1

Uvodna re~ Wegovog Preosve{tenstva Episkopa dalmatinskog g.g. Fotija

Ideja da novi vanredni broj ~asopisa

Krka posvetimo Svetoj Gori, wenoj istoriji i zna~aju za Pravoslavqe uop{te, rodila se posle na{e nedavne posete manastiru Hilandaru i Svetoj Gori na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice (04. 12. 2006.).

Iz svetog Predawa se zna da je sama Presveta Bogorodica, jo{ za vreme svog zemnog `ivota, posetila poluostrvo Atos na Halkidikiju tj. dana{wu Svetu Goru i blagoslovila ovo sveto mesto, da kroz ~itavu istoriju bude mesto mona{kog vrlinskog `ivqewa i evo taj Wen blagoslov po~iva na Atosu do dana dana{weg, donse}i bezbrojne duhovne plodove.

U svojoj skoro dvehiqadugodi{woj istoriji Sveta Gora je pod upravom i za{titom Presvete Bogorodice, od trudoqubivih monaha Svetogoraca, iznedrila mnogobrojne svetiteqe Crkve Pravoslavne, koji su sleduju}i re~ Hristovu ostavili sve da bi zadobili Hrista i Carstvo Nebesko.

Otuda slobodno mo`emo re}i da je istorija Svete Gore istorija svetiteqstva, jer su mnogobrojni svetogorski oci svojim podvizima, molitvama, hiqadama i hiqadama metanija, preobra`avaju}i sebe preobrazili i ovo sveto mesto, tako da se ono sa pravom naziva Perivoj ili Vrt Presvete Bogorodice.

Sveta Gora je duhovni centar sveukupnog Pravoslavqa, jer se na ovom malom poluostrvu nalaze predstavnici svih pomesnih Pravoslavnih Crkava, a za nas Srbe je posebno interesantna, jer su nas za wu vezali sveti Sava i sveti Simeon Miroto~ivi, koji su na Svetoj Gori osnovali manastir Hilandar, predaju}i ga srpskom potomstvu do dana dan{weg.

Objavquju}i ovaj vanredni broj Krke posve}en Svetoj Gori `eqa nam je da na{e pravoslavne vernike u raspetoj Dalmaciji upoznamo sa istorijom ovog svetog mesta, jer duboko verujemo, da neprestane molitve svetogorskih staraca, koje se prinose za ~itav svet, poma`u i nama da dostojanstveno nosimo svoj krst, kao i krst svoga raspetog naroda. Istovremeno se nadamo da }e ovi kratki tekstvi o istoriji Svete Gore, o istoriji wenih manastira, svetih ikona i svetih mo{tiju te najlep{e svetogorske riznice, kao i pouke prepodobnih otaca Svetogoraca na{eg doba i nama danas otkriti i pribli`iti lepotu Svete Gore, kako bi nas ta lepota umudrila i osna`ila na putu ka Carstvu Nebeskom i ve~nom `ivotu.

2

UVOD Sveta Gora je carstvo bez krune,

dr`ava bez vojske, zemqa bez `ena, bogatstvo bez novca, mudrost bez {kole, kuhiwa bez mesa, molitva bez prestanka,

veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez `aqewa.

sv. Nikolaj srpski

Mona{ki `ivot izazivao je oduvek posebnu vrstu pa`we kod nemalog broja qudi. Neki su `eleli da saznawem istine o mona{tvu zadovoqe puku znati`equ, dok su drugi tra`ili i nalazili odgovore o wegovoj su{tini. Susretawe sa mona{tvom, nikoga, me|utim, ne ostavqa ravnodu{nim.

Zna~ewe re~i monah poti~e od gr~ke re~i monos - sam, samac, koji provodi usamqeni~ki `ivot. Monasi i monahiwe su osobe koje su se zavetovale na odricawe od svetovnog `ivota radi podvizavawa u ~istoti, poslu{nosti i

siroma{tvu. Istovremeno sa primawem postriga monasi i monahiwe obla~e posebnu ode}u koja ih podse}a na polo`eni zavet i podsti~e na smernost i smirenost. U mona{tvu se prema dostignutom unutarwem podvi`ni{tvu i no ode}i razlikuju tri stepena:

1. Rasoforni monasi koji nose rizu i kamilavku; ni ne pola`u zavete mona{kog ~ina.

2. Maloshimnici se ispod rize opasuju ko`nim pojasom koji simvoli{e umrtvqewe telesnih strasti. Na kamilavci nose panakamilavku (klobuk) koja upu}uje na {lem spasewa, dok povrh rize nose mantiju koja pokriva celo telo. Time se simvoli~ki pokazuje da su svi udovi monaha umrtvqeni za ovaj svet.

3. Velikoshimnici umesto panakamilavke nose kapuqa~u (kukuqicu) koja pokriva glavu i spu{ta se niz le|a. Ukra{ena je znacima ~asnog krsta bele ili crvene boje. U duhovnom smislu kapuqa~a podse}a velikoshimnika da u srcu neguje de~iju ~istotu i nezlobivost.

Jedinstvena naseobina, poznata kao „mona{ka republika” nalazi se na Svetoj

Gori Atonskoj i ~ini je preko 2.000 monaha koji `ive u dvadeset manastira, vi{e skitova i kelija.

Prema jednom predawu Presveta Bogorodica je u pratwi jevan|eliste Jovana plovila na Kipar da poseti Lazara, kada se iznenada di`e sna`na bura koja wihov brod baci na kamene obale Atosa u blizini sada{weg manastira Ivirona. Iako se tu zadr`ala kratko vreme Bogorodica je bila o~arana lepotom samog mesta. Zato se obrati svom Sinu i zatra`i da joj da ovo mesto. Kao odgovor ~uo se glas: „Neka ovo mesto bude tebi u nasle|e, tvoj vrt, raj i nebo spasewa za one koji tra`e da se spasu.” Tako je Majka Bo`ja postala nebeska pokroviteqka i za{titnica Svete Gore.

3

GEOGRAFSKI POLO@AJ, BIQNI I @IVOTIWSKI SVET

Nebrojeni nara{taji nadahwivali su se Svetom Gorom kao popri{tem podvi`ni~ke borbe, ali i neopisivom lepotom same prirode.

Atos, ili Sveta Gora predstavqa najisto~niji od tri kraka Halkidikija (zapadni je Kasandra, a sredwi Sitonija), gr~kog poluostrva koje duboko zalazi u Egejsko more izme|u Singiti~kog i Strumi~kog zaliva. U du`inu Atos se pru`a oko 60 kilometara, dok mu {irina varira izme|u sedam i dvanaest kilometara, tako da zauzima ukupnu povr{inu, od oko 389 kvadratnih kilometara. Poluostrvo po~iwe uskom prevlakom ne {irom od dva i no kilometra.

Idu}i od zemqouza (Prevlake ka Atosu) tlo se naglo uzdi`e na devedeset metara nadmorske visine i na prvih dvadesetak kilometara zadr`ava nivo od 180 metara, koji je najve}im delom lepo po{umqen. Padine su obrasle stoletnim stablima bora, kestenova, bukvi, jela, hrasta i drugog drve}a, uz puno gustog {ibqa. Ju`no od Kareje, tlo se uzdi`e na preko 600 metara nadmorske visine, da bi se na krajwem jugu preko golih padina planine Atos, uzdiglo i do samog wegovog vrha od 2.033 metara.

Koli~ine vode na Atosu zavise od godi{weg doba. Mnogobrojni gorski useci i klanci u hladnije doba godine obiluju vodom koja preko leta uglavnom presu{uje. Ukoliko ki{e padaju du`e, potoci se izlivaju iz korita ru{e}i i nose}i sve {to im se na|e na putu. Bujice nisu tako ~este, ali su {tete koje na~ine velike.

Obalska flora je sastavqena od ni`eg, bujnog uvek zelenog `buwa. Po ba{tama i vinogradima, kojih ima dosta, raje se razli~ite vrste doma}eg povr}a, vo}a i vinove loze, prevashodno za potrebe manastira ~iji ih monasi i obra|uju. Na Svetoj Gori izuzetno dobro uspeva maslina koja se su{i, stavqa u kiselinu ili se iz we cedi uqe, {to je sve veoma zastupqeno u jelovniku svetogorskih monaha. Dobro uspevaju limun, pomoranxa, smokva, a tako|e i lubenica.

Fauna je na Svetoj Gori relativno siroma{na. Ima {akala, lisica, kuna, jazavaca, divqih sviwa, srna. Ptica, tako|e, nema mnogo vrsta.

Od reptila treba pomenuti `abe, korwa~e, gu{tere i zmije. Retko, ili gotovo nikako se ne de{ava da je nekoga ujela zmija otrovnica.

P~ela je najzastupqeniji inksekt i u manastirima se ona jo{ uvek gaji na starinski na~in. More oko Svete Gore ne obiluje ribom.

Klima na poluostrvu je veoma povoqna. U martu po~iwe prole}e, koje predstavqa najprijatniji deo godine. Leto ~esto pro|e bez i jedne ki{e, na i sa vrlo visokim temperaturama, koje su karakteristi~ne za juli i avgust mesec. S jeseni, ~este su magle i ki{e. Zima zna da bude dosta hladna, sa jutarwim mrazevima, a de{ava se da padne i sneg, koji se, me|utim, brzo otopi, izuzev na Atosu, no wegovim visovima i jarugama, gde zna da do~eka i prve letwe mesece. Zimi su ~esti jaki vetrovi koji i vi{e nedeqa duvaju stvaraju}i neprijatno visoke talase.

PRETHRI[]ANSKA ISTORIJA ATOSA

U anti~ko doba naziv Atosa (planine i poluostrva) povezuje se sa jednim od mitova o postawu. Prema tom mitu u sukobu bogova sa Olimpa i giganata vo|a prvih bio je Posejdon, a drugih Atos. On je iz Trakije bacio na Posejdona ogromnu stenu

4

koja je pala u more, te je tako nastala planina koja je dobila gigantovo ime - Atos. Druga verzija istog mita kazuje da je stenu bacio Posejdon, ali i da je wome smrvio Atosa.

Na Svetoj Gori je iz prethri{}anskog perioda prona|eno tek ne{to malo tragova. Uglavnom su to plo~ice sa raznim natpisima, urne i posu|e.

Istorija bele`i da se Atonsko poluostrvo pomiwe u vezi sa propa{}u prvog persijskog pohoda protiv Gr~ke. To se zbilo 492. godine.

Od 3. veka n.e. nalazi se u sastavu Vizantije. Otprilike u to vreme u ~itavom tom podru~ju preovladalo je hri{}anstvo. U vekovima koji slede dolazi do neobja{wivog raseqavawa stanovni{tava, tako da je poluostrvo bilo veoma retko naseqeno.

Dolaskom u makedonske nizije Sloveni nailaze na to malobrojno stanovni{tvo koje vr{i wihovu postepenu jelinizaciju i hristijanizaciju. Ima dosta izvora koji potvr|uju prisustvo Slovena na Halkidici, a posebno o tome govore brojni slovenski toponimi. U potrazi za pa{wacima Sloveni su stupali i na Atos, ali nisu formirali stalna naseqa. Prema jednom spisu sa po~etka X veka to neprekidno dola`ewe i odla`ewe pastira uznemiravalo je svetogorske monahe. Jedan drugi izvor, pak, potvr|uje da u unutra{wosti poluostrva nije uop{te bilo mirjana, bili oni Grci, Sloveni ili Rumuni.

SVETOGORSKO MONA[TVO KROZ VEKOVE

Mona{tvo, kao i monoteizam vodi poreklo iz tri poznata izvora: Indije, Egipta i Judeje. Geografska udaqenost nije, me|utim, uticala na to da kod prvih monaha uo~imo gotovo iste ciqeve, pravila, na~in `ivota. @ive u krajwem siroma{tvu, celomudreno, pojedina~no ili grupno povla~e se u pe}ine ili pustiwu, i glavno delawe im je molitva.

Dobar poznavalac porekla mona{tva Dom @ermen Morin, tvrdi da mona{ki `ivot s kraja 3. i po~etka 4. veka nije novina, nego da monasi, u izmewenim okolnostima ~uvaju netaknuti ideal hri{}anskog `ivota

iz prvih dana. Jo{ od egipatskih monaha pod terminom „mona{ki `ivot” podrazumeva se

„an|eoski `ivot”. Oni koji dosegnu najvi{i stepen mona{tva zaodevaju se shimom, an|eoskom odorom i `ive kao nebeski an|eli.

Razvoj ranog hri{}anskog mona{tva neodvojiv je od {irewa Hristove nauke me|u paganskim narodima Istoka i Zapada. Mona{ki pokret su{tinski je vezan za svoj vrhovni ideal oli~en u bogo~ove~anskoj li~nosti Hristovoj, ali i za wegove u~enike Svete Apostole.

Svetogorsko mona{tvo proiza{lo je iz isto~nog mona{tva i do danas predstavqa wegov reprezentativni izraz. Ve} u 3. i 4. veku izdvojila su se ~etiri osnovna oblika mona{tva: eremitski (pustiwski), kinoti~ki (skitski), kinovijski (op{te`iteqni) i filantropski (~ovekoqubivi). Ovaj vid duhovnog `ivota organizovao se i razvijao unutar Crkve. Prvi poznati pustiwak bio je Pavle Tivaidski, ali je otac celokupnog hri{}anskog mona{tva Sveti Antonije (251-356). @iveo je u pustiwi vi{e od sedamdeset godina. On i monasi koji su ga sledili organizovali su pustiwski na~in mona{kog `ivota, koji podrazumeva da su sami brinuli za svoje duhovne i li~ne potrebe.

5

Bez obzira koji oblik `ivota sledi, svaki monah ima isti ciq - postizawe zajednice sa Bogom, susretawe i op{tewe sa Wim.

U prvoj fazi mona{kog `ivota na Svetoj Gori nema pouzdanih dokaza. Postoje samo dva istorijska izvora:

- Sigilij Vasilija I iz 883. g. i poveqa Lava VI, i mno{tvo predawa. Osniva~em organizovanog svetogorskog mona{tva smatra se prepodobni

Atanasije (+ 1004.). On je osnovao manastir Velika Lavra svetoga Atanasija, prvi veliki i strogo kinovijski (op{te`iteqni) manastir na prostoru Svete Gore. Car Jovan Cimiski 971. godine {aqe na Atos igumana studitskog manastira u Carigradu Evtimija sa zadatkom da uredi mona{ki `ivot na Svetoj Gori. Evtimije saziva svetogorske igumane na sabor u Mesi i uz wihovu saglasnost ure|uje Prvi tipik (prvi svetogorski statut) koji je 972. godine svojim velikim crvenim potpisom potvrdio car Jovan Cimiski. Ovaj osniva~ki dokument Mona{ke zajednice Svete Gore poznat je kao „Tragos" („Jarac”) jer je pisan na komadima jare}e ko`e i ~uva se u arhivi Sve{tene op{tine u

Kareji. Potpisalo ga je 56 staraca, „geronda”, predstavnika starih lavri ~ija se imena ne pomiwu. Ovo je ujedno i najstariji pisani vizantijski dokument na kojem je sa~uvan svojeru~ni potpis jednog cara. Ovaj tipik u potpunosti je priznao novonastalu situaciju stvorenu delatno{}u prepodobnog Atanasija.

Prema „Monomahovom tipiku” iz 1045. godine mo`e se zakqu~iti da je na Svetoj Gori u 11. veku bilo skoro 180 manastira, dok je broj monaha mogao biti ~ak do 7.000.

TOKOM 12. veka obnovqen je manastir Hilandar kao srpska carska lavra i manastir Svetog Pantelejmona koga nastawuju Rusi. O usponu mona{kog `ivota na Svetoj Gori, govori i podatak da je na tom prostoru po~etkom 13. veka bilo gotovo 300 manastira.

Raspad Vizantije do koga dolazi tokom ~etvrtog krsta{kog pohoda (1204. g.) ima katastrofalne posledice no Svetu Goru. Sredinom 14. veka Sveta Gora ponovo do`ivqava istinski procvat. Padom Vizantije i Sveta Gora potpada pod tursku vlast.

Svetu Goru prvi put osvaja Murat I (1381.g.), a drugi put Murat II (1429/1430.g.). U molitvenoj uspomeni svetogorskih monaha kao velika dobro~initeqka i podr{ka pred sultanom ostala je zauvek upam}ena gospo|a Mara Brankovi}.

U vreme turskog ropstva idioritmijski na~in `ivota pokazao se vrlo prakti~nim tako da se posle izvesnog vremena broj monaha pove}ao na 6.000, a veliku materijalnu pomo} Svetoj Gori pru`ili su Vaseqenska patrijar{ija, Rusija, Gruzija, Rumunija.

Sveta Gora oslobo|ena je tokom prvog balkanskog rata, 5. novembra 1912. godine. Me|utim, na me|unarodno priznawe trebalo je ~ekati sve do 1923. godine, kada je zakqu~en ugovor u Lozani. Ovim ugovorom priznat je suverenitet Gr~ke nad Svetom Gorom kao autonomnom i samoupravnom obla{}u. Posle me|unarodnog priznawa donet je 1924. godine i Statut Svete Gore. Wime se odre|uje status Svete Gore kao samoupranog dela Gr~ke dr`ave, uz duhovnu podre|enost Vaseqenskoj patrijar{iji. Svetom Gorom upravqaju dvadeset manastira uz nadzor dr`avnih vlasti. Manastiri i wihove kelije oslobo|eni su svih poreza i da`bina, a svetogorska imovina neotu|iva je.

6

Kada je Sveta Gora oslobo|ena, 1912. g. broj monaha bio je skoro 10.000, da bi 1971. god. pao na samo 1.145. Od tada se uo~ava stalni rast, tako da danas Svetu Goru naseqava preko 2.000 monaha.

PRAVNI STATUS SVETE GORE

Uprkos politi~kim promenama Mona{ka zajednica Svete Gore organizovala se i oblikovala kao posebna zajednica sa samoupravnim statusom {to se naziva tipikom Svete Gore. Mo`e se re}i da ima ukupno 15 tipika, u dosada{woj istoriji Svete Gore. To su: drevna katedra staraca; tipik Velike Lavre od prepodobnog Atanasija Atonskog (970.); Cimiskijev tipik (Tragos - jarac) (972.g.); Monomahov tipik (1045.g.); Frana~ki tipik (1204-1222.g.); Mali Tragos; Hrisovuqa Andronika II Paleologa (1313.g.); Filotejska singilija (1368. r.); Antonijev tipik (1394.g.); Manuilova hrisovuqa (1406.G.); tipik Jeremije II (1574.G.); tipik patrijarha Gavrila (1781.g.); Novi tipik patrijarha Gavrila (1783.g.); tipik patrijarha Grigorija V (1810.G.); tipik - Statut iz 1924.G. koji va`i i danas.

1. Drevna katedra staraca bilaje aktivna od 7. do 10. veka kadaje raspu{tena. Starci okolnih kelija okupqali su se tri puta godi{we, o Vaskrsu, Uspewu i Bo`i}u na sabore pod predsedni{tvom Protosa.

2. Tipik prepodobnog Atanasija Atonskog pisan je za manastir Velike Lavre, ali je izvr{io uticaj i na odredbe kasnijih tipika. Baziran je na asketskim pravilima Vasilija Velikog.

3. Cimiskijev tipik no prvi put ure|uje celokupni `ivot na Svetoj Gori. Wega je svojom hrisovuqom ozvani~io sam car. Po ovom tipiku Protos je stare{ina cele Svete Gore, a wegov izbor potvr|uje car. Me|utim, Protos ne odlu~uje sam o pitawima od op{teg interesa, jer najvi{a vlast je, ustvari, sabor igumana pod predsedni{tvom Protosa. Sabor se sastaje jednom godi{we, na dan Uspewa Presvete Bogorodice.

4. Monomahov tipik oslawa se u osnovi na Cimiskijev tipik, s tim {to uvodi instituciju sabora od pet do deset istaknutih monaha koji poma`u Protosu.

5. Za vreme frana~ke okupacije Sveta Gora dolazi pod vlast Solunske latinske crkve. Solunski kardinal Benedikt prepu{ta nadzor nad Svetom Gorom solunskom episkopu Sevastiju. Ovakva organizacija prakti~no ukida autonomiju Svete Gore i dovodi je u zavistan odnos prema Solunskoj crkvi. U praksi, me|utim, Solunska crkva nikada nije pokazala tendenciju da vlada nad Svetom Gorom.

6. „Mali tragos” nastaje kao posledica pritisaka bugarskog cara Asena, a sa ciqem da se Sveta Gora pot~ini crkvenoj vlasti jerisoskog episkopa, koji je podre|en Solunskom mitropolitu, a obojica trnovskom patrijarhu.

7. Hrisovuqom Andronika II Paleologa, Protos se ponovo priznaje za nespornog vladara Svete Gore. Biraju ga Svetogorci, a potvr|uje Carigradski patrijarh, za razliku od ranijih tipika no kojima Protosov izbor potvr|uje car. Od tada do danas Sveta Gora duhovno pripada Vaseqenskoj patrijar{iji, a svi weni manastiri su stavropigijski (samoupravni).

8. Radi za{tite Svete Gore od spoqnih uticaja, patrijarh Filotej svojom singilijom ukida autonomiju i stavqa Svetogorsku mona{ku zajednicu pod nadzor Jerisoskog episkopa. Ovo je bilo u skladu sa 8. kanonom IV Vaseqenskog sabora, ali privremenog karaktera.

7

9. Doga|aji i politi~ke prilike pokazali su da autonomni status Svete Gore mo`e da se o~uva samo ukoliko se kod inovernih osvoja~a prika`e iskqu~ivo kao versko mesto. To je shvatawe na{lo mesta u tipiku carigradskog patrijarha Antonija. Protos je ponovo vrhovna vlast na Svetoj Gori, a ona je potpuno nezavisna od Jerisoskog episkopa. Nadzor nad Svetom Gorom ponovo je u rukama carigradskog patrijarha {to se vidi kroz wegovo apelaciono pravo i pravo pomiwawa patrijarhovog imena na liturgiji.

10. Hrisovuqa Manojla II Paleologa predstavqa dopunu prethodnog tipika. Paralelno sa kinovijskim priznaje i idioritmijski na~in mona{kog `ivota, {to predstavqa posledicu isihasti~kog pokreta. 11.Tipik Jeremije II poku{ao je da vrati kinovijski na~in `ivota u sve manastire, a idioritmiju ograni~i na skitove u kojima je i ina~e bila najvi{e zastupqena. Idioritmijski na~in `ivota koji preovla|uje za vreme turske okupacije doprineo je odr`awu Svete Gore kao mona{ke zajednice, na ~ak i pove}awu broja monaha, kojih je pred kraj turske vladavine bilo oko 6.000.

12. Tipik patrijarha Gavrila IV zna~ajan je no utvr|ivawu: а) podele manastira na ~etiri grupe no pet manastira; b) ustanove ~etvoro~lane epistasije i v) ustanove Protosa kome se pridodaje ~etvoro~lana epistasija, sa jednogodi{wim mandatom.

13. Drugi tipik patrijarha Gavrila IV potvr|uje upravu ~etvoro~lane epistasije nad Svetom Gorom i ure|uje neka pitawa trgovine na Svetoj Gori.

14. Prema tipiku patrijarha Grigorija V na Svetoj Gori postoje dva vladaju}a organa: а) ~etvoro~lana epistasija sa jednogodi{wim mandatom i b) stalni Sve{teni sabor ili Op{tina, koga ~ine predstavnici 20 manastira koji dopuwuje epistasiju.

15.Statut Svete Gore iz 1924. godine predstavqa posledwi tipik koji se i danas primewuje i ima ustavnu te`inu. Po wemu, Sveta Gora je autonomni deo Gr~ke dr`ave, ~iji suverenitet se dokazuje preko ustanove guvernera sa sedi{tem u Kareji. Kanonski i duhovno, Sveta Gora pripada Vaseqenskoj patrijar{iji. Dva najva`nija dokaza za to jesu obavezno pomiwawe patrijarha prilikom svete liturgije i pravo `albe Patrijar{iji. U svemu ostalom svetogorska mona{ka zajednica potpuno je samostalna. Dvadeset manastira predstavqaju tako|e samostalne institucije Svete Gore. Vlast je u Svetoj Gori podeqena na slede}i na~in:

а) Sve{teni sabor ima zakonodavnu vlast; b) Sve{tena epistasija i protoepistat imaju izvr{nu vlast; v) razni drugi organi vr{e sudsku vlast. Sve{teni sabor ima 20 ~lanova i ~ine ga igumani ili proigumani svih svetogorskih manastira. Sastaje se dva puta godi{we u Kareji i donosi kanonske odluke. Sve{tena op{tina ili Sve{teni protat ima 20 ~lanova, no jednog iz svakog manastira. Oni se biraju sa jednogodi{wim mandatom. Sve{tena op{tina redovno zaseda dva puta nedeqno i potpuno samostalno donosi odluke koje su obavezne za

8

sve manastire. Svi ~lanovi su me|usobno jednaki. Op{tina ima labav, uskla|uju}i nadzor nad manastirima i kelijama. Sve{tena epistasija ima ~etiri ~lana i u wenom radu u~estvuju svi manastiri u skladu sa postoje}om podelom na pet grupa no ~etiri manastira. Te grupe su slede}e: 1. Velika Lavra, Dohijar, Ksenofont, Esfigmen 2. Vatoped, Kutlumu{, Karakal, Stavronikita 3. Iviron, Pantokrator, Filotej, Simonopetra 4. Hilandar, Ksiropotam, Sveti Pavle, Grigorijat 5. Dionisijat, Zograf, Pantelejmon, Konstamonit.

Svaka grupa od ~etiri manastira rukovodi epistasijom godinu dana, s tim

{to predstavnik prvog od navedenih manastira iz svake grupe (Velika Lavra, Vatoped, Iviron, Hilandar i Dionisijat) nose titulu „protoepistata”. Sva ~etiri ~lana epistasije stalno borave u Kareji i svaki od wih ~uva no ~etvrtinu pe~ata. To zna~i da se bilo koja odluka mo`e ozvani~iti samo u prisustvu svih ~lanova, ~ime se spre~ava mogu}nost zloupotrebe.

Sudska vlast vr{i se preko razli~itih organa. Te`i prestupi i kriminalna dela u nadle`nosti su redovnih sudova u Solunu. Mawe prekr{aje i sagre{ewa presu|uju sudovi manastira no teritorijalnoj nadle`nosti. U granicama Kareje mawe prekr{aje sankcioni{e Sve{tena epistasija, drugostepeni sudski organ je Sve{tena op{tina, a tre}estepeni - Sveti sinod u Carigradu. Kanonski prestupi monaha sude se neposredno od strane Svetog sinoda u Carigradu.

Svi svetogorski tipici imali su za ciq da svojim odredbama omogu}e monasima da {to boqe ispune svoju misiju; `ivot u Hristu u svim sferama - duhovnoj, upravnoj i delatnoj.

Gr~ka dr`ava uva`ava posebnost Svete Gore i daje joj izuzetan zna~aj o ~emu svedo~i i ~lan 105. aktuelnog gr~kog Ustava.

MONA[KE USTANOVE SVETE GORE

Statut Svete Gore iz 1924. godine defini{e mona{ke ustanove koje postoje na Svetoj Gori. To su: op{te`iteqni manastiri, idioritmijski manastiri, skitovi, kelije, kolibe, mol~alnice i stani{ta.

Sve nabrojane ustanove koje nisu manastiri pripadaju jednom od dvadeset svetogorskih manastira i od wih se ne mogu otu|iti.

OP[TE@ITEQNI MANASTIRI

Dugi niz godina me|u svetogorskim manastirima osnovna podela bila je prema na~elu organizovawa `ivota monaha. Do 1963. godine bilo je ll op{te`iteqnih i9idioritmijskih manastira. Proces duhovne obnove Svete Gore koji je zapo~eo sedamdesetih godina pro{log veka omogu}io je da je danas svih 20 manastira op{te`iteqnih.

Svakim op{te`iteqnim manastirom upravqa iguman sa epitropijom i gerondijom (Saborom

9

staraca). Da bi neki monah bio izabran za igumana mora ispuniti slede}e uslove: da je blage naravi, jake pobo`nosti, primernog vladawa, crkveno obrazovan, {kolski obrazovan i da ima administrativne sposobnosti; da ima preko 40 godina starosti; da je postri`en u Svetoj Gori i da je u manastirski spisak uveden pre najmawe 10 godina.

Pravo da biraju igumana imaju svi monasi sa sta`om du`im od {est godina. Iguman se bira do`ivotno izuzev ako ne vr{i svoju du`nost kako vaqa ili ~ini te`e prestupe. Izbor novog igumana mora se izvr{iti u roku od {est meseci. Iguman ima duhovnu vlast nad manastirskom bratijom koja mu duguje po{tovawe i punu poslu{nost. Monasi u op{te`iteqnim manastirima ne raspola`u nikakvom imovinom, a sve wihove potrebe zadovoqava manastir. Svi monasi na Svetoj Gori gr~ki su dr`avqani od dana upisa u kwigu monaha, (monahologiju), tj. od dana prijema mona{kog postriga. Poslu{awa u manastirima daju se bratiji saglasno sa Unutra{wim pravilnikom svakog manastira, a prema sposobnostima i mo}i svakoga.

Svaki je manastir du`an da odr`ava bolnicu i apoteku, a dom staraca obavezno funkcioni{e pri svakom manastiru. Op{te`iteqni manastiri ne mogu se preobratiti u idioritmijske.

IDIORITMIJSKI MANASTIRI

Iako na Svetoj Gori vi{e nema idioritmijskih manastira nave{}emo osnovne karakteristike mona{kog `ivota u wima.

Monasi poseduju svoju imovinu i sami zadovoqavaju svoje potrebe. Trpeza je zajedni~ka samo nedeqom, kao i molitva. Manastirom upravqa epitropija i sabor staraca. Stalno telo u ovim manastirima je sabor stare{ina ~iji ~lanovi se moraju odlikovati blagom naravi, ~istim `ivotom, crkvenom spremom i administrativnim sposobnostima.

SKITOVI

U Svetoj Gori ima ~etiri op{te`iteqna i osam idioritmijskih skitova. Svi monasi skitova i drugih podru~nih ustanova smatraju se sabra}om manastira - vlasnika. Preobra}awe skitova u manastire aspolutno je zabraweno. Svaki skit du`an je da se dr`i reda koji mu je propisan, da ~uva veze svoje zavisnosti sa manastirom - vlasnikom i nadgleda odnose svojih otaca prema manastiru - vlasniku. Monasi po skitovima `ive saglasno Unutra{wem pravilniku i moraju uredno vr{iti svoje verske du`nosti.

Monah u skitu du`an je da od dana postriga do`ivotno ostane kod svoga starca (duhovnika). Odnosi starca prema poslu{niku jesu odnosm duhovnog oca prema sinu.

Svakim skitom upravqaju dikej, savetnici i sabor staraca. Kandidat za dikeja treba da poseduje vrline i sposobnosti priznate od strane manastira - vlasnika.

Savetnici pri svakom skitu (dva do ~etiri) biraju se na isti na~in i u isto vreme kao i dikej, s tim da polovinu bira manastir - vlasnik.

Svaki skit ima pe~at sa svojim imenom i imenom manastira - vlasnika. Va`ni poslovi skita iznose se pred sabor staraca, a za wih je potrebno i odobrewe manastira - vlasnika.

10

KELIJE

To su prostrana manastirska prebivali{ta, koja nalikuju farmama, sa malom kapelom. Oko wega je obi~no mawi ili ve}i pojas obradive zemqe.

Keliju naseqavaju tri lica kanonski postri`ena koja mogu primiti jo{ najvi{e trojicu lica isku{enika ili poslu{nika.

Prinosi sa kelijskih imawa pripadaju iskqu~ivo keliotima, koji su uz to obavezni da svoje kelije odr`avaju u dobrom stawu. Kelije obavezno imaju unutra{wu crkvicu.

KOLIBE

To su mala boravi{ta (ku}ice) sa malom unutra{wom kapelom, bez obradivog poqoprivrednog zemqi{ta. Manastir je poverava jednoj ili grupi od dve-tri li~nosti. U wima monasi `ive kao porodica i bave se zanatstvom. Nekoliko takvih prebivali{ta zajedno daju utisak jedne zajednice, ali nemaju zajedni~ku administraciju, niti su me|usobno zavisni.

STANI[TA I ISPOSNICE

Stani{te je malo boravi{te u blizini manastira u kome boravi jedan monah koji hranu dobija iz manastira. Stani{te je sastavni deo manastira, a monah koji ga nastawuje smatra se ~lanom manastirskog bratstva. Monasi stani{ta obi~no se odlikuju visokom duhovno{}u.

Isposnica je malo boravi{te sli~no stani{tu, ali u tzv. „svetsorskoj pustiwi”. Ovakvim `ivotom `ive monasi koji `ele da upra`wavaju najvi{u i besprekornu askezu.

@IVOT MONAHA

Mona{ki `ivot sprovodi se u okviru jedne od navedenih svetogorskih mona{kih ustanova.Svaki pravoslavni hri{}anin stariji od 18 godina mo`e da se posveti mona{kom `ivotu. Dolaskom u Svetu Goru, u jednu od navedenih ustanova, nakon izjavqene slobodne voqe da se posveti mona{koj askezi, novoprido{log upisuju u red isku{enika. Za vreme isku{eni~kog perioda koji traje najmawe godinu dana, isku{enik radi pomo}ne poslove i trudi se da stekne

crkveno obrazovawe i da duhovno napreduje. Isku{enik koji istraje u svojoj odluci i dobije blagoslov na rasu, ali ne daje jo{ mona{ki zavet. Onaj isku{enik koji istraje mo`e da dobije zvani~ni mona{ki blagoslov - malu shimu. Takvog rizonosca privode pred carske dveri gde on izjavquje svoju nameru da dobrovoqno pristupi mona{tvu. Obe}awe (zakletva) koje on tom prilikom daje razli~ito je u raznim manastirima, ali je obi~no formulisano na slede}i na~in: „Ja ... sada napu{tam svoje roditeqe, bra}u i ro|ake, sve {to imam, i bezvrednu slavu i zadovoqstva ovoga sveta. Isto tako napu{tam i sopstvenu voqu i na weno mesto stavqam Bo`ju voqu. Prihvatam

11

svu te`inu mona{kog `ivota i uzimam zavet siroma{tva, ~ednosti i poslu{nosti u nebeskoj nadi; obe}avam da }u ostati monah u ovom manastiru svih dana svoga `ivota.” Tada se vr{i i drugi postrig kojim on jednom za svagda umire za ovaj svet.

Tre}i stepen mona{tva je velika shima koju prima mali broj monaha, jer zahteva najstro`i asketizam.

Najve}i broj monaha na Svetoj Gori nije u sve{teni~kom ~inu. Oni koji su primili ~in sve{tenoslu`ewa nazivaju se jeramonasi, a oni koji imaju veliku shimu - shimonasi.

Na Svetoj Gori je u zvani~noj upotrebi stari (julijanski) kalendar i vizantijsko vreme po kome dan po~iwe zalaskom sunca. Samo se u manastiru Ivironu po{tuje haldejsko ra~unawe vremena po kome dan po~iwe sa izlaskom sunca.

Mona{ka 24 sata jednoga dana dele se u tri osmosatnice. One su namewene: molitvi, radu i odmoru.

Ceo `ivot svetogorskih otaca u vezi je sa molitvom. Mona{ka molitva je, kao i kod drugih hri{}ana zajedni~ka i li~na. Osnovu li~ne molitve ~ine umnosrda~na molitva koja glasi: „Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me gre{nog." Zajedni~ke molitve vr{e se na slede}im slu`bama: ve~erwe, pove~erje, poluno}nica, jutrewe, ~asovi i liturgija.

U dane praznika i sve~ane dane, koje prati celono}no bdewe, 15 od 24 sata u jednom danu posve}uje se neprekidnoj molitvi. Godi{we se obavi i po 50 bdewa. Na zajedni~kim molitvama poseban do`ivqaj predstavqa karakteristi~no svetogorsko, tzv. Kukuzeqevo pojawe koje uistinu zvu~i kao dar Bo`ji. Jednostavne, a uzvi{ene harmonije mona{kog pojawa u svakom izazivaju nesvakida{wi, neopisivi ose}aj.

Rad kome se posve}uju svetogorski monasi raznovrstan je i dosta je razli~it u odnosu na obaveze monaha pre vi{e decenija. Krupniji poslovi obavqaju se uz pomo} savremene tehnike (poqoprivredne ma{ine, gra|evinske ma{ine, kompjuteri, itd.) tako da se od monaha danas zahtevaju i posebna, stru~na znawa. Nekada najvi{e zastupqen rad, rukodeqa, ~ini se da sve vi{e nestaje. U skitu „Burazeri" razvila se izvanredna ikonopisa~ka {kola, ~ija su slava i prelepe ikone odavno pre{le granice Svete Gore.

U manastirima najva`nije su slu`be igumana, epitropa, predstavnika u Sve{tenoj op{tini, sekretara, rizni~ara, bibliotekara, ekonoma, {umara, gostioni~ara, tipikara, oltarnika, nedeqnog sve{tenika, nedeqnog |akona, pojca, ~teca, kanonarha, crkvewaka, arhivara, arhondara, dohijara, trpezara, kuvara, bolni~ara, no}nog ~uvara, vinogradara, ba{tovana, pekara, brodara i drvose~a.

Monasi gostprimstvo prema hodo~asnicima smatraju jednom od `rtvi koju ~esto i rado podnose. Manastiri goste primaju na konak ili samo na okrepqewe.

U pore|ewu sa ostatkom sveta moglo bi se re}i da su svetogorci u stalnom postu. Hrana se unosi samo radi odr`awa tela i wegovih funkcija. Meso je potpuno iskqu~eno iz jelovnika, a osnovu ishrane ~ine hleb, uqe, vino, masline, povr}e i u odre|ene dane riba. Jede se dva puta dnevno, ujutro i uve~e. Pored uobi~ajnog posta sredom i petkom na Svetoj Gori se posti i ponedeqak.U ova tri dana jutarwi obrok zamewuje se ~ajem i hlebom, a u vreme Velikog i ^asnog posta obeduje se samo jednom dnevno.

Ovako izgleda spoqa{wi `ivot svetogorskih monaha. Jedinstven po mnogo ~emu, uslovqen wihovom misijom, zajednicom i te`wom za sjediwewe sa Bogom: „Monasi nemaju druge utehe osim posmatrawa nepromenqivih ili kru`no obnavqanih stihija neba, okeana i gora. Sna`na i nezamenqiva uteha za wih jeste molitva i podvi`ni~ka zajednica sa Bogom i bra}om."

12

KAREJA

U davna vremena uprava Svete Gore nalazila se na severu poluostrva u jednoj uvali Jerisoskog zaliva na mestu koje se zvalo „Stani{te staraca". Posle reorganizacije mona{kog `ivota na Atosu u 9. veku, sedi{te uprave preme{teno je u Kareju, gde je ponikla mona{ka zajednica, tj. ono {to se naziva lavrom.

Kareja je danas administrativni centar Svete Gore, u kome se nalaze svi samoupravni organi, kao i sedi{te

guvernera. U druga~ijem svetlu posmatrano, to je nevelik mona{ki gradi} sa ve}im brojem va`nih i upe~atqivih zdawa. To su Protatska crkva, sedi{te Sve{tene op{tine, konaci - zgrade u kojima borave predstavnici devetnaest manastira (Kutlumu{ nema konake jer se nalazi na pet minuta hoda od Protatske crkve), ku}e u kojima borave predstavnici civilne vlasti, radwe, po{ta, hotel i jo{ osamdeset i dve kelije u kojima `ivi nekoliko stotina monaha.

U prvo vreme zemqi{te i sve zgrade u Kareji pripadale su Karejskoj lavri i protu. Istorijske okolnosti za vreme turske vladavine dovele su do toga da je 1661.g. imovina Protata rasprodata tako da su kupci mogli da budu samo dvadeset svetogorskih manastira. Danas Sve{tena op{tina ima u svom vlasni{tvu samo zgradu u kojoj zasedaju weni organi, protatsku crkvu i nekoliko drugih gra|evina. Zgrada u kojoj se nalazi sedi{te Sve{tene op{tine (JERA KINOTIS) podignuta je relativno skoro, ali u tradicionalnom stilu. Usred Kareje nalazi se ove}i trg na kome se nalazi Saborna crkva, poznata kao Protatska, posve}ena Uspewu Presvete Bogorodice. To je najstarija sa~uvana crkva na Svetoj Gori i jedina od glavnih hramova koji ima oblik bazilike.

U samom oltaru sme{tena je ikona „Dostojno jest” (AKSION ESTIN). To je glavna ikona - za{titnica ~itave svetogorske zajednice. Za ikonu je vezano slede}e predawe. Po|e jedne subote neki stari monah iz svoje kelije posve}ene Uspewu Bogorodice jugozapadno od Kareje na bdenije u Protat. Svom u~eniku nalo`i da u keliji odr`i bogoslu`ewe. Uve~e u keliju do|e mladi monah i zamoli gostoprimstvo koje mu u~enik starca ukaza. Za vreme jutrewa, mladi monah stade pred ikonu Bogorodice pevaju}i himnu koju do tada niko nije ~uo:

„Dostojno jest jako vo istinu bla`iti tja Bogorodicu, prisnobla`enuju i preneporo~nuju"...

Na kraju otpevao je i dobro poznatu himnu „I`e heruvimi”... Na molbu

u~enika re~i nepoznate himne mladi monah prstom je ispisao na kamenu, a zatim i{~ezao kao an|eo. Starac i velikodostojnici Svete Gore preneli su ikonu u Protatsku crkvu, gde od tada do dana dana{weg ispred we gori kandilo, a kamenu plo~u poslali su u Carigrad. Kelija u kojoj se zbio ~udesni doga|aj nakon toga je dobila ime „Dostojno jest”, koje i sada nosi.

Kroz Kareju prolazi glavni put koji vodi od istoka (od manastira Ivirona) ka zapadu (do luke Dafni). Na obe strane od puta idu staze prema manastirskim konacima, kelijama i radionicama. Me|u karejskim kelijama nije uspostavqen

13

nikakav hijerarhijski red. Ipak, posmatrano sa istorijskog aspekta isti~u se: ona posve}ena Svetom Jovanu Prete~i u kojoj je `iveo monah Dionisije iz Furne; Skurteon, gde je prebivao veliki duhovni vo|a Nikodim Svetogorac; Tipikarnica svetoga Save Srpskog i Molivdoklisia.

Na severoisto~nom obodu Kareje le`i skit Svetog Andreje u kome su svojevremeno `ivela dvojica patrijarha, Atanasije III i Serafim II.

Glavna crkva u skitu, zavr{ena 1900. g. predstavqa posebno poglavqe. Do izgradwe hrama Svetog Save na Vra~aru bio je to najve}i pravoslavni hram na Balkanu.

U jugoisto~nom krilu ogromnog kompleksa Svetoandrejskog skita jo{ od 1930. g. sme{tena je {kola poznata kao Atonijada. Ova {kola prvi put je otvorena 1749. g. na inicijativu patrijarha Kirila V. Atonijada je imala status visoko{kolske ustanove koja je trebalo da deluje kao „univezitet gr~kih predmeta, da obrazuje i podu~ava na svim poqima logi~kih, filozofskih i teolo{kih nauka”. U prvo vreme {kola je bila sme{tena u za wu posebno podignutoj zgradi na brda{cu iznad manastira Vatopeda. Danas je ta gra|evina zapustela.

U Kareji se nalazi Isposnica Svetoga Save koja za pravoslavne Srbe ima izuzetan zna~aj kao mesto duhovnog sazrevawa prvog srpskog arhiepiskopa i pokoqewa hilandarskih monaha nakon wega.

Isposnicu (Tipikarnicu) je podigao Sveti Sava za potrebe boravqewa u Kareji, ali i radi sopstvenog osamqivawa i `ivota u isihazmu. Kelija Svetog Save zavr{ena je 1199. g. i u woj se nalaze ~udotvorna ikona „Bogorodice mlekopitateqice” koju je Sveti Sava doneo sa putovawa u Svetu zemqu.

Konak svetog manastira Hilandara nalazi se na jednoj uzvi{ici iznad Kareje. To je velika kamena dvospratna zgrada u kojoj boravi predstavnik Hilandara u sve{tenoj op{tini, ali mo`e da primi i izvestan broj gostiju.

+++ +++ +++

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

STARAC AVGUSTIN

Otac Avgustin je ro|en u Rusiji u Aliskoje, Poltava, 1882. godine. Svetovno ime bilo mu je Antonije Kora.

Jo{ kao mlad, Antonije je oti{ao u jedan manastir u svojoj domovini gde je i ostao kao poslu{nik. Isku{ewe koje mu se tamo desilo prinudilo ga je da ostavi i manastir i domovinu, te da do|e u Ba{tu Presvete Bogorodice kako bi mu du{a bila za{ti}ena od sli~nih isku{ewa. Kako mi je sam pri~ao, u tom manastiru svi Starci su bili u godinama i wega su, kao poslu{nika, poslali da poma`e manastirskom radniku u ribolovu, od kog se manastir izdr`avao. Jednog dana, radnikova }erka je do{la rekav{i svom ocu da se brzo vrati ku}i zbog nekog hitnog posla, a ona je

14

ostala da pomogne. Ali, savladana isku{ewem ova sirotica se, ne misle}i, bacila na poslu{nika sa grehovnim namerama. Antonije se smutio, jer se sve tako iznenada dogodilo. Zakrstio se i rekao:

- Hriste moj, boqe je da se udavim nego da padnem u greh, i bacio se sa obale u duboku reku!

Ali, dobri Bog videv{i tako veliku hrabrost ~istog mladi}a koji je postupio kao mladi Sveti Martinijan u borbi za ~istotu, dr`ao ga je na povr{ini vode, tako da se mladi} ~ak nije ni pokvasio. Govorio mi je:

- Kada sam se bacio u vodu glavom nani`e, ne razumem kako sam se obreo uspravan na vodi, a da mi se ni ode}a nije pokvasila!

U tom trenutku isku{enik je osetio unutra{wi mir sa neizrecivim umilewem, koji je potpuno uni{tio svaku gre{nu pomisao i svako telesno uzbu|ewe koje je ona devojka prouzrokovala gre{nim pokretima. Videv{i Antonija kako stoji na vodi, devojka se pokajala i rasplakala zbog svog pada, dirnuta ovim velikim ~udom.

Isku{enik se odmah posle ovoga vratio u manastir i sa suzama zamolio igumana za blagoslov da ode na Svetu Goru, jer je duhovno bio slab, pa se bojao da ostane u svetu. Igumanu nije uop{te pomiwao devoj~in pad kako se ne bi protiv we ne{to govorilo, ali mu nije pomiwao ni ~udo koje se desilo, ve} je samo sebe osu|ivao.

Naravno, no mom mi{qewu, u svemu je bilo najve}e ~udo da je on uzimaju}i greh na sebe pokrivao devoj~in pad, kao i herojsko dr`awe mladi}a u velikom isku{ewu za wegove godine. Za Boga koji sav svet dr`i na svom malom prstu, nije te{ko da odr`i jednog isku{enika na povr{ini vode.

Iguman je popustio pred wegovim molbama. Naravno, on nije ni mogao da mu zabrani, ali se o`alostio {to je bratstvo trebalo da izgubi jednog dobrog isku{enika.

Antonije je do{ao odmah na Svetu Goru, 1908. godine. Obi{av{i manastire i kelije Svete Gore, ostao je u keliji ^asnog Krsta manastira Karakala, gde je 1910. godine zamona{en, dobiv{i ime Avgustin. Godine 1943. radi ve}eg mira oti{ao je u jednu keliju manastira Filoteja, posve}enu Vavedewu Presvete Bogorodice, u kojoj se podvizavao do svoje starosti, ne izlaze}i vi{e u svet.

Kada sam 1955. godine ponovo boravio u manastiru Filoteju, drugog dana svog boravka tamo, posetio sam ga u wegovoj keliji. Na `alost, nisam ga na{ao. Ostavio sam neke stvari ispred vrata i vratio se u manastir trude}i se da me niko ne primeti, da ne bih izazvao pomisli kod Otaca zato {to sa stvarima obilazim kelije.

Sutradan posle podne, u manastir je do{ao starac Avgustin i potra`io me: - Gde je onaj kalu|er Pajsije? Oci su se iznenadili i rekli:

- Kako zna{ za wega kada ga ni mi nismo dobro upoznali – i pokaza{e mu moju keliju.

^im sam otvorio vrata, napravio mi je veliku metaniju i rekao:

- Blagoslovite!

Zatim je dodao:

15

- Bog neka ti bude milostiv radi blagoslova koje si mi doneo.

Tada je izvadio iz torbe jednu maramu u kojoj su bile breskvice, koje se po veli~ini nisu razlikovale od {qiva, a sa polusuvog drveta breskve koju je imao kraj kelije.

@eleo sam da sakrijem od Starca da sam ja odneo one blagoslove u wegovu keliju, ali mi je on rekao:

- Video sam te iz „Proroka Ilije" (Ruskog).

„Prorok Ilija" je oko ~etiri sata hoda udaqen od kelije starca Avgustina. Starac je imao dar prozorqivosti. Za Boga, naravno, ne postoji malo ili veliko rastojawe.

+++ Kad ve} imam priliku, dobro bi bilo da pomenem jedan

doga|aj povezan sa istim darom: wegov sused, |akon Venijamin, video je zaklanu carsku porodicu iz svoje kelije, kao na televiziji! Posle nekog vremena saznalo se da su komunisti tog dana ubili carsku porodicu.

Naravno, i starac Avgustin je mogao iz daleka da vidi doga|aje, budu}i da je imao duhovni ekran (dar prozorqivosti) koji je stekao ~istotom du{e, smirewem i qubavqu.

+++ Obzirom da je Starac mnogo brinuo o namu~enim

`ivotiwama, svi oni koji su imali stare ili kqaste `ivotiwe ostavqali bi ih u wegovoj blizini, ni{ta ga ne pitaju}i, a potom odlazili. Kelija starca Avgustina postala je bolnica za jaha}u stoku iz wegove okoline, od Karakala i Filoteja do Ivirona. Siroti Starac ~itavo leto je kosio travu, kako bi tokom zime imao hranu za stare i bolesne `ivotiwe koje su mu mirjani dovodili. Ako bi na{ao jo{ neku ostavqenu, staru `ivotiwu, dovodio bi je u svoje prihvatili{te.

