SUDBINE - poetabg.com · Srbi samoorganizovali, branili svoja ogwi{ta, svoje familije. Kako su na...

Mr Pavle Xeletovi} Ivanov

@eqko Vidakov Zirojevi}

KOSMETSKE

SUDBINE

BEOGRAD, 2003.

Mr Pavle Xeletovi} Ivanov

@eqko Vidakov Zirojevi}

KOSMETSKE SUDBINE

Izdava~

Autorsko izdawe

Recenzent

Milorad Roganovi}

Lektor

Autor

Korektor

Autor

Kompjuterski prelom

Vesna N. Xeletovi}

[tampa

Gora-Pres

Tira`

500

KOSOVO, ODUVEK

Kosovo, niti je prestalo niti je nestalo, niti}e ikada dok je nas. Ne po~iwe ono od kneza Lazara,nego jo{ ranije. Nemawin brat Tihomir pretrpeo jeporaz na Kosovu kada je, s pomo}u Grka, poku{avao davrati presto koji mu je Nemawa preoteo bio. Od togaTihomira, od kneza Lazara i Murata, preko raznihustanaka, preko vladarskih napora Wego{evih iwegove poezije, preko Kumanova, preko poezijeRaki}eve, preko Mlade Bosne i Sarajevskog Vidovdana,preko Albanije i Kajmak~alana, preko sredwevekovnena{e umetnosti, preko Me{trovi}a - ono, Kosovo,ìvi i ìve}e i sutra i prekosutra, iako uvek kaone{to drugo i tre}e, politi~ko, kulturno, umetni~ko,nau~no.

Kosovo, koje je sve ve}a i ve}a suma istina skojima se mi druìmo i u ne~em bitnom ne mewamo.

Eto, dakle Kosovo neprolazno, u jednom dugomlancu koji se ne kida, samo {to s vremenom uvek une{to drugo vu~e.

Isidora Sekuli}

3 4

RIJE^ AUTORA

Kosovo i Metohija. Od davnina prostorisrpstva, simbolika stradawa i dizawa iz pepela.Trajawe jednog naroda kroz prostor, a i vrijeme. Bunt iiskra nepokora.

Srpstvo na wemu vi{edecenijski ugroàvano,uni{tavano, skrnavqeno. Od onih divqih arnautskihplemena, skita koji sebe danas nazivaju Albancima, odNijemaca, Italijana, od nas samih. Od Srba koji suhtjeli da budu ve}i Srbi a zapravo da budu uz bokonijem kojima je srpstvo bilo trn u oku. Mra~nagrobnica onih koji nisu izbegli pravedni narodni sudjer su okrvavili ruke od nevinih qudi, ali i jamabezdanica ve}eg broja ~estitih i po{tenih srpskihdoma}ina kojima je jedini grijeh zapravo bio po onoj~uvenoj Du~i}evoj „Vjerujem u Boga i srpstvo“,rodoqubqe, patriotizam, data i nepogaèna zakletva.

Ima li {ta trajnije i vrednije od vaktavremena sabornosti i sje}awa. Gdje smo se iqadili iraziqadili, gde smo se bratili i razbratili, gdje smose kleli i prokleli.

Od Mari~ke, Topli~ke, Kosovske, do ostalih,umeli smo da dobijemo bitku, a gubimo rat. @rtvuju}iprije svih svoje qude, uzdanike. Najve}a `rtva je bitko, ~init za koga, a dotrajat ni za {ta. Gdje te proglaseza prvog - {to po znawu, {to po umewu, {to po trudu,{to po zavjetu i ube|ewu, a okruìt te i sunovratit odìvota u ìvot, u pamet, u ideju.

Znao je Milo{, veliki Milo{ Obili} da }e daode, ali se trudio da to bude poslije Murata. Znali sui nevino stradali Srbi (pri tom podjednako mislimona Crnogorce, Hercegovce, Li~ane, Kraji{nike) daulaù jedino {to imaju, ìvot, ali ga nisu davali zaru~ak ili promenovernu burmu, ve} za sjutra, za nas akoumijemo. I da se ujedno zapitamo {ta je to obi~ne, aipak, i u smrti velike qude, patriote, izdvojilo iostavilo za trajawe nama.

O Kosovu i Metohiji je napisano bezbrojkwiga. Svaka je pri~a za sebe. Ova kwiga zapravo ima zaciq jedno. Da pokaè i dokaè kakav je zapravonacionalni (nikako ne nacionalisti~ki) pokret tihratnih godina 1941-1945 godine bio tamo, kako su seSrbi samoorganizovali, branili svoja ogwi{ta, svojefamilije. Kako su na kraju zbog tog svog rodoqubqa,istine i pravde bili likvidirani, zatrpavani uskrivene jaruge, pasja grobqa, vrta~e, jame bezdanice. Iegzekutori nastojali da se wihova imena vi{e nespomiwu.

Kwiga na ~ijem radu su autori godinamaprikupqali gra|u, zapravo je dosije originalnihdokumenata, svedo~ewa, sudskih predmeta. Sudionikatih doga|aja. I pobjednika i pobije|enih. Jer kadastrada stub ku}e, na sre}u ku}a se ne sru{i. Opstaje uprostoru i vremenu.

Sada neka dokumenta i kazivawa svjedo~e. Zanauk, za nezaborav, za pam}ewe ali ne za zlu krv, zastvarawe mr`we, pretwe, osvetoqubivosti. Jer nam tonije zapravo ni ciq. Jedini ciq je, a to moèmo da bezla`ne skromnosti istaknemo, da se istina ne zaboravi,da se ne skriva ve} da svako sebe u woj prona|e, da vidisvoje eventualne propuste i gre{ke. Da se na wimau~imo.

Bilo je mnogo onih, bilo da su ~etnici,partizani ili neki drugi koji su zarad ideologijeubijali svoje najbliè. Tako re}i maltene niza{ta.Izgleda da su to srpsko neslagawe jo{ od Kosovskeve~ere mnogi dobro iskoristili. U ovom slu~aju i usada{we vrijeme niko kao [iptari. Ali i oni su seprevarili. Te{ko je oteti svetiwu srpstva. Pa ~ak i uzpomo} stranih mentora. Jer ipak

„Nijesmo od ju~e, ima nas za danas, bi}e nas zasjutra“.

U Beogradu Mr Pavle Xeletovi} Ivanov decembra 2002. @eqko Vidakov Zirojevi}

5 6

ZAKULISANE IGRE

Kosovo i Metohija je zbog svog poloàja,

rudnog bogatstva (posebno zbog rudnika Trep~a)

oduvijek bilo interesantno stranim silama. U prvom

redu se to odnosilo na Italijane i Nemce, a ne{to

ranije i Austrijancima. Sam Vatikan je bio vrlo

zainteresovan da Kosovo o~isti od Srba. Glavni

organizator ove ideje bio je katoli~ki nadbiskup u

Skopqu, Albanac Lazar Miedia. Wegov ciq je bio da

izazove pobunu na Kosovu i uz pomo} i propagandu

albanskog sve{tenstva otera Srbe sa Kosova.

U savez ~iji je ciq bio proterivawe Srba sa

Kosova (Metohiju po nazivu nisu priznavali)

ukqu~ili su se Austrijski komitet u Be~u, Kosovski

komitet u Skadru i Be~u, Dru{tvo „Vatra“ u Americi

kao i Stjepan Radi} sa svojim saradnicima, klerom a

sve uz blagoslov pape.

Tada{we jugoslovenske vlasti uspjele su da

otkriju kompromituju}i materijal tj. pismo koje je

albanski misionar Mihael Trabulus iz Gwilana

uputio li~no nadbiskupu Lazaru Miedii. U ovom pismu

koje je bilo napisano na italijanskom jeziku zanimqiv

je slede}i pasus:

„Budu}i da su ovi seqaci-srpski mnogo

zaostali, goli u du{evnom telu i vremenitom pogledu,

i po{to uvek upotrebqavaju slovenski jezik, nebi li

mo`da bilo nu`no da ih malko podignemo, pa i

poarnautimo? A, to, kako da se boqe postigne nego li

upravo pomo}u prosvete i kalu|erica. Mislim da bi sa

{kolom i sa malo poduke deci oba pola ubrzo ovaj kraj

promenio izgled i mi bi kroz malo godina imali drugi

narod koji bi govorio na{im-albanskim jezikom...“

Kako je ovo pismo u potpunosti bilo uperenoprotiv srpskog naroda to su onda{we vlasti osudileMihaela Tarabulisa a Miediu proglasile za „personunon gratu“. Daqom istragom do{lo se do saznawa da supomenuta dvojica imala zapravo za ciq da krajeve odGwilana prema Vitini koji se grani~e sa Makedonijomotcepe od tada{we Kraqevine SHS (radi se oLetnici, [a{arama, Vrzinom Kolu, Vrnovu). PoredTarabulisa ulogu u poku{aju otcepqewa iproterivawa Srba sa Kosova imali su i ùpnik LorencMitrovi} rodom iz Jaweva kao i Toma Glasnovi},ùpnik, tako|e iz Jaweva.

