SUNEV SISTEM

SUNEV SISTEMMihajlo Mirkovi

Sunev sastav-nastanakSunev sistem je nastao pre oko 5 milijardi godina, koagulacijom i gravitacijskom kontrakcijom iz solarne nebule (suneve maglice) rotirajueg oblaka sastavljenog od plinova i fine praine.Pod uticajem gravitacije dolo je do privlaenja materije prema sreditu sporo rotirajueg oblaka i nastanka jezgra Sunca, a prekoraenjem kritine mase zapoinje proces nuklearne fuzije.

Koncentracijom ovih elemenata nastala je zvezda Sunce, a zatim i ostali lanovi sistema.Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica od Sunca, ali je zona uticaja Suneve gravitacije mnogo ira.

Sunev sistem - sadrajSunev sistem ine Sunce (ija masa ini oko 99,9% ukupne mase Sunevog sistema) i sva nebeska tela koja su pod uicajem njegove gravitacije.Tu spadaju: PlaneteAsteroidiSatelitiKomete, meteori, meteoriti

SunceSunce je zvezda pravilnog loptastog oblika i linearnog prenika 1392000km. Sastoji se od usijanih gasova i na njemu je do danas otkriveno oko 60 hemijskih elemenata. Izvor Suneve energije potie iz nuklearnih reakcija koje se deavaju u njegovom jezgru. Tom koliinom energije odrava se toplota Zemlje. Srednja udaljenost Sunca od Zemlje iznosi 149,6 miliona km, a vee je od nje oko 130 0000 puta. Temperatura na povrini Sunca iznosi oko 6000 stepeni. Temperaturu na jezgru Sunca naunici procenjuju na vie miliona stepeni.

Postoji devet planeta koje obilaze oko Sunca po eliptinim putanjama i one su: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton.Njihove putanje lee gotovo u istoj ravni uz zuzetak Merkurove putanje, sa nagibom oko 17u odnosu na nagibe putanja ostalih planeta i ekscentricitet 0.25 kao i putanja Plutona sa nagibom od 7 i ekscentricitetom 0.21.

Podela planeta:1.Planete zemljinog tipa: Merkur, Venera, Zemlja, Mars. Mala masa, velika gustina, spora rotacija,mali broj satelita

2. Jupiterovog tipa: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun- velika masa, prostrana i gusta atmosfera, hemijski sastav slian Sunevom, imaju prstenove*Pluton koji sa Harunom ini dvojni sistem ne spada ni u jednu podelu.

PlaneteSvemirska tela koja krue oko zvezda, a ija masa je suvie mala da i same postanu zvezde. Planete su ili stenovita tela (kao Merkur, Venera, Zemlja i Mars), ili gasovita sa malim vrstim jezgrom (kao Jupiter,Saturn, Uran i Neptun). U Sunevom sistemu, raunajui i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, postoji devet planeta....Planete se meusobno razlikuju po veliini i udaljenosti.

MerkurPrva planeta do Sunca, udaljena od njega 57.9 miliona kilometaraTemperatura tla 430 stepeni Celzijusa, a razlika izmeu dnevne i none celih 600 stepeni CelzijusaRotacija (obrtanje oko svoje ose)176 dana a revolucija (kretanje oko Sunca) 88 dana.Atmosfera je vrlo retkaNa nasim sirinama Merkur se moze videti golim okom dvadesetak danagodinje, nisko nad horizontom.