+++ Kada bi susreo nekog ~oveka na putu, napravio bi mu metaniju i rekao:

„Blagoslovite!" Nije mario da li je taj ~ovek bio sve{tenik ili monah, ili je, pak, bio mirjanin, mlad ili star, jer je stekao veliko smirewe zbog kojeg je sve qude smatrao velikima, a sebe od svih najmawim. Jednom prilikom kada je napravio metaniju jednom mirjaninu, ugledao ga je neki teolog i za~u|eno mu rekao:

- Zar i mirjanima pravi{ metaniju? Starac Avgustin mu je odgovorio: - Da, zato {to oni imaju Blagodat Svetog Kr{tewa.

+++

Star~eva velika qubav i smirewe nisu imali granice. Jednom je kazivao da se demon u vidu stra{nog psa koji je bacao plamen iz usta, pojavio u wegovoj keliji, idu}i prema wemu sa namerom da ga udavi, jer ga je pr`ila, kako mu je sam demon rekao, wegova molitva. Starac Avgustin ga je uhvatio baciv{i na zid, rekao:

- Zli |avole, za{to se bori{ protiv stvorewa Bo`ijih?

Starac je nastavio da mi govori:

- \avo je bio jak, ali ja sam bio jo{ ja~i. Zalepio sam ga za zid! Ali, posle me je mnogo grizla savest {to sam udario |avola. Sa nestrpqewem sam i{~ekivao svanu}e da bih oti{ao kod duhovnika i ispovedio mu to {to sam udario |avola. Kada je

16

svanulo, oti{ao sam u Provatu kod svog duhovnika i ispovedio se. Me|utim, moj duhovnik je bio krajwe snishodqiv, pa mi nije dao nikakvu epitimiju ve} mi je rekao da se pri~estim. Od radosti sam svu no} proveo sa brojanicom, da bih ujutru oti{ao na Svetu Liturgiju i pri~estio se. Kada je sve{tenik stavqao ka{i~icu u moja usta, umesto Svetog Pri~e{}a video sam Meso i Krv i `vakao sam da bih progutao. Istovremeno sam ose}ao veliki mir koji nisam mogao da izdr`im. Iz mojih o~iju tekle su suze umilewa, a moja glava je svetlela kao svetiqka. Brzo sam oti{ao kako me Oci ne bi videli, a blagodarstvene molitve ~itao sam u svojoj keliji.

+++

^itava Star~eva pojava bila je svetla, jer ga je osewivala Blagodat Bo`ija. Dovoqno je bilo da ga vidi{, pa da svaku muku zaboravi{, jer je unutarwom dobrotom {irio radost oko sebe. Wegovo odelo, podrasnik, sve je bilo iskrpqeno i bilo je gore od stra{ila koje ba{tovan ka~i u ba{ti da bi pla{io svrake. Ako bi mu neko dao neku dobru stvar, on je to davao drugima. Wegova je kelija bila centar za radnike koji su tovarili drva u manastirskim lukama. Ma kakvu potrebu da su imali, radnici su dolazili u Star~evu keliju uzimaju}i potrebno, bez da su ga i{ta pitali. Mnogo puta su uzimali od Starca sve {to bi na{li u keliji zbog ~ega su ga posle nalazili kako iscrpqen le`i na podu. Jedino re{ewe bilo je da mu manastir po{aqe malo bra{na da bi kuvao sebi retku

~orbu. Starac Avgustin je nabavio neki stari tigaw, me{ao bra{no, vodu i so, te je pekao poga~ice koje su mu bile i hleb i jedina hrana. Kada je bilo razre{ewe na uqu, umakao je perce u uqe, i zakr{tavao wime hleb~i}e, pa se tako razre{avao u prazni~ne dane. Neki Oci su se malo {alili sa Starcem i govorili mu:

- [ta jede{, star~e Avgustine?

On je odgovarao:

- Ja uvek jedem pala~inke.

+++

Kada bi mu Oci dali usoqenu sardelu, ~uvao bi je za nekog gosta. Tada bi Starac uzimao glavu, a gostu je postavqao ostatak sardele. Bio je presre}an kada bi ugostio posetioca ribom za ru~ak.

Uvek je radio takve stvari li{avaju}i sebe, ali ga je Hristos neprestano sitio Svojom Bo`anskom Blagoda}u. Oci iz okoline, kao i mirjani, mnogo su ga voleli. Naro~ito su ga Oci manastira Filoteja voleli, pa su ga molili da do|e kod wih kako bi se brinuli o wemu kad ostari, budu}i da je sve slabije video. Ali, Starac je mislio o tome {ta }e biti sa starim i kqastim `ivotiwama o kojima je brinuo, ako bi oti{ao, te s toga nije ni prihvatao ponudu. Na kraju su ovi dobri Starci, uzeli wega i sve wegove stare `ivotiwe, pa mu se tako pomisao uspokojila.

+++ U manastiru su Oci mnogo brinuli o wemu, {to je on smatrao velikim

blagoslovom Majke Bo`ije, pa je iz blagodarnosti stalno pevao „Dostojno jest", a o~i su mu neprestano bile pune suza radosti. Prisustvo starca Avgustina bio je pravi blagoslov za manastir. Mnogo je pomagao starim Ocima u bolnici, jer starca Avgustina nisu pose}ivali samo qudi ve} i Svetiteqi i An|eli, a i Bogorodica. Kada bi Starac ugledao Majku Bo`iju u bolnici, ili Svetiteqe, i video Starce

17

kako le`e ili da su, pak, udobno nasloweni, mnogo se `alostio. Zato bi i{ao od jednog do drugog, drmao ih i govorio: „Presveta!", a kad bi video An|ela: „An|eo!"

Naravno, niko nije ni{ta video, ali su svi shvatali da se ne{to de{ava, ustajali bi odmah i stajali sa pobo`no{}u. Bolni~ar je sve to smatrao prele{}u, pa ga je grdio, govore}i:

- Ostavi Starce na miru, zar da slu{amo tebe sa tvojim prelestima. Ali, Starac je nastavio da ih drma, budu}i da nije mogao, pobo`nosti radi, da

se uzdr`i. +++

Kada su Oci dolazili da ga vide, pre nego {to bi stigli da upitaju Starca kako je, on bi ih upitao:

- Kako su moje mulice i magari}i?

Oni bi mu odgovarali: - Mnogo dobro - a Starac se radovao. - A ti, star~e Avgustine, kako si? - Slava Bogu, vrlo dobro.

Tako radostan i pun dobrote, slave}i Boga i neprestano se mole}i, `iveo je rajskim `ivotom u Ba{ti Presvete Bogorodice. U sebi je imao Hrista. Wegovo srce bilo je Raj, i jo{ je ovde bio udostojen vi|ewa An|ela, Svetiteqa, pa ~ak i Majke Bo`ije, a

kasnije ve~ne radosti. U trenutku kada je odlazila du{a starca Avgustina, wegovo lice je zablistalo

tri puta. Po Bo`ijem Promislu nalazio se tamo i bolni~ar koji se zadivio i uverio u istinitost Bo`anskih poseta koje je Starac imao.

Starac Avgustin se upokojio u Gospodu 27. marta 1965. godine, u svojoj osamdeset i tre}oj godini `ivota. Wegovu molitvu neka bi imali. Amin.

+++ +++ +++ +++

SVETOGORSKI MANASTIRI I ^UDOTVORNE IKONE

MANASTIR VELIKA LAVRA (Sveti Atanasije Svetogorac - na dan 5. jula)

Velika Lavra nalazi se na krajwem jugu Atonskog poluostrva. Ona se mo`e smatrati majkom svetogorskih manastira, kako u pogledu organiizacije, tako i u pogledu neimarskih re{ewa. Wegovim nastankom nastale su i velike op{te`iteqne zajednice monaha.

Osniva~ Velike Lavre bio je Atanasije Svetogorac uz obilatu materijalnu pomo} cara Ni}ifora Foke. Od po~etka je Atanasijeva zajednica bila ustrojena kao op{te`iteqna zajednica, dok se manastir sastajao od niza povezanih kelija - {to i jeste pravo zna~ewe re~i „Lavra”. Atanasije Svetogorac dao je Tipik manastira 97O.r., a kona~ni oblik dao mu je u svom Zave{tewu. Ovaj veliki ~ovek umro je 1004. god. po{to se na wega obru{ilo kube iznad oltara dok je radio na pro{irewu crkve.

Manastir u graditeqskom smislu izgleda veli~anstveno. Ulazni hodnik presecaju tri kapije. Unutra se nalazi veliki kompleks zgrada oivi~en zidinama.

18

Glavna crkva Velike Lavre je najstariji katolikon na Svetoj Gori. Hram je podigao Atanasije 963. g.

U jednom od paraklisa nalaze se dva izuzetna manastirska blaga: gvozdeno `ezlo kojim je sveti Atanasije udario u stenu i otvorio izvor vode i gvozdeni krst te`ak ~etiri kilograma koji je on nosio oko vrata na bogoslu`ewima.

Riznica Velike Lavre krije izuzetna blaga. Tu se ~uva dalmatika (vrsta pla{ta) Ni}ifora Foke, wegova kruna i jedno Jevan|eqe koje je ovaj car sa svojeru~nom posvetom poklonio Atanasiju.

Skitove i kelije koji pripadaju Velikoj Lavri naseqava vi{e od tri stotine monaha. U okolini manastira ima dvadeset paraklisa i pet mona{kih stani{ta. Skit Svetog Jovana Krstiteqa osnovao je sam Atanasije, dok se u drugom, Svetih arhan|eqa nalazi grob velikog muzi~ara Jovana Kukuzelisa koji je obogatio crkvenu muziku novim melodijskim linijama i notacijom.

U dana{we vreme Lavru nastawuje blizu 60 monaha.

Kukuzelisa

Ikona Presvete Bogorodice Kukuzelise nalazi se u Velikoj Lavri.

Знаменити византијски химнограф Јован Кукузел, по коме је ова чудотворна икона добила име, вукао је порекло из сиромашне бугарске породице. Надимак Кукузељ добио је још у школи од својих вршњака. Отхранила га је и васпитала самохрана мајка (пошто је доста рано остала удовица), па би мали Јован на питање које му је омиљено јело, увек одговарао: “кукија и зеље”. Тако је потоњи песник и велики слаткопојац добио надимак Кукузељ.

Јован Кукузељ рођен је у Драчу у XII веку. Похађао је цариградску Царску школу, где је захваљујући свом звонком гласу, природној лепоти и надарености придобио благонаклоност самога цара Комнена и читавог двора. За кратко време он је надмашио своје вршњаке у учењу и најзад постао једини дворски појац.

Када се дакле овај љубитељ девствености Јован бејаше уморио од царских величина, и када мишљаше о напуштању двора, дође у Цариград неким послом игуман Велике лавре са Свете Горе Атонске. Угледавши по Божијем благовољењу старца,

19

Јовану срце поскочи од радости и толико га са радошћу и благошћу заволи, да му открије своје мисли и одлуку, тражећи од њега савет. Стари игуман не само да је похвалио младићеву одлуку, него му је дао и благослов.

Тако Јован скоро одмах по старчевом одласку из Цариграда кришом напусти двор и ушавши као странац на Свету Гору, стигне пред капију Велике лавре. На вратарево питање ко је, одакле долази и шта жели, Јован одговори да је човек сељак, пастир, и да жели да постане монах. Вратар му каже да је млад, а он му са смирењем одговори: “Благо човеку који носи јарам свој од младости своје”, усрдно га замоливши да га најави настојатељу. Вратар му учини по вољи, обавестивши игумана и братију о његовом доласку. Братија се ваистину обрадују, јер потребоваху једног таквог човека да води бригу о јарцима.

И тако игуман прими Јована и приброји га братији манастира, начинивши га монахом. Да му послушање да чува у брду манастирске јарце.

Тако Јованово време протицаше у миру, неисказаној радости и задовољству. Једног дана он сеђаше чувајући своје стадо, обузет мислима о свом пређашњем животу. Срце му бејаше испуњено осећањем захвалности према Богу и Његовој Пречистој Мајци због Његовог благог промисла. Мислећи да нема никога у тој пустињи и да га нико не чује, он почне по свом обичају певати божанствене химне и његов ангелски глас разлегне се по околним брдима, винувши се у мелодичним одјецима под пусте врхове Атона. Задуго он појаше скрушеног срца и испуњем духовном радошћу, не видећи и не знајући да га један пустињак слуша, сакривен у оближњој каменој пећини на месту стрмом и скоро непроходном. Јованова песма толико дирне у срце оног великог тиховњака, да му ударе сузе на очи и у његовој скрушеној души роди се неко умиљеније и радост, те док Јован појаше, старац без престанка посматраше дивећи се и чудећи откуда у пустињи такав ангелски глас и такав врхунски музичар. И јарци бејаху престали да пасу поведени хармоничном мелодијом свог пастира, па се тиховњак зачуди како и саме бесловесне животиње стајаху непомичне око свог пастира, обузете и очаране његовим ангелским

гласом.

Отишавши право у лавру тиховњак обавести игумана о чудесном пастиру и о његовом слаткопјенију. Они позову Јована из пустиње и игуман га стане грдити тражећи од њега да му открије своје право порекло. И тада им Јован неизбежно исприча како је био царев музичар и први слаткопојац. Измоливши поново са смирењем и многим сузама исто послушање, Јован се повуче у пустињу.

Игуман међутим, у страху да цар не дозна нешто о томе, ипак одлучи да оде у Цариград и ставши пред цара, рече му: “Милостив буди слуги своме, царе”, припадајући царевим ногама, “У име Бога који жели спасење за све и за сва, молим ти се да саслушаш очински захтев и да га испуниш, испунио Бог добрима твоје жеље и захтеве!” Изненађен старчевим дубоким смирењем и послушањем, цар га подигне и благо запита говорећи: “Шта желиш од мене, оче?” “Опрости ми, царе, ако будем смео пред твојим Величанством, мој захтев је ништаван за остварење, теби је то веома лако, јер ништа друго није потребно до једна твоја реч. А његово испуњење донеће радост и

20

утеху и самим анђелима, и добро мојој лаври.” “Говори шта искаш – рече цар орасположен. Шта год пожелиш учинићу ти.” “Царева реч је света – одговори са смирењем игуман – и не ваља је газити.” “Тако је, оче, тако је – потврди цар дирнут старчевом простотом. Говори дакле, кажи шта желиш.” “Подај нам, рече игуман, једног од својих поданика, који жуди за вечним спасењем својим, и нека се моли за твоје царство. Само то желим и ништа друго”, рече игуман и заћута. “Нека ти буде по вољи, одговори весело цар. Ко је тај и где је?” “Код нас је, рече узнемирено старац, и то са ангелском схимом, а зове се Јован Кукузељ.” “Кукузељ?!” Пресече се цар, проливши сузе низ образе.

Онда му игуман исприча све о Јовану, и цар слушаше сваку реч са великом пажњом. Најзад узвикну дирнут: “Жалим мог јединог појца! Жалим мог Јована! Али, пошто се већ постригао, ваља издржати! Јер, спасење душе је изнад свега. Нека се дакле моли и за моје спасење и за моје царство.” Чувши ово, старац прослави Бога и благослови свог милостивог цара, те се радостан врати назад у лавру.

Од тада дакле Јован живљаше у миру, подигавши себи келију са параклисом посвећеним Архангелима и тихујући у њој шест дана у недељи, док недељом и осталим празницима долажаше у Саборни храм, где стојећи за десном певницом скрушено појаше заједно са осталим појцима. Једног дана, у суботу Акатиста, отпојавши

празничне химне, он се спусти после бденија у стасидију преко пута Богородичине иконе пред којом се читаху икоси, да мало отпочине. Заспавши на тренутак, он чу тихи глас како му говори: “Радуј се Јоване!” И угледа пред собом Богородицу како сија у небеској светлости. “Ти ми певај – настави Богородица – и ја те нећу напустити”. И предавши му један златник, ишчезе. Дошавши себи, Јован препун неизмерне радости виде крај себе новчић и сузе радости потекоше низ његово исушено лице. Он захвали и прослави веома Небеску Царицу за овај неисказани дар и благовољеније и милост. А онај новчић братија окаче на ту Богородичину свету икону, која начини велика чуда, и не само икона, него и сам новчић.

Од тада Јован још више ревноваше на свом послушању, појући благочестиво и скрушено, те му се од многог стајања, бденија, што у његовој келији што са братијом, ноге почну распадати и јеђаху га црви. Но, опет му се кроз неко време у сну јави Богородица рекавши: “Од сада буди здрав!” и он сместа оздрави, а ране и болови ишчезнуше.

Због тога се Јован из захвалности до краја живота предао великим и натприродним подвизима, те се толико умом просветлио, да се удостојио и да предвиди час своје блажене кончине. Ова Богородичина икона налази се у параклису подигнутом близу манастирске капије, на месту на коме по обичају стоји Богородичина икона, и пред њом непрестано горе три кандила.

21

MANASTIR VATOPED (Blagovesti, na dan 25. marta)

Manastir Vatoped nalazi se na severoisto~noj obali Svete Gore, na mestu anti~kog gradi}a Tisosa. Mesto je izvanredno slikovito, dvadesetak metara iznad povr{ine mora.

Po predawu, osniva~ manastira bio je car Konstantin Veliki, a obnoviteq car Teodosije u znak zahvalnosti za ~udesno spasewe wegovog sina Arkadija. De~ak je, prema legendi nastradao u brodolomu, ali ga je Bogorodica spasla, pa je na|en na `alu u blizini nekakvog grmqa. Na gr~kom se grm ka`e VATOS, a dete PAIDI, te je manastir podignut u spomen na taj doga|aj, dobio naziv Vatoped.

Osnovan je izme|u 972. i 985. godine. U Monomahovom tipiku iz 1045. godine potpis igumana Vatopeda je na tre}em mestu, posle Prota i igumana Velike Lavre.

Jo{ od toga doba Vatoped je jedan od najuglednijih manastira na Svetoj Gori.

Krajem 12. veka u Vatoped su do{li srpski kalu|eri visoka roda, Rastko Nemawi} i wegov otac, veliki `upan Stefan Nemawa, u mona{tvu Sava i Simeon. Oni su svojim prilozima omogu}ili zna~ajno pro{irewe Vatopeda, i od toga doba, pa sve do dana{wih dana izme|u Vatopeda i Hilandara postoje posebno bliske veze. To se, izme|u ostalog, vidi i u obi~aju da na praznik jednog

manastira glavnu slu`bu vodi iguman onog drugog manastira. Tom prilikom se glavni slu`e}i (iguman Vatopeda, odnosno Hilandara) sve~ano do~ekuje na manastirskoj kapiji gde mu se uru~uje igumansko `ezlo sa brojanicama od }ilibara.

U sam manastir ulazi se danas kroz {irok i visok hodnik iznad koga je sme{ten paraklis. Glavna manastirska crkva, posve}ena Blagovestima, podignuta je oko 985 .g. Kapela Rize Presvete Bogorodice nazvana je tako prema relikviji dobijenoj na poklon od srpskog kneza Lazara.

Vatoped raspola`e bukvalno nebrojenim dragocenostima koje se ~uvaju na vi{e mesta - u oltaru, u riznici i u vi{e za to specijalno opremqenih prostorija. Najva`nija blaga su: ~estice ^asnog krsta, deo trske na kojoj je raspetom Hristu bio ponu|en sun|er sa sir}etom, kao i mo{ti mnogih svetiteqa. Navodimo lobawe Grigorija Bogoslova, Andrije Kritskog, Modesta Jerusalimskog i telo Jeftimija Vatope|anina. Pet ikona imaju naro~it istorijski zna~aj: dve male ikone Hrista i Bogorodice koje su pripadale carici Teodori; mozai~ka ikona Raspe}a na drvenoj podlozi; mozaik koji prikazuje svetu Anu sa Bogorodicom kao detetom; ikona svetog TJor|a u ahatu, tako|e iz 10. veka.

Manasirski arhiv obiluje dokumentima koji se odnose na istoriju Vatopeda. Vatoped poseduje veliki broj metoha, skitova i kelija, od kojih su od izuzetnog

zna~aja Svetoandrejski skit i skit Svetog Dimitrija. U manastiru danas `ivi preko 50 monaha.

22

Ute{iteqka

Sada }emo ne{to re}i o Bogorodici “Paramitji” koja se nalazi u manastiru Vatoped. Ova najsla|a ikona je freska iz ~etrnaestog veka. Ranije se nalazila u desnom uglu sabornog hrama, a nakon svog posledweg ~uda ona je preme{tena u poseban paraklis koji se zove Presveta /Bogorodica/ Paramitja. Jednom davno, oci su se bili sakupili na ve~erwem bogoslu`ewu. Nakon zavr{etka oni krenu{e da uka`u po{tovawe ikoni Presvete Bogorodice koja se tada nalazila van zidina manastira. Iguman im dade kqu~ od spoqa{wih vrata koja su se uve~e zakqu~avala. Sva svetogorska vrata se otkqu~avaju sa izlaskom sunca i zakqu~avaju se sa wegovim zalaskom. Nakon zalaska sunca ona se ne mogu otvoriti, osim u nekim naro~itim slu~ajevima. Predawe nam donosi da je dvadeset prvog januara 1320. godine, kada je iguman bio sveti Genadije, po{to je dao kqu~eve od vrata, ikona o`ivela i Presveta Bogorodica sa we progovorila rekav{i: “Nemojte danas da otvarate vrata manastirska, nego se uspnite preko zida i spasi}ete se od pirata”! I tada – o ~uda Tvoga Hriste Care – ti koji si bio u naru~ju Majke tvoje, Isuse, zatvorio si rukom wena usta i rekao: “Ne mati moja, ne govori im. Ostavi neka postradaju kako su zaslu`ili, jer su zapostavili svoje mona{ke du`nosti! I tada Presvete Bogorodica sa velikim materinskim derznovenijem pred Sinom svojim i Bogom, uze ru~icu Hristovu i odaqi je od usta svojih i nakloniv{i glavu svoju udesno povika igumanu jo{ jednom: “Nemojte danas da otvarate vrata manastirska, nego se uspnite preko zida i spasi}ete se od pirata”! I jo{ dodade: “i pokajte se, jer je sin moj i Bog moj, gnevan na vas”. I ponovi ona ovo i po tre}i put: “Nemojte danas da otvarate vrata manastirska...” Nakon ovih ~udesnih re~i Presveta Bogorodica i Isus postado{e opet kao ikona, s tim {to se sama ikona promenila tako da na woj i danas Bogorodica dr`i ru~icu Hristovu udaqenu od usta svojih, a glava joj je naklowena na desnu stranu. Iguman je ~uo re~i koje mu je Bogorodica uputila i nije otvorio kapiju. Kada su pirati videli da se vrata ne otvaraju i da su monasi na zidinama i da pripremaju kqu~alo uqe i vodu kako bi se branili, shvati{e da su wihove namere poznate i otido{e a da nisu poharali manastir. Ova ikona je nerukotvorena po{to je promenila svoj izgled i dobila, blagoda}u Bo`ijom, onakav kakav je danas. Zbog ~udotvornog javqawa Bogorodi~inog i zbog toga {to je

23

na taj na~in spasila manastir, ova ikona je dobila naziv “Bogorodica Paramitja” tj. ute{iteqna. Kako govore oni koji su ovu ikonu videli i poklonili joj se, bo`anska sladost wenog lica osna`uje i te{i svaku du{u. ^udo se preko ove ikone dogodilo jo{ jednom – ovo se dogodilo nakon izgradwe nove Crkve - radi Bogorodi~inog derznovenija da se zala`e za opro{taj grehova qudskih zastupni{tvom svojim pred Sinom i Bogom wenim i da nas tako spase od pravedne osude zbog mno{tva pregre{ewa na{ih. Nakon {to se, dakle, savr{ilo ono ~udo, monasi postavi{e pred ikonom kandilo koje se nikada nije gasilo. Svakog petka savr{avali su Svetu Liturgiju u tom paraklisu Bogorodice Paramitje, i svakoga dana su tamo pojali psalme. Kasnije su se u ovom paraklisu redovno doga|ala isceqewa.

Za ovu ikonu se vezuje i `itije prepodobnog Neofita koji je imao velika o~ekivawa od Paramitje. Jednom prilikom je prepodobni odlu~io da tokom jedne godine ostane van manastira i nastanio se u jednom metohu u Eviji. Tamo ga je uhvatila velika slabost i on stade moliti Presvetu Bogorodicu da ga spasi da umre u svom manastiru u pokajawu. I u taj ~as on za~u glas Bogorodi~in koji mu re~e: “Neofite, vrati se u svoj manastir, i nakon godinu dana bi}e{ spreman”. Blagodare}i Presvetoj Bogorodici za ovo {to mu je darovala, prepodobni re~e svom u~eniku da se pripremi za povratak u manastir. Nakon {to je pro{lo godinu dana, po{to se pri~estio stra{nim tajnama, pewu}i se uz stepenice prema paraklisu u kome se nalazila ikona Paramitja, on ponovo za~u Wen glas: “Neofite, do{lo je vreme tvog odlaska”. Nakon toga prepodobni odmah otide u svoju keliju, i tamo sabra svo bratstvo, te predade svoj duh u zagrqaj Bogorodici!

MANASTIR IVIRON (Uspewe Presvete Bogorodice, na dan 15. avgusta) Na sredini severoisto~ne strane poluostrva, na mestu gde se brzi potok uliva u

more le`i manastir Iviron. Prona|eni ostaci svedo~e da se na ovom mestu nalazio anti~ki gradi} Kleonai. Prema svetogorskom predawu, Bogorodica se, jedre}i prema Kipru, iskrcala upravo na ovom mestu jer je more bilo nemirno.

Na osnovu istorijskih dokaza mo`e se tvrditi da je manastir Iviron ({to zna~i Gruzijski) podignut u posledwoj ~etvrtini 10. veka. Tome prethodi dolazak na Svetu

Goru Jovana Iverskog i wegovog sina Jeftimija. To je prvi negr~ki manastir na Svetoj Gori. U prvo vreme, manastir je bio duhovno sredi{te gruzijskog naroda, tu su prevo|eni brojni gr~ki tekstovi na gruzijski jezik, tako da je Iviron umnogome doprineo kulturnom razvoju ove udaqene zemqe.

Sve do sredine 14. veka manastir je zadr`ao prete`no gruzijski nacionalni karakter, da bi 1357. g. patrijarh Kalist I izdao povequ kojom Iviron prelazi u gr~ke ruke.

Monomahovim tipikom Ivironu je dodeqeno tre}e mesto u svetogorskoj hijerarhiji, {to se zadr`alo do dana{wih dana.

24

Dolaze}i u manastir posetilac prolazi kroz kapiju i ulazi u prostranu portu. Na sredini se nalazi crkva sa kapelom Bogorodice Portaitise. Desno od crkve nalaze se riznica i biblioteka, iza we su trpezarija i zvonik, a sasvim pozadi kula monumentalnog izgleda. ^itav kompleks okru`uje odbrambeni zid. Oko porte su ~etvorospratni mona{ki konaci, a desno od kule nalaze se gostinske sobe.

Glavna crkva je izuzetno zdawe, kako po razmerama, tako i po lepoti. Posve}ena je Uspewu Bogorodi~inom, zavr{ena je 1030. g., a obnovqena 1513. godine. Na mermernom podu nalazi se kru`ni natpis na gr~kom jeziku:

„Postavih stubove ove crkve Da se ne pomere dok je sveta i veka. Georgije Iverac, monah i utemeqiteq."

Uz bo~ne zidove unutra{we priprate izgra|ene su kapele Svetog Nikole i Arhan|ela Mihaila i Gavrila. U ovom drugom parklisu ~uvaju se mo{ti oko stotinu pedeset svetiteqa. Tu se nalaze desna ruka Vasilija Velikog, lobawa Grigorija iz Nise i leva noga svete Marine. U riznici se ~uvaju delovi oru|a kojima su mu~ili Hrista, kao i ~estice ^asnog krsta. Unutar manastira nalazi se ukupno ~etrnaest paraklisa, od kojih se po zna~aju izdvaja Panagije Portaitise, ili, Majke Bo`ije ^uvarke Vratnica.

Ivironu pripada i skit Prete~e, Jovana Krstiteqa, zapadno od manastira, jedanaest mawih stani{ta u blizini manastira, tri kelije u pravcu Filoteja, trinaest u pravcu Kareje i deset u samoj Kareji. U keliji Svetog Dimitrija u Kareji borave predstavnici manastira u Sve{tenoj op{tini.

Manastirsko bratstvo broji preko 50 monaha.

Vratarka

^udotvorna ikona Presvete Bogorodice Vratarke na ~udesan na~in dospela je u manastir Iviron. Evo kako se to zbilo:

U devetom veku, za vreme vladavine Teofila Ikonoborca, digao se stra{ni rat protiv svetih ikona i svi pravoslavni koji su se klawali ikonama i po{tovali ih, bili su ka`wavani i stavqani na muke, a wihove ikone silom odstrawivane iz svetih hramova i spaqivane.

U to vreme u oblasti Nikeje `ivela je jedna bogata udovica, blago~estiva `ena, sa sinom jedincem. Ova ~udotvorna ikona, koja }e se na doista neverovatan i ~udesan na~in ne{to kasnije na}i na obalama Atona, nalazila se u wenom posedu. Ta vrlinska udovica je izrazito volela i veoma po{tovala ovu svetu ikonu. Sagradiv{i kraj svoje ku}e crkvicu, ona je u wu postavila ovu svetu ikonu i pred wom neprestano prinosila svoje tople molitve.

Do{av{i jednoga dana i do wene ku}e, carevi izaslanici kroz prozor hrama ugledaju ovo bo`anstveno blago i prona{av{i vlasnicu ikone, zaprete joj, tra`e}i

25

novac i govore}i da }e ina~e smesta ispuniti carsko nare|ewe, a wu kazniti smr}u. Sirota udovica im obe}a da }e sutradan nabaviti tra`eni novac, a srebroqubivi se saglase da sa~ekaju.

Iste ve~eri ova pobo`na `ena ode sa svojim sinom u crkvu i stane se moliti pred ikonom Presvete Bogorodice, klawaju}i se, a ruke i o~i uzdi`u}i prema nebu i zalivaju}i zemqu svojim toplim suzama. Potom blago~estivo i sa velikim strahom ona iznese ikonu na obalu i tamo se opet sa molitvenim umiqenijem obrati Nebeskoj Carici: “Gospo|o sveta, Ti kao Mati Bo`ja ima{ vlast nad ~itavom tvorevinom. Tebi je mogu}e i nas izbaviti od carevog gweva, i svoju ikonu sa~uvati od potapawa u moru!” Izgovoriv{i ove re~i, ona spusti ikonu u more. A sveta ikona ne padne na stranu nego se, stoje}i uspravno na vodi nevidqivom silom u~vr{}ena, talasima no{ena usmeri prema zapadu. Ute{ena ovim prizorom, udovica se najpre usrdno zahvali Gospodu i Wegovoj Pre~istoj Majci, pa se okrene prema svom sinu rekav{i: “^edo moje, evo ve} se ispuni `eqa i nadawe na{e, ne}e biti uzaludna blago~estivost na{a. Ja sam spremna da iz qubavi prema ovoj svetiwi postradam od ruke tiranina, ali ne `elim i tvoju smrt. Ja svoj dom ne mogu napustiti, ali zato tebe prekliwem da ode{ prema Gr~koj.”

Sin je poslu{ao maj~in savet, pozdravio se sa wom i odmah zaputio prema Solunu, a odande prema Svetoj Gori. Predawe daqe kazuje da se on zamona{io u kasnije podignutom manastiru Ivironu, u kome je blago~estivo i bogougodno po`iveo i u miru se preselio Gospodu. Od wega su atonski pustiwaci ~uli za ikonu spu{tenu u more.

A gde je i koliko vremena bila sakrivena ova ~udotvorna Bogorodi~ina ikona, to je samo Svevide}em poznato. Nakon bla`ene kon~ine do{qaka iz Nikeje, jedne ve~eri ivironski monasi ugledaju na moru nekakav ogweni stub, koji je dosezao do neba. Ispuweni iznena|ewem ali i strahom, oni se doista zadivi{e ovim veli~anstvenim prizorom govore}i: “Gospodi pomiluj!” Ovo vi|ewe nastavi se bez prestanka jo{ par dana i no}i, zbog ~ega se okupe monasi iz svih okolnih manastira u Iviron. Svi zajedno oni si|u na obalu i vide da taj ogweni stub stoji nad ikonom Presvete Bogorodice. Me|utim, {to su oni prilazili bli`e, to je ikona uzmicala dubqe. Onda se ivironski monasi na poziv svog nastojateqa okupe u crkvi i stanu se sa suzama moliti Gospodu da podari wihovom manastiru ovo dragoceno blago, svetu ikonu Wegove Pre~iste Majke. I Gospod je doista usli{io wihovu srda~nu molitvu i iskawe.

U to vreme bio je me|u ivironskim monasima jedan monah po imenu Gavrilo, poreklom Gruzinac, ~uven po strogom `ivotu i savr{enom moralu. On je leti odlazio u brda i tamo tihovao u divqim i neprohodnim mestima, dok je zimi silazio u primorske krajeve ili u sami manastir. Wegova jedina ode}a bio je jedan ogrta~ od `ivotiwske ko`e. Hranio se travama, a pio samo vodu i doista `iveo kao zemaqski an|eo i nebeski ~ovek. Ovom pobo`nom starcu u snu se javi Presveta Bogorodica sa nebeskom svetlo{}u rekav{i: “Obavesti nastojateqa i bratiju da `elim da im darujem svoju ikonu da ih pokriva i da im poma`e. Onda u|i u more i hodaj po talasima, i tada }e svi videti moju voqu i blagovoqenije prema va{em manastiru.”

Starac obavesti igumana i slede}eg jutra svi monasi uz molitve, sa tamjanom i sve}ama iza|u na obalu, a Gavrilo u{av{i u more po~ne ~udesno hodati po vodi kao

26

po kopnu, i udostoji se da primi u svoj zagrqaj ovu svetu ikonu. Monasi je sa velikom pobo`no{}u i rado{}u do~ekaju na obali, slu`e}i tri dana i tri no}i pred wom zahvalne molbene kanone, podigav{i kasnije na istom mestu malu crkvu. Onda prenesu ikonu u Saborni hram i postave je u sveti oltar.

Slede}eg dana, iza{av{i pre jutrewa da po obi~aju upali kandila, crkvewak zapazi da novojavqene ikone nema u hramu, i nakon vi{e~asovnog tra`ewa bratija je ugledaju na zidu iznad manastirske kapije. Oni je skinu odatle i odnesu u hram misle}i da se neko poigrava sa wima. No slede}eg dana ikona ponovo osvane na istom mestu, iznad kapije. Bratija je opet sa smirewem vrate na staro mesto, ali se isto vi{e puta ponovi. Najzad, javi se opet Presveta Bogorodica u snu Gavrilu i ka`e mu: “Reci bratiji da me vi{e ne ometaju, jer ja ne `elim da vi mene ~uvate, nego ja vas da ~uvam, ne samo u ovom `ivotu, nego i u budu}em i neka se nadaju milosti Sina moga i Vladike svi monasi na ovoj gori koji `ive u vrlini, blago~e{}u i sa strahom Bo`jim, jer taj dar ja sam iskala i dobila od Wega. I evo vam dajem znak da dok god vidite moju ikonu u ovome manastiru, blagodat i milost Sina moga ne}e vas napustiti.” ^uv{i ovo od Gavrila, svi se ispune neiskazanom rado{}u, pa podignu u blizini kapije paraklis i u wega postave ~udotvornu ikonu na ikonostas, na mesto gde obi~no stoje vladi~anske ikone.

Od tada dakle pa sve do danas ova sveta ikona stoji na istom mestu, koje je sama Bogorodica izabrala, pa se po tome i zove Vratarica, a po manastiru je jo{ nazivaju Bogorodica Ivironska.

Po podizawu paraklisa kapija je sagra|ena na drugom mestu. Od tada su se u ovom manastiru, pred Vrataricom, dogodila nebrojena ~uda.

+++ +++ +++

BESEDE

“Ba{ta Presvete Bogorodice”

Razgovor sa prepodobnim igumanom,

arhimandritom Jefremom Vatopedskim

- Pitawe: Molim vas, star~e, da mi na samom po~etku ka`ete ne{to o manastiru Vatopedu.

- Odgovor: Sa zadovoqstvom }u ne{to re}i o ovom manastiru, koji je, kako si rekao, drugi po ~asti, iza Velike Lavre, u ~itavoj svetogorskoj zajednici i u ~itavoj atonskoj dr`avi. Ovde na Svetoj Gori, Vatoped je pravi primer manastira Presvete Bogorodice. On je katedra Bogorodi~ina. Ovde se nalazi sedam

~udotvornih ikona Bogorodi~inih, kao i wen ~asni Pojas. Mogu da ka`em da svi

27

monasi koji `ive ovde u Vatopedu, na tajanstveni na~in ose}aju prisustvo Presvete Bogorodice. Jednom prilikom, jedan blago~estivi starac svetogorac, rekao mi je ne{to jednostavno, {to je, me|utim, na mene ostavilo veliki utisak: Do{ao sam u va{ manastir, da se nasitim Bogorodice”!

Jednom je tako do{ao bla`eni otac Jefrem Katunakijski da se pokloni ~asnom pojasu Bogorodi~inom. Pratio sam ga onako kako odgovara wegovoj ~asnoj li~nosti. Se}am se da se poklonio pred blagodatnom ikonom Bogorodice Paramite. Po{to se poklonio, i po{to su mu potekle suze, prekrsti se i re~e poklawaju}i se Bogorodici: “Presveta Bogorodice, ako je Sveta Gora Tvoja oblast, onda je ovo Tvoj presto!”

Manastir Vatoped posebno po{tuje Blagovesti Bogorodici. Presveta Bogorodica, brate moj, jeste zastupnica monaha. Ona je od svoga Sina tra`ila blagodat da bude zastupnica monaha. Nije slu~ajno {to se Sveta Gora naziva obla{}u Bogorodi~inom i {to su na{i manastiri posve}eni Bogorodici. Ne postoji ni jedan svetogorski manastir koji nema bar jednu ~udotvornu ikonu Bogorodi~inu. Veoma je tesna povezanost Bogorodice sa monasima, a time i sa svim na{im manastirima. Presveta Bogorodica (kako nagla{ava sv. Grigorije Palama) jeste podvi`nica i tihovateqica, i mogu to re}i – prva monahiwa! Zbog toga monasi prema woj gaje osobito blago~e{}e. Zbog toga svetogorci ~esto izgovaraju ime Presvete Bogorodice, u du{i joj se poklawaju}i sa sinovskom qubavqu i po{tovawem koje imaju prema wenoj li~nosti.

- P: Kako proti~e, star~e, dvadeset ~etiri ~asa u Vatopedu?

- O: Na~in `ivota se u savkom manastiru pomalo razlikuje, ali je u glavnim crtama sli~an. U na{em manastiru pravilo je slede}e: u 03.30 je bu|ewe, od 04.00 – 07.50 je bogoslu`ewe, 08.00 – 08.30 je trpezarija (za one koji jedu dva puta), 08.30 – 12.30 je rad, 12.30-14.50 je odmor (slobodno vreme), 16.30-17.00 je ve~erwe, 17.00 u~ewe, molitva, ve~erwi kanon. Kada je praznik bogoslu`ewe po~iwe u 03.00. Tada je ono dugo i traje do 09.00 i tada nema rada.

- P: Sveti Igumane, molio bih da pojasnite izraz “zemaqski an|eo i nebeski ~ovek”. A tako|e bih molio da pojasnite izraz “monah se odvaja od sveta ne samo mestom, ali najpre mestom” i jo{ “be`i i spa{}e{ se”.

- O: Napomiwem da nas dana{wi qudi smatraju mrziteqima, individualistima... Kada je na primer re~ o neprisutpa~nosti, neki ka`u da se to javqa izme|u mu{karaca i `ena. Mona{tvo ne u~i mr`wi prema qudima, ne propoveda prezir prema qudima ali se udaqava od uzroka. Oni se ne okre}u od qudi – ne! De{ava se da kada neki odu (tj. kad se zamona{e) to ne govore svojim roditeqima.

28

Ovo se de{ava zbog toga {to roditeqi to ne mogu da prihvate. Nave{}u primer Svetoga Save Hilandarskog u Vatopedu. On je bio princ, sin Simeona Miroto~ivog, cara (= velikog `upana) srpskog. Kada je bio veoma mlad, wegovu domovinu posetio je ruski svetogorski monah. On se veoma zbli`io sa mladi}em. Ovaj mu se pribli`i i re~e: Star~e, moji roditeqi `ele da me o`ene. Me|utim, ja `elim da tra`im i da na|em Boga. Ne `elim da stupim u brak. Osetio sam svoj priziv i ne `elim da nastavim `ivot ovde. @elim da me povede{ sa sobom”. I tako i bi. Svojim roditeqima je rakao da ide u lov, pa pobe`e sa onim monahom i do|e na Svetu Goru. To je bila wegova `eqa. Kada ~ovek ima takvu `equ i kada pobegne iz svoje zemqe, to ne zna~i da nema roditeqe niti da ih ne voli. On je ustvari `edan Boga, on `eli da se napije “sa izvora vode”, i on radi toga ne mo`e da udovoqi svojim roditeqima radi wihove utehe, jer `eli da se ~itav okrene k Bogu. ^ovek, dakle, koji se na ovaj na~in odvoji (od roditeqa), kasnije im se “vra}a” sa mirom u sebi i poma`e svetu svojim molitvama.

Tako mi jednom do|e jedan monah i re~e mi: “Star~e, molite se stalno za ovog ~oveka jer sam shvatio da ga veoma `aloste i umaraju. Neprestano pla~em zbog wega!” A drugi mi re~e. “Star~e, do{la mi je pomisao i ja sam se molio za Turke. Kada god sam se tako molio ose}ao sam veliku radost. Ne umem da to objasnim!”

Monah ima zajednicu sa Bogom i ova zajednica mu donosi qubav koja je sam Bog i on se tada sa qubavqu okre}e prema drugim qudima i zaista im poma`e svojim molitvama, savetima, delom i re~ju, primerom. Mona{tvo je veoma gostoqubivo prema qudima koji su usmereni i okrenuti prema Bogu. Monasi su okrenuti ka an|eoskoj dr`avi. To nije lak poziv.

- P: Star~e, koji je zna~aj i smisao Svete Gore? [ta je ona bila ju~e, {ta jeste danas i {ta }e biti sutra?

- O: U su{tini Sveta Gora, qubqeni moj, ima jedan ciq. Da bude gostoqubiva prema bogoqubivim du{ama koje se podvizavaju da bi se upodobile Bogu. Svi ovi qudi koji ovde dolaze da sa svakom ispravno{}u sleduju Hristu, svedo~e da je ovo mesto sredi{te ispuwewa jevan|eoskog u~ewa. To je Sveta Gora. Mnogi se ponovo pitaju? Je li Jevan|eqe danas ostvarivo? Mo`e li savremeni ~ovek da ispuni zapovesti Hristove? I mi koji smo ovde danas, odgovaramo jednim iskustvenim

na~inom. Svakako, Jevan|eqe je takvo, da ga svi mo`emo prihvatiti. Ono je ostvarivo i ono se ostvaruje. Ovo ~inimo kao monasi. Ispuwavamo ga i iskustveno ga predstavqamo qudima. U ovome je zna~aj Svet Gore. Iz iskustva govorimo da je ~oveku mogu}e da `ivi po Bogu, sleduju}i pravoslavnom predawu.

- P: Star~e, uveli ste me u slede}e pitawe koje se ti~e molitve. Koji je wen smisao i zna~aj. Se}amo se da je bla`eni starac Simon iz Simonopetre govorio kako molitva “slama kosti”. Zbog ~ega, Star~e?

- O: Najboqe je to izrekao Sveti Jovan Lestvi~nik kada je kazao: “Isusovim imenom, dobi}e rat”. Otac na{ Josif je pojednostavio molitvu, i umesto: “Gospode Isuse

29

Hriste, Sine i Logose Boga `ivoga, zastupni{tvom svehvalne Tvoje Matere i svih svetih Tvojih pomiluj me gre{nog”, govori je samo “Gospode Isuse Hriste pomiluj me”. Ovim pojednostavqenim oblikom, govorio je starac Josif, monah, i uop{te svako ko se moli, mo`e lak{e da dostigne ~istu molitvu. Se}am se da je jedan svetogorski starac govorio da je “pomiluj me”, lek za sve bolesti. Ime Gospoda i Boga i Spasa na{ega Isusa Hrista nije prosto jedno ime, ve} ono u sebi ima veliku duhovnu energiju. Sveti Grigorije Palama govori da svakim prizivawem wegovog imena, molimo Hrista da nam nispo{qe nestvorene bo`anske energije. Kada ove nestvorene energije do|u u srce, one iz wega odstrawuju demonsko delovawe. Kada ~ovek dostigne takav stupaw da srce svoje u~ini prestolom bo`anstva – neprestanim prizivawem milosti Bo`ije – to u svakom slu~aju slama kosti! Demoni se tada pokoravaju monahu koji je uspeo da molitvom ovlada unutra{wim `ivotom, jer on u sebi ima veliku duhovnu snagu.

- P: Star~e, po ~emu sli~i i po ~emu se razlikuje neprestana umna molitva od samousredsre|ivawa koje nalazimo kod isto~nih “religija”?

- O: Wihovo samousredsre|ivawe je “sme{na” rabota. U pravoslavqu se ~ovek ne samousredsre|uje da bi bio samousredsre|en. On se samousredsre|uje da bi ostvario zajednicu sa Jednim, li~nosnim Bogom. Ovo ima veoma veliku va`nost. Sveti Grigorije Palama govori da je jedno prosto misliti na Boga, a drugo je imati sa Wim zajedicu. Monah ne savr{ava jedan naprosto qudski poku{aj, po{to zajedno sa wim dela bo`anska blagodat. U takozvanim isto~nim religijama, kao i u jogi itd, sve ovo predstavqa jedan racionalni qudski poku{aj koji ne donosi plodove, po{to duhovni darovi natprirodno dolaze od Boga. Ovi qudi – ne poznaju}i istinitog Boga – nisu u mogu}nosti da imaju iskustva nestvorenih bo`anskih energija koje bi ih pribli`ile Wemu. Duhovno iskustvo i stawe pravoslavnog monaha nije ono {to zami{qaju budisti, po{to oni te`e nirvani, spoqa{wem miru i spoqa{woj umirenosti. Zaista, kada se ~ovek samousredsredi bez Boga, on ose}a nekakav mir. Me|utim, za nas pravoslavne monahe, ovakvo tihovawe nije ni{ta drugo do... po~etak. Da bi se ~ovek ispunio, neophodno je potrebno da ostvari zajednicu sa nestvorenim bo`anskim energijama nestovrenog istinitog Boga.

- P: Star~e, ako je blagosloveno, molim vas da nam ispri~ate o va{em duhovniku, ocu Josifu Spileotu, koga na ~itavoj Svetoj Gori i van we veoma po{tuju.

- O: Veliki je blagoslov za nas, qubqeni moj, {to smo se dotakli blagoslovene rize bla`enog starca Josifa Isihaste, koji je utvrda na{eg duhovnog roda. Svakako, mi ga nismo upoznali, iako smo toliko godina `iveli sa na{im starcem Josifom koji je bio wegov prvi isku{enik. Svakako, mnogo puta u vreme isku{ewa, on je dolazio (misli se na Starca Josifa Isihastu) i te{io oce! Bla`eni starac Josif Isihasta je za nas savremeni svetiteq.

Re}i }u ti ovo: Kada sam se podvizavao u skitu Male Svete Ane, do|e jedan blago~estivi stanovnik Uranopolisa po imenu Jovan Bistis. Gospodin Janis ih je doveo jer su imali potrebu. Jednom prilikom, kada je gospodin

30

Janis i{ao kod starca Josifa Spiliota - oti{av{i od nas – starac mu re~e, pokazuju}i mu na svoje kalu|ere: “Vidi{ li, Janise, ove kalu|ere? Do}i }e blagosloveni ~as, kada }e se Sveta Gora napuniti monaha!” Ovo je prorekao desetak godina ranije... I zaista, u obnavqawu Svete Gore, trojica prepodobnih otaca su odigrala veoma zna~ajnu ulogu: Bla`eni starac Pajsije svojim blagoslovenim, tribla`enim prisustvom. Tako|e i vatopedski starac otac Sofronije Saharov. Ka`em vatopedski, po{to je pre nego da ode van Svete Gore, boravio u vatopedskom skitu Svetog Andreja – Saraj – u Kareji.

Tre}i koji je doprineo obnavqawu Svete Gore jeste otac Josif Isihasta, sa svojim blagoslovenim u~enicima. Danas, od dvadeset manastira, {est su pod duhovnim pokrovom bla`enog starca Josifa Isihaste. On je mnogo doprineo vra}awu Svete Gore predawu, unutra{wem `ivotu, umnoj molitvi, isihasti~kom `ivotu. Zaista, danas u kinovijama koje `ive po blagoslovu starca Josifa Isihaste, isihasti~ki `ivot se na najboqi na~in uklapa sa kinovitskim.

Jednom sam prilikom razgovarao sa jednim starim svetogorcem koji mi re~e: “Dva puta sam posetio Starca Josifa. Prvi put sam osetio da wegova molitva ima takvu snagu da mo`e da izazove... zemqotres na Svetoj Gori! Ne{to sli~no mi je rekao i sveti starac Sofronije, kada sam ga posetio u Eseksu: “Kada sam video va{eg /duhovnog/ oca, imao sam utisak da gledam jednog velikog vojskovo|u!” Sve je ovo ishodilo iz wegove duhovne uzvi{enosti, iz wegovog duhovnog bogatstva. Jednom prilikom mi je starac Pajsije rekao: “Imam jedan bol u srcu, {to nisam susreo tog ~oveka Bo`ijeg, va{eg oca Josifa Isihastu!” Kada sam postao iguman, oti{ao sam do starca Pajsija da se pomoli za mene. On mi tada re~e: “Nemoj izgubiti nasle|e koje si primio od starca Josifa Isihaste. Sledi uputstva ovog ~oveka, koji je pokrenuo duhovnost na Svetoj Gori”.

- P: Sveti igumane, da se osvrnemo na slede}e pokolewe. Nakon starca Josifa Isihaste, osvrnimo se na istoimenog oca Josifa novog isihastu, koji nosi ime va{eg najbla`enijeg starca.