Pored wih treba napomenuti i ~lanove tzv.„Komiteta za nacionalno oslobo|ewe Kosova“ koji seskra}eno zvao „Kosovski komitet“. Predsednik ovog pozlu ~uvenog komiteta bio je Hoxa Kadriu, a ~lanoviZija Dibra, Rexep Mitrovica, Elez Jusufi, Dervi{Mitrovica dok su najekstremniji bili Bajram Curi iHasan Pri{tina. Zapravo, Hasan Pri{tina koga idanas {iptarske mase na Kosmetu, a i u Albaniji, slavekao nacionalnog heroja je bio najva`nija li~nost uborbi protiv Jugoslavije i posebno Srba na Kosovu iMetohiji. On se, {to u Be~u, {to u Rimu intenzivnozalagao da se sa „Kosova ukloni srpska vojska i na wenomesto postave engleska i amerikanska vojska, da bi seizvr{io plebiscit...“ (izgleda da su wegovu ideju sada upraksu sproveli ili poku{avaju da sprovedu [iptarina Kosovu, posle NATO agresije 1999. godine - prim.autora).

Hasan Pri{tina je dobio i podr{kuitalijanske vojske za napad albanskih ~eta radiproterivawa Srba sa Kosova, a ujedno je i sklopiotajni sporazum sa VMRO-m Van~a Mihajlova za borbuprotiv Kraqevine SHS i imao vi{e susreta sausta{kim vo|om Antom Paveli}em. Normalno, svima

7 8

wima je zajedni~ki ciq bio zapravo borba protivsrpstva.

Ali kako je Hasan Pri{tina àrko èleo daubije albanskog kraqa Ahmeta Zogua to su ga Zoguoviqudi 14. avgusta 1933. godine prona{li u Solunu iubili. Ovim ubistvom kao i naseqavawem Srbadobrovoqaca u I svjetskom ratu zaustavqena je zamisaoo formirawu albansko-makedonsko-hrvatske dràvekoja je po wenim tvorcima trebala da obuhvataJugoslaviju, dijelove Bugarske i Gr~ke i cijeluAlbaniju.

NASEQAVAWE JU@NIH KRAJEVA

U èqi da osigura novooslobo|ene krajeve odupada arnautskih ~eta, kao i da se na neki na~in oduìsvojim ratnim drugovima za u~iwene podvige uosloba|awu zemqe od austrougarske vojne sile kraqAleksandar I Kara|or|evi} je 11. juna 1931. godinedoneo Zakon o naseqavawu Ju`nih krajeva,dobrovoqcima. Treba napomenuti da je naseqavawepo~elo ve} 1919. godine i da se ono nastavqalo.Doseqenici koji su mahom bili iz Crne Gore,Hercegovine, Bosne, Like, sa ono malo sirotiwedolazili su u, maltene, ratom opusto{enu zemqu,obraslu {ikarom, grmqem. Sve je to trebalo iskr~iti,podi}i nekakve uxerice za privremeno stanovawe,skloniti se od ki{e, snijega, vjetra. I uprkoste{ko}ama, pa i nasrtajima arnautskih bandi nakoloniste nicala su naseqeni~ka sela. Tako su nastaliVitomirica kod Pe}i u kojoj su bili naseqeniCrnogorci, zatim Dobru{a, Rako{, Vrelo, Suvi Do,Ajvalija, Grmovo, Biba, Staro Selo kod Uro{evca,Sazlija, Retkocer, Hercegovo, zatim sela u Drenici iokolo Srbice. Veliki broj naseqenika je pohitaoposlu{av{i apel svog Kraqa.

A na{to su zapravo u novooslobo|enimkrajevima kolonisti nailazili govori i svedo~eweVidne Rako~evi} ~ija je porodica doselila uVitomiricu kod Pe}i:

„Sa ono malo sirotiwe, ne{to krupne stoke,krenuli smo preko âkora tamo u Metohiju, ne|e unekakvo selo Vitomiricu. Kaù da je na lijepu mjestu,da je zemqa plodna i da }emo ìvjeti ne kao do sada, ve}mnogo boqe. A kad smo stigli tamo vjeruj, muka je svenas uvatila. Ni ku}e, ni ku}i{ta, ve} naka {uma,

9 10

grmqe, sve pusto. A kako nama tako i na{imkom{ijama. Moralo se zapet da se kr~i {uma, da se vadepawevi, a te krqe sve velike - tri ~ovjeka ih nebimogla izvadit. Ali hvala Bogu, malo po malo i dostatoga se uradi. Sredi se i ne{to ku}ice, pa staja zastoku, ogradismo dvori{ta. I sva sre}a oko naskom{ije Mi}unovi}i, Buri}i, Gili}i, Markovi}i, tenijesmo ostavqeni sami na milost i nemilostRugovcima, divqim arnautima...“

Sli~na pri~a je i baba Dare Gogi} iz\akovice koja je usled {iptarskog terora morala daizbjegne tokom 1999. godine. Ona kazuje da je bilomilina vidjeti Hercegovce u Quk Bunaru - Deli}e,Crnogorce u Pono{evcu, sve krupne i nao~ite momke,pa Zuvi}e, Babovi}e, Pra{~evi}e i jo{ mnoge druge.Ma oni se nijesu nikoga i ni~ega pla{ili. Od wih su sei Arnauti sklawali. A od zemqe su znali na~initikako vi ono velite Kalivorniju“. Dara Gogi} svojestara~ke dane provodi uz unuku i zeta, plemenitog i~estitog Goranca, doktora Elmazi Zekeriju uBeogradu. Pam}ewe na pro{le dane uprkos velikombroju godina je odli~no.

O NASEQAVAWU SUVOG DOLA

SUVI DO

Selo Suvi Do prvi put se pomiwe 1321. godineu Poveqi Kraqa Milutina. A Milutin, srpski kraq,podiè 40 zadu`bina. Jedna od wegovih zadu`bina je iveleleponi manastir Gra~anica, udaqen od Suvog Dolaosam kilometara. Daqe prema severu je grad Pri{tinau ~ijoj je blizini Gazimestan, gde bi 1389. godineKosovska bitka izme|u Turaka i Srba. Srbi tadabrani{e Hri{}anstvo i civilizaciju Evrope odAzijata islamita. Tu, na tom mestu, Stefan Lazarevi},sin kneza Lazara, 1404. godine podiè Kosovskimermerni stub na kome je ispisao istoriju bitke.Isto~no od sela, na daqini od sto metara, prolazièlezni~ka pruga Kosovska Mitrovica-Skopqe, kojase izgradi 1873. godine. Tako|e isto~no, jedankilometar je mesto gde veliki srpski ùpan Vukan,1193. godine pobedi Vizantijce. A jo{ daqe premaistoku je poznati srpski sredwevekovni grad NovoBrdo. Kada Novo Brdo, pade pod Turke 1445. godine,grad je imao 40.000 stanovnika, a tada{wi London 5.000stanovnika.

Ju`no od sela, na drugom kilometru, jevaro{ica Lipqan, podignuta na temeqima starogrimskog grada Ulpiana. U ovoj varo{ici i danaspostoji pravoslavna crkva podignuta u 14. veku. U dobaNemawi}a, Lipqan je bio granica izme|u Vizantije iSrpske dràve. Zapadno od sela, na 500 metara daqine,je istorijska reka Sitnica. Selo je popisom OblastiVuka Brankovi}a 1445. godine imalo 30 ku}a. Selo se

11 12

pomiwe i u spisima manastira Devi~ i crkve uMu{uti{tu sve do 1772. godine. Krajem 18. i po~etkom19. veka potpuno je stradalo, tako da u wemu nije bilonijedne srpske du{e. Blià i daqa okolina sela imadosta starih srpskih sela, starih gradova, ostatakastarih gradova i utvr|ewa, crkvi, crkvi{ta, grobi{tai drugih znamenitosti zna~ajnih za istoriju srpskognaroda. Neki pretpostavqaju da se nekada u [irokomsuvodolskom poqu nalazio grad Tripoq.

