Svet Ronjenja Apr-Dec_2008

8/10/2019 Svet Ronjenja Apr-Dec_2008

1/19


2/19

Impresum:Izdava: PRINT ART, PanevoGlavni odgovorni urednik:Janez KranjcZamenik glavnog urednika:Dragan GagiDizajn:Nemanja Smiiklas - dont panicTehniko ureenje:Ivan BilikovDirektor marketinga:Ivana OrloviFilmovanje:Error Design, Beogradtampa:PRINT ART, Panevo

Saradnici:Milorad ukni, Boana Ostoji, Vlatko Taleski, AleksandraKomarnicki, eljko Dragutinovi, Mirko Bevenja, Marija Jev-tovi, Vladimir ao, Slobodan Baranjin, Dragan Peraevi,Slobodan Savatovi, Ivan MarinkovKontakt:[email protected]+381 63 770 66 70

Naslovna strana: Slatkovodna meduzafoto: Ivana Orlovi KranjcCIP - katalogizacija u publikaciji Narodna bibliotekaSrbije, BeogradRONILAKI SVETISSN 1452 - 1091COBISS.SR - ID 123507980

asopis Ronilaki Svet se deliminofnansira sredstvima iz budeta

Republike Srbije - Ministarstvo

omladine i sporta

dontpanic


3/19

Ronilaki svet april / decembar 2008. april / decembar 2008. Ronilaki svet 5

ASTAVNE AKTIVNOSTIKursevi za 1 i 2 zvezde su i dalje u toku i

alizuju se u klubovima koji su i nosioci ovogela obuke. Kursevi za 3 zvezde su odravanirema broju kandidata koji su ispunili uslovea pristupanje i do ovog trenutka zavren je je-an kurs a drugi u organizaciji R.K. Hidroar-eolog iz Beograda, je u toku. Voditelji kursevabavestie do kraja godine Nastavnu KomisijuOPAS-a o dinamici odranih kurseva, uspehuolaznika i njihova imena e biti objavljena na

raju 2008 godine.Kurs za Instruktora sa 1 zvezdom odran je

organizaciji R.K. Bela Crkva i Savez izraavaadovoljstvo zbog uspenog odravanja dina-ike od jednog kursa za instruktore tokom go-ne, to je za nae potrebe sasvim dovoljno.

Kursu za instruktore sa 2 zvezde pristupi-je vie kandidata dok su samo dva ispunila

ve uslove za pristupanje ispitu. Na seminarustruktora koji je zakazan za kraj novembra,dan kandidat e pristupiti poslednjem se-

mentu ispita dok ostalim kandidatima elimoe uspeha sledei put.

Nastavna Komisija SOPAS-a kao i Upavnidbor, vrstog su stanovita da hiper produk-ja instruktorskih kategorija nije u interesu

aveza a ni ronjenja uopte i u tom smislu pre-uzima korake u pojaanoj i kvalitetnijoj obucionilaca sa 3 zvezde, koji su osnova buduihvalitetnih instruktora, kao i prilagoavanjuostojeih instruktorskih kategorija savreme-m svetskim trendovima.

KURS ZA SERVISEREU organizaciji R.K.Calypso koji je i zastu-

pnik MARES-a, verovatno jednog od najpo-znatijih svetskih brendova kada je ronilakaoprema u pitanju, odran je kurs za serviseraronilake opreme. Na bazenu Tamajdan to-kom tri dana, odran je sigurno najbolji kursna ovim protorima ikad. Firma MARES i or-ganizator dopremili su preko 1000 kg. razneopreme, svih tipova regulatora i kompenzatoraplovnosti, alata, kompjutera... Servisna labo-

ratorija opremljena savremenim serviserskimkompletima formiranim iskljuivo za potrebeedukacije servisera, doprinela je da 13 kandi-data sa uspehom zavre ovaj kurs.

EKOLOKE AKTIVNOSTISAVEZA

Najvee beogradsko kupalite Ada Cigan-lija bilo je u junu mesecu domain ekolokeakcije ienja dela jezera u podnoju tribina itornja. SOPAS je svoj skromni doprinos ou-

vanju i zatiti Beogradskog mora pru io uvidu ove akcije koju e svakako i nastaviti ubudunosti. Vrilac dunosti Gradonaelni-ka Beograda, lanovi Olimpijskog KomitetaSrbije, Uprava Ade Ciganlije, pozdravili sulanove klubova BIG BLUE, CALYPSO,KPA, ZANDARMERIJA i SEBASTIANiz Beograda. lanovi kluba KPA BELA CR-KVA bili su jedini klub van Beograda koji seodazvao pozivu Saveza za uee u ovoj akciji.Ovom prilikom izraavamo posebnu zahval-

nost njihovim lanovima i oekujemo vei od-ziv naredne godine.

TAKMIARSKE AKTIVNOSTINije ih bilo mnogo i trudiemo se da ih

bude vie. Ovom prilikom moramo istai ue-e enske reprezentacije na Evropskom pr-

venstvu u podvodnom hokeju i uspeh u viduosvajanja odlinog 4 mesta u otroj konkuren-ciji. estitamo devojkama!

Pokuaemo da aktiviramo novu-staru dis-

ciplinu Podvodne Vetine, koja belei uspon uevropi i svetu i na taj nain dopuniti ne tolikobogat takmiarski kalendar.

IZDAVAKE AKTIVNOST IDo kraja godine oekujemo prevod knjige

Scuba Diving autora Jacka Jacksona, jednesavremene knjige koja ce osveiti bibliotekesvih nas. Ljubaznou lanova URS-a i uzfinansijsku pomo SOPAS-a, dobiemo prvuknjigu u poslednjih desetak godina.

Prvi deo prirunika za obuku ronilaca sa 1zvezdom bie predstavljen do kraja godine i oe-kuje se njegovo prvo izdanje poetkom sledee.

Na kraju ovog izvetaja kao nau tradicio-nalnu aktivnost kojom pomaemo organizaci-one napore ljudi koji su Beograd postavili namapu svetskih festivala podvodnih filmova,koristimo priliku da Vas u njihovo i nae imepozovemo da doete na FESTIVAL PODVOD-NOG FILMAkoji e biti odran od 12-17. de-cembra 2008.

www.sopas.org.yu

SOPAS vestiLetnja sezona ronjenja se zavrila i dolo je vreme da se sumiraju rezultati postignuti do ovog trenutka,

kao i da Vas potsetimo na ono sto i nas i Vas ocekuje do kraja godine.

Aktivnosti saveza napreduju lagano i ono to smo planirali se polako i sprovodi u delo. Od svega to je

uraeno izdvajamo samo ono to je po naem miljenju najvanije.

Sjajan odziv podvodnih fotografa

ADA foto open 3.

Tree po redu takmienje u podvodnoj fotografiji odrano je 10.05.2008. ispredkafia Red Shoes. Asocijacija Ronilakih Instruktora (ARI) je za ovu priliku okupilapetnaestak podvodnih fotografa koji su od 9.00 do 11.00 asova imali priliku da po-kau ta znaju. U toploj vodi Ade Ciganlije vidljivost je bila solidnih 3-4 metra to jebilo dovoljno da matoviti podvodni fotografi na povrinu iznesu nestvarne fotografijepodvodnog sveta.

Takmiilo se u kolor i u crno beloj fotografiji, a publika je glasanjem mogla da izaberenajlepu fotografiju prema svom ukusu.

Meu kolorima redosled je sledei: 1.Tanja Stevi, 2. Milan Zurkovi, 3. ZoricaKerkez. U kategoriji crno belih fotografija prvo mesto je osvojila Ivana Orlovi-Kranjc,drugo Predrag Bajeti a tree Ivan Andri. Po izboru publike nalepa fotografija jeona koju je snimio Slobodan Savatovi.

6. timsko Svetsko prvenstvo u apnei, Sharm-

El-Sheikh

Reprezentacija Srbije 14. na svetu

Reprezentacija Srbije je nastupila na 6. timskomSvetskom prvenstvu u apnei, koje se odravalo od 1.do 12.09.2008. godine u Sharm-El-Sheikh-u (Egipat).Na ukupni plasman u svetu je 14. mesto, to nije loplasman ako vidimo da su Kivi deaci (kako zovuekipu sa Novog Zelanda), a koji su bili najvei favoriti utoku najavljivanja ovog takmienja, samo za dva mestaispred tima Srbije. Prema oceni trenera reprezentacijePetra Bojovia i po najveem broju osvojenih bodova,na najbolji takmiar u Egiptu bio je Marko Arsenijevi. Jo jednom je potvrdio svoj na-cionalni rekord u DYN od 148m. Uro Koji se posebno istakao u CWT, dok AleksandarJovanovi nije imao sree tog drugog dana , kada su bili izuzetno teki uslovi za zaron mno-gih takmiara i kada je uzburkano more dovelo do potapanja usta i diskvalifikacije. Naukupan broj osvojenih bodova u sve tri discipline iznosi 463,8. Od toga 92 CWT, 183,8STA i 188 DYN. Pojedinani doprinos svakog od njih na ukupan broj bodova izgleda ova-ko: Marko Arsenijevi (178,2), Uro Koji (156,6), Aleksandar Jovanovi (129).

Detaljnije informacije i fotografije potraite na www.aida-srbija.com

Festival podvodnog filma u Beogradu

Jos jednom zaranjamo u decembru.

XII Medjunarodni Festival Podvodnog Filma u Beogradu odrzace se od 12. do 16.decembra 2008. godine. u Sava Centru ( mala sala ) i Muzeju Jugoslovenske Kinotekeu Beogradu. Moto Festivala je Neka vode uvek budu iste, sa ciljem da skrene panjuna potrebu zatite ivotne sredine.

Na festivalu e se prikazati najnovija ostvarenja svetske podvodne filmske produk-cije, podvodne fotografije, izlobe studentskih i umetnikih radova, struna predava-nja, prezentacije, susreti sa autorima itd.

Potencirajui zn aaj kulture i umetnosti na podizanju svesti o zatiti ivotne sredineCentar za informacije i komunikacije programa UN sa seditem u Rimu uvrstio je Me-unarodni Festival Podvodnog Filma u Beogradu u mreu Festivala koji se odvijaju podpokroviteljstvom UN Environment and Sustainable Development Network.


4/19


Pie: Aleksandra KomarnickiFoto: Ivana Orlovi Kranjc

Skoro svako se susreo sa ovom lelujavom lepoticom. Taj susret se najee, na nesreu kupaa, zavrava arenjem ibolom, a zatim crvenilom. Naalost pojava ovih prelepih bia

a kupalitima i plaama kod ljudi najee izaziva paniku i strah od ula-

ka u vodu. A opet kada ih posmatramo, sa bezbedne udaljenosti, pododom one izgledaju gotovo nestvarno lepe i nene. Nain na koji se onereu, polako pulsirajui retko koga ostavlja ravnodunim. Ovo su biaoja u nama izazivaju i nelagodnost i divljenje u isto vremeI tako hi-notiu posmatraa svojim laganim plesomlukavo.

Ovakav uvod predstavlja stereotip koji prati veinu meduza. U redo-ma koji slede stvari stoje malo drugaije. Podvodna balerina, junakinjave prie, po mnogo emu je jedinstvena. Nju ne moete sresti na moru,de obino sreemo meduze, ve se pojavljuje u slatkoj vodi i tako zbu-uje i plai kupae.

Da bi je bolje razumeli moramo poeti od poetka. Meduze spadajuCnidaria-je ili arnjake (gr. kn i d e - kopriva). Oni predstavlja-najjednostavnije Eumetazoa kod kojih se prvi put u evoluciji javlja

r e v n i s i s t e m koji sa spoljanjom sredinom komunicira samo preko

usnog otvora. Crevna duplja ima transportnu i degestivnu funkciju. Reje o gastrovaskularnoj dupljikoja predstavlja nastavak spoljanje sredine(u pogledu hemijskog sastava) i koja preko jednog otvora dobija hranljivesastojke iz vode i i zbacuje nesvarene sastojke.

T e l e s ni z i d Cnidaria izgraen je od spoljanjeg ektodermisa iunutranjeg endodermisa koji oblae gastrovaskularnu duplju pa se zatonaziva i gastrodermis. Izmeu ova dva sloja je bezstrukturna mezoglejakoja je razliito razvijena kod razliitih oblika. Kod arnjaka prvi put seu okviru ivotinjskog sveta sreu naznake troslojne organizacije, koja jekarakteristina za vie invertebrate.

arnjaci se hrane sitnim organizmima koje hvataju tentakulama i uba-cuju kroz usni otvor u crevnu duplju. Varenje je kod Cnidaria pretenointracelularno. Veina arnjaka hrani se lovinom koja doe u dodir s nji-hovim tentakulama. Znai ovde nije ba re o lovcima koji jure i love plen.arnjaci u lovu vie primenjuju taktiku sedenja, ekanja i ekanja ili leb-denja i onako usput grickanja. Nakon hvatanja i paralisanja plen se daljetentakulama pomera ka usnom otvoru. arnjaci mogu progutati poprilino

veliki plen u odnosu na veliinu sopstvenog tela. Varenje poinje u gastro-vaskularnoj duplji, a zatim se sitne estice zahvataju ameboidnim elijamaunutar kojih se varenje i zavrava a hrana se putem difuzije raznosi do dru-gih elija. Respiracija i ekskrecija se obavljaju celom povrinom tela.

