Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizka i upravljanja ... · Sveobuhvatna analiza sistema...
49
Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizka i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru Republika Srbija Jačanje kapaciteta za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i integrisanje praksi adaptacije na klimatske promene u poljoprivrednom sektoru zapadnog Balkana (TCP/RER/3504)
Transcript of Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizka i upravljanja ... · Sveobuhvatna analiza sistema...
Sveobuhvatna analiza sistema
smanjenja rizka i upravljanja rizicima od
katastrofa u poljoprivrednom sektoru
Republika Srbija
Jačanje kapaciteta za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i integrisanje praksi adaptacije
na klimatske promene u poljoprivrednom sektoru zapadnog Balkana (TCP/RER/3504)
Sveobuhvatna analiza sistema
smanjenja rizka i upravljanja rizicima od
katastrofa u poljoprivrednom sektoru
Republika Srbija
Jačanje kapaciteta za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i integrisanje praksi adaptacije
na klimatske promene u poljoprivrednom sektoru zapadnog Balkana (TCP/RER/3504)
Organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu
Beograd, 2018
Upotrebljene oznake i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne podrazumijevaju izražavanje bilo kakvog
mišljenja od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u vezi sa pravnim ili
razvojnim statusom bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti ili njene uprave, ili u pogledu određivanje
njenih granica. Pominjanje specifičnih kompanija ili proizvoda proizvođača, bez obzira da li su one zaštićene
patentom ili ne, ne podrazumeva da ih je FAO odobrila ili preporučila u odnosnu na druge, slične prirode, koja
nisu navedena.
Stavovi izraženi u ovom informativnom proizvodu su oni autora i ne odražavaju nužno stavove ili politike FAO.
ISBN 978-92-5-130498-3
© FAO, 2018
FAO ohrabruje upotrebu, reprodukciju i diseminaciju materijala u ovoj publikaciji. Osim ako nije drugačije
naznačeno, materijal se može kopirati, skinuti i odštampati za lične studije, istraživačke i nastavne svrhe ili za
upotrebu u nekomercijalnim proizvodima ili uslugama, pod uslovom da se daju odgovarajuća potvrda FAO-a
kao izvor i vlasnik autorskih prava i da se ne implicira da time FAO odobrava stavova korisnika, proizvoda ili
usluga.
Sve zahteve za prava prevođenja i prilagođavanja, kao i za prava preprodaje i drugih prava upotrebe u
komercijalne svrhe, treba poslati preko stranive www.fao.org/contact-us/licence-rekuest ili poslati na email
Publikacije FAO dostupne su na sajtu FAO (www.fao.org/publications) i mogu se kupiti preko publication-
iii
Sadržaj
Zahvalnica ....................................................................................................................... iv
Skraćenice ........................................................................................................................ v
Uvod ................................................................................................................................ 1
Profil prirodnih opasnosti ................................................................................................. 2
Nacionalno zakonodavstvo i sektorske politike, planovi i strategije .................................... 8
Ključni akteri, uloge i nadležnosti za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa na svim nivoima .................................................................................................................. 16
Sistemi ranog upozoravanja ............................................................................................ 22
Procena potreba nakon elementarnih nepogoda ............................................................. 25
Procena i izrada karti opasnosti, rizika i ranjivosti ............................................................ 28
Bibliografija .................................................................................................................... 41 Slike Slika 1 INFORM indeks rizika u državama zapadnog Balkana…………………………………………………2 Slika 2 Učestalost pojave elementarnih nepogoda u Republici Srbiji, po vrsti,1990–2014………..3 Slika 3 Ukupan ekonomski gubitak po vrsti elementarne nepogode u Republici Srbiji, 1990–2014……………………………………………………………………………………………………………….4 Slika 4 Prijavljeni gubici u Republici Srbiji – mortalitet, 1990–2014………………………………………..5
Slika 5 Organizaciona struktura Sektora za vanredne situacije……………………………………………...17
Slika 6 Pregled operativnih veza između RHMZ i drugih institucija u oblasti smanjenja rizika
od katastrofa…………………………………………………………………………………………………………...22
Slika 7 Pregled podnetih zahteva za ostvarivanje prava na regres za premiju osiguranja u poljoprivredi………………………………………………………………………………………………………….. 33
Slika 8 Pregled sredstava isplac enih za podsticanje osiguranja u poljoprivredi…………………………………………………………………………………………………………...34
Tabele Tabela 1 Upozorenja na elementarne nepogode u Srbiji …………………………………………...…….…… 23
iv
Zahvalnica
Pod tehničkim vođstvom Reuben Sessa, koordinatora za klimatske promene, smanjenje rizika u vanrednim situacijama i energiju za Evropu i Centralnu Aziju - Regionalne kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju FAO, ovaj dokument su osmislili i napisali Aleksandar Mentov, Alexander Swanwick i Tamara van 't Wout iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Informacije i prilozi predstavnika Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih institucija Republike Srbije značajno su doprinele u izradi ovog dokumenta, kao i podrška kancelarije FAO u Srbiji.
v
Skraćenice
CBD Konvencija o biološkoj raznovrsnosti
BDP Bruto domaći proizvod ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena EFAS Evropski sistem za upozorenja na poplave EK Evropska komisija EU Evropska unija GHG Gasovi staklene bašte KUJU Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima BND Bruto nacionalni dohodak BNP Bruto nacionalni proizvod NPUREP Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda NTC Nacionalni trening centar NPV Numeričko prognoziranje vremena RDV Republička direkcija za vode RHMZ Republic ki hidrometeorolos ki zavod Srbije SPI Standardizovani indeks padavina SRK Smanjenje rizika od katastrofa SRK-URK Smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje rizicima od katastrofa SVS Sektor za vanredne situacije UNFCCC Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime
1
Uvod Srbija je izložena opasnostima od raznih elementarnih nepogoda, uključujući
zemljotrese, poplave, suše, šumske požare i oluje. Poplava koja se dogodila u maju 2014.
godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, koliko se vodi
evidencija, ugrozila je 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Na teritoriji 24
najpogođenije opštine urađena je detaljna analiza, i prema tim procenama, ukupne štete
i gubici u svim sektorima privrede iznosili su 1,5 milijardi, od kojih se 228 miliona evra,
tj. 15 odsto, odnosi na štete i gubitke u poljoprivrednom sektoru.1 Poljoprivredni sektor
ne ugrožavaju samo poplave već i u velikoj meri i klizišta i suše.
Republika Srbija je trenutno u fazi prelaska sa reaktivnog pristupa elementarnim
nepogodama, koji je usmeren na reagovanje, na proaktivni pristup, koji je vis e usmeren
na smanjenje rizika. Katastrofalna poplava iz 2014. godine, koja je imala razorne
posledice po Srbiju, ukazala je na znac aj usvajanja strates kog pristupa elementarnim
nepogodama i mobilisala je Vladu, ministarstva, ops tine i druge aktere da uloz e vec e
napore ne samo u izgradnju jednog sistema koji c e integrisati aktivnosti smanjenja i
upravljanja rizicima od katastrofa u aktuelne politike i prakse, vec i u delotvorne i efikasne
aktivnosti na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.
Ovaj dokument daje pregled postojec ih snaga, slabosti i potrebnih kapaciteta sistema
smanjenja i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru Srbije. Pored
toga, ukljuc uje i preporuke za razvoj i unapređenje postojec eg institucionalnog sistema i
jac anje otpornosti poljoprivrednih zajednica na postojec e i buduc e s okove i stresove, kao
s to su prirodni hazardi i klimatske promene. Ovaj izves taj je sac injen na osnovu analize
relevantnih planskih i strates kih dokumenata, izves taja, c lanaka i baza podataka, koji su
nam pruz ili uvid u sprovođenje intervencija i mera za smanjenje rizika od katastrofa i
upravljanje vanrednim situacijama, sa posebnim osvrtom na poljoprivredni sektor u
Republici Srbiji.
Ovaj dokument je jedan od rezultata projekta „Jac anje kapaciteta za smanjenje rizika i
upravljanje rizicima od katastrofa i integrisanje praksi adaptacije na klimatske promene
u poljoprivredni sektor u regionu zapadnog Balkana” (TCP/RER/3504), c iji je cilj da
povec a otpornost poljoprivrednih zajednica na elementarne nepogode, a posebno na
poplave, klizis ta i sus e. Projekat ima za cilj da ojac a institucionalne mehanizme i tehnic ke
kapacitete relevantnih aktera u poljoprivrednom sektoru za bolje planiranje i
sprovođenje mera za smanjenje rizika u poljoprivredi.
1 UN/EU/World Bank Group, 2014. g.
2
Profil prirodnih opasnosti
Prema indeksu rizika INFORM iz 2017. godine2, Srbija veoma ranjiva i izloz ena delovanju
prirodnih opasnosti. Glavne prirodne opasnosti u Srbiji su, između ostalog, (bujic ne i
rec ne) poplave, oluje, sus e, klizis ta i zemljotrese, kao i epidemije stoc nih bolesti i pojava
s tetoc ina, koje mogu naneti znatne s tete i gubitke ljudima i z ivotinjama. Prema podacima
prikazanim na Slici 1. dole, Srbija spada među najizloz enije i najosetljivije drz ave regiona
zapadnog Balkana. Rangirana je na 71. mestu globalno prema indeksu rizika INFORM, s to
je ujedno i najvec i skor u regionu kada je rec o riziku od prirodnih opasnosti,
humanitarnih kriza i katastrofa.
Slika 1: INFORM indeks rizika u drz avama zapadnog Balkana
Izvor: http://www.inform-index.org/
Rizici nisu isti s irom teritorije Srbije, razlikuju se u zavisnosti od vrste opasnosti,
izloz enosti, ranjivosti i kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama. Međutim,
poplave predstavljaju glavnu hidrometeorolos ku opasnost, kao s to je prikazano na Slici 2.
Doline vec ih vodotoka, gde se nalaze naselja, poljoprivredno zemljis te, infrastruktura i
industrija, su izloz ene visokom riziku od poplava, koje se najc es c e des avaju u regionu
Vojvodine i duz rec nih tokova Save, Drine, Velike Morave, Juz ne Morave i Zapadne Morave.
Poplave na glavnim rec nim slivovima su uzrokovane duz im periodima padavina i/ili
naglim otapanjem snega. Bujic ne poplave se mogu desiti na manjim slivovima i
2 Ovaj indeks meri rizik od humanitarnih kriza i katastrofa. Dostupni su podaci za 191 zemlju i oni su bestplatni i otvoreni za sve. Indeks koristi 50 različitih pokazatelja hazarda i izloženosti, ranjivosti i nedostatka kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama. Za detaljnije informacije videti: http://www.inform-index.org/Portals/0/InfoRM/INFORM%20Global%20Results%20Report%202017%20FINAL%20WEB.pdf?ver=2016-11-21-164053-717
Veoma nizak Nizak Srednji Visok Veoma visok Nema podataka u INFORM-u
3
uzrokovane su kratkim ali intenzivnim padavinama, najc es c e prilikom letnjih oluja. I
drugi faktori doprinose poplavama, kao s to su neodrz avanje ili neadekvatno odrz avanje
rec nih nasipa, odnosno sistema zas tite od poplava, usled c ega dolazi do gomilanja otpada
i sedimenata koji blokiraju tok reke ili drenaz ne i diverzione kanale i smanjuju kapacitet
protoka, i slic no. Pored toga, primena određenih poljoprivrednih praksi, kao s to su
tehnike upravljanja vodom, tlom i zemljis tem, moz e da utic e na pojavu poplava (bujic ne
poplave i povrs insko plavljenje) i sedimenata.
Slika 2. Uc estalost pojave elementarnih nepogoda u Republici Srbiji, po vrsti, 1990-2014.
Izvor: CRED EM-DAT, 2015
Ekstremne padavine tokom aprila i maja 2014. godine uzrokovale su najrazornije poplave
zabelez ene u vis e od sto godina, koje su znac ajno ugrozile 24 ops tine. Ukupne štete i
gubici u svim sektorima privrede su procenjeni na 1,5 milijardi evra, a od toga 228
miliona, odnosno 15 odsto, u poljoprivrednom sektoru. S teta naneta poljoprivrednom
sektoru iznosila je 107,9 miliona evra a gubici 120,1 miliona evra. Sredstva potrebna za
oporavak i rekonstrukciju poljoprivrednog sektora su procenjena na 152,1 miliona evra,
od toga 40,8 miliona evra za oporavak i 111,4 miliona za rekonstrukciju.3
Sus e su najzastupljenije u istoc nom delu zemlje i panonskoj niziji na severu; Srbiju su
zadesile katastrofalne sus e tri puta u poslednjih 20 godina. Prema podacima o
temperaturama i padavinama u periodu 1991-2010. godine, kao i o prosec nom prinosu
kukuruza, ekstremno sus ne godine ukljuc uju 1992, 1993, 1998. godinu i posebno 2000,
2003. i 2007.4 godinu. U periodu od aprila do septembra 2009. godine, tes ka sus a je
pogodila Sremsku Mitrovicu, a i centralna Srbija je pretrpela s tete.5 Tokom leta 2012.
godine, zemlju je opet pogodila sus a, a gubici u poljoprivrednoj proizvodnji procenjeni su
na oko 2 milijarde dolara, između ostalog, kukuruz (1 milijarda USD), s ec erna repa (130
3 UN/EU/World Bank Group, 2014. 4 WMO/UNCCD/FAO i UNW-DPC, 2013. 5 Duričin, S. i Bodroža,
Zemljotresi
Ekstrem. temperature
Poplave
4
miliona USD), soja (117 miliona USD), voc e i povrc e (100 miliona USD), suncokret (55
miliona USD) i ostale poljoprivredne kulture (600 miliona USD).6 Sus e su uzrokovale vec u
ekonomsku s tetu od poplava u periodu 1990-2014. godine u Srbiji, kao s to je prikazano
na Slici 3.
Slika 3. Kombinovane ekonomske s tete po vrsti elementarne nepogode u R. Srbiji, 1990-2014.
Izvor: CRED EM-DAT, 2015.
Prema Svetskoj meteorolos koj organizaciji (WMO), UNCCD, FAO i izves taju UNW-DPC
(2013), prosec ni godis nji gubici u poljoprivredi uzrokovani poplavama su između 38,75 i
106,25 miliona evra, a gubici uzrokovani sus om su 500 miliona evra7. Ovi podaci pokazuju
da je uticaj sus e na poljoprivredu znatno vec i od poplava. Međutim, usled nedovoljno
dostupnih podataka o s teti i gubicima u poljoprivredi nakon elementarnih nepogoda u
sektoru poljoprivrede, posebno za sus e, prethodno pomenute vrednosti i procenti su
samo procene.
Uglavnom uzrokovani sus ama ali i ljudskim faktorom, s umski poz ari su podjednako
uc estali i rasprostranjeni tokom sus nih leta i ugroz avaju 28 odsto povrs ine Republike
Srbije koja je pod s umama. Između 1998. i 2008. godine, 853 s umskih poz ara je unis tilo
16.357 ha s uma, a samo u 2007. godini je zabelez eno 258 s umskih poz ara, koji su
uzrokovali s tetu u iznosu od oko 40 miliona evra i unis tili 5.200 ha s uma.8
Prosec ni godis nji gubici od svih prirodnih nepogoda su procenjeni na skoro 400 miliona
godis nje.9 Prema podacima zabelez enim u periodu 1990-2014. godine, koji su
6 Ministarstvo poljoprivrede SAD, Spoljna poljoprivredna služba (USDA Foreign Agricultural Service), 2012. 7 WMO, UNCCD, FAO i UNW-DPC, 2013 8 http://botanicaserbica.bio.bg.ac.rs/arhiva/pdf/2009_33_2_499_full.pdf 9 http://www.preventionweb.net/countries/srb/data/
Suše
Zemljotresi
Poplave
Grad
Snežne oluje
Drugo
5
predstavljeni na Slici 4. najvec i gubitak ljudskih z ivota uzrokovali su poz ari, zatim snez ne
oluje i poplave.