U 19. veku nema nikakvih podataka o ovom seluniti se zna koja i kakva ih je sudbina zadesila. U drugojpolovini 19. veka dva zaseoka Lipqana pokosila jekuga, pa se pretpostavqa da se Suvi Do tretirao kaozaseok. Tako|e u drugoj polovini 19. veka êrkezi,kojih je stiglo oko 6.000, po~inili su velike zlo~inenad Srbima u ovim predelima, pa nije iskqu~eno da seselo na{lo na putu ovih zlikovaca. Zna se da je krajem19. veka Suvi Do bio bez Srba, a da su u wemu 4 porodicemuslimana, Srbi muslimani muhaxiri koji su se tunaselili 1878. godine. Tek krajem 19. veka ima podatakada su se u ovo, tada pusto selo, doselilo osam porodicaArbanasa i muhaxira, muslimani iz Bosne, a koje subile na putu za iseqavawe u Tursku u oblast Anadolije.

NASEQAVAWE

Za ovo selo u 16. i 17. veku nema nikakvihpodataka. Tek u 18. veku, ta~nije 1769. do 1772. godineovo selo se pomiwe u Devi~kom i Mu{uti{komkatastihu. Naime ìteqi ovog sela ovih godina dali suprilog crkvi Svete Bogorodice u Mu{uti{tu koju je1315. godine podigao vlastelin Cara Du{ana, kaznacDragoslav sa ènom Jelenom. Istih godina Suvodolcisu dali svoj prilog manastiru Devi~u, koji je podigao

despot \ura| Brankovi}, a wegov sin Grgur darovao mu1458. godine zvono koje se danas ~uva u De~anima.

„Osnivawe Prizrenske Bogoslovije iizlaèwe lista „Prizren“ i na srpskom jeziku bile sudve velike pobede Srba, obe izvojevane 1871. godinezahvaquju}i ruskom konzulu u Prizrenu IvanuStepanovi~u Jastrebovu“.

Istih godina Ja{ar pa{a hara manastirGra~anicu. Krajem ovog 19. veka u ove predele stizalisu i pqa~ka{i, zlikovci iz Pe}i i \akovice poznatikao ba{ibozuci, koji su mnogo zla naneli srpskomìvqu. Zna se i da je ovo selo ovih godina potpunoopustelo.

Posle Prvog svetskog rata Dràvna komisijaza kolonizaciju 19. oktobra 1919. godine po~ela je sadeobom zemqe kolonistima za pedeset porodica izHercegovine, Bosne, Like i Crne Gore. U po~etku sustizali samo doma}ini porodica kako bi stvoriliuslove za pristizawe i ostalih ~lanova porodice.Prvi naseqenici 1919. godine u selu su zatekli osamopustelih ku}a u kojima su privremeno bili Arbanasi,muslimani, muhaxiri. Zaseok ovog sela je Mali SuviDo u kom su krajem 19. veka se nalazili kao sto~ari akoji su u toku balkanskih i Prvog svetskog rata ~inilizlo~ine nad Srbima u Lipqanu i susednim selimaAla{u i Rujicama. Zbog ovih zlo~ina pla{e}i seosvete odbegli su u Qumu da bi im vlast KraqevineJugoslavije 1924. godine ipak dozvolila povratak u ovajtada opusteli zaseok.

Prvi doseqenici s te{ko}ama su zasnivalinova ogwi{ta. Neki su pravili ku}ice od pru}a iblata, a drugi su iz Bosne i Like doterali svojebrvnare koje su u starom kraju izgradili. Tre}i su sesmestili kod qudi u Lipqanu i obli`wim srpskimselima. Zemqu, koju su naseqenici dobili bila jeprava pustara, puna korova, {ikara i paweva koja nije

13 14

duè vremena obra|ivana. Ova zapu{tena zemqazahtevala je jaku qudsku snagu i ume{nost. Zapre`nestoke i sredstava za rad u poqu bilo je vrlo malo iprimitivno. Sto~ne hrane nije bilo dovoqno pa jejedan broj stoke uginuo. Jednom broju dodeqene su iutrine, zemqi{te koje nije bilo privatna svojina.Prvi naseqnici bili su prepu{teni sami sebi,osnivaju}i svoja doma}instva bez i~ije i ikakvepomo}i. Me|utim, 1922. godine agrarna vlast je uvidelasve pote{ko}e pa je porodicama pritekla u pomo}dodequju}i im zapre`nu stoku, uglavnom volove,poqoprivredne alatke, kola a i gra|evinske kredite ugotovom novcu. Tada je i podignuto nekoliko ku}a odtvrdog materijala. Za nekoliko porodica koje }e senaseliti u ovo selo u vremenu od 1919. godine pa nadaqe ima dokumenata koja potvr|uju da su one, odnosnowihovi preci, ranije ìveli u ovim krajevima, preturske najezde a i u tursko doba. Tako se zna da jeporodica Xeletovi}, pre Kosovskog boja ìvela uDe~anima.

Porodice doseqene u Suvi Do posle Prvogsvetskog rata:

Iz Bosanskog Petrovca: Krtini}i sedam ku}a,Duki}i pet ku}a, Balabanovi}i ~etiri ku}e,Radakovi}i tri ku}e, Drqa~a jedna ku}a, Romi}i triku}e, Filipovi}i tri ku}e, [arac dve ku}e,Rado{evi}i ~etiri ku}e, Brkqa~ jedna ku}a, Dautovi}jedna ku}a, Vigwevi} jedna ku}a, Oègovi} tri ku}e,Labus dve ku}e, Petrovi} jedna ku}a, Mirkovi} jednaku}a, Ruì} dve ku}e.

Iz Fo~e: Mijanovi}i jedna ku}a.Iz Bile}e: Mili}evi}i 12 ku}a, Xeletovi}i

pet ku}a, Ili}i pet ku}a, Vujovi}i dve ku}e, Grbu{i}jedna ku}a, Mi{eqi} dve ku}e, Jokanovi} jedna ku}a,Baj~eti} jedna ku}a, Samarxi} ~etiri ku}e, Zvijerjedna ku}a, Dende tri ku}e, Milidragovi} jedna ku}a,

Sikimi} jedna ku}a, [arenac jedna ku}a, Le~i} jednaku}a.

Od Trebiwa: Radovi}i jedna ku}a, Milanovi}idve ku}e, Toma{evi} dve ku}e, Tarailo tri ku}e.

Od Qubiwa: Do{li}i dve ku}e.Iz Karlovaca, iz Hrvatske: Papi}i tri ku}e.Iz Like iz Zrmawe: Su~evi}i dve ku}e, ]ali}

jedna ku}a, Zaklanovi} jedna ku}a, Krwaji} jedna ku}a,Kri~kovi} jedna ku}a, ânkovi}i dve ku}e.

Iz Udbine: Kosanovi}i dve ku}e.Iz Gospi}a: Obradovi} dve ku}e.Iz Lapca: Do{en dve ku}e, Medi} tri ku}e.Iz Boke Kotorske: Guwajevi} jedna ku}a,

Lalo{evi} dve ku}e.Iz Cuca: Krivokapi} jedna ku}a.Iz Wegu{a: Dudi} jedna ku}a.Iz Nik{i}a: Mitrovi} jedna ku}a, âli}

jedna ku}a.Iz Danilovgrada: Ga{ovi}i tri ku}e,

Ne{ovi} dve ku}e, Jovovi} jedna ku}a, Be{i} dve ku}e.Iz Banata: porodica Piperski.Kao {to se vidi iz êpelice kod Bile}e na

Kosovo su se doselile pet porodica Xeletovi}, za kojumnogi kaù da je to stara srpska porodica. Xeletovi}isu odmah otpo~eli sa neumornim radom i ku}ewem.Pored zemqe koju su dobili od dràve oni su nekolikodesetina hektara i kupili zahvaquju}i novcu koji jeNovica Blagojev zaradio u Americi. Kao Solunskiborac, pismen i snala`qiv ~ovek bio je od stranevlasti odre|en da radi na naseqavawu ovih pustihkrajeva. Zahvaquju}i slozi i napornom radu ~etvoricabra}e su ubrzo stvorili jako ekonomsko doma}instvo.Takvo doma}instvo kod kog je vr{alica radila nedequdana dok u ostalim doma}instvima, u selu od 130 ku}a,najvi{e je radila pola dana i to u onim doma}instvimakoja su se smatrala imu}nim. Novica ubrzo otvara

15 16

hotel u Lipqanu da bi posle nekoliko godina rada

izgradio novu ku}u u Ajvaliji kod Pri{tine gde je

podigao i kafanu. Jedan od vrlo vrednih i

snala`qivih qudi bio je Novica Blagojev koji je

rade}i u Americi stekao dobro iskustvo koja }e mu

koristiti u radu u Suvom Dolu i Ajvaliji. On je jedini

iz sela obilazio poqoprivredne sajmove. Tako je on za

potrebe zadruge Xeletovi} kupio ètelicu za ètvu

ìta. Tom ètelicom radili su i ostalima u selu tako

da im se ista isplatila za dve godine rada. On je

nabavio i trijer za trijerisawe ìta koji mu se,

tako|e, ubrzo isplatio. Tako|e, tih godina vojska

Kraqevine Jugoslavije za potrebe svojih kowi~kih

eskadrona kupovalo je slamu. Ali samo onu koja je

uvezana u bale. Zbog toga Novica kupuje dve prese za

presovawe slame. On je u ovom poslu imao dobru zaradu,

koja }e ekonomski oja~ati bra}u Xeletovi}e. Od ove

zarade imali su koristi i radnici koji su radili na

presovawu slame. Novica je nabavio i veliki kruwa~ i

drugog alata i pribora koji se upotrebqava pri obradi

zemqe. Tu }e sa porodicom ìveti i raditi sve do

kapitulacije Kraqevine Jugoslavije u Drugom

svetskom ratu. Fa{isti~ke vlasti su ga odmah uhapsile

i oterale u logor u Albaniji, gde }e ostati sve do

kapitulacije fa{isti~ke Italije. Neka najnovija

istraìvawa o wegovom logorovawu se razlikuju od

onih saznawa do kojih je do{la wegova porodica.

