска адреса: [email protected];веб-страница: www.slvesnik.com.mk

Службени гласник Републике Македонијеиздаје се на македонском језику и ћирилич-ном писму, али се закони обавезно објављују ина другом службеном језику и писму којимговори најмање 20% грађана у РепублициМакедонији.

Питања 5:

� Да ли се сви закони јавно објављују?

� Да ли се закони и други прописи објављују искључиво на македонском језику ћириличним писмом?

� Да ли се у РМ примењује правило ЕУ о превођењу целокупног законодавства и официјалне докумен-тације на службене језике свих држава-чланица?

36


Шта представља Влада и како ради?

Влада је део извршне власти, која изршава зако-не које доноси Скупштина. С друге стране, највећидео правних аката које доноси Скупштина (законе,уставне амндмане, буџет, просторни план итд.)припрема и предлаже Влада. Њу не бирају грађанидире ктно , већ је бира и разрешава Скупштина! Вла -да је по саставу мањи орган од Скупштине, где довећег изражаја долази воља партија које су осво -јиле већину посланичких места у Скупштини, а тимеи право састава Владе.

Радом Владе руководи и представља јеПредседник Владе, који се још у свакодневномговору назива и Премијер. Влада је колективнотело где чланују министри, који руководе одређе-ним ресорима (областима). На пример, све пословекоји се односе на буџет, порезе, државне зајмове икредите, банкарство и друге финансијске послове,сматрају се једном облашћу и због тога су у над-лежности Министарства финансија. Велики број ми -ни старстава, осим што имају једну централну иглавну службу, имају и а) органе у саставу (на при-мер, Биро за развој образовања у саставу Мини -старства образовања и науке) и б) подручне једи-нице лоциране у већим општинама. Преко ових под-ручних јединица министарства покушавају бити

ближе свакодневним и све већим потребама грађа-на и правних лица. За разлику од неких другихдржава (на пример, Републике Србије), у РМ не по -стоји посебно министарство за заједнице или мањи-не.

Влада ради и одлучује на седницама, које сеодржавају једном недељно, а по потреби и чешће.Вла да и министарства имају велики број надлежно-сти, између којих израду и доношење подзаконскихаката (уредбе, правилнике, одлуке), као и хитне ме -ре за решавање одређених стања у различитим сфе-рама (пр. одлуку о формирању кризног штаба идоделу помоћи одређеном поплављеном под-ручју).

Који су органи државне управе?

Поред министарстава, постоји и велики бројоргана и институција које су држава, односно власт

ВЛАДА И ОРГАНИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

Листа релевантних закона:Закон о Влади („Службени гласник Републике Македоније„ бр. 59/00, 26/01, 12/03, 55/05, 37/06,115/07, 19/08 и 82/08)Пословник рада Владе („Службени гласник Републике Македоније„ бр. 38/01, 98/02, 9/03, 47/03,64/03, 67/03, 51/06, 58/06, 5/07, 15/07, 26/07, 30/07, 58/07, 105/07, 116/07, 129/07, 157/07, 29/08,36/08 и 51/08)Закон о организацији и раду органа државне управе („Службени гласник Републике Македоније„ бр.105/07, 146/07 и 82/08)

Vlada je, kao deo izvr{ne vlasti kolektivnotelo koju ~ine ministri koji rukovodeodreђenim resorima.

37


(Скупштина, Влада, савети општина) основале ипод њеном су надлежношћу. Све оне називају сеоргани (државне) управе, а срећу се под разнимименима: управе, агенције, заводи, бироа, дирек-ције итд. Иако су министарства и органи у њеномса ставу у највећем броју органи који чине државнууправу, ипак има и таквих који су органи управе,али нису под директном надлежношћу Владе илиминистарстава, односно делују као самосталниоргани (на пример, Агенција за електронске кому-никације или Регулаторна комисија за енергетику).

Како је уређена употреба језика у раду Владе,министарстава и других органа управе?

Како се обраћа грађанин? Било који грађанин,који живи у јединицама локалне самоуправе у којојнајмање 20% грађана говори службени језик разли-чит од македонског, у комуникацији са министар-ствима и подручним јединицама министарстава утој јединици локалне самоуправе може употребититај службени језик и његово писмо.

Како одговарају министарства и подручне једи-нице?

Министарства и подручне јединице министарста-ва надлежне за те јединице локалне самоуправеодговарају на македонском језику ћирилицом, каои на службеном језику и писму које употребљаваграђанин.

Ово значи да право службене употребе језика уорганима управе има ограничену употребу, однос-но моментално може да: � се користи само за обраћање и за одговор до,

односно од, министарстава и њихових подруч-них јединица, али не и директно до, односно од,Владе РМ (зато што су ипак највећи број послова

од интереса грађана у надлежности министар-става, због чега грађани комуницирају дирек-тноса њима);

� да користе само припадници албанске заједни-це у РМ, али не и припадници других невећин-ских заједница у РМ; и

� да користе за комуникацију са подручним једи-ницама само они припадници албанске заједни-це у РМ који живе у општинама у којхима сузаступљени са најмање 20% од укупне попула-ције у општинама.

На пример, етнички Албанац који живи на под-ручју општине Гостивар може до подручне једини-це Министарства финансија општине Гостивар даподнесе захтев о денационализацији написан наалбанском језику и његовом писму. Али, исти такавзахтев поднешен од етничког Албанца који живи наподручју општине Охрид, не може бити написан наалбанском језику и његовом писму, већ искључивона македонском језику и ћирилицом, из разлогашто је на територији општине Охрид, албанскаетни чка заједница заступљена са мање од 20%укупне популације.

Више информација о Влади РМ и органима упра ве:„Илинденска„ бб, 1000 Скопљетел: 023 115 324; веб-страница: http://vlada.mk

Питања 6:

� Ко бира Владу и какву улогу она има?

� Колико министарства има у саставу Владеи да ли постоји посебно министарство заетничке заједнице.

� Да ли сви грађани могу да комуницирају саВладом и са органима државне управе насвом матерњем језик?

Министарства и подручне јединице министар-става надлежне за те јединице локалне самоу-праве одговарају на македонском језику њего-вим ћириличним писмом, као и на службеномјезику и писму које употребљава грађанин.

38


Какав орган је суд?

Судску власт извршавају судови. Кршење прави-ла и спорови између људи увек су постојали ипостојаће, а суд је орган који одлучује о правди ута квим ситуацијама. Примена закона од странесудова у конкретном случају значи изрицање права.У вршењу своје функције судови су самостални и не -за висни. У судском систему судску власт врше осно -вни судови, апелациони судови, Управни суд иВрховни суд Републике Македоније.

Зашто се грађани и правна лица обраћају су до -вима и органима управе? Какви поступци постоје иза што се воде?

Грађани и правна лица своја права и интересеостварују у поступку који се води пред судовимаили органима управе Републике Македоније. Али,по ступци пред овим органима се иницирирају и во -де и због непоштовања обавеза или због из вр ша ва -ња кривичних дела. Грађанин може да тражи да сеутврди својина одређене имовине. Грађанин је ош -тећен због тога што му је неко лице нанело тешкутелесну повреду. Коначно, грађанин може битиокривљен зато што је утајио порез.

Део ових поступака, као што су грађански (пар-нични и ванпарнични) и кривични, воде се, односноостварују се права, пред судовима. Управни посту-пак се води пред управним органима (министар-ства, управе, агенције). Прекршајни поступак је је -динствен поступак за који надлежност имају судо-ви ( по правилу) и органи управе (изузетно).

Зашто је значајно право употребе језика упоступцима који се воде пред судским или предуправним органима?

Веома значајно питање при спровођењу овихпоступака је да се грађанима и правним лицима,као странкама у поступку, независно у ком својствусе јављају (захтевалац, оштећени, тужилац, окрив -ље ни), гарантују и омогуће сва права. Поред опште -при х ваћених стандарда: једнак и недискримина-торски положај странака, указивање правне помоћине уким странкама и друго, све чешће се јавља иправо употребе матерњег језика, односно језикако ји познаје и разуме грађанин. Ово је потребно

СУДСКИ И УПРАВНИ ПОСТУПЦИ

Листа релевантних закона:

Закон о кривичном поступку („Службени глас-ник Републике Македоније„) бр.15/97, 18/99,44/02, 27/04, 74/04, 15/05, 75/06 и 83/08)Закон о парничном постуку („Службени глас-ник Републике Македоније„ бр. 79/05)Закон о ванпарничном поступку („Службенигласник Републике Македоније„ бр. 9/08)Извршни закон („Службени гласник РепубликеМакедоније„ бр.35/05, 44/06, 50/06, 124/06,129/06, 20/07 и 8/08)Закон о прекршајима („Службени гласникРепублике Македоније„ бр. 62/06 и 69/06)Закон о управним споровима („Службени глас-ник Републике Македоније„ бр. 62/06 и 27/08)

39


зато што се грађани осећају најудобније кад кому-ницирају са органима на свом матерњем језику,односно на језику који најбоље познају и говоре.Погрешно изражавање у писаној форми (на пример,писани захтев за доделу права социјалне помоћи)или усмени (на пример, усмена расправа у у поступ-ку за надокнаду штете) од стране странке, збогсла бог познавања језика, може довести до погреш-ног утврђивања факата, а тиме и до неостваривањапра ва, односно наметања обавеза.

Како је регулисана употреба језика у ккривичними прекршајним поступцима?

Један од циљева међународних докумената оправима човека је да обезбеди минимално правоосуђеном лицу у кривичном поступку. Међу другимаје и право употребе језика осумњиченима или окри -вљеним лицима. Циљ одредаба је да омогуће дајезик не буде препрека, односно да лица могу разу-мети пресуду која им се товари. Из тог разлога,гарантује им се право да буду „извештени“ о „при-роди и узроцима пресуде“ на језику који разумеју.

У домаћем законодавству иде се корак даље упогледу могућности употребе матерњег језика,односно омогућава се у, скоро свим деловањима истадијумима поступка, као и свим лицима која уче-ствују у различитим својствима у поступку. У суд-ским поступцима (кривични, парнични, ванпарнич-ни и управни спор) службени језик је македонски ињегово ћирилично писмо, а користи се и другислужбени језик који говори најмање 20% грађана ињегово писмо, у највећем броју процесних делова-ња и стадијума:

- Право лица позваног, приведеног или лишеногслободе да одмах буде обавештено на језику којиразуме о узроцима позивања, привођења или лиша-вања слободе и о било каквој кривичној оптужбипротив њега, као и о његовим правима. Коришћењеовог права није условљено припадношћу лицаодре ђеној етничкој заједници која има одговара -јућу процентуалну заступљеност у укупној попула-

цији РМ, што значи да може да га користи свакиграђанин РМ или страни држављанин;

- Право оптуженог, оштећеног, приватног тужио-ца, сведока и других лица који учествују у кривич-ном поступку, а који говоре службени језик разли-чит од македонског, при извођењу предистражних,истражних и других судских дејанија и на главномпре тресу, као и у поступцима, по жељи да упо-трбљавају свој језик и писмо. Суд ће обезбедитиусмени превод тога што лице, односно други изно-се, каи и исправа и другог писаног доказног мате-ријала. Суд ће обезбедити написмено преведенписан материјал који је од значаја за поступак илиза одбрану оптуженог:

- Право других странака, сведока и учесника упоступку пред судом на бесплатну помоћ прево-диоца, ако не разумеју или говоре језик на ком севоди поступак. О праву на преводиоца, лице ће сепоучити. Превођење врши судски преводилац:

- Право грађана да тужбе, жалбе и поднеске упу-ћују на службеном језику различитом од македон-ског. Овакве поднеске суд преводи и доставља ихдо других странака у поступку:

- Обавеза је суда да позивнице, одлуке и другаписана документа упућује на језику на ком се водипоступак, а грађанима који говоре службени језикразличит од македонског, достави и на том језику.Оптуженом, који је у птитвору, на издржавањуказне или на обавезном психијатријском лечењу ичувању у здравственој установи, превод ових под-несака биће достављен на језику којим се служио упоступку. Оптуженом, који не разуме језик на коме

У судским је поступцима ( кривични, парнични,ванпарнични и управни спор ) службени језикмакедонски и његово ћирилично писмо, а кори-сти се и други службени језик, којим говоринајмање 20% грађана и његово писмо у највећемброју процесних дејстава и стадијума.