Slika 4. Prijavljeni gubici u Republici Srbiji – mortalitet (1990-2014.)
Izvor: CRED EM-DAT, 2015.
Republika Srbija poseduje vodne objekte za zas titu od poplava i za kontrolu poplava, u
cilju sprec avanja i ublaz avanja efekata poplava. Potencijalno plavna podruc ja u Srbiji
zahvataju povrs inu od oko 1,6 miliona hektara i na njima se nalazi oko 500 vec ih naselja
i vis e od 500 vec ih industrijskih objekata, oko 1.200 km z eleznic kih pruga i vis e od 4.000
km puteva.10 Radi zas tite od poplava, izgrađeno je vis e od 3.400 km nasipa i 420 km
regulacionih objekata duz reka. Međutim, tokom proteklih godina smanjena su ulaganja
u odrz avanje vodnih objekata i korita vodotoka. Kao posledica toga, odnosno zbog
neodrz avanja rec nih korita, odbrambeni nasipi uz korita vodotoka su izrazito izloz eni i
pod rizikom od plavljenja.
Klimatske promene
Projekcije klimatskih promena ukazuju da moz emo da oc ekujemo povec anje uc estalosti i
intenziteta elementarnih nepogoda, poput poplava i sus a, kako u pogledu njihovog obima
tako i u pogledu i trajanja. Prema predviđanjima velikog broja istraz ivanja povec anje
intenziteta i uc estalosti poplava oc ekuje se posebno u zimskom periodu. Oc ekuje se da c e
klimatske promene uticati i na vodne resurse. Procene uticaja klimatskih promena na
vodne resurse ukazuju na ops te smanjenje priliva vode na nacionalnom nivou po stopi od
3 odsto na svakih 10 godina, kao posledica smanjenja godis nje kolic ine padavina.11
Međutim, istovremeno se oc ekuje i povec anje broja ekstremnih vremenskih pojava usled
klimatskih promena, ukljuc ujuc i intenzivne i prekomerne padavine.
Profil poljoprivrede
10 http://www.climatechangepost.com/serbia/river-floods/ 11 http://www.klimatskepromene.rs/uploads/useruploads/Documents/Da-li-je-casa-pola-puna-ili-prazna.pdf
Požari
Poplave
Šumski požari
Mraz
Klizišta
Snežne oluje
Drugo
6
Poljoprivreda je veoma vaz an sektor privrede za Srbiju, jer njen doprinos ukupnom Bruto
domac em proizvodu (BDP) iznosi oko 8,2.12 Poljoprivredni proizvodi c ine vis e od 20
odsto ukupnog srpskog izvoza. Glavni izvozni proizvodi ukljuc uju, između ostalog,
kukuruz, ps enicu, jabuke i smrznute maline. Procenjuje se da oko 40 odsto ukupnog
stanovnis tva z ivi u ruralnim podruc jima13, gde je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina,
dok je u regionu juz ne i istoc ne Srbije to c ak svaki c etvrti.14 Kada je rec o obrazovanju, u
poređenju sa urbanim stanovnis tvom udeo ruralnog stanovnis tva koji nema nikakvo
obrazovanje ili ima zavrs enu samo osnovnu s kolu je veliki. Procenjuje se da oko jedna
trec ina ruralne z enske populacije nije pohađala s kolu odnosno nema zavrs enu osnovnu
s kolu ili ima zavrs enu samo osnovnu s kolu.15 Prema procenama, oko dve trec ine
stanovnis tva u potpunosti ili delimic no ekonomski zavisi od poljoprivrede ili s umarstva,
dok, prema zvanic noj statistici, oko petina radnog stanovnis tva je zaposlena u
poljoprivrednom sektoru16. Stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosi 17,6 odsto
(2014), a stopa nezaposlenosti mladih 43,2 odsto (2015)17.
U nekim regionima Srbije je poljoprivreda glavna ekonomska aktivnost i osnovni izvor
prihoda za vec i deo stanovnis tva, na primer, regioni juz ne i jugoistoc ne Srbije spadaju
među najsiromas nije, dok je Vojvodina na severu relativno bogatiji region jer se velikim
delom bazira na razvijenoj industriji hrane i poljoprivrede i bogata je plodnim glinastim,
laporastim tlom. Takođe se odlikuje velikim poljoprivrednim kompanijama i zadrugama,
od kojih vis e od polovine poseduje između 50 i 2.500 hektara zemlje.18 Poljoprivreda c e
ostati vaz na grana privrede, međutim, oc ekuje se da dalje opadanje uc es c a ovog sektora
u BDP-u, dok c e drugi sektori privrede nastaviti da rastu.
Prirodni potencijal za razvoj poljoprivredne proizvodnje je znac ajan. Klimatski uslovi su
povoljni i Srbija je obdarena znac ajnim vodnim resursima s to je osnova za dalji razvoj
njene poljoprivredne proizvodnje. Vis e od polovine teritorije zemlje je kategorizovano
kao poljoprivredno zemljis te (4.867.000 ha) a povrs ina koris c enog poljoprivrednog
zemljis ta iznosi 3.437.000 hektara.19
Trenutno je u toku reforma javnih politike radi usklađivanja sa Zajednic kom
poljoprivredom politikom EU, ukljuc ujuc i i uspostavljanje administrativnih struktura
koje c e omoguc iti Srbiji da koristi EU sredstava iz IPARD fonda za poljoprivredu. Uporedo
s tim, ruralna podruc ja se suoc avaju sa konstantnim trendom depopulacije kao posledica
migracije iz sela u grad, sa siromas tvom u nekim delovima poljoprivredne zajednice i sa
12 Podaci Svetske banke, 2015. 13 http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2016/05/STRATEGIJA-2014-2020-.pdf 14 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija, 2009. 15 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija, 2009. 16 http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2016/05/STRATEGIJA-2014-2020-.pdf 17Eurostat,http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/File:Employment_and_unemployment_rates,_2005,_2010_and_2015_(%25).png 18 FAO, 2009. 19 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija, 2009.
7
nedovoljnim stepenom razvijenosti i odrz avanja ruralne infrastrukture, kao i slabljenjem
konkurentnosti poljoprivrednika, između ostalog zbog velikog udela poljoprivrednih
gazdinstava i privrednih drus tava male velic ine, slabe tehnolos ke razvijenosti i
nedostatka poslovnih ves tina. Mala porodic na gazdinstva u proseku poseduju 4,5 hektara
zemlje, a samo 22 odsto vis e od pet hektara, s to doprinosi sporom razvoju poljoprivredne
proizvodnje i utic e na smanjenje konkurentnosti poljoprivrednih proizvođac a.20 Kao
posledica toga, kapacitet za komercijalnu proizvodnju je slab a poljoprivrednici su ranjivi
na sve vrste s okova, kao s to je uticaj elementarnih nepogoda i klimatskih promena.
U strukturi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji biljna proizvodnja dominira sa oko 60
odsto, sledi stoc arska proizvodnja (oko 30 odsto), voc arstvo (8 odsto) i vinogradarstvo
(skoro 2 odsto). Najzastupljenija ratarska kultura je kukuruz, koji se gaji na polovini
zasejanih povrs ina. Zatim slede ps enica, suncokret, lucerka, soja, itd. Voc njaci c ine skoro
5 odsto ukupnog obradivog zemljis ta (oko 250.000 ha), a od voc arskih kultura
najzastupljenije su jabuka, s ljiva, vis nja i malina. U poslednjih nekoliko godina belez i se
relativno stabilan nivo proizvodnje.
Stoc arstvo vec vis e decenija belez i tendenciju pada. U strukturi bruto stvorene vrednosti,
70 odsto potic e iz biljne, a 30 odsto iz stoc arske proizvodnje. To je suprotan trend u
odnosu na poljoprivredni sektor zemalja EU, gde je oko 70 odsto vrednosti poreklom iz
stoc arske a 30 odsto iz biljne proizvodnje.21
Proizvodnja mleka uc estvuje sa oko 8 odsto u ukupnoj vrednosti poljoprivredne
proizvodnje. Prosec na velic ina stada u Srbiji je 2.8 krava muzara, mada vec ina, tj. oko 70
odsto, broji samo 1-2 krave, dok tek svaka c etvrta farma proizvodi kravlje mleko. Iako se
broj grla smanjio, prosec na proizvodnja mleka po kravi se povec ala za skoro 8 odsto u
poređenju sa 2008. godinom, na oko 3.200 litara u 2013. godini.22 Generalno, sektor
stoc arstva ima veliki potencijal, zbog povoljnih uslova za proizvodnju krmnog bilja i
stoc ne hrane.
Klimatske promene
Poljoprivreda spada među najranjivije sektore na uticaje klimatskih promena, uz
energetski sektor i sektor vodoprivrede, između ostalog. Oc ekuje se da c e klimatske
promene nepovoljno uticati na poljoprivrednu proizvodnju, i to pre svega na biljnu
proizvodnju, jer c e porast temperatura i promene atmosferskih padavina uzrokovati
smanjenje prinosa . Usled klimatskih promena moz e doc i i do porasta uc estalosti i s irenja
razlic itih vrsta bolesti i parazita. Oc ekuje se i povec anje uc estalosti i intenziteta
ekstremnih vremenskih pojava, poput poplava, s to moz e da dovede do povec ane erozije
tla, ali i oluja, sus a i drugih elementarnih nepogoda.
20 http://www.climatechangepost.com/serbia/river-floods/ 21 http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=13 22 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija, 2014.
8
Smatra se da je Vojvodina, kao najznac ajniji poljoprivredni region Srbije, jos ranjivija na
ekstremne vremenske prilike i sistematic ne promene vremenskih uslova od ostalih
regiona Srbije. Te promene se manifestuju kroz povec ane varijacije, posebno padavina.
Prema prognozama promene klime za ovaj region, oc ekuje se da c e se srednja godis nja
temperatura vazduha povec ati za 1,3 stepena u 2040. godini, odnosno za 2,4 stepena u
2080. godini, u odnosu na period 1985-2005. godine23, s to moz e negativno uticati na
prinose useva. Izrac unato je da bi prinos ozime ps enice mogao da opadne za 5-8 odsto u
2040. godini i za 4-10 odsto u 2080. godini, u odnosu na prosec an prinos u periodu 1981-
2005. godine.24
Pored sve uc estalijih ekstremnih vremenskih pojava, produz ena vegetacija zbog
povec anih zimskih ili ranoprolec nih temperatura moz e da dovede do pojave bolesti ili
insekata. S druge strane, moz e da dođe i do opadanja incidencije i populacije nekih vrsta
insekata, naroc ito oni koji zavise od vlage u tlu.
Razlic iti sektori privrede pokazuju razlic ite nivoe ranjivosti na elementarne nepogode i
ekstremne vremenske pojave. Vremensko zavisni sektori privrede su oni sektori c ije
aktivnosti u najvec oj meri zavise od vremenskih uslova a istovremeno su od kljuc nog
znac aja za nacionalnu privredu (imaju znac ajan udeo u bruto nacionalnom dohotku -
BND). Sektori koji zavise od vremenskih uslova, između ostalog energetski sektor i sektor
vodoprivrede, uc estvuju sa skoro 50 odsto u bruto nacionalnom dohotku (BND) Srbije.25
Nacionalno zakonodavstvo i sektorske politike, planovi i strategije
Nacionalno zakonodavstvo
Zakonom o vanrednim situacijama, smatra znac ajnim smanjenje rizika i upravljanje
rizicima od katastrofa i ovim zakonom definisano je da elementarna i druga nepogoda:
„predstavlja prirodnu nepogodu ili ljudskim aktivnostima izazvan događaj čije posledice ugrožavaju
život i zdravlje većeg broja ljudi, odnosno materijalna dobra i životnu sredinu u većem obimu
(poplava, zemljotres, klizanje tla, dugotrajna suša, oluja sa ledom i/ili snažnim udarima vetra, požar,
epidemija, teško zagađenje zemljišta, vode i vazduha, tehničko-tehnološka nesreća, ratno razaranje,
terorizam i drugo), a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem
nadležnih organa i službi.”26
Pored toga, ovim zakonom je utvrđeno kada se proglas ava vanredno stanje, naime:
23 https://www.climatechangepost.com/serbia/climate-change/ 24 WMO, 2012. 25 http://www.meteoalarm.rs/ciril/stete_od_prirodnih_katastrofa2.pdf 26 Zakon o vanrednim situacijama, 2009: 1 (str. 1: Odeljak I, član 2, stav 1) http://www.seesac.org/f/tmp/files/failovi/547.pdf
9
“Vanredna situacije se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice elementarnih i drugih
nepogoda po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov
nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i
službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage
i sredstva uz pojačan režim rada.” 27
Vanredna situacija se ukida kada prestanu uslovi zbog kojih je vanredna situacija
proglas ena. Zakonom su takođe utvrđeni organi nadlez ni za proglas avanje i ukidanje
vanredne situacije, i to:
1) za teritoriju Republike Srbije – Vlada;
2) za teritoriju autonomne pokrajine – izvrs ni organ autonomne pokrajine;
3) za teritoriju grada – gradonac elnik, za teritoriju ops tine – predsednik ops tine.
Aktivnosti zas tite i spasavanja spadaju u nadlez nost s taba za vanredne situacije koji se
moz e obrazovati na republic kom i pokrajinskom nivou ili na nivou jedinica lokalne
samouprave, u zavisnosti od pogođene teritorije (pogođenih teritorija).
Zakon o vanrednim situacijama koji je usvojen 2009. godine, sa izmenama i dopunama iz
2011. i 2012. godine, kojima su uvedeni aspekti smanjenja rizika, definis e uloge i
nadlez nosti svih relevantnih aktera u sistemu, ukljuc ujuc i građane, drz avne organe,
autonomne pokrajine, lokalne samouprave, privredna drus tva i druge organizacije, zatim
međunarodnu saradnju i druga pitanja povezana sa strukturom i funkcionisanjem
sistema. Takođe utvrđuje aktivnosti, kao s to je potreba za izradom procene rizika i na
osnovu toga planova smanjenja rizika na lokalnom, pokrajinskom i republic kom nivou.
Pored toga, urađen je i nacrt Zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih
nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama, ali jos uvek nije usvojen u Narodnoj
skups tini. Ovaj Zakon stavlja vec i akcenat na smanjenje rizika i upravljanje rizicima od
katastrofa i promovis e smanjenje rizika od prirodnih i drugih nepogoda, ukljuc ujuc i
sprec avanje, ublaz avanje i spremnost za reagovanje i efikasan odgovor, aktivnosti zas tite
i spasavanja u razlic itim sektorima, c ime se tez i jac anju otpornosti pojedinaca i zajednica
na ove opasnosti. Utvrđuje prava i obaveze građana, udruz enja, jedinica lokalne
samouprave, autonomnih pokrajina i Republike Srbije i promovis e međunarodnu
saradnju, upravnu inspekciju i druga pitanja koja se odnose na strukturu i funkcionisanje
sistema.