- O: ^uj, na{ starac nam je predao jedno pravilo: da ne govorimo o wemu. Ono {to mogu da ka`em je slede}e: To {to poznajem starca Josifa smatram za veliki blagoslov. Od wega sam dobio i dobijam mnoge duhovne koristi. Nakon Boga, ovom ~oveku sve dugujem!

- P: Star~e, znam koliko je zna~ajno ime koje nosite, ime najbla`enijeg starca Jefrema Katunakijskog, va{eg duhovnog “ro|aka”. Poznata mi je tesna veza koju je imao sa svojim sabratom, starcem Josifom. Recite nam ne{to iz va{eg iskustva, iz va{eg se}awa.

- O: Kada sam bio student prvo sam ~uo za oca Jefrema. ^uo sam o wegovom daru prozorqivosti, o wegovom daru predznawa, kao i o wegovim podvi`ni~kim naporima. On je jedini koji je ostao u pustiwi i koji je do kraja odr`ao tipik oca Josifa. U to vreme, dakle, kada sam bio student, poslao sam mu jedno pismo. Bio je tako dobar da mi odgovori. I zaista mi je rekao odre|ene stvari o mom tada{wem `ivotu! Odmah sam po`eleo da ga upoznam. Bla`eni starac je postao veoma zna~ajan u mom

31

`ivotu. On mi je tada unapred rekao kuda }u da idem i {ta }u da ~inim! Rekao mi je da }u postati monah, u vreme kada nije postojalo naro~ito interesovawe za mona{tvo!... On mi, me|utim, re~e: “Posta}e{ monah. Ti }e{ zaista biti na{ duhovni rod!” Ja se tada nisam sa tim slagao i ~itavu no} nisam oka sklopio. Me|utim, “~ovek ka`e a Bog odlu~uje”. Bog je tako udesio da se proro{tvo starca ispunilo. Za sve {to bi hteo da uradi, prethodno je primao savet bo`anske blagodati. A ako takav savet ne bi dobio, onda ni{ta ne bi ~inio. Jednom prilikom ga je jedan wegov poznanik pozvao da idu u Jerusalim. “Dete moje, o ovome {to mi govori{ ne mogu sada da ti odgovorim, dok ne dobijem blagoslov”. Onda je uzeo brojanice i po~eo da se moli, kako bi mu Gospod otkrio {ta da ~ini. Nakon dva minuta dobio je bo`anski odgovor: “Idi u Jerusalim, to je po Mojoj voqi!” Kada je trebalo da ide u Solun, po{to nije dobio odgovor od Boga nije ni i{ao. Jednom prilikom je vi{e otaca iz Velike Lavre oti{lo u Katunakiju da ga moli da se primi igumanstva u prvoj po redu mona{koj katedri na Svetoj Gori (tj. u Velikoj Lavri – prim. prev.). Otac Jefrem im je zablagodario na ~asti koju su mu u~inili, ali im re~e da ako od Boga ne dobije odgovor o tome, ne mo`e ni{ta da im ka`e. On se tada molio, i kako mi je ispri~ao, upravo u ~asu Velikog Vhoda dobio je odgovor da se ne prihvati da bude iguman Lavre. Bog mu je tada rekao da nastavi sa svojim isihasti~kim `ivotom koji je nasledio, u kome je napredovao i u kome je zadobio mno{tvo duhovnih darova.

- P: Kada sam pro{le godine, sveti igumane imao priliku da govorim sa starcem Josifom, postavio sam mu slede}e pitawe: “Po{to smo dosta ~esto govorili o prozorqivosti i rasu|ivawu, ka`ite nam ne{to o blagodati teologije (= bogoslovqa), po{to je i to jedna od blagodati Duha Svetoga”. Gledamo danas teologe koji samo pitaju gde, kada, kako?

- O: Teologija je blagodatno stawe. Mi ne previ|amo zna~aj izu~avawa teologije. Naprotiv. Mi to veoma po{tujemo i cenimo. Istovremeno mi slu{amo i Svete Oce koji nam govore da je istiniti teolog onaj kroz koga govori Re~ Bo`ija. Uvek je

postojao i univerzitet u pustiwi. Teologija kao nauka je nastala kasnije. U drevnoj crkvi nisu postojali teolozi sa diplomama. One qude koji su `eleli da budu misionari (= propovednici), episkopi su slali u manastire gde su se podu~avali i pripremali. U manastirima su se duhovno naoru`avali na blagodatni na~in. Tamo su primali sve{teno iskustvo a kasnije su prosve}ivali narod Bo`ji. Jer teologija je posledica i plod blagodati Duha Svetoga. Imamo mnogo qudi koji su u svetu bili nepismeni, kao na primer Antonije Veliki. Tu su i drugi u~iteqi pustiwe kao {to je Sveti Simeon Bogoslov, Sveti Neofit Zatvornik koji je bio sasvim nepismen. Pored wega tu su i mnogi drugi. Blagodat Duha Svetoga uzvodi um “razumevawu Pisma”.

Znam jednog svetogorskog starca, “i wegov je slu~aj ~udesan: Kada je pre mnogo godina do{ao na Svetu Goru nije znao da ~ita. Dok je jo{ bio isku{enik, tipikar mu dade da ~ita deveti ~as. ^im ga je iguman ~uo, odmah je oti{ao do wega, uzeo mu kwigu iz ruke i

32

udaqio ga od pevnice govore}i: pomeri se, ne ume{ da ~ita{! On otide pognute glave u svoju keliju. Tamo se toplo molio Presvetoj Bogorodici da mu pomogne da ne bude uzrok sabla`wavawa otaca u manastiru. Nakon jedne sedmice neprestanih toplih molitava, on je toliko zadobio blagodat, tako da je nau~io psaltir naizust. Ovo je blagodatno stawe... Sveti Grigorije Palama, koji je imao problema sa pismeno{}u, tako|e je pribegao molitvama Presvetoj Bogorodici. Um se wegov otvorio i on je postao ono {to je postao... Sli~na stvar je i sa svetim Jovanom Kron{tatskim, kome je Presvete Bogorodica pomagala a koji je toliko mnogo pomogao Ruskoj Crkvi.

Blagodat Duha Svetog pristupa i prosvetquje um. Svakako um koji je prosvetqen je bogoslovski um.

- P: Rasu|ivawe...

- O: Sada smo do{li u dubqe vode! Rasu|ivawe je iznad svake vrline!... Sveti Jovan Lestvi~nik smatra da je ovaj dar neophodan za kinoviju. Sveti otac govori da da bi neko bio starac nije potrebno da ima darove isceqivawa, provi|awa ili prozorqivosti, ali je korisno da ima i dar rasu|ivawa.

- P: Sada }u postaviti pitawe o poslu{awu. Koji je wegov smisao?

- O: Poslu{nost starcu koji je duhovni u~iteq predstavqa temeqnu vrlinu monaha. Da bi dostigao poslu{nost, monah u svakom slu~aju mora da odbaci svoju sopstvenu voqu. Kada ka`emo voqu, ne mislismo na ono {to `eli, nego na granicu `eqenog, na ono {to ima prednost. Monah treba da se isprazni od svega ovoga i da svoj duh otvori Starcu, kako nam donosi pravoslavno predawe. Ovo zahteva sna`nu voqu, samoodricawe, strpqewe i pre svega smirewe. Oci nagla{avaju da je poslu{nost prva me|u vrlinama i u~enik, tj. onaj koji praktikuje poslu{nost, nalazi se iznad svakog monaha. Pro{le godine do|e jedan i re~e mi: “Imam informaciju da monasi koji ovamo do|u i postanu u~enici bivaju kao robovi!” Ja mu blagodarim {to mi je dao priliku da doznam kako o tome mnogi misle. U na{e doba, koje je doba zlo ustrojene – dakle, neodgovorne – slobode, verujete da monasi koji postaju u~enici bivaju kao robovi... Rekao sam, dakle, ovom ~oveku da poslu{nost koju monasi savr{avaju vodi oslobo|ewu od strasti.

Stvarna sloboda nije da ~ovek ~ini {ta `eli, da govori {ta `eli, da jede {ta `eli. Stvarna sloboda jeste sloboda od strasti. Monah koji prebiva u poslu{awu, ose}a se na jedan poseban, natprirodni na~in slobodno, zbog toga {to se osloba|a od strasti. Iguman je otac koji ne upravqa zakonski (tj. dr`avni~ki), nego pastirski. On je pastir koji poku{ava da usaglasi voqu monaha sa voqom Bo`ijom. Nijedan starac ne poku{ava da voqu monaha uskladi tako da ona bude usredsre|ena na starca,

nego tako da bude Hristocentri~na.

- P: Starac Josif mi je govorio o poslu{awu i smirenoumqu, i opisao mi je slu~aj jednog starca i wegovog u~enika: - Donesi mi ~a{u vode. - Neka je

33

blagosloveno. - Prospi je na zemqu. - Neka je blagosloveno. - Tupane, {to si je prosuo? - Blagoslovi star~e! To je uzbudqiv dijalog, kao {to je uzbudqivo bilo i ono {to sam video ovde kod vas u manastiru: Ju~e nakon ve~erwe, dok smo jeli u trpezariji, video sam i sredini jednog monaha koji je uspravno stajao, a potom ~inio velike metanije uz brojanice sve vreme dok smo mi jeli. ^itav wegov stav je pokazivao da tra`i opro{taj. Stajao je tamo pre osamdeset drugih monaha i pred nama i pred nekoliko desetina posetilaca. Ka`ite mi star~e, zbog ~ega je trebalo da ovaj monah ~ini to {to je ~inio, na na~in na koji je ~inio i na mestu gde je to ~inio?

- O: Poklowewa koja je monah vr{io jeste jedna od mnogih drevnih slu`bi. Ono se sprovodi u trpezariji iz ovog razloga! Oci ga postavqaju u sredinu hrama ili na sred trpezarije upravo zbog toga da bi mu pomogli u sticawu smirewa. Bo`anska blagodat veoma voli ovakva javna uni`ewa i onoga koji se javno uni`ava. Kada neki monah na ovakav na~in izvr{ava pravilo, on to ne radi radi straha, nego da bi delatno ispunio svoje pokajawe, radi qubavi Bo`je. Poznato ti je da epitimija nije neophodna za opro{taj grehova. To je jednostavno pedago{ki metod, koji poma`e ~oveku da spozna svoju gre{ku. Svakako monah koji qubi smirenoumqe, sve }e ovo primiti veoma blagodarno. Prekju~e, jedan drugi brat koji je bio tamo, re~e mi kasnije: Star~e, imao sam takvu molitvu u ono vreme, kakvu nikada nisam imao u svojoj keliji, ~ak i u vreme blagodati!” Zna{ {ta mi je tra`io odmah nakon toga? Re~e mi: “Star~e, molim da me ponovo tamo postavite ... i neka bude {to vi{e sveta kako bi uni`ewe bilo ve}e!” Qubqeni moj, zar to ne rade i Hrista radi jurodivi? Tra`e uni`ewa, da bi postigli smirenoumqe. Monah koji vr{i ovakvo poslu{awe, ~ini to sa velikom rado{}u i sa dobrom mi{qu. Mi to ne nazivamo pokudom. Svakako, mi mu dajemo zapovest da to ~ini, ali znamo kome dajemo zapovest i onaj kome je dajemo zna ta~no koji je wen smisao i kakvu korist od toga ima... Od toga on ima mnogo dobrih duhovnih plodova. Da to ka`em na drugi na~in: Bo`anska blagodat dolazi, naseqava se u srce onoga koji qubi da pred mnogima (= javno) bude uni`en, svakako ne zbog nekakvog mazohizma, nego radi spoznaje smirenoumqa, smirenoumqa koje uzdi`e! Mona{tvo neizostavno prestavqa sledovawe `ivotu Hristovom. Hristos – savr{en u poslu{nosti – je primio javno sramo}ewe... Sleduju}i Mu monah `ivi svedo~ewem koje nije do krvi – a ako je to potrebno – onda i do krvi, na slavu Bo`ju. Kako }e se suo~iti sa takvim visotama i sa visinama i sa takvim dubinama, ako i sam ne pro|e kroz pravilo javnog uni`ewa?

- P: Da pre|emo na drugu temu ako je blagosloveno. U na{e vreme nau~na dostignu}a i napredak tehnologije su stvorili mnogo samozadovoqstva i egoizma. Kako da umawimo ovu uobra`enost i da u sebi napravimo mesto u kome bi se mogla naseliti qubav?

- O: Uobra`enost je najva`nija osobina |avola. ^ovek koji `eli da od sebe odagna dejstvo |avola treba da sleduje Hristu, Koji je ~ist i smiren u srcu. U su{tini, ~istota i smirenost jesu darovi Duha Svetoga.

- P: [ta je zaista greh? Molim vas ovde da nam razjasnite u ~emu se razlikuje greh kada su u pitawu monasi odnosno svetovwaci?

34

- O: Greh je prestupqewe zapovesti Hristovih. Apostol Pavle nas uverava da “je plata za greh, smrt”! Kako mo`e ~ovek da se oslobodi sveza greha? Udaqavaju}i se od uzroka. Neka na{a bra}a u svetu ne smatraju da monasi ovde automatski uspevaju da odseku greh i da se udaqe od gre{nih uzroka i uzro~nika. Zbog ~ega oci odlaze u pustiwu? Pa zbog toga da bi se udaqili od uzroka. Naravno ovo nije potpuno osigurawe od greha u delima. Monah treba da bude uvek pa`qiv i tada – uz pomo} protoka vremena, on uspeva da se odvoji od greha u delima. Ako monah jo{ vi{e pazi, uspe}e da se odvoji i od greha u mislima. Apostol Jakov, brat Gospodwi, ka`e da je “onaj ko ne gre{i jezikom, mu` savr{eni”! Ovo je veoma va`no, da se ~ovek udaqi – bez obzira da li je monah ili svetovwak – od greha jezikom. Udaqavaju}i se od greha jezikom, on ostaje u gresima vezanim za misli, ali se on tada ve} nalazi na jednom vi{em stepenu. Pomisli naravno napadaju. Me|utim, podvi`nik ih smesta odbacuje. Setimo se proroka Davida koji govori: “Od jutra odbacih od sebe sve gre{nike”. Prosvetqeni um, ~im primeti pomisli koje dolaze od neprijateqa, odbacuje ih i “ne seda na sedi{te wihovo”. Jedan sveti Svetogorski starac mi je otkrio da je video demone kako idu da ga napadnu!

- P: Jedan od zamki |avolovih je i o~ajawe. Wena sestra je nepa`wa i o~ajawe od we proizilazi. Sa druge strane je svetlost Hristova, svetlost nade.

- O: Mnogi qudi koji se podvizavaju suo~avaju se sa “rasejano{}u” koja se ogleda u o~ajawu i nepa`wi. Sla`em se da iz nepa`we proizilazi o~ajawe. Na{ starac je govorio o ocu Josifu da je stalno nagla{avao: “Ne pla{im se ni gordosti ni praznoslovqa u mom `ivotu, koliko se pla{im nepa`we”. Nepa`wa ~esto ima fizi~ke uzroke. Mnogo puta je ~ovek umoran, ~esto mu je “te{ko u stomaku” kako ka`e narod. Tako i monah koji spoqa `ivi jednim monotonim `ivotom, ako se ne ~uva dolazi u opasnost od strasti nepa`we. Ve~erwe, pove~erje, pravilo u keliji, svakodnevno jutrewe, sveta liturgija, slu`ewe (= rad) i opet to isto. Ako, dakle, ne na|e unutra{wi `ivot, svakako }e mu biti te{ko. Ali i ako na|e unutra{wi `ivot, postoji vreme pomra~ewa, zle rasejanosti, postoji vreme kada blagodat odsustvuje. Tada se monah suo~ava sa stra{nom stra{}u nemarnosti. Nemarnost vojuje protiv pravila koje monah dr`i. Ali ako se monah ~vrsto dr`i svoga pravila, on tada ovu strast udara u glavu i udaqava je od sebe. Ali, ako se me|utim ne dr`i svoga pravila i nemar ga zahvati, i ako ostane u ovom smu}ewu, svakako }e tada nastupiti razo~arewe i o~ajawe. [ta je to o~ajawe? To je praznina koju ~ovek ose}a kada se udaqi blagodat Bo`ija. Se}amo se da u molitvi ka`e: “Spasi Gospode, one koji se u Tebe uzdaju”. Nada dolazi i uzrasta samo u prisustvu blagodati. Danas su na`alost mnogi – ~ak i oni koji dolaze na Svetu Goru – razo~arani. Razo~arani su jer ne `ive ispravno `ivotom Crkve. Danas kada imaju sva materijalna dobra, oni su ipak upla{eni i nezadovoqni qudi. U wihovim srcima nema Boga, odsustvuje i blagodat Duha Svetoga i wihovi su `ivoti crni, pomra~eni, besmisleni. ^ovek nije samo telo. On je pre svega duhovno bi}e, i ako ne uspe da isceli svoje duhovno bi}e, wegov `ivot postaje besmislen. ^ovek nije naprosto biolo{ko bi}e, kao {to su `ivotiwe. ^ovek je ono {to i wegov naziv kazuje da jeste (ovde starac ima u vidu gr~ku re~ ανθρωπος koja je nastala spajawem re~i ανω – {to zna~i gore, i θεωρω – {to bukvalno zna~i sagledavawe, umno gledawe, ili, da se poslu`imo srpskim crkvenim izrazom sozercawe. Prema tome, kako ka`e arh. Jefrem, ~ovek bi bio ,,onaj koji

35

sagledava vi{we”. prim. prev,). Zbog toga je i Hristos rekao: ,,Duh o`ivqava, telo ne slu`i ni~emu.” Danas gledamo bogate qude koji imaju velika materijalna bogatstva (ku}e, luksuzne automobile, zlato, novac). Ovo je pogre{no. Nije bogat onaj koji sve ovo ima nego onaj u ~ijem srcu prebiva blagodat Duha Svetoga. Zbog toga je i Gospod naglasio: ,,Carstvo Bo`ije je u vama...”

- P: Star~e, da li je obo`ewe temeq, ciq ~ovekov?

- O: Ta~no, obo`ewe je ciq. Kada ka`emo da je u srce ~ovekovo do{la puno}a blagodati - to je obo`ewe.

- P: Vi monasi, sveti igumane, nemate televizore, radio aparate, novine, periodiku, sinteti~ku hranu, ne jedete meso, ponedeqkom, sredom i petkom jedete kuvano na vodi, a kada je post ~itave sedmice jedete bez uqa a na uqu samo subotom i nedeqom. Ne posedujete nepotrebne stvar, i no}u ustajete posle pono}i i sve svoje biolo{ke snage usredsre|ujete na Boga poju}i Mu tokom no}i. Prema svetskim merilima, veoma je te`ak put koji ste odabrali.

- O: Mi monasi ne smatramo za ne{to veliko to {to nemamo televizor ili {tampu ili novine. Za nas su to isprazne stvari. Uzak i tesan put koji vodi u `ivot jeste osloba|awe od strasti. Monah se licem u lice bori sa |avolom da bi se o~istio, da bi razbio i uni{tio strasti i da bi se oslobodio wihovih okova. Monah nastoji da od gre{nika postane pravednik. Naravno, ovo je lako na re~ima. U praksi je, me|utim, potrebno dugo podvizavawe. Da bi ~ovek postao pravedan, potrebno je da pre|e veliki duhovni tesnac koji odgovara `ivotu koji je `iveo u svetu. Zbog wegovog ranije `ivota |avo ima nekakva prava nad wim i ~ovek mora da se te{ko bori i da “plati” da bi sa svakom ispravno{}u pobedio |avola.

- P: Rekli ste, star~e, da je spoqa{wi `ivot monaha rutinski. Ka`ite nam star~e, kako je mogu}e da se neprestano `ivi ovakvim podvi`ni~kim `ivotom? Koje to sladosti i koji darovi ~ine ovakav `ivot po`eqnim?

- O: Zaista mnogi gledaju na mona{ki `ivot kao na rutinu, a neki drugi ga posmatraju romanti~no. Sledstveno iz oba ova razmi{qawa odsustvuje Bog, odsustvuje Sveta Gora u mislima ovih koji imaju ovakvo pogre{no mi{qewe o tome {ta Sveta Gora jeste... Veliko je nepoznavawe Boga i Bogorodice kod nekih koji dolaze na Svetu Goru. Monasi, me|utim, dolaze ovde zbog priziva Hristovog koji nam govori: “niko ne mo`e do}i k Meni, ako ga ne pozove Otac moj”. Ako gledamo mona{tvo bez wegovog glavnog obele`ja - Hrista - svakako da }e nam se ono ~initi “rutinskim” i slepim putem. Monah be`i od rutine daleko, jer se hrani slado{}u blagodati Duha Svetoga. Sveti Siluan Atonski nam je govorio da svaki ~ovek

a naro~ito monah treba da se hrani slado{}u blagodati Duha Svetoga. I koliko du{a primi u sebe vi{e ove blagodati to vi{e `eli da je jo{ vi{e zadobije. Starci nam govore da ono {to oku{ava monah koji ispravno `ivi, nije mogu}e izraziti stvorenim re~ima! ... Monah koji se bori, koji se podvizava zadobija ono {to prema Apostolu Pavlu “uho ne ~u i oko ne vide i u srce ~ovekovo ne do|e”. Smireno verujem da su sveti oci, i pored svega onoga {to su napisali i objasnili o iskustvu sa srcem ~ovekovim, veoma malo nam rekli - veoma, veoma, malo - od onoga {to su do`iveli...

36

- P: Po{to je u na{em dru{tvu mnogo onih koji mnogo toga ne znaju, molim vas da nam objasnite koliko je mogu}e `enama da u~estvuju u mona{tvu.

- O: Ne mislim da je to te{ko. Mo`da im je i lak{e po{to `ene su mnogo poslu{nije od mu{karaca. U ~itavoj Gr~koj `ensko mona{tvo veoma napreduje. Da bi `enski manastiri zaista mogli da napreduju potrebno je da imaju i po jednog starca. Tamo gde postoje vrlinski starci, tamo i `ensko mona{tvo napreduje. @enski rod ne treba potcewivati... Naprotiv. Ne treba da zaboravimo da je li~nost koja je rodila “drugo Lice Svete Trojice” iznad svih svetiteqa i iznad svih bestelesnih bi}a (= an|ela) - a to je @ena - Presvete Bogorodica. Tako|e ne treba da zaboravimo da su `ene - mironosice - prve oti{le na grob i videle Vaskrslog Hrista. Tako|e ne treba da zaboravimo mno{tvo `ena koje su bile mu~enice, prepodobnomu~enice, devstvenomu~enice, prepodobne itd... Imamo veoma mnogo monahiwa u mnogim manastirima i ovo je blagoslov, po{to `ena - koja je po prirodi majka - postav{i monahiwa ~ini ne{to pred ~ime se treba pokloniti. Postojawe `enskih manastira veoma doprinosi radu mitropolija ( u Gr~koj episkopi imaju titule mitropolita tako da starac ovde misli na doprinos `enskih manastira episkopijama uop{te – prim. prev.). Mitropolije koje nemaju manastire (bilo mu{ke ili `enske) su kao `ena koja se uda ali ne mo`e da ima decu. Mogu da ka`em da je prisustvo mona{kih lica veoma veoma va`no.

- P: Star~e, da promenimo temu, ako je blagosloveno. ^esto ste bili svedoci slu~ajevima kada se roditeqi protive odluci svoga deteta da pristupi mona{tvu. Svakako, voqa Bo`ija uvek pobe|uje. @eleo bih da nam ka`ete {ta ose}a monah kada

prigrli an|eoski obraz (= shimu)?

- O: Bog Logos – ve~no `iv – ju~e i danas i u vekove vekova – On koji je rekao apostolima “po|ite za mnom”, nastavqa i danas da poziva odabrane du{e koje Ga zaista `ele i koje Ga zaista tra`e. Zbog toga i ovaj priziv ne mo`e da se objasni stvorenim re~ima. To je jedan, u su{tini, misti~ni priziv, kojim Hristos poziva, i svi ga slede bez dvoli~ewa, kao {to su ga sledili apostoli “ostaviv{i oca i bli`we svoje”. Tako ~ovek koji primi ovaj priziv odlazi “iz zemqe svoje i od srodnika svojih” i odlazi tamo gde ga uputi blagodat Bo`ija. ^esto roditeqi idu za wim jer smatraju da je oti{ao po{to ga nisu dovoqno voleli, po{to ih ne `eli, po{to... }e mu to naneti {tetu. Sve je to velika gre{ka. Svakako da ih on

voli, svakako da ih po{tuje, svakako da mu ne}e {tetiti. Zbog ~ega bi imao {tete i za{to? On dolazi u manastir i {ta mu mi obe}avamo? Poslu{awe, post, bdewe i molitvu. Obe}avamo mu dakle ono {to izgleda te{ko i {to se mnogo ne ceni. Svakako, ako nema blagodati ne}e mo}i da ostane u manastiru. Ili }e da pobegne ili da se ubije. Vrlo je jednostavno ono {to }u re}i: ne “pristaje” jednom starcu da nekoga nasiqem tera u mona{tvo. Qudi dolaze sa dubokom `eqom i pre nego da stignu do stawa bestra{}a oduze}e im se mnoga isku{ewa i mnoge te{ko}e. I sve ovo }e “platiti” starac... Kako mogu da pomisle da neko dolazi ovamo misle}i da to nije ispravno, da neko dolazi ovamo prisiqen na to... Kako to shvatiti? Ovako to mogu da razumeju samo oni koji su sasvim neupu}eni, koji imaju iskrivqeno gledi{te. Nama ovde nisu potrebni slu`benici!

37

Imao sam slu~aj jedne majke koja nije mogla da se pomiri sa tim, i koja mi je stalno pisala pisma sa sadr`inom tipa: “... uzeo si mog sina da tamo radi...! ”Na`alost, ona nije razumela istinski smisao zbog koga je weno dete oti{lo u monahe, zbog ~ega je postalo “dobar sasud izabrani”. Ja nisam ni poznavao wenog sina. On je svojom voqom do{ao, upoznao me i rekao: “`elim da postanem monah”. Ja nemam prava da odbijem ~oveka koji `eli da postane monah. Kao {to ne mogu da ga na to prisilim tako ne mogu ni da mu ne dopustim. Nemam pravo da u~inim ni{ta ni u jednom ni u drugom pravcu. Moja je uloga da onoga koji se interesuje pou~im {ta je to mona{tvo. Potom treba da ga postavim za isku{enika i ako se tokom tog vremena poka`e da wegova odluka nije nastala zbog nekog spoqa{weg entuzijazma nego zbog velike `udwe za Bogom, onda sam prinu|en da ga zadr`im i da ga podu~im – u skladu sa mojim mo}ima – mona{kom `ivotu, po{to je to voqa Bo`ija.

Pomenuo si, tako|e izraz ,,koji mo`e da na|e mesto nalazi ga.” Postoji i druga~ija izreka ,,ne nalazi se uvek razlog, nego je nekada dat.” Sv. Jovan Zlatousti pi{e: ,,[ta se daje? Razlog.” Najvi{e od ~oveka zavisi da li }e postati monah. Bog nije takav da ga prvo pozove, pa da ga potom odbaci. Od ~oveka zavisi wegov stav, wegovo nastrojewe.

- P: Star~e, govorili smo o roditeqima koji se suprotstavqaju, pa da ka`emo jo{ ne{to vi{e. @eleo bih da ne{to ka`ete o onima koji su u braku, a koji danas imaju velike probleme. Ranije ste rekli da bi svaka porodica trebala da ima svog duhovnika. Zbog ~ega dana{wi parovi imaju toliko problema? Zbog ~ega im je te{ko da stupe u brak? Zbog ~ega se – u odnosu na ranija vremena – danas ,,otkriva” neslagawe karaktera? Zbog ~ega toliko mnogo strada porodica, prva }elija dru{tva?

- O: Porodica danas, na `alost, strada veoma mnogo, zato {to postoji mnogo egoizma. Ranije je bilo mnogo vi{e smirenosti. Uvek su brinuli jedno o drugome i tako se ostvarivala poslovica koja ka`e: ,,Video si dvoje i zna{ da im je dobro. Znaju kako je kad si sam.” Danas, pogre{nim shvatawem slobode i mu{karci i `ene, lo{im shvatawem feminizma, sa odeqenim ulazima i odeqenim blagajnama u istoj ku}i zapo~iwe kvarewe i jednog i drugog bra~nog druga. Ako ne postoji duhovni `ivot, napreduje egoizam, i uskoro postaje u`asno jak i qudi dolaze do toga da u svom bra~nom drugu vide ne{to {to je gore i od smrti!

Moj savet supru`nicima je da imaju istog duhovnika, koji }e se najvi{e starati za jedinstvo supru`nika i ~itave porodice. Iz mog malog iskustva vidim da kada se supru`nici razilaze po malim i velikim pitawima i kada odu kod duhovnika i ono {to im on ka`e oni to smireno i ~ine. Ovo za posledicu ima jedinstvo porodice, ravnote`u i smirenost. Mnogo puta supru`nici, koji su na po~etku krenuli sa tolikom qubavqu i privr`eno{}u, postaju najve}i neprijateqi. Poznati su mi slu~ajevi kada su kretali sa ovakvim najlep{im ose}awima a kasnije su mi govorili stra{ne i nezamislive stvari jedno o drugom. Oni na `alost nisu videli brak kao Tajnu – i to zaista veliku

Tajnu – nego kao zajedni~ki ~ulni `ivot. Svaki ~ovek i svaka `ena predstavqaju jedan svet za sebe, sa jednom odre|enom kulturom, razli~itim interesovawima,

38

razli~itim obrazovawem, razli~itim nastorjewima, razli~itim sklonostima. Da bi se me|usobno usaglasila ovakva dva sasvim razli~ita sveta zaista je potrebno ~udo.

E, ovakvo se ~udo savr{ava samo u Crkvi kroz Svetu Tajnu, delovawem Duha Svetoga. Takozvani dr`avni brak je prosta ~ulna zajednica. Bez Duha Svetoga brak postaje razdra`qiv.

- P: Postaje razdra`qiv i bra~nici postaju lo{ primer svojoj deci... Postavi}u vam jedno drugo retori~ko pitawe: Zbog ~ega dana{wa omladina pose`e za drogom koja ih vodi u smrt? Zbog ~ega danas deca tako brzo ,,odrastaju”, tako brzo postaju odrasli i tako neprirodno i brzo propadaju? Vidimo ih kako besciqno idu levo desno i kako pate u du{i. [ta je uzrok ovome?

- Na`alost, deca ostaju bez pa`we i bez starawa. Roditeqi nemaju me|u sobom dobre odnose, stalno su uzrujani tako da ne vode bri`qivo ra~una o svojoj deci. Prepu{taju ih `ivotu i me|u wima nema razgovora, qubavi, brige, roditeqskog starawa, nema ose}ajnosti.

Da bi sve ovo moglo da postoji, treba da takvo raspolo`ewe i nastrojewe imaju ~ovek i `ena, otac i majka. Danas se uglavnom doga|a suprotno: «razgovor» je sva|a. Postoji samo razdra`enost. I {ta deca da rade? Od po~etka su istraumirana, usamqena i postaju okrenuta sami sebi i be`e u narkotike. Poznajem mnogo takvih. Odlaze u narkotike samo zbog toga da bi prona{li izlaz iz svog bezizlaza. Naravno, ono {to nalaze je smrt. Mnogo zavisi od oca i majke. Ako im oni ne usade strah Bo`ji, dakle blago~estivost (podrazumeva se da prethodno treba to i sami da poseduju) tada se de{ava ono o ~emu govori Sveti Grigorije Palama: ,,Um koji je bez Boga upodobqava se `ivotiwskom i demonskom.” Ako se u decu ne usadi pobo`nost, ne}e imati dobar kraj. Ali ako od malena imaju ovakvo vaspitawe, ako imaju u sebi `ivotvorno iskustvo pravoslavqa – ~ak ako se od wega vremenom i udaqe – ponovo }e se vratiti u okriqe Crkve.

Osve{tani starac Jefrem Katunakijski govorio je veoma ubedqivo o ovoj stvari: ,,Ako se dete i samo jednom sagne pod epitrahiq duhovnika, na kraju }e ga Hristos sigurno zadobiti!”

- P: Star~e imam dva pitawa za kraj. U na{e vreme mnogi govore o antihristu a sve mawe i mawe o Hristu. Drugim re~ima antihristologija je zamenila hristologiju. Za{to?

- O: Da danas postoji zainteresovanost qudi za antihirista. Naporedo sa tim tu su i znaci vremena. Uzmimo na primer ,,lude krave”. U Otkrovewu ka`e da }e do}i ~as kada }emo mo}i da gledamo hranu oko sebe ali ne}emo mo}i da je jedemo! Mo`da i ne `ivimo u posledwe vreme. Me|utim qudi ve} danas ku{aju wegovu gor~inu. Mislim da `ivimo u jednom mu~nom vremenu. ^ovek ogrezao u grehu, vodi prirodu u weno sada{we stawe. ^ovek }e oku{ati sve ovo i zbog toga }e se pojaviti antihrist. Me|utim pojava antihrista je istovremeno i vreme wegove smrti. Qudi pitaju i ponovo pitaju kada }e do}i antihrist i kraj qudskih `ivota. Dobro je da svako o tome

39

promi{qa kao o svom kraju. Neka svakoga trenutka motri i neka bude spreman. Takav ~ovek }e od toga imati koristi.

A o posledwim vremenima niko ne mo`e re}i kada }e se zbiti, po{to to ne znaju ~ak ni an|eli nebeski kako nam je Hristos rekao. Drevni stetogorski starci, gledaju}i na propadawe sveta, postavqali su pitawe gde }e taj svet sti}i... Dokle }e nas Gospod trpeti? Sve propada... Jedan blago~estivi arhijerej koji je dolazio u na{ manastir, mi je ispri~ao da je obavqeno osamdeset ven~awa i odobreno tri stotine razvoda u wegovoj mitropoliji... To je stra{no stawe. I mi koji smo duhovnici, koji poznajemo srca qudi, vidimo da u svetu vlada velika nesre}a. Istinito je da ka`emo da ne `ivimo po Bogu. U na{em `ivotu ne postoji nastrojewe koje bi vodilo strahu Bo`jem. Kada ka`em strah Bo`ji, ne mislim na uobi~ajeno zna~ewe re~i «strah» nego na pobo`nost i na sinovsku qubav prema Bogu. Danas, kada imamo la`ne ose}aje koje nudi savremeni svet, nemamo – ili ne `elimo da imamo – ose}aj blagodati. Ne vidimo, na `alost, ciq na{eg `ivota u zadobijawu blagodati Duha Svetoga. Ovo za posledicu ima stvarawe mnogih i velikih problema. Da ponovo pomenem pitawe braka. Danas na brak ne gledamo kao na Tajnu, nego kao na privremeni biolo{ki zajedni~ki `ivot... Zbog toga, za najmawe stvari se razvodimo. Rekao sam to i ponavqam: za mene je razvod gori od smrti! Posebno me za~u|uje lako}a sa kojom se danas qudi razvode. Nema tu boqitka. Qudi misle da }e im kada se razvedu biti boqe, a pravilo je, me|utim, da je drugi brak gori, a tre}i jo{ gori. A za dr`avni ,,brak” imam da ka`em da na takav na~in ~ovek otpada od ispravnog crkvenog poretka (Ovde treba napomenuti da je u Gr~koj crkveni brak priznat od dr`ave tako da oni koji se u crkvi ven~aju ne moraju da se ven~avaju i gra|anski kao {to je kod nas slu~aj. Zbog toga arh. Josif govori tako negativno o gra|anskom braku – prim. prev.). Vidi{ da je i po pitawu li~nih karata stawe lo{e. Neki `ele da Gr~ka postane poput Nema~ke, poput Engleske poput Francuske... (Ovde je re~ o tome da je Gr~ka vlast, pod pritiskom Zapada, pristala da iz li~nih isprava Grka izbaci odrednicu o verskoj pripadnosti, jer su time navodno ugro`ene verske mawine. Gr~ka Crkva i verni narod se ovome veoma o{tro usprotivio. prim. prev.) @ele da zemqu u~ine bezvernom. Oni ne znaju ili ne `ele da znaju da je nervni sistem svekolikog duhovnog i dru{tvenog `ivota blagodat Duha Svetoga koja se zadobija ako smo ispravno ukoreweni u Crkvu. Na{a Crkva nije – kako mnogi to pogre{no smatraju – dru{tvena obaveza: da idem na pomen svog ro|aka, na svadbu svog brata i na kr{tewe mog ne}aka... Crkva nije kancelarija, nego je ona sredi{te na{eg `ivota. Crkva je srce li~nosti, srce porodice i dru{tvenog `ivota. Ako se ovo ne ispuni onda ~ovek biva poput `ivotiwe. Zbog toga sveti Grigorije Palama govori: ,,Um odvojen od Boga biva poput `ivotiwskog ili demonskog.” Danas se sve vi{e i vi{e pribli`avamo ovome. Zbog toga smo i mi ovde na Svetoj Gori uznemireni i neprestano se molimo za prosvetqewe omladine, ali i svih qudi – naro~ito za gr~ko dru{tvo koje ima toliko predawe i koje `ivi na krvi mu~enika i heroja i na molitvenim suzama prepodobnih – molimo se da se probudi i da po~ne da ispravno do`ivqava Crkvu i da prvi ciq na{eg `ivota postane zadobijawe blagodati Duha Svetoga u srcima na{im.

- P: Star~e, da li je smrt kraj ili po~etak?

- O: Smrt je kraj ovog `ivota, a u isto vreme je i po~etak ve~nog `ivota zbog ~ega je i Gospod na{ do{ao na zemqu. Prema Jevan|equ Jovanovom ve~ni `ivot je neprestano spoznavawe Oca nebeskog.

40

- P: Star~e, zbog ~ega se ~ovek pla{i smrti? Mislim na svetovwake, po{to ne mogu da zamislim da se monasi pla{e smrti.

- O: Mogu}e je da se i neki monasi pla{e smrti, ako ne rade ono {to je ispravno. Avva Isaak govori da je me|u prvim plodovima blagodati koji se zadobijaju podvizavawem, ose}aj ve~nog `ivota. Ako ~ovek ima ose}aj ve~nog `ivota, prirodno je da se ne pla{i smrti. Savremeni ~ovek se mnogo pla{i smrti, po{to se ne bavi onim {to je duhovno. Danas i najmla|i i mladi i odrasli tr~e kod lekara. Nekada su qudi i{li kod lekara samo kad su imali veliku potrebu. Radije su pribegavali molitvi, osve}enom uqu iz kandila pred ikonom Bogorodice, uqu iz kandila svetiteqa, pribegavali su svetiwama, pribegavali su nafori, i tek na posletku lekaru. Danas vlada nesigurnost,

uznemirenost i ne bezbednost – osiguravaju}a dru{tva ni~u – po{to ne postoji na{a ispravna utemeqenost u Crkvi, ne postoji ispravna (= prava) vera.

- P: Star~e, pre}i }u sada na posledwe pitawe. @eleo bih da nam ka`ete ne{to o pravoslavqu, koje nije prosto neko u~ewe (= dogma), kako mnogi misle, nego je jedan na~in `ivota. [ta je pravoslavqe u stvari?

- O: Pravoslavqe jeste na~in `ivota, jer nam je predato onako kako ga je Bog dao, da bismo mogli da zadobijemo osve}ewe. Pravi, istiniti na~in `ivota ~oveka jeste onaj koji vodi u osve}ewe. Mnogo puta u na{ manastir dolaze rimokatolici, protestanti i svi nam govore otprilike ovo: “Vidimo da je kod vas pravoslavnih predawe Hristovo nepatvoreno!”. Slava Bogu, mnogi od wih prelaze u pravoslavqe. Pravoslavqe je, dakle, na~in `ivota, zato {to nije napustilo u~ewe Hristovo i dr`i ga nepatvoreno i neokrweno. Pravoslavqe nas, ponavqam, vodi glavnom ciqu, osve}ewu. “Bez ovoga, niko ne mo`e videti Gospoda” kako ka`e apostol Pavle.

Pravoslavni `ivot nije ni neka romantika, ni neka fantazija (= bajka), ni neka ,,filosofija”, niti {ta sli~no. Pravoslavni `ivot zna~i zajednicu ~oveka sa Duhom Svetim. Ovo ostvarujemo `ive}i Tajnama Crkve. Mnogo puta se `alostimo kada do|u qudi i ka`u mi da ih je onaj arhijerej onaj sve{tenik sablaznio, i da zbog toga ne idu u Crkvu. Uzrok svemu ovome je u grehu. Ne mo`emo, Manoli, da odbacimo medicinsku nauku, zato {to postoje neki lo{i lekari. Ne mo`emo da odbacimo Crkvu Hristovu zato {to su neki vi{i ili ni`i sve{tenici nedostojni svoje visoke apostolske slu`be. Crkva je misti~no Telo Hristovo i mi smo u woj utelovqeni, radi spasewa na{e besmrtne du{e i ni zbog ~ega drugog.

DUHOVNO SLEPILO

U manastiru Velike Lavre imali smo priliku da vidimo i da razgovaramo sa jednim monahom: "Svi smo mi do jedne ta~ke slepi, ne telesno, nego duhovno. Neko mawe, neko vi{e, naglasio nam je. Seme bo`anskog prosve}ewa koje smo zadobili kr{tewem postoji u svim kr{tenim hri{}anima, no ono ostaje skriveno i nedelatno, kada smo mi nezainteresovani i ostajemo porobqeni na{em grehu, ili brigama ovoga sveta. Znajte, deco moja, nagla{ava monah Velike Lavre, da nam je Hristos, Gospod i Bog na{, ostavio doma}ina Crkve, Svetoga

41

Duha. Znajte da ova bo`anska svetlost o`ivqava i donosi plod samo ako je na{a prva briga qubav Gospodwa i dr`awe Wegovih zapovesti. Na `alost, ve}ina nas ostaje u duhovnom slepilu, uz poneke varnice duhovnog `ivota. Vredi da vam ispri~am jednu lepu malu pri~u u vezi sa ovim. Neki slepi starac, kojeg je neko dete vodilo za ruku, pristupio je caru Julijanu i pred svim ga nazvao bezbo`nim, nevernikom i odstupnikom od vere. Julijan mu tad tobo` spokojno odgovori: 'Ti si jedan slepac, i tvoj Bog Galilejac ne}e te isceliti'. Tad wemu re~e starac: hvala Bogu za moje slepilo, jer tako ne mogu da gledam u tvoju bezbo`nost".

VODOSKOK

"Posmatraj vodu koja putuje kroz olovne cevi. Sa jedne strane veliki pritisak, a sa druge stalno kretawe u istom pravcu toliko sna`no tera vodu da prevazi|e svoje prirodne granice, tako da je primorana da stalno vrca uvis. Tako i ti, ako se sna`nom `udwom ve`e{ za Boga, razliva}e{ se na sve strane. Sav }e{ pripasti Hristu sve dok Ga ne ugleda{, Hrista tvoga @enika". Ovako govori sveti Grigorije Bogoslov, a {to nam je rekao otac Makarije iz skita Svete Ane.

RAT-MIR Na Svetoj Gori pitao sam jednog monaha:

- O~e, za{to Bog dopu{ta ratove i ne spre~ava ih? - Dete moje, rat je rezultat udaqewa i odstupni{tva od Boga. Bog dopu{ta ratove,

onako kako dopu{ta pregr{t qudskog bezakowa. Bog dopu{ta ratove da bi se zlo samo od sebe kaznilo. Svi mi, veliki i mali, sami sebe ka`wavamo. Svi smo krivi. Pla}amo za svoje grehe. Pravedno je rat nazvan "sudom Bo`ijim".

- Ali, o~e, da li se Bog sveti! - Ne, dete moje, On dopu{ta ratove da bi mi imali koristi, i da nas o~isti, zato

{to, po re~ima apostola Pavla "plata za greh je smrt" (Rim. 6,23). - O~e, svi mi tra`imo mir. Kako }emo ga zadobiti! - Milo moje, na{a sveta Crkva moli se "za mir ~itavoga sveta". Mir, pak, koji

daruje Hristos, ne li~i na svetski mir. On dolazi iz svetotajinskog izvora blagodati.

- Kako to obja{wavate! - Vidi. Onaj koji primi ovaj mir u sebe, on i blagodat posta}e "izvor vode `ive".

Tako je po apostolu Pavlu mir znak i osobenost preporo|enih. Uzori vere, mira i pravde dr`e narode na visokom nivou.

42

SVETOGORSKE MANASTIRI I ^UDOTVORNE IKONE

MANASTIR HILANDAR (Vavedewe Presvete Bogorodice, na dan 21. novembra)

Jedan od tri negr~ka manastira na Svetoj Gori jeste Hilandar, srpska carska lavra.

Istorija Hilandara mo`e se pratiti od 1198. g., tj. od wegovog osnivawa. Gotovo nema Srbina koji s ponosom ne}e navesti imena osniva~a Hilandara, Svetog Simeona i Svetog Save, biv{eg velikog `upana Stefana Nemawe i wegovog najmla|eg sina Rastka. Oni su istovremeno i osniva~i

samostalne srpske dr`ave (Nemawa) i autokefalne Srpske pravoslavne crkve (sv. Sava).

Shvativ{i da se Sava vi{e ne}e vra}ati u Srbiju, roditeqi mu posla{e veliko blago, ne{to za wegove potrebe, a mnogo vi{e da razdeli po svetogorskim manastirima.

Sava je u Vatopedu sazidao najpre dva paraklisa, a potom jo{ jedan. Predvi|aju}i da }e i wegov otac uskoro do}i na Svetu Goru, Sava je u Vatopedu izgradio i dve posebne kelije, za sebe i oca - Simeona. Zbog svega re~enog, Sava je dobio po~asni naziv drugog ktitora Vatopeda.

Nakon Savinog poziva, a posle godinu i po dana provedenih u Studenici, Simeon donosi odluku i 8. oktobra 1197. g. kre}e na Svetu Goru. U Vatoped sti`e 2. novembra gde je do~ekan sa velikim po~astima. Simeon je darovao velikim blagom igumane svih svetogorskih manastira koji su do{li da ga posete, ali je ipak najvi{e blaga dobio upravo Vatoped.

U jesen 1197. g. Simeon i Sava kre}u u obilazak Svete Gore kako bi se poklonili svetiwama, crkvama i svetim mestima. U Kareji, Ivironu i Velikoj Lavri, zbog zna~ajnih poklona koje su u~inili, upisani su kao drugi ktitori. Prilikom ovog hodo~a{}a Simeon i Sava otkrili su zapusteli manastir Hilandar i po povratku u Vatoped izrazili `equ da ga obnove. Ina~e, stari gr~ki manastir Hilandar osnovao je monah Georgije Hilandaris u 10. veku. Zabele`ena su imena tri wegova igumana tokom 11. i 12. veka. Krajem 13. veka Teodosije bele`i da Simeon i Sava „od prota izmoli{e zapustele }elije, masliwake i vinograde {to behu oko Hilandara".

Prvobitna namera Simeona i Save bila je da Hilandar obnove za Vatoped. Saznawe da na Svetoj Gori postoje i manastiri negr~kih naroda probudilo je kod Simeona i Save `equ da osnuju srpski manastir na ovom svetom mestu.

Kada je bilo potpuno jasno da je osnivawe srpskog manastira na Svetoj Gori osigurano, Simeon i Sava pozivaju velikog `upana Stefana da i on bude osniva~ budu}eg manastira. On je to prihvatio i poslao materijalnu pomo} za podizawe manastira.

43

Detaqi o graditeqskim radovima nepoznati su, ali su zavr{eni u veoma kratkom roku. Teodosije ka`e: „Sava skupi mnogo radnika, jer je hteo da za malo vremena mnogo svr{i".

Polovinom 1198. g. u Hilandaru je mogao da se organizuje `ivot malobrojnog bratstva. Simeon je doveden iz Vatopeda, a za prvog igumana postavqen je sposobni monah Metodije.

Simeon je u Hilandaru po`iveo osam meseci, i 13. februara 1199. g. upokojio se. Manastir je organizovan po ugledu na najve}e svetogorske manastire, kao

samostalan, samoupravan i op{te`iteqni. Iako je rano upoznao i zavoleo `ivot isihasta Sava nije mogao da mu se posveti.

Me|utim, on od te `eqe nije odustao, nego je ona vremenom postajala sve ja~a. Zbog toga on osniva u Kareji isposnicu gde je nameravao da se nakon povla~ewa iz manastira potpuno posveti molitvi.

Savini biografi navode da je pored brige o Hilandaru i Isposnici u Kareji, on pomagao obnovu i drugih svetogorskih ustanova. Navode wegove velike zasluge u obnovi manastira Karakala, Ksiropotama i Filoteja. U ova tri manastira stekao je pravo da, zajedno sa roditeqima bude pomiwan u liturgijama kao drugi ktitor.

Ve} na prvi godi{wi pomen Simeonove smrti (13. februar 1200. g.) iz wegovog groba potekao je miro, tako da je on progla{en za svetog Simeona Miroto~ivog.

Smr}u Savinom zavr{ava se prvo razdobqe u istoriji Hilandara. Wegovi osniva~i dali su manastiru tako sna`an pe~at koji ni potowi vekovi nisu mogli ne da potru, nego ni da bitnije naru{e.

Srpski kraqevi Stefan Uro{ i Stefan Dragutin svojim darovima znatno su uve}ali hilandarski zemqi{ni posed u Srbiji.

Izuzetan uspon i materijalni procvat Hilandar bele`i za vreme dugotrajne vladavine kraqa Milutina (1282-1321.g.). Pored toga, kraq Milutin izveo je vi{e graditeqskih radova u Hilandaru, ali i na manastirskim imawima van Svete Gore.

Najzna~ajnije od svega jeste izgradwa manastirske crkve, katolikona na mestu one koju su obnovili Simeon i Sava.

Tokom vladavine kraqa Milutina, a kao posledica pored ostalog, wegovih rodbinskih veza sa vizantijskim dvorom, polo`aj Hilandara u svetogorskoj zajednici zna~ajno se popravio. Za vreme kraqa Milutina, pomiwawe Hilandara kao manastira Srba, postalo je uobi~ajeno.

Kasnija istorija Hilandara bele`i zna~ajna dobra dobijena od cara Du{ana, krunisanog za kraqa 8. septembra 1331. godine. On je, ina~e, pokazao izuzetnu predusretqivost prema Svetoj Gori, {to se vidi iz sadr`aja poveqe koju je izdao 1345. g.