40


се води поступак, превод пресуде се доставља најезику којим се служио у поступку:

- Право поништавања пресуде због битне повре-де поступка, ако у њој није испоштована обавеза опреводу у свим њеним деловима.

Како је регулисана употреба језика у парничнимпоступцима, у ванпарничним поступцима и упоступцима управног спора?

У парничном поступку суд расправља и доносиодлуке у споровима личних и породичних односа,радних односа, као и имовинских и других грађан-ско-правних односа физичких и правних лица. Уванпарничним поступцима суд поступа и одлучује оличним, породичним, имовинским и другим стањи-ма која, углавном, немају спорни карактер (на при-мер, проглашавање ишчезлог лица мртвим или про-дужење родитељских права и дужности након пуно-летства). Управни спор се покреће кад је странкакоја је незадовољна коначном одлуком у управномпоступку тужбом покреће спор пред Управнимсудом. Извршавање дејства, при чему овлашћеналица (извршитељи) поступају због присилногизвршавања судске одлуке, која гласи на испуња-вање обавеза и одлуке донешене у управном по -ступку, која гласи на испуњавање новчане обавезе.

У парничном поступку, у ванпарничном поступкуи у поступку управног спора службени језик је маке-донски и његово ћирилично писмо, али може секористити и други службени језик и његово писмо.Грађанин који користи други службени језик којиговори најмање 20% грађана ово право могу дакористе у следећим процесним деловањима и ста-дијумима:

- При учешћу на рочиштима и при усменом преу-зимању других процесних деловања предсудом. Завреме рочишта судски преведиоци усмено преводестранкама и другим учесницима, и такође се усме-но и писмено преводе исправе које користе нарочиштима за доказивање;

- Право странака и других учесника да тужбе,жалбе и друге поднеске подносе до суда на томслужбеном језику и писму. Овакве поднеске судпреводи на македонски језик и ћирилицу и доста-вља до других странака и учесника у поступку.

С друге стране, обавеза суда је:

ПРОБЛЕМ 1Полиција је лишила слободе лица: Илијаза

Кадриуа (припадника албанске етничке заједницеи запошљеног у Државном правобранитељствуРМ), Петка Стојановског (припадника македонскеетничке заједнице) и Хакана Белозоглуа (припад-ника турске етничке заједнице), сву тројицу држа-вљана РМ, под сумњом да су учинили више кри-вичних дела: фалсификовање исправа, превару,злоупотребу службене дужности. Притом су имразлози, због којих су лишени слободе били прочи-тани на македонском језику. Током кривичног по -ступка оптужени Илијаз и Петко, служили су сесвојим матерњим језиком, док је Хакан говориомакедонски језик. Током главног претреса испра-ве су презентиране на македонском језику. Илијазје поднео писани документ до суда на албанскомјезику, а Хакан на турском језику, при чему је под-несак Илијаза суд превео на македонски језик идоставио га до других страна, али не и поднесакподнешен од Хакана.

Да ли је полиција поступила сагласно законукад је разлоге лишавања слободе тројици осумњи-чених лица прочитала само на македонском јези-ку?

Да ли је током поступка Илијаз смео да се служиалбанским језиком, а да ли је Хакан морао говори-ти македонским језиком?

Да ли су исправе требале бити преведене и надруги језик? Ако да, на који?

Да ли је суд поступио правилно кад је писанидокумент поднесен од Илијаза превео на маке-донски језик, али не и поднесак Хакана?

41


- Да поучи странку, односно другог учесника упоступку, који користи други службени језик ињегово писмо, као и странку или учесника у поступ-ку који је припадник заједнице која не разуме маке-донски језик и његово ћирилично писмо, о правимана коришћење тог језика или о праву на преводио-ца;

- Позивнице, одлуке и друга судска писма тихграђана да им буду достављена на том службеномјезику и писму.

У овим поступцима је омогућена употреба језикадругих заједница, чији језици немају статус службе-ног. Право странака и других учесника у поступку,држављана РМ, чији матерњи језик није македон-ски и ћирилично писмо, а није ни службени језикразличит од македонског и његовог писма је:

- да се поуче о праву усмени поступак предсудом да могу следити на свом језику посредствомтумача;

- да се откажу од права превођења ако изјаве дазнају језик на коме се води поступак;

- да учествују на рочишту и усмено да преузи-мају друга процесна деловања на свом језику.

Суд покрива трошкове превођења за странке иучеснике у поступку који су грађани РепубликеМакедоније.

Како је регулисана употреба језика у општимуправним поступцима?

Општи управни поступак спроводе министарстваи други органи државне управе кад решавају оправима, обавезама или интересу физичких и прав-них лица. Због тога што се овај поступак води предорганима државне управе и обухвата комуникацију(обраћање) између ових органа, с једне стране, игра ђана и правних лица, с друге стране, примењујусе иста правила која важе за употребу језика у орга-нима државне управе (види део „Влада и органидржавне управе“).

Грађани који говоре други службени језик (гово-ри га најмање 20% грађана РМ), у управномпоступку који се води у органима државне управе,у органима општина и града Скопља, имају правокористити тај језик.

Право употребе другог службеног језика и њего-вог писма у комуникацији са подручним јединица-ма министарстава, може користити било кој грађа-нин, који живи у јединици локалне самоуправе укојој најмање 20% грађана говори службени језикра зличит од македонског језика. Подручне једини-це, надлежне за те јединице локалне самоуправе,одговарају на македонском језику његовим ћири-личним писмом, као и на службеном језику писмомкоје употребљава грађанин.Сваки грађанин у ко му -ни кацији са министарствима може користити једанод службених језика са његовим писмом, а министа -рства одговарају на медонском језику ћи рилицом,као и на службеном језику писмом које употребља-ва грађанин.

Странке у поступку које говоре језик различит одмакедонског језика, који је такође, службени језик,поднеске могу подносити на том језику и писму.Овакве поднеске, органи пред којима се водипоступак преводе на македонски језик и њено ћири-лично писмо и поступају по њима. Органи пред ко -јима се води управни поступак ,кад решавају оуправним пословима, одговарају на службеноммакедонском језику ћириличним писмом, као и наслужбеном језику писмом које употрбљава странка.

Ако у управном поступку сведок не зна језик нако ме се води поступак биће испитан преко прево-диоца. Ако се неко саслушање у управном поступку

Грађани који говоре други службени језик, којимговори најмање 20% грађана у РепублициМкаедонији ), у управном поступку, који се водиу органима државне управе, у органима општинаи града Скопља, имају право да користе тајјезик.

42


води путем преводиоца, у записнику ће се означи-ти на којем језику је саслушан и ко је био преводи-лац.

Сва ова права уживају и осуђена лица у комуни-кацији са Управом за извршавање санкција, са уста-новама за извршавање санкција или сдругимдржавним органима.

Што представља Народни правобранитељ?

У свакодневном говору, често се, за Народног пра-вобранитеља користи термин Омбудсман, што је усуштини, реч из шведског језика којом се називаова институција у многим државама. Увођење овеинституције у правни систем РМ јавила се као неоп-ходност већег степена заштите права грађана. Гла -вна функција Народног правобранитеља произлазииз уставне и законске дефиниције, односно изинституције која штити уставна и законска правагра ђана кад су им повређена од стране органа

Питања 7:

� Каква је улога судова?

� Где се обраћају грађани за остваривање својих права?

� Које поступке спроводе судови, а које органи државне управе?

� Да ли, ако је одређено лице приведено има право на употребу језика који разуме и говори, илиће му то право бити омогућено само ако је оптужен у судском пиступку?

43


државне управе (на пример, од министарстава, одупра ве, комисија) и од других органа са јавнимовла шћењима (на пример, Привредне коморе,АМСМ). Народни правобранитељ је назив институ-ције, али и лица које руководи овом институцијом.

Кад се и како грађани обраћају Народном правоб-ранитељу?

Свако лице може да поднесе поднесак доНародног правобранитеља кад оцени да су мууставна и законска права повређена, а посебно кадсу повређена начела недискриминације и одгова-рајуће и праведне заступљености припадника заје -дница у горенаведеним органима. Народни пра-вобранитељ може повести поступак и по сопственојиницијативи, уколико оцени да су грађанима повре-ђена права.

Поднесак поднешен до Народног правобранитељатреба бити потписан, да садржи личне податкеподноситеља и да садржи околности, факте и дока-зе на којима се темељи поднесак. Поднесак се под-носи написмено или усмено са записником и за његасе не плаћа такса или надомештај.

Како је регулисана употреба језика у поступцимапред Народним правобранитељем?

У поступку пред Народним правобранитељемслужбени језик је македонски и ћирилица, али служ-

бен је и други језик који говори најмање 20% гра-ђана и његово писмо. Свако лице у комуникацији саНародним правобранитељем може употребитиједан од службених језика и његово писмо. Наро -дни правобранитељ је дужан одговарати на маке-донском језику његовим ћириличним писмом, као ина службеном језику писмом које употребљава под-носилац поднеска.

Привидно је мало одредаба које се садрже у овомзакону у односу на употребу језика. Међутим, једнаодредба из закона утрђује да су све одредбе којесе односе на употребу језика у општом управномпо ступку одговарајуће примењене и у поступкупред Народним правобранитељем.

НАРОДНИ ПРАВОБРАНИТЕЉ

Листа релевантних закона:Закон о народном правобранитељу („Службенигласник Републике Македоније„ бр. 60/03)

Народни правобранитељ је институција којаштити уставна и законска права грађана кадсу им иста повређeна од стране органадржавне управе

44


Народни правобранитељ канцеларије и контакт-информације;веб-страница: http://www.ombudsma.mk

СкопљеАдреса: ул. „Димитрие Чупоски„ бр.2телефон: 02/ 3 129 335; факс: 02/ 3 129 359е-пошта: [email protected]

СтрумицаАдреса: ул.„Маршал Тито„ бб

(зграда Кјуби Македонија)Телефон: 034/ 329 995; факс: 034/ 329 997Е-пошта: [email protected]

КичевоАдреса: бул.„Ослободување„ бб

(зграда Кјуби Македонија)Телефон: 045/ 228 586; факс: 045/ 228 584Е-пошта: [email protected]

ТетовоАдреса: ул.„Илинденска„ бр. 85Телефон: 044/ 344 081; факс: 044/ 344 083е-пошта: [email protected]

БитољАдреса: ул. „Јане Сандански„ бб

(зграда Кјуби Македонија)телефон: 047/ 242 310; факс: 047/ 242 510е-пошта: [email protected]

ШтипАдреса: ул. „Тошо Арсов„ бб

(зград Кјуби Македонија)телефон: 047/ 242 310; факс: 047/ 242 510е-пошта: [email protected]

КумановоАдреса: ул. „Трг Нова Југославија„ бр. 24телефон: 031/ 431 488; факс: 031/ 431 520е-пошта: [email protected]

Питања 8:

� Кому се могу обратити грађани кад су њихова права повређена од стране државних органа?

� Да ли комуникација са Народним правобранитељем може да се одвија на језицима који су поменутиу Уставу РМ?

45


Судови – Судови су самостални и независнидржавни органи који врше судску власт. Употребајезика заједница у судовима, ван поступака који севоде пред судовима, долази до изражаја код онихсудова. Печат, назив и седиште органа из областиправосуђа, чије седиште је у општини у којој је по -ред македонског језика и ћириличног писма, другислужбени језик и писмо језик који говори најмање20% грађана у тој општини, пишу се на македон-ском језику ћирилицом и језику и писму који је исто

тако службен на подручју те општине. Такође се , утим судовима. Свечана изјава новоизбраног судијеили судије –поротника, који је припадник заједни-це која говори други службени језик даје на маке-донском језику, а потписује на македонском језикуи писму и на језику и писму те заједнице.

Судски савет – У смеру веће независности судскевласти, која највише долази до изражаја при избо-ру и разрешењу судија, формиран је Судски савет.Гла вна надлежност Судског савета као гаранта са -мо сталности,професионалности и независности су -дске власти је избор и разрешење судија. Избор,пак, 15 чланова овог тела је комбинован, односнодео чланова овог савета улазе по аутоматизму, деосе бира из редова самих судија преко оглашавањаи унутрашњих избора, а део бира Скупштина РМ попретходном оглашавању или по предлогу Пре -дседника државе. Оглас за избор члана Судскогсавета, као и оглас за избор судија, објављује се унајмање два дневна листа од којих једно је наслужбеном језику различитом од македонског акоји говори најмање 20% грађана РепубликеМакедоније. За новоизбране чланове Савета који суприпадници заједнице која говори службени језикразличит од македонског, свечану изјаву дају на

Печат, назив и седиште органа из областиправосуђа, чије седиште је у општини, у којојсе поред македонског језика и ћириличногписма, користи и други службени језик иписмо, којим говори најмање 20% грађана теопштине, пише се на македонском језикућириличним писмом и језику и писму који је,такође службени на подручју те општине.