Zakon takođe uzima u obzir rodnu dimenziju jer se zasniva na nac elima ljudskih prava,
c ime se obezbeđuje zas tita ljudskih prava, rodne jednakosti i zas tite drugih ranjivih
grupa, između ostalog siromas nih, starijih, dece, osoba sa invaliditetom, izbeglica i
raseljenih lica.
27 Zakon o vanrednim situacijama, 2009: 23 (str. 23: Odeljak V, čl. 46)
10
Izrada plana smanjenja rizika pominje se u c lanu 15. nacrta Zakona o smanjenju rizika i
upravljanju vanrednim situacijama. Zakon utvrđuje sledec e: „planovi smanjenja rizika su
planovi konkretnih preventivnih, organizacionih, tehnic kih, finansijskih, normativnih,
nadzornih, edukativnih i drugih mera i aktivnosti koje su nadlez ni drz avni organi i drugi
subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, duz ni da preduzmu u buduc em periodu u
cilju smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda i ublaz avanja njihovih
posledica.” Pored toga, Zakon utvrđuje da se „planovi smanjenja rizika donose posebno za
teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od elementarnih i drugih
nepogoda), autonomne pokrajine (pokrajinski plan smanjenja rizika od elementarnih i
drugih nepogoda) i jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od
elementarnih i drugih nepogoda), a mere i aktivnosti utvrđene njima moraju biti
međusobno usklađene.” Utvrđuje se i da se planovi smanjenja rizika donose za period od
jedne, pet i deset godina i da se mogu donositi i za pojedine vrste elementarnih i drugih
nepogoda posebno, na primer plan za smanjenje rizika od poplava i slic no.
Nacrt Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama predlaz e formiranje
posebnog tela, Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, kao
centralizovanog tela nadlez nog za upravljanje politikom smanjenja rizika, jac anje
otpornosti i sprovođenje aktivnosti oporavka, kao i za uspostavljanje Nacionalne
platforme za smanjenje rizika.
Kao rezultat ovog novog Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama,
Srbija se trenutno nalazi u fazi transformacije „starog“ sistema, koji je u velikoj meri
fokusiran na reagovanje na vanredne situacije, u jedan proaktivniji sistem, ali jos uvek nije
formalizovan, i koji je u vec oj meri fokusiran na smanjenje rizika od katastrofa i jac anje
otpornosti.
Drugi relevantni zakoni ukljuc uju Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sluz beni glasnik RS", br.
129/2007, 83/2014 – dr. zakon i 101/2016), koji utvrđuje staranje o bezbednosti svih
građana kao jednu od glavnih nadlez nosti lokalnih vlasti. Međutim, smanjenje rizika od
katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama se pominje u samo jednom c lanu ovog
Zakona, gde se utvrđuje da “ops tina, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom...
organizuje zas titu od elementarnih i drugih vec ih nepogoda i zas titu od poz ara i stvara
uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublaz avanje njihovih posledica” (c lan 20).
Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/2012 i 101/2016) uključuje
nekoliko članova, kojima se regulišu rizici i potencijalne opasnosti koje proističu iz voda,
a koji su u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama. Ovaj Zakon utvrđuje mere koje
se preduzimaju radi zaštite vodotoka, kao i kriterijume za određivanje područja koja su
ugrožena usled poplava i usled erozije vodom (poplavnih i erozionih područja).
Prepoznaje “vode I reda i vode II reda”28 i utvrđuje nadležnost za njihovu zaštitu (javno
28 Ove dve kategorije vodotoka su utvrđene zvaničnom odlukom Vlade „Odluka o utvrđivanju popisa voda I reda”. U vode I reda spadaju najzačajniji i prioritetni vodotoci, odnosno najveće reke uključujući i one koje prolaze kroz gradove kao i neki kanali za navodnjavanje. Svi
11
vodoprivredno preduzeće za vode I reda i jedinice lokalne samouprave za vode II reda),
kao što je i definisano planskim dokumentima koji se izrađuju za svaki nivo uprave,
naime, opšti i operativni plan za odbranu od poplava.
U julu 2014. godine, izrađen je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji,
kao i drugi zakonski akti, u cilju s to brz e rekonstrukcije na podruc jima pogođenim
poplavama i klizis tima u maju 2014. godine.
Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti ("Sluz beni glasnik RS", br. 88/2010)
kojim se uređuje meteorolos ka i hidrolos ka delatnost, organizacija i nac in obavljanja
meteorolos kih i hidrolos kih poslova od interesa za Republiku Srbiju i ostalih
meteorolos kih i hidrolos kih poslova, sistem rane najave meteoroloških i hidroloških
elementarnih nepogoda, fond meteorolos kih i hidrolos kih podataka i informacija, zas tita
hidrometeorolos kog informacionog sistema, međunarodna saradnja, kao i druga pitanja
od znac aja za meteorolos ku i hidrolos ku delatnost.
Nacionalni i sektorski planovi, politike i strategije smanjenja rizika od katastrofa
U ovom odeljku su opisani nacionalni i sektorski planovi, politike i strategije smanjenja
rizika od katastrofa, kao i stepen u kojoj su aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa
integrisane u sektorske razvojne planove i programe u svim oblastima.
Nacionalna strategija zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama je usvojena 2011.
godine. Pet strates kih oblasti utvrđenih Nacionalnom strategijom su u skladu sa onima iz
Okvira za delovanje iz Hjogoa (HFA) 2005-2015:
1. obezbediti da smanjenje rizika od katastrofa postane nacionalni i lokalni prioritet
sa jakom institucionalnom osnovom za sprovođenje;
2. identifikovati, procenjivati i pratiti rizike od katastrofa i poboljs ati rano
upozoravanje;
3. koristiti znanje, inovacije i obrazovanje u cilju izgradnje kulture bezbednosti i
otpornosti na svim nivoima;
4. umanjiti faktor rizika;
5. pripremiti se za sluc aj katastrofe radi efikasnog reagovanja na svim nivoima.
Strategija ukazuje na c injenicu da poljoprivredni sektor spada u sektore koji su
najpogođeniji katastrofama u ekonomskom smislu. Takođe poziva na unapređenje
hidrometeorolos kih sistema za rano upozoravanje i uzbunjivanje u cilju smanjenja uticaja
katastrofa na sektor.
ostali vodotoci se smatraju vodama II reda i za upravljanje njima nadležne su lokalne samouprave. http://www.ekourb.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Odluka%20o%20utvrdjivanju%20popisa%20voda%20I%20reda.doc
12
U decembru 2014. godine, usvojen je Nacionalni program upravljanja rizikom od
elementarnih nepogoda (NPUREN), c iji je cilj da pruz i podrs ku Vladi Srbije u izgradnji
sveobuhvatnog programa otpornosti na katastrofe. Međutim, u ovom dokumentu se
pominju iskljuc ivo poplave, klizis ta i poz ari kao opasnosti i ne uspostavlja se direktna
veza između prirodnih opasnosti i klimatskih promena.
NPUREN se sastoji od sledec ih komponenti:
Komponenta br. 1: Izgradnja i razvoj institucija;
Komponenta br. 2: Identifikacija i prac enje rizika vezanih za elementarne
nepogode;
Komponenta br. 3: Strukturno i nestrukturno smanjenje rizika;
Komponenta br. 4: Sistemi ranog upozoravanja i spremnost;
Komponenta br. 5: Strategija finansiranja u sluc aju rizika;
Komponenta br. 6: Efikasan oporavak.
U okviru ovih komponenti, mere koje se odnose na smanjenje rizika od katastrofa
ukljuc uju npr. osiguranje (za sluc aj elementarne nepogode i vremenskih neprilika),
Procenu potreba nakon elementarnih nepogoda (Post-Disaster Needs Assessment –
PDNA), podizanje svesti, sistemi ranog upozoravanja, bolja pripremljenost za sluc aj
katastrofe, protivpoz arna obuka, namensko koris c enje zemlje, strukture za zas titu od
poplava, pre svega nasipi, radovi na uređenju vodotoka, obuka za jac anje kapaciteta za
postupanje u sluc aju poplava. Kada je rec o ulaganjima u sprec avanje poplava, dati su
primeri retenzija, privremenih zona za retenziju vode, suvih i mokrih rezervoara.
Međutim, to su sve međuresorne mere, dok se posebne resorne mere ne pominju, s
izuzetkom protivpoz arne obuke, a nema ni pomena ostalih mera koje se odnose na druge
relevantne sektore. Akcenat je prvenstveno stavljen na smanjenje uticaja poplava, iako je
uticaj sus a na poljoprivredni sektor mnogo vec i i ozbiljniji. Shodno tome, veoma je
znac ajno da je to prepoznato i uvrs teno u sve propise, strategije i planove u svim
sektorima, koji imaju za temu smanjenje rizika od katastrofa, kako bi se pravilno usmerilo
planiranje smanjenja rizika od katastrofa sa fokusom na sektor poljoprivrede.
Nakon donos enja ovog programa, pripremljen je Akcioni plan za sprovođenje NPUREN
(2016-2020) i Vlada Republike Srbije ga je konac no usvojila u martu 2017. godine.
Akcioni plan je usklađen sa sledec im relevantnim dokumentima: Nacionalna strategija
zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama (“Sluz beni glasnik RS”, br. 86/2011),
Nacionalni program zas tite z ivotne sredine (“Sluz beni glasnik RS”, br. 12/10), Nacionalna
strategija odrz ivog razvoja (“Sluz beni glasnik RS”, br. 57/08), Akcioni plan za poglavlje 24
i Program meteorolos kih i hidrolos kih razvojno-istraz ivac kih aktivnosti za period od
2013. do 2017. godine (“Sluz beni glasnik RS”, br. 106/13). Akcioni plan je usklađen i sa
Okvirom iz Sendaja za smanjenje rizika od katastrofa (2015-2030).
13
Akcioni plan posebno izdvaja aktivnosti u s est sektora, poljoprivreda, obrazovanje,
zdravstvo, vodoprivreda, socijalna zas tita i kulturno nasleđe. U okviru aktivnosti u
poljoprivrednom sektoru, predviđena je procena rizika u poljoprivredi, vodoprivredi,
s umarstvu i veterinarskom sektoru, koja je u skladu sa međunarodnim standardima i
direktivama EU; kao i izrada karata ugroz enosti i karata rizika od poplava i s umskih
poz ara. Pored toga, u kontekstu sprec avanja, kontrole i upravljanja s umskim poz arima,
pominju se i sistemi rane najave s umskih poz ara, kao i poboljs anje institucionalne
spremnosti i kapaciteta za reagovanje na svim nivoima. Međutim, sus e i aktivnosti u ovoj
oblasti nisu ukljuc eni u ovaj dokument. U tom smislu, sus a kao elementarna nepogoda
nedovoljno je istaknuta, potcenjena je ne samo u ovom dokumentu vec , kao s to je ranije
pomenuto, i u drugim dokumentima. Razlog tome mogla bi biti c injenica da podaci o
uticaju sus e, posebno na poljoprivredu, c esto nedostaju ili nisu sistematic no i precizno
prikupljani. Treba istac i vaz nost dostupnosti podataka o stanju pre katastrofa, i
prikupljanja podataka posla katastrofa, kako bi stanje moglo da se uporedi i sagledaju
prave razmere s tete.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine
Strategija ukazuje na kompleksnost uticaja prirodnih opasnosti, poput sus a, poplava i
oluja na poljoprivredu. Promena klime je prepoznata kao spoljna pretnja i izazov za
sektor, kao i potencijalno s irenje korovskih vrsta van dosadas njeg areala
rasprostranjenja. Strategija ne opisuje vezu između prirodnih opasnosti i promene klime.
Kada je rec o resursima, proizvodnji hrane, tehnolos kom razvoju i z ivotnoj sredini,
primetan je nedostatak adekvatnih odgovora i sistemskih res enja za uticaj klimatskih
promena.
Ova nacionalna sektorska strategija predviđa sledec e:
“Vizija razvoja poljoprivrede i ruralnih područja Republike Srbije reflektuje projektovano stanje
sektora poljoprivrede koje želimo postići u narednoj deceniji, i kao takva predviđa: da u 2024. godini
poljoprivreda Republike Srbije bude sektor čiji je razvoj zasnovan na znanju, modernim
tehnologijama i standardima, koji domaćim i zahtevnim stranim tržištima nudi inovativne
proizvode, a proizvođačima obezbeđuje održiv i stabilan dohodak; da se prirodnim resursima,
životnom sredinom i kulturnom baštinom ruralnih područja upravlja u skladu sa principima
održivog razvoja, kako bi se ruralne sredine učinile primamljivim mestom za život i rad mladima i
drugim stanovnicima ruralnih područja.”29
“Odrz iva poljoprivreda” je glavna orijentacija strates kog delovanja poljoprivredne
politike, jer je poljoprivreda jos uvek najvaz nija privredna grana u ruralnim podruc jima.
Smanjenje rizika od katastrofa nije ukljuc eno u strates ke ciljeve, osim “odrz ivog
upravljanja resursima i zas tita z ivotne sredine”, i to posebno odrz ivo koris c enje
postojec ih prirodnih resursa kroz npr. pruz anje odgovora na klimatske promene, zas titu
29 Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, 2011: 83
14
poljoprivrednog zemljis ta, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bas te, jac anje
biolos ke raznovrsnosti, zas tita ruralnih podruc ja, itd.
Prioritetno podruc je br. 6 “Prilagođavanje i ublaz avanje uticaja klimatskih promena”
ukljuc uje niz mera i aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofa, kao s to su osiguranje,
jac anje svesti o klimatskim promenama, unapređenje i prilagođavanje praksi i
tehnologije, u pogledu asortimana, uzgoja, kao i upravljanja i kontrole biljnih s tetoc ina i
bolesti. U prioritetnom podruc ju 9. “Zas tita i unapređenje z ivotne sredine i oc uvanje
prirodnih resursa” prepoznate su druge mere podsticanja odrz ivih poljoprivrednih praksi
koje je potrebno sprovesti u cilju reforme poljoprivrednog sektora, (npr. agroekolos ke
mere, agros umarstvo, integrisano upravljanje prirodnim resursima, integralna zas tita
bilja, plodnost zemljis ta, odrz ivo upravljanje vodama, organska poljoprivreda). Ne
pominju se nikakve druge posebne mere smanjenja rizika od elementarnih i drugih
nepogoda u poljoprivredi, na primer u vezi sa sus ama. U pomenute mere takođe nije
ukljuc ena ni rodna dimenzija odnosno rodna senzitivnost ili ravnopravnost.
Strategija razvoja s umarstva Republike Srbije, 2006.
Smanjenje rizika od katastrofa u nacionalnoj strategiji s umarstva iz 2006. godine odnosi
se samo na degradaciju s uma i, u tom kontekstu, potrebe za odrz ivim upravljanjem
s umama i zas titom z ivotne sredine i s uma kako bi se oc uvala biolos ka raznovrsnost,
povec ala produktivnost i regeneracioni potencijal za ekolos ke, socijalne i ekonomske
funkcije s uma u sadas njosti i buduc nosti.
Radi realizacije postavljenih ciljeva strategije Vlada c e podrz avati oc uvanje i
unapređivanje stanja s uma i razvoj s umarstva kao privredne grane, uz pos tovanje
principa vis efunkcionalnosti i odrz avanje ekolos ke ravnotez e. Ocenjuje se da je ova
strategija u skladu sa Nacionalnom strategijom odrz ivog razvoja, kao i sa međunarodnim
okvirima i standardima (npr. Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime –
UNFCCC, Konvencija o biolos koj raznovrsnosti – CBD, Direktiva Saveta 2158/92 o zas titi
s uma EU od poz ara), i da je povezana sa ruralnim razvojem. Pos umljavanje je jedina mera
smanjenja rizika od katastrofa koja se pominje u kontekstu npr. unapređivanja
degradiranog zemljis ta, s to je povezano sa smanjenjem ranjivosti na prirodne nepogode.