Ugledu Hilandara u kasnije vreme doprineo je Roman Brankovi}, brat Vuka Brankovi}a, koji je bio hilandarski monah. Ni posle kosovske bitke srpska vlastela nije prestala da brine o Hilandaru.

Od sredine 17. veka broj srpskih monaha u Hilandaru smawivao se, a pove}avao broj bugarskih, koji po~etkom 18. veka preuzimaju kontrolu nad manastirom. U Hilandaru je `iveo i ~uveni bugarski monah Pajsije, autor „Istorije bugarskog naroda."

44

Poseta srpskog kraqa Aleksandra Obrenovi}a predstavqa sudbinsku prekretnicu za Hilandar. Manastir je od kraqa dobio veliku materijalnu pomo}, srpski monasi pristi`u u sve ve}em broju, tako da uprava nad Hilandarom ubrzo ponovo prelazi u srpske ruke.

Danas u samom manastiru `ivi preko ~etrdeset monaha i isku{enika, dok ih u skitovima, kelijama i metosima ima jo{ oko dvadesetak. Po veli~ini zemqi{nog poseda na Svetoj Gori, Hilandar zaostaje samo za Velikom Lavrom.

Prilaze}i manastiru nailazi se na paraklis podignut na mestu gde je po predawu uginuo magarac na ~ijem je samaru iz Srbije stigla ~udotvorna ikona Bogorodice Trojeru~ice.

Glavna crkva hilandarska posve}ena je Vavedewu Presvete Bogorodice. Izgra|ena je na osnovama prvobitne, podignute u vreme izgradwe manastira. Datira s po~etka 14. veka i od stare crkve izvesno je sa~uvan prelepi beli mermerni pod koji na sredini

ima veliki krst okru`en mozai~kim trakama. Kao {to je ve} re~eno, Hilandar ~uva izuzetne dragocenosti. Me|u najva`nijim,

svakako je ~udotvorna ikona Presvete Bogorodice „Trojeru~ice". Ovu ikonu, ikonu Bogorodice „Mlekopitateqice" i igumanski `ezal doneo je Sveti Sava iz manastira Svetog Save Osve}enog koji se nalazi u blizini Jerusalima. Predawe kazuje da je Sveti Sava Osve}eni na samrti rekao okupqenoj bratiji da }e posle mnogo godina ovaj manastir posetiti monah plemenitog roda, sa Zapada, po imenu Sava i da wemu treba predati na blagoslov ikone i igumanski `ezal.

Pro|e skoro sedam vekova do dolaska Svetog Save Srpskog, pred kojim se ikona pokrete, a `ezal pade i pokloni mu se. Bratija tada saop{ti Svetom Savi zave{tawe svoga duhovnog praoca i dado{e mu ikonu Bogorodice „Trojeru~ice" koju on smesti u glavnu hilandarsku crkvu, Bogorodice „Mlekopitateqice”, koja se nalazi u karejskoj Isposnici i `ezal koji se nalazi u keliji zvanoj „Paterica".

Hilandar ima oko dvadeset pet nezavisnih kelija od kojih je najva`nija „Tipikarnica” u Kareji.

Pored Saborne crkve posve}ene Vavedewu Presvete Bogorodice, u Hilandaru postoji jo{ dvanaest crkvica - paraklisa i dve izvan manastira.

Trojeru~ica

Trojeru~ica je, prema predawu, iscelila ruku svetog Jovana Damaskina kada mu je ona odse~ena po zapovesti damaskog kalifa. Sveti Jovan Damaskin se naime kako pismima tako i re~ima borio protiv ikonoboraca, ali je me|utim bio oklevetan i nepravedno ka`wen. Iscelila ga je Presveta Bogorodica, dok se pred ovom wenom ikonom o`alo{}en molio. On je iz blagodarnosti za u~iwenu milost pridodao wenom liku tre}u ruku, po ~emu je ona dobila ime Trojeru~ica.

Po svom ~udesnom isceqewu, sveti Jovan Damaskin postaje

45

monah u lavri svetog Save Osve}enog, a sveta ikona Trojeru~ica ostaje neprestano uz wega. Pre svog bla`enog upokojewa on bratiji ostavqa zave{tawe da se ova sveta ikona daruje carskom sinu koji }e, prema proro~anstvu svetog Save Osve}enog jednog dana do}i na poklowewe u lavru. Tako Trojeru~ica pet vekova kasnije dospeva u ruke carskog sina, tada arhiepiskopa sve srpske zemqe Save, zajedno sa ikonom Mlekopitateqnice i {tapom-patericom svetog Save Osve}enog.

MANASTIR DIONISIJAT (Ro|ewe sv. Jovana Krstiteqa, na dan 24. juna)

Manastir Svetog Dionisija, znan kao Dionisijat, osnovan je na po~etku druge polovine 14. veka, od strane prepodobnog Dionisija koji je do{ao iz Kor~e u Zapadnoj Makedoniji. Sme{ten je na ogromnoj, okomitoj steni, osamdeset metara iznad mora na jugozapadnoj obali Atonskog poluostrva. Manastir se oduvek odlikovao podvi`ni~kom

strogo{}u. Duhovnom procvatu naro~ito je doprineo iguman Gavrilo koji se na toj du`nosti nalazio vi{e decenija. Manastir je op{te`iteqni od 1805. godine.

Glavna crkva posve}ena ro|ewu svetog Jovana Prete~e sagra|ena je u periodu od 1537. do 1547. godine.

Manastir ima ~etrnaest paraklisa, i to osam unutar i {est izvan zidova. Najva`nija je crkvica posve}ena Bogorodici nastala kada i glavni hram, ~iji je sastavni deo. U wemu se ~uva veoma stara ikona Bogorodice ra|ena u vosku poznata kao „Akatistna”, a no npedawu nosio ju je patrijarh Sergije 626. godine u litiji oko Vizanta za vreme avarske opsade.

Dionisijat ima sedam kelija u Kareji i okolini, a jednu od wih (posve}enu svetom Stefanu) koristi predstavnik manastira pri Op{tini.

U neposrednoj blizini manastira tako|e ima nekoliko stani{ta, od kojih treba pomenuti keliju posve}enu Svim Svetima u kojoj su freske koje su 1610. godine radili ikonopisci Danilo i Merkurije. Bratstvo se sastoji od oko pedeset monaha, dok ih desetak `ivi po drugim stani{tima.

Sv. Jovan

Ova ~udotvorna ikona Svetog Jovana Krstiteqa nalazi se manastiru Dionisijat. Ona ostade ne povre|ena u velikom po`aru koji je pretrpeo ovaj sveti manastir i sada se nalazi se u

46

sabornom hramu, na jugozapadnom stubcu, na koji se oslawa kupola hrama.

MANASTIR KUTLMU[ (Preobra`ewe Gospodwe, na dan 6. avgusta)

Kada se iz Kareje baci pogled u pravcu juga kroz guste kro{we oraha i kestenova lepo se vide pola kilometra udaqene kupole manastira Kutlumu{a. Oko wega se nalazi vi{e kelija sa karakteristi~nim crvenim ili zagasitomrkim krovovima. Ispred samog ulaza u manastir nalazi se izvor pitke vode.

Od samog nastanka manastir se pomiwe kao Kutlumu{, ili Haritonov, mada je dosta te{ko utvrditi ko je, kada i pod kakvim okolnostima osnovao manastir.

Najstariji dokument u kome se pomiwe ime jednog igumana Kutlumu{a poti~e iz 1169. g., {to zna~i da je manastir osnovan ranije. Verovatni osniva~ bio je pokr{tenik, izdanak jedne grane maloazijske dinastije Selxuka, tj. potomak poglavara Kutlumu{a I koji je umro 1063. g.

Sam manastir po ugledu je spadao me|u posledwih deset od stotinak svetogorskih manastira. O tome svedo~i redosled potpisa igumana na vi{e dokumenata.

Najva`niju ulogu u usponu manastira imao je iguman Hariton koji je za manastir zainteresovao Ugrovla{ke vladare, a posebno Jovana Vladislava. Uz wegovu pomo} manastir do`ivqava kratak period procvata. Tada se bele`i dolazak ve}eg broja monaha iz Ugrovla{ke, kao i dobijawe velikih priloga vladara ovih krajeva.

Manastir dosti`e svoj vrhunac 1393. g. kada ga patrijarh Antonije progla{ava patrijar{ijskim. Iako je manastir kroz istoriju ~ak i zamirao danas ipak zauzima {esto mesto po redosledu.

Unutar manastirskih zidina danas obitava preko pedeset monaha, dok u kelijama i na metosima `ivi jo{ wih ~etrdesetak.

Pogledu na unutra{wost manastira posetioca najpre se uka`u fasade ~etvorospratnica koje u vidu kvadrata sa~iwavaju impozantan kompleks. Usred porte je glavna crkva posve}ena Preobra`ewu Gospodwem, izgra|ena 1540. godine.

Manastir ima sedam paraklisa, od kojih je najve}i Bogorodica Strasna, sagra|en 1733. g. Izvan manastira tako|e ima sedam paraklisa.

Blizina Kareje dovela je do nastanka obi~aja da se na Veliki ponedeqak protatska ikona „Dostojno jest” odnese u Kutlumu{ radi blagoslova, dok istoga dana ve~erwe u Protatskoj crkvi slu`e monasi iz Kutlumu{a. Narednog dana ikona „Bogorodice Strasne” u sve~anoj litiji pronosi se kroz Kareju.

Kutlumu{u pripada Skit Svetog Pantelejmona, osnovan 1785. g. kao i osamnaest kelija u okolini manastira i Kareje. Naro~ito je zna~ajna kelija Krstiteqa u kojoj je prebivao Dionisije iz Furne.

47

BESEDE

Razgovor sa najprepodobnijim igumanom

arhimandritom Hristodulom Kutlumu{kim

- P: Star~e, sveti igumane, blagoslovite: Recite nam koji je zna~aj mona{tva?

- O: Ne}u praviti neki nau~ni uvod. Kao monah jednostavno }u naglasiti qubav koja ima naro~itu va`nost za one koji se spasavaju u pravoslavnom mona{tvu, ne radi mona{tva, nego radi `ivota i spasewa i preobra`ewa ~itavog sveta. Mona{tvo je crkva u malom kao {to je i crkva ikona sveta.

Mona{tvo zna~i i izra`ava nepodeqenu qubav prema Bogu. Monasi stalno delaju za Crkvu, svesni svog ispravnog usmerewa prema carstvu Bo`ije qubavi. Ovo je posebno va`no za svet koji je svoj `ivot organizovao bez Boga. @iva i

li~nosna sveza saradwe sa Bogom, jeste prototip za svakaog veruju}eg. Zato nije preterano da ka`emo da je `iva Crkva bez mona{tva nezamisliva, naro~ito danas. Nadam se da je ovo dovoqno razumqivo.

Mona{tvo je nastalo iz potrebe Crkve da ~uva ono {to je najsu{tastvenije i najzna~ajnije i suprotstavilo se opu{tenom `ivotu i nepodvizavawu. Crkva je gledaju}i kako hladni qubav prema Bogu, ustanovila jednu novu zajednicu u kojoj }e ovaj etos mo}i ve~no da se ~uva da napreduje i da se slobodno izra`ava bez kompromisa. Zbog toga mona{tvo ne mo`e da se shvati kao ne{to {to je suprotno crkvi koja je u svetu. Mona{tvo je drugo ja Crkve. To je ta ista crkva koja je iz grada utekla u pustiwu. Ono je wena prirodna projava. Ovo nas navodi da promislimo i o uzvi{enoj mona{koj slu`bi. Mona{tvo je ~uvar crkve, wena sna`na vojska. Verni ne stupa u ovakvu vojsku da prona|e mir i sigurnost, nego da da svoj doprinos u nevidqivoj borbi protiv zla koje se kroz tu borbu otkriva. Ova borba pokre}e se iznutra u ~ovekovom srcu. Mona{tvo svoju tajnu predaje crkvi: “~estvovawe qubavqu u du{i i uzdr`awa dr`awe i umne molitve sadelavawe...” Podvi`ni{tvo, molitva, qubav – to su tri obele`ja pravoslavqa: wegova ideja zajednice, wegova podvi`ni~ka misao, i wegov bogoslu`beni karakter.

- P: Star~e, molim vas da nam ka`ete ne{to o sada{wem bratstvu manastira.

- O: Obele`je kinovitskog mona{tva je zajedni~ki krov, zajedni~ko bogoslu`ewe, zajednica otaca, zajedni~ki ciq. “Sve je zajedni~ko”, opisuje ovakav na~in `ivota Sveti Vasilije Veliki, “zajedni~ka su stradawa, zajedni~ki su venci, jedan je mnogi i jedan nije sam! Oni revnuju `ivotom an|ela... jer svagda brinu o svakome i svi jednako dele isto bogatstvo”. Ovi elementi predstavqaju, prema svetom bogovidcu, “savr{enstvo kinovitskog `ivota” koji prestavqa plod ovaplo}ewa Spasiteqa na{eg. U ovakvoj zajednici nisu potrebni sudovi niti je potrebna vlast. Ovde ne postoje oni koji vladaju nego oni koji slu`e. Svaki ima svoje blagodatne darove, ali ko je ve}i od Gospoda koji je do{ao na zemqu da slu`i a ne da mu se slu`i.

48

^ak je i najve}e dostojanstvo sve{teni~ko blagodat slu`ewa dato radi bra}e, radi starawa o bra}i. Sama Crkva je kinovija, govorili su oci na{i. Ovo izgleda kao utopija ~ak i za hri{}anske zajednice, i zbog toga se boqi plodovi crkve nalaze u pustiwi.

U dana{we vreme kada se mnogi hri{}ani uglavnom brinu kako da steknu {to vi{e, i u~estvuju u crkvenom `ivotu a da ne poznaju svoju bra}u, ostaje dobri izazov kinovitskog duha mona{tva. Jo{ je ve}i izazov stena qubavi, na kojoj je sagra|eno i mona{tvo i hri{}anstvo. Qubav je ta koja ostvaruje kinoviju. Bli`wi, dakle svaki ~ovek, jeste osnova na{eg `ivota i na{eg spasewa. Zbog toga podvi`ni~ki oci govore da “nikada ne treba pre gledati na svoje dobro, nego uvek na korist brata”.

Ako kinovitski na~in `ivota i ne mo`e da se presadi u svet, ipak duh kinovitskog na~ina `ivota nadahwuje i napaja `ivot pravoslavnog naroda i svakako predstavqa svojevrsan izazov savremenom dru{tvu koje tra`i re{ewe za svoj bezizlaz.

- P: Kako izgleda dvadeset ~etiri ~asa u va{em manastiru?

- O: U dva ujutru po~iwe se sa kelijnim pravilom. U tri je poluno}nica, zatim jutrewe pa sveta liturgija. Nakon toga je mali odmor, a nakon toga je trpeza a potom svako ide na svoje poslu{awe: ikonopisawe, kuvawe, rad u ba{ti, ~i{}ewe ili ne{to drugo. Poslepodne je ve~erwe, zatim trpeza, a po zalasku sunca je pove~erje. Nakon toga bra}a odlaze u svoje kelije gde se podvizavaju. U dane posta postoji samo jedna poslepodnevna trpeza. Ovo pravilo se naravno mewa kada je neki veliki praznik i kada se slu`i sveno}no bdenije. Takvih praznika je kod nas {ezdeset tokom godine. Ovo je na{e pravilo u osnovnim crtama. Tako|e postoji i vreme kada se br}a susre}u, po primeru koji nam je dao Sveti Antonije Veliki. @ivot ovde je jednostavan. Ovo je pre svega zajednica li~nosti, zajednica sa neponovqivom Li~no{}u. Zbog toga se sva~i ~ovek egzistencijalno potresa.

- P: Monasi, zemaqski an|eli i nebeski qudi, slu`e Bogu i qube bli`weg prevashodno mole}i se.

- O: Molitva je iznad svega, prevashodno delo monaha. Veoma ste ispravno rekli da monasi qube (= vole) mole}i se. Jer molitva je najboqi i nasu{tastveniji izraz qubavi, iako nije i jedini. Temeq hri{}anskog `ivota je qubav, po{to je “Bog Qubav”. Ono {to zapre~ava qubav jeste strastvena privezanost za svetske stvari. Na{e vrednosti, na{ `ivot jesu stvari koje posedujemo. Na{e odnose karakteri{e samovoqa. Ovde dolazite u crkvu gde se ~ovek podvigom iscequje od zablude koja ka`e da je ~ovek ograni~en svojim nu`nostima i onim {to mu je neophodno i da za meru svega treba da ima upotrebqivost stvari. Podvi`ni~ka na~ela Crkve su

strana savremenom svetu, ali ona opstaju u mona{kom `ivotu.

49

Podvig, dakle, pravilna upotreba stvari u skladu sa na{im potrebama ima i dru{tveni zna~aj. Ovo je nagla{avao i jedna veliki svetiteq na{e Crkve, govore}i slede}e: “Razlikovawem onoga {to je stvarno potrebno od naslade... ne}u imati vi{e pa da mi preti~e, ni mawe pa da mi nedostaje, nego onoliko koliko mi treba paze}i da ostane i za druge”. Svaki dakle, daje od svog suvi{ka da bi mogao da pokrije nedostatak brata. Na taj na~in podvizavawe ostvaruje qubav kroz vaspostavqawe jednakosti koju je Bog ustanovio u svetu, a koja je naru{ena lakomo{}u qudi. Jednakost nas vodi do slede}eg su{tinskog elementa pravoslavqa koji ~uva mona{ki `ivot. To je duh zajedni{tva.

Zajedni~ka molitva – dakle, zajedni~ko slu`ewe u hramu – predstavqa jedan bogat liturgijski tipik koji uvodi vernog u tajnu duhovnog mira. Zbog toga se mona{ki `ivot naziva ravnoan|eoski. Ne toliko zbog toga {to monasi nastoje da dostignu bestra{}e an|ela, ve} zbog toga {to ~itav wihov `ivot jeste neprestana doksologija (= slavoslovqewe Boga), kao i `ivot an|ela. Kao i u li~noj molitvi, ni tamo ne postoji tipik. To je pojawe srca, suret li~nosti sa Li~no{}u Boga i svetih. Za savr{avawe neprestane molitve, pravoslavno predawe je odabralo molitvu: “Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me gre{nog”. ^esto ponavqawe ove molitve poma`e sabirawu du{evnih sila ~ovekovih. Molitva tako prelazi sa usta na um a sa uma na srce. Zbog toga se i naziva umna ili srda~na molitva. Sveti oci govore da je ona “dar bo`anske blagodati i o~i{}ewe srca i duhovno jedinstvo i izvor bo`anskih misli”. Molitva se savr{ava uz pomo} brojanica, koje predstavqaju pomo}no sredstvo. One poma`u umu da se ne pokrene ka bilo ~emu drugom, nego da se usredsredi na svoje delo. One su neophodno oru`ije monaha, ali i za svetovwake one mogu biti podsetnik za molitvu i mogu ozna~avati prisustvo Bo`je u svakodnevnom `ivotu.

- P: Molimo vas, star~e, da nam ka`ete ne{to o iskustvu svetogorskih otaca (primere vrlinskih kutlumu{kih monaha i drugih) kao i neke primere iz va{eg iskustva.

- O: Imao sam blagoslov da upoznam vrlinske monahe i oce pustiwake, da od wih uzmem blagoslov i da dobijem savete u nekim te{kim situacijama. Drevni oci na{eg manastira govore o bla`enom starcu Haralampiju, koji je provodio `ivot u neprestanoj molitvi i postu, u neumornom slu`ewu, u velikom smirewu i poslu{nosti igumanu. Niko ga nikada nije ~uo da je rekao kakvu gnevnu re~ ili da je nekoga osudio. Neke Velike Sedmice on pozva jednog monaha i objavi

mu da }e se upokojiti na Pashu. Tako i bi... Na veliku Subotu je zatra`io da se pri~esti. U no}i Vaskrsewa, malo posle “Hristos Voskrese...”, upokojio se starac u Hristu vaskrslome! Nije bio jedini. Mogao bih da navedem imena mnogih staraca koji su na svom srcu nosili radost i svetlost Hristovu.

Svagda }u se se}ati najbla`enijeg starca Sofronija koji je bio i iguman manastira. Posledwih godina wegovog `ivota razboleo se od raka i bio je neprestano u krevetu. Po ~itav dan, jedna ruka mu je bila uzdignuta i ~itao je Sveto

50

Pismo i savr{avao pravilo. Wegova posebna blagodat bila je qubav prema ~itavom svetu i milosr|e. Nov~anice koje su mu slali radi blagoslova, koristio je za... ozna~avawe stranica, a delio ih je i siroma{nima koji su ga pose}ivali. Kada se upokojio, wegovo telo je ostalo gipko i toplo, tako da smo tri puta zvali lekara! Wegovo telo je takvo ostalo i nakon ~etrdeset osam ~asova kada smo ga i sahranili. Jo{ uvek mogu da se setim ~udesnih doga|aja prilikom moje posete jednom starcu, od koga sam, me|utim, dobio blagoslov da ih ne otkrivam. Neke druge stvari, svakako, mogu da vam ispri~am:

Starac Hariton je bio veoma dobar tipikar. Podvi`nik, asketa. Dr`ao se predawa, manastirskog na~ina `ivota.

Tako|e je i Hristodul, sa kojim imam isto ime, imao savr{enost prepodobnog. Upokojio se sa velikim pokajawem. Tri dana pre svog upokojewa on je to predrekao. Pozvao je igumana da se ispovedi. Pri~e{}ivao se redovno tokom tri naredna dana. Posledwi put kada se pri~estio re~e mi: “Blagodarim ti mnogo {to si postao prelaz (= daska) preko koga prelazim u ve~nost! I iako nisam pro`iveo sve godine mog `ivota u mona{tvu, kroz tebe me je udostojio Gospod i Presveta Bogorodica Stra{na Za{titnica da dobijem ova tri dana i da primim ovu veliku misti~nu radost!”

Starac Kozma je postao monah u moje vreme. I on se upokojio u velikom pokajawu. Kada sam izlazio iz wegove kelije, odjednom ga ~uh kako govori: “Presveta Bogorodice, nemoj dopustiti da padnem u postequ i da zamaram kalu|ere. Uzmi me uspravnog!” Govorio je karakteristi~no: “Drve}e umire uspravno i qudi umiru uspravno!” Zaista, u|e da radi rukodeqe. Negovao ga je monah Nifon. Okrenuv{i se malo prema onome koji mu je pomagao, malo iznad Kareje, onako kako je bi opru`en, on upita monahe koji su tu bili: - Gde smo sada? A ovaj mu odgovori: - Sada smo iznad na{eg manastira. On tada ustade i zakrsti Kutlumu{. Prave}i znak krsta prema Kutlumu{u, on re~e: Slava Bogu! I odmah potom on se upokoji dok su ga pridr`avali!

Se}am se Rumuna, oca Joakima, koji je tako|e postao monah u moje vreme. Bio je prost star~i}, veoma dobar. Upokojio se u dubokom pokajawu. Tri dana ranije, otac Metodije – tako|e Rumun – mi zatra`i blagoslov da ispovedi oca Joakima govore}i: - Star~e, za tri dana otac Joakim }e umreti! Imam li blagoslov da ga ispovedim? Dao sam mu blagoslov, on ga je ispovedio i on je zaista umro u pokajawu nakon tri dana, kao {to je bio predrekao! Zaista sam mu rekao slede}e: - Vide}emo se na sahrani oca Joakima. - A, ne}u mo}i! Za nekoliko dana i ja }u umreti, i ne}emo se ponovo videti star~e! Tako re~e i u~ini tri metanije.

Bla`eni starac Pajsije prestavqa “znak” koji je Bog dao na{em nara{taju, znak blagodati i okretawa k Bogu. Wegove posete na{em manastiru su se nastavile i nakon... wegovog upokojewa. Trebalo je, vidite, da se neke stvari dovedu u red. Nemam blagoslov da o ovome govorim. Nemam. Tolika ~uda koja je Bog savr{io preko ovog ~oveka, jeste samo spoqa{wa strana wegovog `ivota. Ono {to izaziva pa`wu je ona nevidqiva strana, `ivot srca. Wegovo ~isto srce – kojim

51

se mnogo molio, i mnoge suze prolivao – bilo je prepuno plodova Duha Svetoga. Wegova molitva je mnogo puta odagnala zlo od sveta i od qudi. Ovi znani i neznani oci su nam pokazali da se crkva ne moli za nemogu}e stvari. Imajmo sa sobom uvek molitvu wenu i molitvu Bogorodice Stra{ne Za{titnice i svih prepodobnih otaca.

- P: Video sam mnoge kako razgovaraju sa starcem Makarijem koji je, iako ima vi{e od sto godina, sasvim svestan, pametan, mudar! I sva ta qubav ogleda se na va{em licu. Ono {to me je zaista dirnulo je to {to ste ovde vi prvi slu`iteq. Prvi ste pri savr{avawu poslova, posledwi koji prima pohvalu...

- O: Jednom prilikom me je jedan mladi} upitao: O~e, {ta radi{? Obradovao sam se wegovoj neposrednosti i odgovorio mu: Ja sam iguman, starac sam ovde u Kutlumu{u. Ovo mu nije bilo dovoqno, pa je nastavio: Je li te`ak taj ... posao? U Kutlumu{u je taj “posao” veoma lak! Zaista je veoma lak, jer su oci u kinoviji veoma dobri kao i bra}a, tako da me|usobno imamo mnogo qubavi i vi{e od svega se staramo o qubavi, koja je sasvim jednostavna. Iguman je najve}i brat koji }e i da ~isti i da kuva... Onaj ko `eli da bude prvi, treba da bude posledwi!

Jedan stari jerarh, tri dana pred smrt, dok se nalazio ispred svete Trpeze – ja sam bio iza wega – re~e mi: “Ta{tina nad ta{tinama, sve je ta{tina, dete moje”. Zaista, kako godine prolaze, govorim: “Ma ni{ta od onoga {to imamo u `ivotu ne}emo poneti sa sobom, va`no je samo koliko qubimo jedni druge...”

- P: Sveti igumane, ka`ite nam ne{to o onoj trojici otaca koji poma`u starima u Kutlumu{u.

- O: To {to su Starac Hrisant i starac Gerasim bili dawu i no}u u krevetu i {to su imali nekoga da o wima brine, mislim da mnogo govori... Otac Hrisant, koji je tri i po godine bio vezan za krevet, tamo savr{avao svoje molitveno pravilo, mole}i se na brojanicama. Pa i samo to {to je bio vezan za krevet bilo je najve}e molitveno pravilo. Oci su uvek imali mnogo qubavi.

Starac Makarije je najstariji i ima ozbiqnih problema sa o~ima. Molio je Bogorodicu da vidi malo svetlosti, i kada smo mu govorili da treba da ode na operaciju on nam odgovori: “Sa Wenim dopu{tewem ja bih i{ao na operaciju, ali Bogorodica za mene prestavqa svu svetlost. Odlazak na operaciju bi stoga izgledao kako nezahvalnost, kao nedostatak poverewa u blagodat Wenu. Jer ona mi je sada dala

da malo vidim. Ovde }u dakle ostati sa strpqewem i molitvom i bi}u vi{e nego blagodaran kada dobijem poziv od Gospoda!”

Pre ~etiri – pet godina, mi smo ga poslali u svet zbog zdravstvenih razloga. Tada je imao dvadeset i pet godina. Imao je ~etrnaest kada je do{ao na Svetu Goru i nikada nije izlazio van we. Ukupno osamdeset jednu godinu je proveo na zemqi Bogorodi~inoj! On nikad nije video automobil. I tako, kada je bio u Solunu u ulici Egnatija, video je automobile kako jure. Radosno je po~eo da udara nogom o asfalt i da govori i ponavqa: “Vidi kako jure, vidi kako jure qudi s ovim... ta

52

spasewe wihovo!” Dali smo mu i sladoled, a on, ne znaju}i zagrize. Onda su mu objasnili {ta je i kako se jede, pa re~e: “A! Lepo je, ali vrlo... hladno!”

Svi mi kutlumu{ki oci, smatramo da je Hristos promi{qao o nama i doveo nas ovde da budemo naslednici ovih staraca. Pomolite se i vi da nas Gospod umiri u na{im borbama.

Hteo sam sada da vam ka`em za predawe koje se ~uva u na{em manastiru. Kod vrata se ostavqa jedan hleb i ~a{a sa uqem. Prolaze podvi`nici, isposnici, poklonici, uzimaju od hleba i uqa i blagodare ktitorima... Kod mene se rodila `eqa da obnovimo ovaj obi~aj. Nadamo se da }emo sada uspeti da opravimo to mesto, gde }emo da stavqamo na{ hleb. Tu }e biti ikona Bogorodice Eleosini a odmah ispod ikone }e stajati jedna korpa u kojoj }e biti hleb i uqe – kad nije post sa malo sira – od dobara koje nam daje narod Bo`ji i koji nam daruje {iroke ruke Bogorodica. Prolaznici }e dobiti blagoslov da piju vode iz divnog sasuda koji se nalazi kod kapije, da i na taj na~in vratimo drevni tipik, drevni etos. Malo i pomalo i nas }e zvati drevnima. Mladi oci imaju revnost i qubav i oni }e obnoviti sva ova drevna pravila.

- P: Star~e, molio bih vas da, odavde iz Kutlumu{a, prenesete neku svetootaku poruku, koju vi `elite...

- O: Blagosloveno. Prene}u im, dakle, jednu prouku koja je veoma drevna i u isto vreme savremena. Bog je uzeo obli~je sluge. Do{ao nam je tiho, bez buke, kao {to ki{a pada na vunu ovaca. Tako se projavila ~istota i smirenost Bo`ja i pozva i nas da budemo ~isti i smireni, da budemo qudi blagorodni. Ali du{a na{a, govori Sveti Jovan Zlatousti, ~esto strada onako kako stradaju i vode Dunava kada se u zimu zaledi. ^esto se i na{a du{a ledi, na jedan na~in od strasti, na drugi od komfora, na tre}i od `ivotnih isku{ewa i postaje okorela prema bratu i podlo`na strastima. Zbog toga ~esto, a da to ne razumemo, na{i odnosi pokazuju okorelost a ne bratoqubqe, samoqubqe a ne ~ovekoqubqe. Re~ na{a postaje tvrda, jezik se lo{e izra`ava a pogledi, umesto da se sre}u, razilaze se u stranu... Na ovaj na~in, na{a priroda se bori protiv nas samih, zato {to niko ne mo`e da `ivi bez qubavi. Ovde je tajna: rukovo|eni molitvom, sa iskrenim okretawem prema sebi samima, zatra`imo da nam se otkrije veli~ina Bo`ije qubavi. Kako nam se ona, malo po malo otkriva, tako }emo vi{e sebe spoznavati, vi{e }emo `iveti blagoda}u carstva Bo`jeg i prene}emo je i drugoj na{oj bra}i.

@elim da uputim ovu molbu i ovo podsticawe: U isku{ewima, u svakodnevnim borbama i strahotama sveta, okrenimo se ka ~istom i smirenom Bogu, koji je u nama i koji nas qubi. “Spoznajte slobodu i sloboda }e vas osloboditi” govori nam Isti. Smireni i ~isti Hristos jeste Istina koja nas osloba|a. On je Isti Onaj koji nas osloba|a. U Wegovoj Li~nosti nalazimo istinite sebe. U Wegovoj li~nosti otkri}emo sve one koji nas danas okru`uju.

- P: U ovoj blagodarnoj atmosferi, starac rasu|uje o manastirskim potrebama u slobodi u qubavi. Sigurno je, ako

53

bismo tra`ili da nam istakne tri najva`nije vrline, da bi to bile: qubav, qubav, qubav! Da li se sla`ete sa ovim?

- O: Neka je blagosloveno! Drugim re~ima ovo je veli~ina vere... Smisao pravoslavnog mona{tva je qubav i zajednica, {to je pretpostavka u~estvovawa u Istini. Ono pokazuje jednostavnost `ivota i qudskih odnosa. Jednostvni odnosi, dakle bratski, a ne vladala~ki (tj. niko ne vlada nad drugim – prim. prev.). To su odnosi slu`ewa, a ne sukobqavawa. To su sveze slobode, a ne prinu|avawa. Ovo je (trebalo bi da bude) okru`ewe u kome `ivi Crkva, u kojoj imamo iskustvo prisustva Bo`jeg u nama, u kojoj postajemo ~eda i prijateqi i bra}a Wegova.

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

STARAC PAJSIJE

QUBAV

Duhovna qubav je ve}a od qubavi bra}e po telu, jer ona vezuje Hristom, a ne majkom. Oni koji poseduju ovu ~istu (blagorodnu) qubav, ispuweni su dobrotom, jer u wima obitava Hristos, i na wihovim licima je izobra`eno bo`anstvo. Naravno, nemogu}e je da Hristova qubav obitava u nama, ako ne iznedrimo iz sebe qubav, daju}i je Bogu i Wegovim ikonama, i uvek sebe daruju}i drugima, ne tra`e}i da se nama drugi daju.

Savest je prvi Bo`iji zakon, koji je utisnut duboko u srca prvostvorenih, a nadaqe je prima,

pri ro|ewu, svako od nas, kao fotokopija svojih roditeqa. Oni koji su uspeli da prefine svoju savest svakodnevnim pra}ewem sebe, ve} se ose}aju tu|im ovom svetu i mirjani se dive wihovom finom pona{awu. Ali, oni koji ne prate svoju savest, nemaju korist ni od duhovnog ~itawa, ni od saveta starijih, i tada ne mogu ni zapovesti Bo`ije da ~uvaju, jer su ve} postali neosetqivi.

Osetqivi i priqe`ni koji ~uvaju sve sa ta~no{}u, obi~no trpe nepravde od neosetqivih, neprestano im snishode}i u qubavi, ali je zato i qubav Bo`ija uvek kraj wih. Mnogo puta trpe nepravde .i sami zbog svoje preosetqivosti, preuveli~avaju}i svoje male grehe ili tovare}i na sebe tu|e gre{ke, ali ih opet Bog sladi svojom rajskom dobrotom, krepe}i ih ujedno i duhovno.

Naravno, svaki ~ovek }e biti nagra|en od gospodara za kog je radio. Oni koji rade za Hrista primi}e ovde stostruko vi{e i `ivot ve~ni (Mk. 10,30), a za one koji rade za gospodara tame, `ivot je crn jo{ ovde.

Oni koji delaju za Hrista, ali sa gordo{}u, kvare svoje vrline, kao {to se pr`ena jaja kvare kada padne na wih malo ne~istote od koko{ke, jer je tada za bacawe zajedno sa tigwem.

Oni koji delaju smireno, sti~u}i vrline, i rasprostiru}i smireno iz qubavi, svoje tajne do`ivqaje, najve}i su dobrotvori, jer daju duhovnu milostiwu, mnogo

54

poma`u}i slabim ili u veri nestabilnim du{ama. Oni opet koji iz qubavi ule}u u svet, kada su ve} izbacili svet iz sebe, uzle}u na nebo i ne bivaju svetom uhva}eni.

Dobrota omek{ava i otvara srce, kao uqe zar|alu bravu. Oni koji se mu~e nepravedno, podra`avaju Hristu, a oni koji se mu~e zbog

svojih grehova su bla`eni, jer ispla}uju grehe u ovom `ivotu. Oni koji ne sastradavaju sa stradalnicima, pate od smrtonosne duhovne

bolesti, nemilosr}a. Oni, opet, kojima smetaju jauci bolesnika, te rop}u jer ne mogu da se skoncentri{u, pate od te{ke duhovne bolesti.

Oni koji `ele da im se drugi daju, ne daju}i pri tom ni{ta drugima, i neprestano od Boga tra`e, ne daju}i Bogu ~ak ni svoje grehe (sa pokajawem), potpuno se otu}uju od Boga i predaju se u ruke ~ovekoubice. Po{to gaje qubav samo za sebe, u wima uzrasta veliki nemir i oni trpe deo pakla jo{ u ovom `ivotu.

Oni koji se ne stavqaju u polo`aj bli`wih koji stradaju, bivaju napu{teni od Boga, i tada nisko padaju, u~e}i se sastradavawu. Me|utim, one koji sastradavaju i uvek se brinu za druge, a ne za sebe, Bog ~uva, i bivaju zbrinuti i od Boga i od qudi.

Kada ~ovek svoje srce preda Bogu, tada wegov um obuhvata Bo`ija qubav i on postaje nezainteresovan za sve svetsko. Neprestano misle}i o Ocu nebeskom, ve} je uzqubio bo`ansko i slavoslovi danono}no, poput An|ela, svog Stvoriteqa.

Dobrota je jedna od mnogih Bo`ijih osobina, i zato uvek prostire radost, odgoni oblake, otvara srca kao prole}no sunce kojim ni~e cve}e iz zemqe, greje ~ak i zmije i izvla~i ih iz wihovih hladnih rupa, da bi se i one radovale Bo`ijoj dobroti.

R|avi qudi se uvek gu{e pomislima i svojim sle|enim srcima lede i gu{e pomislima stradalnike, koji im pribegavaju kako bi na{li utehu. Nasuprot tome, dobronamerni qudi svojom duhovnom (uzvi{enom) qubavqu sjediwenom sa bolom gu{e demone, osloba|aju du{e i rasprostiru bo`ansku utehu svojim bli`wima.

Siro~e, naro~ito bez majke, makar bilo i je`, treba zagrliti sa bolom i toplom qubavqu, da bi se prvo ugrejalo, ohrabrilo i otvorilo svoje srce.

Oni koji ne `rtvuju qubavi Hristovoj i telesno zdravqe, preziru}i telesno spokojstvo, ne nalaze duhovni spokoj ni u ovom, ni u budu}em ve~nom `ivotu.

Oni koji `rtvuju ~ak i svoj `ivot iz ~iste qubavi, da bi za{titili bli`we, podra`avaju Hristu. Naravno, oni su i najve}i heroji, jer od wih drhti ~ak i smrt, od wih prezrena. Oni pobe|uju besmrtno{}u, uzimaju}i kqu~ ve~nosti pod grobnim pe~atom, i prelaze lako u ve~no bla`enstvo.

Naravno, boqe je za osetqivog ~oveka da pogine iznenada od qubavi {tite}i svog bli`weg, nego da bude nemaran ili boja`qiv, pa posle da se sopstvenom save{}u koqe ~itavog `ivota.

@rtva za bli`weg krije veliku qubav prema Hristu. Oni koji imaju dobru nameru da daju milostiwu, ali nemaju ni{ta i `aloste se zbog toga, daju milostiwu krvqu svog srca.

Oni, opet, koji `ele da stradaju mu~eni~ki za qubav Hristovu, ali mu~eni{tva nema, mogu ovu svoju qubav kojom gore da izraze telesnim podvigom za du{e upokojenih koje gore, kako bi se malo uspokojili.

55

Nemarni i nemilostivi qudi koji misle samo o sebi i nasi}uju se neosetqivo, pune i svoju du{u velikim nemirom. U wima crv dela, i mu~e se jo{ u ovom `ivotu. Oni koji su milostivi, obzirom da qubavqu nasi}uju druge, uvek se site qubavqu Bo`ijom i Wegovim obilnim blagoslovima.

O SAVREMENOM HRI[]ANINU-MONAHU Veliko zlo je kada bogoslovstvujemo suvo svojim umom, i predstavqamo na{ um

za Sveti Duh. To se zove mozgoslovqe koje ra|a Vaviloniju (pometwu), dok u bogoslovqu postoji mnogo jezika (mnogo darova), ali se svi jezici sla`u, jer je wihov Gospodar jedan, Sveti Duh Pedesetnice, i jezici su ogweni… Onaj ko misli da mo`e da shvati Bo`je tajne spoqa{wom, nau~nom teorijom, li~i na bezumnika koji ho}e da teleskopom vidi Raj… Ko sumwa u to da manastir sa ovim savremenim olak{icama mo`e lak{e da funkcioni{e? Kad bi svaki monah imao majku kraj sebe da brine o wemu, sigurno, i to bi bila olak{ica. Ako bi crkvu postavili kasetofon da govori molitve, sigurno bi i to bilo dmaraju}e, a jo{ ve}i odmor bio bi kad bi se stolice u crkvi razvla~ile u krevet. Naro~ito bi za jednog podvi`nika bilo olak{awe kad bi imao jedan mali aparat samo da mu okre}e brojanicu, i jednog slamnatog slamnatog podvi`nika da pada i ustaje savr{avaju}i wegove metanije i brojanice, i jo{ da na|e jedan mekan du{ek kako bi legao i odmarao svoje namu~eno telo. Sigueno, sve ovo odmara telo, ali ostavqa du{u {upqom i nesre}nom, pored toga {to je ~ini `enski sentimentalnom i unosi u wu svetsku napetost… Ko od modernih monaha `eli, mo`e da izgradi jedan manastir na soliteru kako bi imao sve svetske pogodnosti koje po`eli, da u`iva u svetu, i da se popne na tre}e nebo liftom, a pustiwu neka ostavi na miru. Na `alost, neki takvi monasi svojim svetskim nastrojewem, prenose sav taj svetski duh u pustiwu svim svetskim sredstvima i stalno se zanimaju promenama i preure|ewima, spoqa{wim ure|ivawem, mno{tvom cigala i saksija, a {ta zna~i brojanica – ne znaju, nego samo briga, dobro jelo i cigle. Sve ovo pokazuje telesne qude koji su cigle – zemqa, a ne duh Bo`ji. (Ne mislim na novoizgra|ene manastire koji se bore da bi stekli krov nad glavom).

SVETOGORSKI MANASTIRI I ^UDOTVORNE IKONE

MANASTIR DOHIJAR (Sveti Arhan|eli, na dan 8. novembra)

Na jugozapadnoj strani Svete Gore, na po pola sata hoda do Ksenofonta i Konstamonita, pokraj mora i u podno`ju kamenite padine smestio se manastir Dohijar. Po predawu, osnovao ga je po~etkom 10. veka sveti Jeftimije, u~enik Atanasija Svetogorca. Dohijar zna~i

56

podrumar, jer je to bilo Jeftimijevo poslu{awe dok je `iveo u Atanasijevoj Lavri. Smatra se da manastir nije osnovan pre 970. godine, ali ve} 972. g. potpisao se Jeftimije ispod Cimiskijevog tipika kao „monah i iguman”. U Monomahovom tipiku i u dokumentima iz 1030. godine o Dohijaru se govori pod sada{wim imenom.

Legenda ka`e da je u Neofitovo vreme neki mladi} po imenu Vasilije dopremao veliko blago na poklon manastiru. Wegovi saputnici re{e me|utim, da ga opqa~kaju, pa ga baci{e u more. Mladi}u u pomo} priteko{e Sveti Arhan|eli i on bi sre}no prenet u manastir. Tada manastirsku crkvu posveti{e Arhan|elima, a mladi Vasilije zamona{i se u Dohijaru, dobi mona{ko ime Varnava i kasnije na igumanskom tronu nasledi Neofita. Kao i ve}ina svetogorskih manastira i Dohijar je do`ivqavao uspone i padove.

Manastirske zgrade poti~u iz razli~itih perioda, po~ev{i od perioda osnivawa.

Glavna crkva iako pripada op{tem tipu svetogorskih katolikona odudara od drugih izuzetnom visinom. Sredi{wa kupola po~iwe od krova na mestu koje se nalazi petnaest metara iznad zemqe. Ova posebnost mo`da je posledica rumunskog uticaja, ali je svakako i posledica potrebe da se obezbedi dovoqno svetlosti za unutra{wost hrama, sme{tenog, ina~e u prili~no ste{wenoj porti.

Kritski stil ubedqivo dominira u freskopisu. Dohijar ima najpotpuniji freskopisa~ki ciklus na ~itavoj Svetoj Gori.

Manastir ima {est paraklisa, me|u kojima je najva`niji onaj posve}en Bogorodici Gorgoepikoos (Koja Brzo Usli{ava), gde se nalazi istoimena ikona.

Trpezariju je sagradio ohridski arhiepiskop Prohor, a oslikana je freskama 1700 godine. Smatra se jednom od najprostranijih i najlep{ih na Svetoj Gori, a duga~ka je dvadeset {est metara. Pored pomenute ~udotvorne ikone, me|u manastirskim dragocenostima izdvajaju se: jedna ~estica ^asnog krsta, mo{ti ~etrdeset pet svetiteqa itd.

Danas Dohijar nema drugih poseda osim dve kelije u Kareji, a izvan manastirskih zidova nalaze se jo{ ~etiri crkvice. U posledwih desetak godina uve}alo se manastirsko bratstvo koje sada broji preko ~etrdeset monaha.

Brzopomo}nica

U svetom manastiru Dohijaru ~uva se slede}a pisana povest o ikoni Presvete Bogorodice Brzopomo}nice:

Ispred manastirske trpezarije bila je `ivopisana na zidu jedna Bogorodi~ina ikona velike starosti. Stariji oci ka`u da je naslikana za vreme svetog Neofita, ktitora manastira.

Pred ovom ikonom dakle, bio je prolaz kojim su oci prolazili u trpezariju. Trpezarac je tuda ~e{}e prolazio kako no}u tako i dawu, da bi izvr{io svoje poslu{awe. No}u je sebi osvetqavao put upaqenim sve}ama. 1664. godine, prolaze}i po obi~aju ispred ikone sa upaqenim sve}ama, trpezarac otac Nil ~uo je slede}e re~i: “Vi{e ne prolazi ovuda sa sve}ama i ne ~adi mi ikonu.” Ne shvativ{i me|utim

57

da glas dopire iz ikone, nego misle}i da se neko od bratije {ali sa wim, on nije pridao velikog zna~aja ovom doga|aju i nastavio je po svom obi~aju da prolazi istim prolazom sa upaqenim sve}ama. Ne mnogo dana po prvom glasu on ponovo ~uje ovakav glas: “Kalu|eru-nekalu|eru, dokle }e{ neblago~estivo i ne~asno da mi ~adi{ lik?” I istovremeno oslepi. Tek tada se nesre}ni otac Nil setio onog prvog glasa shvativ{i da je pravedno ka`wen, jer nije mario za zapovest Presvete Bogorodice, nego je zbog svoje nepa`we pre~uo.

Slede}eg jutra bratija su ga zatekli kako le`i slep ispred ikone u istom prolazu. ^uv{i {ta se desilo, svi obuzeti strahom i trepetom blago~estivo prola`ahu onuda i postaviv{i neugasivo kandilo pred svetom ikonom, nalo`e novom trpezarcu da svake ve~eri prinosi kad. A oslepeli trpezarac otac Nil ne htede ni u svoju keliju oti}i, nego ostane u jednoj stasidiji preko puta svete ikone, mole}i se i no}u i dawu sa suzama i sa tugom Presvetoj Bogorodici, tra`e}i da mu, kao sastradav{a Majka Boga Logosa i posrednica za ceo qudski rod, oprosti nepa`wom u~iwen greh. I u znak opro{taja da mu podari vid, kako bi gledaju}i wenu svetu ikonu slavio i hvalio sa blagodarno{}u wen Bogom proslavqeni lik.

I ostvari{e se wegova blaga nadawa i ne ostade posti|en zbog tolikih molitava i prolivenih suza. Izvor milosr|a i milosti, najbr`a uzdanica i uteha svih tu`nih, Vladi~ica na{a Bogorodica, prikloniv{i svoje ~ovekoqubivo uho, blago je usli{ila usrdne molitve skru{enog srca wegovog, otkriv{i mu jednoga dana slede}e: “Usli{ena je tvoja molitva i neka ti bude opro{teno i neka progleda{ kao ranije. Objavi ostalim ocima podvi`nicima i bratiji da sam ja Majka Boga Logosa i od Boga pokrov ovom svetom manastiru Arhangela i pomo} i mo}na za{titnica, koja o wemu promi{qa kao branioc i upraviteq. I neka me od sada monasi prizivaju za svaku svoju potrebu, a ja }u brzo usli{iti molitvu wihovu i svih pravoslavnih hri{}ana koji mi sa pobo`no{}u pribegavaju, jer se zovem Brzopomo}nica.”

Sa ovim blagodatnim glasom i radosnim re~ima povrati se nesre}nom trpezarcu vid na na~in natprirodan i ~udesan, za {ta se pro~ulo po ~itavoj Svetoj Gori.

Tuda vi{e niko nije prolazio prema trpezariji, nego je mesto oko svete ikone sa velikim po{tovawem i dostojanstvom ogra|eno. Sa desne strane ~udotvorne ikone podignut je sveti hram ukra{en svakim blagoqepijem, posve}en Presvetoj Bogorodici – ~udotvornoj Brzopomo}nici. U wemu slu`i jedan jeromonah, najpobo`niji i najrevnosniji me|u bratijom, kojeg zovu Prozmonar (“onaj koji i{~ekuje, koji je na usluzi”), i koji najvi{e vremena provodi u svetom hramu Brzopomo}nice. Svake ve~eri i svakog jutra Prozmonar peva molbeni kanon pred ovom svetom ikonom. A neizostavno svakog utorka i ~etvrtka uve~e, po ve~erwem otpustu sve{tenik odmah govori “Blagosloven Bog na{ ... ” u velikom Sabornom hramu i svi oci izlaze u redu i sa smelo{}u odlaze pred svetu ikonu Brzopomo}nice, gde izabrani manastirski pojci pevaju melodi~no i sa umiqewem zajedni~ki molbeni kanon, dok sve{tenoslu`iteq pomiwe sve blago~estive i pravoslavne hri{}ane, mole}i se tako|e za mir u ~itavoj vaseqeni. Po svr{etku zajedni~ke molitve, po{to se oci poklone ~udotvornoj ikoni Brzopomo}nice, Prozmonar ure|uje i ulep{ava {to boqe mo`e sveti paraklis. On se stara da pred ikonom svakodnevno gore kandila (wih preko 20), dar hri{}ana za ~uda kojih su se udostojili. Od 20 kandila wih 6 neprestano gori, a uqe za wih {aqe svake godine {estoro blago~estivih hri{}ana,

58

koje je Presveta Bogorodica Brzopomo}nica izbavila od smrtne opasnosti. Sva izle~ewa i mnoga druga ~uda koja je od tada u~inila i ~ini svakog dana nije mogu}e zabele`iti. Pokazala se drugom Siloamovom krstionicom: slepima daruje vid, le~i hrome, nepokretne, a naro~ito poma`e nerotkiwama, mnoge je od utapawa u moru izbavila, zarobqenike oslobodila, {teto~ine mnogo puta oterala i uni{tila, i druga bezbrojna ~uda ~ini neprestano svim pravoslavnim hri{}anima koji joj pobo`no pribegavaju.