N e r v n i s i s t e m je difuzan, predstavljen nervnim elijama raspo-reenim u osnovi epidermisa i povezanim neuritima u nervnu mreu.elije su bez reda rasporeene po celom telu, ali se uoava tendencijanjihovog grupisanja u predelu usta i na vrhovima tentakula. Kod meduzaesto sreemo prsten od nervnih elija du oboda klobuka. Nervne elijesu u tesnoj vezi za ulnim i ostalim elijama epidermisa. Re je o najpri-

mitivnijem tipu nervnog sistema koji se kodCnidaria javlja prvi put uevolucijiMetazoa.

Osim nervnih elija, meu ektodermalnim elijama nalaze se poseb-no diferencirane a r ne e l i j e - c n i d a e (po kojima je cela grupa do-bila naziv)-knidociste-nematociste specifine samo za Cnidaria. a r ne e l i j e predstavljaju modifikovane ektodermalne elije, kod kojih su setokom evolucije razvile arne ahure. U arnim ahurama je trnoliki ar-ni konac - knidocil, koji je pod tenzijom spiralno uvijen i upakovan. Na

jednom svom kraju knidocil je u vezi sa kapsulom arne elije u kojoj senalazi intrakapsularni otrov, dok se drugi slobodni kraj zavrava harpu-nastom spikulom. U sluaju nadraaja arne elije, arni konac se velikombrzinom izbacuje u pravcu nadraaja - rtve, pogaajui je harpunastomspikulom, nakon ega se kroz kanal arnog konca i spikule otrov ubacuje

u telo rtve uslovljavajui njenu paralizu. arne elije su naroito kon-centrisane na tentakulama koje slue za hvatanje plena. Knidociste ili ne-matociste mogu luiti lepljivu supstancu kojom se prilepe za rtvu i ondase zovu glutinantne, mogu biti prentrirajue-probijajue tj. sa harpuna-stom strukturom na vrhu, mogu luiti otrovnu paraliuu supstancu. Ovearne elije zadaju najvie problema i ulivaju strah kupaima. U nekimdelovima sveta ovaj strah je sasvim opravdan jer neke vrste meduza (npr.rod Physalia) mogu biti poprilino opasne za neoprezne kupae. Meduzao kojoj u ovoj prii govorimo nije od tih opasnih ali naalost zbog stranereputacije svojih daljih roaka i ona, kad se pojavi, izaziva strah.

Ono to je posebno zanimljivo kod Cnidariaje izraena smena gene-racija, koja kod ivotinja i nije tako esta, i polimorfizam. To znai da seova stvorenja javljaju obino u dva osnovna oblika, jedan je POLIP a dru-gi je MEDUZA. Ovi oblici su razliiti ivotni stadijumi jedne vrste. VelikibrojCnidariaima izraenu smenu generacija p o l i p a i m e d u z e , dokse neke javljaju samo kao polipi ili kao meduze. Polipi predstavljaju bes-polnu generaciju. To su sedentarni morfogeneracijski oblici dupljara (ar-njaci spadaju u dupljare) cilindrinog oblika, dok su meduze slobodnoplivajue forme tanjirastog oblika ili bolje reeno oblika kiobrana. Polipise razmnoavaju bespolno, a meduze polno obrazovanjem gameta (jajnihelija i spermatozoida). Odrasli polip stvara bespolnim putem muke ienske meduze. Postoje tri vrste takvog bespolnog razmnoavanja: Pu-pljenje je naroito esto kod Hydrozoa; Strobilacijaje proces kod kojegse s gornjeg kraja polipa (oralni di o) odvaja meduza, to je karakteristinoza Scyphozoa. Polipi se razmnoavaju strobilacijom tako to se transver-zalno podele na vei broj tanjirastih delova iz kojih e se razviti mlademeduza-ephyra.; Postoje i celokupne metamorfozepolipa u meduzu.

Nastavak na strani 11.

NENAPODVODNA BALERINA

Prie o slatkovodnim meduzama koje se svakog leta

pojavljuju u vodi Ade Ciganlije, odavno su poele da

poprimaju oblik urbane legende. Stariji ronioci su pri-

ali kako se poput glasnika leta,u Savskom jezeru

niodkuda pojavljuju meduze. Ronioci ronilakog klu-

ba Svet Ronjenja su na redovnom stanom ronjenju

jedne junske noi 2008. godine, imali prilik u da se

uvere u istinitost ovih pria. Prvi pravi dokaz o ovim sti-

dljivim stanovnicima slatkih voda na povrinu je izneo

Aleksandar Milanovi ronilac i ljubitelj podvodne

fotografije.


5/19


Uprolom broju govorili smo o opremi koja se koristi u

tehnikom ronjenju.Obradili smo: boce, sredstva za kontro-lu plovnosti kao i odgovarajue regulatore i njihovu konfigura-

ju. Ovaj put govoriemo o termalnoj protekciji, lampama kao i ABC iodatnoj opremi.

Termalna protekcijaje od izuzetnog znaaja u tehnikom ronjenju.ahtevi koji se stavljaju prilikom izbora su slini kao i u rekreativnom

onjenju, mada moramo rei da postoji i par odlika koje su svojstvenehnikom ronjenju. Kako sam naziv kae prvi cilj je termalna protekci-. Ona mora da odgovara zahtevima, temperaturi vode, ekspoziciji kao iubini. Kako kod tehnikog ronjenja govorimo o zaronima koji su uglav-om duboki (itaj i dugi zbog dekompresije) ili relativno plitki ali dugi,

dela moraju imati dobra izolaciona svojstva. Iako moderna mokra odelaebljine 7mm pruaju pristojnu toplotnu zatitu ona ipak nisu dovoljnaod duih, dubljih ili sukcesivnih zarona. Ovo izbor svodi na neku vrstuuvog odela.

Drugi bitan kriterijum je plovnost i promena plovnosti (i izolacionihvojstava) sa dubinom. Svi znamo svojstvo sabijanja neoprena sa povea-em pritiska i time vezanim gubitkom izolacije. Moemo rei da odelo

d neoprena tzv. dupla sedmica moe izgubiti i do 8 kilograma plovno-i na dubini. Ovim, na dnu sa punim bocama, postajemo izuzetno tekio zaheva veliki kompenzator plovnosti (wing). Veliki wing je opet vezan

a veliki otpor u vodi, kao i veliku dinamiku nestabilnost. O mogunostiackup-a da i ne govorimo. Sva ova svojstva mokra kao i suva neoprenskadela ini krajnje nepodobnim. Kad bolje razmislim, ne mogu da naemjedan opravdani razlog za kupovinu neoprenskog suvog odela!

Ovim smo ve suzili izbor na membranska (odela konstantnog vo-mena) suva odela. Gubitka plovnosti i izolacije sa porastom dubine

ema, ali time nema ni termalne protekcije. Ova odela slue iskljuivoa nas dre suvim dok termalnu protekciju obezbeuje pododelo. Kako ive membrane mogu biti od razliitih materijala moramo rei da su se uhnikom ronjenju najbolje pokazale razliite vrste trilaminata. Gumenaembranska odela rezervisana su za komercijalno ronjenje (izuzetno ot-

orna na habanje, i mogua dezinfekcija, ali su izuzetno kruta teka i pru-aju veliki otpor pri abraziji). Trilaminat se sastoji iz tri sloja, spoljnjeg odznih vrsta prediva za zatitu od abrazije, proboja, UV zraenja, srednjeg

d butila koji garantuje vodo i paro-nepropusnost i unutranjeg zatitnog

oja od razliitih prediva. Svaki proizvoa ima neke svoje specijalite-. Kako smo saznali koje suvo odelo traimo, da kaemo neto vie oboru prilikom kupovine.

Najbolje bi bilo da odelo ima prednji rajsferlus (udobnije je i lakese oblai od modela sa zipom na leima), ojaanja na kritinim mestima,depovima levo i desno na butinama i lateks manetne. izmice postojeod razliitih materijala. Bitno je da nisu preterano plovne i da odgovarajunozi. Muka odela se mogu opremiti i sa tz. pee-valve koji slui za...

Od najveeg znaaja je izbor veliine. U koliko ste manekenske graeodgovarae vam neki standardni broj, u suprotnom veina proizvoaauz razumnu doplatu radi odela po meri. Odelo moe biti neto due negopotrebno ali ne preiroko. Pri izboru veliine treba se posavetovati sakompetentnim prodavcem.

Kako termalnu protekciju obezbeuje pododelo njemu se mora posve-titi ista panja kao i odelu. Moemo rei da slobodno moete uzeti najde-

blje pododelo koje proizvoa nudi. Na naoj geografskoj irini niko jonije umro od toplotnog udara pod vodom, dok je hipotermija jako esta.Za pododela se koriste posebni moderni materijali (iako to tako nekad neizgleda) koji uz minimalnu debljinu obezbeu najviu moguu termalnuprotekciju u uslovima povienog pritiska. I pododelo mora da bude odgo-

varajue veliine. Preveliko - mnogo tegova, premalo - nepokretnost.Cene suvih odela pogodnih za tehniko ronjenje kreu se od 800 - 2500

eura. Cene kvalitetnih pododela kreu se od 150 - 450 eura.Najrenomiranijiproizvoa suvih odela je DUI, a prate ga BARE, OTTER i drugi.

Lampese mogu svrstati u posebnu kategoriju i o vrstama i tehnologijise moe dugo priati. Kazaemo samo osnovno kako bi vam pomogli priizboru. Kao prvo razlikujemo primarne i backup lampe.

Primarne lampe moraju imati vreme gorenja koje u najmanju ruku,odgovara vremenu koje emo provesti u vodi. U koliko se koristi halo-gena sijalica ona mora imati snagu od najmanje 30 W. Kako su lampeovog kapaciteta i snage jako velike koriste se tzv. kanister lampe. Glava sasijalicom je mala, nosi se na levoj nadlanici i kablom je vezana za kanisterkoji se nosi na pojasu sa desne strane. Glava je opremljena ili halogenomsijalicom od 30-50 W ili novim HID sijalicama jaine 10-21 W.

Svi smo upoznati sa halogenim sijalicama koje daju pristojno svetlotemperature od oko 3500 K (u odnosu na HID izgleda uto) i osvetljajado 1600 lm. Sijalice su jeftine i one obine (12V 50 W) se mogu nai usvakoj radnji za1-2 EUR. Kvalitetnije HLX halogenke se moraju potraitiu specijalizovanim radnjama i viestruko su skuplje (10-15EUR).

Za razliku od njih HID lampe rade na temperaturama od oko 6000K (kao dnevno svetlo) i za usporednu snagu troe mnogo manje energije

od halogenih sijalica. 10 W HID sijalica na primer daje osvetljaj od oko450 lm pri 6000 K. Ovo je subjektivno jednako halogenki od 30 W. Zna-i imamo tri puta manju potronju. ivotni vek im je mnogo dui negohalogenim sijalicama ali je i cena znatno vie (10 W HID ca. 120 EUR).HID lampe koje se koriste u peinskom ronjenju imaju jae sijalice (18W) to daje izuzetno belu i penetrantnu svetlost, ali je cena ovih sijalica

jako visoka (oko 250 EUR).Kanister slui da nosi paket baterija i njegova veliina i teina

zavisi od paketa baterija. Baterije mogu biti na bazi suvih olovnihakumulatora, NiMh, kao i Li jon. Olovni akumulatori su najjeftiniji inajrobusniji ali daju najmanji kapacitet (ili najvei gabarit) dok NiMhdaju mnogo vei kapacitet ali su skuplji i zahtevaju komplikovanije(skuplje) punjae.

Primarna lampa se koristi kod SVIH zarona. Slui kako za osvetljenjetako i za signalizaciju priliko dnevnih zarona. Cene se kreu od 500-1600EUR. Najpoznatiji proizvoai su Halcyon, Salvo, Dive Rite i dr.

Backup lampe kao to im i naziv kae sue za backup. Obino se nosijedna ispod mike na oprtau ili dve kod peinskih zarona. Moraju bitirobusne, da se automatski fokusiraju i da imaju pouzdane prekidae. Ko-riste se iskljuivo alkalne baterije za jednokratnu upotrebu. Sijalice trebada su deklarisane za isti ili vii napon od paketa baterija! Najpoznatije suHalcyon, Solaris i td.

Cena 70-100 eura.

ABC i dodatna opremanije nita manje bitna. Za maske moemorei da trebaju da imaju to manji volumen, a da pri tome daju to ire vid-no polje (ovo su najee protivureni zahtevi). Najvanije je da odgovara

vaem licu i dobro dihtuje. Neki od poznatijih i zgodnih modela su CressiSub Big Eye i Mares X vision.