Klimatske promene se pominju, ali iskljuc ivo u kontekstu mera za ublaz avanje klimatskih
promena, kao na primer podrs ka Vlade istraz ivanju i analizi potencijala za skladis tenje
ugljenika u s umama i efikasnoj proizvodnji i potros nji bioenergije iz s uma kojima se
odrz ivo gazduje.
Pored toga, pominju se institucionalna podrs ka i međuresorna koordinacija između
razlic itih aktera, njihove uloge i nadlez nosti, kao i potreba da se unapredi međunarodna
saradnja na regionalnom i globalnom nivou.
15
Nacionalna strategija odrz ivog razvoja za period 2009-2017. godine, koja je usvojena
2008. godine, usklađena je sa relevantnim međunarodnim strategijama i Milenijumskim
ciljevima razvoja30, kao i sa ostalim nacionalnim strategijama i propisima. Ova strategija
promovis e ukljuc ivanje nac ela odrz ivosti u sve sektore i posvec uje jedan odeljak
prirodnim katastrofama (2.7) “Prirodne katastrofe – poplave, klizis ta, poz ari, zemljotresi”.
Nakon krac eg pregleda glavnih elementarnih nepogoda i njihovih skoras njih posledica, a
pre svega posledica poplava i s umskih poz ara, u ovom odeljku je sadrz ana i kratka analiza
kapaciteta drz ave za prevenciju i reagovanje. Među glavnim slabostima istaknuti su
nedovoljno razvijena organizacija sistema civilne zas tite, nepostojanje mehanizama rane
najave, nerazvijena svest o potrebi koris c enja osiguranja od elementarnih nepogoda i
nepostojanje sistema drz avnog osiguranja.
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije odrz ivog razvoja za period 2009-2017.
godine
Ovim strates kim dokumentom utvrđuju se razlic ite aktivnosti za sprovođenje nacionalne
strategije odrz ivog razvoja, između ostalih i mere smanjenja rizika od katastrofa.
Relevantne mere su one koje doprinose smanjenju osnovnih rizika i ranjivosti, kao s to su
kontrolisana upotreba đubriva i sredstava za zas titu bilja radi smanjenja uticaja na vode,
zas tita od degradacije i promenе namene zemljis ta, sprovođenje mera zas tite od erozije,
promovisanje odrz ivog upravljanja s umama i zas tita prirodnih resursa i dobara.
Poseban odeljak je posvec en klimatskim promenama i razlic itim merama koje se odnose
na sprovođenje programa za unapređenje hidrometeorolos kog informacionog sistema, i
to:
– “automatizacija meteorolos kog i hidrolos kog osmatrac kog sistema;
– uvođenje novih tehnologija u oblasti meteorolos kih komunikacija;
– unapređenje analitic ko-prognostic kog sistema, kao i sistema rane najave atmosferskih
i hidrolos kih elementarnih nepogoda i ekstremnih klimatskih pojava;
– uspostavljanje i odrz avanje baze podataka o klimi, ukljuc ujuc i podatke o projekcijama
regionalnih i lokalnih klimatskih promena."31
Osim toga, mere zas tite od klimatskih promena obuhvataju i programe edukacije i
podizanja svesti o pitanju i efektima klimatskih promena, uspostavljanje inventara gasova
staklene bas te (GHG) u poljoprivredi i s umarstvu, izrada plana mera za smanjenje emisija
i plana mera za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, unapređenje upravljanja
stajnjakom i organskim otpadom iz stoc arstva, efikasnije koris c enje azotnog đubriva,
podsticanje organske poljoprivrede, podsticanje istraz ivanja i razvoja novih biljnih sorti i
stoc arske proizvodnje.
30 Millenijumski ciljevi razvoja važili su za period 2005-2015 kada su ustanovljeni Ciljevi održivog razvoja koji će važiti do 2030. godine. 31 Republika Srbija, 2009: 159.
16
Strategija biolos ke raznovrsnosti Republike Srbije za period 2011-2018. godine
Strategija biolos ke raznovrsnosti se bavi pitanjem smanjenja rizika od katastrofa u
ogranic enoj meri. Osim opasnosti od poz ara i s irenja s tetoc ina usled porasta temperatura
kao posledica klimatskih promena, ne pominju se nikakvi drugih primeri prirodnih
opasnosti. Strategija prepoznaje međusobnu povezanost klimatskih promena i
biodiverziteta jer klimatske promene utic u na biodiverzitet a biodiverzitet doprinosi
ublaz avanju i adaptaciji na klimatske promene kroz ekosistemske usluge koje podrz ava.
Pored toga, opisuje se i uloga agrobiodiverziteta u unapređenju poljoprivredne
proizvodnje i smanjenju pritiska na ranjive ekosisteme, s ume i ugroz ene vrste. Kada je rec
o merama koje su predviđene ovom Strategijom, zastupljene su nesektorske mere,
ukljuc ujuc i podizanje svesti i sprovođenje nacionalne kampanje, prac enje dugoroc nih
efekata klimatskih promena na biodiverzitet, procena i usavrs avanje strategija i akcija
adaptacije, analize osetljivosti kopnenih i slatkovodnih ekosistema na klimatske
promene.
Ključni akteri, uloge i nadležnosti za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa na svim nivoima
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je na c elu Republic kog s taba za upravljanje
vanrednim situacijama, koji je nadlez an za rukovođenje aktivnostima zas tite i spasavanja
u vanrednim situacijama, kao i za integrisanje aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa u
sve politike na nacionalnom nivou. Sektor za vanredne situacije (SVS) je u direktnoj
nadlez nosti MUP-a i u svom sastavu ima pet uprava: za civilnu zas titu, preventivnu zas titu,
upravljanje rizicima, vatrogasno-spasilac ke jedinice, kao i Nacionalni trening centar, kao
s to je prikazano dole, na Slici 5.
17
Slika 5 Organizaciona struktura Sektora za vanredne situacije
Izvor: WMO, 2012
U skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama, SVS koordinira rad svih subjekata sistema upravljanja vanrednim situacijama i katastrofama. SVS je ukljuc en u aktivnosti koje se sprovode u sledec im strates kim oblastima:
- Izrada planova za vanredne situacije, gde je uloga SVS da koordinira uspostavljanje
mehanizama za upravljanje vanrednim situacijama;
- Usvajanje Nacionalne strategije smanjenja rizika od katastrofa c iji je cilj smanjenje
rizika i osetljivosti u kontekstu odrz ivog razvoja;
- Implementacija sistema jedinstvenog evropskog broja za hitne pozive 112, s to
takođe ukljuc uje uspostavljanje operativnog informacionog centra sa kapacitetom
za skladis tenje, upravljanje i analiziranje podataka o opasnostima i rizicima. Ovaj
informacioni centar je takođe nadlez an za procenu rizika od poplava;
- Razvoj međunarodne saradnje.
18
Glavnu odgovornost za zas titu od poplava i poslove upravljanja vodama na nacionalnom
nivou ima Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Republička
direkcija za vode (RDV) koja je u sastavu ovog Ministarstva, i to za vode I reda. RDV se
stara o infrastrukturi za zas titu od poplava i utvrđuje planove odbrane od poplava. RDV
je takođe nadlez na za upravljanje hidrolos kim sus ama i pruz a savete o akumulaciji i
rez imu protoka kada je vodostaj nizak. Pored toga, ona koordinira međunarodne
programe i projekte u oblasti upravljanja vodama, c ime obezbeđuje koherentnost
procena i metodologija za mapiranje rizika od poplava, iako sama Direkcija nije ukljuc ena
u ove aktivnosti jer je njena uloga upravljac ka.
Odbranu od poplava organizuju i sprovode javna vodoprivredna preduzec a (JVP
„Srbijavode“, JVP „Vode Vojvodine“ i „Beogradvode“) na teritorijama u njihovoj
nadlez nosti. Ovim preduzec ima rukovodi Ministarstvo drz avne uprave i lokalne
samouprave. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je zaduz en za permanentno
prac enje meteorolos ke i hidrolos ke situacije i izdavanje meteorolos kih i hidrolos kih
prognoza, najava i upozorenja pre i tokom odbrane od poplava, kako bi se ublaz ili uticaji
poplava. .
Uređenje vodotoka i zas tita od poplava na vodama II reda je u nadlez nosti lokalnih
samouprava, koje su zaduz ene za npr. izradu planova upravljanja rizikom od poplava,
procena rizika od poplava, sprovođenje planova/mera za odbranu od poplava, za
izvođenje operativnih aktivnosti u vanrednim situacijama, za ops tu procenu
infrastrukturnih radova, kao i za upravljanje i koordinaciju ovih radova, (npr. c is c enje
rec nih korita, izgradnja i odrz avanje rec nih nasipa i ustava), kao i za upravljanje
tehnic kim, ljudskim i finansijskim resursima.
Uloga i nadlez nosti jedinica lokalne samouprave su definisane vec pomenutim
Zakonom o vanrednim situacijama. U oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja
vanrednim situacijama, lokalne samouprave:
1) donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zas tite na teritoriji jedinice lokalne samouprave i obezbeđuju njeno sprovođenje u skladu sa jedinstvenim sistemom zas tite i spasavanja;
2) donose plan i program razvoja sistema zas tite i spasavanja na teritoriji jedinice
lokalne samouprave, u skladu sa Dugoroc nim planom razvoja zas tite i spasavanja
Republike Srbije;
3) planiraju i utvrđuju izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i izvrs avanje zadataka
zas tite i spasavanja i razvoj civilne zas tite i sprovođenje mera i zadataka civilne
zas tite na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
4) obrazuju S tab za vanredne situacije;
5) neposredno sarađuju sa nadlez nom sluz bom, drugim drz avnim organima,
privrednim drus tvima i drugim pravnim licima;
6) ostvaruju saradnju sa regijama i ops tinama susednih zemalja, u skladu sa ovim i
drugim zakonima;
19
7) usklađuju svoje planove zas tite i spasavanja sa Planom zas tite i spasavanja u
vanrednim situacijama Republike Srbije;
8) određuju osposobljena pravna lica od znac aja za zas titu i spasavanje;
9) obezbeđuju telekomunikacionu i informacionu podrs ku za potrebe zas tite i
spasavanja, kao i ukljuc enje u telekomunikacioni i informacioni sistem Sluz be
osmatranja, obaves tavanja i uzbunjivanja i povezuju se sa njim;
10) izrađuju i donose Procenu ugroz enosti32 i Plan zas tite i spasavanja u vanrednim
situacijama;
11) prate opasnosti, obaves tavaju stanovnis tvo o opasnostima i preduzimaju druge
preventivne mere za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrec a;
12) nabavljaju i odrz avaju sredstva za uzbunjivanje u okviru sistema javnog
uzbunjivanja u Republici Srbiji, uc estvuju u izradi studije pokrivenosti sistema
javnog uzbunjivanja za teritoriju jedinice lokalne samouprave;
13) organizuju, razvijaju i vode lic nu i kolektivnu zas titu;
14) formiraju, organizuju i opremaju jedinice civilne zas tite ops te namene;
15) usklađuju planove zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama sa susednim
jedinicama lokalne samouprave.
Procenu ugroz enosti jedinice lokalne samouprave nadlez ni organ jedinice lokalne
samouprave izrađuje u saradnji sa nadlez nom sluz bom, nadlez nim organima autonomne
pokrajine, ops tinskim, odnosno gradskim s tabom za vanredne situacije i drugim struc nim
organima jedinice lokalne samouprave i predlaz e nadlez nom organu jedinice lokalne
samouprave njeno donos enje.
Uloga i nadlez nosti državnih organa33 u oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednim
situacijama ukljuc uju i sledec e:
1) obezbeđuju doslednu usklađenost sektorskih politika sa politikom smanjenja
rizika od katastrofa;
2) blagovremeno obaves tavaju Direkciju (koja jos ne postoji, ali je predviđena
nacrtom novog zakona o upravljanju rizikom i vanrednim situacijama) o uoc enim
pojavama i problemima od znac aja za smanjenje rizika, o podacima od znac aja za
procenu postojec ih rizika, kao i o pojavi novih rizika i pretnji;
3) planiraju, organizuju i obezbeđuju izvrs avanje zadataka u vanrednim situacijama;
4) usvajanjem novog zakona o upravljanju rizikom i vanrednim situacija uloga
drz avnih institucija bic e i da uc estvuju u izradi strategije smanjenja rizika, proceni
rizika, nacionalnom planu smanjenja rizika, plana zas tite i spasavanje u vanrednim
situacijama Republike Srbije i drugih planskih i programskih dokumenata;
5) Direkciji predlaz u osposobljena privredna drus tva i druge pravne subjekte od
znac aja za zas titu i spasavanje na nivou Republike Srbije;
32 Procenu rizika treba da izvrši „licencirano lice”, a pošto opštine često nemaju zaposlene sa licencom za izradu takve procene, često su
prinuđene da angažuju spoljne konsultante i firme. Ove licence izdaje Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. 33 Državni organi su definisani u Zakonu o državnoj upravi i uključuju, između ostalog, ministarstva i posebne organizacije, kao što je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, kabineti (npr. Kabinet predsednika Vlade), zatim upravne okruge i slično.
20
6) obavljaju i druge poslove određene Zakonom.
Uloga i nadlez nosti Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama su
utvrđene nacrtom Zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i
upravljanju vanrednim situacijama i drugim relevantnim zakonima, u tom kontekstu
Direkcija:
1) izrađuje Strategiju za smanjenje rizika od katastrofa;
2) izrađuje i predlaz e Akcioni plan za sprovođenje Strategije;
3) nosilac je izrade Procene rizika za Republiku Srbiju, Plana smanjenja rizika za
Republike Srbije i Plana zas tite i spasavanja Republike Srbije;
4) rukovodi i koordinira rad svih snaga i subjekata sistema;
5) uspostavlja i vodi registar rizika u Republici Srbiji;
6) utvrđuje zone povec anog i neposrednog rizika od nastupanja elementarnih i
drugih (tehnic ko-tehnolos kih) katastrofa;
7) daje saglasnost na procene rizika, planove smanjenja rizika i planove zas tite i
spasavanja;
8) daje struc no-administrativnu i tehnic ku podrs ku za rad Republic kog s taba za
vanredne situacije;
9) preduzima mere u cilju organizovanja i obezbeđenja telekomunikacionih i
informacionih sistema za potrebe rukovođenja i koordinacije u vanrednim
situacijama i prenosa podataka i informacija i njihovu zas titu;
10) objedinjava i vodi jedinstvenu informacionu bazu podataka o ljudskim i
materijalno-tehničkim resursima subjekata i snaga sistema;
11) obrazuje, obuc ava, oprema, mobilis e i angaz uje specijalizovane jedinice civilne
zas tite za teritoriju Republike Srbije;
12) obrazuje Nacionalni trening centar i regionalne trening centre za obuku
subjekata i snaga sistema;
13) inicira i finansira nauc na istraz ivanja u oblasti smanjenja rizika od katastrofa;
14) naređuje delimic nu mobilizaciju neophodnih ljudskih i materijalnih resursa;
15) neposredno sarađuje, razmenjuje informacije i podatke sa sluz bama iste
delatnosti drugih zemalja, kao i sa međunarodnim organizacijama;
16) obavlja i druge poslove određene Zakonom.
Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja je osnovana u maju 2014.
godine radi koordinisanja i izves tavanja o pomoc i obezbeđenoj za obnovu podruc ja
zahvac enih poplavama i klizis tima 2014. godine u Republici Srbiji. U međuvremenu, u
novembru 2015. godine Kancelarija za pomoc i obnovu poplavljenih podruc ja je
transformisana u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU). KUJU je
nadlez na za koordinaciju i prioritizaciju aktivnosti obnove objekata javne infrastrukture
i drugih dobara u Srbiji, ukljuc ujuc i poljoprivredna dobra. KUJU je takođe nadlez na za
Procenu potreba nakon elementarnih nepogoda (PDNA), ukljuc ujuc i i procenu obima
s tete i gubitaka od poplava koje su se desile u maju 2014. godine.
21
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Ministarstvo poljoprivrede, s umarstva i vodoprivrede ima sedam uprava u svom sastavu:
1. Uprava za zas titu bilja
2. Uprava za veterinu
3. Uprava za s ume
4. Uprava za agrarna plac anja
5. Republic ka direkcija za vode
6. Uprava za poljoprivredno zemljis te
7. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije
Kompenzacioni fond je implementaciona agencija Ministarstva poljoprivrede koja se
prvenstveno bavi osiguranjem i kompenzacijom gubitaka robe skladis tenih u
licenciranim javnim skladis tima. Uloge i nadlez nosti ovog Fonda su detaljnije opisane u
odeljku koji se bavi poljoprivrednim osiguranjem.
Veliki broj ovih organa pruz a određene usluge koje doprinose smanjenju rizika od
katastrofa, ali se te usluge tako ne nazivaju ili se tako ne percipiraju. Nedostaje „krovni“
pristup. Na primer, Uprava za veterinu prati zarazne bolesti z ivotinja, organizuje
vakcinaciju, karantin, itd. Uprava za poljoprivredno zemljis te je (između ostalog)
odgovorna za zas titu, upravljanje i koris c enje poljoprivrednog zemljis ta. Direkcija za vode
je nadlez na za upravljanje vodama. Uprava za s ume je nadlez na za upravljanje s umama,
s to ukljuc uje pos umljavanje, kontrolu rizika od s umskih poz ara, i tako dalje.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) je odgovoran za prac enje,
osmatranje i prognoziranje vremena, klime i voda, kao i za davanje ranih najava i
upozorenja za ekstremne hidrolos ke i meteorolos ke pojave. Takođe ispunjava
međunarodne obaveze u oblasti meteorologije i hidrologije i obavlja druge poslove
određene zakonima, ukljuc ujuc i Zakon o ministarstvima (“Sluz beni list RS”, br. 65/08,
36/09 i 73/10), Zakon o meteorolos kim i hidrolos kim aktivnostima (“Sluz beni list RS”, br.
88/2010), Zakon o vodama (“Sluz beni list RS”, br. 30/2010 ), Zakon o vanrednim
situacijama (“Sluz beni list RS”, br. 111/2009 ), Zakon o vazdus nom saobrac aju (“Sluz beni
list RS”, br. 73/2010), zakone o ratifikaciji međunarodnih konvencija npr. o meteorologiji,
hidrologiji, klimatskim promenama i zas titi z ivotne sredine, kao i druge bilateralne i
multilateralne regionalne sporazume.
Kada je reč o ranoj najavi, RHMZ je nadležan za uspostavljanje i funkcionisanje
integrisanog meteorološkog i hidrološkog sistema upozoravanja na višestruke opasnosti,
koji čini deo sistema Nacionalne zaštite i spasavanja kojim koordinira SVS. U tom
kontekstu RHMZ je odgovoran za pružanje blagovremenih i pouzdanih informacija u cilju
zaštite ljudskih života, dobara i usluga. Slika 6. prikazuje veze koje RHMZ ima sa drugim
ustanovama u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.
22
Slika 6. Pregled operativnih veza između RHMZ i drugih institucija u oblasti smanjenja rizika od
katastrofa
Izvor: WMO, 2012.
RHMZ je takođe uključen u izradu Nacionalne strategije zaštite i spasavanja, a direktor
RHMZ je i član Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije i Republičkog štaba za
vanredne situacije. Oni nisu pomenuti u gornjoj Slici, ali RHMZ je uključen u sastav ovih
tela od samog nastupanja katastrofe.
Sistemi ranog upozoravanja
RHMZ daje rane najave i upozorenja za ekstremne meteorolos ke i hidrolos ke pojave, kao
s to su olujni vetrovi, grad, pljuskovi i grmljavina, bujic ne poplave, rec ne poplave, pojava
leda na rekama, snez ni nanosi, toplotni talasi, hladni talasi i sus e. Sistem rane najave i
upozorenja na moguc nost pojave opasnih atmosferskih i hidrolos kih pojava, pod nazivom
„Meteo alarm“34 i „Hidro alarm“35, je uspostavljen 2008. godine. Srpski Meteo alarm je
34 Videti: http://www.meteoalarm.rs/latin/meteo_alarm.php 35 Videti: http://www.meteoalarm.rs/latin/hidro_alarm.php
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja - kvalitet vode i vazduha - akcidenti koji utiču na kvalitet vode i vazduha - klimatske promene
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - agrometeorološke usluge - protivgradna odbrana - upozorenja na poplave - upozorenja na led na rekama - akcidenti koji utiču na kvalitet vode - klimatske promene
Javne, državne ustanove/NVO, privatni sektor, mediji - meteo i hidrološke usluge - usluge upozoravanja - internet, radio, TV - klimatske promene - informisanje janvnosti
Ministarstvo zdravlja - nuklearni akcidenti - radijacija - kvalitet vode i vazduha - akcidenti - prevencija prirodnih nepogoda
Međunarodne obaveze - WMO, EUMETSAT, ECMWF, IPCC, EMEP, ...
RHMZ Ministarstvo odbrane - meteorološke usluge - usluge upozorenja - radijacija - sprečavanje element. nepogoda
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - meteorološke usluge - hidrološke usluge - meteo-hidrološka bezbednost saobraćaja - klimatske promene
Ministarstvo trgovine i usluga - meteorološke usluge - agrometeorološke usluge - hidrološke usluge
Min. spoljnih poslova - razvojna saradnja u oblasti meteorologije, hidrologije, kvaliteta vode i vazduha
Ministarstvo obrazovanja - saradnja sa univerzitetima (Beograd, Novi Sad, Niš) - istraživački projekti
Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja - nuklearni akcidenti - istraživački projekti
Ministarstvo unutrašnjih poslova - hidrološke usluge - meteorološke usluge - šumski požari -prevencija prirodnih nepogoda -
Ministarstvo energetike i rudarstva - meteorološke usluge - hidrološke usluge - obnovljiva energija
23
razvijen u okviru Evropskog sistema meteo alarma36, koji takođe daje upozorenja na
pojavu ekstremnih vremenskih prilika, kao s to su jake padavine koje mogu da izazovu
poplave, jake pljuskove s grmljavinom, s umske poz are, magle, snez ne padavine, itd.
RHMZ je takođe i c lan Evropskog sistema za upozorenje na poplave (EFAS), koji je
osnovala Evropska komisija (EK) 2003. godine. EFAS ima za cilj da povec a vreme najave
odnosno upozorenja na poplave u prekogranic nim rec nim slivovima Evrope, da bi
drz avama c lanicama omoguc ila da obave blagovremene pripreme za odbranu od poplava
i povec a dotok informacija EK radi unapređenja sistema upravljanja pomoc i i vanrednim
situacijama. Primera radi, jos od 2005.godine EFAS distribuira rana upozorenja na
poplave organima drz avnih uprava koji su nadlez ni za vode i EK, c ak i do 10 dana unapred.
Kao s to je vec rec eno, sistem ranog upozoravanja sastoji se od sistema meteorolos kog i
hidrolos kog ranog upozoravanja. Meteorolos ka upozorenja se baziraju na metodi
numeric ke prognoze vremena RHMZ (NPV), osmatranju i satelitskim podacima, kao i na
prognozama vremena za do deset dana unapred koje daje Evropski centar za
srednjoroc nu prognozu vremena (ECMWF) i druge međunarodne agencije. Hidrolos ka
rana upozorenja bazirana su na NPV metodi modeliranja padavina, kao i rezultatima
hidrolos kih i propagacionih modela. RHMZ daje dve vrste upozorenja:
- prvo, upozorenje se daje kada oc ekuje da c e vodostaj na reci dostic i propisanu
granicu redovne odbrane od poplava;
- drugo, upozorenje se distribuira kada se oc ekuje da c e vodostaj na reci dostic i
propisanu granicu vanredne odbrane od poplava, koja je metar ispod vrs nog dela
(krune) nasipa.
Tabela 1. prikazuje razlic ite vrste prirodnih opasnosti i u kojim sluc ajevima je RHMZ
nadlez an za davanje upozorenja.
Tabela 1. Upozorenja na elementarne nepogode u Srbiji
Opasnost Postoji u zemlji Upozorenje daje
Bujic ne poplave Da RHMZ
Rec ne poplave Da RHMZ
Pojava leda na rekama Da RHMZ
Plavljenje niske obale Ne
Grad Da RHMZ
Pljusak i grmljavina Da RHMZ
Snez ni nanosi Da RHMZ
Gusta magla Da RHMZ
Tornado ili ciklon Ne
Olujni vetar Da RHMZ
Olujni talas/plimni talas Ne
Toplotni talas Da RHMZ
36 Videti: http://www.meteoalarm.eu/?lang=en_UK
24
Hladni talas Da RHMZ
Sus a Da RHMZ
Klizis te ili tecis te Da
Lavina Ne
S umski poz ari i poz ari
otvorenih prostora (uslovi za
izbijanje poz ara)
Da
RHMZ
Zemljotresi Da
Vulkanski događaj Da
S irenje s tetoc ina Da Izvor: WMO, 2012
Upozorenja u vezi sa vremenom, klimom i vodnim rez imom daje RHMZ i ona se
distribuiraju javnosti i, u zavisnosti od vrste upozorenja, sledec im institucijama, u
saradnji s razlic itim medijima, ukljuc ujuc i TV i radio stanice, telekomunikacije (SMS),
elektronska pos ta, internet.
Meteorolos ka upozorenja se dostavljaju:
- Ministarstvu unutras njih poslova (Sektor za vanredne situacije);
- Hitnim sluz bama (Centru Grada Beograda za obaves tavanje i uzbunjivanje);
- Vladi Republike Srbije;
- Medijima (TV i radio stanicama);
- Lokalnim vlastima i javnim komunalnim preduzec ima;
- Drugim odeljenjima RHMZ, kada su u pitanju suzbijanje grada, hidrolos ke i
agrometeorolos ke analize i kontrola kvaliteta vazduha i vode.
Hidrolos ka upozorenja se dostavljaju:
- Ministarstvu unutras njih poslova (Sektor za vanredne situacije);
- Ministarstvu poljoprivrede, s umarstva i vodoprivrede;
- Ministarstvu zas tite z ivotne sredine;
- Vodoprivrednim Preduzec ima „Vode Vojvodine“, „Srbijavode“ i „Beogradvode“;
- Javnom preduzec u „Elektroprivreda Srbije“;
- Republic kom centru za obaves tavanje;
- Beogradskom centru za obaves tavanje;
- Medijima (TV i radio stanicama).
Kada se upozorenje emituje putem televizijskih i radio stanica, ne prekida se program
odnosno ne emituje se baner upozorenja tokom programa jer RHMZ nema za to
ovlas c enje. Nacionalni sistem ops ih najava i upozorenja javnosti METEOALARM, koji je
osnovan 2009. godine, razvijen je u okviru i u skladu je sa METEOALARM sistemom Mrez e
evropskih meteorolos kih sluz bi Evropske unije (EUMETNET). S obzirom da je RHMZ c lan
Evropskog sistema za upozoravanje na poplave (EFAS) od 2007. godine, dobija i
upozorenja o poplavama od EFAS-a.
25
Kada je rec o poljoprivredi, RHMZ ima posebno odeljenje za agrometeorologiju37, koje
objavljuje nedeljne, desetodnevne, mesec ne i godis nje biltene sa aktuelnim
informacijama o meteorolos kim uslovima, prognozama i upozorenjima na s tetoc ine i
bolesti, kao i analize poljoprivredne proizvodnje za protekle godine. Odeljenje za
agrometeorologiju RHMZ-a izrađuje i analize prinosa kukuruza pomoc u Cropsyst
agrometeorolos kog modela rasta useva za s est odabranih lokacija u razlic itim
poljoprivrednim podruc jima na teritoriji Srbije, kao i ops te prognoze meteorolos kih i
hidrolos kih pojava (meteo i hidro alarm)38. Takođe, u okviru Poljoprivredne savetodavne
sluz be postoji Prognozno-izves tajna sluz ba39, koja prati npr. podatke o vremenu,
s tetoc inama, itd. Međutim, poljoprivrednici nisu u dovoljnoj meri upoznati sa radom ove
sluz be pa bi ih stoga o tome trebalo informisati i unaprediti komunikaciju sa njima da bi
im se pruz ila podrs ka u donos enju informisanih odluka na osnovu s irokog spektra vaz nih
podataka.
Procena potreba nakon elementarnih nepogoda Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode je vaz an pravni akt kojim se
uređuje postupak procene s tete i gubitaka od elementarnih nepogoda. Ovaj Zakon
regulis e postupak za obnovu i pruz anje pomoc i građanima i privrednim subjektima koji
su pretrpeli s tetu usled elementarnih i drugih nepogoda.
Elementarna i druga nepogoda je, u smislu ovog zakona, definisana kao događaj
uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnos c u, koji prekida normalno
odvijanje z ivota u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice
da se oporave bez pomoc i drz ave. Kada događaj prouzrokuje materijalnu s tetu koja je
vec a od 10 odsto budz eta jedinice lokalne samouprave, odlukom Vlade se takav događaj
proglas ava elementarnom i drugom nepogodom. U određenim sluc ajevima, Vlada moz e
proglasiti neki događaj za elementarnu i drugu nepogodu i odobriti pruz anje drz avne
pomoc i c ak i kada je prouzrokovana s teta manja od 10 odsto budz eta jedinice lokalne
samouprave.
Prijava s tete
Jedinica lokalne samouprave bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od proglas enja
prestanka elementarne i druge nepogode, poziva građane da prijave nastalu s tetu u roku
koji ne moz e biti krac i od 15 ni duz i od 60 dana od dana objavljivanja poziva. Izuzetno, u
sluc aju sprec enosti građanina da prijavi s tetu u roku od 60 dana, on ili ona to moz e uc initi
najkasnije u roku od s est meseci od dana objavljivanja poziva, a postupak za pruz anje
pomoc i pokrec e se nakon prijave s tete. Na postupak utvrđivanja prava na pomoc
37 http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/agrometeorologija.php 38 http://www.meteoalarm.rs/ciril/hidro_alarm.php 39 http://www.pisvojvodina.com/default.aspx
26
primenjuju se odredbe Zakona o ops tem upravnom postupku, osim ako nije drugac ije
određeno ovim Zakonom.
Procena s tete
Jedinica lokalne samouprave bez odlaganja obrazuje potreban broj komisija koje vrs e
procenu s tete nastale nakon elementarne i druge nepogode na stvarima građana u skladu
sa aktom kojim se uređuje jedinstvena metodologija za procenu štete od
elementarnih i drugih nepogoda, a koji donosi Vlada. Jedinica lokalne samouprave se
stara o jedinstvenoj i usaglas enoj primeni akta o jedinstvenoj metodologiji za procenu
s tete od elementarnih i drugih nepogoda.