MANASTIR PANTOKRATOR (Preobra`ewe Spasiteqevo, na dan 6. avgusta)

Manastir Pantokrator nalazi se na isto~noj obali Svete Gore, izme|u Stavronikite na jugu (na oko sat hoda) i Vatopeda na severu (na oko dva sata hoda). Do Kareje tako|e treba pe{a~iti dva dobra sata.

Prilaze}i manastiru, iz daqine se ~ini kao da ~itav kompleks izrawa iz mora, mada pri{av{i bli`e, putniku postaje jasno da se manastir nalazi na steni oko trideset metara iznad morske

povr{ine. Zna se da je u {estoj deceniji 14. veka Pantokrator osnovao vizantijski

vojskovo|a Aleksije, dok je suosniva~ bio wegov brat Jovan. Bra}a su se nastanila u svom manastiru koji je potpuno dovr{en 1363. godine. Te godine, patrijarh Kalist I ozvani~io je Pantokrator kao svetogorski manastir.

Glavna crkva pripada svetogorskom tipu trobrodnih gra|evina sa osnovom u obliku krsta i kupolom. Specifi~nost crkve je prostor izme|u pevnica i oltara, ve}i nego {to je uobi~ajeno. Katolikon, ili glavna crkva, ukra{en je `ivopisom neposredno po izgradwi, a freske su ra|ene u divnom postpanselinskom makedonskom stilu. U crkvi se ~uva jedna od naj~uvenijih ~udotvornih ikona na Svetoj Gori, poznata kao Gerontisa. Ikona je velikih dimenzija (196x76cm) u molitvenom stavu. Lik koj i se danas vidi na ikoni nije origina lan, ve} predstavqa rad nekog nepoznatog restauratora. Me|u ve}im brojem litijskih ikona isti~e se jedna - dvostrana, sa likovima Hrista i Jovana Krstiteqa na jednoj, i Bogorodice i Jovana Krstiteqa, na drugoj strani.

Unutar manastira nalazi se sedam, a izvan wegovih zidina jedanaest paraklisa. Posetilac manastira lako }e uo~iti dve neobi~nosti. Naime, u Pantokratoru

nema krstionice, a trpezarija se nalazi na gorwem spratu jugozapadnog konaka. Razlog ovome je jednostavan - nedostatak prostora.

Me|u mo{tima koje se ~uvaju u manastiru, moraju se pomenuti bedrena kost i stopalo svetog Andreja. Tu se nalaze i ~estice ^asnog krsta, komad {tita svetog Merkurija.

Manastiru Pantokrator pripada zna~ajni skit Proroka Ilije, udaqen pola sata hoda uzbrdo. Prvobitno kelija, ovo mesto ustupqeno je 1757. g ~uvenom ukrajinskom duhovniku Pajsiju Veli~kovskom. Oko wega se ubrzo okupila grupa gr~kih, ukrajinskih i moldavskih sledbenika, pa po{to se kelija uve}ala od we je

59

nastao skit. I to skit u kome je po prvi put u istoriji Svete Gore pre}utno prihva}eno op{te`i}e. U wemu je po prvi put organizovano prevo|ewe dela svetih Otaca na ruski jezik.

Sem dva konaka Pantokrator je nekada imao oko petnaest kelija u Kareji i u blizini Kutlumu{a. Najzna~ajnija je Ruvduhu, sa izuzetnim ostacima fresaka iz 12. veka. Zna~ajna je i kelija Distojno jest, gde se jedno vreme ~uvala istoimena ikona. U vlasni{tvu Pantokratora je i oko pedest koliba, mahom u nasequ Kapsala, koje su uglavnom nenastawene.

Starica

Ova sveta ikona stoji u Sabornom hramu manastira Pantokrator uz isto~ni stubac leve pevnice. Za wu se vezuje slede}i doga|aj:

Jedan vrlinski iguman manastira, ve} dosta star razboleo se i po otkrivewu mu se proka`e i kada }e se upokojiti. @ude}i da se pre svog preseqewa u ve~ni `ivot udostoji pre~istih i `ivotvornih Tajni Gospoda Isusa Hrista, on zamoli sve{tenoslu`iteqa da ubrza sa Bo`anstvenom liturgijom. Jeromonah me|utim, ne pridaju}i zna~aja molbi svog igumana, stane slu`iti sporo. Odjednom se iz ove Bogorodi~ine ikone, koja se tada nalazila u svetom oltaru, za~uo prete}i glas, zapovedaju}i sve{teniku da izvr{i `equ i voqu svog igumana.

Bogorodica je na ovoj ikoni u stoje}em stavu. Ikona je restaurirana i opto~ena srebrom. Naslikani sud iz kojeg se preliva uqe svedo~i da je jednog dana na igumanovu molbu ~udesno preispunila prazne manastirske sudove uqem.

Ova ikona Majke Bo`je u smutna vremena arapskih osvajawa ba~ena je u obli`wi bunar, ali je kasnije prona|ena po ukazivawu ro|aka jednog od zlo~initeqa, koji je zbog svoje drskosti te{ko nastradao. Taj varvarin namera~io se, iz svog bezumnog prezira prema hri{}anskoj svetiwi, da iscepka i izdeqe na komadi}e ovu svetu ikonu i da wome zapali svoj {i{ (nargiq). Me|utim, istog trenutka je zbog svoje bezo~ne zamisli oslepeo.

Ikona Presvete Bogorodice Starice 80 godina nalazila se u bunaru. Kaju}i se zbog svog bezumqa i nadaju}i se da }e u svojoj te{koj muci prona}i olak{awe i utehu, onaj nesre}nik je na izdisaju nalo`io svom bliskom ro|aku da i po wegovoj smrti ode na Svetu Goru i poka`e monasima gde je ba~ena ova sveta ikona. Wegovi ro|aci zaista su oti{li na Svetu Goru i pokazali monasima mesto gde je bila ba~ena ova dragocena svetiwa, nakon ~ega je sa svim po~astima izva|ena i postavqena na svoje mesto.

60

MANASTIR KSIROPOTAM (Svetih ~etrdeset mu~enika, na dan 9. marta)

Kada se brodom uplovi u glavnu luku Svete Gore, Dafni, dovoqno je pogled usmeriti ka obli`wim visovima i ugleda}e se manastir Ksiropotam. Le`i gotovo na sredini jugozapadne obale poluostrva.

Na kamenoj gredi iz 1763. g. koja se nalazi iznad ulaza u pripratu glavne crkve

navode se imena ~etiri uzastopna graditeqa manastira. To su carica Pulherija iz 5. veka, savladari Konstantin Porfirogenit i Roman Lakapin iz 10. sultan Seli{ iz 16. i Kesarije Dapontis iz 18. veka.

Zanimqivo je da istorija manastira jo{ uvek nije potpuno rasvetlila okolnosti u vezi sa wegovim nastankom. Naime krajem 10. i po~etkom 11. veka postojala su dva manastira sa imenom - Ksiropotam sa istim imenom osniva~a - Pavle. Razlikovawe ova dva manastira jasno je tek od 1018. g. U jednom aktu Velike Lavre nalaze se potpisi dvojice igumana uz nazive manastira koji su se zadr`ali do dana{wih dana: bili su to: „Pavle, iguman manastira Gosp. Pavla” i „Kalinik, iguman manastira Ksiropotama”. Nije ta~no utvr|ena ni godina osnivawa manastira, ali sude}i po nekim dokumentima, izgleda izvesno da je Ksiropotam najstariji od svih manastira koji danas postoje na Svetoj Gori. Ksiropotam se nalazi na osmom mestu hijerarhijske lestvice svetogorskih manastira. Pripada grupi manastira koju predvodi Hilandar, i tu je drugi po rangu. U samom manastiru `ivi oko ~etrdeset monaha, a jo{ desetak je u kelijama i na metosima.

Glavna manastirska crkva impozantnog izgleda, zbog nagnutog terena blago pomerena ka severozapadu, sme{tena je u sredini porte. U crkvi ima preko stopedeset ikona. Pored glavnog hrama u manastiru ima sedam, a izvan wega jo{ devet paraklisa.

^etiri kelije koje pripadaju Ksiropotamu nalaze se u neposrednoj blizini manastira. U jednoj od wih ~uva se antimins iz 1529. godine. Manastir ima i jednu keliju u Kareji, kao i nekoliko radionica. Najve}i broj zgrada u luci Dafni pripada tako|e Ksiropotamu.

^udotvorna ikona 40 mu~enika

U manastiru Ksiropotam nalazi se ~udotvorna ikona 40 mu~enika. Ovi sveti vojnici Hristovi praznuju se 09. (22.mart). Oni, ispovediv{i veru u Hrista kao Boga postrada{e za vreme cara Likinija, a po voqi kneza Lasija i vojvode Agrikolija, 320. godine. Posle `estokih muka na koje su ba~eni, moreni su u

61

smrznutom jezeru, pa su im polumrtvima prebijane cevanice, a kada su izdahnuli tela su im spaqena i nedogoreli ostaci ba~eni u isto jezero. Godine 438. ostaci wihovih tela su prona|eni i ~asno sahraweni. Tu zadu`binu svojoj du{i u~inila je k}erka gr~koga cara Arkadija, mlada carica, naslednica na prestolu svoga oca. Ona ista koja }e malo kasnije saznati ~etvrti vaseqenski sabor u Halkidonu, kod Carigrada 451. godine.

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

AN|EO IZOBAI^AVA IDIORITMIJU U MANANSTIRU KSIROPOTAMU

Jednom sabornom Starcu manastira Ksiropotama, u vreme kada je u manastiru bila idioritmija, javio se An|eo Bo`iji sa re~ima:

- [ta vi to ovde radite? Ima punih trideset godina, kako nisam uzeo ni jednu du{u u dobrom duhovnom stawu kakvo `eli Bog. Oci su zanemarili duhovne podvige i po~eli da `ive skoro kao mirjani.

BRAT KOJI SE BEV TRUDA SPASAO, JER NIJE OSU|IVAO

Jednom je neki mirjanin do{ao u Skit Kapsokalivije u `eqi da postane monah. Oci iz Skita nisu hteli da ga prime, jer je, pored toga {to je bio lew i nemaran, sabla`wavao bratiju i stalno pravio probleme. Ali, po{to je na{ao mir u Skitu, zamolio je Oce da ga puste da `ivi tu kao mirjanin i da pone{to radi.

Tako je, dakle, proveo svoj `ivot u lenosti i nemaru do samoga kraja, kada je pao u postequ i samrtni ropac. Oci su mu pomagali i stalno bili kraj wega.

Jednog dana, samrtnik je imao vi|ewe, pa je po~eo da daje neke znake. Oci su se pitali {ta se de{ava. Kada se povratio, ispri~ao im je slede}e:

„Video sam Arhangela Mihaila sa jednim papirom u rukama, na kome su bili ispisani svi moji gresi. Rekao mi je:

- Vidi, sve ovo si u~inio i zato se spremi za pakao. Tada sam mu rekao: - Pogledaj da li me|u tim gresima postoji i greh osu|ivawa.

Arhangel je potra`io i odgovorio: - Ne, nema.

Rekao sam mu da ne treba da idem u pakao, jer je Gospod rekao: Ne sudite, i ne}e vam se suditi (Lk. 6,37). Tada je Arhangel Mihail iscepao papir sa mojim gresima. Tako }u Oci moji, ja i}i u Raj. Kada ste mi rekli da ne mogu da budem monah u Skitu, radio sam kao mirjanin, odlaze}i na praznike u sabornu crkvu. Tamo sam ~uo jevan|elske re~i: Ne sudite da vam se ne sudi (Mat. 7,1), pa sam rekao sebi: „Bedni~e, bar to ispuni", i to me je spasilo bez ikakvog drugog truda." Zavr{iv{i ove re~i, predao je svoju du{u Arhangelu Mihailu.

62

POJAC KOJI JE PRAZNOVAO SA BRATOM ULOKOJ£NIM [EST MESECI RANIJE

Jedan poznati pojac, |akon Janis iz kelije „Ravduhu", koji se nedavno upokojio, oti{ao je na slavu manastira Grigorijata zbog pojawa. Zavr{iv{i pojawe na velikoj ve~erwi, u vreme kada je po~iwala litija, Star~i} je osetio potrebu da ode u gostoprimnicu i popije kafu, kako bi se malo potkrepio i opet nastavio sa pojawem.

U gostoprimnici se poveo razgovor o pojawu i manastirskim pojcima i |akon Janis je rekao:

- Vidim, o. David se jo{ uvek dobro dr`i.

Otac Makarije (jedan od starijih Otaca) za~udio se ovome {to je ~uo i rekao |akonu Janisu:

- Otac David se upokojio jo{ pre {est meseci. Mora da si pogre{io.

\akon Janis se zbunio i sa sigurno{}u odgovorio:

- O~e moj, ne znam ja kad je on umro i {ta mi ti to govori{. Znam samo da sam ga video napoqu, za vreme litije, pre nekoliko minuta. Pozdravili smo se i porazgovarali. ^ak smo i o pojawu progovorili neku re~.

PRESVETA MIRO[E POBO@NOG PO^ETNIKA

Pre nekoliko godina, jedan mladi} koji je `udeo za mona{kim `ivotom, sa velikom pobo`no{}u pratio je sveno}no bdenije u nekom svetogorskom manastiru. Bio je praznik Vavedewa Bogorodice, i po{to je `eleo da svoj `ivot posveti Bogu, mladi} je tokom ~itavog bdenija stajao, mole}i se umilno.

Kada su na red do{le Hvalitne, jerej je po~eo da miro{e Oce i posetioce uqem iz kandila Presvete Bogorodice. Ali, mladi} zbog velike pobo`nosti i reosetqivosti nije pri{ao, smatraju}i sebe nedostojnim toga. Kada su ve} svi bili mirosani, a jerej se udaqio, osetio je u srcu potrebu da bar ode da se pokloni ikoni Majke Bo`ije kako bi i on dobio malo Blagodati. Kada se pobo`no poklonio ikoni Presvete, Weno kandilo se lepo naglo i iz wega je kanulo uqe na mladi}evu glavu, ne kanuv{i pri tom ni na pod, ni na odelo, ve} samo na vrh wegove glave. Istovremeno je osetio neizrecivu duhovnu radost, kakvu nikad u `ivotu nije osetio.

Ugledav{i mladi}a iz daleka, pre no {to mi je ispri~ao {ta mu se dogodilo, pitao sam ga {ta mu se desilo, budu}i da sam na wegovom licu primetio promenu od bo`anskog doga|aja. Ispri~ao mi je sve ovo sa velikom prostotom.

Mo`e se videti da sama Presveta miro{e pobo`ne i smirene, duhovno ih preobra`avaju}i.

63

^UDESNI OTAC DANILO

Otprilike u vreme haxi-Georgija, `iveo je ~udesni o. Danilo koji je tvorio ~uda jo{ kao monah po~etnik. Sve je zadivqavao svojim ~udima koje su Rusi ~ak i objavqivali u svojim verskim ~asopisima.

Ovo malo {to sam ~uo o Svetom Ocu i {to mi je mnogo koristilo, `eleo sam da zapi{em, kako bi korist imale i druge du{e.

Kako sam ~uo, poreklom je bio iz Gr~ke, a na Svetu Goru je do{ao u vreme gr~ke revolucije, oko 1821. godine. Ovaj pobo`ni mladi} je nakon {to se poklonio Iverskoj Majci Bo`ijoj - Portaitisi, pro{ao kroz Veliku Lavru, gde se poklonio Svetom

Atanasiju, uznose}i tople molitve da ga Presveta uputi na nekog pobo`nog Starca kome bi se pokorio da bi postao monah. Po{ao je, i bezbri`no hodio oslawaju}i se na Boga. Kada je pro{ao Kerasiju, na putu ka Svetoj Ani po{ao je pogre{nim putem i do{ao do kelije Svetog Artemija. Tamo{wi Starac je bio veoma pobo`an i vrli podvi`nik, ukra{en mnogim vrlinama. Kod wega je mladi}ev duh na{ao spokoj.

Oci iz susednih kelija, videv{i mladog isku{enika kako se podvizava poput svog Starca, zabrinuli su se, te su skretali pa`wu Starcu da pripazi na wega, jer se kao mlad naglo odao podvi`ni{tvu. Me|utim, Starac je govorio:

- Ne brinite, znam ja kakvog ~oveka imam.

Posle kratkog vremena mladi} je zamona{en i preimenovan u Danilo. Dostigao je veliku duhovnu visinu zato {to je bio ~ist, ne samo telom i du{om, ve} i umom, budu}i da je uvek imao samo dobre pomisli. U wegovom ~istom srcu obitavao je Hristos.

Jednom prilikom, nalo`ili su pe} da bi pekli hlebove i pravili dvopek. Kada je o. Danilo ma{icama ~iji je vrh bila metalna kuka, a dr{ka drvena, hteo da rasporedi `ar kako bi se ~itava pe}nica ravnomerno zagrejala, od velike temperature je izgorela drvena dr{ka, a u pe}nici je ostao metalni deo. Otac Danilo je to odmah rekao Starcu kako se posao ne bi usporavao, a Starac mu je odgovorio:

- [ta me gleda{? Prekrsti se i u|i unutra da ga izvadi{ kako ne bismo gubili vreme.

Otac Danilo se prekrstio, u{ao u za`arenu pe}, uhvatio rukama za`areno gvo`|e, a da nije zadobio ni jedan plik, niti mu je izgorela ijedna dlaka sa brade. Me|utim, najve}e od svega bilo je to {to nije imao ~ak ni pomisao da je uradio ne{to veliko.

+++ Nekom drugom prilikom, opet, jedan

Starac iz susednih kelija „Vla{ke", se razboleo. Bol su mu ubla`avali samo gorki krastav~i}i. Kada je nastupila zima, bolovi su se opet pojavili. Starac je si{ao do Svetog Pavla, ne bi li na{ao makar tur{iju od krastavaca koju bi jeo da bi ubla`io bol. Ali, na `alost, nije je na{ao. Tako bolestan i `alostan pewao se

64

od Svete Ane prema Krstu. Mada je bila zima i tur{ija od krastavaca nije mogla da se na|e, pred wim se iznenada pojavio o. Danilo koji je, ostaviv{i mu {est-sedam krastav~i}a, odmah oti{ao. Bolesni Starac se zadivio, proslavio Boga i pojev{i krastav~i}e, ozdravio za svagda. Ovog puta o. Danilo je nosio qubav, blagoslov iz veoma udaqene, tople zemqe (u Gr~koj tada nije bilo plastenika).

+++ Neki drugi Starac iz „Vla{kih" kelija vra}ao se po velikom mrazu iz Svete

Ane. Kada je ve} bio blizu vrha, po~ela je me}ava. Starac je bio prinu|en da se vrati malo nazad, kako bi se zaklonio kraj neke stene. Bila je no} i vi{e nije imao vremena da se vrati u Svetu Anu. Sneg je neprestano padao, a duvao je i jak vetar. Kada se Starac oslonio na stenu drhte}i od hladno}e, odjednom je primetio da ga neko grli, osetiv{i toplinu. Po~eo je da ga hvata slatki san. Tada je ugledao o. Danila koji ga je zagrlio sa mnogo qubavi. Kada je svanulo, probudio se i nastavio put jer je me}ava prestala. Ali {ta je imao da vidi? Sneg je bio svuda osim na steni gde se otopio od Svete topline koju je {irio o. Danilo! Star~i} se i duhovno ugrejao i tako radostan oti{ao u svoju keliju slave}i Boga. A o. Danilo je bio neprestano zagrejan qubavqu Hristovom. Wegovu molitvu neka bi imali. Amin.

MANASTIR ZOGRAF (Sveti \or|e, na dan 23. aprila)

Na {umovitoj padini Velikog Ziga, na samoj ivici duboke urvine, oko sat hoda udaqen od mora, a najbli`i Uranopolisu nalazi se manastir Zograf. Predawe veli da su ga osnovala trojica monaha plemenitog rada, poreklom iz Ohrida - Mojsije, Aron i Jovan. Monasi i bra}a nisu mogli da se slo`e kome da posvete manastir, pa su odluku prepustili Bo`joj voqi. U

crkvu su stavili praznu drvenu plo~u, zatvorili hram, a sami se posvetili molitvi. Kada su posle izvesnog vremena u{li u crkvu zatekli su ikonu ~udesno oslikanu likom svetog \or|a. Tako je manastir posve}en svetom \or|u, a nazvan je Zograf, {to na gr~kom zna~i Slikarev.

Istorijski, manastir se prvi put pomiwe u Cimiskijevom tipiku (972. g.). Manastir je prvobitno bio gr~ki, mada je istorijska ~iwenica da je bugarskih, kao i monaha drugih nacionalnosti u Svetoj Gori bilo jo{ od 10. veka.

Do sredine 19. veka me|u monasima bilo je pripadnika raznih nacionalnosti, mada je jo{ od 13. veka Bugara bilo najvi{e. Bogoslu`ewe se vr{ilo na gr~kom i slovenskom jeziku, naizmeni~no. Me|utim, nakon dolaska u manastir monaha Pajsija, pisca „Istorije bugarskog naroda” uo~ava se ja~awe bugarske nacionalne propagande.

Od 1574. g. do danas, manastir se nalazi na devetom mestu svetogorske hijerarhije. Op{te`i}e jeuvedeno 1840. godine. Do pre nekoliko godina u manastiru

65

je `ivelo svega dvanaestak monaha. U me|uvremenu, wihov broj pove}ao se na preko dvadeset uz vidqivu ve}u brigu bugarske dr`ave za ovu svetiwu.

Glavna crkva posve}ena je svetom \or|u, a izgra|ena je i oslikana po~etkom 19. veka.

U crkvi se ~uvaju tri izuzetno vredne ikone svetog \or|a. Jedna je ona za koju se smatra da nije naslikana qudskom rukom. Ikona Bogorodice Poslu{ateqke ~uva se u oltaru glavne crkve. Po predawu, ona je monahu Kozmi na pitawe kako da na|e spasewe, odgovorila da „ide iz manastira i bori se sam.”

Od osam paraklisa, jedan je u porti, a ostali su van zidina manastira.

Sv. Georgije

Kao {to je ve} re~eno, sve tri ~udotvorne ikone svetog Georgija Pobedonosca nalaze se u Sabornom hramu manastira Zografa, podignutom u ime i ~ast ovog velikomu~enika. Sveti Georgije Zograf stoji na stubcu desne pevnice.

O tome gde se ranije nalazila ova sveta ikona, povest kazuje slede}e:

Ikona svetog Georgija poti~e iz Fanuilovog manastira u Siriji, koji se nalazi u blizini Lide, zavi~aja velikomu~enika Georgija, gde je projavila velika ~uda. Po re~ima igumana ovog svetog manastira Evstratija, kada je Sveblagi Bog popustio u Svom pravednom gwevu da na ~itavu Siriju nai|e propast od Saracena, jednog dana ikona svetog Georgija se nao~igled bratije odvojila od daske, odigla u visinu i nestala.

O`alo{}eni i upla{eni ovim ~udom, bratija se sa suzama stanu moliti Bogu da im u ime velikomu~enika Georgija otkrije gde se od wih sakrio lik ovog pobedonosca. I Bog usli{i wihovu molitvu, a velikomu~enik Georgije ute{i igumana manastira svojom pojavom, rekav{i: “Ne `alostite se zbog mene, jer ja sebi na|oh manastir u Bogorodi~inom vrtu na Atosu. Ako `elite, pohitajte i vi tamo, jer gwev Bo`ji ve} nadolazi na Palestinu i na skoro ~itavu vaseqenu zbog greha hri{}ana!” Iguman okupi bratiju pa im ispri~a vi|ewe. Pozvav{i onda i stare{ine grada Lide, i rekav{i im o svetoj ikoni, nalo`i im da ~uvaju manastir, jer on zajedno sa bratijom odlazi u sveti grad Jerusalim da se svi poklone svetom Grobu Gospodwem, i neka bude voqa Bo`ija.

Napuste monasi sa suzama i tugom manastir i si{av{i u Jopu, ukrcaju se na brod. Nakon vi{ednevnog putovawa stignu Bogom vo|eni na `eqenu Svetu Goru. Obi{av{i ~itavu Svetu Goru i stigav{i do manastira Zografa, oni u|u u hram i na

66

svoju neiskazanu radost i ogromno iznena|ewe, na|u lik svetog Georgija, koji ih je napustio prizvan ovim ~udesnim doga|ajem i Bo`jim promislom na novu dasku. Wegov lik ostao je u potpunosti neizmewen. Tada fanuilovski monasi pripadnu ovoj svetoj ikoni sa suzama govore}i: “Za{to nas tako ra`alosti doseliv{i se ovde, velikomu~eni~e Georgije?” A monasi Zografa ih zapitaju koji je razlog tolike tuge. Onda im ovi o svemu ispri~aju. Ka`u onda i doma}ini {ta je wima u~inio isti velikomu~enik Georgije. I tako zajedno proslave Gospoda i wegovog slugu Georgija. Pomenutog igumana Fanuilovog manastira Evstratija i ovde postave za igumana.

Ikona velikomu~enika Georgija ~inila je velika ~uda, pa se mno{tvo naroda slivalo u manastir Zograf na poklowewe, a vest o woj stigla je i do samog Carigrada, do dvora cara Lava Mudrog.

Interesantan je slu~aj jednog malovernog episkopa – ka`u da je to bio episkop vodenski – koji se tek ostav{i bez prsta uverio u autenti~nost i istinitost pri~a o ovoj svetoj ikoni. Posetiv{i naime manastir Zograf u nameri da se uveri u prevaru (kako je `eleo da veruje), on je u{ao u hram i pokazav{i potpuno nezainteresovano svojim prstom na ikonu, pitao je monahe je li to ta nazovi ~udotvorna ikona. Pre no {to je dobio bilo kakav odgovor, wegov prst se tako silno zalepio za svetiteqevo lice, da ga nikako nisu mogli odvojiti, nego su morali da mu ga odseku. Tako je ovaj neverni episkop na svojoj ko`i iskusio ~udotvornu silu svetog velikomu~enika Georgija Pobedonosca koja dejstvuje kroz ovu wegovu svetu ikonu. Tragovi odse~enog prsta i danas su vidqivi na ikoni.

MANASTIR KSENOFONT (Sveti \or|e, na dan 23. aprila)

Na zapadnoj strani Atosa izme|u Dohijara i Pantelejmona uz samu morsku obalu smestio se manastir Ksenofont.

Predawe ka`e da je osnovan u 6. veku, mada istorijski izvori navode da se to dogodilo znatno kasnije.

Ugled Ksenofonta porastao je za vlade cara Ni}ifora Votanijata (1078-1081. g.) kada je u manastir do{ao zapovednik vizantijske flote Stefan sa trojicom maloletnih ro|aka. On je podigao

odbrambenu kulu, sagradio konake, opremio crkvu, poklonio ikone i kwige. Manastir je napredovao, a bratstvo se uve}alo na oko pedeset i pet monaha.

Od 1574. g. do danas Ksenofont zauzima deseto mesto me|u manastirima Svete Gore. U novije vreme manastirsko bratstvo broji preko ~etredeset ~lanova uz jo{ desetak koji `ive u kelijama i po metosima.

Pored ulaza u manastir nalazi se odbrambena kula izgra|ena 1688. godine. U prvoj, vrlo tesnoj porti nalazi se stara glavna crkva posve}ena Svetom \or|u, jedna od najmawih na Svetoj Gori.

Po~etkom 19. veka manastir je zadesio veliki po`ar, nakon koga su izgra|eni novi spoqni zidovi ~ime je dobijena nova, mnogo ve}a porta. Tada su temeqi nove glavne crkve, ~ija izgradwa je okon~ana 1837. godine. To je danas najimpozantniji manastirski hram na Svetoj Gori. Tu se ~uva i ikona Bogorodice Odigitrije

67

(Putevoditeqice), koja je no predawu, 1730. g. u tri navrata dolazila sama iz Vatopeda u portu Ksenofonta. Posle toga, manastiri su postigli saglasnost da ikona ostane zauvek u Ksenofontu.

Ksenofont ima ~etrnaest paraklisa, osam u manastirskom krugu i {est izvan wega.

Najva`nije dragocenosti Ksenofonta su: ~estica ^asnog krsta, mo{ti petnaest svetiteqa, veliki broj svetih predmeta i jedna mala ikona Preobra`ewa iz 14. veka, dimenzija 13x9 centimetara.

Manastiru pripada jedna kelija u Kareji u kojoj boravi predstavnik pri Sve{tenoj op{tini. Ksenofontu tako|e pripada i Bogojavqenski skit. Oko wega ima dvadesetak stani{ta, dok je monaha samo desetak i bave se ikonografijom, duborezom, proizvodwom brojanica i uzgajawem limuna.

Voditeqica

Predawe o~uvano u manastirima Ksenofontu i Vatopedu kazuje da se ova Bogorodi~ina ikona ranije nalazila u svetoj carskoj lavri manastiru Vatopedu, u Sabornom hramu na stubu leve pevnice. Me|utim, 1730. godine ona je na ~udesan na~in nestala (iako su crkvena vrata bila zakqu~ana), i to ne samo iz crkve, sa mesta na kome je stajala, nego i iz samog manastira Vatopeda.

Vatopedski oci protuma~ili su ovaj ~udesni doga|aj kao ~in svetogr|a i po~eli da tragaju za ikonom po ~itavom manastiru. Tada je stigao glas da se sveta ikona pojavila u manastiru Ksenofontu, udaqenom tri ~asa hoda od Vatopeda. Oci smesta po{aqu neke qude da je donesu odande na weno mesto, {to su oni i u~inili. Tako ikona bi vra}ena u Vatoped i opet postavqena na svoje mesto. Od tada oci preduzmu najstro`e mere radi o~uvawa i bezbednosti ove ikone. No, i pored svega toga, ~asna ikona Bogomajke, sudovima samo woj poznatim, ponovo napusti ovaj sveti manastir i pored svih preduzetih mera, zatvorenih i zakqu~anih vrata i prozora, ~udesno se preseli na sveto mesto koje je izabrala, u manastir Ksenofont. Tamo ona do danas stoji i staja}e dok god weno provi|ewe blagovoli, na utehu i brigu o bratiji koja se tamo podvizava.

Ne{to kasnije vatopedska bratija do|u u hram i videv{i da opet ikone nema na uobi~ajenom mestu, uvere se u blagovoqni i ~udesni Bogorodi~in odlazak. ^uv{i o wenom preseqewu na isto mesto, ne htedo{e da se protive Bogorodi~inoj odluci i svi jednodu{no pohitaju da joj se poklone. U znak se}awa na ovo ~udo, vatopedska bratija se saglase da joj donose u Ksenofont sve}e i uqe, {to su i ~inili dugi niz godina.

Ova sveta ikona nalazi se u Sabornom hramu, na stubu leve pevnice, kao i ranije u manastiru Vatopedu.

68

MANASTIR KARAKAL (Apostoli Petar i Pavle, na dan 29. juna)

Manastir Karakal jedan je od onih koji su izgra|eni ne{to daqe od morske obale, zbog opasnosti od napada gusara. Pola sata hoda deli ga od mora, a isto toliko i od najbli`eg Ivirona. Do Velike Lavre ima ~etiri, a do Kareje tri i po sata hoda. Odakle god da se manastiru prilazi mora se pro}i kroz gustu {umu.

Karakalska kula koja le`i ukraj mora predstavqa jednu od velikih znamenitosti ovog manastira. Podignuta je u prvoj

polovini 16. veka. Gra|evina je imala funkciju odbrane od gusara. Spekulacije o nastanku imena manastira pomiwu rimskog cara Karakala, kao i

turski naziv „Karakula” - Crna kula. Ipak, Karakalos i Karakalas su bila ~esta gr~ka prezimena. Otuda je mnogo izvesnije da je neki monah sa tim prezimenom negde po~etkom 11. veka osnovao u blizini sada{weg manastira malo mona{ko stani{te.

Smatra se da je Karakal prakti~no delovao ve} od 1018. godine. Polo`aj Karakala na hijerarhijskoj lestvici svetogorskih manastira mewao se

kroz vekove, tako da je sa ~etvrtog (1108. g.), pao na {esto (1394. g.) da bi dospeo na jedanaesto mesto (1574. g.) na kome se nalazi i danas. Manastir je postao op{te`iteqni 1813. g. odlukom patrijarha Kirila VI. Danas u samom manastiru `ivi vi{e od trideset monaha.

Glavna crkva posve}ena je svetim apostolima Petru i Pavlu. Zapo~eta je 1548. g., a po~etkom 18. veka dogra|eni su spoqna priprata i zvonik. Pripada uobi~ajenom svetogorskom tipu katolikona.

Unutar manastirskih zidina nalazi se pet, a izvan wih jo{ dva paraklisa. Manastirska riznica ~uva divne dragocenosti, kao {to su: ~estica ^asnog

krsta, lobawa apostola Vartolomeja, lobawa Jovana Zlatoustog, desna ruka Teodora Tirona, telo novoprepodobnog mu~enika Gedeona, mo{ti drugih svetiteqa, sveti sasudi, ode`de i drugi crkveni predmeti.

^etrnaest manastirskih kelija nalazi se u {umi severoisto~no od manastira, ali su danas, na`alost, uglavnom nenastawene. U jednoj od ~etiri kelije u Kareji, posve}enoj Svim svetim, jo{ od kraja 18. veka neguje se ikonopis, ~iji je za~etnik bio sjajni umetnik Ni}ifor Trikalen.

69

Sv. Petar i Pavle

Ova ~udotvorna ikona prvovrhovnih apostola Petra i Pavla nazlazi se u manastiru Karakal.

Petar je bio sin Jonin iz plemena Simeonova, brat Andreja Prvozvanog. Ovog ribara iz Vidsaide, Gospod je nazvao Kifom (Petrom, kamenom). Petar je prvi od apostola jasno izrazio veru u Hrista. Wegova `estoka qubav i vera u Hrista znala je i za padove, tri puta Petar ga se odrekao u vreme wegovih stradawa, ali je znala i za kajawe i zato je po silasku Svetog Duha na apostole, bio silan propovednik vere u Hrista. Misionario je po Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. ^inio je ~uda, vodio je borbu sa Simonom Volhom (vra~arem), koji je bio satanin sluga izdavao se za Boga. Po zapovesti Simonova prijateqa – cara Nerona, apostol Petar je osu|en na smrt. Postavio je za episkopa u Rimu Lina i rado po{ao na stradawe uz molbu da ga okrenu na krstu naglava~ke (strmoglavce) jer je smatrao da nije dostojan da na krstu umre uspravno kao wegov Gospod. Postradao je 67. godine.

Pavle (ranije Savle), jevrejin iz Trsa iz plemena Venijaminova, u~enik Gamalilov, Farisej i goniteq hri{}ana. Studirao u Tarsu i Jerusalimu. ^udesno je obra}en u hri{}anstvo pred gradom Damaskom gde je po{ao da goni tamo{we hri{}ane. Krstio ga je apostol Ananije i tada je dobio novo ime i uvr{ten je u red apostola. Sa nevi|enom revno{}u propovedao je jevan|eqe celoj onda{woj vaseqeni (naseqenom svetu). Od Arabije do [panije, me|u mnogobo{cima i me|u jevrejima. Sve vreme svog propovedawa bio je u `ivotnoj neizvesnosti. Napisao je ~etrnaest poslanica, pisama koje su u{le u kanon sve{tenih i svetih kwiga novoga zaveta.

To su wegova pisma crkvama u koje nije stigao, ili crkvama kojima je posle propovedi na wihovo tra`ewe, ili ina~e imao da da neka obja{wena iz nauke jevan|eqa.

Postradao je u Rimu, po naredbi cara Nerona, 67. godine (po nekim izvorima godinu dana ranije). Spomen mu se dr`i 29. juna (12. jula), zatim u nedequ mironosica, u drugu nedequ po Duhovima i 30. juna (13. jula) zajedno sa dvanaestoricom apostola.

70

BESEDE

Velika je sila bla`enstva zajedni~arewa!

razgovor sa prebla`enim igumanom

arhimandritom Filotejem Karakalskim

- P: Star~e, koliko otaca `ivi ovde u manastiru Karakalu?

- O: Broj monaha u Karakalu je opadao sve do 1981. godine, tako da je bilo ostalo samo ~etiri oca. Tada je do{lo nas nekolicina iz manastira Filoteja tako da je manastir imao izme|u osam i deset monaha. Danas bratstvo broji trideset pet monaha, slava Bogu!

- P: Kakvo je va{e pravilo, u koliko sati ustajete?

- O: Malo se razlikuje zimi i leti. Dan traje oko dvanaest ~asova. sunce zalazi oko 21.00. Pravilo zapo~iwe u 01.00. Tada monasi imaju oko dva i po sata molitve u keliji, a nakon toga po~iwe bogoslu`ewe. To je otprilike u 03.50 tokom leta. Svake nedeqe pratimo zalazak sunca i prema tome uskla|ujemo vreme, jer se dani posle polovine zime produ`uju a od polovine leta se skra}uju a no} produ`ava. Mi, dakle, pratimo vreme zalaska sunca...

- P: Star~e, recite nam ne{to od osnovnih osobina otaca ovog manastira koji su se pribrojali tor`estvuju}oj crkvi.

- O: U skladu sa onim {to su nam pripovedali stari oci manastira Karakala – a {to su oni primili od onih koji su bili pre wih – u ovu oblast su dolazili oci iz manastira Foloteja i Velike Lavre i ona je smatrana wihovom obla{}u. Ovi oci su boravili u mnogobrojnim kolibama. Oni su se veoma strogo podvizavali carstva Hristovog radi. Bla`eni arhimandrit Hrizostom govori u svom pisanom se}awu – objavqenom 1957. godine pod naslovom “Sveta Gora Atonska” – da je jedan blago~estivi sve{tenik iz Larise, koji je 1950. do{ao kao poklonik ovde na Svetu Goru, iznenada ugledao jednog starca koji se kretao oko manastira Karakala lebde}i na jedan metar iznad zemqe! Ovaj monah manastira Karakala bio je najbla`eniji starac Galaktijan, ~ovek strogog podviga i velikih vrlina.

Tokom perioda izme|u dva svetska rata u na{em manastiru je `iveo ~uveni otac Kodrat. Za wega su govorili da je imao sjajno obrazovawe. Govorili su da onaj ko do|e na Svetu Goru, a ne upozna starca Kodarta nije video na Svetoj Gori ono {to je trebalo. On je bio svetla li~nost, starac koji je imao dar rasu|ivawa. Wegovo prisustvo je bilo veliki blagoslov. On je svakako bio na{ prete~a. Nismo imali sre}e da ga upoznamo tokom wegovog `ivota, ali prema predawu Karaklaskih otaca, wegovo stalno prisustvo ovde se mo`e osetiti. Otac Kodrat je bio rodom iz Male Azije kao i drugi Karakalski oci onog vremena. Na Svetu Goru je do{ao kada je imao

71

dvadeset godina, 1879. godine. Nakon trogodi{weg isku{eni{tva postao je monah 1882. On sam je govorio – mnogo kasnije – o tome kako se wegova majka protivila kada je saznala da je oti{ao na Svetu Goru: Kada su kod ku}e ~uli da sam oti{ao na Svetu Goru, veoma su se razqutili, a tako|e i moja majka. Moj otac je bio mirniji i duhovniji ~ovek: “Za{to pla~e{?”, rekao je majci: “da ti dete nije oti{lo u razbojnike?” Nije. Mo`da je oti{ao u lopove? Nije. Mo`da je oti{ao da se opija po kr~mama? Nije. Oti{ao je u monahe. Oti{ao je da se preda Hristu a ne satani. Trebalo bi da se raduje{ a ne da pla~e{!”.

Kada je do{ao u manastir, oci su mu se na{li u svemu {to mu je trebalo. O svom prvom dolasku na ovo blagosloveno mesto on sam je pripovedao: “Tek {to sam ~uo o tome {ta je to kinovija, veoma sam se obradovao. Kinoviju sam tra`io i kinoviju sam na{ao. Stariji monasi su mi govorili, a ja sam sve sa pa`wom slu{ao. Sve je na mene ostavqalo utisak!"”

Nakon prvih dana provedenih u manastiru on je po~eo sa poslu{awem prema svome starcu i prema ocima. Uvek je bio prvi kada je trebalo izvr{iti poslu{awe – svako bez izuzetka – {to mu je sve donosilo li~ni napredak. Bratstvo ga je, kada se

upraznilo mesto igumana, izabralo na ovo mesto godine 1914. Ovo je zaista bio izbor nadahnut Duhom Svetim. Ovo je potvr|eno tokom pedeset blagodatnih godina koliko je po`iveo kao monah. ^itava Sveta Gora ga je veoma po{tovala a za wega se ~ulo i van wenih granica, i to u ono vreme kada nije postojala {tampa i drugi na~ini obave{tavawa. Me|u onima koji su ga po{tovali, bilo je i nekih Turaka koji su mu dali nadimak “Kodrat efendija”! Po{to je znao turski jezik, pomogao je mnogim hri{}anima, spasavaju}i ih od veliki stradawa, ~ak i nakon svoje smrti.

Otac Heruvim tako|e pripoveda da je starac Kodrat nakon podnevne trpeze – u vreme odmora – odlazio u svoju keliju ali je ~esto sedeo na jednoj klupici koja se nalazila pored paraklisa prepodobnog Gedeona. Tu se molio umnom molitvom pomo}u brojanica. Drugim prilikama je sedeo na jednoj klupici koja se nalazila gore kod drvenih stepenica koje vode u manastirsku avliju. Kada bi ga neko upitao: “[ta radi{ ovde star~e?”, odgovorio bi sa velikim smirewem: “I ja pomalo spavam”. “Star~e, kako }e{ da se odmori{ tako sede}i? Za{to ne ode{ u svoju keliju da se opru`i{?”Bilo mu je te{ko da na to dogovori i da na|e odgovaraju}e re~i: “Pastir treba da bdije dete moje. Jer ~im prilegne san ga uhvati, a vuk vreba...” Ne mogu da spavam u keliji, jer dok sam jednom tako dremao u jednom uglu, podsetila me je kelija na grob! Jednom prilikom su ga upitali: “[ta zna~i biti monah?” A on im odgovori: “Monah zna~i da `eli{ da spava{, a da ne spava{. Da `eli{ da jede{, a ne jede{. Da `eli{ da pije{, a ne pije{. Monah zna~i “boriti se protiv prirodnih potreba”. Tokom tajne ispovesti, ~esto je svoj dlan stavqao na potiqak onoga koji se ispovedao. Stoje}i tako pred onim koji se ispovedao, govorio mu je: “Ostavi ovde, ovde, svoje grehe i otidi oslobo|en!” Najvi{e je ispovedao u paraklisu svetog Gedeona. Starac ga je veoma voleo. Jednom prilikom je bra}i kroz suze rekao: “Veliki je heroj bio sveti Gedeon. Odrekao se Gospoda re~ima svojim ali Ga je ispovedio krvqu svojom!”

“Zna{ li kakav treba da bude monah?”, pitao je starac povremeno: “Kao onaj koji je ve} umro. Niti se vre|a, niti se gordi niti ga to poga|a i uop{te ne govori!”

72

Sveti starac se upokoio u Gospodu 31. januara 1940. godine, ostaviv{i svima nama karakalskim monasima primer svoje prepodobnosti.

Slava Bogu, imao sam sre}e {to sam upoznao starca Mateja, divnog karakalskog jeromonaha. Otac Matej je 1928. godine do{ao ovamo iz Dafnija preko Kareje. Plakao je od radosti i iz sveg glasa je duhovno povikao slave}i Gospoda i blagodare}i Mu {to ga je udostojio da do|e na ovo blagosloveno mesto. Naporedo s time blagodario je i Presvetoj Bogorodici koja ga je privela u svoju oblast (tj. na Sv. Goru).

Na po~etku je bio uz jednog starca iz skita. Malo kasnije, sa wegovim blagoslovom, po~eo je da `ivi u kinoviji sa starcem Kodratom, ovde u na{em manastiru. Radost Bo`ja je bila izobra`ena na wegovom licu. Od kako je bio rukopolo`en za prezvitera ni jedan dan nije pro{ao, a da nije slu`io Liturgiju. Najvi{e je voleo svetu Liturgiju i savr{avao ju je svakodnevno. Svaki put je savr{avao Liturgiju sa priqe`no{}u i sa usr|em novorukopolo`enog sve{tenika!

Otac Matej je bio veliki podvi`nik. U svojoj keliji nije imao nikakvog grejawa. Wegova kelija je bila na takvom mestu da je u woj bilo veoma hladno. Mi novi monasi koji smo ovde do{li, svi imamo grejawe. Wega nismo uspeli da ubedimo da se preseli u keliju sa grejawem. Svaki put kada bismo mu to pomenuli odgovorio bi nam na isti na~in: “Ovde me je s po~etka smestio moj Starac, ovde treba da zatvorim o~i”. Bilo mu je skoro osamdeset godina kada se razboleo od prehlade. Na nogama su mu se bile pojavile rane. I tada je slu`io svakodnevno, naravno u paraklisima u kojima nije bilo grejawa. Treba da vam tako|e ka`em da je pomiwao – a to je trajalo satima – sva imena koja su mu bila data da se za wih moli od kada je postao sve{tenik pa sve do posledweg trenutka! Sva ta imena je imao zapisana u jednoj svesci, koju je ~itao od po~etka do kraja! Kada zbog qudske slabosti nije mogao da pro~ita stotine stranica na svakoj liturgiji, nakon ~itawa od vi{e sati, nastavqao je na slede}oj liturgiji. Po~iwao je pomiwawa od patrijarha, arhijereja, jereja, monaha a potom je ~itao hiqade imena bra}e iz sveta. ^esto je savr{avao i osve}ewe uqa i slao ga u razli~ite gradove i sela. Mi smo ga nagovarali da pre|e u keliju koja se greje, govore}i mu da }e to svakako morati da u~ini kada bude jo{ stariji i kada jo{ vi{e oslabi. “[ta }e{ tada o~e?”, pitali smo ga da bi tako ubedili. Svaki put nam je starac proro~ki odgovarao. “Nemojte se uznemiravati oci. Jo{ je malo dana ostalo dok ne do|e vreme da me uzme Presveta Bogorodica!” Kako je rekao tako je i bilo... ^etiri ili pet dana nije slu`io liturgiju po{to je bio

bolestan. Petoga dana je izdahnuo. To je radosno usnu}e prepodobnog!

- P: Star~e, koliko mi je poznato, svetogorci koji svoj `ivot provedu u ovoj oblasti Bogorodi~inoj ne bivaju posle smrti mrtva~ki uko~eni...

73

- O: Stvarno je tako. Ovde se “pobe|uju prirodni zakoni”! Prirodni je poredak da telo otvrdne, da se “uko~i” kako i ka`emo za mrtvo telo. To je prirodna pojava kao {to je prirodna i promena boje ko`e pokojnika. Sa svetogorcima zaista ne biva tako. Telo je sasvim gipko i izraz lica pokojnika je smiren sve do ukopa u grobnici na{eg manastira. Zar to nije ~udno? Na{ `ivot je ispuwen ~udima. Pogledajmo recimo osve}enu vodicu. U ku}ama ~esto nalaze osve}enu vodicu koja je tamo stajala decenijama. Osve}ena vodica je jo{ uvek “sve`a”. Isto se doga|a sa cve}em prilikom Krstopoklowewa. To su zaista ~uda. Blagodat svetih mo{tiju je velika. Naravno za na{e racionalisti~ko doba sve je ovo ~udno i obja{wava se na hiqadu jedan na~in.

- P: Star~e, da se vratimo malo na pravilo koje monah savr{ava u svojoj keliji i na bogoslu`ewa koja potom slede u sabornom hramu tokom no}i. [ta to no} ima vi{e od dana {to odgovara molitvi?

- O: Mnogi mi postavqaju ovo pitawe kada se ovde susretnemo, ali i van ovog manastira. Dobro, ka`u, zar to ne mo`ete da radite i preko dana? Za{to mora da bude no}? No}u se me|utim, sve mewa... No} sa svojom tamom daje jedno posebno okru`ewe! Vreme poluno}nice je nezamenqivo. Ono prosto priziva na molitvu. I du{a je tada spremnija. Priziv na molitvu koji du{a dobija tokom no}i nikada ne mo`e da dobije tokom dana. Ovo svakako ne treba pogre{no razumeti: svaki ~as je dobar za molitvu, svaki trenutak tokom dana. Svi ~asovi su dobri i ~ovek

uvek mo`e da se moli. Ali najboqe vreme za molitvu je no}u.

- P: Jo{ od po~etka na{eg razgovora, na kapiji manastira koja gleda na more, primetio sam sveti igumane da brojanice nisu prestale da se kre}u u va{oj ruci. Dok vi govorite kroz va{e prste je pro{lo hiqade “~vori}a” brojanica...

- O: To je od... navike, blagosloveni. Bla`eno bi bilo da je i um tamo... Blagodat Bo`ja }e sve savr{iti. ^itamo kako su u pro{la vremena monasi upotrebqavali razli~ite na~ine da svoj um “dr`e”. Jedni su to ~inili uz pomo} kamen~i}a, drugi uz pomo} kanapa na kome su bili vezani ~vorovi. Nekada brojanice nisu bile povezane sa krstom (tj. dana{we brojanice su tako napravqene da ~ine krst). \avo je razvezao brojanice tako da oci ne bi mogli da se mole. Jednom prilikom je an|eo Gospodwi pokazao svetom Pahomiju kako da plete brojanice sa jednim krstom unutar svake, tako da |avo nije vi{e mogao da ih razvezuje! Po{to je krst upleten u svaku brojanicu, |avo od wih be`i. Gledam danas kako brojanice nose mnogi, “radi mode”. Nije va`no. Boqe je da nose brojanice i radi mode – upletene od toliko krstova – nego da nose bilo {ta drugo. Malo po malo vremenom }e neki od wih po~eti da ih koriste i za molitvu. Postoje danas i neki qudi koji ih nose za “sre}u” {to je sasvim demonski!

74

- P: Mnogo toga demonskog ima u na{e doba, star~e. Neki kuckaju u drvo kada ~uju ne{to lo{e. Neki se sklawaju kada vide crnu ma~ku ili kada vide povorku sa sahrane u ponedeqak ujutru.