ОГЛАШАВАЊА И СВЕЧАНЕ ИЗЈАВЕ У СУДСТВУ И ДРЖАВНОЈ УПРАВИ

Листа релевантних закона:Закон о судовима („Службени гласникРепублике Македоније„ бр.58/06, 62/06,35/08 и 61/08)Закон о судском савету РепубликеМакедоније („Службени гласник РепубликеМакедоније„ бр.60/07 и 69/06)Закон о јавном тужилаштву („Службени глас-ник Републике Македоније„ бр.150/07)Закон о Саветима јавних тужилаца РепубликеМакедоније („Службени гласник РепубликеМакедоније„ бр.150/07)Закон о Академији за обуку судија и јавнихтужолаца („Службени гласник Републикемакедоније„ бр.13/06)Закон о државном правобранитељству(„Службени гласник Републике Македоније„бр. 87/07)Закон одржавним службеницима („Службенигласник Републике Македоније„ бр.59/00,112/00, 30/01, 34/01, 103/01, 43/02, 98/02,100/02, 17/03, 40/03, 84/03, 85/03, 17/04,69/04, 81/05, 108/05, 61/06 и 36/07)

46


македонском језику, а потписују на македонскомјезику ћирилицом, али и на језику и писму те зајед-нице.

Јавно тужилаштво је јединствен и самосталнидржавни орган који гони починиоце кривичних идругих кажњивих дела. Јавно тужилаштво штитидруштвени интерес. На пример, ако је неко лице наруководећој функцији извршило злоупотребу служ-бене дужности или ако је неко лице извршило тешкукрађу, тад је јавно тужилаштво орган који је надле-жан да поднесе оптужницу против тих лица и дазаступа оптужницу пред судом. Употреба језиказаједница долази до изражаја код оних подручнихјавних тужилаштва који су основани на подручјимаједног или више судова, од којих је барем један одтих судова са седиштем у општини у којој је другислужбени језик онај који говоре најмање 20% гра-ђана који живе у тој општини. У тим јавним тужи-лаштвима печат, назив и седиште су написани намакедонском језику ћириличним писмом и на јези-ку и писму, који је такође службен на подручју теопштине. Такође, у тим јавним тужилаштвима све-чана изјава новоизбраног јавног тужиоца, који јеприпадник заједнице која говори други службенијезик, даје се на македонском језику, а потписује намакедонском и његовом писму и на језику и писмуте заједнице. На пример, уколико се за јавногтужиоца за подручје општине Гостивар избира при-падник албанске заједнице, тад ће то лице изјавуусмено дати на македонском језику, а писмено ћепотписати на македонском и на албанском језикуодговарајућим писмима. Оглашавање за именова-ње јавног тужиоца врши се у „Службрном гласникуРМ„ и у најмање два дневна листа , од који је једанна језику који говоре најмање 20% грађана којиговоре службени језик различит од македонског.

Савет јавних тужлаца – У смеру веће независно-сти јавног тужилаштва, које највише долази доизражаја при избору разрешавању јавних тужилаца,формиран је Савет јавних тужилаца. Главна над-лежност Савета јавних тужилаца као гаранција са -мо сталности, професионалности и независности јав-ног тужилаштва је избор и разрешавање јавних

тужилаца. Избор 11 чланова овог тела је комбино-ван, односно део чланова улази у састав овог телапо аутоматизму, део се бира из редова самих јав-них тужилаца преко оглашавања и унутрашњихизбора, а део избира Скупштина РМ по претходномоглашавању. Оглас за избор члана Савета јавнихтужилаца, као и за избор јавног тужиоца, објављујесе у најмање два дневна листа од којих се једаниздаје на језику који говори најмње 20% грађана, асвечану изјаву дају на македонском језику ћири-личним писмом, али и на језику писмом те заједни-це.

Академија за обуку судија и јавних тужилаца јенова институција, која треба придонети професио-налној надградњи судија и јавних тужилаца. Њомруководи Директор, а извршни орган је Извршнидиректор. Именовање ова два лица врши се наоснову претходно објављеног јавног огласа. Јавниоглас на основу ког се именују Директор и Извршниди ректор, као и оглас за пријем кандидата у Ака -демију за праћење обуке, објављује се у „Слу -жбеном гласнику РМ„ и у најмање два дневна ли -ста, од којих је један на језику који говори најма-ње 20% грађана у Републици Македонији.

Државно правосуђе је орган под надлежношћуВладе, који штити имовинска права и интереседржаве. На пример, уколико постоји спор у везикупопродаје грађевинског зељишта у државнојсвојини, лице запошљено у Државном правосуђу саположеним правосудним испитом заступаће држа-ву као странку у том судском спору. Јавни оглас наоснову ког Влада именује државног правобраните-ља и државне правобранитеље објављује се у најма-ње два дневна листа од који је једно на службеномјезику различитом од македонског који говоринајмање 20% грађана у Републици Македонији.

Државни службеници су лица запошљена у орга-нима државне управе, у органима јединица локал-не самоуправе (општине и град Скопље), као и удругим органима одређеним Законом о државнимслужбеницима (на пример, стручне службе Ску -пштине РМ, Уставни суд итд.).Дужност ових органа

47


је да објаве оглас за пријем државног службеника,који ће радити на стручним, нормативно-правним идругим пословима. Оглас се објкављује у најмањедва дневна листа, од којих најмање у по једномлисту који се издају на македонском језику и листо-ви који се издају на језику који говори најмање 20%грађана који говоре службени језик различит одмакедонског језика.

ПРОБЛЕМ 2:Сами Вранези је припадник албанске

заједни це у РМ, а по професији је правник. Уједној од новина прочитао је објављени огласза избор јавног тужиоца за подручје Основногсуда у Кичеву. Због тога што је испуњавао свеза конске услове решио је да се кандидује. Са -вет јавних тужилаца га је изабрао и требало једа положи и потпише свечану изјаву пре негоступи на дужност.

У којим новинама је био објављен оглас?Службени гласник и/или дневни лист?

Да ли је запажен закон ако је оглас биообјављен у „Време-ну„ и „Новој Македонији„?

Да ли је потребно да изабрани заменик јав-ног тужиоца влада македонским језиком?

На којим језицима је прочитао и дао изјаву,а на којим језицима и писмима је потписао?

Питања 9:

� Шта се пише и на другом службеном језику и писму у органима из области правосуђа?

� Где се објављују огласи за избор функционера и чланова ових органа?

48


ашто су потребни избори и други облици непо-средног изјашњавања?

Избори омогућавају грађанима гласање и одлу-чивање о својој будућности. Гласање представљаморалну, а не законску обавезу грађана у РМ, за ра -злику од других држава, где гласање представљазаконску обавезу за сваког грађанина (на пример, уАустралији негласање се кажњава новчано). Гра ђа -ни гласају да би изабрали представнике власти. Свигра ђани који имају право гласа могу остварити сво -је избирачко право на више избора и то:

� председнички избори – бира се ПредседникРепублике Македоније;

� парламентарни избори – бирају се посланици уСкупштини ;

� локални избори – бирају се градоначелници исаветници у саветима општина и граду Скопљу.

Моментално, за избор посланика у СкупштиниРМ и саветника у саветима општина и града Скопљапри мењује се пропорционални изборни модел, докза избор Председника државе и градоначелникаопштине, односно града Скопља, примењује се ве -ћински изборни модел.

Поред ових избора, где људи гласају за полити -чку партију или за (независног) кандидата, има и

случајева кад се гласа „за“ или „против“ неког пре -длога. Таква врста гласања зове се референдум ипредставља облик непосредног изјашњавања гра-ђана. У нашој држави, 8-ог септембра 1991 годинеизашли су грађани на референдум да гласају за са -мо сталност и независност државе, при чему је 95%гла сало „за“.

Како је регулисана употреба језика у изборномпоступку?

Основно правило: При спровођењу избора у радуопштинских изборних комисија и избирачких одбо-ра, у општинама у којима најмање 20% грађана го -во ри службени језик различит од македонског, по -ред македонског језика и његовог ћириличног пи -сма у службеној употреби је и језик и писмо које го -вори најмање 20% грађана те општине.

На ком језику се подносе кандидатске листе?При спровођењу локалних избора, подноситељ ли -ста у јединици локалне самоуправе у којој најмање20% грађана говори службени језик различит одма кедонског језика, подношење листа кандидата,од носно листа кандидата за градоначелника, вршисе на језику и писму које употребљавају грађани ути м јединицама локалне самоуправе.

При спровођењу парламентарних избора, подно-ситељ листа у изборним јединицама у којима најма-ње 20% грађана говори службени језик различит одма кедонског, подношење листа кандидата се вршипо ред македонског језика и ћирилице и на језику ипис му који употребљавају грађани у тој јединицилокалне самоуправе.

Овим одредбама омогућава се да у општинама укојима, поред македонског, постоји и други служ-

ИЗБОРИ И ОБЛИЦИ НЕПОСРЕДНОГ ИЗЈАШЊАВАЊА

Листа релевантних закона:Изборни законик („Службени гласникРепублике Македоније„ бр.40/05 и 127/06)

49


бени језик, поднешене листе буду написане на билоком језику који говоре грађани у тим општинама.

Где и на ком језику се објављују листе? Утврђенејединствене листе кандидата за посланикеобјављују се у:

- дневној штампи, од којих је једна на језикузаједнице којим говори најмање 20% грађана у Ре -публици Македонији, и то најкасније 25 дана предана одређеног за одржавање избора.

- општинама у којима најмање 20% грађана гово-ри службени језик различит од македонског језика,и на службеном језику и писму који употребљавајуте општине.

Како се пише упутство? Упутство за гласањеиздато од Државне изборне комисије је штампанона македонском језику и његовом ћириличном пи -сму и на језицима и писмима заједница наведених уПреамбули Устава Републике Македоније (албан-ски, турски, ромски, српски, влашки и босански).

Како се пише гласачки листић? Гласачки листићсе штампа на македонском језику и ћирилици. Имеподноситеља листе, име и презиме кандидата,односно носиоца листе пишу се на македонскомјезику његовим ћириличним писмом.

За припаднике заједница, име подноситељалисте и име и презиме кандидата, односно носиоцалисте пишу се на македонском језику ћирилицом ина језику и писму заједнице којој припадају.

У општинама у којима најмање 20% грађана го -во ри службени језик различит од македонског, гла-сачки листићи за изборе се штампају на македон-ском језику и његовом ћириличном писму и на служ-беном језику са писмом које употребљавају грађаните општине.

Овим одредбама омогућава се да се гласачкилистић, поред македонског језика са ћириличнимписмом, штампа и на другом службеном језику сањеговим писмом, али само у општинама у којимана јмање 20% грађана говори други службени језик.На пример, гласачки листић за парламентарне избо-ре који ће се користити у општини Струга, биће на -писан и на албанском језику и његовом писму, али

За припаднике заједнице, име подносиоцалисте и име и презиме кандидата, односноносиоца листе пишу се на македонском језикуњеговим ћириличним писмом и на језику иписму заједнице којој припадају исти.

50


у суседним општинама Охрид и Вевчани само нама кедонском језику и ћирилици, иако се ради оистом гласачком листићу. Такође, одредбама сеомо гућава име подноситеља и кандидата садржа-них у гласачком листићу да буду написани на јези-ку писмом којим говори кандидат.

Како је регулисана употреба језика код обликанепосредног изјашњавања?

Референдум на државном нивоу – гласачкилистић за референдум на државном нивоу штампасе на македонском језику његовим ћириличним пис-мом. У општинама и граду Скопљу у којима поредма кедонског језика са његовим ћириличним пис-мом у службеној употреби је и други службени језикса његовим писмом, гласачки листић се штампа нама кедонском језику са његовим ћириличним пис-мом и на службеном језику писмом које је у служ-беној употреби у тој општини и граду Скопљу.