Metodologija
Jedinice lokalne samouprave su duz ne da izvrs e procenu s tete na osnovu uputstva Vlade.
Trenutno je jos uvek na snazi Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta
od elementarnih nepogoda iz 1987. godine. Ova metodologija je razvijena kao
instrument za utvrđivanje s teta od razlic itih nepogoda, posebno poplava i zemljotresa, ali
i poz ara, sus a, oluja, grada, klizis ta, epidemija, itd. Metodologija prepoznaje direktnu
s tetu, izazvanu s tetnim događajem, i gubitke. Uputstvo ukljuc uje obrasce za razlic ite
sektore privrede, npr. građevinski, mas inski, poljoprivredni, itd. i sadrz i i uputstva o tome
kako se koriste ovi obrasci.
Imajuc i u vidu da je ovo Uputstvo usvojeno jos 1987. godine za potrebe primene u
Socijalistic koj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ono je c esto izvor nejasnoc a i podloz no
razlic itim tumac enjima. U nac elu, ova metodologija je zastarela i treba da bude az urirana
i usaglas ena sa međunarodnim standardima i smernicama. To je ujedno i jedna od
aktivnosti predloz enih u okviru nacrta Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog
programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda. Pored toga, vec ina lokalnih
samouprava nije obuc ena za primenu ove metodologije.
Bilo je predviđeno da Ministarstvo za drz avnu upravu i lokalnu samoupravu a kasnije i
Kancelarija za pomoc i obnovu poplavljenih podruc ja izrade novo uputstvo i ono je moz da
dostavljeno lokalnim samoupravama nakon maja 2014. godine ali jos uvek nije
ozvanic eno i verovatno zahteva dalji rad. Iskustva sa procenom s teta od poplava iz maja
2014. godine pokazala su da su ops tine na razlic ite nac ine tumac ile metodologiju i da je
iz tog razloga bilo velikih razlika u prijavama s tete. U nes to skorije vreme, u martu 2016.
godine, nove poplave su pogodile Srbiju i Vlada je proglasila vanrednu situaciju u 15.
lokalnih samouprava.
U tom kontekstu, lokalne vlasti su dobile instrukcije da obrazuju komisije za procenu
štete. Međutim, izgleda da u nekoliko ops tina ove komisije nisu bile upoznate sa
postojec om metodologijom i koristile su svoje obrasce za prijavu odnosno procenu s tete.
U neke ops tine c e biti poslati predstavnici Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima
(KUJU) radi pruz anja podrs ke radu lokalnih komisija. Uloga Ministarstva poljoprivrede (i
27
ostalih ministarstava, pojedinac no) nije jasno definisana novim Zakonom, iako Akcioni
plan za sprovođenje NPUREN predviđa niz aktivnosti i akcija koje su u nadlez nosti ovog
ministarstva. U nac elu, potrebno je ojac ati kapacitete Ministarstva poljoprivrede i zas tite
z ivotne sredine za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa.
Verifikacija procene s tete
Kancelarija za pomoc i obnovu poplavljenih podruc ja, Vladino telo, odgovorna je za
verifikaciju procene s tete koju su izvrs ile komisije jedinica lokalne samouprave.
Verifikacija je struc ni postupak koji podrazumeva potvrđivanje ispravnosti i tac nosti
procene s tete koju su, na osnovu akta o jedinstvenoj metodologiji za procenu s teta od
elementarnih i drugih nepogoda, izvrs ile komisije koje je formirala jedinica lokalne
samouprave. Direktor Kancelarije organizuje postupak verifikacije procene s teta i
određuje njen obim. Ukoliko se u postupku verifikacije utvrde nepravilnosti, Kancelarija
je duz na da o tome obavesti jedinicu lokalne samouprave sa obavezujuc im uputstvom
kako da se nepravilnosti isprave. Ukoliko su nepravilnosti vec eg obima, Kancelarija
preuzima organizaciju procene s tete o tros ku jedinice lokalne samouprave.
Lokalne samouprave su odgovorne za utvrđivanje s teta i gubitaka uzrokovanih
elementarnim i drugim nepogodama i svoje izves taje dostavljaju Vladi u roku od 60 dana
nakon nastupanja katastrofe. Procenu s tete nakon elementarne i druge nepogode vrs i
komisija koja se obrazuje u tu svrhu za nivo na kojem je nastupila s teta (lokalni,
republic ki, itd.).
Vlada Republike Srbije podrz ava obnovu i rehabilitaciju kroz poseban fond u sluc ajevima
kada je materijalna s teta vec a od 10 odsto budz eta jedinice lokalne samouprave u godini
koja je prethodila elementarnoj i drugoj nepogodi.
Iskustva poplava iz maja 2014. godine pokazala su da su se lokalne komisije najvis e bavile
procenom s tete na infrastrukturi (stambeni objekti, javni objekti, putevi, itd.), dok je
poljoprivreda c esto bila zanemarena. Prema izves tajima lokalnih samouprava, glavni
razlog tome je s to nije bila oc ekivana nikakva podrs ka za poljoprivredu pa stoga nisu
prikupljani podaci.
Procena uticaja elementarnih i drugih nepogoda Ne radi se procena makroekonomskih efekata elementarne nepogode na nacionalnom i
pokrajinskom nivou na osnovu utvrđenih s teta i gubitaka usled elementarne nepogode.
Kod kompenzacije s tete ne uzima se u obzir uticaj elementarne nepogode na socio-
ekonomski status i humani razvoj, ukljuc ujuc i uticaj na siromas tvo (posebno siromas tvo
u ruralnim podruc jima); uticaj elementarne nepogode na dohodak domac instva i lic ni
dohodak, kao i na gubitak posla i zarade; uticaj na dugove i pristup finansiranju i uticaj na
sigurnost hrane. Izvrs ene procene i propratni postupci ne ukazuju na pitanja od
zajednic kog interesa za sve sektore koja je potrebno res iti u procesu oporavka, kao s to su
rodna i socijalna jednakost i smanjenje rizika od katastrofa.
28
Strategije oporavka i obnove
Ne izrađuje se posebna strategija oporavka za svaku elementarnu nepogodu na lokalnom,
regionalnom ili nacionalnom nivou. Umesto toga Vlada donosi odluku o opredeljivanju
sredstava za pomoc , kao i za aktivnosti obnove koje sprovodi KUJU, koja se upuc uje
nadlez nim institucijama na mis ljenje, ukljuc ujuc i MPZZ S. Raspodela sredstava za pomoc
pogođenom stanovnis tvu zavisi od njihove raspoloz ivosti i vrs i se prema modalitetima
koji se razvijaju ad hoc. Stoga, aktivnosti obnove se pre svega fokusiraju na sanaciju s tete
na kritic noj infrastrukturi. Prelazak na proaktivni pristup smanjenju rizika od katastrofa
pored ostalog podrazumeva i ukljuc ivanje smanjenja rizika od katastrofa u aktivnosti
obnove, takozvano „nac elo kvalitetnije izgradnje”, i u poljoprivrednom sektoru.
Procena i izrada karti opasnosti, rizika i ranjivosti
Nacrt Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama, koji je nedavno
izrađen, utvrđuje pravni okvir i nadlez nosti republic ke i pokrajinske vlade i lokalnih
samouprava za izradu i redovno az uriranje procena pojedinac nih ili vis estrukih rizika.
Pored toga, c lan 14. nacrta Zakona utvrđuje da se procenom rizika identifikuju vrsta,
karakter i poreklo pojedinih rizika od nastupanja elementarnih i drugih nepogoda, stepen
ugroz enosti, faktori koji ih uzrokuju ili uvec avaju stepen moguc e opasnosti, kao i
eventualne posledice koje mogu nastupiti po z ivot i zdravlje ljudi, z ivotnu sredinu,
materijalna i druga dobra, obavljanje javih sluz bi i privrednih delatnosti i druge
pretpostavke odvijanja uobic ajenih z ivotnih, ekonomskih i socijalnih aktivnosti. Nadalje,
Zakon utvrđuje da procena rizika treba da se sprovodi na svim nivoima, kako na nivou
republike i autonomne pokrajine, tako i na nivou jedinica lokalne samouprave, kao i da
treba da bude zasnovana na jedinstvenoj metodologiji koju donosi Direktor Direkcije za
upravljanje rizikom i vanrednim situacijama. Potrebno je redovno az urirati procenu
rizika, a najmanje jednom godis nje.
U izradu procene rizika ukljuc ene su razlic ite institucije. Sektor za vanredne situacije
(SVS) izradio je u doneo metodologiju procene rizika 2012. godine i trenutno je u toku
njeno az uriranje (2017). Međutim, tek mali broj ops tina je koristio ovu metodologiju za
izradu sveobuhvatne procene rizika. Kao posledica toga, ni aspekti smanjenja rizika se ne
primenjuju u potpunosti, na primer, kada je rec o proceni rizika od sus a, SVS i druge
organizacije nisu ovlas c ene za izradu ove procene jer za to ne postoji nikakav poseban
pravni i institucionalni okvir. Za SVS je sus a samo faktor koji pogoduje s irenju s umskih
poz ara.
RHMZ je izgleda nadlez an samo za izradu karte meteorolos kih rizika, ukljuc ujuc i i kartu
rizika od meteorolos ke sus e. Republika Srbija takođe uc estvuje na projektu „Centar za
upravljanje sus ama za jugoistoc nu Evropu“ (DMCSEE), c iji je cilj koordinisanje i
unapređenje razvoja, procene i primene alata i politika za upravljanje sus ama u
29
jugoistoc noj Evropi radi poboljs anja pripremljenosti za reagovanje na sus e i smanjenje
uticaja sus a. U okviru ovog projekta RHMZ redovno izrac unava Standardizovani indeks
padavina (SPI), ali nije poznato da li se mere i vlaz nost zemljis ta i retencioni vodni
kapacitet useva.
Kada je rec o poplavama Republic ka direkcija za vode (RDV) Ministarstva poljoprivrede i
zas tite z ivotne sredine je nadlez na za analizu poplava, ukljuc ujuc i i izradu procene rizika,
koja se sastoji od sledec ih koraka:
- izrada preliminarne procene rizika od poplava za svaki rec ni sliv;
- izrada karte poplava, karte ugroz enosti i karte rizika od poplava;
- izrada godis njeg Operativnog plana odbrane od poplava, poslednji je donet 2017.
godine.40
Pored toga, RDV je takođe nadlez na za upravljanje infrastrukturom za zas titu od poplava
i za izradu planova zas tite od poplava, kao s to su godis nji i petogodis nji planovi zas tite od
poplava i upravljanje poplavama, koji između ostalog sadrz e opis uloga, odgovornosti i
ovlas c enja subjekata nadlez nih za odbranu od poplava.
Među ostalim agencijama koje su ukljuc ene u izradu procena rizika je i RHMZ. Kao s to je
propisano Zakonom o vanrednim situacijama i Zakonom o meteorolos kim i hidrolos kim
aktivnostima, RHMZ je nadlez an i za izradu procene ugroz enosti i karte rizika za
meteorolos ke opasnosti, koje zatim dostavlja Ministarstvu unutras njih poslova koje
koordinira pripremu planova zas tite i spasavanja. Pored toga, takođe sarađuje sa drugim
institucijama na izradi karte hazarda, pruz anju istorijskih podataka o procenama rizika,
na izradi hidrometeorolos kih karata. Međutim, stepen saradnje je dosta nizak zbog
nedostatka razumevanja, odnosno neprepoznavanja potrebe za saradnjom u ovim
oblastima. RHMZ povremeno organizuje obuke za svoje korisnike radi unapređenja
znanja o opasnostima i analizi upozorenja, a takođe se trudi da redovno informis e
korisnike preko svog vebsajta.
Ipak, ne postoji integrisana procena vis estrukih rizika u Srbiji, vec samo za pojedinac ne
rizike, npr. poplave. Ranjivost i izloz enost razlic itim prirodnim opasnostima nije jasno
definisana i jos uvek nije mapirana.
Kada je rec o planovima i bazama podataka, novi Zakon takođe predlaz e izradu planova
za smanjenje rizika od elementarnih i drugih nepogoda na svim nivoima. Zabelez en
je porast u broju planova koji su izrađeni na nivou ops tina, i to obic no angaz ovanjem
privatnih drus tava ili pojedinaca sa licencom SVS-a. Istraz ivanje FAO sprovedeno u Srbiji
u januaru 2017. godine na uzorku od 23 ops tine pokazalo je da 14 odsto ops tina jos uvek
nije izradilo ovakav plan, u 45 odsto ops tina je ovaj plan u fazi izrade, u 27 odsto ops tina
je pripremljen ali jos uvek nije usvojen, dok je u 14 odsto ops tina izrađen i usvojen. Oko
40 http://www.rdvode.gov.rs/lat/podzakonska-akta.php http://www.rdvode.gov.rs/doc/dokumenta/podzak/operativni%20plan%202017.pdf
30
86 odsto ops tina je koristilo zvanic nu metodologiju za procenu rizika koju je razvio SVS.
Međutim, SVS je odobrio samo 5 odsto planova, s to pruz a neke indikacije u pogledu
kvaliteta ovih planova i ukazuje na to da ops tine verovatno pristupaju ovom zadatku samo
da bi ispunile zahteve koje im postavlja drz avna uprava. Pored toga, samo 25 odsto
planova ukljuc uje i procenu rizika za poljoprivrednu proizvodnju.
Novi Zakon takođe promovis e uspostavljanje Registra rizika. Kao s to je predviđeno
nacrtom Zakona, Registar rizika c e se uspostaviti u roku od tri godine od dana stupanja
na snagu Zakona. Nije dat jasan opis ovog Registra, ali on treba da posluz i kao baza
podataka registrovanih rizika od elementarnih i drugih nepogoda u zemlji. U Registar c e
biti ukljuc eni i podaci o procenama rizika od sus a i ranjivosti na sus e.
Planiranje za vanredne situacije u poljoprivredi Zakon o robnim rezervama utvrđuje da se robne rezerve koriste u sluc aju elementarnih
nepogoda koje mogu da imaju negativne posledice po snabdevenost trz is ta hranom.