VeneraDruga planeta u Sunevom sistemu, a posle Sunca i Meseca najsjajniji je objekat na nebu. Precnik 12104 km a masa je 0,8 Zemljine.Sve planete se okreu oko svoje ose u istom smeru osim Venere koja se okree u retrogradnom smeru. To znai da bi se na Veneri Sunce raalo na zapadu. Temperatura na Venerinom tlu iznosi 470 stepeniRotacija 117 dana, revolucija 224.7 danaSastoji se iz 97% CO2 i 3% N2

ZemljaPrema udaljenosti od Sunca Zemlja je trea planeta. Poluprenik je 6378km i krui oko Sunca brzinom od 106000km na as Napravi jedan krug oko Sunca za vreme od 365 dana, 6 casova, 9 minuta i 54 sekunde, rotacija 1 danPovrina joj je oko 510,1 miliona km(od koje je 70,8% pokriveno vodom, a 29,2% kopnom), a zapremina 1.083 milijarde km, masa joj iznosi 60x10kg, srednja gustina 5,5 (voda=1). Obrtanje Zemlje oko svoje ose stvara tzv. centrifugalna sila, zbog koje Zemlja nije potpuno pravilnog oblika,vec je pomalo spljotena na polovima a ispupena na ekvatoru Osa rotacije nagnuta 23.5, pa se smenjuju godinja doba

Sastoji se od 4 omotaa: 1. Vazduni - koji se prostire na 11-17km visine, sastavljen od kiseonika, azota, helijuma, ugljendioksida i dr. U ovoj sferi se deava kretanje vazduha i obrazuju oblaci (troposfera). 2. Stratosfera koju ini azotna sfera koja se prostire na 11-80 km visine. Sastavljena je od kiseonika u niim delovima a u viim od azota. 20-30km preovladava ozon, otuda se izdvaja kao posebna, ozonosfera. 3. Vodonina sfera - nastaje od 75-250km visine, gde je vodonik glavni sastojak. 4. Geokoronijum-sfera - zauzima prostor 250-preko 500 km visine, i za nju se pretpostavlja da je ini jo nepoznat gas laki od vodonika, geokoronijum.Marsetvrta planeta po udaljenosti od Sunca oko kojeg krui po elipsi, na udaljenosti od 228 miliona km.Prenik 6780km, povrina je 4 puta, a zapremina 7 puta manja od Zemlje. Ima godinja doba (osa nagnuta 24 u odnosu na ravan orbite). Zbog velike ekscentrinosti putanje ona su nejednaka, na junoj hemisferi leto traje 160 a zima 146 dana. Mars ima atmosferu i vrstu povrinu. Atmosfera se prua do 190km visine i veoma je razreena. Postoje uslovi za razvoj ive materije. Na to ukazuje promena boje terena u toku godine. Ima 2 mala satelita: Fobos je precnika 14km, a Demos 18 kmSila tee je svega 0.4 ZemljineAtmosferski pritisak 0.008 atmosfera (kao na 40km iznad Zemlje)Rotacija 24h, revolucija 687 dana

JupiterNajvea planeta, sa skoro 2,5 puta veom masom od svih ostalih planeta zajedno.Udaljenost od Sunca 778.3 miliona km, prenik 142984 km Gotovo ceo je teno telo osim malog gvozdeno-silikatnog jezgra u centru u kome temperatura dostie 30000 K. Iznad ovog jezgra nalazi se sloj metaloidnog vodonika debljine oko 70000km. Debljina atmosfere je oko 1000km. Prisustvo crvenog fosfora vodoninih i amonijanih polisulfida i sumpora boji Jupiter crvenom, braon i utom bojom. Krasi ga Velika crvena pega, koju je Kasini otkrio 1665 godine. Danas se smatra da je to dinovski vrtlog u atmosferi, koji traje stotinama godina.Usled brze rotacije u ekvatorijalnim oblastima duvaju vetrovi i do 400km/hIma 30 satelitaOko njega se nalazi prsten sastavljen od tamnih estica

SaturnGotovo potpuno teno telo, iju povrinu ini okean vodonika sa nesto helijuma, dubine i do 35000 kmUdaljenost od Sunca 1427 miliona kmRotacija 10.5h, revolucija 29.46 godUsled brze rotacije spljoten na polovima, a u ekvatorijalnim predelima duvaju stalni vetrovi u smeru rotacije planete. Sistem Saturnovih prstenova predstavlja jedno od uda vidljivog Univerzuma, a sastoji se od tri glavna prstena, koji lee u ekvatorijalnoj ravni. Srednji prsten je najsjajniji. Koliko je poznato prstenovi nisu sainjeni od kompaktne vrstine ili od tene materije ve od malih odvojenih delova materije.