Fa{isti su ga odmah uhapsili jer su znali da uìva

veliki autoritet kod srpkog naroda. Wegova aktivnost

za srpske nacionalne interese u godinama pred Drugi

svetski rat bila je velika i poznata.

Kosovo 1941. godine

[iptari na Kosovu i Metohiji koji su odmalih nogu zadojeni mr`wom prema svemu {to je srpskojedva su do~ekali da se dogodi kapitulacija vojskeKraqevine Jugoslavije. U tom periodu zdu{no supomagali nema~ke i italijanske snage, napadalijedinice kraqeve vojske, otimali oru`je, municiju,stoku i sli~no. A uz to redovno su napadali nanaseqeni~ka sela. Mislili su da je do{lo vreme da sesrpsko ime zatre na Kosmetu.

Tako 8. aprila 1941. godine [iptari, dobronaoruàni pobunili su se na podru~ju Suve Reke. Onisu zapravo bili prethodnica jedinicama 9. nema~keoklopne divizije koje su toga dana ve} zauzelePri{tinu i Uro{evac, a ve} sutradan se na{le uDu{anovom gradu - Prizrenu. Me|utim i [iptari iNemci nisu verovali da }e nai}i na jak otpor jedinicaKosovske divizije koje su ih za kratko proterale izPrizrena. U toj diviziji koja je zajedno sa Zetskomprodrla za vrijeme aprilskog rata najdaqe, bio jevelik broj rodoquba, patriota ali i simpatizera i~lanova KPJ. Onih pravih predratnih komunista odkojih }e najve}i broj poginuti u borbi sa fa{istima uvremenu 1941-1945 godine.

Dok su se pripadnici vojske KraqevineJugoslavije borili sa nema~kim i italijanskimfa{istima, dotle su [iptari palili po Kosmetuwihove ku}e, ubijali wihove familije, pqa~kali i izasebe ostavqali pusto{. Nisu {tedeli ni ène, djecu,starce. Tako su u jednom selu kod \akovice, okospaqenih le{eva na loma~i ubice igrale i pjevale uzzvuke zurli i go~a.

Dana 7. aprila napadnuto je selo Lozica kodOrahovca. Istog dana su mje{tani-naseqenici iz sela

17 18

Kpuz (Pe}ki srez) dobili od {iptarskih bandinaredbu da se isele iz svojih ku}a. Mogli su samo daponesu ono najnu`nije.

Posebno su [iptari bili ostrvqeni naVitomiricu. Znali su da su kolonisti dobronaoruàni, da oru`je nisu nikada hteli da predaju i dazapravo predstavqaju tvrd orah. Zbog toga su se naVeliku subotu 1941. godine udruìli [iptari iz selaNakla, Nabr|a, Dubova, Novog Sela, ]u{ke, Pa{inogsela i krenuli na selo.

Pok. Rajko Bori~i} je autoru ove kwigeispri~ao: „Uz alakawe, neartikulisane glasove,dovikuju}i se, pucaju}i na sve oko sebe, [iptari suopkolili na{e selo Vitomiricu. Bilo ih je nastotine. Svi su bili naoruàni. Mi u selu smo se nabrzinu organizovali i uspeli da odbijemo napad. Uneravnopravnoj borbi imali smo oko 50-tak poginulih,otete su mnoge ène i djevojke. Velik broj ku}a jespaqen, imovina opqa~kana. Ali mi im nijesmo ostalidu`ni. Zahvaquju}i pomo}i i podr{ci druga Toma@ari}a iz Dobru{e zaustavqen je krvavi pohod[iptara. No, ipak, `rtve su bile velike.“

Za nepun mjesec dana {iptarske bande su uzpodr{ku svojih mentora - talijanskog okupatora (od 25.aprila pa do sredine maja 1941. godine) spalile selaDolovo, Drenovac, Gorwi i Dowi Petri~, Klin~inu,Svrhe, Glavi~icu, Qe{ane. Srbi su proterivani izsela Dubrave, Begov Lukavac, Osojane, maltene svasrpska sela u Streo~koj i Budisava~koj i Klinskojop{tini.

Napad na Dobru{u {iptarske bande je ko{taopa su se morali u pani~nom strahu povla~iti jer subranioci sela bili veoma dobro organizovani. âk italijanski vojnici koji su do{li do sela nisu se smjeliumije{ati u sukob izme|u sukobqenih strana.

A na stranu to {to su ove bande uni{tavalesrpske crkve, grobqa i manastire.

Boìdar Guxi}, rodom iz sela Dobrotin, sadakao izbeglica ìvi u Ni{u jer je 1999. godine morao dase skloni ispred {iptarskog terora, ima 90 godina idobro se sje}a poku{aja napada {iptarskih bandi naselo Dobrotin:

„Juna meseca do{ao je no}u kod mene BekaA{anin iz sela Vrbice. Pokucao je na prozor i pozvaome da iza|em. Kad sam iza{ao rekao mi je: ,Boò,sprema se napad na selo od [iptara iz Gadimqe iSloviwe. Pozva}e u pomo} i one iz Ala{a i Ribara.Odavno ste im na meti. Radite {ta treba!’ îm sam ovo~uo oti{ao sam kod Stojana Popovi}a, \or|aJovanovi}a i Gavrila Nikoli}a i upoznao ih {ta sesprema. Dogovorili smo se da se organizujemo u ciquodbrane sela. Oru`ja smo imali. Tako smo i uradili.Prvi poku{aj upada bandi u selo je osuje}en i propao.“

[iptarskim bandama je smetalo i seloTankosi} kod Uro{evca. Smetale su im ku}e Peceqa,Turawanina, Novokmeta, Klari}a i drugih. Ali su ihse istovremeno i pribojavali jer su znali da su dobronaoruàni i organizovani tako da wihovi napadi nebiimali nikakvog efekta.

Sve ovo je uticalo da se srpska sela mnogoozbiqnije po~nu baviti sa organizovawem odbrane,vojnim organizovawem, formirawem desetina, vodova,pa ~ak i ~eta. U nekim selima na sebe je tu ulogupreuzela KPJ, weni ~lanovi i simpatizeri a u nekimbiv{i pripadnici vojske Kraqevine Jugoslavije,rezervni oficiri, podoficiri. Tada je po~elo dadolazi i do me|usobnog prepucavawa izme|u jednih idrugih, formalnih sukoba pa i podjele na tzv. ~etnikei partizane.

19 20

NACIONALNI POKRET NA KOSOVUI METOHIJI

Pitawe nacionalnog pokreta Srba na Kosovui Metohiji te 1941. godine je do sada razmatrano samo sajednog aspekta, sa strane istaknutih partizanskihrukovodilaca, odnosno boqe re}i jednostrano. O tomeje naàlost, da li zbog politi~ke situacije u biv{ojSFRJ vrlo malo zapisano i kwige su se temeqileiskqu~ivo na arhivi ~etni~kih jedinica, wihovojdokumentaciji ili ~ak sje}awima preìvjelihsudionika doga|aja. U ve}ini slu~ajeva ideolo{ki.Donekle objektivno, iskqu~ivo na bazi gra|e idokumenata jedan takav separat napisao je GojkoMedenica, nosilac Partizanske Spomenice 1941.godine, pukovnik UDBE u penziji, pod nazivom„êtni~ki pokret na Kosovu i Metohiji u vreme II

svetskog rata“. Normalno, ne èle}i da ovu kwigunapadamo i omalovaàvamo jer nam to nije ciq, mièlimo da na bazi odre|ene dokumentacije koja do sadanigde i nikada nije objavqivana ve} je bila pohrawenau Arhivama UDBE, PSUP-a i odre|enim sudovima,damo stvarnu sliku o tom nacionalnom pokretu naKosovu i Metohiji (ve}inom na Kosovu jer ga uMetohiji maltene nije ni bilo). îtaoci }e mo}i daizvorno pro~itaju pisma kapetana I klase SaveMili}evi}a iz Suvog Dola kod Lipqana, zapisnikeOZNE o saslu{awu Sre}ka êmeriki}a, sje}awa o@ivku Jani}ijevi}u iz Lapqeg Sela, davawe podataka@ivojina-@ike Kotor~evi}a, neke bele{ke o radu idjelovawu Novice i Jova Xeletovi}a, zatim iskazepojedinih Suvodolaca, razne prijave, saslu{awa tj.zapravo sve ono {to u potpunosti baca sliku nadoga|aje iz ovog vremenskog perioda. Sva dokumenta

koja smo mi kao autori prikupili, a do kojih smonajmukotrpnije i raznim kanalima uspjeli do}i, bi}ekao faksimili prikazani u kwizi. Ciq nam je da nebudemo dodatne sudije, da nekoga optuùjemo za ovo iliza ono, ve} zapravo da damo istorijski sud o ovimdoga|ajima. Sam podatak da je prikupqeno preko 200izjava pojedinaca, od kojih su mnogi bili istaknutipartizanski i partijski rukovodioci, daje svetlo naove doga|aje.