Peraja moraju biti srednje duine teka, kruta i gumena. Kako ronimou suvim odelima ovo garantuje dobar raspored teine a krutost propulzijupri transportu teke opreme i u struji. Umesto gumenih vrpci koriste sefederi od nerajueg elika, to obezbeuje brzo i sigurno nametanje idoivotnu trajnost.

Najpoznatiji modeli su Scubapro JetFin i njegovi klonovi kao i TurtleFin itd. Cena 70-110 eura i federi 50 eura.

Svaki ronilac mora da poseduje svesku tz. wetnotes u koji beleisve bitno. Nosi se u desnom depu. Safety spool je kalem sa mini-mum 21 metar konopca, debljine 2-3 milimetra koji se koristi za ispa-ljivanje deko bove, obezbeenje referentne take, merenje duine itd.Deko bova moe biti otvorena ili zatvorena i mora da obezbedi dobru

vidljivost ronioca i sig urnu platformu za dekompresiju. No se nosi napojasu. Seivo je duine do 5 cm i izuzetno otro. Nou pristup morabiti obezbeen i desnom i levom rukom. Kompas se nosi na levoj rucidok se na desnoj najee nosi TIMER. Ovaj instrument nam beleidubinu, max. dubinu, i vreme na osnovu ega kasnije sraunavamodeko reim. Mi smo protiv upotrebe kompjutera (moe se koristiti utimer-gauge modu jer u suprotnom prelaze u SOS mod). Kako tehni-ke zarone moramo planirati unapred (eventualno zabeleiti u wetno-tes) potrebno je i roniti po zacrtanom planu. Oslanjanje na kompjuterprilikom zarona sa promenom razliitih meavina moe dovesti doloih navika koje nas mogu kotati glave. Instrumenti se esto radilakeg stavljanja opremaju lastiima.

Ovo bi bio kratak opis opreme tehnikog ronioca. Predstavljena jeDIR konfiguracija, ali se opte odlike odnose i na sve ostale konfigu-racije. Kao to vidite malo se razlikuje od rekreativne opreme ali nijenuno skuplja. Kako se i kod nas polako pojavljuju ovlaeni distribu-teri sigurni smo da e nabavka opreme za nae ronioce u budunostibiti mnogo olakana. Za pomo pri izboru vam nai instruktori stojena raspolaganju.

Na tehnikim kursevima u Tritonu se iscrpno radi na poglavlju opre-ma i pored teorije ovo poglavlje se obrauje i kroz Workshop.

Vie o navedenoj opremi moete videti i na www.triton-ast.co.yu pod lin-kom triton & DIR - oprema a za kurseve se informisati na 064 11 88 995.

M.Bevenja/V.Taleski

BEZ ALATA ... (2)


6/19

0 Ronilaki svet april / decembar 2008. april / decembar 2008. Ronilaki svet 11

Nastavak sa 7. strane.

Meduza je u poetku sasvim malena i zove se ephyra. Ona se razvijao polne zrelosti. Nakon toga, meduze oslobaaju muke i enske game-

koje se zatim spajaju u zigote. Deljenjem elija prvo nastaje kuglastaruktura, tzv. blastula iz koje se zatim razvija planula - larva. Larva ima i pliva dok ne naie na tvrdu podlogu za koju se privrsti i prolazi kroz

roces metamorfoze do stadijuma polipa.Ime meduza potie iz grke mitologije. Tako se zvala strana Gorgona

oju je ubio Perzej odrubivi joj glavu. Meduza je umesto kose imala zmi-i od njenog pogleda svako bi se skamenio.

Najvei broj vrsta ivi u morskoj vodi ali ima i slatkovodnih primera-a. Postoji svega oko 40-ak vrsta slatkovodnih Cnidaria koje pripadaju fi-genetski razliitim grupama. Slatkovodni arnjaci ive u svim tipovima

odenih basena na svim kontinentima osim Antartika. Meutim o ovimstama se i dalje ne zna previe mnogo.

Naa razigrana slatkovodna balerina zove se Craspedacusta sowerbiiankester, 1880 i pripada klasi Hydrozoa, redu Limnomedusae, familijilindiidae i naravno rodu Craspedacusta Lankester, 1880. Sinonimi zavu vrstu su :Craspedacusta sowerbyi, Limnocodium victori, Limnocodiumawaii, Microhydra ryderi, Craspedacusta ryderi, Microhydra germanica.

Narodna imena za meduzuCraspedacusta sowerbiiLankester, 1880su:fresh water jellyfish (GB), glavanden medza (LT), Swasserqualle(DE), Stvattensmanet (SE), Lammikokmeduusa (FI).

Iako je nekoliko vrsta u okviru roda Craspedacusta nauno opisa-no, sa sigurnou moemo govoriti o samo tri vrste (Jankowski 2001).Jedinke ovih meduza obino se pojavljuju u plitkim toplim vodenimbazenima i tada obino imaju svega 5-25 mm u preniku. Hidrome-duze su prozrane sa naznakama beliaste ili zelene boje (Peard 2005,Pennak 1989). Hidroidna meduza ima izgled zvona ili kiobrana. Ivicazvona kod najveeg broja ovih meduza produava se kao nabor-velum.Craspedacusta sowerbiiLankester, 1880 ima etiri radijalna i jedan cir-kularni kanal koji formiraju gastrovaskularnu duplju. Broj radijalnihkanala je karakteristian za vrstu. Prenik cirkularnog kanala je od 5pa do 22 mm. Tentakule meduze su razliite duine i vrste su struk-ture. One su poreane u setove od tri do sedam kraih izmeu kojih senalaze due. (Pennak 1989, Slobodkin and Bossert 1991). Krae tenta-kule, sadre knidociste/nematociste-arne elije i slue za lov i odbra-nu od predatora, dok dui doprinose stabilnosti prilikom plivanja. Naosnovama tentakula nalaze se one mrlje. Slatkovodne meduze imajuetiri vrlo duge tentakule i svaka je paralelna radijalnom kanalu naobodu veluma. Ukupan broj tentakula varira i ide od 50 pa do 500 (Pe-nnak 1989). Ova meduza pojavljuje se u vie oblika tj. stadijuma tako

da postoji polip, planula, frustula i podocist (Acker and Muscat 1976).

Jedinke polipa nekad se mogu udruiti i formirati kolinije, obino oddva ili etiri polipa koja je duga 5 do 8 mm (Pennak 1989).

Sve vrste roda Craspedacusta ive u slatkoj vodi Istone Azije(Kina i Japan). Rodna rena dolina ove slatke meduze C. sowerbii jeJang Ceng Jang u Kini. Ove meduze javljaju se u plitkim bazeniimadu reke. Ovi bazeni imaju promenljivu populaciju planktona, nivo

vode i temperatur ni reim koji diktira glav ni reni tok. U g ornjim to-kovima reke jo jedna vrsta iz ovog roda koegzistira sa meduzom, to jeC. sinensis(Slobodkin and Bossert, 1991).

Vrsta Craspedacusta sowerbii Lankester,1880, rairila se svuda po svetu.Ova vrsta prisutna je na svim kontinentima izuzev Antartika (Dumont 1994).

Slatkovodne meduze bile su potpuno nepoznate izvan granicaKine sve do 1880. godine, tanije sve do juna te godine kada ih jeWilliam Sowerby (1827-1906) pronaao kako plivaju u velikom je-zeru prepunom lokvanja u Kraljevskoj Botanikoj Bati koja se na-

lazila u Kraljevskom Parku nadomak Londona. Ovaj gospodin bio jedirektor botanike bate i zaduen za sve izlobe i eksponate u bati.Ubrzo je otkrio da su sve meduze mukog pola. Razmiljao je odakleli su se samo stvorile i zakljuio, pogreno dodue, da verovatno po-tiu iz June Amerike i da su doneene zajedno sa nekim biljkama,pa ih je ak prozvao Amazonske meduze. Izvetaje o populaciji me-duza u bazenima Kraljevskog Parka objavili su simultano Lankesterkoji je meduzu nazvao Craspedacusta sowerbii iAllman koji je me-duzu nazvao Limnocodium victori (Slobodkin and Bossert 1991). Istegodine otkriveni su, u istom bazenu i polipi, pretpostavljeno je dasu oni polipoidna generacija Craspedacusta sowerbyii (Payne 1924).Slini polipi otkriveni su u Filadelfiji i bili su opisani kao nova vrsta

Microhydra ryde ri. 1928. godine Boulenger and Flower utvrdili su dase ovde zapravo radi o pilipoidnoj formi C. sowerbii.

Ovakvo senzacionalno otkrie donelo je, naravno, veliki publi-citet Sowerby-ju i njegovoj botanikoj bati. A onda se dogodiloneto potpuno uasno Posle nekih est nedelja meduze su, svedo jedne, nestale. 1884. godine zreli polipi pronaeni su ponovou Kraljevskom Parku. Te iste godine ove slatkovodne meduze tj.njihovi polipi pronaeni su u Pensilvaniji. Zbog razlike u veliiniproi e oko 40 godina pre nego to se utvrdi da se ovde zapravoradi o polipima iste vrste.

Ova meduza prvi put je primeena u Francuskoj 1901(Sowerby1941). Zatim se 1905. godine pojavila u Nemakoj (Dejdar 1934,Geiter et al. 2002), zatim 1969. godine u vedskoj (Jernelv et al.1970, Lundberg & Svensson 2003), u Litvaniji je pronaena u Av-gustu 2002.godine. Najseverniji dokumentovani nalaziC. sowerbiisu oni iz Finske (Vinl 2002, Lundberg & Svensson 2003). Ovaslatkovodna meduza esto se sree u Zapadnoj Evropi, naena je iu Poljskoj (Wiktor & Witkowski 1999) I Rusiji (Kanaev 1949, Du-mont 1994).

Pitanje koje uglavnom postavljaju svi koji sretnu ove tajanstve-ne lelujave lepotice je: ODAKLE SU SE STVORILE? Pretpostavka

je da su med uze u formi polip a ili cisti putoval e preko kontine nataprikaene za vodeno bilje ili ptice. Poznato je da su 1880-godina uusponu bile vodene bate i vrtovi ba kao i uzgoj arana. Akvaristii batovani u to vreme bili su zaokupljeni sakupljanjem egzotinihbiljaka i riba koje e sa ponosom izlagati i prouavati. Sl atkovodnemeduze su se najverovatnije iz postojbine Kine po svetu rairiletransportovanjem ukrasnog akvatinog bilja (Slobodkin and Bo-ssert 1991). Obino se rasprostranjenje polipa poklapa sa transloka-cijom gajenih vrsta riba ili akvatinog bilja ili tokom reke (Angradi1998). Podociste koje predstavljaju mirujuu formu polipa moglesu se takoe prenostiti na nogama ptica i pod povoljinim uslovimaiz njih bi nastali polipi (Peard 2005). Meduze su se brzo rairile pobatama i akvarijumima Evrope, Se verne Amerike, June Amerike iAustralije. Raznosile su se pomou bilja, riba ali takoe dospele suu neka jezera i reke u prilikom ienja akvarijuma. Neke su modaputovale, u obliku cista i polipa, na leima kornjaa. Pretpostavka

je da su s e ne ke ak vercova le z alepiv i se za brodove ili motorebrodova, ponovo naravno u formi cista i polipa.

Zbog svoje sporadinosti pojavljivanja i specifinih uslova kojisu potrebni da bi se formirale meduze, ova vrsta je najverovatnijepostojala u mnogim zemljama daleko pre nego to je zvanino do-kumentovana.

Pojava ovih meduza zabeleena je u Hrvatskoj, BiH i naravnou Srbiji. Ove male bezopasne lepotice izazvale su u junu ove godi-ne poprilinu pometnju na Savskom jezeru Adi ciganliji. Dodueneki izvori govore da se one tamo, sporadino pojavljuju ve nekihdvadesetak godina. Njihovo pojavljivanje uglavnom je vezano zatemperaturu i kvalitet vode jezera. Poznato je da meduze vole tem-perature vode preko 25C0. Smatra se da je ova meduza bioindikatorkvaliteta vode. Osim na Adi Ciganliji vrsta C. sowerbii primeena jei na Zasavici, Borskom jezeru, na jezerima oko Bele Crkve.


7/19


Na bazenu osnovne kole Nikola Tesla u Rakovici,

18.10.2008.godine odrano je prvenstvo Srbije u sta-

tikoj apnei. Organizator takmienja je bio Apnea Tim Beo-ad i nastupilo je neto manje od trideset takmiara iz est klubova. Sudijakmienja je bio Aleksandar Karjuk i primenjivala su se AIDA pravila.

Satnica takmienja je u potpunosti ispotovana. Nakon verifikacija iudijskog brifinga, prvi takmiari su poeli sa zagrevanjem. Performansieine takmiara su protekli u savrenom redu, ali bilo je i tri black out-a,a sreu uz veoma brz oporavak.