Референдум на локалном нивоу – гласачки-листић за референдум на локалном нивоу штампасе на македонском језику ћирилицом. У општинама,у граду Скопљу и у општинама у граду Скопљу у ко -јима, поред македонског језика и ћирилице, у служ-беној употреби је и други службени језик и његовописмо, гласачки листић се штампа на македонскомје зику ћирилицом и на службеном језику и писмукоје је у службеној употреби у тој општини, у градуСко пљу и у општинама у граду Скопљу.

Грађанска иницијатива – потписи грађана за гра-ђанску иницијативу на државном нивоу дају се наобрасцу пред органом државне управе надлежнимза евиденцију изборног права. Образац садржипре длог за који се сакупљају потписи грађана иосновни подаци о грађанима. У општинама и градуСко пљу у којима је, поред македонског језика и ћи -рилице, у службеној употреби и други службени је -зик и његово писмо, образац се штампа на македо -нском језику ћирилицом и на службеном језику и пи -сму који је у службеној употреби у тој општини игра ду Скопљу.

Питања 10:

� Зашто гласају грађани?

� Да ли се путем избора избирају сви органи власти?

� Да ли је изборни систем за избор посланика у Скупштини РМ и саветника у саветима општина већински(гласа се за појединачног кандидата) или пропорционалан (гласа се за листу кандидата)?

� На ком језику и писму се пишу гласачки листићи?

51


ЛИЧНА КАРТА

Шта представља лична карта?

Основни документ преко кога се идентификујуграђани кад комуницирају са органима власти, алии са приватним институцијама, је лична карта. Ли -чна карта је јавни документ којим се доказује иден-титет, држављанство и боравиште грађанинаРепублике Македоније. Сваки грађанин са пуних 18година је дужан да поседује личну карту, а иста семоже издати и грађанину са пуних 15 година, нањегов захтев. Личну карту издаје Министарство уну -трашњих послова на захтев грађанина на прописа-ном обрасцу. Грађани су дужни да дају на увидличну карту само овлашћеним службеним лицима,док свим другим лицима могу да покажу само посо пственој вољи.

Како је регулисана употреба језика у личнојкарти?

С обзиром на функцију и значај који има личнакарта у овом документу највише долази до изра-жаја амандман V Устава РМ који предвиђа да се ли -чни документи издају на македонском језику иписму и на другом језику и писму који говори најам-ње 20% грађана РМ. У личној карти се записују сле-дећи подаци: име и презиме грађанина, датумрођења, пол; држављанство; боравиште и адресастана; јединствен матични број грађанина; реги-старски број; рок важности личне карте и потписима оца личне карте.

На ком језику се пише образац личне карте? Гра -ђанима који говоре службени језик различит од ма -ке донског, образац личне карте се штампа и наслу жбеном језику и писму које употребљава грађа-нин.

Којим језиком се пише лично име грађанина уличној карти?

Грађанима који говоре језик различит од службе -ног језика, на њихов лични захтев, подаци о личномимену који се уносе у личну карту записују се маке-донским језиком и ћирилицом и језиком и писмомкоје употребљава грађанин.

Листа релевантних закона:Закон о личној карти („Службени гласникРепублике Македоније„ бр. 8/95, 38/02, 16/04,12/05 и 19/07)Закон о путним исправама држављанаРепублике македоније („Службени гласникРепублике македоније„ бр.67/92, 20/03,46/04, 73/04 и 19/07)Закон о матичној евиденцији („Службени глас-ник Републике Македоније„ бр.8/95, 38/02 и66/07)

Грађанима који говоре службени језик различитод македонског језика, образац личне карте сештампа и на службеном језику и писму који упо-требљава грађанин.

ЛИЧНА ДОКУМЕНТА И ОФИЦИЈАЛНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

52


ПУТНЕ ИСПРАВЕ ДРЖАВЉАНА РЕПУБЛИКЕМАКЕДОНИЈЕ

Шта представљају путна исправа и виза?

Путна исправа (пасош) је међународни доку-мент, исправа коју грађани (држављани) РепубликеМакедоније морају поседовати уколико прелазедржавну границу и бораве у другој држави. Из тогразлога, у овом документу постоји једна шареноли-кост у погледу језика који се користе. Према општо-прихваћеним међународним стандардима поредслужбеног језика државе која издаје путну исправуобр азац и подаци садржани у њој пишу се и наенглеском и француском језику, као светскимјезици ма који су у најширој употреби. Јединственна длежни орган у РМ који издаје овај документ јеМинистарство унутрашњих послова.

С друге стране виза представља дозволу за улазна територију иностране државе. Држава самостал-но одлучује, а најчешће полазећи од принципа ре -ципроцитета, да ли ће тражити визу за улаз грађа-на из одређених држава.

Како је регулисана употреба језика у путнимисправама?

Опште правило – обрасци путних исправа и визашта мпају се на македонском језику и ћирилици, сапре водом на енглеском и француском језику илатиници.

Други службени језик – грађанима који говореслужбени језик различит од македонског, на њиховли чни захтев образац пасоша и путног листа штам-па се на службеном језику и писму које употрбљаваграђанин. Подаци који се уносе у њих, такође се за -писују на службеном језику и писму које употребља-ва грађанин.

Језик других заједница – грађанима који говорејезик различит од службеног језика, на њихов личнизахтев, подаци о личном имену који се уносе упасош записују се на македонском језику и ћирили-цом и на језику и писму које употребљава грађанин

ПРОБЛЕМ 3:

Енвер Елези је македонски држављаниналбанског етничког порекла, који живи уСкопљу. Хтео би да иде у иностранство упосету свом рођаку Ветону Елезију. Инфо -рмисан је да за двомесечни боравак уНе мачкој, где живи Ветон, мора поднети до -зволу за улаз и документ преко кога ће сеиде нтификовати. Никада раније није био ванРМ, а од личних докумената имао је само ли -чну карту. Пограничне службе не признајуличну карту , јер је не разумеју и не пре дста -вља међународно признат документ. Хтео бида извади потребне документе. Због тога штосла бо влада македонским језиком, желео бико муникацију са надлежним органом да оств -ари на свом матерњем језику.

Шта треба да уради Енвер? Каква до -кумента и дозволе су му потребни?

До ког органа и на ком језику подноси за -хтев за издавање личних докумената?

На ком језику ће му бити издат документ ина ком језику ће бити садржани подаци уњему?

На ком језику ће му бити издата дозвола заулаз и боравак и од кога?Грађани који говоре језик различит од службе-

ног, на њихов се лични захтев, подаци о лич-ном имену, који се уносе у пасош записују намакедонском језику његовим ћириличним пис-мом и на језику и писму којег употребљава гра-ђанин.

53


МАТИЧНЕ И ДРУГE ЕВИДЕНЦИЈE

Постоји више врста матичне евиденције у којимасе записују и воде подаци повезани са грађанином.Тако се води: матична књига рођених, матичнакњига венчаних и матична књига умрлих, које имајукарактеристику јавних докумената. Друге евиден-ције (регистри) који се воде, као и документи којисе издају на основу њих, односе се на возачку до -зволу, дозволу за трактор, возачку потврду, саоб-раћајну дозволу и потврду о регистрацији.

Како је регулисана употреба језика у матичнојевиденцији?

Основно правило: Матичне књиге се воде на ма -ке донском језику његовим ћириличним писмом.

Образац, подаци и изводи на другом службеномјезику: У подручју јединица локалне самоуправе укојима најмање 20% грађана говори службени језикразличит од македонског језика, образац матичнекњиге се штампа на македонском језику његовимћириличним писмом и на службеном језику и писмукоје употребљава грађанин. Изводи који се издајуна основу матичне књиге издају се на македонскомјезику ћирилицом, као и на службеном језику иписму које употребљава грађанин.

Питања 11:

� Чему служи лична карта, а чему путна исправа?

� Да ли су грађани дужни на било чији захтев да презентују личну карту?

� Да ли се образац на личној карти пише искључиво на македонском језику и ђириличном писму?

� Да ли је довољан сам факт да је одређени грађанин припадник заједнице, чији језик, је такође служ-бени да би подаци садржани у путној исправи били записани на језику којим говори тај грађанин иодговарајућим писмом за тај језик?

54


Шта представља локална самоуправа и како сеостварује?

Локална самоуправа је начин организације вла-сти на локалном нивоу. Власт у локалној самоупра-ви остварују грађани непосредно или путем својихизби рача. Путем права локалне самоуправе грађа-нима је омогућено учешће у одлучивању о послови-

ма који су од њиховог локалног интереса. На тајначин код грађана се ствара осећај близине власти.

Локална самоуправа код нас је организована поопштинама које представљају заједнице житељаодређеног територијалног подручја. У РепублициМа кедонији локална самоуправа је организована у84 општине и град Скопље као посебне јединицелокалне самоуправе. Органи јединица локалне са -моуправе су Савет (представнички орган грађана) иградоначелник општине (орган који извршаваодлуке Савета и представља општину).

Како је регулисана употреба језика у локалнојсамоуправи?

Једна од специфичности локалне самоуправе јепра вни механизам за доношење прописа који сеодносе на културу, употребу језика и писама којимаговори мање од 20% грађана у опшини, и за утврђи -вање и употребу грба и заставе општине. Ови про-писи се усвајају већином гласова присутних члановаСа вета, при чему се мора имати већина гласовапри сутних чланова Савета који припадају заједни-цама које нису већина становништва општине.

Опште правило – у општинама и граду Скопљуслужбени језик је македонски и његово ћириличнописмо.

Други службени језик – у општинама и градуСко пљу службени језик, поред македонског и ћири-лице, је језик и писмо које користи најмање 20% жи -теља те општине.

Употреба језика других заједница – о употребије зика и писма којим говори мање од 20% житељаопштине решава Савет општине, односно Саветгра да Скопља.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Листа релевантних закона:Закон о локалној самоуправи („Службенигласник Републике Македоније„ бр. 5/02)Закон о граду Скопљу („Службени гласникРепублике Македоније„ бр. 55/04)

У општинама и граду Скопљу службенијезик, поред македонског са његовим ћири-личним писмом је и језик и писмо којегкористи најмање 20% житеља те општине.

55


Примери:- Саветник у општини Вранештица који је припад

ни к турске заједнице у РМ може на седници Саветаговорити на турском језику.

- Гра ђанин општине Шуто Оризари, који је при-падник ромске заједнице у РМ, може поднетизахтев до органа општине написан на ромском јези-ку и његовом писму.

- Администрација града Скопља на захтев напи-сан од стране житеља града Скопља, припадникаалбанске заједнице (без разлике у којој општини угра ду живи) мора одговорити на македонском иалбанском језику, уколико је захтев написан наалбанском језику и његовом писму.

Питања 12:

� Шта се омогућава децентрализацијом и пра-вом на локалну самоуправу?

� Који су главни органи локалне самоуправе?

� Да ли је за службени језик и писмо одређе-не етничке заједнице у оквиру локалнесамоуправе потребна одређена проценту-ална заступљеност конкретних заједница?

Izvop: Удружење jedinice lokalne sawouppave (ZELS),2009

Op{tine Slu`beni jezici

Ara~inovo makedonski albanskiBogoviwe makedonski albanskiBrvenica makedonski albanskiVrane{tica makedonski turskiVrap~i{te makedonski albanskiGostivar makedonski albanski turskiDebar makedonski albanskiDolneni makedonski albanski@elino makedonski albanskiZajas makedonski albanskiZelenikovo makedonski albanskiJegunovce makedonski albanskiKi~evo makedonski albanskiKru{evo makedonski albanski vlaskiKumanovo makedonski albanskiLipkovo makedonski albanskiMavrovoRostu{e makedonski turskiOslomej makedonski albanskiPetrovec makedonski albanskiPlasnica makedonski turskiSopi{te makedonski albanskiStruga makedonski albanskiStudeni~ani makedonski albanskiTearce makedonski albanskiTetovo makedonski albanskiCentar @upa makedonski turskiâ{ka makedonski albanskiû~er Sandevo makedonski albanski srpskigrad Skopqe makedonski albanskiButel makedonski albanskiSaraj makedonski albanskiâir makedonski albanski[uto Orizari makedonski albanski romski

56


Опште информације за опредељивање именаулица, тргова, мостова и других инфраструктурнихобјеката

Каква имена могу да се додељују? Име улице,трга, моста и других инфраструктурних објеката на

подручју општине или на подручју града Скопљаможе бити одређено географским, етнографским,исто ријским и другим обележјем, именом некеиста кнуте личности из области историје, науке и ку -лтуре, другим погодним именима, као и именомзна чајног догађаја и датума, на основу листе име -на...