Naàlost moramo podvu}i da je dobar deogra|e, na na{u àlost, ostao i najverovatnije uni{tenu Arhivu Kosova i Metohije u Pri{tini. Nadamo se da}e se vaqda na}i i me|u [iptarima neka pametna glavakoja bi mogla spre~iti uni{tavawe tih dokumenata jerona su ipak svjetlo jedne minule epohe.

Normalno mi se ne}emo zadràti naKosovskim ~etni~kim korpusima koje }emo samo ovla{izanalizirati. Na{ prevashodni zadatak je da pratimosudbinu pojedinaca (~elnika) Nacionalnog pokreta(neki ga nazivaju ~etni~kim), a sve u ciquobjektivnosti i prave istine. Bez uqep{avawa,doterivawa i iskqu~ivo na bazi verodostojnihdokumenata. Jer nam nebi kao autorima bilo prijatnoda se ova kwiga shvati kao veli~awe jednih ili drugih.To nije na{ zadatak i ciq.

21 22

FORMIRAWE SRPSKOGNACIONALNOG KOMITETA

[iptari na Kosovu i Metohiji su mnogo ranijeformirali tzv. Kosovski komitet koji je za ciq imaoformirawe etni~ke „Velike Albanije“ i proterivaweSrpskog i Crnogorskog stanovni{tva sa teritorijeKosova i Metohije. U ciqu za{tite srpskogstanovni{tva a kao protivteà {iptarskom komitetuformiran je u Pri{tini Srpski nacionalni komitet.Dokumentacije o wemu ne postoji odnosno postoji vrlomali broj dokumenata do kojih je te{ko do}i iz vi{erazloga.

Op{te je poznata ~iwenica da je po~etkomfebruara 1942. godine u Pri{tini boravio DragoqubJovanovi}, student koji je bio pristalica ~etni~kogpokreta Draè Mihajlovi}a, ali isto tako i udirektnoj vezi sa Nedi}evom vladom u Beogradu.Zahvaquju}i pomo}i {efa èlezni~ke stanice uKosovu Poqu Jeremije Marjanovi}a, Jovanovi} jepo~eo da se sastaje sa qudima za koje je dobioinformacije da su bliski pokretu Draè Mihajlovi}a.Prvi susret je Jovanovi} imao sa poru~nikom BJVPetrom Trkqom (ro|en 1910. godine u seluMirilovi}ima kod Bile}e, naseqen u selo Prelez kodUro{evca, za vrijeme rata bio komandant jedne~etni~ke brigade, bavio se obavje{tajnim radom,uhva}en 1944. godine i poslije pokazivawa narodu uKragujevcu kako izgleda jedan ~etni~ki „zlikovac“ -vezan na kowskoj zaprezi, da stoji uspravno, streqan ukragujeva~koj Kapislani sa ve}im brojem lica koja subila optuèna da su bili za pokret DraèMihajlovi}a i kraqa). Petar Trkqa je Jovanovi}aposle boravka u Lapqem Selu kod @ivka Jani}ijevi}a

(u wegovoj skrivnici) prebacio preko Lipqana u seloSuvi Do gde se najverovatnije sastao sa rezervnimkapetanom I klase Savom Mili}evi}em. Iz Suvog Dolazajedno sa Trkqom, Jovanovi} je oti{ao u Staro Selogde je odrào sastanak sa narednikom A}imomBlagojevi}em (ro|en 1904. godine u Goliji, Crna Gora,naseqen u Starom Selu kod Uro{evca, aktivni~etnik), Miletom Ko{uti}em, GavrilomTepav~evi}em, Perom Perovi}em i Vasiqom]orovi}em. Izneo im je ciqeve i zadatke pokreta iKomiteta ~ije }e formirawe uslijediti ubrzo.

Osnovni ciq formirawa Srpskognacionalnog komiteta zapravo bilo je formirawevojno-pozadinskih vlasti (na papiru), borba protiv[iptara i wihovih organa vlasti kao i prikupqawesvih Srba kao nacionalista. Radi ostvarewa ovog ciqai sprovo|ewa plana u djelo, izbjeglicama koje suprotjerali [iptari-vulnetara sa svojih ogwi{tadijeqena je velika materijalna pomo} u novcu (novac jedobijen od Vrhovne komande - u funtama koje suzamjewivane u Pri{tini kao i od Nedi}eve vlade)za{ta se pobrinuo Dragoqub Jovanovi} i LukaRadowi}, tada{wi {ef stanice u KosovskojMitrovici.

Nacionalni komitet (Srpski) ili Srpskinacionalni komitet na Kosovu formiran je uPri{tini. Direktive je dobijao direktno od majora\uri}a koji je predstavqao Vrhovnu komandu - Jug. Uwega su u{li mahom vi|eniji gra|ani i bogati seqaci.

Predsednik Komiteta doktor NikolaRadojevi} iz Pri{tine

Sekretar - Dragoqub Jovanovi}, radnikministarstva privrede u Nedi}evoj vladi,

^lanovi Komiteta:1. Sava L. Mili}evi}, rez. kapetan iz s. Suvi Do kod Lipqana2. Lazar Joksimovi}, trgovac iz Pri{tine

23 24

3. Ilija Radenkovi}, kroja~ iz Pri{tine4. Milorad Mitrovi}, finans iz Pri{tine5. Pop Trajko Zdravkovi}, iz Pri{tine6. êda Cani}, trgovac iz Pri{tine7. Qubinko Bukumirovi}, apotekar iz Pri{tine8. Mi{a Vi}i}, trgovac iz Pri{tine9. Magica Brki}, iz Pri{tine

10. Novo Mitrovi}, u~iteq iz s. Milo{eva kod Pri{tine11. Vasilije \ori}, zemqoradnik iz s. Lapqe Selo12. Dina, kmet iz Lapqeg Sela13. Novica Xeletovi}, zemqoradnik iz s. Suvi Do

kod Lipqana14. Apa @ivi}, zemqoradnik iz s. Lapqe Selo15. Vuksan Gali}, zemqoradnik iz s. Dubnice kod Podujeva16. Pop Novica Jovanovi} iz Podujeva17. Novica Mrvovi}, iz s. Dubnice kod Podujeva18. Nasto êjovi}, op{t. delovo|a iz Podujeva19. Gruban Sekulovi}, iz Podujeva20. Mladen Markovi}, iz Lipqana21. Vita Vitkovi}, iz Gwilana22. Stojan Vitkovi}, iz Gwilana23. Jordan Popovi}, iz Gwilana24. Cveta N. u~iteqica iz Gwilana25. Jordan Tuwakovi}, iz Gwilana26. Luka Radowi}, {ef stanice u Kosovskoj Mitrovici27. èna kapetana Spasi}a, iz Pri{tine.

Ne{to kasnije u Komitet su u{la slede}a licakao ~lanovi:— Prota Radule Boòvi}, iz Zubinog Potoka— @ivko Jani}ijevi}-â~in, zemqoradnik iz

s. Lapqe Selo— Mirko Joksimovi}, iz Podujeva— Milinko \api}, slu`benik iz Kosova Poqa— Nikola Mrvaqevi} iz Pri{tine— Dragutin Gogi} iz Prizrena— Sre}ko êmeriki}, student veterine iz Prizrena

— Stojimir Parli}, industrijalac iz Uro{evca

— Petar Slijep~evi}, zemqoradnik i povremenorudarski radnik iz Uro{evca

— Pero Perovi}, iz Starog Sela kod Uro{evca

— Simo Dutina, iz s. Milo{eva kod Pri{tine

Nacionalni komitet je povremeno od svogformirawa imao od 30 do 40 ~lanova.