Konaan plasman je sledei:

ene:Ivana Orlovi Kranjc (S.D.T. Svet Ronjenja, Panevo) 4:32Sara Petrovi (ATB) 4:26Slavica Turk (S.D.T. Svet Ronjenja, Panevo) 4:09

Mukarci:

Branko Petrovi (ATB) 6:10Nemanja Dimitrijevi (Danubius-Spasilac, Novi Sad) 5:31Marko Arsenijevi (S.D.T. Svet Ronjenja, Panevo) 5:04

Ekipno:Apnea Tim Beograd 183.2 poenaS.D.T. Svet Ronjenja, Panevo 170.6 poenaNautilus Kolubara, 162.2 poena

Apneau Rakovici

DAN EUROPE BALKANS VESTI .

DAN EUROPE SLAVI 25 GODINA POSTOJANJA !

DAN EUROPE je poeo sa radom u januaru 1983.godine pod drugim imenom,odnosno

kao IDA -International Diving Assistance,ali je isti tim nastavio sa radom sve do danas i 25

godinama je neprekidno dostupan roniocima preko svojih alarm centara,365 dana u godini.

DAN EUROPE danas ima preko 80.000 lanova i ja se ovom prilikom zahvaljujem svim

roniocima koji su podrali poetak funkcionisanja DAN Europe Balkans,2000. godine, kao i

lanovima DANa sa ovih prostora,kojih ima oko 200, pri emu je svako od njih dao doprinosunapreenju bezbednosti ronjenja.

Sveanost povodom ove znaajne godinjice je upriliena na kratkom krstarenju zapad-

nim Mediteranom,u prisustvu svih direktora regionalnih kancelarija DAN Europe,ali i gostiju

iz Internacionalnog DANa.

Na brodu se takoe i radilo,pa su doneti strateki planovi za novi period koji je pred nama,

a koji e karakterisati jo tenja saradnja izmeu svih centrala Internacionalnog DANa (Ame-

rike,Japana, Australije,Novog Zelanda, Jugoistonog Pacifika,Evrope, Egipta,Maldiva, Izraela

i June Afrike).Poseban akcenat je bio na usaglaavanju stavova i objedinjavanju kapaciteta za

istraivake projekte i unapreenje edukativnih programa (sa mnogo novih kurseva, od kojih

je posebno interesantan Diving Medicine for Divers,odnosno medicina ronjenja prilagoena

roniocima,sa najnovijim stavovima i smernicama iz te oblasti.

Podseam Vas ovom prilikom da je kompletan materijal za kurseve Prva Pomo- DAN

BLS Provider, DAN Oxygen Provider i DAN Automatic External Defibrilation preveden na

srpski jezik.

DAN Istraivanja

DAN se poslednjih godina profilisao kao jedna od vodeih organizacija u svetu koja se

bavi istraivanjima iz oblasti podvodne i hiperbarine medicine.Interesantno je da se neki

rezultati mogu veoma dobro iskoristiti za potrebe hipobarine, odnosno vazduhoplovne i ko-

smike medicine,ali je posebno znaajno da mogu nai primenu u unapreenju leenja razli-

itih bolesnika,nevezano sa medicinom ronjenja.

Od mnogobrojnih projekata koji su u toku,izdvojiu one koji su posebno interesantni za

ronioce,a to je i d alje neprekidna borba protiv nemih mehuria,utvrivanje uzroka njihovog

stvaranja u okviru projekta DAN Safety Laboratory,pri emu je do sada monitorisano oko

40.000 ronjenja,a doppler tehnikom praeno eventualno prisustvo mehuria u plunoj cirkula-

ciji posle ronjenja.Jo pre nekoliko godina je potvren znaaj dubokih zastanka na smanjenje

broja mehuria,a sada se posebno istrauje -verovatno povoljan efekat fizikog treninga pre

ronjenja,u smislu smanjene produkcije mehuria. Ipak emo saekati rezultate jo nekih istra-

ivanja pre nego to budemo u mogunosti da donesemo jasne preporuke koji je to intenzitet

treninga,u kom vremenskom trajanju i periodu pre ronjenja,povolj an za prevenciju stvaranja

mehuria.

Idealni uslovi za DAN istraivanja su svakako bistre vode jedinstvenog bazena u Evropi,

NEMO 33,u Briselu,dubokog 35 metara, gde se obavljaju ronjenja,a zatim vre potrebne ana-

lize u laboratorijama koje su rasporeene u okolnim prostorijama. Tokom 2007.godine sam

imala zadovoljstvo da ronim u ovom bazenu sa ostalim direktorima Internacionalnog DANa i

upoznam se sa radom laboratorija.

Posebno se ispituju kardivaskularne promene prilikom ronjenja u apnei, a takoe i prome-

ne u plunoj funkciji ronilaca pod rizikom,odnosno astmatiara.

DAN Europe Balkans je dao doprinos ispitivanju promena u plunoj funkciji ronilaca -

astmatiara,kojih je i kod nas sve vie,a prve rezultate sam usmeno prezentovala na kongresu

EUBS 2007,u Egiptu. U saradnji sa DAN Europe Research Division,nastaviemo sa istraiva-

njima i molimo sve ronioce za saradnju.

DAN RCAP (Remote Chamber AssistanceProgram)

elim da vas obavestim da

DAN od 2004.godine sprovodi

program pomoi rekompresio-

nim komorama u celom svetu,

potpuno besplatno, odnosno

iz svojih fondova. Ideja je dase hiparbarine komore u koje

se upuuju lanovi DANa, ali i

ostali ronioci pregledaju,odno-

sno da se utvrdi da li su tehniki potpuno bezbedne, pa i da se pomogne ukoliko ima potrebe,

pre svega u pogledu nabavke odreenih delova ili remonta.U okviru posete istonoj Evropi,a

posle posete Hrvatskoj,imala sam zadovoljstvo da budem domain inenjeru Francois Burman

i operativnom menaderu DAN Europe,Guy Thomas, prilikom pregleda komora u Beogradu

(Zavod za Hiperbarinu me-

dicinu), zatim u Meljinama, a

organizovala sam i posetu HE

erdap,u cilju pomoi tamo-

njim roniocima u reavanju

sudbine stare hiperbarine

komore koja se tamo nalazi ali

je van upotrebe. Za sada u se

samo usuditi da kaem da je

situacija manje vie pod kontrolom.

ZBRINJAVANJE RONILACA U TOKU 2008.DAN Europe Balkans je intervenisao i koordinisao u sluaju tri povrede naih la-

nova u inostranstvu (Hrvatska,Bosna i Hercegovina,Egipat).Osim kiseonike terapije na

terenu,na sreu, nije bilo potrebe za rekompresionim leenjem ronilaca.Prema informa-

cijama Instituta za Pomorsku Medicinu Meljine,takoe nije bilo potrebe za ozbiljnom

intervencijom ovog leta.

Neka tako i ostane,na radost svih nas !

Ronite bezbedno !

Za DAN EUROPE BALKANS,

Dr Dragana Ivkovi

Medicinski i regionalni direktor


8/19


Najavljeni ronilaki vikend u organizaciji S.D.T.Svet Ro-njenja je za grupu od trinaest ronilaca zapoeo na benzinskojstanici Zmaj, na auto putu Beograd-Zagreb. Neto posle 15.30

asova kolona automobila je krenula put najveeg grada u Istri- Puli. Pu-vanje je proteklo u najboljem redu, sa minimalnim zadravanjem na

anicama. Nakon sedam sati vonje, u kasnim nonim satima uli smograd Atomskog Sklonita, Mate Parlova, pulske Arene. Ubrzo smo se

mestili u simpatinim kuicama u kampu Stoja gde se nalazio i roni-ki centar Hipokampus koji nam je bio domain ronjenja. Umorni oduta zaspali smo vrlo brzo, jer je ujutro valjalo poraniti. Na programu sule dve prave ronilake poslastice.

aron Gautsch i Hans SchmidtPula je grad poznat po burnoj pomorskoj istoriji. Takoe, to je i

ad sa dugom tradicijom u brodogradnji. Da podsetimo, u puljanskom

rodogradilitu je napravljena i uvena austro-ugarska krstarica Zenta.Mnoge vojske su zbog stratekog poloaja ovog grada, kroz istoriju, imalevoje jake baze na tom podruju.

Ujutro u 8.00 nali smo se sa vlasnikom Hipokampusa, Robijem i nje-ovim sinom Vedranom. Nakon kratke ali obavezne administracije, poelimo sa pripremama za ukrcavanje na brod koji e nas povesti na ronilakekacije. ezdeset minuta kasnije, ba kako je bilo i najavljeno, na gat ispred

centra pristala je Borna, drvena barkasa (nekadanje JNA, tanije RatneMornarice) preureena u udobni, moderni ronilaki brod. Meu roniocima

je nastupilo tiho oduevljenje, jer su ovakvi brodovi prilino retki. Brzo smoutovarili opremu i isplovili. Do Barona je trebalo skoro dva sata navigacije,pa nismo gubili vreme. Vreme je bilo idealno, sunano i bez vetra. Isplovilismo iz uvale kod kampa Stoja i poeli da oplovljavamo rt Muzil koji se gleda-no sa mora nalazi sa desne strane ulaza u Puljanski zaliv. Prolazili smo poredbrojnih ribarskih barki koje je lepo vreme izmamilo na more, kada se prednama ukazao arhipelag Brioni. Meutim kurs naeg puta je bio sedam miljana otvorenom moru i ubrzo je obala postala samo tanka linija na horizontu.

Dolo je vreme za brifing koji je odrala voditeljica ronjenja Latinka.Baron Gautsch je bio jedan od najveih brodova trgovake mornarice Au-strougarske Monarhije. Plovio je na redovnoj liniji Kotor-Trst. Sagraendaleke 1908. godine, dobio je ime po predsedniku vlade u Beu, baronuPavlu Gautschu. Plovei 1914.godine iz Kopra prema Trstu naleteo je napodvodnu minu i potonuo. U tom trenutku na brodu su bile izbeglice izBoke Kotorske i Dubrovnika, kao i porodice vojnih lica i dravnih inovni-ka. Brod je potonuo vrlo brzo sa sobom odnevi veliki broj rtava, to ovo

, O .

Baronopravdao oekivanja

potonue svrstava meu najvee pomorske ne-sree na Jadranu. Danas Baron Gautsch lei nadubini od 40 metara (dno) u pravilnom poloa-

ju, kao da ga je neko tako namerno postavio.

Dogovoreno je da ronimo u manjim grupamai parovima, a da e se sa desne strane naeg brodapostaviti tzv. deko polje. Posada je privezala B or-nu za plutajui muring, a sa pramca du broda

je puten strujni konop sa bovom da bi roniocilake stigli do mesta za zaron. Na alost vidljivost

je u ovoj oblasti prilino promeljiva zbog reke Pokoja se uliva u more na italijanskoj strani i nanosi

velike koliine mulja. Ispod same povrine vodaje bila poput jezerske. Zelenkasta puna sedimentakoji je nanosila umerena struja. Pomalo skeptinikrenuli smo niz ue i nakon petnaestak metarakao da smo izali iz oblaka. More je poelo da lii

na sebe i vidljivost je skoila na solidnih dvanaestdo petnaest metara. Sili smo na pramac i napra-

vili krug oko njega pa krenuli ka komandnommostu. Pred nama se pojavilo dva reda velikihprozora u kojima je nekada bio mozak broda.Struja je nosila od pramca prema krmi i laganosmo se pustili du gornje palube u razgledanjeolupine. Proli smo pored dva velika dimnjaka

doslovno gurajui se sa jatima riba, kojima je ovajbrod postao dom. Shvatio sam da e nam povra-tak biti prilino otean, pa sam odluio da se odstruje zaklonimo olupinom. Na zadnjem delu ulismo u unutranjost i kroz pravi lavirint hodnikakrenuli nazad. Imali smo sree da nije bilo dru-gih ronilaca jer bi onda vidljivost definitivno bila

slaba. Pored nas su promicali nakadanji saloni,kabine i uski brodski hodnici koji su nas doveli dounutranjosti komandnog mosta. Vreme je brzoisticalo, pa smo lagano, preko palube krenuli kasidrenom konopu i u izron. Tokom ovog zaro-na videli smo samo deli Barona i definitivnoshvatili da je za kompletniji utisak o ovom brodupotrebno napraviti barem tri-etiri ronjenja.

Na povrini opte oduevljenje i razmenautisaka. Uz sendvie i aj prepriavamo isku-stva o prethodnom zaronu. Dok mi oduevljenobrbljamo Borna ve uveliko grabi ka sledeojronilakoj poziciji, potopljenom brodu HansSchmidt. Meu lokalnim roniocima ovaj brod

je dugo bio poznat pod imenom Istra, sve dokprilikom nedavnih istraivanja nije otkriven na-ziv Hans Schmidt. Radi se o trgovakom brodukoji je potonuo za vreme prvog svetskog rata usudaru sa drugim brodom. Dugaak je 60 a irok11 metara. Prilikom potapanja pramac je pukaoi malo se odvojio od ostatka broda. Dno je na 42metra a paluba ve na 28 metara.

Doekala nas je slina situacija kao na pret-hodnom zaronu, s tim da je na palubi bila netobolja vidljivost, a na samom dnu potpuna mle-na zamuenost. Opet obilje ribljeg sveta a pravaposlastica je prolazak kroz teretni prostor.