Pored toga, s vremena na vreme Uprava za agrarna plac anja Ministarstva poljoprivrede i
zas tite z ivotne sredine dodeljuje bespovratna sredstva za izgradnju silosa za skladis tenje
z ita, radi obezbeđivanja rezerva tokom vanrednih situacija. Vlada takođe intervenis e i
kroz otkup vis ka određenih poljoprivrednih proizvoda tokom dobrih z etvi. Međutim, c ini
se da nema drugih konkretnih planova za vanredne situacije odnosno aktivnosti pripreme
za reagovanje u sluc aju vanredne situacije u poljoprivrednom sektoru
Kompenzacioni fond je osnovan 2009. godine Zakonom o javnim skladis tima
poljoprivrednih proizvoda. Uloga Kompenzacionog fonda je da garantuje kvalitet i
kvantitet uskladis tene robe naznac ene na robnom zapisu. Poljoprivredni proizvođac i koji
plate godis nju c lanarinu mogu da skladis te svoju robu u javnim skladis tima. Ukoliko
uskladis teni poljoprivredni proizvodi pretrpe s tetu, c lanovi mogu da podiz e iz javnog
skladis ta svoje poljoprivredne proizvode, kvaliteta i kolic ine koji su naznac eni na robnom
zapisu. Nastalu s tetu poljoprivrednom proizvođac u isplac uje Kompenzacioni fond iz
svojih sredstava od godis njih c lanarina koje uplac uju poljoprivredni proizvođac i za
skladis tenje svojih proizvoda.41
Osiguranje u poljoprivredi Osiguranje je za poljoprivrednike vaz an instrument za transfer rizika, međutim, trz is te
osiguranja u poljoprivredi je jos uvek dosta nerazvijeno u Srbiji. Useve i z ivotinje
prvenstveno osiguravaju komercijalni poljoprivredni proizvođac i i privredna drus tva dok
najvec i deo malih poljoprivrednih proizvođac a nije osiguran. Osiguravajuc a drus tva
navode da vec i poljoprivredni proizvođac i zakljuc uju osiguranje svake godine, ali ne uvek
za iste rizike. Tac an broj osiguranih lica i privrednih drus tava nije poznat, ali se procenjuje
da se radi tek o nekoliko procenata od skoro 2 miliona lica koja ekonomski zavise od
41 http://www.kompenzacionifond.gov.rs/index.php?page=29-about-us
31
poljoprivrede, odnosno 450.000 registrovanih gazdinstava. Procenjuje se da je samo 5 do
10 odsto malih poljoprivrednih gazdinstava osiguralo useve i z ivotinje.42 Procenjuje se da
premija osiguranja poljoprivrede, (oko 2,04 milijarde dinara), c ini manje od 3 odsto
ukupnog trz is ta osiguranja, od c ega oko 40 odsto premije (oko 450 miliona dinara u 2016.
godini) subvencionis e drz ava.43
C etiri vrste osiguranja u poljoprivredi: osiguranje useva i plodova
U Srbiji postoje c etiri vrste osiguranja poljoprivrede: osiguranje useva i plodova,
osiguranje z ivotinja i osiguranje useva od sus e i prekomernih padavina. Premije
osiguranja useva c ine oko 2 odsto ukupnog nez ivotnog osiguranja u Srbiji 2011. godine.44
Usevi koje pokriva ova vrsta osiguranja uključuju postrne useve, poduseve i međuuseve,
višegodišnje zasade, ukrasne biljke; voće, vinovu lozu i šumske sadnice; povrtne sadnice
i ostale kulture; mlade šumske zasade do šest godina starosti; vrbu, trsku, topolu i tako
dalje.
Osnovni rizici koje pokriva osiguranje su grad, požar i udar groma, dok oluje, poplave i
prolećni ili jesenji mraz predstavljaju dopunske rizike. Za dopunske rizike se ugovara
dopunsko osiguranje i plaća se dodatna premija osiguranja pored osnovne. Pojedinačni
poljoprivredni proizvođači mogu zaštititi useve od dopunskih rizika ugovaranjem
takozvanog kolektivnog osiguranja. U ovom kontekstu, termin „kolektivno“ se odnosi na
osiguranje kojim se pokriva najmanje 50 odsto površine pod određenom kulturom
odnosno najmanje 30 poljoprivrednih gazdinstava koje gaje određenu kulturu na toj
površini.45
Da bi se promovisalo osiguranje useva i plodova, koje je još uvek veoma nerazvijeno u
Srbiji, obezbeđuju se popusti, npr. za kolektivno osiguranje u privatnom sektoru, za
dugoročno osiguranje i dopunsko osiguranje drugih kultura zasejanih na istoj površini i
slično.
Osiguranje životinja
Procenjuje se da je udeo osiguranja životinja u 2011. godini iznosilo samo 0,56 odsto
ukupnog premijskog prihoda, što je znatno niže od učešća sektora stočarske proizvodnje
u BDP-u i daleko od stvarnih potreba za ovom vrstom osiguranja. Predmet osiguranja
mogu biti samo zdrave domaće životinje, uključujući krave, bikove, ovce, koze i svinje,
dok bolesne, iscrpljene, zakržljale, slepe životinje, kao i životinje u lošoj kondiciji ili koje
se drže u lošim uslovima, ne mogu biti osigurane.
Kada je reč o utvrđivanju sume osiguranja, životinja se osigurava na iznos koji
međusobno ugovore osiguravač i osiguranik. Stvarna vrednost životinje se smatra
42Počuča et al., 2013. 43 http://www.ekapija.com/news/1478293/less-than-10-of-arable-land-in-serbia-insured-public-private-
partnerships-a-possible-solution-model 44 Počuča et al., 2013. 45 Počuča et al., 2013.
32
proizvodom njene težine i tržišne cene na dan zaključivanja ugovora ili na dan procene
štete. Životinje koje su svrstane po kategorijama iste vrednosti mogu da budu osigurane
na prosečan iznos osiguranja. Generalno, premija, naknade i popusti se ugovaraju za
period od jedne godine, iako se ponekad ugovor o osiguranju može zaključiti i za period
koji je kraći od godinu dana.
Osiguranje useva od posledica suše
Suša može negativno uticati na poljoprivrednu proizvodnju, što je bio slučaj u Srbiji gde
su usevi i plodovi u poslednjim decenijama trpeli velike štete. Procenjuje se da suša
predstavlja jedan od najvećih poljoprivrednih rizika koji može umanjiti prinose i preko
50 odsto. Zbog toga su neka osiguravajuća društva u svoju ponudu uključila i osiguranje
useva od rizika suše u svoju ponudu.
Za potrebe osiguranja, suša je definisana kao “umanjenje padavina u odnosu na
merodavne višegodišnje količine padavina u periodima u kojima je potreba useva za
vodom najveća, zbog čega dolazi do smanjenja prinosa osiguranog useva. Dakle, osigurani
slučaj je suša, koja podrazumeva umanjenje merodavnih padavina u odnosu na
merodavne višegodišnje količine padavina. Merodavna količina padavina i merodavna
višegodišnja količina padavina zavisi od predmeta osiguranja koji se može osigurati.”46
Ratarske kulture koje je moguće osigurati od ovog rizika uključuju merkantilni i semenski
kukuruz, merkantilna i semenska soja i merkantilna šećerna repa. Za kukuruz i šećernu
repu potreba za vodom je najveća od maja do avgusta, a za soju od juna do avgusta.
Određene ratarske kulture ne mogu da budu predmet osiguranja, kao što su kulture koje
se gaje na neidentifikovanom zemljištu i one koje se proizvode u zonama izloženim riziku
od suša koje se ne nalaze na administrativnoj teritoriji opština.
Pored toga, osiguranje neće biti isplaćeno ako je šteta odnosno smanjenje prinosa
“posledica drugog razloga a ne posledica nastupanja osiguranog slučaja; posledica
napada bolesti, štetočina ili lošeg klijanja; posledica nepravilne primene tehnologije
proizvodnje, odnosno ako nisu primenjivane optimalne agrotehničke mere za određenu
površinu i određenu kulturu (datumi sadnje, dubina sadnje, primena sredstava za zaštitu
bilja, itd.) ili posledica nepravilne primene istih; posledica visokih temperatura,
nejednake raspodele padavina u toku vegetacionog perioda, nedostatka dubinske vlage,
neadekvatne vlažnosti, odnosno atmosferskih i drugih uticaja koji ne predstavljaju rizik
od suše.”47 Međutim, čini se da ovih nekoliko poslednje izloženih uslova omogućava
osiguravajućim društvima da ne isplate štetu nastalo uticajem uslova koji su posledica
suše
Osiguranje useva od prekomernih padavina
Očekuje se da će klimatske promene dovesti do učestalije pojave i intenzivnije
46 Počuča i dr., 2013: 172 47 Ibid.
33
manifestacije ekstremnih vremenskih pojava. I pored toga što se očekuje smanjenje
ukupne količine padavina, očekuje se porast broja padavina jakog intenziteta usled
klimatskih promena i u tom kontekstu poljoprivredni proizvođači bi svakako imali korist
od osiguranja od prekomernih padavina. Usevi koji se mogu osigurati od ove vrste
prirodne opasnosti koja može da nanese znatnu štetu, uključuju pšenicu, ječam, zob, raž,
uljanu repicu, soju, kukuruz, šećernu repicu i suncokret. Maj i jun su meseci koji nose
najveći rizik od prenatopljenosti zemljišta kao posledica kratkotrajnih padavina jakog
intenziteta, što može u potpunosti da uništi useve.
Subvencionisanje osiguranja u poljoprivredi
Drz ava podstic e osiguranje od prirodnih opasnosti, kao s to su grad, poplava, sus a ili
s tetoc ine i bolesti kroz dodelu subvencija, koje pokrivaju od 15 do 75 odsto premije
osiguranja. Ovim sistemom subvencionisanja osiguranja useva i z ivotinja rukovodi
Ministarstvo poljoprivrede i z ivotne sredine (ranije Ministarstvo poljoprivrede,
s umarstva i vodoprivrede). Godine 2012, Vlada Republike Srbije je usvojila poseban
podzakonski akt o uslovima i nac inu koris c enja sredstava za regresiranje osiguranja
z ivotinja, useva, plodova, rasadnika i mladih vis egodis njih zasada. Pravo na koris c enje
ovih sredstava ima fizic ko lice odnosno nosilac poljoprivrednog gazdinstva 1) ako je
upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava; i, 2) ako ima aktivan status.
Poljoprivredni proizvođac ima pravo na koris c enje sredstava za regresiranje osiguranja u
iznosu od 40 odsto od visine premije osiguranja bez urac unatog poreza na premiju
nez ivotnog osiguranja ako je kod drus tva za osiguranje osigurao:
- “z ivotinje od rizika koji su propisani uslovima osiguravajuc ih drus tava;
- useve i plodove od rizika umanjenja prinosa;
- rasadnike i mlade vis egodis nje zasade pre stupanja na rod od rizika koji su
propisani uslovima osiguravajuc ih drus tava.”48
Podsticajna sredstva za osiguranje u poljoprivredi bila su dostupna i pre 2012. godine,
naime, drz ava sprovodi kampanju informisanja poljoprivrednih proizvođac a o ovom
pitanju jos od 2006. godine. Međutim broj podnetih zahteva znac ajno je varirao u periodu
od 2006. do 2012. godine, s to se vidi na Slici 7. gde je najvec i broj zahteva podnet u 2008.
godini, dok je najvis e podsticajnih sredstava isplac eno u 2011. godini, s to je predstavljeno
na Slici 8.
Slika 7. Pregled podnetih zahteva za ostvarivanje prava na regres za premiju osiguranja u poljoprivredi
48 Počuča i dr., 2013: 174
34
Izvor: Mahmutović, 201249
Slika 8. Pregled sredstava isplac enih za podsticanje osiguranja u poljoprivredi (u milionima dinara)
Izvor: Mahmutović, 2012.50
Studija koju je sproveo Poc uc a i dr. (2013) zakljuc uje da je relativno mali broj podnetih
zahteva verovatno posledica nedovoljne informisanosti poljoprivrednih proizvođac a o
razlic itim vrstama osiguranja u poljoprivredi i o subvencijama koje nudi drz ava.
Međutim, prilikom procene štete od poplava u poljoprivrednom sektoru koju je sproveo
FAO 2016. godine, poljoprivrednim proizvođačima su postavljena pitanja u vezi sa
osiguranjem u poljoprivredi. Značajan broj poljoprivrednih proizvođača je naveo da
uprkos njihovoj spremnosti, nailaze na prepreke kada su u pitanju subvencije koje
dodeljuju država i opštine, kao što su relativno visoki troškovi premije osiguranja i
odbijanje osiguravajućih društava da osiguraju njihove useve. Tim koji je radio ovu
49 Zvanični podaci MInistarstva poljoprivrede, predstavljeni u izveštaju: Mahmutović, S. (2012): Podrška osiguranju u poljoprivredi, Drugi
poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“, Ekonomski institut Beograd, Subotica. 50 Zvanični podaci MInistarstva poljoprivrede, predstavljeni u izveštaju: Mahmutović, S. (2012): Podrška osiguranju u poljoprivredi, Drugi
poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“, Ekonomski institut Beograd, Subotica.
2594
6852
14294
4322
6466
9020
5960
0
2000
4000
6000
8000
10000
12000
14000
16000
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
12
35
120
62
77
171
86
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
35
procenu je sproveo i desk istraživanje i održao je više sastanaka sa osiguravajućim
društvima radi praćenja ishoda zahteva nekih poljoprivrednih proizvođača za isplatu
osiguranog iznosa, kao i radi utvrđivanja stvarnog stanja u oblasti osiguranja
poljoprivredne proizvodnje od poplave.
Rezultati istraživanja pokazali su da većina osiguravajućih društava u načelu ne nudi
osiguranje od poplave, što poljoprivrednim proizvođačima značajno ograničava izbor
osiguravača. Tek nekoliko osiguravajućih društava obezbeđuje pakete osiguranja koji
pokrivaju i rizik od poplave, i to pod sledećim uslovima:
1) uz obaveznu kupovinu osnovne polise osiguranja protiv požara, groma i grada,
tako da osiguranje od poplava predstavlja osiguranje od dopunskog rizika;
2) pod uslovom da se usevi nalaze na lokaciji koja poseduje objekte za zaštitu od
poplava (nasipe), a ispunjenost ovog uslova utvrđuje stručnjak za osiguranje.
Zbog toga, većina poljoprivrednih proizvođača pogođenih poplavama, a posebno oni koji
se nalaze na teritoriji opština Trstenik, Ćićevac, Kraljevo i Čačak, bili bi odbijeni od strane
osiguravajućih društava u Srbiji jer ove opštine ne poseduju objekte za zaštitu od
poplava/nasipe. Pored toga, osiguravajuća društva primenjuju različita merila i pravila
za različita područja prilikom procene objekata za zaštitu od poplava i konačnu odluku o
dodeli osiguranja donosi stručnjak za osiguranje. Poljoprivredne proizvođače, posebno
one u neizvesnoj situaciji, odvraćaju i visoke premije osiguranja. Takođe, u opštinama
poput Ivanjice, Arilja, Raške, i drugim opštinama gde izgradnja nasipa nije izvodljiva i gde
su poljoprivredni proizvođači pogođeni bujičnim poplavama, odluka o dodeli osiguranja
se donosi na osnovu istorijata poplava i potrebe odnosno mogućnosti za izgradnju
objekata za zaštitu od poplava, što znači da ovim poljoprivrednim proizvođačima
verovatno neće biti odobreno osiguranje od rizika poplave.
U slučajevima kada je osiguranje useva moguće, poljoprivredni proizvođači mogu da
biraju da li će osigurati prinos, kvalitet useva ili i jedno i drugo. Osiguranici koji nisu
osigurali kvalitet ne ispunjavaju uslove za osiguranje od štete koja utiče na kvalitet
proizvoda (kontaminacija, grad, itd.).
Imajući u vidu:
da su objekti za zaštitu od poplava u nadležnosti državne uprave, na vodama I
reda, i u nadležnosti lokalne samouprave, na vodama II reda;
da su ulaganja u zaštitu od poplava su dugoročna i skupa, i;
da država i lokalne samouprave u prethodnim decenijama nisu opredeljivale
sredstva za zaštitu od poplava iz svojih budžeta,
36
nije verovatno da će u bliskoj budućnosti poljoprivredni proizvođači u većoj meri koristiti
poljoprivredno osiguranje kao sredstvo za ublažavanje rizika i upravljanje rizikom od
poplava i na taj način ublažiti uticaj poplava na poljoprivrednu proizvodnju Srbije, jer je
postojanje sistema zaštite od poplava uslov za odobravanje osiguranja.
Zaključci i preporuke
U poređenju sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom, Srbija
je izradila i donela nekoliko zakona i strates kih dokumenata u cilju prelaska sa reaktivnog
delovanja kao odgovor na katastrofu na proaktivni pristup smanjenju rizika od katastrofa
kako bi se povec ala otpornost zajednica na postojec e i buduc e spoljne s okove i stresove.