(Podaci o sastavu Nac. komiteta dobijeni:• dokumenat iz Vojnoistorijskog instituta,

NOR, kutija 223, dok. broj 37/1-3• dokumenat iz Vojnoistorijskog instituta,

NOR, kutija 223, dok. 1/1 - zahtev po kome je prvonaveden akt ura|en

• li~ne bele{ke doktora Bore Mora~i}a, tadaNa~. OZNE za Pri{tinu

• li~ne bele{ke Nova Vukoslavovi}a, majoraJA

• pisma kapetana I klase Save Mili}evi}a,kasnijeg predsednika Srpskog nacionalnog komiteta -~uvaju se u Vojnoistorijskom institutu, êt. arhiva,K.124-4/5)

Dokumenat iz Arhiva Kosova i Metohije,K.18a/10, br. 235 kod autora)

U cjelini uzev{i Nacionalni komitet nijeimao neki ve}i uspjeh. Osnovni zadatak mu je bio, kakoje iznio Dragoqub Jovanovi}, okupqawe Srba za borbuprotiv [iptara-vulnetara, propagandno djelovawe,izdavawe lista „Vidovdan“ (prvi broj su napisali iumnoìli Petar Trkqa i pomenuti Jovanovi} ipodijelili ga istomi{qenicima).

Me|utim, pripadnici NOP-a, skojevci ikomunisti odlu~ili su da izvr{e atentat napredsjednika Srpskog nacionalnog komiteta doktoraRadojevi}a. To je i u~iweno 31. oktobra kojomprilikom je Radojevi} ubijen (po sje}awu tada{wegsekretara MK KPJ za Pri{tinu Bora Mora~i}a,poznatijeg pod nadimcima „Plavi“ i „Tomori“,

25 26

likvidacijom Radojevi}a, prestalo je djelovaweSrpskog nacionalnog komiteta). Me|utim, tadaotpo~iwe intenzivnije djelovawe êtni~kog pokretaDraè Mihajlovi}a.

Ba{ pomenuti Dragoqub Jovanovi} jeparalelno sa radom u Srpskom nacionalnom komitetuotpo~eo da radi i na formirawu ~etni~keorganizacije na teritoriji Kosova. Juna mjeseca 1942.godine odrào je prvi sastanak sa grupom oficira isimpatizera ~etni~kog pokreta. Ciq mu je bio daoficire podseti na zakletvu koju su dali Kraqu iOtaxbini a da ostale gra|ane veè za pomenuti pokret.Prvi sastanak je odrào u Gra~anici kod @ikeMarkovi}a, kapetana druge klase a pored wega su istomprisustvovali Lazar Milosavqevi}, rezervni kapetan,Sava Mili}evi} iz Suvog Dola, zatim Todor i BudimirDobri} iz Ibarskog Kola{ina, Antonije Ogwanovi}iz Prilu`ja, Jeremije Marjanovi} iz Kosova Poqa iLuka Radowi} iz Kosovske Mitrovice. Na sastankukoji je trajao nekoliko sati Jovanovi} je prisutnimaizneo zadatke koje je dobio i {ta je potrebno u~initida se na Kosovu formiraju jedinice DraèMihajlovi}a. Na pomenutom sastanku je dogovoreno dase vr{i prikupqawe oru`ja, da se isto ~ak i kupuje kaoi da se srpski ìvaq na Kosovu diè u borbu protiv[iptara i wihove kvislin{ke vlasti. Prisutnima sudati zadaci da otpo~nu sa formirawem jedinica iorganizovawem svojih sunarodnika u tom ciqu.

Dolazak predstavnika ~etni~kog pokretakapetana Jovana Miladinovi}a-Abdulahana Kosovo

Uvidev{i da Srpski nacionalni komitet osimnekolicine ~lanova, ne funkcioni{e (aktivni su biliMladen Markovi}, Sava Mili}evi} i @ivko

Jani}ijevi}) na Kosovo dolazi jula mjeseca 1942. godinekapetan Jovan Miladinovi} koji je imao pseudonim„Abdulah“ i koji }e na ovim prostorima ostati do krajaoktobra 1942. godine.

Prvi sastanak sa pristalicama ~etni~kogpokreta i wegovim simpatizerima Miladinovi} jeodrào u Starom Selu kod Uro{evca, u ku}i A}imaBlagojevi}a, narednika, za koga mu je re~eno da jepovjerqiv i pouzdan ~ovjek, odan Kraqu i zakletvi.Pored wih dvojice na sastanku su bili prisutni Vasiq]orovi}, Gavrilo Tepav~evi}, Mileta Ko{uti},Petar Slijep~evi}, Petar Trkqa, Dragi Kujunxi},sve{tenik i drugi. Na skupu je dogovoreno daMiladinovi} istupi pred narod sa parolom „jedinstvosvih Srba u borbi protiv [iptara“ kao i da na pogodanna~in osudi komuniste za „bratoubila~ki rat“.Me|utim, treba napomenuti podatak koji se nalazio uArhivi KiM (kutija 18, dok. 112) u kome stoji da jekapetan Jovan Miladinovi} 6. maja stigao u Tankosi} iboravio u ku}i Rada Milini}a, gde je poku{ao da vrbujeodre|en broj lica za pokret Draè Mihajlovi}a.Poslije sastanka sa Milanom Ze~arom (u ku}i TomaVujnovi}a, u selu Pojati{tu) istaknutim ~lanom KPJi jednom od ~elnih qudi MK KPJ za Uro{evac,napustio je selo i poslije neuspjeha u selu Grbole kojije bio jaka partizanska baza, po istom pitawu koje jeimao sa Milanom Ze~arom, pobegao za selo Suvi Do kodSave Mili}evi}a, svog istomi{qenika.

U ve~erwim satima u ku}u Petra Slijep~evi}aokupilo se preko 40-tak qudi, a me|u wima su bili iPavle Jovi}evi}, Vojin Bana{, Ilija Savi} i drugi.Po{to su salu{ali sve ono {to je izneo JovanMiladinovi}, rije~ je uzeo Pavle-Paqok Jovi}evi}koji je opovrgao sve tvrdwe Miladinovi}a i wegovihqudi. Kapetan Miladinovi} je u ciqu spa{avawa svojeglave jer je osjetio da mu se ne{to sprema tokom no}i

27 28

napustio ovaj kraj i ponovo se vratio pod za{titu SaveMili}evi}a u Suvi Do.

Nezadovoqan radom Srpskog nacionalnogkomiteta, {to je redovno iznosio na sastancima svojihpristalica Miladinovi} je pomo}niku komandantaKosovskog korpusa koji je nov~ano pomagao Komitet,kapetanu Du{anu Vitkovi}u dao u zadatak dapropagandni otsek {taba korpusa (pored propagandnogi izbegli~kog kontroli{e rad Komiteta i da ga popotrebi pro{iruje novim qudima - poznatim u narodupa mu je ~ak sugerisao da vidi mogu}nost da u Komitetukqu~i ~uvene putopisce i nau~nike AtanasijaUro{evi}a, Grigorija Boòvi}a i druge). Ali sve ovose svodilo samo na predlagawu i ni~em drugom.

Sastanak pripadnika ~etni~kog pokretau Prizrenu

O formirawu ~etni~kog pokreta u Prizrenunema mnogo dokumenata. Raspoloìva dokumentacija,koja se nalazi iskqu~ivo kod autora ove kwige, jevezana za sudski postupak koji je 1946. godine vo|enprotiv jednog od organizatora ovog pokreta, studentaveterine SRE]KA ÊMERIKI]A, ro|enog 1914.godine u Prizrenu, od oca Manojla i majke Milke,ro|ene Popovi}. Zapisnici sa saslu{awa predorganima OZNE (islednik je bio Branko Kija~i}) ~iji}e faksimili biti dati na kraju kwige, i poreddivqawa {iptarskih terorista ipak su sa~uvani i upotpunosti nam odslikavaju formirawe oveorganizacije i nepoznanice vezane za ovu oblast.Sre}ko êmeriki} u svom iskazu datom 4. jula 1945.godine organima OZNE u Prizrenu izme|u ostalogkaè:

„27. februara 1942. godine pozvan sam od

strane poru~nika Tome Radivojevi}a u wegovu ku}u, gde

sam zatekao Prizrence: An|elka Ba{i}a, Nikolu

Mrvaqevi}a, Vojina \or|evi}a, Dragutina Gogi}a i

kapetana Du{ana Vitkovi}a iz Lipqana, Mladena

Markovi}a, poru~nika iz Lipqana. Toma me je sa svima

wima upoznao. Iz razgovora koji je vo|en uvideo sam da

taj sastanak ima politi~ki karakter. Na tom sastanku

govorio je Du{an Vitkovi}, kapetan i zastupnik

Komandanta Kosovskog korpusa vojske Draè

Mihajlovi}a o organizaciji DM u Srbiji i celoj

Jugoslaviji, o wenim ciqevima, o potrebi da se

rodoqubi sa Kosmeta prikqu~e toj organizaciji. Tom

prilikom Du{an je uru~io dekret Tomi Radivojevi}u,

dobiven od komandanta korpusa Jovana Miladinovi}a u

kome ga imenuje za Komandanta [ar-planinske brigade

i glavnog rukovodioca, kao i dekret kojim se Milan

Trifunovi}, sve{tenik iz Prizrena odre|uje za {efa

politi~kog otseka pri [ar-planinskoj brigadi. Dato

je ovla{}ewe Dragutinu Gogi}u i Vojinu \or|evi}u da

izvr{e organizaciju qudstva za pokret DM u

Sreda~koj @upi. Na istom sastanku dato je ovla{}ewe

Svetislavu Haxi Vasiqevi}u i Tomi Veqkovi}u da

izvr{e prikupqawe qudstva za organizaciju DM u

Podgorskom srezu, Veselinu Simi}u i naredniku Tomi

Arsi}u za srez Podrimski, a Milanu Trifunovi}u jo{

i ovla{}ewe da formira propagandni otsek pri

brigadi. Na sastanku je predloèno da se formiraju

sreski odbori, koji }e moralno i materijalno da

pomaù pokret DM. Posle kratkog vremena formiran

je propagandni otsek pri [ar-planinskoj brigadi u

koji su u{li: Milan Trifunovi}, kao {ef, \or|e

Steji}, Veselin Domazetovi} i ja kao propagatori za

pokret i organizaciju DM. Zadatak nas propagatora

bio je da budimo nacionalnu svest.....“

29 30

O drugom tako|e kako navodi vrlo va`nomsastanku organizacije DM u Prizrenu Sre}koêmeriki} navodi:

„Drugi glavni sastanak u Prizrenu, izme|uDu{ana Vitkovi}a, zam. komandanta Kosovskogkorpusa i Mladena Markovi}a i nas glavnihfunkcionera organizacije DM u Prizrenu, odràn je umaju 1942. godine. Pored mene na tom sastanku bili suprisutni, Toma Radivojevi}, Nikola Mrvaqevi}, TomaArsi} i drugi. Na ovom sastanku data je direktiva odstrane Du{ana Vitkovi}a da se {to pre uspostavi vezasa Muaremom Bajraktarem, vo|om albanskihnacionalista radi ujediwewa nacionalnih snaga zazajedni~ku borbu protiv okupatora i komunista....“

O veoma va`nom sastanku rukovodilacaNacionalnog (Srpskog) Komiteta i vode}ih qudipokreta Draè Mihajlovi}a na Kosovu Sre}koêmeriki} pred islednikom OZNE izjavquje slede}e:

„Oktobra meseca 1942. godine komand. [ar-planinske brigade, Toma Radivojevi}, dobio je pozivod komandanta korpusa Miladinovi}a da po|e sa jednim~lanom propagandnog otseka na sastanak u Lapqe Selo.Toma je bio bolestan i nije mogao po}i, te je meninaredio da ja bez wega po|em na taj sastanak. Tajsastanak odràn je 28. oktobra 1942. godine u LapqemSelu, kome su pored mene bili prisutni JovanMiladinovi} komand. korpusa, Du{an Vitkovi},kapetan, Ratko Popovi}, poru~nik iz Pri{tine, SavaMili}evi} major iz Suvog Dola, Mladen Markovi} izLipqana, Petar Trkqa, poru~nik iz okolineUro{evca, Vasilije Zaki} potporu~nik i NovicaXelatovi} (kod Srba starosjedelaca prezimeXeletovi} se izgovara kao Xelatovi} - prim. autora).Na ovom sastanku date su direktive komandantimabrigada za budu}i rad s obzirom da {tab prelazi zaSrbiju i da }e oni ubudu}e iz glavnog {taba za Srbiju

davati direktive. Na istom sastanku komandantkorpusa Miladinovi} dao je ovla{}ewe majoru SaviMili}evi}u da obrazuje Kosovski komitet i da }e on,Sava - biti predstavnik tog komiteta pri Vrhovnom{tabu. ûo sam da je taj komitet po~eo dafunkcioni{e od 1942. godine, a video sam kada sukrajem 1944. godine pojedini ~lanovi tog komiteta kaonapr: Sava Mili}evi}, Lazar Joksimovi}, Jovan Brki}i drugi dolazili u {tab @ike Markovi}a u okoliniRa{ke...“

Odlukom êtni~ke Vrhovne komande i DraèMihajlovi}a za komandante brigada na teritorijiKosova postavqeni su:

- za komandanta Gra~ani~ke brigade kapetan IIklase @ivojin Markovi}

- za komandanta Kosovko-mitrova~ke, kapetan Iklase Dragutin Milojevi},

- za komandanta Kola{inske lete}e brigade uIbarskom Kola{inu i ujedno da reorganizuje vojsku uIbarskom Kola{inu, poru~nik Budimir Dobri}

- za komandanta Vu~itrnske brigade kapetan Iklase \or|e Andonovi}

- za komandanta Gwilanske brigade poru~nikDragutin Lazi}

- za komandanta [ar-planinske brigadepporu~nik Toma Radivojevi}

[to se ti~e postavqawa za sektor Uro{evcatj. Nerodimske brigade, Vrhovna komanda i samMihajlovi} su poslali blanko ovla{}ewe i ovlastilili~no kapetana Miladinovi}a da on sam postavikomandanta te brigade. On je na tu du`nost postaviosvog starog saradnika, poru~nika Petra Trkqu.

Miladinovi} i ranije spomiwani Jovanovi} supredloìli Vrhovnoj komandi da se za zasluge u{irewu ~etni~kog pokreta unaprijede u ~inpotporu~nika narednici A}im Blagojevi} i Nikola

31 32

Mrvaqevi} (ukaz broj 1197. od 13. septembra 1942.godine) kao i nekolicina pojedinih aktivista. Li{enisu ~inova Vasilije-Vaso Bo{kovi}, poru~nik BVKJ iDu{an Lazi}, tako|e poru~nik (o wima }e ne{tokasnije biti vi{e rije~i - prim. autora).

Kapetan Miladinovi} je stalno bio u pokretu.Nastojao je da formira ~etni~ku organizaciju {iromKosova. Normalno negde je imao malo uspjeha ali unekim sredinama je jedva ìv izvla~io glavu.

Krajem mjeseca oktobra 1942. godine kapetanMiladinovi} sa jednim brojem svojih saradnika me|ukojima su bili poru~nik Vojo Dragovi}, Petar Trkqa,\uro Kuga, Jovan Reì}, \or|e Drizi}, StojimirParli} iz Uro{evca, Qubomir \eki}, doktor DaniloNikovi}, Vasilije Zaki} i drugi odlazi u GorwuJablanicu. Oni su se zaustavili u Kur{umlijskoj bawi(u wenoj neposrednoj blizini) i predstavqali suosnovu Kosovskog korpusa. Pojedinci su se povremenovra}ali na Kosovo radi pruàwa pomo}i majoru SaviMili}evi}u, kapetanu @iki Markovi}u i LazaruMilosavqevi}u koji su ostali na toj teritoriji.

Zanimqivo je jedno Uputstvo za rad koje se~uva u Arhivu Vojnoistorijskog instituta -K.101-11/1koje je kapetan Miladinovi} uputio dvojici svojihsaradnika-Kosovcu (misli se na @iku Markovi}a iMakariju, u daqem tekstu }e biti izneto ko je zapravobio pod tim pseudonimom jer je otkri}e o toj li~nostitek odskora - prim. autora). Miladinovi} izme|uostalog pi{e slede}e:

- „Po{to ovih dana napu{tam teritoriju ovogasreza, to nare|ujem slede}e:

1. Da se produì rad na organizaciji,propagandi i obave{tajnoj slu`bi kao do sada.

2. Da se srpski narod na Kosovu javno obavesti,da se mi nalazimo u otvorenoj borbi - ratu sa

komunistima u Jugoslaviji i da }e biti pogubqeni iuni{teni od na{e strane:

a) svi organizovani ~lanovi kom. partije naKosovu i wihove porodice;

b) svi organizatori kom. ideja;c) svi nov~ano i materijalno prilo`nici i

darodavci komunisti~ke akcije;d) svi oni koji delom ili re~ima sabotiraju

na{ rad, ne ulaze u organizaciju i sli~no ili{pijuniraju na{ rad.