Kada smo izronili, sunan dan se pretvoriou maglu koja nas je potpuno okruila tako da jenavigacija bila oteana i bila mogua samo uzpomo instrumenata. Zbog toga je i povratak ucentar trajao neto due ali posada Borne jeznala svoj posao i sigurno smo pristali na gat,odjednom izronivi iz magle.

Podmornica Medusa U82

Za drugi dan ronilakog vikenda planiran jezaron na italijanskoj podmornici Medusa koja se

nalazi u blizini samog ronilakog centra. Na ronjenjesmo poli brzim ribom koji je pokretala Yamaha od150ks.Vonja ovakvim amcem je doivljaj za sebe.Gumenjak je sa trinaest ronilaca i kompletnomopremom sa lakoom glisirao preko morske povr-ine. Medusa je potonula zbog direktnog pogotka

torpedom, potonuvi brzo na muljevito dno dubine38 metara. Na alost srea nam je ovaj put okrenulalea, jer je vidljivost na dnu bila svega jedan metar.To nam je pomalo pokvarilo doivljaj jer su ronjenjana potopljenim podmornicama zaista retka.

Vikend je zavren jo jednim ronjenjem sa

obale, gde su ronioci mogli da uivaju u anti-kim krhotinama, bogatom ivom svetu i pro-zirnoj vodi. Posle ronjenja, dok se oprema cedi-la i suila, nastavili smo druenje u ronilakomcentru uz odlinu medovau sa tartufima idogovor da se ovakav vikend mora ponoviti.

Janez Kranjc

Podvodne fotografije: Ivana O.K., Vlada R. i Nikola

www.hippocampuss.hr

enomenalan ronilaki vikend proveden u Istri.

olor fotografije pogledajte na www.svetronjenja-sdt.rs


9/19


M

Abyss 42

Legendarni regulator iz iroke Mares ponude je doiveo mo-dernizaciju kako u dizajnu i jo vie u funkcio-nalnosti. Prvi stepen MR42T je trenutno jedanod najmanjih prvih stepena na tritu u kojemsu objedinjeni savremeni materijali, kompaktnost i si-gurnost u radu. Drugi stepen je osim promena u izgledu takoedoiveo i modernizaciju upotrebom savreme-nih materijala i pojaanom metalnom kon-strukcijom.

Nakon dueg istraivanja Mares-ovi strunjacisu na trite lansirali MRT seriju prvih stepena regulatorau kojima je primenjena TRI-Materijal tehnologija koja po-drazumeva upotrebu mekog i tvrdog veoma otpornog poliuretana, kao i visoko

valitetnog mesinga.Na ovaj nain ne dolazi do pada performansi ni u najekstremnijim uslovima.U prvom stepenu je primenjen i DFC sistem koji garantuje nepromeljivost srednjeg pritiska. Posledica je stabilan protok i lako doziranje posebno

a velikim dubina, prema potrebama ronioca.

BCD Dragon

Novi materijali su garant kvaliteta i du-govenosti koje Mares primenjuje i na noviliniju kompenzatora plovnosti. Kod mode-la Dragon dizajneri su osim visokih perfor-mansi poveli rauna i o udobnosti ronioca,pa je na ovom modelu vidljivo ojaanje oko

vrata ronioca. Sa zadnje strane, na delu kojiide uz kimu postavljena su i dodatna oja-anja ija je funkcija pojaanje udobnosti ismanjenje optereenja kimenog stuba.

Tegovi su integrisani pomou Maresovog MRS (Mechanical Release System) patenta, koji omoguava brzo, sigurno i lako korienje balasta.Maksimalno optereenje po depu je 6 kilograma.

Sve u svemu ovo je BCD koji je namenjen najzahtevnijim roniocima. Upotreba 3D Alutex zatite je garant postojanosti u stabilne upo-trebe pri svim uslovima.

aptor peraja

Kad god je ovek kopirao prirodu, uvek je do-

jao dobre rezultate. Kod maresovih Raptor pera-split fin klase primenjen je izgled kitovog repa.vo jednostavno reenje je imalo za posledicu veli-

u efikasnost u kretanju i minimalno zamaranje. Uadicionalnoj konstrukciji peraja ugao iskorite-a zamaha i potiska nije dovoljno iskorien. Kodaptor modela, usled split konstrukcije taj odnosmnogo vie iskorien, pa se ronilac sa mnogoanje napora kree ispod povrine.Primenjenaoriginalna Mares kopa sa kaiem. Ovaj model

redstavlja jedan od najvie traenih peraja na ro-lakom tritu.

CALYPSO GROUP

Bazen Tamajdan, Beograd

011 32 22 32 , 063 309 007

[email protected]


10/19



11/19


Avionkod anja

Ispod povrine mora, na par milja od anja, na dubini od

preko 50 metara lee ostaci nepoznatog aviona. Viego-dinja potraga ronilaca sa broda Downunder predvoena instruk-

rom eljkom Dragutinoviem je krajem avgusta 2008. godine urodilaodom. Ekipa asopisa Ronilaki Svet je bila u pravo vreme na pravomestu i donosi ekskluzivne snimke i utiske o ovom otkriu.

Jo deset stepeni zapadno.Ok, imamo odziv na sonaru. Hajde da po-rdimo jo jednom. Evo ga pojavljuje se. Bacaj marker! ovo su bili

avrni trenuci pretrage koja se odvijala na puini. Cela pria je poelaekoliko godina ranije kada je eljko Dragutinovi PADI instruktor ro-enja i vlasnik ronilakog broda Downunder od lokalnog ribara Andri-Dikana Mikovia uo priu da nedaleko od anja ribari esto zapinjureama za neto, a ponekad u njima zavre i udni predmeti od alu-

minijuma. Ovo je biovie nego jasan signalda te vode kriju neto

jako zanimljivo i da tonije potonuli brod. Vrlobrzo po prijemu ovih

informacija Draguti-novi je sa iskusnimroniocima DragutinomDurutoviem i Sra-nom Miletiem krenuou pretragu. Iako je i tada bilo odziva na sonaru, ronioci su na dnu pronalisamo beskrajna peana prostranstva. Malo posle ove pretrage, ponovo

se pokualo ali takoe bez uspeha. ak ni slikana sonaru. Samo beskrajno prostranstvo koje jeljubomorno uvalo svoju tajnu.

Upornost se isplatiSluaj je hteo da se krajem avgusta u Baru saku-

pi grupa iskusnih ronilaca, instruktora i snimateljakoji su bili raspoloeni da jo jednom okuaju sre-u. Vremenski uslovi su bili veoma povoljni i grupakoju su inili Duan Varda (tv reiser i podvodnisnimatelj), Ivana Orlovi Kranjc(PADI STAF In-structor, podvodni fotograf), Dragutin Durutovi(CEDIP M1), Sran Mileti (CEDIP M1), JanezKranjc (CMAS M1, podvodni fotograf i urednikasopisa Ronilaki Svet) i eljko Dragutinovi(PADI OWSI) je isplovila tog avgustovskog jutra sanadom da e Posejdon ovoga puta biti dobre volje.Navigacioni instrumenti su pokazivali da se pribli-

avamo ciljnoj zoni i sve oi su bile uperene u mo-nitor sonara. Oitavala se dubina od 55 metara to

je u potpunosti odgovaralo podacima koje su namdali ribari. Svi su poskoili kada se na monitorupokazao pravougaoni oblik. U sledeem prolaskubaan je marker, pa zatim jo jedan. Ni struje ni ve-tra nije bilo, tako da je sidro Downunder-a spu-teno etrdesetak metara od markera, bez bojaznida bi moglo zapeti ili oteti olupinu. Podelili smose u dve grupe sa idejom da se nazavisno sputamoniz markere. Sran, Dao i Dua su krenuli po jed-nom a Ivana i ja po drugom konopu. U prvih dva-desetak metara vidljivost je bila fenomenalna, ali saprelaskom tridesetog metra uronili smo u mlenioblak. Posle etrdesetog metra granica vidljivosti

je bila svega 2 metra. Usporili smo zaranjanjanjesa velikom znatieljom gledajui u plavetnilo podnama. Na 50-tom metru primetili smo tamnu sen-

ku u dubini, koja se vrlo brzo pretvorila u jasne oblike zguvanog alumini-juma. Poto ve imam nekog iskustva u ronjenju na potonulim avionima,odmah mi je bilo jasno da je to to: avion! Oduevljenje je bilo neopisivo, ali

je vreme nemilosrdno proticalo pa smo krenuli u obilazak pozicije. Oseajushienja zbog dugo oekivanog otkria pomalo nas je omeo da jasno sa-

gledamo lokalitet, na tom prvom ronjenju.Na povrini oduevljenje. Poto je prva grupa krenula desetak minuta

pre nas pod vodom se nismo sreli, ali smo vrlo brzo doli do zakljuka da

smo ronili na istoj poziciji, a ne na dva odvojena dela, kako smo isprvamislili. Granina dubina za moj fotoaparat (Nikonos V) je p edeset metarai svesno sam rizikovao nosei ga dublje. Naravno, posle nekoliko snimakablokirao je, otkazujui poslunost.

Za pravljenje snimaka u narednim ronjenjima izbor je pao na skromni

Sony kompakt, ije je kuite moglo da ide do ezdeset metara dubine.

Sklapanje kockicaPosle smirivanja utisaka poeli smo da planiramo naredna ronjenja. Timo-

vi su ostali isti i sa svakim novim zaronom u naim glavama je poela da se for-mira mnogo jasnija slika otkrivenog aviona. Radilo se o dvomotornom avionukoji je prilikom prinudnog sletanja ili pada u vodu ostao bez zadnjeg dela trupai vertikalnog stabilizatora. Takoe, sigurni smo da se tokom potonua okrenuona lea i tako sleteo na dno. Elisa nema, ak ni patrljaka to nas navodi na za-kljuak da su verovatno istrulile. Krila su na svojim mestima i njihov raspon jenekih 18 metara. Na njima se primeuje osnovna, zatitna farba ute boje.

Avion je vremenom postao dom mnogih stanovnika podmorja. Prime-tili smo veliki broj jastoga nadprosene veliine, a oko nas su kruili pagro-

vi. Bilo je oigledno da ronioci nisu silazili na ovu poziciju jer se riba nijeplaila. Na alost vidljivost se nije popravljala, ta vie, postajala je i slabijana momente. U svakom sluaju uslovi za ronjenje su se pogoravali.

Pogled u istorijuPo povratku u Beograd posetili smo nae stare saradnike iz muzeja Vaz-

duhoplovstva i prezentovali im najnovije otkrie. Izloili smo im i istorijskeinjenice, kao i da postoje i ivi svedoci koji su 1942. godine iz Petrovca gleda-li kako naspram anja avion pada u vodu. Mislilo se da je u pitanju italijanskibombarder Savoia, ali smo se vrlo brzo sloili da pronaeni avion ne odgova-ra ni jednom modelu italijanskog proizvoaa. Pregledom knjiga i tehnikihcrtea, a na osnovu fotografija koje smo snimili najvie podudaranja je bilo sa

britanskim lovcem bombarderom iz II Svetskog rata Bristol Beufighter-om.Skoro apsolutno poklapanje je pronaeno na krilima, tanije na flapsovimaiji poloaj i oblik u potpunosti odgovara britanskom modelu.

Kontaktirali smo i muzej RAF (Royal Air Force) u Londonu, ali oni nemajupodataka da je neki Beufighter nestao na tom podruju. U svakom sluaju, po-traga za podacima se nastavlja a i ronjenje i detaljnije plansko fotografisanje kadato vremenski uslovi budu dopustili. Kraj oveprie se jo ne nazire. Podmorje Crne Gorekrije jo mnoge interesantne lokacije, meukojima ima i aviona. Samo da podsetimo naotkrie Spitfire-a od pre nekoliko godina, aima nagovetaja da to nije sve...

Za ronjenje na ovoj poziciji kontaktirajte

ronilaki brod Downunder,

vlasnik eljko Dragutinovi,

e-mail: [email protected]

+382 69 495 604

Tekst i foto: Janez Kranjc


12/19


13/19


RosalieMoller

Zamislite 13h po pod-

ne.Sunce pee, vi urite.Meutim ve pola sata

dite u autu i ekate na mostar-koj petlji da se prikljuite, sadae bilo gde, samo da se sklonite sag mesta. Oko vas su i svi ostali

ervozni, ali to nikome ne poma-. Sudar dva vozila je blokirao celi

obraaj na toj relaciji.Moda su se tako oseali i la-

ovi posada dvadesetak brodovaok su ekali u Sigurnom Utoi-u da se guva oko dva sudarenaroda ve jednom razrei. Njihovoravak na toj lokaciji i dalja kreta-a su zavisili od nekoliko faktora:

eprijateljskih aktivnosti, priorite-tovara i vremena ekanja drugih brodova, kao i svojih nadreenih,

ja su nareenja ekali. Sudar je samo doprineo celokupnoj guvi.Prvobitno izgraena kao Francis od strane Barclay Curle & Co sa

vojim prvim aktivnostima je krenula u januaru 1910. godine. Dugaka08,2m, nosivosti 3,963 tone, razvijala je brzinu od 10 vorova. U pita-u je bio jednostavan, namenski teretni brod koji je putovao evropskim

odama, sve dok ga nije otkupila Moler Linija 1936. i nazvala ga Rosa-e Moller, da bi 1938. poela da radi za Kraljevsku Mornaricu.