UranPrva planeta otkrivena pomocu teleskopa. Udaljenost od Sunca 2869 miliona km, prenik 51118 kmRotacija 17.2h, revolucija 84.51 godPo grai slian planetama Jupiterovog tipaOd svih ostalih planeta razlikuje se po tome sto mu se osa rotacije nalazi gotovo u ravni Ekliptike. Ima 10 prstenova

NeptunZelenoplava planeta, otkrivena na osnovu analize poremeaja kretanja Urana. Udaljenost od Sunca 4496 miliona km, prenik 49532 kmRotacija 16.1h, revolucija 164.8 godNalazi se na 30 puta veem rastojanju od Sunca nego Zemlja, a njegova godina traje 165 naih, pa od kad je otkriven do danas nije napravio ni jedan obilazak oko SuncaOkruuju ga 4 prstena

PlutonUdaljenost od Sunca 5913 miliona km, prenik 2274 kmRotacija 6.4h, revolucija 247.7 godGodine 1988 Pluton je prividno zaklonio jednu zvezdu. Tada je ustanovljeno da Pluton ima atmosferu. To je veoma neobino otkrie s obzirom na to da je on veoma malo telo, ija gravitacija ne moe da sprei rasipanje svoje atmosfere u okolni prostor. Pretpostavlja se da je njen glavni sastojak neon i da planeta uspela da je sauva zahvaljujuci svojoj ekscentrinoj orbiti. Kada se zimi Pluton udaljava od Sunca atmosfera pocinje da se kondenzuje i smrznuta pada na tlo, da bi se za vreme Plutonovog leta otopila i obrazovala gasoviti omota.Zajedno sa svojim satelitom Harunom ini dvojni sistem, mnogo kompaktniji od sistema Zemlja-Mesec

AsteroidiMala stenovita tela Sunevog sistema, prenika do 1000 km (najmanji astroidi su vliine zrnca praine). Zovu se jos i planetoidi ilimale planete. Uglavnom su nepravilnog oblika, a najvei broj njih krui oko Sunca u prostoru izmeu Marsa i Jupitera. Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren itav Sunev sistem. Broj identifikovanih asteroida je teko pratiti poto se stalno otkrivaju novi.

SatelitiTela koja krue oko drugog veeg nebeskog tela. Sateliti koje je izgadio ovek su vetaki sateliti (ostali su prirodni sateliti). U Sunevom sistemu do sada je otkriveno blizu sto prirodnih satelita. Najvie satelita ima Saturn i Jupiter dok Merkur i Venera nemaju nijednog svog pratioca.MesecJedini prirodni satelit ZemljeUdaljenost od Zemlje 376284 km, prenik 3.476 kmRotacija 27.32 dana, revolucija oko Zemlje 27.32 dana

KometeLedena tela koja obleu oko Sunca u ijoj blizini delimino isparavaju stvarajui tako, nasuprot Suncu, dugacak rep (dugacak i milion km). Graene su od smrznute vode, ugljen dioksida, metana i amonijaka te estica praine i stenovitih paria.Putanja kometa je veoma ekscentricana elipsa.

Razlikujemo dve vrste kometa. komete koje se redovno pojavljuju na naem nebu (u periodu od 6 do 200 godina) i to sukratkoperiodicnekomete. komete iji period pojavljivanja je suvie dugaak da bi se mogao tano predvideti (vie hiljada godina) i to sudugoperiodinekomete.

Meteoroitivrsti komadi materije, razliitih dimenzija, koji krue oko Sunca i ne mogu se registrovati optikim putem u slobodnom kosmikom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usled trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opaaju kao meteori, odn.zvezde padalice. esto se meteori (pojava) poistoveuje sa meteoroitima (objekti u kosmosu). Meteoroit koji padne na drugo telo zove se meteorit. (M. H.)