Каква се имена не могу додељавати? Не може сеопределити име улице, трга, моста и другог инфра-структурног објекта којим се нарушава углед Ре -публике Македоније, вређају национални осећајигра ђана Републике Македоније и грађана другихдржава, као и нарушавају односи међу заједница-ма, обичајима и јавном моралу.

Како је регулисана употреба језика при опреде-љивању имена?

Опште правило – име улице, трга, моста и дру-гог инфраструктурног објекта пише се на македон-ском језику његовим ћириличним писмом.

Други службени језик – у општини у којој најма-ње 20% грађана користи други службени језик раз-личит од македонског, име улице, поред македон-ског језика и ћирилице, пише се и на језику и писмуко је користи најмање 20% грађана у тој општини.

Питања 13:

� Да ли је законски дозвољено трг у Виници да се назове „Нелсон Мандела„ и да буде написансамо на македонском језику ћирилицом?

� На којим језицима треба бити написана табла испред Каменог моста у Скопљу?

Ulica

XON KENEDIRruga

XHON KENEDI

Табла снатписом улицеу општини Чаир,у којој најмање

20% житељаговори други

службени језик( албански )

Листа релевантних закона:Закон за опредељивање имена улица, тргова,мостова и других инфраструктурних објеката(„Службени гласник Републике Македоније„бр. 66/2004 и 55/07)

ОПРЕДЕЉИВАЊЕ ИМЕНА УЛИЦА, ТРГОВА, МОСТОВА И ДРУГИХ ИНФРАСТРУК-ТУРНИХ ОБЈЕКАТА

У општини, у којој најмање 20% грађана користидруги службени језик различит од македонског,имена улица, поред македонског и његовог ћири-личног писма, исписују се и на језику и писмукојег користи најмање 20% грaђана те општине.

57


Опште информације о безбедности саобраћајана путевима

Овим законом се уређују безбедност и заштитана путевима; правила саобраћаја на путевима;систем саобраћајних знакова, саобраћајних дозволаитд. Јавни путеви се обележавају прописаним саоб-раћајним знацима који су једнообразни на терито-рији Републике Македоније. Саобраћајна дозволасе издаје на обрасцу, чија су боја, садржај, врста иквалитет материјала једнообразни на целој терито-рији Републике Македоније.

Како је регулисана употреба језика код саобра-ћајних знакова и саобраћајних дозвола?

Опште правило – саобраћајни знаци извештава-ња и допунске табле које су саставни део саобра-ћајних знакова и која ближе одређују значај саоб-раћајног знака, написани су на македонском језикућириличним писмом и на енглеском и францускомјезику и латиницом. Образац саобраћајне дозволе иподаци садржани у њој пишу се на македонскомјезику ћирилицом и на енглеском језику латиницом.

Други службени језик – у подручјима јединицалокалне самоуправе у којима најмање 20% грађана

говори службени језик различит од македонског,ови саобраћајни знаци се пишу и на том службеномјезику и писму. Грађанима који говоре службенијезик различит од македонског, на њихов личнизахтев, образац саобраћајне дозволе се штампа наслужбеном језику и писму које употребљава грађа-нин, према којима се записују и подаци у њему.

Употреба језика других заједница – грађанимакоји говоре језик различит од службеног, на њиховлични захтев, подаци који се уносе у саобраћајнудозволу записују се на македонском језику ћирили-цом, на језику и писму које употребљава грађанин ина основном латиничном писму

Питања 14:

� Да ли саобраћајна табла за извештавање о пут-ним правцима на улазу у Дебар може битинаписана и на албанском језику и његовомписму?

� На којим се језицима и писмима може напи-сати образац саобраћајне дозволе, а на којимподаци садржани у њој?

Листа релевантних закона:Закон о безбедности саобраћаја на путевима(„Службени гласник Републике Македоније„бр. 54/07, 84/07 и 15/08)

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НАПУТЕВИМА

58


Уводне напомене

У националном програму за развој образовања уРепублици Македонији 2005-2015 године посебантретман имају деца која не познају језик на ком сеизводи васпитно-образовни рад. У оквиру предучи-лишног система предвиђено је да са њима радестручно оспособљена лица. Такође, законом је зага-рантовано право припадника других етничкихзаједница, који су заступљени у значајном процен-ту, којима македонски језик није матерњи, васпит-но-образовни рад да следе на свом матерњем јези-ку. Посебно важно је повећање обухватања деце

која су у категорији деце са посебним потребама,чији матерњи језик није македонски. Циљ је тојдеци да се обезбеди једнак почетак у процесу вас-питања, односно кад крену са обавезним образова-њем да се не осећају негативне последице збогнепознавања македонског језика.

Право на основно и средње образовање на ма -терњем језику за невећинске етничке заједнице већје реализовано у пракси, тако што с овог аспектаОквирни договор само потврђује и потенцира већпостојећи норматив и фактичко стање. Новости су уделу педагошке документације, која се поредмакедонског језика ћирилицом, води и на језику иписму припадника заједница.

Припадници заједница остварују право образо-вања на свом језику преко права целокупног пред-школског образовања на језику заједница, правоцелог основног образовања на језику заједница иправо целог средњег образовања на језику зајед-ница. То значи да се у односу припадника заједни-ца који следе наставу на језику различитом од ма--ке донског и његовог ћириличног писма целокупнаваспитно-образовна делатност изводи на језику иписму одговарајуће заједнице, а делатност изводина језику и писму одговарајуће заједнице, а цело-купна педагошка документација води на македон-ском језику и његовом ћириличном писму и на јези-ку на коме се изводи настава. Ова права не укидајуобавезе припадника заједница, који наставу следена свом језику, да изучавају и македонски језик саћирилицом.

ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА

Листа релевантних закона:Закон о основном образовању („Службенигласник Републике Македоније“ бр.103/08)Закон о средњем образовању („Службенигласник Републике Македоније“ бр.44/95,16/96, 24/96, 34/96, 35/97, 82/99, 41/01,29/02, 52/02, 40/03, 42/03, 78/03, 67/04,51/05, 55/05, 113/05, 3/06, 35/06, 30/07,49/07 и 92/08)Закон о високом образовању („Службенигласник Републике Македоније“ бр.35/08 и103/08)Закон о оснивању државног универзитета уТетову („Службени гласник РепубликеМакедоније“ бр.8/04 и 81/08)Закон о култури („Службени гласникРепублике Македоније“ бр.31/98, 49/03,66/03, 82/05, 24/07 и 15/08)

59


Како је регулисана употреба језика у основномобразовању?

Васпитно-образовни рад у основним школамаизводи се на македонском језику и ћирилици. Заприпаднике заједница који следе наставу на језикуразличитом од македонског језика и ћириличногписма, васпитно-образовни рад у основним и јав-ним средњим школама изводи се на језику и писмуодговарајуће заједнице. Али, ови ученици обавезноизучавају и македонски језик.

Наставник, стручни радник и васпитач у основнојшколи у којој се настава изводи на језику различи-том од македонског, осим наставника по предметумакедонског језика, треба да познају и језик и пи -смо на ком се изводи настава. Основна школа је ду -жна да организује проверу познавања језика међунаставницима.

У основној школи за остваривање васпитно-обра-зовне делатности употребљавају се уџбеници инаставна помагала. Припадници заједница којинаставу следе на језику различитом од македон-ског користе уџбенике на језику одговарајуће заје -днице. Педагошка евиденција у основним школамасе води и издаје на македонском језику употребомћири личног писма. За ученике, припаднике за је -дни ца који наставу следе на језику различитом одма кедонског језика, педагошка документација сево ди и издаје на македонском језику његовим ћи -рили чним писмом и на језику и писму на коме сеизв оди настава.

Како је регулисана употреба језика у средњемобразовању?

Васпитно-образовна делатност у средњој школиизводи се на македонском језику ћириличним пис-мом. За припаднике заједнице који следе наставуна језику различитом од македонског језика ињеговог ћириличног писма, васпитно-образовнадела тност у јавним средњим школама изводи се наје зику и писму одговарајуће заједнице. Али, овиуче ници обавезно изучавају и македонски језик.

У јавним школама за остваривање васпитно-обра зовне делатности употребљавају се уџбеници.Припадници заједница који наставу следе на језику

различитом од македонског језика употребљавајууџбенике на језику одговарајуће заједнице.Педагошка документација у средњим школама сево ди и издаје на македонском језику са употребомћириличног писма. За припаднике заједница којина ставу следе на језику различитом од македон-ског језика, педагошка документација се води ииздаје на македонском језику употребом његовогћи ри личног писма и на језику и писму на коме сеизводи настава. Дневник паралелки се води на јези-ку и писму на ком се изводи настава.

Како је регулисана употреба језика у високомобразовању?

Настава на високообразовним установама изво-ди се на македонском језику. Припадници заједни-ца због изражавања, неговања и развијања свогидентитета и других карактеристика, имају правона ставе на државним високообразовним установа-ма, по одговарајућим студијским програмима исадржајима да прате на језику заједнице, различи-том од македонског језика. Финансирање од стра-не државе обезбедиће се за високо образовање ина језику који говори најмање 20% становништваРепублике Македоније.

Настава на државним педагошким високообра-зовним установама за образовање васпитача пред-школског васпитања и наставника основног образо-вања, као и дидактичко-методичких предмета занаставнике средњег образовања, може да сеодвија и на језицима припадник других заједницакоји нису већина у Републици Македонији.

Настава на приватним високообразовним устано-вама може се изводити и на језицима припадниказаједница који нису већина у Републици Македонијиили на светским језицима. Кад се настава изводи најезицима припадника заједница које нису већина уРепублици Македонији или на светским језицима,

За припаднике заједнице који следе наставу најезику различитом од македонског и његовогћириличног писма, васпитно-образовни рад уосновним и јавним средњим школама се изводина језику и писму одговарајуће заједнице.

60


македонски језик се изучава као посебан наставнипредмет и настава се изводи на македонском јези-ку најмање за још два наставна предмета.

Доношењем закона о оснивању Државног уни-верзитета у Тетову започело је државно финанси-рање високог образовања на језику који говоринајмање 20% становништва у Републици Маке -донији (настава је почела школске 2004/05 годинедобијеном акредитацијом). Доношењем Закона оизменама и допунама Закона о високом образова-њу, позитивна дискриминација је постала законскаобавеза при упису на државне универзитете ( овамера је практикована при упису на држа вне уни-верзитете још од 1994 године). Форми рањем Уни -верзитета ЈИЕ (приватно финансиран, подржан одмеђународне заједнице, који нуди обра зовање наалбанском, македонском и на енглеском језику) истарт Универзитета у Тетову, проценат студенатаАлбанаца школске 2004/2005 године порастао је на15,5% од укупног броја записаних студената насвим универзитетима.

Који су универзитети у Републици Македонији накојима се настава изводи на језику етничких зајед-ница?

Законом о оснивању Државног универзитета уТетову уређује се оснивање Државног универзитетау Tетову, као највише аутономне високообразовне,научне и уметничке установе. У саставу Државногуниверзитета у Тетову моментално су следеће висо-кообразовне установе: Природно-математичкифакултет, Факултет за уметност, Економски факул-тет, Правни факултет, Медицински факултет,Филозофски факултет, Факултет физичке културе,Филолошки факултет и Факултет примењенихнаука. Настава се изводи на албанском језику.Средства за финансирање делатности Универзитетаобезбеђују се из Буџета Републике македоније и -других извора.

Високи комесар за националне мањине приОБСЕ, Ханс ван дер Штул, у 2000 години иницираоје оснивање фондације интернационалних донатораза отварање новог универзитета у РепублициМакедонији. Сагласно Закону о високом образова-њу, који дозвољава оснивање универзитета санедржавним финансирањем и са, углавном преда-вањима на албанском језику, детаљним планира-њем за отварање новог универзитета започео јекрајем 2000 године. Универзитет ЈугоисточнеЕвропе (ЈИУ или популарно назван Штулов универзи-тет) отворио се 2001 године, при чему је на почет-ку имао 900 студената, а данас преко 5000.Универзитет је са седиштем у Тетову и пет факулте-та у свом саставу: Правни факлултет, Факултет забизнис-администрацију, Факултет за јавну админи-страцију и политичке науке, Факултет савременихнаука и технологија, Факултет за језике, културу икомуникације. Универзитет је био први у РепублициМакедонији на ком су се главни предмети преда-вали на албанском језику и водила се политикафлексибилног учења језика, али су у исто времеобезбеђени и курсеви на македонском језику.Свистуденти изучавају енглески језик (и изборно фран-цуски или немачки језик) да би применили наставуна енглеском језику са међународним академскимвизитинг-кадром.