Sredinom 1940. godine, natovarena sa 4760 tone uglja RosalieMoller je poslata u Aleksandriju oko Afrike preko Crvenog Mora.

ada je Rosalie Moller bila pod komandom iskusnog kapetana Jamesayrne-a. James je bio odreit i strog Australijanac, koji je voleo daareuje. Kada bi izdao nareenje, svi bi se u strahu rastrali kako

nareenje bilo obavljeno brzo iikasno. Ipak i pored te njegovete, nije postojao ni jedan mor-

ar na brodu koji bi voleo da seopasnosti nae sa bilo kojim ka-

etanom osim Byrnom. Njegovadvanost, iskustvo, sposobnosti inanje su bili nadaleko poznati.

Kada je Byrne preuzeo RosalieMoler, ona je bila star brod po svim

andardima i njen glavni ininjerproveo dosta vremena poprav-

ajuci njene motore posle svakoguta, kako bi i sledei izdrala. Veda je mogla da ide samo 7 voro-

a. Njena nova dunost se sastojala u tome da prevozi uga lj. Prenosilaak do 4.680 tona Velkog uglja i time znaajno doprinosila svojojmlji. Velki ugalj je bio od izuzetne vanosti iz dva razloga: due je

oreo, manje je dimio i dim je bio svetlije boje. To bi bila ogromnarednost za Britansku Mornaricu, koja bi u tom sluaju prelazila dueeonice puta i spazila bi neprijatelja pre nego to bi on spa zio nju. Kape-

tan Byrne je sada dobio nareenjeda krene za Aleksandriju. Medi-teranska ruta nije dolazila u obzir,nego je zbog vee sigurnosti put

vodio preko Crvenog Mora, KanalaSuez i Sigurnog Utoita.

U jesen 1939. poinje II SvetskiRat, kada Nemaka vri invaziju naPoljsku, posle ega dolazi do tihe

pauze do 1940., kada Nemaka zau-zima Severnu Francusku Atlantskuobalu u roku od nekoliko sedmica,gde su uspostavili bazu U-brodo-

va pomou kojih su dalje napad alibritansku mornaricu. UnutranjostFrancuske je ostala nedirnuta odstrane Nemaca i Francuzi su shvatilida je cilj Nemakih snaga bio neto

vie od osvajanja njihove zemlje. Obzirom da Nemci nisu imali ozbiljnuflotu na tom podruju, postojao je opravdan strah da e flotu preuzetiod Francuza. Englezi su sa druge strane, da bi spreili razvoj nemakeflote, predloili francuzima da sami unite svoje brodove i na taj nainse udrue sa Britancima ili da njihovi brodovi budu bombardovani ipotopljeni. Francuzi su odbili da sami potope svoje brodove kao i to daih daju Britancima u ruke, zbog ega su Britanci otvorili vatru i potopilinjihove brodove.

1940. godine Italija ulazi u rat kao Nemaki saveznik. Njene trupesu ubrzo poslate na mediteranski tesnac i u kolonizovanu Libiju, to jezapoelo pustinjski rat u Junoj Africi, da bi u jesen 1940. poeli sa inva-zijom na Grku. Gubitak Francuza kao saveznika, sad a je znailo da nijebilo nikoga ko bi zadravao Italijane, koji su lako napredovali. Ubrzo

je Hitler poslao generala Romela uJunu Afriku da preuzme koman-du. Britanci su odluili da preu-

smere svoje snage, pa su svoje trupeiz June Afrike prebacili u Grku.Problem je bio u tome to e, akoNemci i italijani osvoje Grku, tobiti kopnena ruta ka naftnim polji-ma Srednjeg Istoka. Uprkos brizi,Grka je pala, kao i Krit nekolikosedmica kasnije. Sa gubitkom sko-ro pola svojih mediteranskih snagaBritanci su uspeli da ih povrate izGrke u Egipat.

U Junoj Africi Romel napada ibiva primoran da zastane isto tamo gde su Italijani bili suzbijeni. Jedi-no to je mogao je da snadbeva deo svojih snaga kroz luke Tripolija iBengazija i to 1300 milja iza svojih borbenih linija, a i to je bio teko irizino.

Britanci su sa druge strane imali isti problem. Bili su na Malti, kojaje bila pod stalnom opsadom. Bili su iscrpljeni i trebale su im zalihe

hrane, odee, vojne opreme i uglja. Sve to nijebilo lako dostaviti, jer ratni brodovi su moglida se brinu o sebi, dok bi se trgovaki brodo-

vi retko kad probili kroz neprijateljske bari-kade. Jedina sigurna ruta od Britanije je bilaoko Afrike, preko Crvenog Mora, kroz KanalSuez, do Aleksandrije. Tako je rat u JunojAfrici prerastao u takmienje za isporukamaosnovnih ratnih potrebtina, a tako su do Cr-

venog Mora stig la i dva broda: Thistlegorm iRosalie Moller, nosei sa sobom dragocene to-

vare. Oba broda su se nala na samom ulazuSuezovog Kanala. Thistlegorm na severnomdelu sigurnog utoita a Rosalie Moller odmahiza Gubal Sigurnog Utoita. Ovo mesto je dosada bilo upravo to Sigurno, zbog svoje uda-ljenosti od neprijatljskih vazdunih linija. Odtrenutka kada je Nemaka zauzela Krit i tu po-stavila svoje vazduhoplovstvo to se promenilo.Svi koji su sada bili u Sigurnom Utoitu, znalida to mesto vie nije sigurno.

Nakon dugog i jednolinog putovanja 11.

septembra Rosalie Moler je napravila pauzuu Durbanu, zatim u Adenu, da bi konanouplovila u Crveno More, Zaliv Suez, da bi seprema instrukcijama usidrila u Sigurnom Uto-itu, ekajui dalja nareenja. Sidreni lanac jesputen u duini od 200 metara, a motori suiskljueni.

U noi izmeu 06. i 07. oktobra Nema-ka obavetajna sluba primila je informaciju o

velikom tovarnom brodu, (verovatno je bio upitanju brod Kraljica Meri), koji je prolaziokroz Kanal Suez sa 1200 vojnika britanskihtrupa, koje bi pojaale snge u Junoj Africi.Dobili su nareenje, da ih nau i unite. Takosu dva Heinkel HE 111 aviona napustili bazuna Kritu u potrazi za transportnim brodom.Taj brod nikada nisu nali, ali jesu nali This-tlegorm. Brod koji je sa sobom nosio veoma

vredan tovar, ali je zbog sudara ostao u Sigur-nom utoitu itave dve sedmice da bi na krajubio potpuno izgubljen.

Avioni su leteli veoma nisko. Previe ni-sko da bi HMS Carlisle, protiv avionski lakiporbeni brod, C klase odregovao. Carl isle jebila usidrena u blizini kao zatita. Meutim

sada nije mogla otvoriti vatru jer su bom-barderi leteli toliko nisko da bi protivavion-ci mogli pogoditi druge Britanske, trgovakebrodove koji su se te veeri zatekli u Sigur-nom Utoitu. 6. oktobra u 01:30 h Heinkelsu bacilli svoje bombe i dv su pogodile This-tlegorm. Eksplozija je osvetlila druge brodoveu Sigurnom Utoitu, stvarajui fenomenalanpogled na ostale, koji su zbog toga znali dae se Nemci vratiti. Rosalie Moler i njen ka-petan koji su ovaj dogaaj gledali iz daljine,shvatili su da je Sigurno Utoite sada bilosve, samo ne sigurno. Nakon 48 sati, 7. otobrau no, jo dva Heinkela su krenula prema Si-gurnom Utoitu. Kapetan Byrne je leao namostu svog broda, kada su ga probudili mo-tori aviona. Izaao je napolje. Nije postojalonita to bi on kao Kapetan broda mogao da

Pie: Marija Jevtovi

uradi da spase svoj brod. Mogao je samo dagleda avion koji je krenuo ka njima, sputa-

jui se opasno nisko u cilju napada. Avionje preleteo i bombe su pale. Kraj Rosalie Mo-ller je bio drugaiji od Thistlegorma. Bomba

je pogodila deo izmeu njenog tovara ugljai njenog trupa. Eksplozija je napravila velikubrazdu u njenom trupu, ali je ostatak broda

ostao netaknut. To je bio razlog zbog kojeg jetonula prilino lagano, dok je voda prodirala.

Ministarstvo je poslalo tajnu poruku Wa-ingtonu u cilju spasavanja broda. Poruka jepoinjala sledeim reima:

Brodovi Thistlegorm (4,898 tona bombar-dovan i teko oteen) i Rosalie Moller (3,963tone takoe bombardovan), lee potopljeni uCrvenom Moru u Kanalu Suez

Thistlegorm i Rosalie Moller zajedno susa sobom na morske dubine poneli 11 ivota.Kako je vreme prolazilo, interesovanje za Rosa-lie Moller se smanjivalo. Posle rata mnogi bro-dovi iz Kanala Suez su izvaeni a njihov teret

je spaen. Ostali bi bili proglaeni nesrenimsluajevima ili havarisanim. Mnogi od ovih sui pogreno identifikovani od onih koji su u to

vreme imali druge prioritete. Tako je RosalieMoler zavedena u istoriji brodova Moler Linijekao podignuta i prelomljena iako nikada nijeni bila vaena.

Rosalie Moller lei uspravno na morskomdnu. Jarbol se nalazi na 17 m. Ispod njega,bove su na 39 m, a desna strana sidra nastavljalanac koji vodi do dna na 50m i onda nestaje iz

vida. Glavno sid ro je spremljeno. Ograda je uglavnom na svom mestu, kao i veina rekvizitai ostatak nametaja.

Sve na brodu odaje utisak urednosti. Vero-vatno je to jo jedna od dobrih osibina Kapeta-na Byrne, koji je voleo da njegovi brodovi buduuredni. Vrata sa ulaza ka tovaru su nestala, ot-krivajui kompletan Tovar Najboljeg Velkog idalje na mestu. Posue i dalje visi okaeno ubrodskoj kuhinji. Iako je paluba prilino istru-lila, svi prozori su i dalje na mestu, nigde ni

jedan nije razbijen. Zbog toga smo pri lazeipuno toga oekivali, meutim kada smo prili,zatekli smo ormarie prazne. Zvono, telegraf,kompas i njegovo postolje su nestali. Neko erei da su ove stvari uzete radi daljeg istraiva-nja i indetifikacije. Gorivo je i dalje na svommestu. Zadnji deo jarbola je takoe nedirnut,

Prema ratnom dnevniku, 10.

oktobra 1941.

Lokacija 27 39 03 N, 33 46 17E.

Zapadno od Gobal Sheghir

Min dubina 17m

Max dubina 50m

Prosena vidljivost 20-25m


14/19


V - P C G

PODMORNICECRNOGORSKOGPRIMORJA

Ni jedna podmornica na morskom dnu Crne Gore za

sada nije precizno locirana, iako literatura obiluje po-

dacima o njima.Razlog je uglavnom u tome to sistematskogpretraivanja morskog dna dalje od obale nikada nije bilo. Najvei brojpotopljenih podmornica nalazi se uglavnom u meunarodnim vodama,esto i u dubinama od preko 150 metara, gde ronjenje u klasinom smislupraktino i nije mogue.

Posebnu grupu podmornica ine one koje su tonule u samom Boko-kotorskom zalivu, koji je oduvek bio podmorniki centar junog Jadrana.Tu se najee pominju podmornica U-72 u Risanskom zalivu iz Prvogsvetskog rata koju je potopila njena posada, ali i jo jedna podmornicapotopljena od strane aviona u Drugom svetskom ratu.

Meu prvim potopljenim austrougarskim podmornicama bila je odstrane francuske flote potopljena podmornica koja je isplovila iz Kotora19. oktobra 1914. godine. Drugi podmorniki gubitak u dananjem akva-torijumu Crne Gore bila je U-12(S) koju je torpedima potopio francuskirazara ,,Bisson 15. avgusta 1915. godine u meunarodnim vodama.

U Prvom Svetskom ratu Francuzi su na uu Bojane izgubili

15.decembra 1915. ,,Fresnel, a onda 29. decembra iste godine kod Ulci-nja i ,,Monge podmornicu. Postoji nedoumica da li je ,,Monge otetilaaustrougarska krstarica ,,Helgoland ili ju je topovskim granatiranjemonesposobio razara ,,Balaton. Preivelih esnaest lanova posade ovepodmornice su se predali, ali je kapetan Rolan Morolo (po kome su Fran-cuzi u Drugom Svetskom ratu nazvali jedan tip podmornice), rtvujuisvoj ivot poslao podmornicu na dno. Zabeleeno je i da su u toj operacijidva austrougarska razaraa tipa ,,Tatra zakaili minu i potonuli na dno.