- O: \avo nas ismeva... Od prirodnih stvari koje se de{avaju u na{em `ivotu on poku{ava da pribavi “korist” za sebe. Poku{ava da ~oveka u~ini stra{qivim od onoga {to ga okru`uje, da bi on nekako pao i onda se osetio slobodnim. ^ovek umesto da ode u Crkvu – gde treba da ide – tr~i kod onih koji gledaju u talog kafe, kod onih koji gledaju u karte, kod medijuma, kod onih kod kojih }e izgubiti du{u

svoju. Satana nam se zbog ovoga smeje. Zbog ~ega dopu{tamo da budemo ovako ismejani? Treba da budemo – kako nas je i Bog stvorio da budemo – slobodni. Hristos nas je oslobodio od tiranije smrti i od |avola. Kada }emo ovo razumeti i kada }emo se zbog toga radovati? Ne treba da se bojimo od stvari zbog kojih nema razloga da se bojimo. Ne treba da dozvoqavamo lukavome da nas svezuje ovim okovima, da nas vu~e i da nas gura... Sve ovo mo`e nekome da izgleda sme{no, ali od toga ~ovekova du{a mo`e da bude veoma ozbiqno pozle|ena.. @alostim se i srce me boli kada gledam qude – i to obrazovane, nau~nike – koji imaju takve strahove...

- P: Star~e, ~uo sam da se u novinama ~esto postavqaju pitawa. Ako nas je Bog stvorio slobodnima i ako neizostavno ~uva na{u slobodu, zbog ~ega tra`i od nas da budemo poslu{ni Crkvi? Molim vas da odgovorite zbog onih koji ovako razmi{qaju, i objasnite im da stvarno poslu{awe vodi u stvarnu slobodu.

- O: Poslu{awe je ,,tajna”! ^ovek koji zaista oseti radost poslu{awa, to ~ini od srca i tra`i da uvek ima poslu{awe po{to mu je poznata korist koju zadobija na ovaj na~in. Poslu{awe nikako nije nedostatak slobode. To je voqna odluka da se pot~inimo voqi Bo`joj. “Sav `ivot svoj, Hristu Bogu predajmo”. Ovo ~ujemo blagodare}i qubavi Hristovoj. Ovde u na{em manastiru i na ~itavoj Svetoj Gori sve je podre|eno slobodi. Monah potpuno slobodno odabire ovakav na~in `ivota {to je i potvr|eno re~ima Gospodwim: “onaj ko `eli taj mi i dolazi...” To je predawe Svete Gore, koje kao neprekidna litija proti~e vekovima. Svaki monah slobodno odabire put poslu{awa i prema starcu i prema sabra}i. Me|usobno se slu{aju radi qubavi Hristove, koji nam je prvi dao primer poslu{awa “budu}i poslu{an sve do smrti...”. Monah koji dr`i poslu{awe sleduje Hristu. Poslu{awe je wegova utvrda. Poslu{awe vodi ka smirewu, koje nas sjediwuje sa Bogom. U poslu{awu se sadr`e i ostale vrline, qubav, `rtvovawe, vera, smirenoumqe. Poslu{awe je jedan sna`an magnet koji privla~i blagodat Bo`ju. Duh Crkve se izra`ava kroz poslu{awe. Poslu{awe je tako|e dobro i za bra}u koja se nalaze u svetu. Onaj ko savr{ava poslu{awe je radostan, jednostavan, dobro napreduje u vrlinama. Ako ~ovek stekne poslu{awe nesta}e mnoga zla. Nesta}e sukobi, nesta}e sva|e, podele... U srcu tada uzrasta blagoslov Bo`ji, koji u wega silazi kanalima poslu{awa.

75

- P: Stra~e, da promenimo temu ako je blagosloveno i da ka`emo ne{to o nepristupa~nosti (za `ene) Svete Gore o kojoj su mnogi govorili i pisali tokom

vremena...

- O: To da Sveta Gora ne bude pristupa~na za `ene odredila je sama Presveta Bogorodica i to sve govori... To nije mona{ka izmi{qotina, itd. Presveta Bogorodica je tako odredila. Znate da je Mara, majka sultana Muhameda bila hri{}anka, k}i srpskog cara. Kada se 1453. godine zbio pad Carigrada, Mara je sakupila svete mo{ti i svete sasude, da ih Turci ne bi uni{tili. Me|u svetim mo{tima nalazili su se i darovi mudraca, koje je ona tako|e donela ovde na Svetu Goru. Do{la je tako do ulaza u manastir svetog Pavla i po{la da u|e. Tek {to je napravila prvi korak, za~u glas Presvete Bogorodice kako joj govori: “Maro, Maro, blagodarim ti zbog onoga {to si u~inila. Ipak, ostavi darove mudraca ovde i udaqi se odmah. Jer ja sam ovde Carica!”

Re}i }u vam jo{ ne{to: Pre oko pedeset godina – kako smo saznali od starca Gavrila Dionisjatskog – jedna francuska

novinarka je napisala kwigu pod naslovom “Mesec dana sa atonskim monasima”. Na tim stranicama je napisala razli~ite besmislice... Ne mo`ete ni da zamislite... [ta se potom dogodilo? Ova novinarka – ne mogu da se setim wenog imena – razboli se od neke nervene bolesti, od koje je veoma postradala i patila, patila, patila... Jedan lekar, tako|e Pari`anin, obavesti se o ovom wenom slu~aju i ode da je poseti dok je le`ala u krevetu. On je tada upita: “Ono {to si napisala o Svetoj Gori, da li je istina? “Ah”, re~e mu ona, “to su sve moje izmi{qotine koje sam napisala radi dobre prodaje. To su sve la`i i zbog toga ovoliko stradam...” Lekar ju je saslu{ao s pa`wom i potom joj re~e: “Sada, kada si shvatila svoj veliki greh, napi{i jednu kwigu u kojoj }e{ osporiti prethodnu i dobi}e{ opro{taj od Presvete Bogorodice i od svetih svetogorskih otaca”. I ona je zaista napisala tu kwigu. Na tim stranicama je, izme|u ostalog, napisala: “Ovo sam napisala kao plod svoje ma{te...”. Vidite: trebalo bi qudi dobro da paze {ta govore i {ta pi{u o Svetoj Gori... Duhovni zakoni i kako su neumoqivi.

- P Recite nam ne{to o savremenom svetu.

-O: Vidite danas – {to je ute{no – da se Sveta Gora oboga}uje mnogim mladima. Nova bratstva, mnogi monasi revniteqi koji ,,revnuju po razumu”. Ali i u svetu nastaju mnogi mu{ki – a `enski jo{ vi{e – manastiri, ispuweni mladim monasima i monahiwama ~ije je glavno delo molitva. Na{ narod ima veliku potrebu za molitvom i manastiri je ispuwuju. Svaki manastir – unutar ili izvan Svete Gore – ima jedan krug qudi koji ga poma`e i koji ga pose}uje. Molitvene posete i obilasci manastira, ~ine dobro mnogim qudima. Vidite koliko je qudi koji danas pose}uju svetu Goru. Sve je to zbog utehe koju na{ narod tra`i. Moqewa na{a, molitve na{e, nada na{a

76

jeste da se zagreju srca, da se qudi okrenu prema crkvi, kivotu spasewa. Ovo je `arka `eqa i radost svih nas svetogoraca. U na{im bogoslu`ewima nalaze se molitve za utvr|ivawe sveta. Svake no}i u na{im kelijama, u na{em li~nom pravilu, monasi Svete Gore i bra}a i sestre na{e koji u svetu monahuju, mnogo vremena provode mole}i se za ~itav svet. Kada ka`em ,,~itav svet” `elim da podvu~em da se to odnosi na na{u bra}a koja se nalaze po svim krajevima zemqe. Radujemo se jer smo saznali da oni dr`e predawe sa takvom priqe`no{}u koja prevazilazi nas koji se nalazimo u samoj Gr~koj. Radost je i velika uteha {to znamo da oni toliko ~ine na proslavqewu Pravsolavqa i Gr~ke u svom liku (tj. kroz svoje li~nosti – prim. prev.). Molimo se da ih Bog oblagodati u wihovim srcima, da ih utvrdi – posebno nove generacije koje se tamo ra|aju – da saznaju drevno pravoslavno predawe. Radujemo se {to oni u~e gr~ki jezik i na{e obi~aje. Molimo se za wihovo zdravqe, snagu i napredak i da ostanu “~vrsti i nepokolebqivi”, i da se ne udaqe od pravoslavqa i od svoga roda...

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

STARAC KONSTANTIN - HRISTA RADI JURODIVI

Nezlobivi i }utqivi, Hrista radi jurodivi, starac Konstantin (Angelis), ro|en je u Kolenci, Dodonis, u Epiru, 10. februara 1898. godine. Godinama je mogao da se vidi oko Kareje, a `iveo je u jednoj sru{enoj keliji manastira Kutlumu{a.

U uglu ove obru{ene kelije gde je krov mawe proki{wavao i ulazilo mawe hladno}e kroz slomqene prozore i vrata, imao je neku pohabanu }ebad, pa je li~io na orla u svome gnezdu. Po spoqa{wosti starac Konstantin nije li~io na monaha i samo su brada i skufija svedo~ili o tome. Uvek je bio ogrnut nekim starim kaputom sa kanapom ~vrsto vezanim oko struka, pa je li~io na svetovwaka. Ali, iznutra je bio obu~en u Blagodat angelske shime, izobra`ene i na wegovom licu.

Onaj ko bi Starca ugledao izdaleka, mislio bi da vidi nekog bednog, siroma{nog ili, pak, ludog ~oveka, ali kada bi izbliza ugledao wegovo sjajno lice, shvatio bi da se neka tajna krije u ovom blagoslovenom ~oveku. Tada ga ne bi vi{e smatrao ludim, ve} je ludima smatrao one koji su starca Konstantina zvali ludim.

Starac Kosta (tako su ga zvali), mada je `iveo ovako kako sam pomenuo, bez ikakve brige o sebi, i mada se nikada nije kupao, bio je uvek ~ist, budu}i da je `iveo poput neke nebeske ptice.

Sa qudima je retko kad govorio, ali sa Bogom uvek, kroz neprestanu molitvu. Mnogo puta, wegov um bi se uznosio, pa kad se vra}ao rukom bi pravio nekakve pokrete kako bi „zamutio vodu", pa bi bez re~i odlazio. Naravno, mirjani su ovakvo pona{awe mogli pogre{no da protuma~e. ^ak i kada bi im govorio ne{to proro~ko, wima bi to izgledalo kao ludost.

Dok su oni koji su bili oko starca Konstantina vodili razgovore, on ih nije pratio budu}i da se molio, i

77

wegov um bio je kraj Boga. Tad su ga, opet, smatrali rasejanim. Da bi dobio odgovor od starca Konstantina, ~ovek je trebalo mnogo puta da mu postavi pitawe i da insistira na tome. A i tada je mogao da ~uje tek dve-tri promrmqane re~i, ali proro~ke.

Jednom prilikom ga je posetio neki mladi} koji je `eleo da postane monah, ali je sa svih strana nailazio na smetwe, jer mu je |avo zavideo. ^im je ugledao mladi}a, starac Konstantin je izdaleka rekao:

- Jovane, pro~itaj Svetog Jovana Damaskina da bi video {ta je on trpeo!

Kada je Jovan ovo ~uo, za~udio se! Ali, kada je pro~itao @itije Svetog Jovana Damaskina i video {ta je on trpeo od nerasudqivog, surovog Starca, kao i o velikom trpqewu Svetiteqa dok Bog nije progovorio, i on je po~eo da se trudi u trpqewu, utvrdio se i napredovao u mona{kom `ivotu.

+++ Jednom su se sa starcem Konstantinom srela tri Oca, sasvim slu~ajno, pa su ga

upitali da li da idu u neki manastir. Nije im odgovorio. Jedan od wih je bio uporan u pitawima kako bi dobio odgovor, pa je starac Konstantin promrmqao nekoliko re~i. Te re~i starca Konstantina tada su zvu~ale sasvim nepovezano, ali nakon ne mnogo godina, wegovo proro~anstvo se ostvarilo.

Starac Konstantin je imao unutra{wu ~istotu, i stoga je ~isto video i iz daqine! Na`alost, neki od nas bednika smatrali su ovog „Bo`jeg ~oveka"- bednim ~ovekom, jer je `iveo u ru{evini. Ali, on je u toj ru{evini neprestano izgra|ivao svoju du{u, koja je, no re~ima Spasiteqa, vrednija od celog sveta.

Kao {to sam pomenuo, imao je svoje gnezdo od pohabane }ebadi u jednom uglu ru{evine, i pored gnezda jedan Psaltir i ^asoslov. Wegovo doma}instvo bila je jedna konzerva sa `icom umesto dr{ke! To je bilo svo wegovo imawe!

Obi~no je svake subote obilazio po dva konaka u Kareji, i Oci bi mu ostavqali u konzervi ostatke hrane. Prolazio je uvek }utke, ne tra`e}i ni od koga ni{ta. Bio je dostojanstven. Ako bi Oci bili zauzeti, vra}ao se bez i~ega. Ponekad bi dolazio do bakalnice gde je sam uzimao, poput vrapca, pet-{est maslinki i potom odlazio. Prodavci su to do`ivqavali kao blagoslov, jer su voleli starca Konstantina. Kada bi mu neko kri{om stavio novac u xep, on bi ga, isto tako kri{om, ostavqao u bakalnici i odlazio.

Tako je mirno, poput nezlobivog jagweta, `iveo starac Kosta u Ba{ti Presvete Bogorodice.

Na`alost, pre jedanaest godina 1969. godine, vlasti su poslale u ludnicu ovog Bo`ijeg ~oveka, jer je dolazilo mnogo svetovwaka iz Evrope koji su ga, onakvog kakav se pojavqivao u Kareji, smatrali ludim! Kada su ga lekari u bolnici pregledali, nisu ni{ta na{li. Izmerili su da je wegov mozak te`ak 4 dramja, ali smo se mi, dana{wi qudi koji smo okrenuti ka spoqa, ogre{ili prema wemu i kasnije. Naime, premda su zakqu~ili da je potpuno zdrav, iz du{evne bolkice su ga poslali u stara~ki dom. Tamo je, po{to se iznenada na{ao u svetovnom okru`ewu sred Soluna, sedeo u jednom }o{ku tvore}i molitvu dok su iz wegovih o~iju neprestano tekle suze krupne poput kuglica.

Kada sam saznao da je starac Konstantin imao ova isku{ewa i da se ve} nalazi u stara~kom domu, rekao sam sestri koja je radila kao sekretarica da brine o wemu.

78

Svakako da je u stara~kom domu bilo boqe nego u du{evnoj bolnici, ali ma koliko dobro da je bilo, za ovog qubiteqa ti{ine, monaha starca Konstantina, Ba{ta Presvete Bogorodice bila je boqa od svih palata sveta.

^ude}i se, siroti Starac pitao je sestru:

- Za{to su me doveli ovde?

Tamo je proveo ostatak `ivota ovaj Hrista radi jurodivi, namu~en od nas svetskih pametwakovi}a.

Nije va`no gde se Starac upokojio, i da li je usnuo u stara~kom domu, a ne na Sv. Gori. Ono {to je va`no je da se ova pametna, „Hrista radi Luda", starac Konstantin, probudio u Raju. Wegovu molitvu neka bi imali. Amin.

SVETOGORSKI MANASTIRI I ^UDOTVORNE IKONE

MANASTIR FILOTEJ (Blagovesti, na dan 25. marta)

Mnogi poklonici koji su pohodili manastire Svete Gore mi{qewa su da je predeo u kome le`i manastir Filotej najlep{i od svih. Okru`ewe svih manastira odlikuje se izuzetnim prirodnim lepotama, ali okolina Filoteja po mnogo ~emu izuzetna je. Manastir je sagra|en na visoravni obrasloj zelenilom, petsto trideset tri metra iznad mora, okru`en gustom {umom i sa obiqem pitke vode. Okrenut prema pu~ini, gde se u daqini za vedrih dana naziru

obrisi ostrva Lemna i Imbra. Istorija Svete Gore bele`i da se Filotej prvi put pomiwe u jednom aktu prota

Nikifora iz 1015. g. Na tom dokumentu me|u potpisnicima je i „Georgije, monah i iguman Filoteja.” Na osnovu ovog, ali i drugih dokumenata mo`e se zakqu~iti da je manastir osnovao neki Filotej, mo`da jo{ krajem 10. veka.

Ukazom patrijarha Dimitrija op{te`i}e je uvedeno 1973. g., a bratstvo je danas veoma brojno. U samom manastiru `ivi vi{e od sedamdeset, a no skitovima i kelijama jo{ oko pedeset monaha.

Glavna crkva, posve}ena Blagovestima sagra|ena je 1746. g., a na temeqima pre|a{we, iz 16. veka.

Najve}a dragocenost Filoteja bez sumwe jeste ikona Bogorodice Glikofiluse (Umiqenije), koja se nalazi na levom mermernom ikonostasu glavne crkve. Danas je ona jedna od najpo{tovanijih ikona na ~itavoj Svetoj Gori, pokrivena je te{kim okovom od plemenitih metala. Drugi draguq Filoteja predstavqa ~udotvorna ikona Bogorodice Gerontise, ~udesnim putem dospela u manastir iz Nigrite.

U zidinama manastira ima ~etiri, a van wih jo{ {est paraklisa, koji su izgra|eni u novije vreme.

Riznica Filoteja ~uva ~estice ^asnog krsta, desnu ruku svetog Jovana Zlatoustog sa ostacima telesnog tkiva, lobawu prepodobnog Luke Stiriota, mo{ti

79

drugih svetiteqa, dragocene krstove, ode`de i crkvene sasude raznih vrsta, kao i krst cara Du{ana.

Filoteju pripadaju dve kelije u Kareji, od kojih ona posve}ena Kozmi Etolskom slu`i kao boravi{te predstavnika manastira u Op{tini. U blizini manastira ima jo{ dvanaest kelija koje su danas uglavnom nenastawene.

Umiqewe

^udotvorna ikona Presvete Bogorodice Umiqewe nalazi se u manastiru Filotej.

Za vreme cara Teofila ikonoborca, jedan plemi} po imenu Simeon, imao je `enu pobo`nu i ukra{enu vrlinama, koja se potajno poklonila svetim ikonama. Ova hri{}anka ~uvala je u svom domu ovu ~udotvornu Bogorodi~inu ikonu. A be{~asni ikonoborci su u to vreme svuda vr{ili pretrage, kako bi prona|ene svete ikone predali plamenu. Tada je ova ~estita `ena pod pritiskom svoga mu`a, tako|e ikonoborca, bila prinu|ena da ikonu ukloni iz svog doma. Si{av{i na obalu ispred ku}e, ona je celivala sa bolom u srcu i mnogim suzama, i prizivaju}i Vladi~icu Bogorodicu da je sa~uva, spustila je u more u nadi da }e ponovo mo}i da je se nasiti kad se sti{a ikonobora~ko ludilo. Ikona je ostala uspravna plivaju}i ~udesno po vodi. Pokloniv{i joj se, `ena se vrati svojoj ku}i blagodare}i Majci Bo`ijoj.

Preplivav{i ~udesno more Marmarasa, Helespont i Egejsko more, ikona je stigla u pristani{te svetog manastira Filoteja, otkriv{i igumanu da si|e i da je do~eka. Ispuwen beskrajnom rado{}u zbog ovog dragocenog blaga, iguman se spusti sa ostalim ocima u pristani{te, na~iniv{i litiju; ugledav{i ~udesnu ikonu obasjanu Bo`anstvenom svetlo{}u, on pri|e i uzme je u svoje ruke. Na tom mestu izbio je izvor lekovite vode, koji jo{ uvek postoji.

Onda je oci sa psalmima i himnama, sve}ama i tamjanom, odnesu u sveti manastir i postave je na mesto na kome do danas stoji. Od tada pa do danas svakog ponedeqka Svetle nedeqe u znak se}awa na ~udo, litija ide do izvora, gde se osve{tava voda. Ka`u da je ova ikona jedna od sedamdeset ikona koje je `ivopisao sveti jevan|elist Luka. Nebrojena je ~uda satvorila, koja je nemogu}e opisati, od kojih navodimo samo neka.

Mnogo godina po dolasku ikone u manastir, srpski kraq Stefan Du{an osvojio je Makedoniju i Solun, stigav{i do same Svete Gore. U to vreme manastir Filotej bio je nastawen bugarskim monasima, koji su i daqe po starom obi~aju

80

silazili na izvor u ponedeqak svake Svetle nedeqe. Po{tuju}i sa pobo`no{}u ovu svetu ikonu, oni su je iznosili na litiju i osve{tavali vodu. Po{to je me|utim izvor bio dosta udaqen od manastira, ostajali bi da ru~aju, pa se tek onda vra}ali u manastir, poju}i i hvale}i vaskrslog Hrista i vra}aju}i ikonu na weno uobi~ajeno mesto.

Jedne godine monasi su se toliko najeli i zapili, da su po svr{enoj litiji pospali kraj izvora. Probudiv{i se, oni po|u po svetu ikonu u nameri da se sa wom vrate nazad u manastir. Ikona je me|utim ostala nepomi~na, izobli~avaju}i wihovo bezumqe i nesta{luk, ali i nepo{tovawe prema samoj Bogorodici. Monasi su tada do{li sebi, pa su sa suzama pripali ikoni prosiv{i opro{taj. Milostiva Bogorodica usli{ila je wihove molitve i sveta ikona se podigla sa tog mesta. Onda su se monasi sa velikom rado{}u vratili u manastir, ali je od tada vi{e nisu iznosili na litiju iz velikog straha.

Ikona Presvete Bogorodice Slatkoqubive (Umiqewe) stoji na stubu leve pevnice u Sabornom hramu manastira Filoteja.

MANASTIR SVETOG PAVLA (Sretewe Gospodwe, na dan 2. februara)

Na zapadnim obroncima Atosa, dvadesetak minuta hoda od obale, izme|u Svete Ane i Dionisijata, smestio se manastir Svetog Pavla. Predawe veli da je manastir osnovan jo{ po~etkom 9. veka. U navodnom osniva~u, legenda spaja dva Pavla, potpuno razli~ite li~nosti: prepodobnog Pavla, sina cara Mihaila I Rangabe i Pavla Ksiropotamskog, savremenika Atanasija Svetogorca. ^vrsti dokazi o postojawu manastira poti~u s kraja 10. veka. Kao {to

ima zabune oko li~nosti osniva~a, puno je nesporazuma i u vezi sa imenom manastira. Tokom 10. i 11. veka bila su, naime, na Svetoj Gori dva manastira sa nazivom Ksiropotam. Jedan od wih je dana{wi Ksiropotam, a drugi je dana{wi manastir Svetog Pavla. Naziv manastira Sveti Pavle prvi put se pomiwe 1071. g. u slu`benim dokumentima, a kona~no je usvojen 1108. godine.

Velika dobrotvorka ove svetiwe bila je i }erka \ur|a Brankovi}a, Mara, `ena turskog sultana Murata i ma}eha Mehmeda Osvaja~a. Upravo ovaj potowi poklonio je ma}ehi Mari delove darova Trojice Mudraca zaplewenih prilikom osvajawa Carigrada. Mara je to neprocewivo blago ponela na Svetu Goru kako bi ga li~no predala monasima na ~uvawe. Dok je nosila darove od pristani{ta prema manastiru, za~ula je glas Bogorodice koji ju je opomiwao da ne ide daqe, jer je to mesto kojim vlada Nebeska carica, Majka Bo`ja. Na tom mestu izme|u obale i manastira Svetog Pavla podignuta je crkvica u znak se}awa na opisani doga|aj.

81

Po Antonijevom tipiku Sveti Pavle bio je na osamnaestom, a od 1574. g. do danas nalazi se na ~etrnaestom mestu me|u svetogorskim manastirima. Bratstvo ~ini oko ~etrdeset monaha.

Manastir ima devet paraklisa. Me|u najpoznatije litijske ikone ubraja se Bogorodica Miroto~iva, ~ije lice je

tokom gr~kog ustanka te{ko o{te}eno. U riznici se ~uvaju ~estica ^asnog krsta, deo darova Trojice Mudraca

novoro|enom Hristu, krstovi, naprsne ikone, ode`de, umetni~ki predmeti za bogoslu`ewe, kao i mo{ti mnogih svetiteqa: svetog Grigorija Bogoslova, svetog Maksima Ispovednika, Teodore Aleksandrijske, prepodobnog mu~enika Kalinika, Vasilija Velikog ...

Manastiru pripadaju tri kelije u Kareji, kao i Novi skit i Laki skit u kojima `ivi ukupno oko {ezdeset monaha.

MANASTIR SVETOG PANTELEJMONA (Sveti Pantelejmon, na dan 27. juna)

Na jugozapadnoj strani Svete Gore uz samu morsku obalu le`i ve}i broj raznolikih, raznobojnih, vi{espratnih zgrada nalik na kakav gradi}. To je manastir svetog Pantelejmona. Danas je ovaj manastir poznat kao Ruski, mada nije oduvek i uvek to bio. Prvi Rus za koga se zna da je stigao na Svetu Goru i na woj `iveo bio je Antonije, koji }e kasnije u Kijevu osnovati slavni manastir Pe~ersku lavru. Antonije je na

Svetoj Gori boravio po~etkom 11. veka, ali je `iveo u Esfigmenu, jer ruskog manastira na Svetoj Gori u to vreme nije bilo. Istorija ruskog manastira prili~no je zamr{ena i nejasna tako da je gotovo nemogu}e sa sigurno{}u utvrditi {ta se de{avalo pre 1169. g. od kada se manastir svetog Pantelejmona smatra zasigurno ruskim. Du`e od jednog stole}a manastir svetog Pantelejmona bio je pod pokroviteqstvom srpskih vladara, ekonomski jak i duhovno sna`an. Tada je vladalo uverewe da manastir pripada Srbima, pa je ~ak i Angelina, udovica srpskog despota Stefana tra`ila od ruskog kneza Vasilija Ivanovi~a da uzme pod svoju za{titu manastir „kao weno dobro.”

Krajem ~etrdesetih godina 19. veka u manastir ponovo dolazi veliki broj ruskih monaha, dosta wih sa velikim nov~anim prilozima. Uprkos odluci Carigradske patrijar{ije 1875. g. kada su Rusi postali ve}ina, izabran je i prvi ruski iguman u novijoj istoriji. Bratstvo se izuzetno brzo uve}alo tako da je 1895. g. brojalo hiqadu, a 1902. g. ~ak oko dve hiqade monaha. U ogromnim manastirskim konacima danas `ivi bratstvo od oko pedesetak monaha, dok ih neveliki broj prebiva u skitovima i kelijama.

Veli~anstvene vi{espratne gra|evine koje tvore manastirski kompleks dokaz su nekada{we imperijalne mo}i carske Rusije.

Glavna crkva posve}ena svetom Pantelejmonu izgra|ena je od klesanog kamena sa karakteristi~nim kupolama. U ovoj crkvi ~uva se glava svetog velikomu~enika

82

Pantelejmona i delovi mo{tiju svetog Jovana Prete~e, prepodobnog mu~enika Stefana Novog, Paraskeve, velikomu~enice Marine, Josifa Obru~nika, apostola Tome, Jovana Zlatoustog i mnogih drugih.

Drugi saborni hram posve}en je pokrovu Presvete Bogorodice i u wemu se ~uvaju mo{ti Jovana Prete~e, apostola Petra, Andreje, Luke, Filipa, Tome, Vartolomeja i Varnave, zatim prvomu~enika Stefana, Isakija Dalmatinskog, Dionisija Areopagita, Kozme i Damjana, Kirila, Trifuna i drugih svetiteqa.

Pantelejmon ima deset paraklisa izvan manastira, dve kelije u Kareji, tri na drugim mestima, a pripadaju mu i tri ve}a zavisna stani{ta.

Sv. Pantelejmon

Ova sveta ikona se od davnina nalazila u planinskom manastiru Pantelejmonu, udaqenom od novog manastira sat vremena.

Kada je taj manastir zbog o{te}ewa na zgradama po~eo postepeno da pusti, tada su i bratija po~eli da se sele u priobalni mali manastir Vaznesewa, koji je ranije slu`io kao luka i magacin starog velikog manastira. Po~etkom pro{log veka mali manastir Vaznesewa je sru{en, a blizu wega je podignut dana{wi manastir. U ono vreme, kada se bratija preseqavala iz starog u navedeni manastir Vaznesewa, vi{e puta je i ova sveta ikona velikomu~enika preno{ena. Me|utim, koliko god puta je prenosili, ona se ~udesno vra}ala u stari gorwi manastir. Ipak, po izgradwi novog manastira, na mig sveupravqaju}eg Bo`anstvenog promisla, ona neprestano ostaje tu, na ukras manastiru i na utehu bratiji koja se u wemu podvizava.

Predawe kazuje da je i ranije mnoga ~uda u~inila ova sveta ikona, ali po{to je u ovom manastiru do{lo do mnogih promena – kao u nijednom drugom atonskom manastiru – zbog toga se i detaqni opis i predawe o tim ~udesnim doga|ajima zametnulo i izgubilo. Od skorijih ~uda navodimo svedo~anstvo o velikom po`aru.

Ubrzo po izgradwi novog manastira, iz nepoznatih razloga zapalila se okolna {uma. Malo po malo, plamen se toliko razgori, da u nezaustavnom naletu po~ne gutati sve pred sobom, prete}i da pretvori u zgari{te i sami manastir. Monasi i zate~eni mirjani uzalud su poku{avali da se izbore sa vatrenom stihijom. Kada su se me|utim obratili u molitvi pobedonoscu i velikomu~eniku Hristovom, istog ~asa stra{ni plamen se uti{ao. Nekoliko godina kasnije ponovila se ista nesre}a, ali se opet za umirivawe i odbranu od plamena usrdnim molbama i molitvama bratija obrate velikomu~eniku i svemilostivom Pantelejmonu.

83

Ova sveta ikona ranije se nalazila u gr~kom Sabornom hramu manastira Pantelejmona, dok danas krasi rusku crkvu Pokrova Bogorodice, gde je i danas dokaz bo`anstvene za{tite i pokrova velikomu~enika onima koji ga po{tuju. Preme{tena je u ovu crkvu po wenom osve{tawu.

Sveta ikona velikomu~enika i isceliteqa Pantelejmona nalazi se na severoisto~nom stubcu, koji nosi sjajnu kupolu hrama. Izgleda da je restaurirana, ali se ne zna kada.

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

PREP. SILUAN ATONSKI

Sveti Siluan atonski ro|en je 1866 godine, u blago~estivoj

porodici, koja `ivqa{e u selu Sovsk, Tambovska gubernija. Kada mu je bilo 27 godina primio je blagoslov od svetog Jovana Kron{tatskog da ode na Svetu Goru Atonsku, gde je i primio mona{ki postrig u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Primio je od Presvete Bogorodice dar neprestane molitve i imao vid|ewe Gospoda u slavi u crkvi svetog Ilije pri manastirskoj vodenici. Ali kada se ta po~etna blagodat povukla imao je stra{nu borbu i trpeo veliku tugu punih petnaest godina, kada je i primio od Gospoda poznatu pouku dr`i um svoj u adu i ne o~ajavaj.

Sveti Siluan se upokojio 24. 09. 1938 godine. Ostavio je za sobom spise koje je wegov u~enik starac Sofronije zajedno sa `itijem objavio u poznatoj kwizi Starac Siluan.

ADAMOV PLA^

Adam, na{ praotac poznavao je u raju sladost qubavi Bo`je i zato kada je bio izgnan iz raja za svoje grehe i li{io sebe qubavi Bo`je, ^e{ko je stradao i mnogo plakao. Wegovu du{u rastrzala je misao: „O`alostio sam Boga Koga toliko volim". Nije Adam toliko `alio za rajem i wegovom lepotom, koliko {to se li{io qubavi Bo`je, koja nenasito svakog trenutka vu~e du{u Bogu.

Tako isto i svaka du{a koja je poznala Boga Duhom Svetim, a zatim izgubila blagodat osetila je Adamove muke.

Tu`io je Adam na zemqi i gorko plakao i svet mu se vi{e nije milio. On je `alio za Bogom i govorio:

Tuguje du{a moja za Gospodom i sa suzama ga tra`im. Kako da Ga ne tra`im? Dok sam bio sa Wim moja du{a je bila vesela i spokojna i |avo nije mogao da mi pristupi, a sada je zao duh uzeo vlast nada mnom, vu~e du{u tamo amo i mu~i me i zato do smrti tugujem za Gospodom i otima se duh moj k Bogu i ni{ta me na Zemqi ne privla~i, du{a ne}e ni~im da se ute{i, nego ho}e da ponovo vidi Wega i da se Wemu raduje. Ne mogu da Ga zaboravim ni za trenutak i od prevelike tuge jau~em i lla~em: smiluj mi se, Bo`e, palom stvorewu Svome.

84

Tako je plakao Adam i suze su mu tekle niz lice, na grudi i padale dole na zemqu, i ~itava priroda slu{ala je wegove jecaje; divqe `ivotiwe i ptice umuknule su od `alosti, a Adam je plakao jer su zbog wegovog greha svi izgubiti mir i qubav.

Veliki je bio Adamov bol po izgnawu iz raja, ali kada je ugledao svog mrtvog sina Aveqa koga je ubio brat Kain, wegova tuga je postala jo{ ve}a i on se mu~io du{om, plakao i mislio: Od mene }e se izroditi narodi i svi }e tako stradati i `iveti u zlu i ubijati jedni druge. Wegov bol je bio veliki kao more i mo`e ga razumeti samo onaj ~ija je du{a poznala Gospoda i Wegovu qubav.

I ja sam izgubio blagodat i zajedno sa Adamom zonem: „Smiluj mi se, Gospode! Daruj mi duha smirenosti i

qubav". O l.ubavi Gospodwa! Ko te je poznao ne}e prestati da te

tra`i dan i no} i da te priziva: „Tugujem za Tobom, Gospode, i sa suzama Te tra`im. Kako da Te ne tra`im? Dao si

mi da Te poznam Du-hom Svetim i to goni moju du{u da Te sa suzama tra`im". Adam pla~e:

Ne mili mi se ovaj svet. Ne mile mi se visoke gore, ni lugovi, ni {ume, ni pesma ptica; ni{ta mi vi{e nije milo. Du{a je moja u velikoj `alosti: o`alostio sam Boga. I kada bi me Gospod ponovo uzeo u raj i tamo bih plakao i `alio: za{to sam o`alostio Boga Koga volim?

Gde si Gospode, Svetlosti moja? Za{to si sakrio od mene Lice Svoje? Du{a Te moja dugo nije videla i zato tuguje za Tobom i sa suzama Te tra`i.

Gde je Gospod moj? Za{to Ga ne vidim u du{i svojoj? [ta mu smeta da `ivi u meni? Zna~i da u meni nema smirewa Hristovog i qubavi prema neprijateqima.

Bog je nenasita qubav a tu qubav je nemogu}no opisati. Hodio je Adam po svetu, plakao i mislio na Boga; a kada je telo malaksalo i vi{e

nije moglo da proliva suze, i tada je wegov duh goreo za Boga, jer nije mogao da zaboravi raj i krasotu wegovu; ali du{a Adamova je ponajvi{e volela Boga i otimala se k Wemu silom same qubavi.

O Adame, pi{em ove redove, ali ti vidi{ da je moj um slab i ne mo`e da razume kako je tugovala tvoja du{a za Bogom i kako si se kajao.

O Adame, vidi{ li, ja dete tvoje stradam na zemqi. Malo je ogwa u meni i jedva da se ne ugasi qubav u meni.

O Adame, zapevaj nam pesmu Gospodwu da se obraduje du{a moja Gospodu i pokrene na slavqewe Wega, kao {to Ga hvale serafimi i heruvimi i kao {to Mu svi ~inovi an|elski pevaju, trisvetu pesmu.

O Adame, o~e na{, zapevaj nam pesmu Gospodwu, da bi je ~ula sva zemqa i svi sinovi tvoji uzdigli um svoj k Bogu i nasla|ivali se zvucima te nebesne pesme i zaboravili svoje brige na zemqi.

Duh Sveti je qubav i sladost du{e, uma i tela. Ko nije poznao Boga Duhom Svetim ne mo`e Ga sa

suzama tra`iti i wegova je du{a stalno u borbi sa strastima; um wegov misli na zemaqsko i ne mo`e do}i do sozercavawa i poznavawa Isusa Hrista...

Adam je znao Boga u raju a no svom padu sa suzama. Ga je tra`io.

85

Reci nam, Adame, o~e na{, {to zna{ o Gospodu? Tvoja du{a je znala Boga na zemqi, znala je i raj i sladost i veseqe koje on donosi; a sada si na nebu i vidi{ slavu Gospodwu. Reci nam kako se slavi Gospod za svoja stradawa i kako se pevaju pesme na nebu i koliko su one lepe jer se pevaju Duhom Svetim?!

Reci nam o slavi Gospodwoj i koliko je On milostiv i koliko voli stvorewa Svoja.

Reci nam i o Presvetoj Bogorodici. Kako se ona veli~a i kakvim se pesnama hvali.

Reci nam kako se tamo raduju svetiteqi i kako se sijaju od blagodati; kako oni vole Gospoda i u kolikoj smirenosti stoje pred Bogom.

O Adame ute{i i obraduj na{e salosne du{e. Pri~aj nam {ta sve vidi{ na nebu. Za{to }uti{? Pogledaj, sva zemqa tuguje... Ili mo`da od qubavi Bo`je ne mo`e{ ni da nas se seti{? Ili vidi{ Bogorodicu u slavi i ne mo`e{ se otrgnuti od tog vi|ewa i ne}e{ da

nama `alosnima ka`e{ re~ ugehe da bismo zaboravili svoje patwe na zemqi. O Adame, o~e na{, ti vidi{ tugu svojih sinova na zemql. Za{to }uti{? Adam govori: - Deco moja, pustite me. Ne mogu da se otrgnem od qubavi Bo`je i govorim sa vama.

Moja je du{a rawena qubavqu Gospodwom i raduje se krasoti Wegovoj, i kako mogu da mislim na zemqu. Koji `ive pred Licem Gospodwim ne mogu da misle zemaqske misli. - O Adame, o~e na{, zar si nas ostavio, siro~i}e svoje? A eto mi smo u nevoqi na zeml»i. Reci nam {ta da ~inimo da bismo ugodili Bogu? Pogledaj na decu tvoju rasejanu po svetu, rasejanu umom wihovim. Mnogi zaboravqaju Boga, `ive u tami i idu u propast.

- Ne uznemirujte me. Vidim Majku Bo`ju u slavi, i kako da se odvojim od toga i govorim sa vama? Vidim svete proroke i apostole i svi su oni sli~ni Gospodu na{em Isusu Hristu, Sinu Bo`jem.

Hodam po rajskim vrtovima i svuda gledam slavu Gospodwu, jer je Gospod u meni, i na~inio me je sli~nim Sebi. Gospod proslavl»a ~oveka time {to ga ~ini sli~nkm Sebi. - O Adame, mi smo tvoja deca. Reci nama koji se mu~imo na zemqi kako se nasle|uje raj, da bismo i mi kao ti videli slavu Gospodwu. Na{a du{a tuguje za Gospodom; a ti `ivi{ na nebu i raduje{ se slavi Gospodwoj. Molimo te - ute{i nas. - Za{to vapijete k meni, deco moja? Gospod vas voli i dao vam je zapovesti. Dr`ite ih, qubite jedni druge i na}i }ete mir u Bogu. Kajte se svakog trenutka za svoje grehe da biste mogli izi}i u susret Gospodu. Gospod je rekao: Onoga koji me qubi - qubim, i one koji me slave - proslavqam. - O Adame, moli se za nas decu tvoju. Od mnogih nevoqa tu`ne su du{e na{e.

- O Adame, velika je tuga na{a. - Pustite me. Vreme mojih patwi je pro{lo... Ali ka`em vam: Gospod vas qubi i vi `ivite u qubavi, budite poslu{ni, smirujte svoje srce i Duh }e Bo`ji `iveti u vama. On dolazi u du{u tiho i daje joj mir i svedo~i o spasewu bez re~i. Pevajte Bogu sa qubavqu i sa smirenim duhom, jer se Gospod raduje tome.

O Adame, o~e na{, {ta }emo da ~inimo? Mi pevamo, ali u nama nema qubavi i skirenosti.

- Kajte se pred Gospodom i molite. On voli ~oveka i sve }e mu dati. I ja sam se mnogo kajao i tugovao {to sam

86

o`alostio Boga, {to su mojim grehom uni{teni mir i qubav na zemqi ... Vi ne mo`ete razumeti moju tugu ni kako sam plakao za Bogom i rajem. U raju sam bio radostan i bezbri`an: Duh Sveti me je veselio i nksam znao ni za kakva stradawa. Ali kada sam bio izgnan iz raja hladno}a i golotiwa su me mu~ili; zveri i ptice, koje su bile krotke u raju i volele me, podivqale su, po~ele da me se boje i be`e od mene. Mu~ile su me zle misli; peklo me je sunce i {ibao vetar; tukle su me ki{e i mu~ile bolesti i sve zemaqske nevoqe, ali sam sve trpeo i ~vrsto se uzdao u Boga.

Tako i vi, podnosite trudove pokajawa: zavolite te{ko}e, isu{ite telo, smirite sebe i qubite neprijateqe da bi se uselio u vas Duh Sveti i tada }ete poznati i zadobiti Carstvo nebesno.

A mene pustate na miru: sada od qubavi Bo`je zaboravqam zemqu i sve {to je na woj. Zaboravko sam ~ak i raj koji sam nekad izgubio, jer gledam slavu Gospodwu i slavu svetiteqa Wegovih koji se od svetlosti Lica Bo`ja i sami, sli~no Wemu sijaju.

- O Adame, pevaj nam nebesnu pesmu da bi je slu{ala sva zemqa i nasla|ivala se mirom qubavi prema Bogu. Ho}emo da slu{amo te pesme: one su pune miline, jer se pevaju Duhom Svetim.

256. Kada je Adam izgubio raj plakao je: Raju moj, raju moj prekrasni. Ali Gospod mu je po qubavi Svojoj sa Krsta darovao drugi raj, boqi od prvog, raj na nebu gde je Svetlost Svete Trojice.

[ta }emo dati Gospodu za qubav Wegovu prema nama?

STARAC JEFREM FILOTEJSKI

1. Bol dovodi nepokajane gre{nike do pokajawa, dok u slu~aju pravednika krepi wihovu du{evnu snagu i postaje ~vrst zid koji ga okru`uje, spre~avaju}i ga da padne u greh. Trpqewe starijih postaje primer mla|ima.

Sli~no kao {to se bolesnik radosno pot~iwava bolnim postupcima svog lekara znaju}i wegov ciq, trebalo bi da i mi sa zahvalno{}u i razumevawem podnesemo sve stvari koje se dogode protivno na{oj voqi, kao ono {to nam je radi na{eg spasewa poslala dobro~initeqska ruka Bo`ija. "Atleta biva isproban u areni, krmano{ u buri i oluji, vojskovo|a u borbi, velikodu{an ~ovek u nesre}i, a hri{}anin u isku{ewu", ka`e sveti Vasilije Veliki.

Kao {to zemqa biva plodnija ukoliko je plug dubqe zaore, i du{a obilnije donosi plodove vrlina kada je bol i patwa ~esto i usrdno pose}uju.

Ukoliko su sveti i blagosloveni qudi pro{li kroz pe} bola i imali od toga koristi, koliko }e tek nama pristajati patwa i koliko }emo koristi izvu}i iz we kada je pretrpimo s razumevawem i zahvalno{}u!

Kada vidimo da nas mu~i du{evni ili telesni bol, treba da razumemo da nas Bog qubi i da nas je svrstao me|u Svoje izabranike.

O, blagoslovena kazno Gospodwa, ja te volim! Ja sam, me|utim, nedostojan takvog dara, jer `ivim udobno i posta}u `rtva ve~nog ogwa.

2. Jedno je osu|ivati nekoga, a sasvim drugo ratovati s pomislima osu|ivawa. Osu|ivawe je u`asna strast, ali biti napadnut takvim pomislima i suprotstaviti im se, uzrok je za dobijawe venca.

87

3. Svaki ~ovek mora nositi slabosti drugih qudi. Ko je savr{en? Ko se mo`e pohvaliti da je svoje srce sa~uvao neoskrnavqenim? Prema tome, svi smo mi bolesni i svako, ko osu|uje brata, ne prime}uje da je i sam bolestan, jer bolesnik ne osu|uje drugog bolesnika.

Qubite, trpite, ne gnevite se, ne razdra`ujte se, opra{tajte jedni drugima, kako biste podra`avali na{eg Hrista i udostojili se da budete blizu Wega u Wegovom Carstvu. ^eda moja, izbegavajte osu|ivawe, jer je to veoma veliki greh. Bog se mnogo `alosti kad osu}ujemo i preziremo druge qude. Pobrinimo se samo za svoje sopstvene pogre{ke, zbog wih bi trebalo da ose}amo bol. Osudimo same sebe i na}i }emo milost i blagodat kod Boga.

4. Qubite jedni druge, i ne ogor~ujte se egoizmom. Smirewe je pouzdan rukovoditeq; ono ne dopu{ta da se ~ovek, koji ga poseduje, nasu~e na grebene nemara i da do`ivi brodolom nego ga, kao prosvetqeni vodi~, nepogre{ivo vodi ka sigurnom tlu. Egoizam je najve}e od svih zala i posredstvom nepokorenih pomisli uzrokuje sve na{e pogre{ke. Treba da ga se pla{ite i da stremite da ga se oslobodite; ukoliko du`e ostaje u nama, utoliko }e nas du`e pozle|ivati srazmernim bolom. Molim vas da ne osu}ujete jedni druge, jer je to o~igledan egoizam. Oprostite bratu wegovu gre{ku, jer je to dokaz smirewa i qubavi. Brat koji tako postupi na}i }e mnogo blagodati od Boga dok onaj, ko osu|uje i sabla`wava bli`we, ne samo da ne}e na}i blagodat nego }e je ~ak i izgubiti ukoliko je uop{te ima, kako bi se kroz patwu nau~io smirewu.

5. ^oveku ~ija usta uvek blagodare Bogu nikada ne}e nedostajati blagoslovi Bo`iji. Naprotiv, onaj ~ija usta gun|aju i pozle|uju sopstvenog velikog Dobro~initeqa, sigurno }e biti ka`wen od Boga.

On nam je podario postojawe. On nam je podario `ivot. On nas je Svojim bo`anskim provi|ewem na razne na~ine sa~uvao. Kroz smrt Svog Sina izmirio se sa nama, koji smo prethodno bili Wegovi neprijateqi, i u~inio nas je sinovima i sanaslednicima Carstva. On nas osve}uje i o~i{}uje kroz Svoja sveta tajinstva. On nam daje nebesku, najsvetiju hranu i pi}e, odnosno Svoje preneporo~no Telo i dragocenu Krv. Dao nam je i angela-~uvara, koji }e biti uz nas ~itavog `ivota. On }e primiti ~ovekovu du{u i otpratiti je do ve~nog nasle|a. Ali {ta ja to govorim? Ne}u imati dovoqno vremena da sve nabrojim! Uzaludno }u se truditi, poku{avaju}i da prebrojim pesak u moru, tj. beskona~na dobro~instva na{eg blagog Boga.

Pa ipak, i nakon svih tih bezbrojnih dobara, mi i daqe gun|amo! O, Bo`e moj, zanemari na{u neblagodarnost i otvori na{e umove da bismo shvatili {ta nam je podarilo Tvoje O~insko srce i pokazali malo blagodarnosti, i kako bismo time na{li opro{taj i milost!

6. ^oveku se an|eo ~uvar daje kao stariji brat koji se, budu}i bli`i Bogu i odva`niji, moli za svog mla|eg brata. ^ovek se obra}a svom angelu ~uvaru kao starijem bratu i prekliwe ga da ga sa~uva i da se moli za wega, jer poseduje ve}u odva`nost pred Bogom.

Koliko puta on {apu}e na uho du{e: "Ne ~ini to" ili "Uradi to" ili pak "Ovde budi oprezan!" Postoji mno{tvo takvih primera za one kojima su otvorene du{evne o~i.

88

U Izrekama pustiwskih Otaca (Stare~nik) napisano je mnogo toga o angelskom starawu za ~oveka. Vi|eni su kako jecaju dok su qudi koje su ~uvali gre{ili! Wihove suze pokazuju wihovu qubav i sastradawe sa ~ovekom.

SVETOGORSKI MANASTIRI I ^UDOTVORNE IKONE MANASTIR ESFIGMEN (Vaznesewe Gospodwe, 40 dana posle Vaskrsa)

Na sredini prelepe uvale uz samo more na severoisto~noj obali Svete Gore nalazi se manastir Esfigmen. Najbli`i, na pola sata pe{a~ewa, Esfigmenu je srpski manastir Hilandar.

Patrijarh Filotej u svojoj Pohvali Grigoriju Palami daje dva mogu}a obja{wewa kako je nastalo ime manastira. Prema prvom, re~ obja{wava ste{wenost manastira izme|u dva brda, a prema drugom mo`da je ime

osniva~a bilo Esfigmen. Predawe, opet, ka`e da su manastir osnovali car Teodosije II i wegova sestra Pulherija. Mo`da je najbli`e istini da se manastir nalazi na mestu anti~kog naseqa Diona.

Prvi put, na pisani na~in, Esfigmen se pomiwe u jednom vatopedskom dokumentu iz 998. godine. U tom, i u jo{ dva dokumenta iz ne{to kasnijeg perioda, manastir se pomiwe kao Esfagmen (Ubijeni, Iskasapqeni). Nije poznato zbog ~ega. Kasnije, naziv je promewen u Esfigmenitakavjeostao do danas. Monah u ovom manastiru bio je i ruski podvi`nik Antonije, koji se nakon deset godina provedenih u Esfigmenu vratio u Rusiju i osnovao Pe~ersku Lavru. Wegova kelija, na strmoj litici iznad manastira i danas neodoqivo privla~i brojne posetioce.

U docnijim vremenima Esfigmen je bio boravi{te zna~ajnih istorijskih li~nosti, kao {to su carigradski patrijarh Atanasije i Grigorije Palama, koji je kratko vreme bio i iguman. Mora biti da je Esfigmen imao zna~ajnu ulogu u sveukupnom svetogorskom `ivotu jer se ~esto pomiwe u raznim dokumentima Protata.

