Suđenje Ratnim Zločincima
4
-Nastanak suda Međunarodni vojni tribunal imao je zanimljivu predistoriju. Dileme kako rešiti problem nacističkih ratnih zločina javile su se još 1942. godine kada je Vinston Čerčil, zgrožen ponašanjem, zločinačkim postupcima i načinom ratovanja fašista, predlagao smaknuća po kratkom postupku i posebnom zakonu, od čega je odustao pod uticajem SAD. Posle pregovora na konferencijama u Teheranu, Jalti i Potsdamu buduće su-đenje regulisano je Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine. Spisak budućih optuženika ograničen je na veće ratne zločince evropskih sila osovine. Pravni osnov nađen je u sporazumu o predaji Nemačke, koji je vlast nad Nemačkom državom dao Savezničkom kontrolnom veću i tako omogućavao formiranje organa sa pravnom jurisdikcijom. Predmet rada tribunala ograničen je na povrede pravila ratovanja u periodu posle 1. septembra 1939. g. do kapitulacije. Suđenje je bilo omogućeno Londonskim sporazumom potpisanim u augustu 1945.god., kojeg su potpisali UK,SAD,SSSR-a i Francuska, a u kojem je stajalo da Sile osovine imaju pavo organizirati međunarodno ratno suđenje. -Nirbeški proces Predstavnici SSSR-a su se zalagali da suđenja budu održana u Berlinu ali to SAD nije prihvatio jer htio da suđenje bude u njihovoj kontrolnoj zoni.Nirnberg je bo pogodan zato što je imao jednu od rijetkih očuvanih velikih sudnica i veliko zatvorsko odjeljenje. Uz to bio je poznat kao grad nacističkih zborovanja pa je suđenje nacistima baš u tom gradu imalo značajnu simboliku. Suđenja su započela 20.11.1945.god. Pred međunarodnim vojnim tribunalom bilo je optuženo 24 lica i 6 organizacija .Svaka od četiri velike sile pobjednice imenovala je po jednog sudiju ,njegovu zamjenu i tužioce. Optužnice su bile različite ali su svi bili optuženi za neko ili za sva od sljedeća četiri krivična djela: 1. zločini protiv mira, planiranje i vođenje rata koji je naštetio internacionalnim dogovorima 2. zločini protiv čovječanstva, deportacija, istrebljenje i genocid različitih populacija ljudi 3. ratni zločini, to jest aktivnosti koje su prekršile pravila ratovanja donesena nakon Prvog svjetskog rata 4. urota za počinjenje svih navedenih zločina u prve tri točke.
description
procesuiranje ratnih zlocinaca u drugom svetskom ratu
Transcript of Suđenje Ratnim Zločincima
-Nastanak suda
Meunarodni vojni tribunal imao je zanimljivu predistoriju. Dileme kako reiti problem nacistikih ratnih zloina javile su se jo 1942. godine kada je Vinston eril, zgroen ponaanjem, zloinakim postupcima i nainom ratovanja faista, predlagao smaknua po kratkom postupku i posebnom zakonu, od ega je odustao pod uticajem SAD.Posle pregovora na konferencijama u Teheranu, Jalti i Potsdamu budue su-enje regulisano je Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine. Spisak buduih optuenika ogranien je na vee ratne zloince evropskih sila osovine. Pravni osnov naen je u sporazumu o predaji Nemake, koji je vlast nad Nemakom dravom dao Saveznikom kontrolnom veu i tako omoguavao formiranje organa sa pravnom jurisdikcijom. Predmet rada tribunala ogranien je na povrede pravila ratovanja u periodu posle 1. septembra 1939. g. do kapitulacije. Suenje je bilo omogueno Londonskim sporazumom potpisanim u augustu 1945.god., kojeg su potpisali UK,SAD,SSSR-a i Francuska, a u kojem je stajalo da Sile osovine imaju pavo organizirati meunarodno ratno suenje.-Nirbeki procesPredstavnici SSSR-a su se zalagali da suenja budu odrana u Berlinu ali to SAD nije prihvatio jer htio da suenje bude u njihovoj kontrolnoj zoni.Nirnberg je bo pogodan zato to je imao jednu od rijetkih ouvanih velikih sudnica i veliko zatvorsko odjeljenje. Uz to bio je poznat kao grad nacistikih zborovanja pa je suenje nacistima ba u tom gradu imalo znaajnu simboliku. Suenja su zapoela 20.11.1945.god. Pred meunarodnim vojnim tribunalom bilo je optueno 24 lica i 6 organizacija .Svaka od etiri velike sile pobjednice imenovala je po jednog sudiju ,njegovu zamjenu i tuioce. Optunice su bile razliite ali su svi bili optueni za neko ili za sva od sljedea etiri krivina djela:1. zloini protiv mira, planiranje i voenje rata koji je natetio internacionalnim dogovorima2. zloini protiv ovjeanstva, deportacija, istrebljenje i genocid razliitih populacija ljudi3. ratni zloini, to jest aktivnosti koje su prekrile pravila ratovanjadonesena nakon Prvog svjetskog rata4. urota za poinjenje svih navedenih zloina u prve tri toke.-Tok suenja