Ni oni nikada nisu pronaeni. Francusku podmornicu ,,Foucault(Q70)su, 15. septembra 1916. (po drugim izvorima 1915.) godine, 10 Nm ispredBokokotorskog zaliva spazili piloti austrougarskih aviona L132 i L135 ipotopili je dejstvom iz vazduha. To je ujedno i prvi put u istoriji ratovanjazabeleen sluaj potapanja podmornice od strane aviona. Preivelih dva-deset sedam lanova posade zarobila je austrougarska mornarica.

amci za spasavanje i njihova dizalica su od-aeni prema krmi, oprema za upravljanje jerilino dostupna posetiocima za razgledanje.pod svega ovoga kormilo se nalazi na 45 mdesne strane. Jedan od 4 seiva propelera

edostaje. Brod je veoma malo oteen i ceovar uglja je na svom mestu.

Ova olupina nije ni na jednoj regularnojonilakoj ruti i ne uiva neki visok nivo vid-vosti, koja se oekuje od Crvenog Mora, gdeto 15-20m. Korali su ve poeli da rastu po

oku, riblji svet je veoma bogat. Jacks I tuneu esto viene kako se tu hrane u jutarnjimasovima.

Ja ne kaem da smo mi prvi otkrili ovuupinu, ali smo je prvi objavili svetu. Pre negoo sam objavio svoju priu o njoj, obavestiom nadlene organe Egipta o njegovom po-ojanju i tanoj lokaciji.

Rosalie Moller je interesantno i znaajnokrie, ona obogauje Egipatske ronilakekacije i vode Crvenog Mora. Polako, vreme-

om je postala redovna lokacija za iskusnijeonioce. Da li e i ona uskoro opusteti poslevakog ronioca koji sa sobom ponese deo koji

krasiti njegovu linu kolekciju, zavisi odvakog ronioca ponaosob.

Svaki ronilac-ljubitelj olupina bez izuzetkaoivi manje ili vee uzbuenje i oduevljenjeada naie na neto vie od same razvaljeneopustoene konstrukcije. Svaki detalj koji

stane na svom mestu doprinosi komletnostidramatinosti prie i naeg doivljaja. Svakietalj koji je uzet sa svog mesta osiromaujetoriju, nae zadovoljstvo i matu. Svaki tajetalj, do najmanje sitnice na kopnu postajebino smee, dok pod vodom na svom mestu

ma neprocenjivu vrednost.

Pie: Duan Varda


15/19


Neki izvori ukazuju i na podatak da je italijanska podmornica W4,od komandom kapetana Alesandra akonea, nestala poetkom avgusta917. godine sa svih dvadeset dva lana posade, a kao najverovatnija lo-acija potonua pominje se putanja od Kotora do Ulcinja.

Britanske podmornice nisu bile naroito uspene na ovom podruju

kom Prvog svetskog rata. Nesrenim sluajem, kapetan Oven i z britan-ke podmornice H1 uspeo je 15. aprila 1918. godine torpedom da potopirugu britansku podmornicu H5 kapetana Kventina ispred ulaza u Boku.amo pet podmorniara je preivelo prijateljsku vatru.

Taku na niz potopljenih podmornica stavili su Britanci, i to jedinimspehom koji su njihove podmornice imale u Jadranu tokom Prvog svet-kog rata. Britanska podmornica HM Submarine H4, pod komandom ka-etana Ovena, potopila je nemaku podmornicu UB 52 (=83) kapetana

Ota Launburga 23. maja 1918. godine na povratku za Kotor 40 nautikihmilja od obale. Dvojica lanova posade su preiveli potapanje, a tridesetetvoro ih je ostalo u trupu...

Jo jedna francuska podmornica ,,Bernouilli (Audrie) je sa komplet-nom posadom potonula na dno. Krajem rata, ispred ulaza u Bokokotorski

zaliv, 13. februara 1918. godine, udarili su u podvodnu minu.Francuzi su bili i uspeni u podmorniarskim obraunima, pa su us-

peli da torpedima sa podmornice ,,Circe 24. maja 1917. potope nemakupodmornicu UC 38 (=U78). Napad je izveden dok se podmornica kretalaiz Bokokotorskog zaliva ka otvorenom moru u pratnji torpednog brodaTb89, zajedno sa jo dve podmornice UC 74 i UC 24. Od 26 lanova posa-de spasla su se samo dvojica. (U nekim spisima meaju se istovetni podaciza UC 38 i UC 24).

Cenjeni ronioci!

Drago nam je da Vas moemo obavestiti da je iz tampe iza-la knjiga koju ste oduvek eleli da nabavite: Vodi za ronjenje-PODVODNI SVET CRNE GOREautora Duana Varde.

Knjiga detaljno obrauje preko 50 lokacija za ronjenje uCrnoj Gori, obuhvatajui podatke ovie od 20 potopljeniholupina, podvodnih peina i najatraktivnijih lokacijazaronjenje u crnogorskom primorju, sa uputstvima i preporu-kama roniocima, ukljuujui i zakonsku regulativu vezanuza podvodne aktivnosti. Vodi predstavlja po prvi put obje-dinjene sve poznate podatke o ronilakim destinacijama uCrnoj Gori, ukljuujii i druge podatke vezane za istoriju,kulturu, sport i razne servisne informacije svih primorskihoptina. Knjiga je bogato ilustrovana crno-belim i kolor fo-tografijama, obima 200 strana, u plastificiranom povezu.

Ogranien tira PRVOG IZDANJA knjige moete po-ruiti iskljuivo preko asopisa Ronilaki svet po ceniod 1999 din + ptt trokovi. Rok isporuke je 30 dana.

[email protected]+381 63 770 66 70

Duan Varda

PODVODNI SVET

CRNE GOREvodi za ronjenje


16/19


Vertikalan zid grebena Shark Reef je veimdelom istono poloen, dok koralni greben Yolan-da Reef-a lei na zapadnoj strani. Na tom mestu je1980. godine potonuo kiparski teretnjak Yolandaudarivi u greben. Sav kargo sa ovog broda kogasu inili toaleti i kade se rasuo po vrhu grebenesve do nekih 10m dubine, dok je sam brod vre-menom tonuo dublje i sada se olupina nalazi nadubini veoj od 200m.

Sezone ronjenja na ova dva grebena su razlii-te i svaka nudi neto drugaije. Najmirniji periodza ronjenje je zima i tada je voda znatno bistrija,dakle vidljivost je vea mnogo nego tokom letnjesezone. Tada su i boje korala jasnije i nestvarnije,a u to vreme mogu da se vide mnoge ribe kao tosu blue spotted stingrays i giant morays (ogro-mne murine), a takoe i uobiajene vrste kao tosu lion fish, anthias, jacks, scorpionfish, stonefish,kao i ona koja je moda najfotografisanija na sve-tu-napoleon wrasse.

Prolena sezona, kada je vreme parenjakornjaa, je sezona raznih podvodnih deava-

nja, kretanja i okupljanja jata riba koje se laga-no kreu u dubini.

Prava akcija se odigrava tokom letnjih me-seci od maja do septembra. U ovom periodu

videete prebogat podvodni ivot na grebenu isresti mnogo riba razliitih vrsta, a u meu-

vremenu, u dubini biete okrueni spiralnommasom jata riba. Stotine batfish, barracuda,red snapper, Bohar snapper i Rays okupljaju seovde kao da su deo baletske predstave u dubo-kom i velikom plavetnilu. Ova jata riba gracio-zno okruuju ronioce koji su malo odmaknutiod ivice (zida) grebene. Tokom letnje sezoneronioci treba da se dre otvorenih etvoro oi-

ju i budno da prate svoju okolinu jer postojevelike anse za susret sa specijalnim okeanskimposetiocima ova dva grebena!

Ako struja dozvoli najbolji nain za ronje-nje na ovom grebenu je od Anemone gradakroz plavetnilo do Shark Reef-a. Ne urite natoj dubini od 30m jer se tu obino okupljaju

jata riba. Odatle preko sedla grebena odete doYolanda-e. Na tom mestu greben je preplavljendobro zakamufliranim scorpionfish, stonefish,crocodilefish i parrotfish ribama.

Na kraju zarona ete nai toalete i wc olje,na kojima su slikani mnogi ronioci ba kao natronu. Struja se lagano smiruje na dubini od 5mgde je oblast prepuna makro ivota!

Razglednicasa dva grebena

L

ocirani na kraju Sinajske zlatne pustinje, sputajui se

u najdublje kanale Crvenog mora, Shark Reef i Yolanda

Reef zauzimaju specijalno mesto u mnogim ronilakim

nevnicima. Shark i Yolanda su dva vrha jedne jedine koralne planine kojisusreu u sedlu grebena na oko 25 metara dubine i sputaju se do dubokogavetnila ispod 800 metara. Shark i Yolanda su kao najpopularnija ronila-

a odredita u poznatom Ras Mohammed Marine nacionalnom parku blizuharm El Sheikh-a, ove godine proglaeni od strane italaca mnogih ronila-h asopisa omiljenim mestima za ronjenje u Crvenom moru.

ta to ini ovo prelepo i duboko plavetnilo tako posebnim? Moda njegovaepredvidljivost! Mnoge prie su ispriane od strane onih ronioca koji su uivali

u pravom ronjenju na pravom mestu i u tim priama glavnu ulogu su imale razneribe poput delfina, manta ray i sailfish-a, kao i mnogobrojne vrste ajkula kao naprimer oceanic bela ajlkula, blacktip, ekiarka, ak i tigar ajkule. Dok su ovi bliski

susreti sa ajkulama daleko od zagarantovanih i zahtevaju veliku dozu sree, zaronna ovom mestu prua mnogo drugih neopisivo ivopisnih susreta sa podvodnomflorom i faunom tako da ustvari sve to ove grebene ini toliko interesantnim.

Shark Reef i Yolanda Reef (Ajkulin greben i Jolandin greben) jako supopularna mesta za podvodne fotografe, pa su mnogo puta ba te fotogra-fije uestvovale i pobeivale na raznim prestinim takmienjima kao to su:Wildelife Photographer of the Year, Antibes World Festival of UnderwaterPhotos i BBC Photographer of the Year.

Na dalekoj Floridi, na saradnik

Ivan Marinkov je imao nesvaki-

danju priliku da specijalno za

na asopis razgovara sa svetskim re-

korderom Martinom Stepanekom.

Ivan: ta za tebe predstavlja ronjenje na dah?Martin:To je interesantno pitanje i ja sam

sebe puno puta pitao ta to zapravo znai za

mene. Rekao bih da je to stil ivota jer dotiemoj ivot na svim nivoima, sve sam tome prila-godio i puno toga promenio. Definitivno to sadaoblikuje moj ivot. Nije samo takmienje, posao,hobi, nije samo strast. To je moj ivotni stil.

Ivan: Koliko dugo se time bavi i kada sipoeo?

Martin:Moja majka je bila pliva i takmi-ila se pa je elela da to budem i ja. Meutim,

ja sam uvek vie voleo da budem ispod negoiznad povrine vode. Sa 17 godina, posle jed-nog plivakog treninga primetio sam lokalnironilaki klub i pratio njihov trening. Bio samimpresioniran kako momci provode vreme pod

vodom i kad sam dosao kui rekao sam da e-lim da postanem ronilac. Tako sam dospeo utaj klub, a verovatno je isto bilo i u tadanjoj Ju-goslaviji, da su ronilaki klubovi u svom okviruimali i sekciju plivanja perajima. Tako smo zimiplivali, a leti ronili. Jedna od disciplina u koji-ma sam bio dobar je 50m plivanje perajima.

Ivan: Koje ti je bilo vreme na 50m?Martin: Mislim da sam imao 18 godina

kad sam plivao 16.19 sekundi.

Ivan: To je jako dobar rezultat!Martin: Da, tada je to bilo najbolje vreme

mada nikad nisam imao ansu da se takmiimna svetskim prvenstvima.

Ivan: Da li si ikad osvojio neto u plivanjuperajima na zvaninom internacioinalnomprvenstvu?

Martin: Ne, osvojio sam samo nacionalnoprvenstvo. Nisam imao prilike da se takmiimna internacionalnom nivou. Ali mogao bi toovako da objasnim. U ehoslovakoj smo tadaimali veoma dobre plivae i ja sam bio najgo-ri meu najboljima, i uvek sam bio samo bli-zu vrha na nacionalnim prvenstvima, ali kakogod bilo, plivajui sprintove pod vodom jo kao

deak, razvio sam dobar kapacitet bez da samtoga bio svestan. Tada sam kao najmlai u klu-bu zbog nedostatka punih boca, preko leta, kadbi ostali momci iz kluba ronili, uglavnom roniona dah, tako da je to bilo kao neophodnost. Na-ravno, u tome sam sve vie poeo da uivam pasam tako i postao freediver. Kad sam imao 16godina, poeo sam da ispitujem koliko daleko ikoliko duboko mogu da ronim. Tada nije bilo

takmiarskog vida ronjenja na dah u ekojtako da sam morao da ekam dok nisam doaou SAD i zapravo poeo da se takmim.