Danas je Esfigmen jedini zilotski manastir na Svetoj Gori, ima veoma brojno bratstvo koje sa~iwava oko sto dvadeset monaha u manastiru i preko dvadeset po kelijama.

Glavna crkva posve}ena je Vaznesewu Gospodwem. Unutar manastira ima osam, a izvan wega jo{ {est paraklisa. Jedan od wih posve}en je prepodobnom Antoniju, osniva~u Pe~erske lavre.

Manastir u vlasni{tvu ima tri mawe naseobine i dve kelije, od kojih ona u Kareji slu`i kao boravi{te predstavnika Esfigmena u Protatu. Druga kelija nalazi se na pola sata hoda od Kareje. To su poznati „Burazeri” ~iji je osniva~ ruski monah Neofit Burazer. Tu danas postoji brojno bratstvo koje dr`i {irom pravoslavnog sveta ~uvenu ikonopisa~ku {kolu.

89

Ru`a neuvewiva

Ikona koja se nedavno proslavila kao ~udotvorna u manastiru Esfigmen zapravo je reprodukcija ikone Presvete Bogorodice Ru`e Neuvewive. Ova na drvetu ka{irana ikona pripadala je bla`enopo~iv{em igumanu Evtimiju i po wegovom upokojewu stavqena je na wegov grob budu}i da se tokom ovozemaqskog `ivota u svojoj keliji uvek molio pred wom.

Kada se iguman Evtimije upokojio p~ele su vrlo brzo po{to je sahrawen na~inile ram od voska oko lika Bogorodice pa`qivo opto~iv{i lik Majke Bo`ije i Bogomladenca. Kasnije su monasi Esfigmena uvidev{i kako p~ele na ~udesan na~in proslavqaju Gospoda i Presvetu Bogomajku ovu ikonu ponovo uneli u manastir gde se i danas ~uva.

MANASTIR STAVRONIKITA (Sveti Nikola, na dan 6. decembra)

Na visokoj steni uz samu morsku obalu, jedan sat hoda od Ivirona prema severu, nalazi se manastir Stavronikita. Iz velike daqine vidi se visoka manastirska kula.

Istorija manastira zanimqiva je i dosta zamr{ena. Status manastira dobijen je tek posle 1500. godine, mada se pretpostavqa da postoji mo`da jo{ od 10. veka. Pretpostavqa se da je osniva~, neki monah Nikita,

bio razrok, te je imao nadimak Stravonikita (stravos - razroki). Kasnije, kao ime manastira uobi~ajilo se Stavronikita, {to u prevodu zna~i Nikita od Krsta (stavros - krst).

Godine 1287. Stavronikita jeustupqen Kutlumu{u, a kasnije Filoteju koji ga prodaje igumanu Grigoriju. Iguman obnavqa manastir, a od patrijarha Jeremije I dobija za manastir osniva~ku povequ.

Danas u manastiru `ivi dvadesetak monaha, a isto toliko ih boravi i van manastira.

Manastirsko imawe je najmawe na Svetoj Gori i nalazi se samo oko samih zidina. Kompleks neodoqivo podse}a na sredwovekovnu tvr|avu.

Osobenost glavne manastirske crkve su wene dimenzije. Zbog sku~enog prostora, to je naju`a crkva na Svetoj Gori.

Me|u litijskim ikonama zapa`ena je „Sveti Nikola od {koqki" za koju legenda ka`e da je izvu~ena sa dna mora gde je boravila pet vekova.

U manastiru ima ~etiri paraklisa.

90

Stavronikita ima u posedu veliki broj koliba u nasequ Kapsala, ve}inom zapustelih, kao i jedanaest kelija, tako|e uglavnom nenastawenih.

Sv. Nikola

O ovoj ~udotvornoj ikoni, koja se nalazi u manastiru Stavronikita, o~uvana je slede}a povest:

Kada je vaseqenski patrijarh Jeremija I `eleo da na mestu tada{weg manastir~i}a ^asnog Krstiteqa podigne novi manastir, jednog dana ribari su bacili u more mre`e, pa ih po obi~aju ra{irili. Umesto uobi~ajenog ulova, tog dana su izvadili ikonu arhijereja Hristovog Nikolaja, na~iwenu u mozaiku. Na svetiteqevo lice bila je duboko prirasla velika sedefasta {koqka koju su poku{ali da otklone sa ikone, ali se tada na svetiteqevom licu pojavila krv. Pored ve{tih poku{aja, {koqka nije mogla biti odstrawena bez o{te}ewa svetiteqevog lica. Na ikoni je ostao krvav trag do ivice levog oka, {to je i danas uo~qivo.

Po ~udesnom javqawu ove svetiwe patrijarh Jeremija je od jedne polovine {koqke na~inio hranilicu za delove Bogorodi~ine prosfore koji se po obi~aju podi`u u ~ast Presvetoj Djevi na svetom prestolu, a od druge polovine panagiju, kojom je vaseqenski Patrijarh Jeremija II blagoslovio prvog ruskog patrijarha Jova. Ona se do danas ~uva sa retkim dragocenostima u riznici moskovske patrijar{ije.

Patrijarh Jeremija I osve{tao je podignuti manastir Stavronikitu imenom svetog arhijereja Nikolaja umesto imena svetog Jovana Prete~e. Ovaj manastir podignut je 1553. godine. ^udotvorna ikona svetog Nikolaja nalazi se u Sabornom hramu, na stubcu desne pevnice.

91

MANASTIR SIMONOPETRA (Ro|ewe Spasiteqevo, na dan 25. decembra)

Na Svetoj Gori dobro je znano koji je manastir prvi po rangu, koji je najve}i, a koji najbogatiji. Tako|e je dobro i svima znano da je manastir Simonopetra u neimarskom smislu, najsmelija gradwa. Sa svojih sedam spratova ~ini se kao da visi u vazduhu, a zapravo zauzeo je sam vrh dvesto trideset metara visine litice.

Gradwa manastira vezuje se za ime prepodobnog Simona koji je do polovine 14. veka `iveo u ovom kraju kao monah. Predawe

veli da mu se na vrhu litice jednoga dana ukazala zvezda, {to je za Simona bio znak da tu podigne manastir. Zbog zvezde koja se ukazala, gra|evinu su u po~etku nazvali „Novi Vitlejem.” Iskustvo ka`e da je mesto za manastir izabrano iz prakti~nih razloga, da bi se monasi za{titili od sve ~e{}ih napada turskih gusara. Simon je sa svojim u~enicima zapo~eo gradwu manastira, ali kako su rasli zidovi, rastao je i strah od sve dubqe provalije pod neimarima.

Potpuno obeshrabreni, u~enici Simonovi re{e da napuste gradwu. Prepodobni naredi svom u~eniku Isaiji da ih pred polazak ponudi hranom i vinom. Slu`e}i, Isaija se spotakne i padne u ponor. Voqom Gospoda, Isaija ostane nepovre|en i pritom ne polomi ni jednu posudu, niti prosu i kap vina. Graditeqi ovo ~udo protuma~e kao voqu Bo`iju da manastir bude ba{ na tom mestu i vrate se gradwi. Rezultat wihove vere i rada jeste Simonopetra, manastir koji je u ono, ali i u ovo vreme predstavqao izuzetno graditeqsko dostignu}e.

Simonopetra pripada grupi manastira koju predvodi Iviron, op{te`iteqan je od 1801. godine, a bratstvo ima oko {ezdesetak monaha i slovi za jedno od najnaprednijih na Svetoj Gori.

Porta manastirska, zbog samog polo`aja, izuzetno je ste{wena, a glavni hram malih razmera. Glavna crkva koju je podigao Simon, kao i paraklisi sme{teni u tesnoj porti. Dana{wa crkva je relativno nova, jednostavna, bez fresaka. U manastiru se nalaze ~etiri paraklisa, a {est su van manastira.

Me|u dragocenostima nalaze se ~estica ^asnog krsta, ode`de, krstovi, mo{ti vi{e svetiteqa, me|u kojima leva {aka Marije Magdalene i ve}i broj prelepih litijskih ikona.

Simonopetra ima u Kareji pet kelija. Po skitovima i kelijama manastirskim boravi dvadesetak monaha.

U ormiliji na Halkidiki, manastir ima metoh gde `ivi mona{ko sestrinstvo.

92

BESEDE

Izraz `ivota!

Razgovor sa prebla`enim igumanom

arhimandritom Jelisejem Simonopetritskim

- P: Star~e, @eleo bih da porazgovaramo o nekim temama. Da po|emo prakti~nim redom: Molim vas da nam ka`ete ne{to o slu`ewu?

- O: Da bi smo bili jasni, mo`emo da ka`emo da slu`ewe predstavqa slu`ewe bratstvu. Ovo slu`ewe se prinosi bratstvu bez ikakve uzvratne nagrade. Ovo predstavqa naro~ito preimu}stvo mona{tva. Ono {to se ~ini, ne ~ini se o~ekuju}i ne{to zauzvrat.

Zbog toga i ne postoji nikakav poredak u slu`ewima. Na primer, ako si pro{le godine imao ono slu`ewe, naredne godine treba da dobije{ ne{to boqe, ne{to lak{e itd. Slu`ewe dakle ne zavisi od godina, tako da nekada mo`e{ dobiti slu`ewe koje je naizgled mawe va`no i zna~ajno. U skladu sa poretkom koji va`i na Svetoj Gori, slu`ewe se mewa svake godine. Svakako, postoje i druga~ija pravila koja nala`u da se slu`ewe mewa svakih {est meseci ili svake sedmice. Ono {to `elimo da naglasimo je da monah ne treba da se ve`e za svoje slu`ewe. Wegova du{a, dakle, ne treba da se strasno ve`e za bilo {ta {to on radi u manastiru.

U skladu sa pozivom koji ima ili sa onim {to nalo`i iguman svakog manastira u vezi sa slu`ewem, mnogo je onih koji ne `ele da kao slu`ewe obavqaju ono {to su radili u svom svetovnom `ivotu. Ovo je istiniti odnos monaha prema svom slu`ewu. ^ovek, dakle, treba da se oslobodi svega, ~ak i u manastiru, {to ima veze sa onim {to je radio u svetu. Kada se ~ovek oslobodi od strasti, kako to ka`emo mona{kim re~nikom, tada manastir mo`e da mu da da kao slu`ewe da obavqa onaj posao kojim se bavio u svetovno `ivotu. Onda on mo`e da obavqa ono {to je radio u svetu i da to bude korisno i za manastir i za wega samoga. A za wega samog je sasvim sve jedno da li radi to ili ne{to drugo. On, dakle, nema strast prema tom poslu. Zbog toga je sloboda iznad svega i iznad posla i iznad svih strasti. Tako|e treba da podvu~emo da je Sveti Vasilije Veliki - koji je bio veliki ustanoviteq kinovitskog mona{tva i pravi utemeqiteq manastirskih kinovija – govorio da ~ovek treba da radi posao koji zna, jer kada radi takav posao – ma kako jednostavan – ne postoji nikakva promena koja bi odvla~ila wegovu pa`wu, nego taj posao za wega postaje ne{to o ~emu ne misli mnogo objekat. Ovo mu omogu}ava da se nesmetano posveti molitvi, po{to mu wegov posao ne odvla~i pa`wu. Zbog toga Vasilije Veliki savetuje da ~oveku dajemo posao u skladu sa wegovim pozivom. Ako ovo ne bi bio razlog da mu se daje posao kojim se bavio /u svetu/, to bi zna~ilo da je razlog strast i zavisnost od tog posla. Danas postoji mno{tvo poslova koji mogu da se savr{avaju, u skladu sa potrebama bratstva.

93

- P: Ka`ite nam ne{to o ustrojstvu svetogorskih manastira. Na ~elu je iguman, starac. Ali on nije sam. Tu je i gerundija (ve}e staraca), epitropi itd...

- O: Uvek, jo{ od osnivawa manastira, Starac je delao zajedno sa ,,savetom”. To je bio savet prezvitera koji su ve}ali o tome {ta treba ~initi. To je uglavnom bivalo tako, ali su usled problema nastajala i druga~ija re{ewa. Ovde pre 1924. nije bilo ure|eno stawe, ali se sve odvijalo u skladu sa sve{tenom save{}u upraviteqa i u skladu sa svetim predawem. Sada imamo jedno odre|eno ustrojstvo ovde na Svetoj Gori ali se ono pomalo razlikuje od manastira do manastira. Manastiri imaju savete staraca koji se sastoje od {est, osam ili deset otaca koji se nazivaju stere{ine. Oni predstavqaju telo moje donosi odluke. Predsedava Starac. Ve}e staraca je, kao {to smo rekli, telo koje upravqa. Obi~no se biraju i epitropi kojih ima dva ili tri u skladu sa potrebama manastira. Svakako, starac mo`e da odredi nekoga od stare{ina da se brine o ne~em posebnom, kao na primer o manastirskim {umama. Gostoprijemnik tako|e treba da bude neko od stra{ina jer je to veoma ozbiqna slu`ba.

- P: Da ka`emo ne{to o mona{tvu. [ta zna~i mewawe imena monahu prilikom postri`ewa?

- O: Monah koji je do{ao odbacuje sve. Svega onoga {to mu je u svetu bilo svojstveno monah se odri~e, kao na primer roditeqa, profesije, dru{tvenog polo`aja... Svega ovoga se on odri~e na zbog mr`we nego iz qubavi prema Onome Koji daje svako dobro – Hristu.

- P: Star~e, neki govore da monasi napu{taju svet zbog toga {to ga mrze! Drugi isti~u da u manastir odlaze nesre}ni, nezadovoqni qudi, koji nemaju drugi izlaz. Molim vas da odgovorite na ovo.

- O: Nema smisla da na ovo odgovorim tako jednostavno. Ima smisla da otkrijem – ako mogu i ako moj `ivot to potvrdi – utehu za ~oveka: Boga. To mogu svojim delovawem, svojim `ivqewem, svojim na~inom. Ovo treba naglasiti. Nema ve}e stvari nego da nekome otkrije{ ono {to on zaista tra`i. Ako monasi ovo ~ine onda su dostojni ako i ni{ta drugo ne ~ine. Kao {to je vama svetovwacima potreban svet tako je i nama potreban manstir., po{to mi delamo kao udovi jednog tela. Monah, dakle, ima svoje mesto u jednoj zajednici, a ta zajednica, u krajwoj analizi je crkva. Predawe ka`e da monasi predstavqaju nervni sistem crkve. Oni predstavqaju unutra{we ~uvare crkve.

- P: Star~e, ka`imo ne{to o nepristupa~nosti Svete Gore za `ene. Koliko mi je poznato, zakon koji ovo reguli{e poti~e iz vremena cara Konstantina Monomaha, od sredine jedanaestog veka. Saznao sam za predawe koje ka`e da je tokom turske

94

vladavine, jedan turski slu`benik, gaze}i zakone koji zabrawuju ulazak `enki `ivotiwa, doveo u Kareju stado koza, ali se mleko koje su one davale pretvorilo u krv. Ovde prema predawu, nema `ivotiwa `enskog roda?

- O: Nije sasvim tako. Ne mo`emo uop{teno re}i ,,`enskog roda”.

- P: To da `ene ne mogu da ulaze na Svetu Goru op{te je poznato. To poma`e monahu da boqe izvr{i svoje delo. Sa druge strane, mogli biste ovde da imate koko{ke da ne morate da kupujete jaja izvan Svete Gore.

- O: Postavimo ovu stvar uop{teno. Postoje razlozi zbog kojih je Sveta Gora prihvatila ovo predawe. U svim manastirima, od po~etka postoji zabrana ulaska i za mu{karce i za `ene. Ovo je va`no i predstavqa osnovnu pretpostavku za normalno funkcionisawe manastira. Sad, zbog ~ega to? Ako se to sagleda iz ugla ~iwenice da se monah prilikom postri`ewa odri~e svega – to ne stavqam u eti~ki kontekst – ~ak i sve{tene zajednice kakav je brak, prirodno je da se odbacuje mogu}nost susretawa sa drugim polom. Jer Sveta Gora je mona{ka oblast i ona treba da da najboqe mogu}nosti za mona{ki `ivot. Zbog toga postoji odricawe od svega. Zbog toga ne dopu{tamo `enama ulazak, ne zbog toga {to ih mrzimo, nego upravo iz suprotnih razloga! Ovo ~inimo iz najboqih namera, da bi mona{ki `ivot ovde bio potpun i sveobuhvatan, isto onako kako to i `ene rade u svojim manastirima. Bilo bi lepo da postoji i jedna Sveta Gora za `ene. To bi bilo veoma dobro. Kada je ovakav stav (o neme{awu polova) uzet kao op{ti, do{lo je do zabrane pristupa i `enkama `ivotiwa ovde na Svetu Goru. Ovo naravno nije sasvim ta~no, jer se ne ostvaruje uvek. Ovde ima mnogo i `ivotiwskog i biqnog sveta mu{kog i `enskog roda. Samo je odre|eno da `ivotiwe koje `ive u manastiru, koje su tu radi manastirskih potreba ne budu `enskog roda. Kada je Sveti Atanasije Atonski doveo goveda i krave i druge `ivotiwe u svoj manastir, podvi`nici su se tome usprotivili. Kasnije, prema Cimiskojevom tipiku, bilo je dozvoqeno da `ivotiwe budu samo u Velikoj Lavri, prvom manastiru po redu.

I ovo se kasnije promenilo, kako i mnogo toga. Ponavqam jo{ jednom, kada je u pitawu ova zabrana ulaska na Svetu Goru – to izvire iz mona{kog predawa.

- P: Razumeli smo, sveti igumane, da duhovnik nikada ne te`i tome da svog u~enika pod~ini svojoj voqi. Kako smo razumeli, podvi`ni~ka borba onoga koji duhovno rukovodi je ve}a od onoga koji je duhovno rukovo|en, zbog velike odgovornosti koju ovaj prvi ima pred Bogom. Mo`emo li i od starca dobiti pogre{ne savete koje }e u~enik poslu{ati. Da li je duh preterane poslu{nosti prisutan u na{oj epohi?

- O: Kao i sve druge stvari i ovo mo`e imati svoje nali~je. Nekada su qudi bili vi{e podvi`nici, sna`niji, poslu{niji. Starac je u stvari i sozercateq za svoje monahe. Ovo zna~i da neke

stvari ne moraju da izgledaju kako da su danas takve i takve a da one to u stvarnosti jesu. Kada se voqa u~enika pod~iwava voqi starca, to je jedan bolan proces, i starac zna da je to tako. O svemu ovome starac brine. Na Svetoj Gori sam imao prilike da vidim veoma te{ke situacije. Ponavqam, od starca zavisi na koji na~in }e da savr{i svoju pastirsku pedagogiju (= rukovo|ewe).

95

- P: Usudi}u se da vam postavim jo{ jedno pitawe, slu`e}i se jezikom prakti~nosti? Ko starca proverava?

- O: Ne zavisi od wegove vrline ili od wegovog iskustva wegovo star~estvo, nego je to blagodat Bo`ja. Ovo starac ne dobija zbog toga {to je ispuwen vrlinama, nego je to dar Bo`ji. To je harizma kojom on slu`i drugima. Starac biva proveravan od ~itavog bratstva. Oni ga svi zajedno prihvataju. Kao do`ivotni otac bratstva on mo`e i da ne bude oblagoda}en. Mo`e{ da pomisli{ da je prost, ali Bog }e mu dati mudrost uprkos wegovoj prostoti. Ako neki ~ovek /starac/ dobije potvrdu od Boga, on se slobodno ne}e pot~initi monasima u wihovom mi{qewu, nezavisno od toga {ta je u pitawu i koje je wegovo iskustvo, nego }e ~initi sve da sa~uva ono {to mu je Bog potvrdio kao svoju voqu.

- P: Star~e, iz va{eg iskustva, po{to ste imali mno{tvo susreta sa omladinom. Rekli ste da ste optimisit~ni kada je omladina u pitawu?

- O: Imam optimizma, iako se ne sla`em sa prenagla{avawem koje je prisutno kod wih. Omladina je obi~no takva u svakom vremenu.

- P: Omladina je sutra{wica Crkve, naroda, dru{tva...

- O: To je tako, ali ne treba prevideti da Crkva nema godine! Govore}i o optimizmu koji imam za na{u omladinu `elim da ka`em da to nije bez osnova. Onoliko dobrih stvari koje omladina dobije u vreme detiwstva, to kasnije cveta kada po~ne da tra`i svoje mesto i da mewa svoje vreme. To se doga|a i ovde na Svetoj Gori. Ali i u svetu se de{ava isto, kada mlad ~ovek na|e svoje mesto i po~ne da se brine o svom vremenu... Nikada nije kasno da ponovo po~ne da se stara... Svakako, kod dana{we omladine prime}ujem vi{e ozbiqnosti i obrazovanosti, nego {to je to bio slu~aj u na{e vreme. Danas su mladi veoma pametni, veoma dobro obave{teni. Niko ne mo`e da uop{teno osu|uje qude. ^esto mnogo toga u dubini du{e zavisi od javqawa Boga. Ovo je dar koji Bog daje qudima. ^ovek poseduje mnogo ve}e snage nego {to mislimo. On tako|e ima snage i da se vrati. Mo`e se desiti da se na|e na ivici provalije i da se vrati nazad. Ne dopadaju mi se ove nazadne pri~e koje sa prevelikim odu{evqewem govore o drugim nara{tajima. ^ovek ima svoje li~nosno mesto u jednom Telu, koje je Crkva i zajednica.

- P: Da ka`emo, sveti igumane, da va{ manastir ima veze sa `enskim manastirom Ormilijom koji je pod duhovnim rukovo|ewem va{eg starca Emilijana. Kako mi je poznato, izme|u otprilike osamdeset simonopetritskih otaca i sto dvadeset sestara Ormilije, postoje i porodi~ne veze nekada{wih bra~nih drugova, oci, majke, bra}a, sestre...

- O: Zaista postoje porodice koje su se razdelile izme|u ova dva manastira ali bih ja to pripisao Nekom Drugom. Drugim re~ima, Bog podeli neku porodicu i opet je na jedan druga~iji na~in ujedini. On je ponovo vaspostavi! Ove porodice, koje su na ovakav na~in razdvojene, `ive `ivotom mnogo sre}nijim nego {to su `ivele u svetu. Oni su “podeqeni” ali su su{tinski ujediweni u manastirima, u imenu

96

Hristovom, i ovo ima velikog uticaja na ostalo bratstvo. Ti qudi ose}aju porodi~ni `ivot u kinoviji. Oni kao da svoj brak nastavqaju u dva odvojena manastira, sjediweni u Crkvi.

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

STARAC TIHON

Jedanput mu je neko poslao iz Amerike uputnicu. U ~asu kada ju je Starac u po{ti podizao, primeti ga jedan mirjanin i bi pobe|en isku{ewem srebroqubqa. Oti{ao je no}u u Star~evu keliju da ga pokrade, sa pomi{qu da }e da na|e jo{ novca; nije znao da je i ono {to je primio, Starac istog ~asa predao gospodinu Teodoru da bi kupio hleb za siromahe. Po{to je Starca dovoqno izmu~io - ste`u}i mu konopac oko vrata - uverio se da Starac zaista nema novca, pa je hteo da ode. Otac Tihon mu re~e:

- Bog da ti oprosti, dete moje.

Ovaj r|av ~ovek be{e oti{ao drugom Starcu sa istim ciqem, ali ga je uhvatila policija, kojoj je sam priznao da je

bio i kod o.Tihona. Narednik je poslao policajca po Starca radi izjave, jer je lopovu trebalo da se sudi. Starac se zbog toga o`alostio pa }e re}i policajcu:

- Dete moje, ja sam lopovu od sveg srca oprostio. Ovaj, me|utim, nije pridavao nikakav zna~aj Star~evim re~ima izvr{avaju}i

nare|ewe pretpostavqenog, i vuku}i Starca, govora{e mu:

- Ajde, brzo Star~e! Ovde nema „oprosti" i „blagoslovi".

Na kraju se nad wim sa`alio guverner i dozvolio mu da se iz Jerisosa vrati u svoju keliju, jer je plakao kao malo dete, smatraju}i da }e zbog wega lopov biti osu|en.

Kada se se}ao tog doga|aja nije mogao da to pojmi u svome umu, pa je govorio:

- Ah, dete moje, ovi svetovwaci drugi tipik imaju! Nema kod wih „oprosti" i „Bog da prosti"!

Starac je re~ „blagoslovi" koristio uvek i u mnogim kalu|erskim zna~ewima, kao {to su „blagoslovite" ili „blagoslovi", kada bi smireno tra`io blagoslov od drugog; posle toga je i sam davao blagoslov sa molitvom: „Gospod da te blagoslovi".

Posle uobi~ajenog pozdrava odvodio bi poklonika u crkvu da zajedno otpevaju „Spasi Gospodi qudi tvoja" i „Dostojno jest"; ako bi bilo lepo vreme, izlazili bi napoqe, pod maslinu, i sedeli zajedno pet minuta. Posle toga bi sa rado{}u ustajao govore}i:

- Ja sada poslu`ewe (sad }u da Vas poslu`im - Starac nije znao dobro gr~ki.)

Iz cisterne bi punio vodom lon~e za poklonika, sipao bi u svoju posudu (konzervu koju je koristio i kao xezvu) i tra`io je da na|e neki ratluk, nekada sasvim suv, a nekada nagri`en

97

mravima, koji, budu}i blagoslov o. Tihona, nije stvarao mu~ninu. Po{to bi sve to spremio, Starac bi se prekrstio, uzimao vodu i govorio: „Prvo }u ja; blagoslovite!" I sa~ekao bi da posetilac ka`e molitvu „Gospod da te blagoslovi."; druga~ije vodu nije pio. Potom bi on davao blagoslov. Molitvu od drugih ose}ao je kao potrebu, ne samo od jeromonaha i monaha, ve} ~ak i od laika, mladih i starih po uzrastu.

Posle poslu`ewa sa~ekao bi da vidi da li ima neka tema za razgovor. Kada bi video da je u pitawu besposlen ~ovek i da je do{ao samo da ubije vreme, govorio mu je:

- Dete moje, u pakao }e da odu i len{tine, a ne samo gre{nici.

Ako bi i daqe ~ekao i nije odlazio, Starac ga je ostavqao, ulazio u crkvu i molio se, i tako prinu|avao poklonika da ode.

OTAC GEORGIJE OT[ELNIK

Otac Georgije je ro|en u Sikja na Sitoniji, oko 1922. godine. Wegovo svetovno ime bilo je Jovan. U Georgije se preimenovao angelskom shimom kada se ponovo rodio, sad duhovno, na susednom poluostrvu Atonu, u Ba{ti Presvete Bogorodice.

Otac je `iveo poput neke prave, nebeske ptice na Svetoj Gori, pod nebeskom Bo`ijom kupolom, jer, za razliku od drugih Otaca, nije imao keliju. Tako slobodan od ta{tine, sa

vrlinom nesticawa i qubavqu Bo`ijom zarobqen, hodao je Atonom kao neka Hristova „dobra skitnica". Sva wegova imovina bila je jedno pohabano odelo, koje je nosio uvek, i zimi i leti. Noge su mu bile zavijene {irokim krpama koje su mu koristile umesto ~arapa, a i da ono malo krvi {to je imao ne bi isteklo od stojawa na molitvi i od hodawa po vrhovima i visoravnima, gde je odlazio kako bi qudima ostao nepoznat. Wegova du{a se neprestano sjediwavala sa Bogom, dok mu se ode}a neprestano habala, te je na wemu izgledala poput krila, budu}i da je Starac imao Blagodat Bo`iju.

Kada bi neko izdaleka ugledao starca Georgija u kupinama kako ih jede, mislio bi da vidi nekog velikog orla. Tako je leta provodio sa nekom kupinom ili smokvom, ali je zimi, kada skoro ni~eg nije imalo bilo vrlo te{ko, jer i drewine i divqi kesten prolaze oko novembra, a posle toga ostaju samo `irevi i neka trava. Kuvanu hranu jeo je samo na manastirskim slavama u severoisto~nom delu Svete Gore gde se povremeno pojavqivao. Obi~no je dolazio dva dana uo~i slave, poma`u}i u kuhiwi i, uop{te, pri ~i{}ewu manastira. Svi su mu olako nare|ivali, jer su ga smatrali priglupim. Ali, kada bi ga neko boqe upoznao, shvatio bi da je on sam priglup, a da je o. Georgije Bogom prosve}en.

Uvek je bio spreman da vr{i voqu drugih. ^as bi ga neko zvao: „Georgije, do|i ovamo", a ~as drugi: „Georgije, ovamo." On je odgovarao: „Da je blagosloveno!" i zatim bi pohitao. Tako je bivalo od jutra do ve~eri. Niko mu nije govorio: „O~e Georgije", ve} „Georgije". Iako je od rada bio premoren, nije odlazio u gostoprimnicu da bi se tokom no}i odmorio, ve} bi tek prilegao pred pripratom, kao mrtav pru`en na mermeru, ruku prekr{tenih /na grudima/. Takvog pravila dr`ao se i zimi i leti, uvek sa jednim te istim odelom.

98

+++ Sva godi{wa doba bila su ista za o. Georgija, budu}i

da je ve} `iveo rajski, pa ga je qubav Bo`ija nekada grejala, a nekada osve`avala. Mogao je da se vidi kako dok le`i, odjednom biva probu|en kao nekom uzbunom, posle ~ega bi sko~io i po~iwao da se moli, stoje}i nepokretan satima, nalik statui.

Kada sam ga, kao po~etnik, prvi put video u op{te`i}u, budu}i da sam jo{ uvek imao svetske poglede, smatrao sam ga, kao uostalom i svi mirjani, a i neki od Otaca, ludim. Jednom prilikom sam ~ak i rekao da je lud, ali kada me je ~uo o. German, najstariji i vrlinski Starac u manastiru, strogo me je prekoreo rekav{i:

- On je Svetiteq, ali se Hrista radi pravi lud.

Od tada, pa nadaqe mnogo sam ga po{tovao. Pratio sam ga, te sam i sam uo~io wegovu svetost.

+++ Po manastirima u koje je odlazio kada se pri~e{}ivao,

ostajao je do ve~eri dana slave, da bi pomagao, a potom bi odlazio, ne uzimaju}i nikakav blagoslov /milostiwu/. Zato nije imao ni torbu, ni xepove, ve} je `iveo kao ptica u Ba{ti Presvete Bogorodice. Tako veliko samoodricawe nisam video ni kod jednog od Otaca!

+++ Otac Georgije se potpuno predao u ruke Bo`ije, zato je

ose}ao veliku sigurnost koju mu je Hristos davao i obilnu radost koja se prelivala od izobiqa. Wegovo, svetom qubavqu okrila}eno srce, teralo ga je da hoda po brdima, tj. da se „dokopa brda", ali u dobrom smislu.

Mnogo puta je govorio ne{to {to su oni koji ga nisu razumevali smatrali za nepovezanosti, premda su ove re~i imale svoj smisao. Kad bi primetio nekog da se divi wegovom podvigu, govorio je:

- Hrana `ivot, post - smrt; hrana - `ivot, post - smrt...

Naravno, kada bi neko ~uo ovo, pomi{qao je za wega da je pro`drqivac. Isti utisak ostavqao je kada bi jeo za trpezom, jer je namerno jeo halapqivo. Ako bi na trpezi bilo jo{ i jaja, sav bi se umazao, te je, po{to se nikada nije umivao, izgledao kao da uvek jede jaja.

+++ Ako bi ga neko pitao o nekim duhovnim problemima, govorio je prosve}eno.

Ali, kada bi primetio kod drugih divqewe, po~eo bi da govori nepovezano, ostavqaju}i ih u zabuni. Insistirao je na smirewu i poslu{nosti. Zato je, mada je svu svoju savest pokorio voqi Bo`ijoj i voqi bli`wih, ponovo osetio potrebu Svete poslu{nosti, pa se opet pokorio jednom Starcu koji je bio umno poreme}en, zbog meningitisa, a sa ciqem da ga slu{a i da jo{ vi{e sase~e svoju voqu Star~evom nerazumno{}u.

99

+++ Kako su godine prolazile, o. Georgije je sve vi{e sazrevao, {to su mnogi

prime}ivali; zato je po~eo da pravi nerede, naro~ito javne. Jednom prilikom je ugledao nekog policajca koji se nije dobro pona{ao, pa ga je

o. Georgije dva-tri puta udario. Naravno, ovo je bilo sasvim dovoqno da ga proglase ludim i da ga, kao takvog, odvedu u ludnicu.

Lekari su ga dobro pregledali, ali ni{ta nisu na{li, te su ga odmah izbacili odatle. To mu je bilo dovoqno da stekne „diplomu ludog o. Georgija" i da tako produ`i da se kre}e sa ve}om slobodom.

Na ovaj Sveti na~in, Bo`ji ~ovek se narugao svetskoj ta{tini. Ne znam gde se sada nalazi. Poku{ao sam da saznam, ali nisam uspeo. Da li je oti{ao na nebo? Da li je jo{ `iv? U svakom slu~aju, wegovi tragovi su izgubqeni! Wegova molitva neka bi bila sa nama. Amin.

SVETOGORSKI MANASTIRI I ^UDOTVORNE IKONE

MANASTIR GRIGORIJAT (Sveti Nikola, na dan 6. decembra)

Na dvadeset metara visokoj steni, tik uz more, uz jugozapadnu obalu Svete Gore, nalazi se manastir Grigorijat. Vreme osnivawa manastira vezuje se za sredinu 14. veka. Kao mogu}i osniva~i pomiwu se: Grigorije Sinajski - veliki isihast; Grigorije Sirijski i Grigorije Novi - za koga nije izvesno da li je li~nost istovetna sa Grigorijem Sirijskim.

Patrijarh Kalist I napisao je `itije Grigorija Sinajskog. Ovaj sveti ~ovek posle bolnih iskustava u rodnoj Maloj Aziji, `iveo je kao monah na Sinaju i na Kritu. Najzad se obreo na Svetoj Gori, gde je zajedno sa svojim u~enicima boravio u skromnim kolibama izgra|enim na nepristupa~nim mestima u podru~ju oko Simonopetre. Oko 1326. godine Grigorije zajedno sa u~enicima napu{ta Svetu Goru i nastawuje se u Trakiji. Jedan od wegovih u~enika vratio se u Svetu Goru gde je izgradio veliki manastir posve}en svetom Nikoli. Ipak, manastir ostaje poznat po imenu starca koji je nadahnuo wegovu izgradwu, a TO je, bez sumwe, bio Grigorije Sinajski. Samo se pretpostavqa da je y grupi monaha koja se iz Trakije vratila u Svetu Goru mogao biti i drugi Grigorije, onaj koga su zvali Sirijski ili Novi.

Manastir je pre{ao na op{te`i}e odlukom bratstva i poveqom patrijarha Antima IV, 1840. godine. Grigorijat pripada grupi manastira koje predvodi Hilandar, i tu je posledwi po rangu. U konacima `ivi preko {ezdeset, a y kelijama jo{ ne{to vi{e od dvadeset monaha.

Glavna crkva sagra|ena je krajem 18. veka i posve}ena svetom Nikoli. Me|u brojnim litijskim ikonama umetni~kom vredno{}u izdvajaju se dve -

Bogorodica Mlekopitateqica i Bogorodica Svevladarka. Od dvanaest paraklisa podjednak broj je unutar i van manastirskih zidina.

100

Me|u dragocenostima koja bratstvo vekovima ~uva pomiwemo: ~esticu ^asnog krsta, lobawu Grigorija Nazijanskog, deo tela Grigorija Bogoslova, desnu ruku i bedrenu kost Anastasije Rimske i deo tela Dionisija Areopagita.

U manastiru se ~uva i jedan zna~ajan rukopis iz 14. veka koji sadr`i jedini postoje}i tekst „Jerminog pastira.”

Pored tri stani{ta u blizini manastira Grigorijat ima i {est kelija u Kareji. U jednoj od wih posve}enoj Sretewu Gospodwem sme{teni su Josafeji, u keliji svetih besrebrenika `ive Pahomeji, dok je u keliji svetog Trifuna sme{ten predstavnik manastira pri Sve{tenoj op{tini.

Presveta Bogorodica

Na staroj Bogorodi~inoj ikoni nevelikih dimenzija stoji natpis koji svedo~i da je ona dar blago~estive vladarke Moldavije Marije Paleolog. Ovu ikonu blago~estivo po{tuju i slave u manastiru Grigorijatu, jer je u dva stra{na po`ara ostala neo{te}ena. Naro~ito prvi po`ar, koji je zahvatio manastir 30. novembra 1761. godine, bio je toliko katastrofalan, da su manastirska zdawa izgorela skoro do temeqa. Ruski monah-putnik Barski opisuje ovu svetu ikonu slede}im re~ima: “I tamo na levom stubu na|oh jednu staru ikonu Presvete Bogorodice, ne veliku, do jednog lakta, sa pozla}enim vencem i rukama, pred kojom neprestano gori srebrno kandilo, sa slede}im natpisom na gr~kom: Dar blago~estive gospe Marije Asanine Paleolog, gospodarice nad Moldavijom i Vla{kom.”

Ova sveta Bogorodi~ina ikona nalazi se u Sabornom hramu, na severoisto~nom stubcu leve pevnice. Potpis blago~estive Marije Paleologine ne nalazi se na samoj ikoni, ve} na srebrnoj plo~ici pri~vr{}enoj na dnu ikone.

MANASTIR KONSTAMONIT (Sveti Prvomu~enik Stefan, na dan 27. decembra)

Pre obja{wewa o postanku manastira i wegovoj istoriji treba pomenuti da u literaturi i u praksi postoji ravnopravna upotreba dva naziva: Kastamonit i Konstamonit.

Na uzvi{ici udaqenoj oko pola sata hoda od malog pristani{ta, usred guste {ume, di`e se impozantno zdawe Konstamonita. Predawa o wegovom nastanku ujedno su poku{aji da se

101

objasni poreklo imena manastira. Prema jednom, manastir je zapo~eo Konstantin Veliki, a zavr{io wegov sin Konstans. Po drugom, manastir je dobio ime prema nazivu kestena (Kastaneai) kojih stabala u okolini ima mnogo. Neki autori smatraju da sa lingvisti~kog stanovi{ta nazivi Konstamonitou ili Kastamonitou ne daju vaqan osnrv za ovakva tuma~ewa. Tre}e predawe govori o osniva~u manastira - podvi`niku iz mesta Kastamona.

Od 1574. g. do danas zauzima posledwe, dvadeseto mesto. Pripada petoj grupi na ~ijem ~elu se nalazi Dionisijat i to kao ~etvrti po rangu.

Bratstvo broji preko trideset monaha koji `ive u manastirskim konacima. Glavna manastirska crkva izgra|ena je 1867. godine i posve}ena je svetom

Stefanu. Hram ima mermerne podove i mermerni ikonostas, ali nije oslikan freskama. U crkvi se nalaze tri ikone izvanredne umetni~ke i crkvene vrednosti. Prva je na isto~nom stubu i predstavqa Prvomu~enika Stefana. Dowi deo je nagoreo, a preko levog oka vidi se vertikalan rez, {to su, prema predawu, o{te}ewa nastala u vreme ikonoborstva. Druga ikona prikazuje Bogorodicu Odigitriju. Tre}a ikona je Bogorodica Antifonitrija. Za wu se vezuje slede}e predawe. Podrumar Agaton zabrinut da }e manastir ostati bez uqa obrati se molitveno Bogorodici. Ona mu usli{i molbu i do vrha napuni }up, koji se nalazio ispod ikone, uqem. Taj }up zapremine ~etiri stotine litara sa~uvan je i rado se i danas pokazuje posetiocima.

Unutar manastira ima pet, a van wega jo{ ~etiri paraklisa. U paraklisu posve}enom Bogorodici Portaitisi ~uva se ~udotvorna ikona ~esto no{ena prilikom putovawa organizovanih radi prikupqawa priloga za manastir.

Od dragocenosti koje se ~uvaju u Konstamonitu treba pomenuti ~esticu ^asnog krsta, desnu ruku svetog Stefana, ramenu kost Konstantina Velikog, kao i jedan vizantijski krst izrade kakva se retko sre}e.

Konstamonit nema metoha ni skitova, a jedina kelija koju poseduje, nalazi se u Kareji, i posve}ena je svetogorskim svetiteqima i u woj boravi predstavnik manastira pri op{tini. Jedino stani{te u blizini manastira posve}eno je svetoj Trojici.

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

STARAC TRIFUN

Pre ~etrnaest godina, 1978., skon~ao je svoju duhovnu borbu na Atonu Hristov borac, starac Trifun, koji je pobedio ta{tinu. Wegova Sveta du{a uznela se zauvek na nebo.

Starac Trifun je do{ao iz svoje domovine, Rumunije, 1910. godine, u starosti od dvadeset pet godina, zasadiv{i se u Ba{ti Presvete Bogorodice, gore, na vrhu Kapsale kod starca Mihaila. Wegov Starac, starac Mihailo, bio je veoma pobo`an i dr`ao se Ota~kih predawa. Mo`emo re}i da je li~io na negda{we Avve. @iveo je vrlo strogo, a do ono malo neophodnih stvari za `ivot dolazio je trudom svog rukodeqa:

pravio je kutla~e. Kada bi mu neko dao ne{to na blagoslov, on je primao, ali je i sam davao odgovaraju}i blagoslov, pored molitava koje je uznosio za brata.

102

Jednom prilikom je poslao svog u~enika, o. Trifuna, tada jo{ uvek po~etnika, u jedan manastir, kako bi predao rukodeqe i oti{ao do manastirskog ba{tovana da bi mu za kutla~u potra`io glavicu kupusa. Me|utim, po{to je ba{tovan bio mnogo qut - imao je neki problem - bacio mu je koren od kupusa sa dva neupotrebqiva lista, i nastavio, potom, svoj posao. Otac Trifun je uzeo to bez re~i i po{ao za Kapsalu. Me|utim, celim putem je mislio o svom Starcu koji je bio ve} u godinama, a trebalo je da jede onakav kupus. Wegov Starac, opet, videv{i koren sa dva lista, mislio je samo o svom u~eniku i o tome {ta }e on da jede. Rekao mu je da nalo`i vatru i da pristavi {erpu sa vodom. Starac je potom uzeo koren i stavio ga unutra, zakrstiv{i ga. Nije pro{lo mnogo vremena kad je poslao o. Trifuna da skloni {erpu sa vatre:

- Bre, {ta sam video, jedna bela glavica kupusa bila je u {erpi.

Izgleda da je i wegov Starac bio Svet, jer se jedino time ovo mo`e objasniti.

+++ Godine 1917. bila je velika glad i o. Trifun je sa

Star~evim blagoslovom oti{ao u Halkidiku. @weo je na Svetogorskim metosima i tako dolazio do malo `ita za wih dvojicu i za obli`we podvi`nike. Od 1917. godine vi{e nije izlazio u svet, a 1978. godine je oti{ao sa Svete Gore u nebeski, istiniti svet.

Sve vreme svog `ivota proveo je gore, u Kapsali, poput neke ptice nebeske. Wegovo lice bilo je kao neve{tastveno i sjajno, i trebalo je samo da ga vidi{, da bi se duhovno osna`io. Naravno, te{ko ga je bilo na}i u pustiwi gde je `iveo, te qudske utehe nije imao. Ali, tamo gde qudska uteha nedostaje, bli`a je Bo`anska! Bog {aqe nebesku radost sa An|elima i Svetiteqima. Ovi rajski qudi koji op{te sa An|elima i Svetiteqima, imaju za prijateqe divqe `ivotiwe i ptice nebeske, ba{ kao {to ih je starac Trifun imao.

Jednom prilikom, pobo`ni starac Joasaf, deda iz ikonopisne ku}e Josafeja, ugostio je neke mirjane svojim Avraamovskim gostoqubqem. Na`alost, oni su se, budu}i dobro ugo{}eni, sablaznili, pomisliv{i da monasi u`ivaju, mada je sam starac Joasaf `iveo pravim mona{kim `ivotom. Ali, obzirom da je za mirjane bilo te{ko da pojme ovakve stvari, starac Joasaf je smatrao da bi za wih bilo od koristi da ih provede po kelijama Kapsale, da bi tako, na drugi na~in, stekli korist, kad ve} nisu imali dobre pomisli. Posetiv{i neke podvi`nike, mirjani su se za~udili. Do{li su i do mesta na kome se podvizavao starac Trifun. Kada su ugledali Star~i}a u tolikoj nema{tini, zaprepastili su se! Starac Joasaf je smireno rekao posetiocima:

- Ja, koji poznajem tolike qude, nemam niti ovu radost koju ima starac Trifun, niti poznanstva koja Starac ima sa divqim `ivotiwama i nebeskim pticama koje mu prave dru{tvo. Da bi se uverili u ovo, prvi }u ih ja pozvati.

Pozvao je ptice da se okupe, ali - ni{ta. Ne dugo potom pojavio se i o. Trifun sa zemqanim kr~agom kako bi ih poslu`io sa malo vode. Starac Joasaf mu je rekao:

- Kakvo ti je ovo mesto star~e Trifune? Nema ni jedne ptice. U svoj svojoj prostoti Starac je odgovorio: - Kako, bre, kako nema ptica?

103

Pozvao ih je, i mesto se ispunilo razli~itim pticama koje su letele oko wega; neke su mu sedele na rame, a neke na skufiju. Posetioci su se zadivili i vratili se duhovno oboga}eni, Boga slavoslove}i.

+++ Jednom sam izgubio put za Kapsalu, pa

sam nekim zakr~enim puteqkom do{ao do kelije starca Trifuna. To je bila jedna brvnara sa starim limom naokolo zakucanim, a na krovu je, isto tako, bio stari lim, sa jednom - dve plo~e da ga vetar ne bi podigao.

Iznenada sam ugledao Starca kako sedi na pawu u jednom kraju, govore}i molitvu. Wegovo lice bilo je svetlo i radosno; o~i su mu bile zatvorene. Molio se bez ikakvog pokreta. Kad sam se pribli`io, rekao sam mu:

- Blagoslovi Star~e, {ta radi{ ovde? Kako `ivi{? [ta jede{?

Sa osmehom me je pozdravio i rekao: - Postao sam, 'bre, kao jagwe, pa jedem travu. - Star~e, koliko godina ima{? - Devedeset tri, rekao mi je.

Zadivio sam se! Starac je u me|uvremenu ustao, kako bi mi dao malo vode. Tada sam video da svoju levu nogu, uvijenu u komad starog platna, vu~e po zemqi.

- [ta ti je sa nogom, Star~e? - upitah ga. - Pao jedan kamen sa krova i udario me - odgovorio je.

Pomisao mi je govorila: „Pitaj ga da li ima neku sobu, mo`da mu je potrebna pomo}."

- Star~e, ima{ li neku drugu sobu? Nasmejao se i odgovorio mi: - Kakvu, 'bre, sobu? U brvnari imam samo starudije.

Kada sam ne{to kasnije u{ao unutra, {ta sam video! Brvnara je bila obru{ena sa svih strana, a vlaga je prodirala od svuda, i sa krova; samo je jedan }o{ak bio malo suvqi. U tom }o{ku je dr`ao neku pohabanu }ebad i tu je `iveo. Sve ovo je vi{e li~ilo na orlovsko gnezdo, nego na keliju podvi`nika.

Upitao sam Starca:

- Kako `ivi{ ovde? Cela koliba je otvorena, a ki{a i vetar ulaze unutra.

Odgovorio mi je:

- He, 'bre, ja `ivim tamo, u drugom }o{ku - i pokazao mi svoje gnezdo.

Ali, po{to je jeo samo zeqe koje je nalazio u svojoj okolini, a i od velike vlage u keliji i od same starosti, jadni Star~i} je imao probleme i sa zdravqem. Me|utim, za ovog Hristovog borca Trifuna, uvek je bio praznik, pa je tako ose}ao radost koju su ose}ali Sveti Mu~enici. Wegov stomak, wegova creva, bila su uni{tena, dok je wegova du{a bila najzdravija, najsjajnija.

Imao je neke stare, rasprostrte par~i}e platna koje je su{io, da bi ih, potom, opet nosio, jer je iz wegovih creva stalno izlazila pena. Naravno, nije mogao da ih pere, jer su mu i ruke drhtale, a i voda je bila oko 300 metara daleko i tamo kapala

104

kap po kap u jedno staro burence, i bilo je tek toliko vode koliko je bilo potrebno wemu i wegovim divqim `ivotiwama, wegovim smernim kom{ijama - pticama.

Mada je `iveo stalnim mu~eni{tvom, ovakvim priqe`nim podvi`ni~kim `ivotom, uop{te nije mislio da ~ini ne{to dobro. Samog sebe je neprestano prekorevao kako ne ~ini ni{ta, u pore|ewu sa onim {to su ~inili Sveti Oci. Dok bi ovo govorio, iz wegovih o~iju tekle su suze smirewa.

Pro{lo je ve} dosta vremena i trebalo je da po|em, pa upitah Starca:

- Ho}e{ li da se postaram da te uzme neki manastir i da se brine o tebi u starosti?

Nasmejao se kad je za~uo re~ „brine" i rekao mi:

„Ih, 'bre - „da brine"! Pa, Bog brine i o crvima pod zemqom, hrani ih i greje. Zar o meni, velikom crvu, ne mo`e da brine? I o. Ksenofon mi je rekao:

- Do|i da brinem o tebi - i rekao sam mu: - 'Ej, 'bre! Eda li sam ja cigla da bi me uzeo odavde i stavio u svoju keliju? Ovde je moj starac Mihailo, koji je svojom

molitvom u~inio da od korena postane glavica kupusa, a o. Ksenofon bi da brine o meni!"

Zaista, ne videh drugog podvi`nika u tim godinama, devedeset tri godine `ivota, da se toliko odri~e i `ivi u takvoj nema{tini i duhovnoj odva`nosti.

Neo~ekivano sam saznao da se starac Trufun upokojio. Odmah sam oti{ao u wegovu brvnaru, na{ao ga u }o{ku, pokrivenog u svome gnezdu, sada ne pohabanim }ebadima, ve} sa dve-tri kofe zemqe, kojom na kraju bivaju pokrivene i svetske velmo`e, negda pokrivani svilenim i somotnim }ebadima.

Oti{ao je u drugi `ivot starac Trifun na dan Preobra`ewa Gospodweg, 1978. godine, u devedeset ~etvrtoj godini `ivota. Podvizavao se malo godina, veoma priqe`no, a

sad }e `iveti u ve~nom pokoju. Wegovu molitvu neka bi imali. Amin.