Meunarodni vojni tribunal zvanino je konstituisan 18. oktobra 1945.g. u zgradi Vrhovnog suda u Berlinu. Optunice protiv optuenih lica i organizacija podignute su 19.oktobra 1945.g. a samo suenje zapoelo je mjesec dana kasnije, 20. novembra 1945. godine. Prije poetka suenja optueni su se nalazili u zatvoru u Luksemburgu. Optueni Robert Lei je 25.oktobra u zatvoru je izvrio samoubistvo.Svi optueni su se izjasnili da nisu krivi, posle ega je poelo izlaganje dokaza protiv optuenih lica kao grupe. Izlaganje dokaza trajalo je do 18. decembra 1945. godine. Najvei utisak na javnost ostavili su stravini filmski snimci nacistikih zloina, kao i materijalni dokazi iz koncentracionog logora Bukenvald, gde je komandantova supruga volela da tetoviranu ljudsku kou koristi kao abaure za lampe i druge delove nametaja a ljudska glava koritena kao dra za knjige.Poslije izvoenja dokaza za grupu optuenih lica poelo je izlaganje dokaza protiv kriminalnih organizacija, koje je trajalo do 8. januara 1946. godine. Zatim su sledili dokazni postupci protiv svakog optuenog pojedinano. U ovim postupcima smjenjivali su se tuioci iz svih zemalja saveznica, pa su tako dokazi protiv optuenih izlagani u fazama (amerika, britanska,francuska i ruska).Najpotresnija svedoenja vezuju se za zloine u Auvicu kao i za potresne filmove zloina poinjenih na teritoriji SSSR-a. Odbrana optuenih je zapoela svoje izlaganje 8. marta 1946.godine. Tokom izlaganja odbrane ispitani su i unakrsno ispitani svi optueni, kao i niz drugih nacistikih vojnih zvaninika koji su esto u stanju kajanja ozbiljno inkri-minisali optuene. Izlaganje odbrane optuenih organizacija poelo je 30. jula 1946. godine i zavreno je posle mesec dana, 30. avgusta, ime je zavren celokupni postupak izvoenja dokaza. Optueni su izneli svoje zavrne rei 31. avgusta. Sudije su zapoele veanje o presudama 2. septembra 1946. godine.Posle dueg veanja, presude su donesene 1. oktobra 1946. godine, 7 godina i mesec dana posle poetka Drugog svetskog rata. Optueni su uloili albe Saveznikom kontrolnom veu kao drugostepenoj instanci, koje je sve albe odbilo i potvrdilo presude 13. oktobra 1946. godine. Svi osueni na smrt obeeni su 16. oktobra 1946. godine ime je zavren glavni Nirnberki proces.
-Nirnberki principi Suenje najveim ratnim zloincima u Nirnbergu bilo je bez sumnje presedan u dotadanjoj praksi, kako u pogledu organizacije i sastava suda, tako i primenjivanih pravila, kako materijalnog tako i procesnog karaktera. Javila se potreba da se formuliraju neki osnovni principi proistekli iz ovog suenja koji bi sluili kao smernica u nekim eventualnim buduim suenjima.Formulisanje principa stavljeno je u zadatak Ujedinjenim nacijama. Generalna skuptina UN je za to zaduila Komisiju UN za meunarodno pravo Posle dueg rada, koji ukazuje na znaaj ovog pitanja i panju koja mu je posveena, Komisija je objavila ove principe pod punim nazivom Principi meunarodnog prava priznati u povelji Nirnberkog tribunala i u suenju pred tribunalom. Principi su prvi put objavljeni u izvetaju o radu Komisije od 5. juna do 29. jula 1950 godine.Tokijski procesTokijski procesje naziv za suenje japanskim ratnim zloinima pred Meunarodnim vojnim sudom za Daleki istok. Optueno je 28 visokih vojnih i politikih dunosnika koji su optueni za razne zloine (zloin protiv ovjenosti,zloin protiv miraitd.) Nakon okonanja suenja, sedmero optuenih je pogubljeno u zatvoru, a preostalih esnaest osueno je nadoivotni zatvor. Dvoje optuenih umrlo je tijekom procesa.Kasnije je Japan platio ratne odtete nekim zemljama koje je okupirao i iskoritavao. No, nekim dravama nije plaena nikakva odteta.Kininije plaena odteta jer su u meuvremenu tamo vlast preuzeli komunisti pa Amerikanci nisu eljeli dopustiti da Japan plaanjem odtete jaa njihove protivnike.Niko od optuenih nije okrivljavao caraHirohita. Optueni japanski generali i politiki dunosnici time su eljeli zatititi cara, a Amerikanci su se s time sloili jer bi im procesuiranje cara moglo uzrokovati probleme pri okupaciji Japana. Japanski car,Akihito, do dananjih dana odbija posjetitiintoistikihram posveen duama vojnika poginulih za cara. Ukupno je 1.288 osoba odgovaralo pred raznim saveznikim vojnim sudovima, od kojih su 174 bile osuene na smrt. Na procesu u Tokiju nalo se 28 okrivljenih. Bili su to najvii dravni dunosnici:premijeri, ministri, veleposlanici igenerali. Neki od odgovornih za rat i zloine sami su izabralismrt. S posebnom pozornou razmatrani su zloini koje suJapanciuinili protiv ratnih zarobljenika i civilnog stanovnitva, jer Japan, premda je 1929. potpisaoenevsku konvencijuo ratnim zarobljenicima, nije potivao temeljne propise Meunarodnog ratnog prava. Treba spomenuti 78 hiljada zarobljenih Amerikanaca naFilipinima, mar smrti, strane uvjete ivota u japanskim logorima, masakriranja u Kini svih onih koji nisu htjeli suraivati s Japancima, a da se ne govori oNankingu1938. kada je ubijeno vie od 100 tisua ljudi . Pokuaji obrane tih nedjela nisu privukli gotovo nikakvu pozornost pa je 12.11.1948.Meunarodni vojni sud za Daleki istok donio presude: sedam na smrt vjeanjem, esnaest na doivotnu robiju, a ostalima je izrekao vremenske kazne.