За обезбеђивање праведне и одговарајућезаступљености студената припадника заједницакоји нису већина у Републици Македонији, на висо-кообразовним установама Универзитета „Св. Кирили Методиј“ у Скопљу сваке се године допунскизаписују студенти који су припадници ових заједни-ца, чији број није виши од 10% од укупног бројастудената који уписују прву годину на нивоу сту-дијских програма ( редовни у државне квоте и ре -довни са кофинансирањем). У оквиру овог процентаодговарајуће су заступљени припадници свих заје -дница, зависно од процента којим су одговарајућезаједнице заступљене у укупном становништвурепублике Македоније.

Више информација:Државни универзитет у Тетову:

http://unite.edu.mk/

Настава у приватним високообразовним уста-новама може се изводити и на језицима при-падника заједница који нису већина уРепублици Македонији или на светским језици-ма.

61


Универзитет Југоисточне Европе: http://www.seeu.edu.mk/

Универзитет „Св. Кирил и Методиј„ http://www.ukim.edu.mk/

Како је регулисана употреба језика у областимакултуре, односно у раду културних установа?

Министарство културе за остваривање национал -ног интереса, расписује јавни конкурс за пројектекоји су од националног интереса, маја месеца теку-ће године за наредну годину. Конкурси се об ја -вљују у средствима јавног информисања и трају 30дана од дана објављивања. Конкурси се објављујунајмање у по једном од дневних листова који сеиздају на македонском језику и дненим листовимакоји се издају на језику који говори најмање 20%грађана који говоре службени језик различит одмакедонског.

Плакета додељена добитницима титуле Амбаса -дор културе Републике Македоније, припадницимаетничке заједнице која је над 20% у РепублициМакедонији, осим на македонском језику додељујесе и на језику којим говори припадник те заједни-це.

Локалне библиотеке у јединицама локалнесамоуправе, на чијем подручју су основане и укојима је поред македонског језика и његовогћириличног писма, службени језик и писмо којимговори најмање 20% грађана Републике Македо -није, улазна евиденција и основни каталог библио-текарског фонда се води на македонском језикућирилицом и на језику и писму који говори најмање20% грађана у Републици Македонији на подручјуте јединице локалне самоуправе.

Питања 15:

� Којим заједницама је омогућена настава на матерњем језику и на ком нивоу образова-ња?

� Да ли је македонски језик обавезан за изучавање на свим нивоима образовања?

� На којим државним универзитетима је омогућено студирање језика различитог од маке-донског језика?

62


Шта представља Савет за радиодифузију?

Савет за радиодифузију је независно регулатор-но тело у области радидифузне делатности, које себрине о постојању плурализма, слободе, независно-сти и самосталности медијума. Једна од главнихнадлежности савета је одлучивање о додели, оду-зимању и обнављању дозвола за вршење радиоди-фузне делатности, као и вршење надзора радаелектронских медијума. Издавање дозвола врши сепо претходно објављеном конкурсу и подношењупријава. Савет оцењује пријаве о дозволи на основужанровске и тематске разноврсности програмскогсадржаја, процента учешћа програма изворно про-изведеног на македонском језику или на језициманевећинских етничких заједница које живе уРепублици Македонији у укупном дневном програ-му који се планира да се емитује и друге крите-ријуме.

Које су обавезе радидифузера у погледуупотребе језика?

Радиодифузери су телевизијске и радио станице,које емитују програмске сервисе намењене јавно-сти. У свом раду морају следити правила садржана

у Закону о радиодифузији, а већи део њих се одно-си на извор програма и језика на ком се преносе.

Извор програма – једна од обавеза коју морајупоштовати све телевизијске и радио станице једневно емитовање најмање 30% програма, изворнонаправљеног на македонском језику или на језици-ма невећинских заједница које живе у РепублициМакедонији. Притом се, у дневно време емитовањане сматра време одређено за вести, спортске дога-ђаје, игре, рекламирање, телетекст и телешопингуслуге. Радиодифузери су дужни да обезбеденајмање 30% емитуване вокално-инструменталнемузике на македонском језику или на језику етнич-ких заједница које нису већина у РепублициМакедонији. Изузетак су радиодифузери који имајутематске (типичне) програмске сервисе или суусловљени плаћањем од стране корисника.

На пример, А1 телевизија као радиодифузер једужна да емитује најмање 30% филмова, докумен-тарних емисија, културних и забавних прилога којису изворно сачињени на македонском или било комдругом језику којег говоре етничке заједнице у РМ(албанском, турском, ромском, српском, влашком,босанском).

Језик програма – опште правило је да радиоди-фузери емитују програм на македонском језику, а услучају кад је програм намењен заједницама којенису већина – на језику те заједнице. Правило сеодноси и на програмске сервисе који се реемитуј -путем јавних комуникацијских мрежа (кабловске

РАДИОДИФУЗНА ДЕЛАТНОСТ

Листа релевантних закона:Закон о радиодифузној делатности(„Службени гласник Републике Македоније“бр. 100/05, 19/07, 115/07 и 8/08)

63


телевизије). Уколико су титловани на језик различитод језика оригиналног производа, морају бити тит-ловане на македонском језику, осим телешопинга иреклама.

На пример, филм на енглеском језику који сеприказује на ХТВ-и (радиодифузер из РепубликеХрватске) која се реемитује преко македонског каб-ловског оператора CabelTel-а мора имати титл и намакедонском језику.

Програми на страним језицима или делови њихкоји се емитују на програмима радиодифузера тре-бају бити преведени на македонски језик, односнона језик заједница што није у већини. Ово правилосе не односи на преносе музичких и сценских дога-ђаја, на образовне програме за изучавање странихјезика, као и на делове програма намењених стран-цима. Делови програма који се не преводенајављују се на македонском језику, односно најезику заједница које нису у већини. Рекламни илителешопиг спотови обавезно се ењмитују на маке-донском језику, са македонским преводом или најезику одговарајуће етничке заједнице.

На пример, изјава дата од политичара из Пољскена пољском језику за информативну редакцијуСитела мора бити преведена на македонски језик.Док се, пренос с Live Aid музичког догађаја прено-си без употребе превода.

Које су допунске обавезе МТВ у погледуупотребе језика?

Функцију јавног радиодифузног сервиса уРепублици Македонији врши Македонска радио-телевизија (МРТ). Због остваривања јавног интере-са, МРТ, између осталог је дужна:

� да развија и планира шематски програм у инте-ресу целе јавности и да производи и емитује про-граме о свим сегментима друштва без дискри-минације, притом водећи рачуна о специфично-сти друштвених група;

� да се брине да се кроз програме рефлектују раз-личите идеје, да се негује културни идентитетзаједница, да се поштују културне и религиознеразлике и да се подстиче култура јавног дијало-

га, са циљем да се зачврсти узајамно разумева-ње и толеранција у функцији унапређивања одно-са међу заједницама у мултиетничкој и мулти-културној средини;

� да се негују и развијају говорни и језички стан-дарди свих заједница у Републици Македонији;

� да се негују, подстичу и развијају сви облицидомаћег аудиовизуелног стваралаштва, којепридоноси развоју македонске културе, као имеђународној афирмацији македонског култур-ног идентитета...

МТВ на територији Републике Македоније, еми-тује један телевизијски програмски сервис на маке-донском језику (МТВ 1) и један телевизијски про-грамски сервис на језику којег говори најмање 20%грађана који је различит од македонског језика,као и на језицима других невећинских заједница(МТВ 2). МРТ, на територији Републике Македоније,емитује најмање два радио програмска сервиса најезику кога говори најмање 20% грађана који је раз-личит од македонског језика, као и на језицимадругих невећинских заједница.

МРТ емитује посебне радиопрограме намењенеинформисању исељеника и грађана РепубликеМакедоније који живе у суседним земљама, уЕвропи и на другим континентима на македонскоми на језику кога говори најмање 20% грађана који јеразличит од македонског језика, као и на језицимадругих невећинских заједница. МРТ емитује најма-ње један радио и један телевизијски програмскисервис преко сателита намењен исељеницима и гра-ђанима Републике Македоније који живе у Европи ина другим континентима на македонском језику ина језику кога говори најмање 20% грађана који јеразличит од македонског језика, као и на језицимадругих невећинских заједница.

Период од 18:00 до 22:00 часа сматра се запериод у ком се највише гледају програмски сер-

Радиодифузери емитују програм на македон-ском језику, а у случају кад је програм намењензаједници која није већина, на језику те заједни-це.

64


Питања 16:

� Да ли телевизијске и радио станице програме које емитују морају преводити на македонски језик?

� Да ли је реклама за дневни лист „Коха“ која се емитује на албанском језику на програму А1 телевизијеу сагласности са законским прописима?

� Да ли је реемитовање документарног програма на телевизијском каналу Discovery преко македонскогкабловског оператора са титлом на бугарском језику у сагласности са законским прописима?

виси. Управо зато је МРТ дужна, да сваком телеви-зијском програмском сервису, у периоду од 18:00до 22:00 часа, обезбеди најмање 40% програмаизворно сачињеног на македонском језику или на

језицима невећинских заједница, које живе у РМ, одукупног годишњег времена емитовања, при чему јенајмање 30% програма у току једног дана изворно

произведен на македонском језику или на језициманевећинских заједница које живе у РепублициМакедонији. МРТ је дужна да у току једног дана,сваком радиопрограмском сервису, обезбединајмање 40% програма изворно произведеног намакедонском језику или на језицима невећинскихзаједница које живе у Републици Македонији.МРТ једужна да обезбеди најмање 45% емитуване вокал-но-инструменталне музике на македонском језикуили на језику етничких заједница које нису већина уРепублици Македонији.

Одговорност за емитовање програмског сервисанамењеног емитовању активности СкупштинеРепублике Македоније (МТВ – скупштински канал)има сама Скупштина.

МРТ је дужна, на сваком телевизијском програм-ском сервису у периоду од 18:00 до 22:00 часа,обезбедити најмање 40% програма изворно сачи-њеног на македонском језику или на језицима неве-ћинских заједница које живе у РепублициМакедонији.

65


Шта представљају порез и порезни поступак?

У сваком су систему грађани и правна лица оба-везни да плаћају одређене дажбине држави. Путемових дажбина држава финансира сопствене потре-бе и потребе друштва. Постоје разне врсте јавнихдажбина, између којих су најзаступљенији порези.На пример, одређено трговско друштво је токомгодине остварило профит својим пословањем.Друштво треба да издвоји одређени проценат тогпрофита (моментално 10%) и да уплати у државнукасу као порез на приход. Држава користи уплаће-ни новац за задовољавање одређених потреба, каошто су на пример, плате државних службеника.Највећи део њих се плаћа на рачун државног буџе-та, али постоји и мали део који иде на рачун буџе-та јединица локалне самоуправе (на пример, порезна имовину).

Оно што је специфично за порезе је то што сурегулисани у различитим законима, али постоји иједан општи закон који обухвата порезни поступак.С огледом на то што је порезни поступак врста

управног поступка, иста правила која се односе наопшти управни поступак у погледу употребе језикапримењује се и у овом поступку.

Како се воде пословне књиге, трговске књиге идруга административно-финансијска евиденција?

У начелу се, пословне књиге, трговске књиге идруга административно-финансијска евиденција,коју сваки правни субјекат мора водити и/или под-носити уписују и прилажу на македонском језикућириличним писмом. Ипак, Управа за јавне приходеможе дозволити, ретко, да пословне књиге и еви-денција буду на језику којим влада службено лице.

Шта су и како се пишу натписи на фирмама?

Често се у свакодневном говору, реч фирмапогрешно употребљава, односно користи се каосиноним за трговско друштво. Фирма је у суштини,име под којим рaди и идентификује се трговскодруштво. На пример, Друштво за производњу итрговину „ЈАЗ“ доо Скопље, при чему фирму чинеиме „ЈАЗ“, али не и сви елементи испред и после име н а .