+++ +++ +++

SKITOVI

Skit Proroka Ilije ili Svetoilinski skit nekada je bio ruski i po veli~ini i broju monaha odmah iza skita Svetog Andreje. Osno-vao ga je 1759. g. iguman Pajsije. Budu}i da je to vreme velike ekspanzije ruskih monaha na Svetu Goru, skit je naseqavalo i preko 600 monaha. Ve} 1763. g. zbog prezadu`enosti skit se gasi, a iguman Pajsije sa oko 100 monaha odlazi u Moldaviju.

Ovaj skit zadugo je bio me|u prvima na Svetoj Gori, sve dok, kako predawe ka`e 1877. g. jedan monah nije uo~io ~udotvornu Bogorodicu Tihvanskaju kako pla~e. Monasi joj obrisa{e suze, ali ona je i daqe plakala. Starci ovo protuma~i{e kao lo{ znak. I doista, ubrzo do|e do sukoba sa Turcima, a potom i Oktobarske revolucije, nakon koje se ugasi{e gotovo sva ruska stani{ta na Svetoj Gori.

105

Skit Svetog Andreje pripada danas Vatopedu i

nalazi se na ulazu u Kareju, kada se dolazi iz luke Dafni. Deluje uistinu manumentalno i ve}i je od mnogih svetogorskih manastira. Prema verodostojnim podacima u skitu je jedno vreme boravilo preko osam stotina monaha. Dugo godina bio je gotovo zapusteo, da bi pre tri godine po~eli radovi na obnovi konaka. U skitu deluje i {kola za restauraciju ikona. Glavna crkva posve}ena je svetom Andreji i dovr{ena je 1900. g. Ikonostas je veli~anstven, pozla}en, sa dva relikvijara u kojima se ~uvaju mo{ti sedamdeset svetiteqa. U skitu se ~uvaju nadaleko ~uvene ikone Bogorodice Ute{iteqke, Bogorodice Milosrdne, svetog Jovana Krstiteqa, svetog Andreje u belom zlatu i jedna ikona Bogorodice bogato ukra{ena dragim kamewem.

Svetoandrejski skit naziva se i Saraj (palata na turskom) jer je u vreme turske vladavine nad Svetom Gorom ovde bilo sedi{te are, guvernera Svete Gore.

Skit Svete Ane i Male Svete Ane nalazi se u podno`ju Atosa, tamo gde po~iwe svetogorska pustiwa. Prvi tragovi mona{kog `ivota datiraju iz 1007. godine. Napadi gusara oterali su monahe oko 1320. g., da bi se ponovo vratili u ove krajeve 1572. g. Patrijarh Dionisije podi`e 1752. g. glavni hram posve}en Svetoj Ani, majci Presvete Bogorodice.

Skit se nalazi na oko ~etiri stotine metara iznad mora i ima preko pedeset lepo ure|enih jednospratnih i dvospratnih ku}a koje naseqavaju po dva ili vi{e

monaha. Oni se bave ikonografijom, drvodeqstvom, a ima i zlatara i kujunxija. U glavnom hramu, kao po-sebna svetiwa, ~uva se levo stopalo Svete Ane, kao i mo{ti velikog broja svetiteqa.

Kavsokalivija se nalazi sa jugoisto~ne strane Atosa. Gledano sa mora deluje impresivno. Ime poti~e od pustiwaka Maksima koji je u ovom delu Svete Gore `iveo u 16. veku. Sele}i se sa mesta na mesto, uvek je za sobom palio kolibu u kojoj je prethodno obitavao. (Kavsokalivija na gr~kom zna~i spaqena koliba). Glavna crkva poti~e iz 1765. godine i posve}ena je svetoj Trojici.

Skit Svetog Jovana Prete~e pripada Velikoj Lavri u ~ijoj blizini se i nalazi. Naseqen je Rumunima. Ovaj kompleks spada svakako me|u najlep{e na Svetoj Gori. Izgradwu skita zapo~eo je jedan rumunski monah 1820. g., ali je dovr{en tek 1852. g. Nalazi se na samom jugu poluostrva, na oko dvesto pedeset metara iznad mora. Sada u wemu `ivi bratstvo od oko tridesetak monaha koji u crkvi posve}enoj svetom Jovanu Krstitequ ~uvaju mo{ti svetog Klimenta, svetog Dimitrija, svetog Jovana Krstiteqa, jednu ~udotvornu ikonu Presvete Bogorodice, ~esticu ^asnog krsta, sasude, ode`de i druge dragocenosti.

Skit Svetog Dimitrija nalazi se u prelepom {umovitom predelu sat hoda ju`no od Vatopeda. Star je preko hiqadu godina, mada sada{we zdawe poti~e iz 1628. godine. Glavna crkva izgra|ena je 1755. godine u vreme najve}eg uspona ovoga skita.

106

Skit Uspewa Presvete Bogorodice sme{ten je na oko sat vremena hoda izme|u Vatopeda i Pantokratora. Veruje se da je ovde jo{ u 11. veku `iveo monah Antonije, osniva~ ~uvene Pe~erske Lavre. Od najranijih dana ovde uglavnom `ive bugarski monasi kojih danas ima mawe od deset. Prelepi konaci i crkva izvanredne lepote svedo~e o nekada{wem sjaju ovog skita. Pored glavne crkve posve}ene Uspewu Presvete Bogorodice u skitu postoje i dva paraklisa posve}ena svetom Jovanu Rilskom i svetoj bra}i Kirilu i Metodiju.

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

STARAC PORFIRIJE

Kratak `ivotopis

Prepodobni starac Porfirije, ~ije svetsko ime be{e Evangelos Bajraktaris, ro|en je 7. februara 1906. na ostrvu Eviji.

Mali Evangelos je bio ~etvrto dete u porodici. ^uvao je ovce na obli`wem brdu, a zavr{io je samo prvi razred osnovne {kole kada je bio primoran, zbog velikog siroma{tva porodice, da ode u grad Halkidu i da se tamo zaposli. Bilo mu je samo sedam godina. Radio je dve-tri godine u jednoj prodavnici. Posle toga je oti{ao u Pirej, gde je dve godine radio u bakalnici jednog svog ro|aka.

U dvanaestoj godini tajno je oti{ao na Svetu Goru u `eqi da podra`ava svetoga Jovana Kalivita (Kolibara), ~ije `itije odavno be{e pro~itao i koga je posebno voleo.

Blagodat Bo`ja odvela ga je u isposnicu Svetoga Georgija na Kavsokaliviji i u poslu{awe dvojici staraca, bra}e po telu, Pantelejmona, koji je bio i duhovnik, i Joanikija. Potpuno se predao poslu{awu kod dvojice staraca, koji, po op{tem priznawu, behu osobito strogi duhovnici, pokazuju}i prema obojici veliku qubav i apsolutnu poslu{nost.

Zamona{io se kad mu je bilo svega ~etrnaest godina i pritom dobio mona{ko ime Nikita. Posle dve godine postao je velikoshimnik. Malo kasnije, Bog mu je podario dar prozorqivosti.

U uzrastu od devetnaest godina Starac se ozbiqno razboleo, te je bio prinu|en da kona~no napusti Svetu Goru. Vratio se tada na ostrvo Eviju i tamo se nastanio u manastiru Svetog Haralampija u selu Lefkes. Posle godinu dana, godine 1926, sa navr{enih dvadeset godina `ivota, rukopolo`en je za sve{tenika u hramu Svetog Haralampija u varo{ici Kimi, a rukopolo`io ga je tada{wi arhiepiskop sinajski Porfirije III, koji mu je i dao ime Porfirije.

Godine 1940, uo~i Drugog svetskog rata, starac Porfirije se nastanio u Atini, gde je primio du`nost paroha i duhovnika u Atinskoj poliklinici. Po wegovom sopstvenom kazivawu, tamo je trideset tri godine pro`iveo kao jedan dan, neumorno vr{e}i duhovno delo i olak{avaju}i bol i bolest qudima.

U leto 1979. godine pre{ao je u mesto zvano Milesi u Atici, sa `eqom da sagradi manastir. Tu je, u po~etku, `iveo u ku}ici na to~kovima, pod veoma te{kim uslovima, a potom u jednoj sasvim skromnoj kelijici od cementnih plo~a, u kojoj je bez

107

roptawa podnosio velika isku{ewa zbog naru{enog zdravqa. Godine 1984. preselio se u jo{ nedovr{enu zgradu manastira, za ~ije kona~no dovr{ewe je, iako veoma bolestan i slep, ulagao neprekidne napore i neumorno se trudio. Udostojio se da do`ivi ostvarewe svoje `eqe kada je 26. februara 1990. polo`en kamen temeqac saborne crkve novog manastira posve}enog Preobra`ewu Gospodwem.

U toku posledwih godina svog ovozemaqskog `ivota po~eo je da se priprema za upokojewe. Pritom je `eleo da se povu~e u Svetu Goru, u svoju qubqenu Kavsokaliviju, gde je tajno i tiho, upravo onako kako je i `iveo, trebalo da preda svoju du{u wenom nebeskom @eniku. Mnogo puta su oni koji su ga slu{ali ~uli gde govori: „Sada, kada sam ostario, `eqa mi je da otidem i umrem tamo gore".

I zaista, preminuo je svetiteqskom kon~inom u Kavsokaliviji, u kolibi svoje mladosti, u rano jutro 2. decembra 1991.

Posledwe re~i iz wegovih usta, koje su prisutni ~uli, bile su uzete iz arhijerejske molitve Gospoda Hrista. To su re~i koje je on izuzetno voleo i veoma ~esto ponavqao: Da budu jedno.

+++

SVETO SMIREWE JESTE SAVR[ENO POVEREWE U BOGA

Savr{eno poverewe u Boga ili predavawe sebe u Wegove ruke - to je sveto smirewe. To je savr{ena poslu{nost Bogu, bez pogovora i bez otpora, pa makar nam odre|ene stvari izgledale te{ke i besmislene. To je isto {to i predati se u ruke Bo`je. Sve je ovo izra`eno re~ima svete Liturgije: „...Sav `ivot svoj Hristu Bogu predajmo!" Isto to govori se i u molitvi koju sve{tenik izgovara tajno: „Tebi poveravamo sav `ivot svoj i nadu, ~ovekoqubivi Vladiko, i molimo Te, i prizivamo, i prekliwemo..." Tebi, Gospode, sve prepu{tamo. To je poverewe u Boga. To je sveto smirewe. Ono preobra`ava ~oveka. Ono od ~oveka ~ini bogo~oveka.

Smiren ~ovek je svestan svog unutra{weg stawa; ali, ma koliko ono bilo ru`no, on ne gubi svoju li~nost. Zna da je gre{an i `alosti se zbog toga, ali ne gubi nadu niti potire svojeua. Onaj ko ima sveto smirewe, uop{te ne odgovara, odnosno ne reaguje na uvrede. On pristaje da mu se upu}uju primedbe i da ga drugi kritikuju, a sam se pritom ne gnevi i ne pravda. Ne gubi ravnote`u duha. Sasvim suprotno de{ava se sa egoistom, ~ovekom koji ima ose}aj ni`e vrednosti. On u po~etku li~i na smirenog. Ako ga, me|utim, neko takne, odmah gubi mir i spokojstvo i po~iwe da se nervira.

Smiren ~ovek veruje da sve zavisi od Hrista i da mu Hristos daje blagodat Svoju da bi on duhovno na-predovao. Onaj ko ima sveto smirewe, ve} sada `ivi u nesazdanoj Crkvi na zemqi. On se svagda raduje rado{}u Hristovom, ~ak i u nevoqama. To zapa`amo i u `ivotu svetih. [ta je bio apostol Pavle? Bio je ~ovek kao i mi. Ali {ta je postao? Postao je oru|e Bo`je, sasud izabrani. O tome nam svedo~e wegove re~i: „A `ivim - ne vi{e ja, nego `ivi u meni Hristos" (Gal. 2, 20), i: „Jer je meni `ivot Hristos i smrt dobitak" (Fil. 1, 21). On je plamteo qubavqu prema Hristu. Smirewe ga je uzdiglo dotle. Sagorevati za Boga - u tome je sve.

Ako imate qubav prema bli`wem i prema Bogu, Bog }e vam dati smirewe; da}e vam i osve}ewe. Ako li nemate qubavi prema Bogu i prema bli`wem, ako lewstvujete, mu~i}e vas satana, osveti}e vam se stari ~ovek u vama. Svi }e vam biti krivi i sve }e vam biti krivo. @ali}ete se govore}i: za{to si ovo ostavio ovde, a za{to ono

108

onde? Jo{ }ete misliti da su vam za sve, tobo`e, krivi poslovi i zamor. Govori}ete: na {ta }e do kraja izi}i stawe do kojeg sam dospeo, kako to da se ovako pona{am? Tako }ete govoriti, a ne}ete razumeti otkuda poti~e takvo va{e stawe. A ono, ustvari, nije ni{ta drugo do osveta nagona.

Kada ~ovek `ivi bez Boga, bez spokojstva, bez poverewa, - kada `ivi u nervozi, agoniji, depresiji, bezna|u, - onda ga susti`u bolesti, telesne i du{evne. Du{evna bolest, nervna bolest, podeqenost li~nosti - sve su to demonska stawa. Demon je i smirenoslovqe, tojest pojava da neki qudi govore smirenim re~ima, a nisu smireni. To ce jo{ naziva ose}awem ni`e vrednosti. Istinsko smirewe ne govori, ne smirenoslovi, ne upotrebqava fraze kao {to su: ja sam gre{nik, nedostojan, mawi od svih. Smiren ~ovek se pla{i da kroz smirenoslovqe ne upadne u ta{tinu. A tu blagodat Bo`ja ne prilazi ni blizu. Naprotiv, blagodat Bo`ja nalazi

se onde gde postoji istinsko smirewe, bo`anstveno smirewe, savr{eno poverewe u Boga, dobrovoqna zavisnost od Wega.

Velika vrednost je u tome da izabere{ da te Bog vodi, a ti da nema{ nikakvu svoju voqu. Rob nema nikakvu voqu. On ~ini ono {to ho}e wegov gospodar. Tako je i sa vernim slugom Bo`jim. Ti postaje{ sluga Bo`ji, ali u Bogu se osloba|a{. To i jeste stvarna sloboda. Sagorevati za Boga - u tome je sve. To smo ve} rekli. Ako te Bog pobedi, postaje{ su`aw Wegov i `ivi{ u slobodi dece Bo`je: „...Obe}avaju}i im slobodu, a sami su robovi pokvarenosti; jer od koga je ko pobe|en, onome i robuje" (II Petr. 2, 19). Tu se de{ava ono isto {to i u slu~aju poslu{nika koji ima savr{eno poverewe u svoga starca, te mu Bog daje blagodat.

Setite se samo proroka Jeliseja. On je uzeo ogrta~ proroka Ilije i wime udario po vodi reke Jordana, ali se reka nije razdvojila, kao {to je to pre wega postigao prorok Ilija. Jer, Jelisej je to ~inio jo{ uvek sebi~no, a ne sa smirewem. Kasnije, kada je uvideo da sam ne mo`e da u~ini ni{ta, smireno je zatra`io pomo} svoga starca, svog duhovnog oca, proroka Ilije, i dobio je blagodat.

Potrebno je, naravno, i malo napora, ali krajwe smirewe ne sti~e se samo naporima i podvigom. Ono je rezultat blagodati. Ovo ka`em iz iskustva: sve {to imam, imam od blagodati. „Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji ga zidaju" (Ps. 126, 1). Hristos sve daje.

Budimo u svemu smireni. U mislima, u re~ima, u pona{awu. Nikad nemoj da se pojavi{ pred Bogom sa re~ima: imam vrline. Bog ne}e na{e vrline. Svagda treba da se pojavquje{ pred Bogom kao gre{nik, ali ne kao gre{nik bez nade ili o~ajnik nego kao onaj koji se uzda u milost milosr|a Tvoga. Dovoqno nam je da otkrijemo tajnu.

Tajna je u qubavi prema Hristu i u smirewu. Hristos }e nam dati smirewe. Mi, zbog na{ih slabosti, ne mo`emo da Ga zavolimo. Neka On zavoli nas! Na nama je da se usrdno molimo da nas On zavoli i da nam da revnost, da i mi Wega zavolimo.

Ako `eli{ da razmi{qa{ kao pravi duhovni filosof, onda sve {to ne vaqa pripisuj svom r|avom ja, pa }e{ se uvek smiravati. Smirewe je u tome da veruje{ da su svi dobri. Kad, recimo, ~uje{ za nekoga ne{to negativno, ne veruj u to. Sve i svakoga voli, ni o kome ne misli r|avo i za sve se moli. Ne treba ti nikakva druga filosofija. Srce sujetnog ~oveka ne mo`e da se smiri. Kad ga kritikuju ili savetuju, on uzvra}a `estokim re~ima, a kad ga hvale i laskaju mu, pona{a se nedoli~no. [to god da mu

109

ka`e{, on se jo{ vi{e gordi. Zabavqen je sobom i kru`i oko samoga sebe. Wemu nasuprot, gre{nik koji se kaje i ispoveda, izlazi iz sebe. Kada se ispovedi, vi{e se ne vra}a.

Sujetan ~ovek otu|uje svoju du{u od ve~nog `ivota. Sebi~nost je, na kraju krajeva, ~ista glupost. Ta{tina nas ~ini praznima. Kada ~inimo ne{to da bismo se pokazali, ostajemo du{evno prazni. Ma {ta ~inili, ~inimo to kako bismo ugodili Bogu - ~inimo nesebi~no, bez ta{tine, bez gordosti, bez sebi~nosti, bez, bez, bez...

Ti si, recimo, pojac u nekoj crkvi ili manastiru. Ima{ an|eoski lep glas. Ali treba da peva{ Bogu i ne znaju}i koliko te qudi slu{a, odnosno ne misle}i o tome. Da li je to mogu}e? Mogu}e jeste, ali lako nije. Naprotiv, to je te{ko. Stoga su mnogi pojci pali u prelest. Kao po pravilu, svi dobri pojci su veliki egoisti. To ne va`i, naravno, za sve, ali va`i za ve}inu wih. Kad, me|utim, ima{ u sebi smirewe, ma kako lepo pojao ili ~itao, ne}e{ biti pod uticajem onih koji te slu{aju. Mo`da }e{ mi staviti primedbu: a {ta ako lepo peva{ i ~ita{, a ~uje te samo tvoj starac? Nije to ni{ta kad ima{ smirewe.

Po svaku cenu treba da postanemo dobri. To poku{avam i ja ubogi. Ali eto, s jedne strane je trud, a sa druge strane satire me moja bolest, te tako ni{ta ne mogu da u~inim. Ipak, trudim se. @elim da postanem boqi nego {to jesam. @elim da slu`im Bogu sa qubavqu, sa ~e`wom; sawam o tome, ula`em napor, a eto, ni{ta ne biva. No sve mi to pru`a radost i zadovoqstvo jer, na kraju krajeva, trudim se da zavolim Hrista. To jo{ nisam postigao, ali to `elim.

+++

Osnovni blagodatni dar starca Porfirija bila je beskrajna i neograni~ena

qubav prema Hristu, ali i prema ~oveku. Wegova temeqna orijentacija bio je Bog. Ni{ta nije postojalo izme|u - ni{ta nije prekidalo taj odnos. Neprestano je slavio Boga. Samo za Wega je `iveo. U sebi je nosio bo`anski eros, koji je bio plod dugogodi{weg podviga, dubokog smirewa i neprekidnog ali „radosnog poslu{awa", kao {to je i sam ~esto nagla{avao.

Imao je obi~aj da ka`e: „Kada prona|emo Hrista, ~ak i ako smo u pe}ini, sedimo i strahujemo da bilo kuda krenemo, da Ga ne bismo izgubili".

Krajwe smirewe je predstavqalo osnovnu osobinu Star~eve li~nosti. Prepodobni Starac je, poput svih svetiteqa, uspevao da odstrani od sebe svako gordo pomi{qawe pribegavaju}i metodu „samoprekora" i te`e}i za smirenoumqem. Iako je posedovao jedinstvenu bo`ansku mudrost, ~asni Otac je uvek govorio: „Vi znate; vi imate diplome; ja sam nepismen".

Starac se uvek molio za sve: za zna~ajne li~nosti duhovnog i politi~kog sveta, za proste i bezna~ajne qude, za Grke i za strance, pa ~ak i za inoverne. Na taj na~in se prenosio u druge svetove. Silom qubavi, a pre svega delovawem bo`anske blagodati, putovao je po ~itavom svetu, po vaseqeni, po prostranstvima, po okeanima, po pustiwama, po zemqama u kojima su vladali nemiri; nalazio se na brodovima koji su bili u opasnosti da ih potope pobesneli vetrovi; do`ivqavao je smrt, vatru, ratove, ustanke, qudska zverstva; stradavao je sa svima, patio sa svima. Sve to se, kako je sam opisivao, odigravalo u

110

wemu kao na bioskopskom platnu; on je sve to video i sna`no pre`ivqavao - zbog toga je wegovo zdravqe ~esto bivalo naru{avano.

Podstican, dakle, `arkom qubavqu prema Hristu i prema svome bli`wemu, i mole}i se bez prestanka (I Sol. 5,17), bivao je prosve}en bo`anskom blagoda}u, te je „putovao" po svim krajevima zemqe i po vaseqeni. To je, zapravo, ono ~udo koje se zbivalo sa ocem Porfirijem: iako je telesno bio ovde, istovremeno se nalazio stotinama i hiqadama kilometara daleko, i gledao je i opisivao li~nosti i stawa. ^ovek bi se upitao: kako je mogu}e istovremeno biti i ovde i onde? Odgovor daje sam Starac: „Pitawe postoji dotle dok Hristos ne u|e u nas da u nama `ivi. Kada se to desi, tada smo svuda sa Hristom".

Starac Porfirije je uvek koristio najefikasnije pedago{ko sredstvo da bi pou~io ili psiholo{ki podr`ao neko svoje duhovno dete. Kao {to smo rekli, u svakom trenutku svog `ivota svoju duhovnu decu je zakriqivao qubavqu i neprekidnom molitvom. Kad je, opet, `eleo da postigne boqi rezultat, ili da u nekoj li~nosti kod koje je nazreo nemir, nesigurnost ili slabost, podstakne zna~ajniju du{evnu promenu, dopu{tao je da neki wegov blagodatni dar izra`ajnije deluje. Zanimqiv je doga|aj koji nam je ispri~ala na{a prijateqica gospo|ica Popi M.:

„Godine 1983. oti{la sam u Koreju radi misionarskog rada. Ostala sam tamo tri meseca i obavqala sam svoj misionarski rad sa grupom studenata. Pomagala sam tako u duhovnom radu bogoqubivog episkopa Zilona, oca Sotiriosa Trampasa. Radila sam uglavnom u studentskom kampu, dva sata vo`we od Seula.

Kamp se nalazi u veoma bujnoj oblasti, nasred jedne doline. Oko wega je sve prepuno zelenila. Levo i desno oko wega te~e mno{tvo potoka koji presecaju dolinu. Sa desne strane, me|utim, ima vi{e vode. Kad sam se vratila u Gr~ku, odmah sam posetila na{eg duhovnika, starca Porfirija. Primio me je, kao i uvek, sa mnogo qubavi. Blagoslovio me je, pa dr`e}i me ne`no za ruku, upita:

- Jesi li i{la tamo gde }e otac Sotirios podi}i manastir? Zaista, u blizini tog kampa, bogoqubivi otac Sotirios je 1987. godine podigao manastir. Zatim nastavi:

- Jesi li pila vodu koja te~e sa leve strane? Kako je divna! Naravno, u desnom potoku ima vi{e vode, ali nije tako lepa kao ova druga. Zapawena ovim {to mi je

govorio, odgovorih mu: - Star~e, opisujete mi sve toliko

ta~no kao da se tamo nalazite, kao da pred sobom vidite ~itav onaj pejza`! Tada mi on na dra`estan na~in re~e:

- Zar si glupa? Zar ne zna{? Otkad si oti{la, ja sam stalno bio s tobom. Gledao sam {ta ti tamo radi{.

Nekoliko godina kasnije, 1985-86, ponovo sam oti{la na misionarski rad u Koreju. Starac mi je dao blagoslov da mi duhovnik tamo bude bogoqubivi episkop

Sotirios. Po povratku, odmah sam pohitala na{em ~estitom Starcu sa namerom da se ispovedim za ~itav period mog boravka u Koreji. Starac me, kao i uvek, primi ne`no i re~e:

- Dobrodo{la! Reci mi... - I po~e da opisuje i da rasvetqava sve strane mog `ivota dok sam bila odsutna. Pre no {to stignem i da otvorim usta, jedan detaq je smewivao drugi. Ostala sam zabezeknuta.

- Star~e, samo dvaput sam Vam pisala; kako znate sve te pojedinosti? -

111

upitah ga. Tada Starac, sme{e}i se, odgovori: - Pa, kr{tena du{o, ja sam te tamo neprestano posmatrao: sve {to si mislila,

{to si ~inila, {ta si nameravala da ~ini{..."

+++ +++ +++

SVETOGORSKA PUSTIWA (Preobra`ewe Gospodwe, na dan 6. avgusta)

Ono {to se uobi~ajeno smatra svetogorskom pustiwom mo`e se podeliti na ~etiri oblasti: vrh Atosa, severoisto~ne padine, Akratos i sama pustiwa.

Vrh Atosa dose`e 2033. metra nadmorske visine i oduvek je smatran `eqenim ciqem mnogih svetogorskih podvi`nika. Popeti se na vrh Atosa nije, me|utim, lak i jednostavan poduhvat. Vremenske prilike su vrlo promenqive, a uspon, i pogotovo povratak, nimalo jednostavni. Zbog toga }e

vam monasi dobronamerno preporu~iti da u osvajawe vrha Atosa krenete sa nekim iskusnijim i obavezno tokom letwih meseci.

Nakon najmawe tro~asovnog pe{a~ewa od podno`ja sti`e se do posledweg mona{kog stani{ta pre uspona - Kerasije. Ona se sastoji od devet kelija, a nastawuje je tri-~etiri monaha. Nakon novog pe{a~ewa od najmawe dva sata sti`e se do crkvice posve}ene Bogorodici koja se nalazi na hiqadu petsto metara nadmorske visine. Uspon daqe vodi kroz stenovit predeo sa dubokim ponorima, ~esto sa obe strane uzanih puteqaka kojima se vaqa popeti na sam vrh. Najve}i deo zaravni na vrhu Atosa zauzima crkvica posve}ena Preobra`ewu sa malim ikonostasom i starim nalowem.

Pogled sa Atosa pru`a veli~anstvenu i neponovqivu sliku.

Severoisto~ne padine ~ine skitovi i kelije Velike Lavre. Ovaj predeo po~iwe Milopotamom (koji je van zemqi{ta koje pripada Lavri), a nastavqa se Morfinom. Tu su krajem 10. veka kalu|eri iz italijanskog grada Amalfija osnovali manastir u kome je bilo mnogo monaha, a kao zvani~ni jezik koristio se latinski. Oko 1274. godine manastir je raspu{ten, tako da je to danas posle sedam vekova samo malo stani{te od ~etiri kelije sa tek po kojim monahom. Na oko pola sata hoda od Morfine le`i stani{te sa sedamnaest nenastawenih kelija koje se naziva Provata. Smatra se da je to u vreme postojawa Amalfi}anskog manastira bio osobeno`iteqni skit u kome su isku{enici provodili period pred mona{ewe.

U podru~ju Akratosa nalaze se najva`niji skitovi i kelije Svete Gore. To su ve} opisani skit svetog Jovana Prete~e, skit Kavsokalivija, pe}ina Petra Svetogorskog, pe}ina Atanasija Svetogorskog, isposnica Nila Miroto~ivog.

Od brda Karmela na ~ijem vrhu se nalazi crkvica posve}ena proroku Iliji, pa sve do skita svete Ane prote`e se surov, kamenit, suncem spr`en i bez naro~ite

112

vegetacije predeo koji su monasi nazvali pustiwom. Zimi je, me|utim, klima u ovoj oblasti izuzetno prijatna i blaga. Danas u pustiwi Svete Gore `ivi na stotine monaha.

Na oko sat hoda od Kavsokalivije nailazi se na prvu naseobinu - nekada{wi skit svetog Vasilija. Danas tu boravi samo nekoliko monaha.

U blizini, prema jugozapadu, na kr{evitom obronku smestila se Katunakija sa svojih devetnaest stani{ta. Neka od wih imaju svoje crkvice, a dve-tri od wih su veoma rasko{no opremqene. Monasi se bave ikonopisawem, drvorezom i izradom raznih rukotvorina. U ku}i Danileja bri`qivo se neguje muzika.

Ispod Katunakije, na strmoj litici iznad mora nalazi se Karuqa. Ona predstavqa simbol svetogorske pustiwe. Isposnice kao da vise na okomitim stenama.

Mesto je i dobilo naziv prema ~ekrcima (karuli) kojima se pustiwacima dostavqaju neophodne namirnice. Na Karuqi ima dvanaest stani{ta, u kojima `ive monasi koji se podvrgavaju najstro`im isposni~kim pravilima. Oni svoju molitvu nikada ne prekidaju, a hrane se iskqu~ivo suvom hranom. Bave se izradom razli~itih predmeta od drveta, {koqki, kamena. Ovi monasi `ive svaki zasebno, mnogi pored kostiju prethodnika u ~ijoj su se pe}ini nastanili.

Pustiwaci su veoma gostoqubivi i raduju se posetama hodo~asnika. Mala sveta Ana le`i nedaleko, u pravcu jugozapada, na vrlo nepristupa~nom

mestu. Naseobinu ~ini devet stani{ta, a nastawuju je monasi posebne duhovnosti. Bli`e moru le`e ru{evine starog manastira Vulevterija, dok se skit Svete Ane nalazi na obronku planine gde je vegetacija gusta i ima obiqe vode. Tu se zavr{ava oblast ~arobne lepote, neopisivih gra|evina, izvanrednih prirodnih lepota i monaha koji po svojoj duhovnosti i posve}enosti predstavqaju najvi{e domete ovog svetog mesta - Svete Gore Atonske.

OPIT SVETOGORSKIH OTACA

S. SOFRONIJE (SAHAROV)

1. Da sledimo Hrista zna~i da otvorimo svest za samog Hrista, koji u sebi nosi ~itavo ~ove~anstvo. ~itavo drvo ne izuzimaju}i ni jedan list. Ako steknemo ovu svest, moli}emo se za sve kao za sebe.

2. Kajemo se, ali na{e strasti su one koje pritiskaju svet. Tako, ono {to `ivimo nije odvojeno od `ivota sveta. Polako, prirodno, po~iwemo da `ivimo na{e stawe kao odsjaj stawa celog ~ove~anstva. Svoj `ivot po~iwemo da `ivimo onako kako ga vidi Bog, na

113

sveobuhvatan na~in. U svome pokajawu ne `ivimo samo celu svoju dramu, `ivimo u sebi tragediju ~itavog sveta, dramu ~itave wegove istorije od po~etka vremena.

3. U Hristu se na{a svest {iri, na{ `ivot ne zna za granice. 4. Hristovo Carstvo, ka`e sv.Siluan, zna~i nositi u svom srcu ~itavu

vaseqenu i Boga samog Stvoriteqa. 5. Qubite neprijateqe svoje. Ovo je zaista te{ko. Bolno. Moralna lepota

Hristova privla~i nas do tog stepena na kome smo spremni da pretrpimo sva isku{ewa sa ciqem da se podignemo do Wegovog Duha. Druga~iji izbor ne postoji.

6. Hristos prenosi Svoj bo`anski `ivot onima koji su stvoreni prema Wegovom obrazu, no kao odgovor primio je mr`wu. Danas posle dve hiqade godina hri{}anstva {ta vidimo? Savremeni svet sve vi{e i vi{e gubi Hrista, `ivot ve~ni. Duboka tama grehovnih strasti, mr`wa, tla~ewe, ratovi, oblikuju na{e ovozemaqsko postojawe. U datom stawu, Hristos, onima koji su se odlu~ili da ga slede, daje slede}u zapovest: Qubite neprijateqe svoje. Zbog ~ega se svet pla{i ovakvog Boga? Mo`e li neko na}i boqe na~elo: Blago onima koji vas kunu, qubite neprijateqe svoje?

7. Ne mo`e neko da qubi, a da ne strada. Najve}a bol je qubiti do kraja. Hristos je toliko mnogo qubio, da je sebe predao stra{noj smrti.

8. Sledimo Hrista koji je raspet na Golgoti. Ovo raspe}e nije ni{ta drugo do podvig Hristove qubavi prema celom svetu. Kada se borba vodi na poqu ovog sveta i wegovih strasti, qudi se iscrpquju i brzo stare. Kada stradawe nastaje iz podviga protiv strasti, uz pomo} Duha Hristovog, qudi se prepora|aju.

9. Kako da se uspnemo ka Bogu. Kada te`imo ovom ciqu sve drugo postaje izvor patwe i bola. nosimo ovaj krst.

10. Ovo je paradoks hri{}anskog `nvota: izabiraju}i stradawe Hristovo zbog spasewa celog sveta, imamo ose}aj da smo bli`e Wemu i ve~nosti.

11. Kada odlu~imo da idemo za Hristom svaki dan na{eg `ivota postaje dan stradawa, suza i boli. S vremena na vreme postavqa se pitawe: Gospode zbog ~ega si me stvorio ovakvog da moram da pro|em kroz tolika stradawa? Nemo}ni smo da shvatimo da je ovo vatreno isku{ewe put ka spasewu.

12. ^ovekovo postojawe na Zemqi je bol bez kraja. Zbog ~ega podnosimo sve ovo? Zato {to je Stvoriteq do{ao i nastanio se me|u nama. I sada ga li~no poznajemo.

13. Pokajawu nema kraja na Zemqi, zbog toga {to bi kraj pokajawa zna~io da smo postali u svemu sli~ni Hristu. I najmawa razlika izme|u nas i Hrista tra`i duboko pokajawe: Gospode, Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me. Ove re~i izra`avaju rastojawe koje ose}amo izme|u Wega, savr{enog i ve~nog Bi}a, i nas. Ako se nismo u svemu upodobili Gospodu, kako mo`emo biti ve~no s Wim, pita se sv. Simeon Novi Bogoslov. Za wega, kao i za nas to je nemogu}e. Ne ostaje nam ni{ta osim trpqewa.

14. Qudi, sami za sebe. ne mogu znati da li ~ine greh ili ne. Samo Gospod i Sveti Duh otkrivaju to. U raju kada je Isus govorio sa Adamom, ovaj odbi da osudi sebe; Ti mi dade ovu `enu, i ona mi dade da jedem od ploda ovog. Potrudimo se da ne bi osudili Boga.

15. U malim delima, u prostim postupcima, potrudimo se da o~uvamo slede}e unutra{we stawe: odri~em se svoje voqe i pale prirode, ho}u da u mojim venama te~e `ivot

114

Samog Boga. Jer postoji Bog, i priznajem da sve pogre{ke izlaze iz mene, a ne od Wega. Ako sa~uvam takav stav, Bog }e mi dati duh pokajawa.

16. Neizbe`ni su ~asovi, nedeqe, godine kada `ivimo ne ose}aju}i silu Duha u sebi. Radi se o va`nom periodu u kome imamo priliku da poka`emo vernost svoje qubavi prema Hristu. Mada ne ose}amo delovawe blagodati, du`ni smo da `ivimo kao da je Duh u nama. Sveti Siluan je verovao da ako o~uvamo zapovesti Bo`je lo}i }e trenutak kada }e blagodat do}i i ostati uvek sa nama. Prema tome, nekorisno je `uriti. Neki Oci na Svetoj Gori ne zadobijaju i ne poznaju Bora i po ~etrdeset godina borbe, a nekada i vi{e, tako re}i do pred samu smrt.

17. U po~etku blagodat u~i, izaziva u nama kretawe u skladu sa Jevan|eqskim zapovestima. Sve je lako. Svakog od nas Duh Sveti nadahwuje da prema drugima budemo dobri. Sve se ovo ~ini kao normalno i prirodno stawe. Ali ono ne traje dugo. Do}i }e trenutak kada }e nas napustiti blagodat. Otpo~iwe drugi period, te`i. Na pitawe kako `iveti bez blagodati, odgovaramo: Treba nastaviti kao da je Duh Sveti u nama, trude}i se da odr`imo isti na~in `ivota koji smo blagoda}u stekli u odnosu prema bra}i i sestrama. Moramo naterati sebe. Isto va`i i za molitvu. U po~etku se ~ini kao prirodno stawe. Molimo se sa lako}om. Molitva te~e iz srca. Kada nas napusti Duh, trudimo se da se molimo kao ranije kada smo imali blagodat celim bi}em, celim srcem, celim umom, i celim telom.

18. Kada smo duhom okrenuti Apsolutnom Bi}u, put nam se ~ini beskrajan. Bog je kao polarna zvezda. Kako mo`emo dosti}i ovo svetlo koje izgleda udaqeno toliko svetlosnih godina? I iznenada otkrivamo da ovaj tako dug put mo`e da se skrati i da Gospod mo`e da se na|e blizu nas i da ka`e: O, bezumni i sporog srca da razumete i poverujete.

19. Kako `iveti da se izbavimo od prelesti? Kada u patwn celog na{eg bi}a - duha, uma, srca, tela - stradamo da ne u~inimo

greh, ne treba misliti da uzimamo u~e{}e u mukama Hristovim. Samo Bog u svom sudu mo`e da vidi na{e stradawe kao u~e{}e u kenozisu Jedinorodnog Svog Sina. Na{ put je smirewe, postojano napredovawe nadole. Samo nas Bog mo`e podi}i i proslaviti.

20. Ne mo`emo `iveti hri{}anski bez nadahnu}a. Ako umetnik, pravi umetnik, `ivi dan i no} sa predstavama svog ume}a, tada smo mi hri{}ani du`ni da budemo jo{ oprezniji. Du`ni smo da nadi|emo napor umetnika, da bi `iveli u duhu Jevan|eqa.

21. Ne mo`emo se obo`iti svojom askezom. Obo`ewe deluje useqewem Boga u nas, a ne na{im sposobnostima. Ma{tawe je velika opasnost. Moramo biti pa`qivi i ne smemo ma{tati da je ovo predodre|ewe po meri na{e sposobnosti. Uprkos tome Bogu je sve mogu}e. Mo`e do}i i na}i nas pale u postequ, kada smo potpuno nemo}ni.

115

S. JOSIF ISIHASTA

[to je vi{e qubi{, ona te vi{e qubi

Qubavi moja bo`anstvena i osve{tana, molim se da bude{ dobro!

Neka te prosvetli i o~isti blagodat na{ega Hrista, i neka te upodobi svetoj Magdaleni, ~ija se sveta ruka, topla kao da je `iva, nalazi ovde kod nas, u manastiru Simonopetra. Iz te ruke isti~e neizrecivi miomiris. Takvu joj je blagodat

podario Hristos! Mnogo sam se obradovao, ~edo moje, {to sa tolikom usrdno{}u traga{ za spasewem.

Zbog toga sam siguran da }e ti @enik tvoje besmrtne du{e podariti bogatstvo Svoje blagodati.

Neka na{a Presveta Bogorodica, Wegova najsla|a Maj~ica, bude tvoja za{titnica, a ti je neprestano prekliwi za to. Prigrli wenu ikonu kao da je `iva i orosi je svojim suzama, kao {to su mironosice orosile noge Isusove. Odatle }e{ opipqivo crpeti utehu, kao da je ona pored tebe.

Na{a Presveta Bogorodica uvek sti`e svuda i onoga ko je toplo priziva, ona bogato obdaruje svojom blagoda}u. Ona posreduje za sve nas, jer se udostojila da rodi Gospoda, da postane Majka Bo`ija. Ona ga nosi u svom naru~ju i neprestano ga umoqava.

A mi gre{ni, nemaju}i odva`nosti da odmah priteknemo Bogu, najpre prizivamo Wegovu Majku. Ona nas prepora|a, ona za nas posreduje, ona nam priti~e u svim na{im nevoqama.

Ona je Za{titnica i Pomo}nica, ~asnija od svih an|ela i neuporedivo slavnija od heruvima i serafima, jer je po ~asti samo iza Presvete Trojice.

Ona je, dobra moja, toliko blaga i toliko slatka, da u svakom trenutku `eli{ da je prigrli{ i da crpe{ blagodat utehe. [to je vi{e qubi{, ona te vi{e qubi.

Ne brini za po{iqku, ~edo moje. Ja razmi{qam o tvojoj du{i. @eleo bih da svojim re~ima polo`im neki kamen~i} za izgradwu tvoje ku}ice na nebesima, gde je sve besmrtno i ve~no. Sve {to se nalazi ovde, bilo da postoji ili ne, ne mo`e na{koditi na{oj du{i.

Pobrini se da napi{e{ ispovest, po~ev{i od najranijeg uzrasta. Sve jasno zapi{i. Kada bude{ pisala, nemoj da `uri{. Odmah mi to po{aqi, da bih je dobio pre nego {to umrem.

@eleo bih da ti ovo dobro u~inim ja, a ne neko drugi, da bih pred Hristom mogao da ka`em: „Evo mene i ~eda koja si mi dao, Gospode!"

Nemoj vi{e da tro{i{ novac na nas. [to si u~inila, u~inila si. Hristos je to primio kao miomirisno miro. Bez obzira da li }e to do}i u na{e ruke ili ne, ti si svoju nagradu ve} primila, jer je to zapisano na nebesima.

Nemoj se `aliti da si ne~ega li{ena. Od ovog trenutka pribrojao sam te svojim duhovnim ~edima. Molim se za tebe jo{ od tvog prvog pisma, i svakodnevno te spomiwemo na na{oj bo`anstvenoj liturgiji. Budi odva`na, jer ne}e{ umreti du{evnom smr}u nego }e{ u pokajawu `iveti doveka.

116

Po`uri da mi po{aqe{ pismo, a ako ne{to bude{ zaboravila, napisa}e{ u drugom pismu.

Neka u tvojim ustima neprestano bude molitva: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" On je Jedini Spasiteq, i mi se nadamo da }e i nas spasti. Samo budi trpeqiva. Svakodnevno nosi svoj krst i ~esto ga prizivaj: „Isuse moj, gde si? Po`uri, spasi me, jer }u propasti!" On }e ti za to odgovoriti: „Ne budi malodu{na, ~edo moje, Ja sam uvek ovde, u blizini. Budi trpeqiva, do}i }e ~as

kada }u te uzeti k Sebi, da bi se ve~no radovala!" Ne {aqite mi nikakve po{iqke, jer one zahtevaju veliku otkupninu. Brinite se samo

za svoju du{u da bi se ona spasla, jer je skupocena i besmrtna.

BLA@ENA KON^INA SV. STARCA JOSIFA

Smatram da bismo na~inili veliki propust ukoliko ne bismo spomenuli jo{ jednu karakternu crtu bla`enopo~iv{eg Starca, a to je wegova velika qubav i samilost (sastradawe) prema bli`wem. Osobito je voleo siroma{ne i nesre}ne, a jo{ vi{e one koji su pre`ivqavali du{evne patwe. Oni su zbog toga stalno dolazili kod wega.

Star~evi posledwi dani bili su izuzetno te{ki. Napredovawe sr~ane slabosti ote`avalo mu je disawe, zbog ~ega je mnogo patio. Za nas je to bio primer istinskog trpqewa i prilika da ga i sami

poka`emo. Kada smo osetili da je Starcu veoma te{ko i nastojali da mu olak{amo patwu, on nas je te{io i navodio odgovaraju}e primere iz `ivota, a posebno one koji se ti~u ispraznosti sveta. Govorio nam je: "Pribli`ava se dan mog odlaska. U takvom stawu, ni{ta vi{e ne mogu da u~inim. Vi{e nisam u stawu da se podvizavam!" Bla`enopo~iv{i Starac nikada nije zaboravqao na svoj ciq. Na sve na~ine i u svakoj prilici tra`io je mogu}nost za podvizavawe i zadobijawe du{evne koristi. Kako zbog bolesti vi{e nije bio u stawu da se kre}e pa ~ak ni da le`i, sedeo je u posebno prilago|enoj naslowa~i i neprestano oplakivao ta{tinu ovoga sveta. Oslobo|ewe od ovog `ivota o~ekivao je kao najradosniji doga|aj. Kad god bi mu to wegovo te{ko disawe dopu{talo, {apatom je izgovarao zaupokojene tropare. "Arsenije", veselo je rekao, "kada }emo po}i? Izgleda da se ti ne moli{, zbog toga i odugovla~im!" Tokom posledwih ~etrdeset dana svog ovozemaqskog `ivota Starac ni{ta nije jeo, ali se svakodnevno pri~e{}ivao i uzimao po komadi} lubenice.

Starac se toliko brinuo o svom odlasku da se moglo pomisliti da on zaista negde putuje i da o~ekuje prevoz. Kako se vi{e ni~emu nismo nadali, poku{avali smo da pomo}u svih sredstava, nau~nih ili narodnih, olak{amo wegove patwe, jer ga je povremeno mnogo mu~ilo gu{ewe. Me|utim, Starac nam je obi~no govorio: "Ne mu~ite se, deco! Ne}u ostati ovde! Koliko sam samo ~ekao ovaj ~as! Samo se molite da ni{ta ne stane na put mojoj nadi. Dok god je ~ovek `iv, ne mo`e da bude spokojan!"

Na dan 14. avgusta 1958. godine, otac Josif se usrdno pripremao i nestrpqivo o~ekivao sutra{wi dan i praznik Uspewa Presvete Bogorodice. Ne{to je

117

i{~ekivao. Istovremeno je i wegovo zdravstveno stawe postajalo sve komplikovanije. Neposredno pre toga, dolazili su Star~evi prijateqi - mirjani, i kada su mu po`eleli ozdravqewe, on je odgovorio: "Ne, ne! Ja }u uskoro oti}i! Kada za tri dana ~ujete zvuk zvona, znajte da je va{ prijateq oti{ao! Uzdam se u Presvetu Bogorodicu!"

Sutradan, na praznik na{e Vladi~ice Bogorodice, otac Josif je prisustvovao Liturgiji. S te{ko}om je izgovorio "Trisveto", a zatim se posledwi put pri~estio s re~ima: "Poputnina za @ivot ve~ni!" Netremice je gledao ikonu na{e Gospodarice koju je toliko voleo, prekliwu}i je za ne{to, {to je samo Ona znala. Star~eve spokojne suze bile su svedoci tajne molitve wegove du{e {to se obra}ala Onoj koja ga je toliko puta ute{ila i primorala da se nepokolebivo pouzda u Weno milosr|e.

Zar se na{a najsla|a Vladi~ica ne obra}a tajinstveno i svima nama, koji obitavamo u Wenoj bo`anstvenoj gradini, zar nas ne priziva da se uzdamo u Wu? Zar `iva i o~igledna briga Majke Bo`ije, koja se projavquje u na{em svakodnevnom `ivotu, ne slu`i kao stalno podse}awe na to, da nas uvek prati Wena materinska qubav? Najsla}a Vladi~ice na{a, istinsko sidro na{e nade! Gde bismo se u ove lukave dane, kada je sve izopa~eno, mogli ukrepiti mi, skru{eni, osim u Tvom beskrajnom starawu i u Tvojoj materinskoj odva`nosti pred Tvojim Sinom? Koliko je prikladan tropar iz Bogorodi~inog Kanona Jovana Evhaitskog (Teotokarion, glas {esti, nedeqa, deveta pesma) koji je, siguran sam, poznat svakom svetogorskom monahu: "Kao {to sluga podi`e svoje vidqive o~i prema ruci svoga gospodara, tako i ja, Sveopevana, uzdi`em spoqa{we i unutra{we o~i ka Tebi, mojoj Vladi~ici, Gospodarici i @ivotu, da bi me ute{ila!"

S takvom verom i toplinom zapo~eo je bla`enopo~iv{i Starac svoj put, i s takvom verom uputio je i svoju posledwu prozbu ^uvarki i Hraniteqki mesta wegovog podvi`ni~kog `ivota - Svete Gore Atonske, koja }e do kraja vekova nastaviti svoj plemeniti priziv, prihva}en pre ~itavih hiqadu godina, a mo`da i ranije.

Na{a Vladi~ica je u potpunosti ispunila Svoje obe}awe, sjediweno s re~ima: "Pouzdaj se u mene!" Poslala mu je Svoj posledwi dar, i primila wegovu du{u na praznik Svog Uspewa!

Sede}i na svojoj naslowa~i i nastavqaju}i da se bori sa gu{ewem, Starac je sve nas blagoslovio i kraj sebe, kao i uvek, zadr`ao samo oca Arsenija. Kada je otac Arsenije u jednom trenutku po`eleo da istrqa

Star~eve noge i da mu time malo olak{a patwe, otac Josif mu nije dopustio da to u~ini: "Pusti to, Arsenije. Ni{ta mi nije potrebno. Sve je zavr{eno. Odlazim." Stegao je ruku svog nerazdvojnog sapodvi`nika, kao da se posledwi put opra{ta s wim, blago podigao o~i i spokojno predao svoju bla`enu du{u.

118

Kada smo se okupili oko Starca, on vi{e nije bio s nama. Nakon {to je s nama proslavio bo`anstveno Prestavqewe na{e Gospodarice, Presvete Bogorodice, oti{ao je da bi taj praznik proslavio i na Nebesima. Bilo je to u petak, u rano jutro, neposredno nakon izlaska sunca. Sutradan smo ga, po wegovoj `eqi, sahranili na mestu wegovog upokojewa. Na taj dan ovde su se okupili svi skitski oci. Otac Josif je voleo sve wih, kao {to su i oni voleli wega. Nekoliko dana pre svog upokojewa, Starac je rekao jednom od bra}e, koji je na dan sahrane bio odsutan i nije mogao da bude s nama: "Kada odem, poseti}u te tamo gde se bude{ nalazio!" I zaista, kako nam je kasnije pripovedao ovaj brat, u ~etrdeseti dan nakon svog upokojewa Starac je posetio wegovu keliju i ispunio je miomirisom.

Osim toga, jedna pobo`na starica iz Soluna, bliska poznanica oca Josifa, pri~ala nam je da joj se 15. avgusta, na dan svoje smrti, Starac vidqivo javio. Kada ga je ona sumwi~avo upitala: "Otkud ti ovde Star~e? Zar nisi umro", on je odgovorio: "Da, umro sam, i do{ao sam da te pozdravim!"

MOLITVAMA SVETIH SVETOGORSKIH OTACA, GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ NAS. AMIN.