Ivan: Kada si se preselio na Floridu?Martin: To je bilo 1997. godine vie nego

sluajno. Doao sam na odmor i ostao ovde.

Ivan: Kada si oformio kolu za ronjenje nadah i poeo da poduavas druge?

Martin: Pa, trebalo mi je nekoliko godina.U poetku nisam mislio da poduavam ronjenje

I: M S

Apnea jetimski sport!

Tekst i foto: Predrag Vukeviwww.extreme-photographer.com


17/19


a dah, samo sam eleo da se takmiim, ali ondaa pre nego to sam postavio svetski rekord, mojirijatelji koji su ve poduavali freediving su do-na ideju da zajedno nastavimo u tom pravcu.o je u stvari bio nain da zaradimo neto novcaako bi mogli da ronimo. Nisam mislio da e tootrajati due od nekoliko godina, ali sam nakonvesnog vremena shvatio da ima puno toga to biogao da ponudim osim samog poduavanja ro-enja na dah. Video sam ovaj sport kao potenci-lan vid rekreacije i neto u emu bi svako mogaoa uiva. To je bilo 2000. godine.

Ivan: Koja ti je omiljena disciplina i koji sunajbolji rezultati danas?

Martin: Najomiljenija disciplina mi je kon-atni balast sa perajima (CWT). Mislim da jei Sveti Gral onoga to mi radimo. Zvaninooj lini rekord je 108m.

Ivan: Da li je to bilo na Kajmanskim ostr-ma?

Martin: Tako je. Momentalno treniram uadi da u opet oboriti svetski rekord ove go-ne. Prole godine sam se takoe spremao da

borim rekord ali na nesreu vetar nas je oduvaonadam se da e ove godine sve biti u redu i dau povratiti trofej. Spremam se za preko 112m.

Ivan: Kad si ve to spomenuo, moes li mii u emu je zapravo bio problem poslednji

ut u Egiptu. Imao si spor sa Aidom i o tomedosta pisalo?

Martin: Pa to je bila komplikovana situacija.ao to sam rekao, bio sam spreman za konstan-i balast sa perajima, ali je vreme bilo loe i nijelo mogue obezbediti sigurnu podrku na povr-ni. To je bio veliki dogaaj sa sponzorima poputonija i drugih velikih kompanija tako da su nji-ovi direktori marketinga bili na mestu dogaajaDahab, Egipat 2007). Puno novca je bilo uloeno,oekivao se i veliki publicitet. Naalost, tada samorao rei sudijama da brod ne moe da napustiku zbog loeg vremena. Jedino to sam mogao,bilo da idemo u Blue Hole i da radim konstan-i balast bez peraja (CNF). To je podvodna pei-

a koja se vremenom obruila i sada je samo ruparine oko 50m, zatiena od talasa i vetra.

Ivan: Kolika je dubina u Blue Hole?Martin: Mislim da je oko 120m, ali pada

od uglom tako da je prava linija u sutini samo0m. Tako da sam rekao da obzirom da je svetskikord u konstantnom balastu bez peraja (CNF)

2m, mogao bih da napadnem taj rekord. Nisamenirao za tako neto, ali sam mislio barem eovinari imati video snimak, priu, dogaaj i svetalo. Nisam mogao da garantujem uspeh, ali

mo se sloili, tako da sam otiao do sudija i pi-o da li bi sudili moj uron bez peraja. Rekli su daristaju. Poto se nisam pripremao za tako neto,aio sam instrukcije da prouim ta sve trebaa ispotujem. Bilo je tri seta pravila meu koji-a sam tada pronaao puno kontradiktornosti.

onovo sam otiao do sudija i imao konsultacije,

jer ne shvatam pravilnik. Tada su rekli da e meuskoro obavestiti. Uvee kad su doli, reeno mi

je da je uron na sigurnoj lokaciji i da nije potreb-no imati konop a takoe ni ploicupoto imamokameru kalibriranu na dubini. Ja sam se sloio inakon toga uspeno obavio uron i oborio rekord.Dva dana nakon toga, momak iji sam rekordoborio se alio da nisam imao ploicu tako dame pozvao predsednik Aide i obavestio me damoj rekord nije validan. Mogli su mi to rei bardan ranije kako bi mogao eventualno sve da ura-dim ponovo, ali su me zvali poslednji dan. Pitaosam da li mogu da produe zvanini period od14 dana ali su mi rekli da ipak ne brinem i da emi se rezultat priznati. Ja sam se sloio. Kad smose vratili iz Egipta, Aida International Board sesastala, glasali su i konano ozvaniili moj re-kord. Svi su bili sreni zbog toga. Tada je usledilaponovna alba momka iji je rekord bio oboreni ne znam kako je uspeo da otvori sluaj ponovo,pa je sve poslato na Disciplinsku Komisiju. Opet

je bilo glasanja i to je najvea komedija, opet

su izglasali i ozvaniili moj rezultat tako da samimao jo jedno zvanino priznanje. Pisao samim da ne razumem zato su ponovo glasali kad

je sve ve bilo priznato od strane sudija i Uprave

Aide ali sam se svakako zahvalio. Dve nedeljekasnije iznenada dobijam ne potpisani e-mail odAida Board da moj rekord nije priznat i da je tokonana odluka i da nemam prava na albu! Ni-sam imao nameru da se alim jer sve to nisam ni

video kao sukob Aide i mene. Video sam to kaosukob onog kojem sam oborio rekord i Aide jerse oigledno sa glasanjem nastavljalo kako je istislao prigovore. Tako se sve i zavrilo.

Ivan: Da li te to jo uvek dotie, jer ipak biosi na dubini i to bez p osebnih priprema?

Martin: Da, zna nema veze za mene kolikoduboko mogu da ronim i stvarno mi ne trebajusudije ili bilo ta slino. Ja znam koliko mogu daronim i drugi to takoe znaju. Oseao sam se loeu momentu zbog sponzora i zbog ljudi koji su or-ganizovali ceo dogaaj koji je bi baziran na reklamizvaninog rezultata. A onda, kad dva meseca ka-snije budete obaveteni da nita nije priznato

Ivan: Da, to je razoaravajue

Martin: ..i takoe bez ijednog novog do-kaza ili bilo ega to bi moglo promeniti triprethodne pisane odluke o priznatom rekordu.Izgubio sam sponzorstvo Sony Internationalzbog toga, a protiv Aide je trebala biti podnetatuba od strane kompanije tih razmera, to jemoglo da uniti ovaj sport na neki nain. Nisubili toga svesni. Za mene to je sve polost i jau sigurno roniti jos dublje. Naravno, neko eoboriti moj rekord i tako dalje. Tako ovaj sportfunkcionie, to je dobro.

Ivan: Da li je ronjenje na dah za tebe indi-vidualan ili timski sport?

Martin: Da, mogao bih to nazvati tim-skim sportom. Imam svoje drugare sa kojimatreniram, tj. moj tim, a takoe i ljude koji mipomau. Mada je to idividualan sport veoma jeteko biti sam. lanovi mog tima su se menjali

vremenom i uvek je bilo divnih ljudi koji su mepodravali i radili samnom, putovali na razlii-te destinacije i dogaaje. Njima zapravo dugu-

jem najvie za ono to sam postigao.

Ivan:

Ne mogu a da te ne pitam da li ih pozna-je i u kakvom si kontaktu sa legendama ovogsporta kao to su Umberto Pelizzary, FranciscoFerreras Pipin i drugi? Da li ste prijatelji ili ose-ate meusobnu konkurenciju?

Martin: Apsolutno smo prijatelji. Moje pri-jateljstvo sa Pipinom se promenilo od 2002. go-dine. Bilo smo dobri prijatelji ali su nam se pute-

vi malo razili. Sa Pelicarry-em sam jako dobarprijatelj ve dugo i u stalnom smo kontaktu, ra-dimo esto zajedno na nekim projektima ...

Ivan: Profesionalno ronjenje na dah je veo-ma iscrpljujue i znam da svi i mate problem sanadoknaivanjem kalorija. Kako se bori pro-tiv tog problema?

Martin: Nekad je veoma teko i sve zavisi odobima treninga i ciklusa ponavljanja u godini, to

jest koliko puno vremena provedem u vodi. Nisamna nekoj specijalnoj ishrani, samo je sve jednostav-no izbalansirano sa unosom ugljenih-hidrata. Jasam protiv iskljuivih dijeta i mislim da ljudi samotete sebi specijalnim ishranama. Za ovaj sportti ne treba velika miina masa tako da nam netreba velika koliina proteina. Samo da nadokna-dimo miinu masu koju potroimo na treningu.Najvei deo energije koji izgubimo moe biti na-doknadjen unoenjem ugljenih-hidrata tako da je imoja ishrana bazirana na tome. Moj obrok izgledanormalno osim to umesto vee koliine mesa, natanjiru imam vie krompira i pirina.

Ivan: Yoga je veoma korisna za free diving.Koliko tebi pomae i na kom si nivou?

Martin: Ja nisam jako duboko u Yogi, aliono to uvek kaem je da ja samo koristim ipozajmljujem razliite tehnike. Tako na primeriz Pranajama-Yoge koristim tehnike disanja, izPapa Yoge tehnike istezanja. Ostale vebe kojeradim su bazirane na vebama koje radim jo

iz perioda kad sam bio dete. Nemam gurua ilineto slino ali volim da poseujem Yoga stu-dio i da koristim ono to pomae onome to jaradim. To je neto kao cross-trening.

Ivan: Koji sledei pokuaj obaranja rekordanajavljuje?

Martin: Nisam jo potpuno siguran kada uponovo napasti svetski rekord i da li e to biti uokviru grupnog takmienja ili kao individual-ni dogaaj. Dve osnovne discipline na koje samfokusiran su konstantni balast sa perajima, kojami je i omiljena, i konstantni balast bez peraja, zakoju mislim da sam duan i sebi i drugima.

Ivan: Veliki se rezultati postiu nezvani-no na treninzima, moe li mi rei koji su tvojinezvanino najbolji rezultati na primer u sta-tici? Znam da si 2001. godine imao jedan jakodobar rezultat od preko 8 minuta!

Martin: Da, tada se statika apnea radiladrugaije nego danas. Pre mesec dana je opetoboren svetski rekord tako da je novi rezultat10 minuta i 12 sekundi. To su zadivljujue cifreali ja mislim da ljudi ne shvataju da se statikaapnea nekad radila drugaije nego to se radi da-nas. Zapravo, od mog svetskog rekorda u apneise radi drugim stilom i sada se pakuje kolikogod se moe to daje prednost od ekstra tri ilietiri litre vazduha. To je velika prednost i zato

vidimo veliki skok u u ovoj disciplini. Ja nikadnisam pakovao i momci pre mene nisu. Jedno-stavno zato to to nije bila ba najzdravija stvar,

jer rasteete plua do momenta kad poinje pro-curivanje u interpleuralni prostor. Ispitano je odstrane najmanje dva nezavisna izvora da 50%osoba koje pakuju i zadravaju vazduh dueod 20 sekundi, imaju vazduh u interpleuralnomprostoru todovodi do kasnijih promena u siste-mu za disanje pa i celom organizmu tako da tonije preporuljivo. Zatosam se i ja na neki nainpenzionisao jer ne mogu da stignem te momkekoji pakuju, a ba i ne bih da upropastim svoja

plua zbog toga. Svakako, moj najbolji rezultat je8 minuta i 17 sekundi.

Ivan: Ko je danas jo u trci za svetske rekor-de zajedno sa tobom?

Martin: Uglavnom je ista grupa u vrhu i

mogao bih lino da kaem da su u konstantnombalastu danas najvei Carlos Coste, GuillaumeNery, Herbert Nitsch i ja. Mi se stalno smenju-

jemo i obaramo rezultate jedan drugome.

Ivan: U suprotnom ne bi ni bilo interesan-tno, zar ne?

Martin: Naravno. Kada je re o disciplinibez peraja situacija je malo drugaija. WilliamWinram je jako dobar, Herbert se dokazao prolegodine zaronivi svetski rekord. Ono to je udno

je da kad god idemo na svetsko prvenstvo uveksmo prvo nas etvorica i onda nastaje najmanje10 metara praznine. Razumeo bih da je razlikana 2 metra ali nekako je ovako udno. Svakako,ima veoma dobrih ronilaca koji imaju potencijalda dostignu velike rezultate i rekorde kao na pri-mer Ryuzo Shinomiya iz Japana koji mi je omi-ljen. Mislim da je veoma dobar i da vredno tre-nira tako da mu se rezultati godinama znaajnopoboljavaju. Mislim da je on novi 100m momak.Jo jedan novi deko, David Mullins sa Novog Ze-landa je takoe blizu i sada r

Svet Ronjenja Apr-Dec_2008

Documents

Transcript of Svet Ronjenja Apr-Dec_2008