ФИНАНСИЈЕ И ЕКОНОМИЈА

Листа релевантних закона:Закон о порезном поступку („Службени глас-ник Републике Македоније“ бр.13/06, 90/07 и88/08)Закон о тргоским друштвима („Службенигласник Републике Македоније“ бр.28/04,84/05, 71/06, 25/07 и 87/08)

66


Опште правило је да фирма трговског друштвагласи на македонском језику, а пише ћириличнимписмом. Ипак, фирма трговског друштва са седиш-тем у општини у којој најмање 20% грађана говори

други службени језик, може гласити и на том језикуи употребљава се само заједно са натписом у фи -рми на македонском језику и ћириличном писму

Питања 17:

� Зашто се плаћају порези и ко је надлежан државни орган за сакупљање?

� Да ли натпис фирме у својини странаца може бити написан на било ком језику?

Неправилно написан натпис фирме

Правилно написан натпис фирме

Фирма трговачког друштва са седиштем уопштини, у којој најмање 20% грађана говоридруги службени језик, може да гласи и на томјезику и употребљава се само заједно са натпи-сом фирме на македонском језику ћириличнимписмом.

@iveti u multietni~koj sredini - Graђani sa jednakim pravima, moguћnos-

67

Зашто је потребно постојање слободног присту-па информацијама?

Због веће транспарентности у раду државнихоргана, с једне стране и веће информираности гра-ђана, с друге, донет је посебан Закон о слободномприступу информацијама јавног карактера. Њимесе обезбеђује јавност и отвореност у раду имаоцаинформација, а физичким и правним лицима омогу-ћује остваривање права слободног приступа инфор-мацијама јавног карактера. Слободни приступинформацијама имају сва правна и физичка лица.Ипак, да би се добила информација потрбно јеиспунити одређене законске услове и следитизаконски поступак у остваривању права слободногпри ступа информацијама јавног карактера.

Како је регулисана употреба језика у поступку заприступ иформацијама јавног карактера?

Опште правило: подносилац доставља захтевдо имаоца информације (државни орган) на маке-донском језику ћирилицом.

Изузетак: подносилац који говори службенијезик различит од македонског језика и његовогписма, захтев може доставити и на службеном јези-

ку на писму које употребљава. Захтев за приступинформацијама јавног карактера који се упућује дооргана општине може бити написан и на језикукојим говори најмање 20% житеља општине.

Сем ових одредаба, у закону нема других пра-вила о употреби језика у поступку . Али с обзиромна то што је овај поступак врста управног поступка,иста правила која се односе на општи управнипоступак у погледу употребе језика примењује се иу овом поступку

Питања 18:

� Зашто је потребан слободан приступинформацијама јавног карактера?

� Да ли слободан приступ информацијамаподразумева и слбоду у начину на комће бити потражена информација, укљу-чујући и језик и писмо на ком ће битинаписана?

СЛОБОДАН ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА

Листа релевантних закона:Закон о слободном приступу информацијамајавног карактера („Службени гласникРепублике Македоније“ бр.13/06 и 86/08)

Захтев за приступ информацијама одјавног карактера, који се упућујe дооргана општине може бити написан ина другом службеном језику у тојопштини.

68


1.

Због остваривања и развијања права етничкихзаједница, посебно у делу неговања и развијањаидентитета, културе и образовања формирани су ифункционишу неколико државних органа. У проду-жењу следи кратак преглед надлежности овихоргана.

Управа за развој и унапређивање образовањ а на језицима припадника заједница

Управа за развој и унапређивање образовања најезицима припадника заједница усмерава својеактивности на домен образовања на језицима при-падника заједница. Управа ради на превазилажењујез ичких баријера и унапређивању међуетничкогповерења. Посвећује посебну пажњу образовањуприпадника различитих језичких заједница. За тајциљ, Управа, на билатералном и мултилатералномнивоу, сарађује са земљама и међународним орга-низацијама донаторима и са невладиним организа-цијама.

Управом руководи директор, који је назначен одстране Владе Републике Македоније и који је уоби-чајено припадник одређене заједнице. У Управипостоје Одељења албанског, турског, српског, ром-ског, босанског и влашког језика, која између оста-лог:� Следе, проучавају и обрађују питања повезана са

унапређивањем образовања на језицима припад-ника заједница;

� Израђују предлоге за унапређивање образовањана језицима заједница и прате њихову реализа-цију;

� Дају мишљења о пројектима која израђују ипредлажу други, а односе се на образовање уоквиру образовног система; и

� Учествују у изради закона и других прописа уделу унапређивања језика заједница.

У Управи постоји Одељење за мир и толеранцијуи о правима детета, које прати, унапређује и пре-вентивно указује о стањима међуетничке толеран-ције, интеркултурне кохезије и едукације, грађењамеђусобног поверења и сарадње у биотехничким имултиетничким образовним и научним институ-цијама у РМ.

Контакт-информације:

булевар „Илинденска“ бб, 1000 Скопље

тел: 02 3 118 022

http://www.mon.gov.mk/mk/ministerstvo/organi/uojz

ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТУ ПРАВА ЕТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА

Листа релевантних закона:Закон организације и рада органа државнеуправе („Службени гласник РепубликеМакедоније“ бр.105/07, 146/07 и 82/08)Закон о Влади ( Службени гласник РепубликеМакедоније“ бр.59/00, 26/01, 12/03, 55/05,37/06, 115/07, 19/08 и 82/08)Закон за унапређивање и заштиту права при-падника заједница који су мање од 20% ста-новништва у Републици Македонији(„Службени гласник Републике Македоније“бр.92/08)

69


2. Управа за афирмирање и унапређивање ку л туре припадника заједница Републике Македоније

Управа за афирмирање и унапређивање културеприпадника заједница у Републици Македонији, јесаветодавни орган у саставу Министарства културе.Главне надлежности ове институције су брига оафирмацији, унапређивању и објављивању ку лту -рног стваралаштва и брига, неговање и презента-ција културног наслеђа припадника заједница.

Управа има два одељења: 1) Одељење за под-стицај и унапређивање сарадње са суседним зем-љама, за међународну и техничку помоћ намењенојнеговању и унапређивању културног идентитетапри падника заједница у РМ и за подршку кабинетади ректора, и 2) Одељење за афирмацију, унапређи-вање и објављивање културног стваралаштва и забригу, неговање и презентацију културног богат-ства припадника заједница у РМ.

Контакт-информације:ул.„Ђуро Ђаковић“ бр. 61, 1000 Скопљетел: 02 3240 512http://kultura.gov.mk/sector_content.php?code=UA

Секретаријат за спровођењe Оквирногдоговора

Због праћења спровођења уставних и законскиходредаба повезаних са Оквирним договором, уоквиру Владе Републике Македоније формиран јеСекретаријат за спровођење Оквирног договора. УСекретаријату функционира више одељења којапокривају следеће области: побољшање одговара -јуће и праведне заступљености, координацију и са -ра дњу, праћење процеса децентрализације властии реформу јавне администрације у РМ повезаних саОкви рним договором; људске ресурсе и финанси -јска средства и односе са јавношћу.

Секретаријат подржава Владу у реализацији оба-веза које произлазе из Оквирног договора; израђујеи координира Акциони план за припрему пројекатаиз Оквирног договора; ради на обезбеђивањупотребних људских ресурса за реализацију процесаспровођења Оквирног договора. Оснивање Секре та -

ријата треба да обезбеди јединствену применуОквирног договора преко сарадње не само са орга-нима државне управе, већ и са општинама и гра-дом Скопљем и да обезбеди спровођење Оквирногдоговора.

Агенција за унапређивање и заштиту права припадника заједница којих је мање од 20% становништва Републике Ма ке до ни је

У смеру заштите и, пре свега због унапређивањаи веће промоције права заједница, чији износпрема последњем попису је мањи од 20% станов-ништва РМ, доноси се посебан закон. За тај циљтреба да се формира Агенција чија ће главна на -длежност бити да прати примену и заштиту као ида придоноси унапређивању права ових заједница.Права ових заједница се, пре свега односе на одго-рајућу и праведну заступљеност при запошљавању ујавним службама, употреби језика,образовању, ку -лту ри, јавном информисању и другим областима.Аге нција треба да сарађује и тесно координишесво је активности са трима горенаведеним држав-ним органима.

3.

4.

Питања 19:

� Које су области за које су формиране инсти-туције за потребе припадника невећинскихзаједница?

� Које владино тело је надлежно за праћењеимплементације Оквирног договора?

Због остваривања и развијања права етничкихзаједница, посебно у делу неговања и развијањаидентитета, културе и образовања формирано је ифункционише неколико државних органа.

70


Како је правно регулисана употреба језика уРепублици Македонији?

Република Македонија је ратификовала Оквирнуконвенцију о заштити националних мањина, а усамом националном законодавству иде корак даљеса омогућавањем употребе језика у већем бројуобласти друштвеног живота.

У Републици Македонији, право употребе језиказаједница, регулише се Уставом РепубликеМакедоније и с неколико закона, али не и подза-конским актима.

Након дугогодишње дебате у политичком живо-ту Републике Македоније, јула 2008 годинеСкупштина Републике Македоније донела је једанопшти Закон о употреби језика којим говори најма-ње 20% грађана Републике Македоније и у једини-цама локалне самоуправе. Али и даље постојеодредбе повезане са употребом језика у неколикопосебних закона.

Какав је статус језика заједница у РепублициМакедонији?

У Републици Македонији постоје:

а) један службени језик (македонски) и писмо(ћирилично),

б) други службени језик који говори најмање20% становништва (моментално само албанскијезик), који је у истовременој употреби са македон-ским језиком за припаднике заједница које говоретај језик и

в) језици других заједница којих је мање од 20%од укупног становништва, а који имају ограниченуслужбену употребу.

Како се остварује право службене употребе јези-ка мањински заједница у Републици Македонији?

Грађанин који је припадник заједнице која гово-ри други службени језик, ког гори најмање 20%грађана РМ (моментално само албански језик), имаправо да употребљава тај језик и писмо на службе-ном нивоу у, скоро свим областима, односно приписаној или усменој комуникацији са државниморганима, у судским и управним поступцима, уобразовању на свим нивоима, као и право да посе-дује лична документа и исправе написане на томјезику и писму.

У највећем броју случајева право употребе језиказаједница које су испод 20% грађана у РМ не оства-рује се по аутоматизму, већ на захтев грађанина. Например, код издавања личне карте или путнеисправе, да би се применила одредба да се личниподаци садржани у овим документима пишу и на

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ

71


језику којим говори припадник заједнице, истотреба јасно навести у захтеву.

Како до унапређивања и бољег регулисањаправа употребе језика?

Уколико грађани нису задовољни како је регули-сано право употребе језика може се повести ини-цијатива за измену Устава ( потребни су потписинајмање 150.000 бирача) или закона (потребнипотписи најмање 10.000 бирача).

Амандман о измени или допуни предлог-закона,који се налази у скупштинском поступку, може под-нети било кој грађанин путем веб-страницеСкупштине РМ. Овај амандман неће ући у скуп-штинску процедуру, али својим садржајем ће,поред јавног објављивања, бити запознати сверелевантне структуре Скупштине РМ.

Коме да се обрати грађанин уколико му је повре-ђено право употребе језика?

Уколико је неко уставно и законско право грађа-нина, укључујући и право употребе језика, повређе-но од стране неког органа државне управе, грађа-нин се поднеском може обратити Народном пра-вобранитељу.

Коме да се обрати грађанин да би се боље упо-знао са правима или поднео предлоге и иницијати-

ве повезане са употребом језика?

Уколико грађанин или правно лице жели дадобије одређену информацију од органа државнеуправе или органа локалне самоуправе, независноод тога да ли је повезана са употребом језика, имаправо да потражи и добије бесплатну информацијуод органа од кога је тражио.

Уколико грађанин сматра да се неодговарајућепримењују уставне и законске одредбе о употребијезика или, пак има предлоге за унапређивање овихправа може се обратити:� до Управе за развој и унапређивање образовања

на језицима припадника заједница,

� до Управе за афирмацију и унапређивање култу-ре заједница у Републици Македонији,

� до Секретаријата за спровођење Оквирног договора, и

� до Агенције за унапређивање и заштиту праваприпадника заједница којих је мање од 20% ста-новништва у Републици Македонији.

Све горенаведене институције су, подразумевасе, свака у оквиру свог деловања, надлежне дапрате развој, унапређивање и заштиту права зајед-ница у одређеним областима, укључујући и областупотребе језика.

72


Одговор 1:

� Оквирна конвенција о заштити националних мањина и Европска повеља о регионалним језицима ијезицима мањина су међународна правна акта која регулишу употребу језика. Република Македонијаје ратификовала Оквирну конвенцију о заштити националних мањина, али не и Европску повељу орегионалним језицима и језицима мањина.