Iako neki od ovih dokumenata jos uvek nisu usvojeni, kao na primer novi nacrt zakona u
oblasti smanjenja rizika i upravljanja rizikom od katastrofa koji je pripremljen 2016.
godine pod nazivom Zakon o smanjenju rizika od elementarne nepogode i upravljanju
vanrednim situacijama. Usvajanje ovog zakona je od kljuc nog znac aja za jasno definisanje
i primenu uloga i nadlez nosti razlic itih aktera. Međutim, nije jasno kada c e ovaj zakon biti
usvojen. U međuvremenu, u martu 2017. godine usvojen je Akcioni plan za sprovođenje
Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (NPUREN) za
period 2016-2020. godine. Međutim jedine aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa koje
ovaj program predviđa u poljoprivrednom sektoru su, na primer, izrada karata opasnosti
od poplava i s umskih poz ara, sistemi ranog upozoravanja na s umske poz are, kao i
sprec avanje, kontrola i upravljanje poz arima, kao i jac anje institucionalnih kapaciteta za
pripremljenost i reagovanje u sluc aju s umskih poz ara na teritoriji Republike Srbije.
Kada je rec o integrisanju aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa u razvojne planove i
programe u poljoprivrednom sektoru, izvrs ene analize su pokazale da je ono dosta
ogranic eno. Na primer, u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za
period 2014-2024. godine, nije uspostavljena veza između prirodnih nepogoda i promene
klime, ne pominje se smanjenje rizika od katastrofa kao cilj, prioritetno podruc je ili
rezultat, niti se pominju posebne mere za smanjenje rizika od katastrofa u
poljoprivrednom sektoru. Takođe, ova strategija se ne bavi rodnom dimenzijom odnosno
rodnom senzitivnos c u ili ravnopravnos c u.
Slic ne rezultate pokazala je i analiza Strategije razvoja s umarstva Republike Srbije iz
2006. godine, u kojoj se navodi da degradacija s uma dodatno utic e na povec anje prirodnih
opasnosti, kao s to su opasnost od poplava i klizis ta usled ekstremnih padavina. Ova
Strategija ne ukazuje na vezu između prirodnih opasnosti i klimatskih promena i najvis e
se bavi pitanjem uloge s uma u ublaz avanju klimatskih promena.
Kada je rec o institucionalnoj strukturi i mehanizmima za međuinstitucionalnu
koordinaciju i saradnju, Srbija jos uvek nije uspostavila Nacionalnu platformu za
smanjenje rizika od katastrofa, koja predstavlja jedan od moguc ih nac ina za poboljs anje
37
koordinacije, saradnje i komunikacije između kljuc nih aktera i resora. Uspostavljanje ove
platforme je predviđeno novim nacrtom Zakona o smanjenju rizika od elementarnih
nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama, ali ovaj zakon jos uvek nije usvojen.
U nastavku teksta date su preporuke, koje se pre svega zasnivaju na desk istraz ivanju
(pregled zakona i strates kih dokumenata, studija i zvanic nih podataka), a zatim i na
analizi drugih komponenti smanjenja rizika od katastrofa koja je rađena za potrebe ovog
izves taja.
Pravno, strates ko i institucionalno okruz enje
- Usvajanje nacrta Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim
situacijama, kao i Nacionalne strategije za smanjenje rizika od katastrofa, koja je
pripremljena, u kojima su integrisani poljoprivreda i drugi sektori, je od kljuc nog
znac aja;
- Uspostavljanje Nacionalne platforme za smanjenje rizika od katastrofa u cilju
pruz anja podrs ke i jac anja međuinstitucionalne koordinacije, saradnje i
komunikacije između nadlez nih organizacija na svim nivoima – nacionalnom,
pokrajinskom i lokalnom;
- Promovisati dalje integrisanje aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa (SRK) u
planove, politike i strategije poljoprivrednog sektora i obezbediti vezu između SRK
i klimatskih promena i, takođe, obezbediti iskoris c enost finansijskih resursa
odnosno sredstava za finansiranje akcija u oblasti klimatskih promena. Ovo je
veoma vaz no, između ostalog i zato s to su za poljoprivredne proizvođac e koncepti
smanjenja rizika od katastrofa i adaptacije na klimatske promene jedno te isto, jer
se oni vec generacijama prilagođavaju na promene vremena;
- Podstac i ukljuc ivanje mera i tehnologija za smanjenje rizika od katastrofa u
poljoprivredne politike, strategije i druga planska dokumenta, s to c e pomoc i
poljoprivrednim proizvođac ima da ublaz e negativne efekte prirodnih nepogoda,
npr. poplava, klizis ta i sus a, na poljoprivredu i njihovu egzistenciju. Vec postoji
određeni stepen uvođenja i unapređenja sistema navodnjavanja, s irenje
protivgradnih mrez a, prevencije i kontrole s tetoc ina i bolesti z ivotinja, međutim,
treba testirati, potvrditi i promovisati i druge mere. Posebno iz razloga s to c e
uc estalost i intenzitet prirodnih nepogoda rasti kao posledica klimatskih promena.
Takođe, poljoprivredni proizvođac i c e morati da nađu nac in da smanje efekte
poplava (prenatopljenost zemlje vodom), s jedne strane, i sus a (nestas ica vode) s
druge strane, i sve to u jednoj proizvodnoj sezoni. Unapređenje prenosa znanja i
informacija kao i testiranje i potvrđivanje dobrih praksi i tehnologija za smanjenje
rizika od katastrofa je takođe od kljuc nog znac aja;
38
- Potrebno je izraditi nacionalni plan i lokalne planove upravljanja rizicima od
katastrofa uz istovremeno integrisanje aktivnosti na pripremi za reagovanje i
izrade planova za nepredviđene situacije, posebno za poljoprivredni sektor, koje
treba da budu integrisane i u novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i
upravljanju vanrednim situacijama;
- Obrazovati tim za smanjenje rizika od katastrofa u okviru Ministarstva
poljoprivrede i zas tite z ivotne sredine u cilju promovisanja i unapređenja
aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa (sprec avanje, ublaz avanje,
pripremljenost za reagovanje kao i nac elo kvalitetnije izgradnje u fazi obnove) u
poljoprivredi, u c ijem sastavu bi bili predstavnici relevantnih odeljenja, kao i
utvrditi njihove konkretne uloge i zadatke u oblasti smanjenja rizika od katastrofa
u opisu njihovih poslova i zadataka kako bi se obezbedilo integrisanje aktivnosti
smanjenja rizika od katastrofa;
- Bolja povezanost razvojni mera i mera za smanjenje rizika i sredstva tros iti /
investirati na delotvornije nac ine
Sistemi za rano upozoravanje
- Poboljs ati informisanost poljoprivrednih proizvođac a kroz poljoprivredne
savetodavne i struc ne sluz be kao i kroz RHMZ, kako bi mogli da donose bolje
informisane odluke;
- Najave i upozorenja za sus e treba da daje RHMZ, izrac unavanjem
Standardizovanog indeksa padavina (SPI), međutim, nije jasno da li RHMZ vrs i i
analize kolic ine vode u zemljis tu ili retencionog vodnog kapaciteta useva kako bi
se poboljs alo prac enje i najava sus a u Srbiji.
Procena potreba nakon elementarne nepogode
- Postojec a metodologija za procenu potreba nakon elementarne nepogode je
zastarela i potrebno ju je unaprediti u skladu sa međunarodnim standardima i
smernicama, posebno za poljoprivredni sektor, s to je takođe jedna od predloz enih
aktivnosti u Akcionom planu za sprovođenje NPUREN-a;
- Unaprediti osnovne/polazne baze podataka o redovnom stanju (u periodu pre
elementarnih nepogoda), pogotovo za poljoprivredni sektor, jer su ovi podaci od
kljuc nog znac aja za procenu s teta i gubitaka nakon elementarne nepogode, kao i
za utvrđivanje potreba za obnovu i oporavak od elementarne nepogode i za
smanjenje rizika od katastrofa. Podatke treba prikupljati na dosledan, pouzdan i
tac an nac in obezbeđujuc i integrisanje tih podataka u jedinstveni, sveobuhvatni
registar rizika;
39
- Jac anje kapaciteta institucija na nacionalnom i lokalnom nivou za vrs enje procene
potreba nakon elementarne nepogode u skladu sa međunarodnim smernicama i
standardima (prema metodologiji Post-Disaster Needs Assessment - PDNA).
Procena rizika od katastrofa, mapiranje ranjivosti i opasnosti
- Sprovesti mapiranje vis estrukih rizika i ugroz enosti, kao i procenu vis estrukih
rizika, kao s to je utvrđeno novim nacrtom Zakona o smanjenju rizika od
elementarne nepogode i upravljanja vanrednim situacijama, radi efikasnije
realizacije aktivnosti prevencije, ublaz avanja i pripremljenosti za reagovanje,
posebno u poljoprivrednom sektoru i radi smanjenja negativnih uticaja
elementarnih nepogoda. Ovo se posebno odnosi na procenu rizika od sus a radi
jac anja institucionalnih kapaciteta za planiranje;
- Prepoznati znac ajan uticaj koji sus e imaju na poljoprivredni sektor. Trenutno SVS
posmatra sus e iskljuc ivo kao uslov koji pogoduje pojavi i s irenju s umskih poz ara.
Izgleda da ni SVS ni druge organizacije nisu nadlez ne za procenu rizika od sus a, pa
bi to trebalo regulisati relevantnim pravnim i institucionalnim okvirom;
- Sistematski prikupljati, konsolidovati i analizirati podatke o s tetama i gubicima.
Iako su sus e znac ajno uticale na poljoprivrednu proizvodnju u prethodnim
decenijama, i dalje nema pouzdanih, tac nih i blagovremenih podataka o s teti i
gubicima koji bi se mogli iskoristiti za procenu i analizu isplativosti ulaganja u
smanjenje uticaja sus a na ovaj sektor.
Osiguranje u poljoprivredi
- Ukoliko je moguc e pribaviti dodatne podatke, detaljnije analizirati zastupljenost određenih vrsta osiguranja poljoprivrede među malim i velikim poljoprivrednim proizvođac ima;
- Utvrditi razloge zas to poljoprivredni proizvođac i nisu voljni da ulaz u u osiguranje i pored toga s to drz ava subvencionis e 40 odsto premije;
- Zagovarati ukidanje preduslova za osiguranje od rizika poplave koji se odnosi na postojanje objekata za zas titu od poplava u ops tinama;
- Informisati poljoprivredne proizvođac e o prednostima osiguranja u poljoprivredi kao alata za transfer rizika i ublaz avanje uticaja elementarnih nepogoda na poljoprivredu.
Napred navedene preporuke nisu zamis ljene kao iscrpna lista. Generalno, potrebno je
podic i ops tu svest o potrebi smanjenja rizika od katastrofa među svim akterima i na svim
nivoima. Najvaz nije od svega je usvajanje pravnog, strates kog i institucionalnog okvira
koji c e omoguc iti razvoj proaktivnog pristupa smanjenju rizika od katastrofa u Srbiji. U
narednim godinama c e biti sprovedene neke od mera i aktivnosti koje su utvrđene
Akcionim planom za sprovođenje NPUREN-a. Međutim, poljoprivredni sektor ne sme da
40
bude zanemaren kod sprovođenja aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa, to je od
kljuc nog znac aja jer je poljoprivreda jedan od najranjivijih sektora na uticaje prirodnih
opasnosti i klimatskih promena.
41
Bibliografija
Đuričin, S. i Bodroža, D. 2013. The impact of drought on yield position of the group of enterprises from agricultural sector. Originalni naučni rad. Ekonomika poljoprivrede 1: 25-37 (takođe dostupo i na http://ageconsearch.umn.edu/bitstream/146735/2/2%20-%20Djuricin,%20Bodroza.pdf ) FAO. 2009. Country Pasture Forage Resource Profiles. Republika Srbija. Rim. 36 strana (takođe dostupno i na http://www.fao.org/ag/agp/agpc/doc/counprof/serbia/serbia.htm) INFORM. 2014. Indeks za upravljanje rizikom. Rezultati za 2015. godinu. Brisel. 20 strana (takođe dostupno i na http://www.inform-index.org/Portals/0/InfoRM/ INFORM%202015%20Report%20Print.pdf )
Kancelarija za obnovu i pomoć poplavljenim područjima. 2015. Nacionalni program
Republike Srbije za upravljanje katastrofama. Koncept nota. Nacrt. 14 strana. (takođe dostupno i
na http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Nacionalni%20program%20
upravljanja% 20rizikom%20od%20elementarnih%20nepogoda.pdf)
Mahmutović, S. 2012: Podrška osiguranju u poljoprivredi, Drugi poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“, Ekonomski institut Beograd, Subotica. 13 slajdova (takođe dostupno i na http://www.ecinst.org.rs/sites/default/files/prezentacije/poljoprivredni/Drugi-poljoprivredni-forum-Prezentacija-govornika-Senad-Mahmutovic.pdf )
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprava za šume.
2006. Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije. Beograd. 30 strana (takođe dostupno i na
http://faolex.fao.org/docs/pdf/ser148208.pdf )
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije. 2011. Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period 2011-2018. Beograd. 140 strana. (takođe dostupno i na http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_strategije/strategija_bioloske_raznovrsnosti.pdf )
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. 2013. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. Beograd. 99 strana. (takođe dostupno i na http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2016/05/STRATEGIJA-2014-2020-.pdf)
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. 2014. IPARD program
za Republiku Srbiju za period 2014-2020. Beograd, verzija revidirana 1. decembra 2014. 292
strane. (takođe dostupno i na: http://ipard.co.rs/doc/IPARD%202014-2020.pdf )
Počuča, M., Petrović Z. & Mrkšić D. 2013. Osiguranje u poljoprivredi. Ekonomika poljoprivrede, 1: 163-177.
Republika Srbija. 2009. Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za
period 2009-2017. godine. Beograd. 63 strane (dostupno i na http://www.djelic.net/pdf/Akcioni-
plan.pdf)
42
Republika Srbija. 2016. Akcioni plan za sprovođenje Nacionalnog programa za upravljanje
rizikom od elementarnih nepogoda (2016-2020). Beograd. 62 strana (dosutpno i na
http://www.rsjp.gov.rs/strateg/79/obr/AP%20DRR%20-%20final.pdf )
UN/EU/World Bank Group. 2014. Serbia Floods 2014. Beograd. 160 strana (takođe dosutpno i na http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_emp/documents/publication/ wcms_397685.pdf ) USDA Foreign Agricultural Service. 2012. Drought Driven Declines in Serbian Crops Increased Food Prices. Global Agricultural Information Network. 3 strane (takođe dostupno i na https://gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Drought%20Driven%20Declines%20in%20Serbian%20Crops%20Increased%20Food%20Prices%20_Belgrade_Serbia_8-15-2012.pdf). WMO. 2012. Strengthening Multi-Hazard Early Warning Systems and Risk Assessment in the Western Balkans and Turkey: Assessment of Capacities, Gaps and Needs. Geneva. 310 strana (takođe dostupno i na https://www.wmo.int/pages/prog/drr/projects/SEE/documents/ SEEPhase%20I%20-%20FinalReport.pdf). WMO/UNCCD/FAO i UNW-DPC. 2013. Country Report. Drought conditions and management strategies in Serbia. Inicijativa za “Podršku jačanju kapaciteta nacionalne politike upravljanja sušama”. Beograd. 12 strana. (takođe dostupno i na http://www.droughtmanagement.info/literature/ UNW-DPC_NDMP_Country_Report_Serbia_2013.pdf).