� У Босни и Херцеговини службена су три језика: босански, српски и хрватски.

� У оквиру ЕУ постоје двадесет и два официјална радна језика.

� Сваки члан Европског парламента на парламентарним седницама говори на свом матерњем језику.

Одговори 2:

� Оквирни договор не представља правни акт, будући да договори нису део правног поретка уРепублици Македонији, али има обавезујјући карактер за његове потписнике.

� Оквирним договором се прекинуо ратни конфликт и успоставио оквир за изградњу интегрисаног мул-тиетничког друштва, које ће гарантовати мир, стабилност и демократски развој Републике Ма кедо -није.

� Оквирним договором обухваћене су следеће области: Развој децентрализоване власти,Недискриминација и праведна заступљеност, Увођење скупштинских процедура, Изражавање иден-титета, Образовање и употреба језика.

� Оквирним договором, у односу на употребу језика заједница је предвиђено: на пленарним седница-ма и у радним телима Скупштине да се посланици могу обраћати на службеним језицима; закони којисе објављују на службеним језицима и сви јавни службеници могу писати своје име писмом на билоком од језика у било ком службеном документу.

Одговори 3:

� Устав је најзначајнији правни акт и акт са најјачим правним дејством. За разлику од закона, који сумного бројни, Устав је један.

� Амандмани представљају форму преко које се врше одређене измене и допуне Устава. Највећи бројамандмана је донет 2001 године као резултат потписивања Оквирног договора.

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА И ПРОБЛЕМЕ

73


� Поред македонског језика и његовог ћириличног писма, и други језик којим говори најмање 20%грађана, је такође службени језик, као и његово писмо. Услов је да тај језик говори најмање 20% гра-ђана у Републици Македонији.

Одговори 4:

� Скупштина је највиши орган у држави и носилац је законодавне власти.

� Скупштином председава њен Председник. Он води пленарне седнице на македонском језику.

� Посланик који припада другој етничкој заједници ( није Македонац или Албанац ) не може говоритина свом матерњем језику на пленарним и комисијским скупштинским седницама.

Одговори 5:

� Сви се закони и други прописи објављују у Службеном гласнику Републике Македоније.

� Закони се обавезно објављују и на другом службеном језику и писму којим говори најмање 20% гра-ђана који припадају заједницама у Републици Македонији.

� У Републици Македонији се само закони преводе / објављују на службеним језицима.

Одговори 6:

� Влада је део извршне власти, која извршава законе. Скупштину бира и разрешава Влада.

� Влада Републике Македоније има 15 министарстава, али нема посебно министарство за заједницеили мањине.

� У комуникацији са министарствима и њиховим подручним јединицама користе се само службени јези-ци, односно македонски језик и ћирилично писмо, као и албански језик и његово писмо, али са огра-ниченом применом у односу на подручне јединице министарстава.

Одговори 7:

� Суд је независан орган који одлучује о правди при прекршају правила и спорова између грађана.

� Грађани и правна лица своја права и интересе остварују у поступцима који се воде пред судовимаили органима управе у Републици Македонији.

� Грађански ( парнични и ванпарнични ) и кривични поступак се води пред судовима. Управни посту-пак се води пред управним органима ( министарства, управе, агенције). Прекршајни поступак јејединствен поступак за који надлежност имају судови ( по правилу ) и органи управе ( по изузетку).

� Право особе која је приведена је, одмах да буде обавештена на језику који разуме о узроцима при-вођења.

74


Одговори 8:

� Обраћање Народном правобранитељу као институцији која штити уставна и законска права грађанакад су им иста повређена од стране органа државне управе и органа јавних овлашћења.

� Свака особа у комуникацији са Народним правобранитељем, може употребити један од службенихјезика и његово писмо.

Одговори 9:

� У органима из области правосуђа - печат, назив и седиште органа у општини, у којој најмање 20%грађана говори други службени језик написани су и на језику и писму који, је такође службени наподручју те опшине.

� Оглас за избор функционера или члана органа из области правосуђа објављује се у најмање два днев-на листа од којих се један од њих штампа на језику којим говори најмање 20% грађана који говореслужбени језик различит од македонског.

Одговори 10:

� Грађани гласају за избор представника власти.

� Путем избора се бирају посланици у Скупштини Републике Македоније и саветници у саветима општи-на и граду Скопљу, као и Председник државе и Градоначелник општине, односно града Скопља.

� Моментално, за избор посланика Скупштине Републике Македоније и саветника савета општина играда Скопља примењује се пропорционални изборни модел, док се за избор Председника државеи градоначелника општине, односно града Скопља, примењује већински изборни модел.

� Гласачи листић се штампа на македонском језику и његовом ћириличном писму, а у општинама укојима најмање 20% грађана говори други службени језик штампа се и на том језику и писму.


� Лична карта је јавни документ којим се доказује идентитет, држављанство и пребивалиште грађа-нина Републике Македоније. Путна испарава ( пасош ) је међународни документ, исправа коју гра-ђани ( држављани ) Републике Македоније морају поседовати уколико прелазе државну границу ибораве у другој држави.

� Грађани су дужни да презентирају личну карту само овлашћеним службеним лицима.

� Образац личне карте се штампа и на службеном језику и писму који употребљава грађанин.

� На захтев грађанина, образац пасоша и путног листа се штампа на службеном језику и писму којиупотребљава грађанин. И подаци који се уносе у њих записују се на службеном језику и писму којегупотребљава грађанин.


75


� Путем права локалне самоуправе грађанима је омогућено учешће у одлучивању о стварима које суод њиховог локалног интереса.

� Органи јединица локалне самоуправе су: савет и Градоначелник општине.

� О употреби језика и писма којим говори мање од 20% житеља општине решава савет општине, однос-но Савет града Скопља.


� Трг у Виници може се назвати „ Нелсон Мендела“ и бити написан само на македонском језику и ћири-личном писму, будући да је Нелсон Мендела историјска личност и признат борац за људска права,а у општини Виница јединствен службени језик је македонски са својим ћириличним писмом.

� Табла испред Каменог моста у Скопљу треба бити написана на македонском језику и ћириличномписму и на албанском језику и његовом писму.


� Саобраќајна табла за обавештавање о путним правцима испред улаза у Дебар може бити написанаи на албанском језику и његовом писму, будући да је у Дебру службени језик и албански и његовописмо.

� Образац на саобраћајној дозволи и подаци садржани у њој пишу се на македонском језику и њего-вом ћириличном писму и на енглеском језику и његовом писму, а за грађане који говоре службенијезик различит од македонског, на њихов лични захтев, и на службеном језику и писму који упо-трбљавају.


� За припаднике заједнице који следе наставу на језику различитом од македонског и његовог ћири-личног писма, целокупна васпитно-образовна делатност у предшколском, основном и средњемобразовању се изводи на језику и писму одговарајуће заједнице.

� Македонски језик је обавезан за изучавање на свим нивоима образовања.

� Државни универзитет у Тетову и Универзитет Југоисточне Европе су државни универзитети на којимаје омогућено студирање на језику различитом од македонског.


� Радиодифузери емитују програм на македонском језику, а у случајевима кад је програм намењензаједници која није у већини- на језику те заједнице. Програми на иностраним језицима или деловињих који се емитују на програмима радиодифузера требају бити преведени на македонски језик,односно језик заједнице која није у већини.

76


� Рекламе за дневни лист „Коха“, које се емитују на албанском језику на програму А1 телевизије су усагласности са законским прописима, будуќи да се рекламни спотови могу емитовати на језикуодговарајуће етничке заједнице.

� Реемитовање документарног програма телевизијског канала Discovery путем македонског каблов-ског оператора са титлом на бугарском језику није у сагласности са законским прописима, будућида се програми који су титловани на језику различитом од језика оригиналне производње, морајутитловати на македонском језику.


� Порези се плаћају да би држава могла финансирати сопствене потребе и потребе друштва.

� Натпис фирме у својини странаца не може бити написана на било ком језику и писму, јер се натписифирми пишу на македонском језику и ћириличном писму, а на фирми са седиштем у општини, у којојнајмање 20% грађана говори други службени језик, може гласити и на том језику и писму.


� Слободан приступ информацијама је омогућен због веће транспарентности у раду државних органаи веће информисаности грађана.

� Грађанин, захтев за приступ информацији доставља на македонском језику и ћириличном писму, алиможе и на службеном језику и писму који употребљава.Захтев који се упућује органу општине можебити написан и на језику којим говори најмање 20% житеља те општине.


� Области за које су формиране институције за потребе невећинских заједница су идентитет, култураи образовање, као и области обухваћене Оквирним договором.

� Секретаријат за спровођење Оквирног договора је надлежан за праћење реализације Оквирногдоговора.

77


Проблем 1:

� Полиција је поступила сагласно закону, кад је разлог лишавања слободе, осумњиченима Илијазу Ка -дриу и Петку Стојановском, прочитала само на македонском језику, јер је Петку матерњи језик маке-донски, а Илијазу и поред тога што му је матерњи језик албански, због факта што извршава фу -нкцију, где је услов владање македонским језиком, предпоставља се да разуме македонски језик.У случају Хакана Белозоглуа полиција није поступила законски, јер и поред тога што је Хакан маке-донски држављанин, ипак можда не разуме македонски језик.

� Током поступка Илијазу је дозвољено служење албанским језиком, јер је припадник заједнице, чијије језик, исто тако службен и сме га користити у току главног претреса. Уколико Хакан не разуме ма -ке до нски језик, требало је да му се обезбеди преводилац, али ако је разумео македонски језиконда је требао да га користи.

� Документа су требала бити преведена и на албански, као други службени језик, а којим се користиооптужени Илијаз.

� Суд је поступио правилно кад је писан документ поднешен од Илијаза на албанском језику превеона македонски, али и када Хаканову представку, написану на турском језику, није превео.

Проблем 2:

� Оглас је објављен у најмање 2 дневна листа.

� Закон није испоштован при објави огласа, јер није објављен и у дневном листу који се штампа наалбанском језику као другом службеном језику којим говори најмање 20% грађана у РМ.

� Да би био избран за заменика јавног тужиоца потребно је да влада македонским језиком.

� Свечану изјаву је дао на македонском језику, а потписао је и на македонском језику и ћирилицом ина албанском и његовом писму.

Проблем 3:

� Енвер треба да извади македонски пасош и визу за улаз у СР Немачку.

� Захтев за издавање пасоша подноси Министарству унутрашњих послова на македонском језику ићириличном писму или на албанском језику и његовом писму.

� Образац на пасошу и подаци који се уносе у њега биће написани на македонском језику и ћирилич-ном писму, а уколико је тражио, и на албанском језику и његовом писму.

� Виза за улаз и боравак биће му издата од Амбасаде СР Немачке на обрасцу написаном на немачком,енглеском и француском језику.

78


CIP- Каталогизација во публикацијаНационална и универзитетска библиотека ‘’Св. Климент Охридски’’, Скопје

342.725 : 340.13 (497.7) (036)81’246.3 : 340.13(497.7)(036)

ЈАНЕВСКИ, Дарко

Водич националног законодавства у сфери употребе језика на етничких заједница уРепублици Македонији / [аутор Дарко Јаневски; превод увода на македонски језик ЕлкаЈачева Улчар, албански језик Сами Буши , турски језик Талат Селим, ромски језикЉатиф Демир, српски језик Лидија Кунгуловска, влашки језик Љубица Ѓорѓиева ,босански језик Емина Куртовиќ, англиски језик Ленче Чадловска].- Скопје: Фондација Институт отворено општество-Македонија: Здружение на граѓани заподдршка на меѓуетнички диалог и развој на заедницата ‘’Заеднички Вредности’’.- 80 стр.; 24 см

Вовед на повеќе јазици

ISBN 978-608-218-006-9 (ФИООМ)ISBN 978-9989-2501-8-7 (Заед. Вре.)

а) Право на јазик – законодавство - Македонија - Водич б) Мултилингвизам – Законодавство – Македонија –ВодичCOBISS.MK-ID 78659850

svetlo ZELENA predlog dizajn - soros.org.mksoros.org.mk/dokumenti/vodic-srp-za-web.pdfVOVED...

Documents

Transcript of svetlo ZELENA predlog dizajn - soros.org.mksoros.org.mk/dokumenti/vodic-srp-za-web.pdfVOVED...