3. Da se odmah obrazuju trojke i {to presmaknu: sve komunisti~ke vo|e, narodni izdajnici i{pijuni...“

Mnogi koji su koristili ovo Uputstvo navelisu samo gore pomenute ta~ke. Retki su oni koji suzapravo naveli svih 14 ta~aka pomenutog uputstva ukojima se detaqno razra|uju pitawa propagande,materijalno nov~ane pomo}i, formirawe odbora zazimsku pomo} sirotiwi, obave{tajni rad i posebnoreorganizacija Nacionalnog komiteta za Kosovo(ta~ka 5. navedenog Uputstva koje je napisao kapetanMiladinovi} u kojoj stoji: „da se srpski nacionalniKomitet na Kosovu reorganizuje i pro{iri uvo|ewemu svoje redove novih i agilnih qudi koji }eintenzivnije raditi na propagandi i obave{tajnojslu`bi u duhu nare|ewa Na~elnika {taba Vrhovnekomande.“

Po dosada{wem svom radu, izuzimaju}inekoliko ~lanova ovog komiteta koji su radili svesnoi istrajno kao ~lanovi na{e vojne organizacije, a nekao ~lanovi komiteta, ovaj komitet nije opravdao svoj„rezone d etre.“

Miladinovi} je uporno insistirao da seSrpski nacionalni komitet na Kosovu {to vi{eangaùju na re{avawu raznih pitawa. Zapravopojedini ~lanovi ovog komiteta o ~ijem radu postoji

33 34

veoma malo dokumenata, bili su paralelno i direktnipredstavnici pri {tabovima ~etni~kih brigada kojesu formirane na Kosovu. Ali wihov rad je zapravo bioiskqu~ivo samo na papiru, a veoma malo me|u masama.Tek }e neki poku{aji biti tokom 1944. godine i oni suse zapravo svodili na mobilizaciji izbeglica koji suse nalazili u Srbiji a izbegli su ispred {iptarskogterora sa teritorije Kosmeta, radi pristupawajedinicama ~etni~kog pokreta.

Da je za Srpski nacionalni komitet itekakobio zaiteresovan i sam Draà Mihajlovi} govoridokument iz VII, êtni~ka arhiva K.1-17/3 iz wegoveli~ne bele`nice u kojoj je zapisao:

„Kosovski nacionalni komitet. PredsednikDr. Nikola Radojevi}. Sekretar Dragoqub Jovanovi}(~inovnik ministarstva ishrane), ~lanovi: SavaMili}evi}, rez. kapetan, Ruà, èna Po~. M.Pribi}evi}a.“

Me|utim i delovawe kapetana JovanaMiladinovi}a „Abdulaha“ zavr{eno je aprila 1943.godine. U me|usobnom sukobu ubijen je od strane svojih~etnika.

Komandant II Kosovskog korpusa kapetan @ikaMarkovi} èle}i da sebe pokaè kao vrsnogorganizatora 8. aprila 1944. godine (dakle u vrijemekada wihovi saveznici Nemci trpe jake gubitke idoìvqavaju poraz za porazom) {aqe kurirom, li~nopismo |eneralu Mihajlovi}u u kome izme|u ostalogkaè slede}e:

„U vezi izbora Centralnog nacionalnogkomiteta za Kosovo, Metohiju, Kola{in, Ibar,Drenicu, izve{tavate se da se o ovom pitawu vodi punora~una... U projektu su da se predloè imena po{tenihi u narodu poznatih, kao {to su: Dr AtanasijeUro{evi}, profesor Univerziteta u Beogradu, G-|aRadojevi} (èna po~iv{eg predsednika Nikole), dr.

Ne{i} Stevan iz Gwilana, Nedeqko Virijevi}, {efpropagandnog otseka ovog korpusa i DragoqubMurgani}, kwièvnik, komandant Leposavi}kogbataqona ovog korpusa.“ (Navedeni dokument se ~uva uV. ist. institutu K.101-10/3 êtn. arhiva)

Ovo je zapravo i jedan od posledwih pomenanavedenog komiteta. Sve ukazuje da on zapravo nijevi{e ni formiran, kao i da nije bilo vremena da seisti formira. Jedinice Crvene Armije i NOVJ sunezadrìvo napredovale. Bliìo se ~as oslobo|ewa odfa{izma.

35 36

SUDBINE PRIPADNIKA SRPSKOGNACIONALNOG KOMITETA

Jasno je da Srpski nacionalni komitet naKosovu nije zapravo predstavqao neku bitnu snagu zaSrbe i Crnogorce. Wegova aktivnost se zapravosvodila na propagandnoj delatnosti, organizovawuodbrane srpskih i crnogorskih sela, obave{tajnomradu, mobilizaciji qudi za ~etni~ki pokret DraèMihajlovi}a, prikupqawu nov~ane pomo}i i sli~no.

Ali kako do sada izuzev pojedinih poku{aja dase rasvetli sudbina pripadnika Srpskog nacionalnogkomiteta na Kosovu to }emo, sada, iskqu~ivo na bazidokumentacije i to originalne, zatim autenti~nihsvedo~ewa sudionika doga|aja u potpunosti poku{atida opi{emo wihove sudbine jer smatramo da tozasluùju. Ako ni zbog ~ega drugog onda zasigurno zbogonih kojima nije su|eno ve} su zavr{ili ìvot predstreqa~kim strojem u nekoj od kosovskih vododerina iurvina. Zasigurno sud, tuìoca i branioca nisu imali,ili jednostavno bili su opasni svedoci koji su mogli dana svjetlo dana iznesu ono {to nekima (tada napobjedni~koj strani) nebi odgovaralo.

Ipak po|imo redom:

SAVA L. MILI]EVI]

Sava (Lazara)Mili}evi} je ro|en uZvjerini kod Trebiwa,Hercegovina. Ogor~enzbog Aneksije Bosne iHercegovine od straneAustro-Ugarske, avaspitavan u domu u komese Otaxbina voli iznadsvega a rodoqubqe ipatriotizam sukategorije koje su utradiciji kod Srbamnogo cene, Sava kao takav odmah u Prvom svetskomratu stupa u Crnogorsku vojsku, da bi po~etkom 1915.godine prilikom ostupawa Srpske vojske preko gudurau Albaniji, oti{ao za Gr~ku. Posle reorganizacije ipopune Srpske vojske 1917. godine u~estvuje u probojuSolunskog fronta. U jednoj od borbi bio je rawen.Ipak i daqe ostaje u jedinici da se bori, nakon brzogoporavka. U borbi u~estvuje do kona~nog oslobo|ewazemqe. Za svoju hrabrost ispoqenu u borbi bio jeodlikovan nekoliko puta. Sava je, {to je tada bilaretkost, bio pismen i na~itan ~ovek, {to mu je poredhrabrosti omogu}ilo napredovawe tako da je iz rataizi{ao sa oficirskim ~inom kapetana I klase.“

Kao aktivni oficir radio je nekoliko godina.On, kao i drugi borci iz Prvog svetskog rata 1921.godine dobija zemqu i naseqava se u Suvi Do kodLipqana sa suprugom Vukosavom, sa dva sina i bratomDamwanom koji umire 1930. godine. Savina dva sina sutako|e kao deca umrli. Sava, iako oficir u penziji,radio je i na svom imawu, sve do oktobra 1943. godine

37 38

kada su Suvodolci-komunisti izvr{ili i tre}ineuspeo atentat. Atentati su na wega vr{eni izrazloga jer nije hteo da prihvati program KPJ. On jekao pametan i imu}an ~ovek uìvao kod Srba na Kosovui Metohiji veliki autoritet. Pomagao je siroma{nimau selu. Wegova je zasluga formirawa Sokolskeorganizacije u selu. Kao iskusni borac i oficir jednovreme vodio je Sokolsko dru{tvo koje je radilo podwegovim nadzorom. On je pomagao i organizovao i drugekulturne manifestacije u selu. U~enicima Osnovne{kole „Wego{“, podignute 1926. godine, on je pokloniojedan broj kwiga posebno onim |acima koji su dobrodeklamovali - recitovali. To su uglavnom bile kwigesrpskih juna~kih pesama. U selu je imao ku}u na sprat,sa nekoliko prostorija, u koju je 1941. godine primionekoliko porodica izbeglica kojima je dao i nekolikohektara wegove zemqe kako bi se prehranile.

Drugi svetski rat zatekao ga je u Suvom Dolu.On, kao jedini rezervni oficir u selu, odmah se zauzeoi organizovao samoodbranu sela zbog pqa~ki, napada iubistava koje vr{e, kako ih on, u svim svojimizve{tajima, naziva Arnauti i wihove bande.

Jo{ od prvog dana rata u Suvi Do pristièveliki broj Srba i Crnogoraca, izbeglica iz Drenice.Tako je tih dana u selu bilo 128 suvodolskih porodicai 117 porodica izbeglica. Sve srpske {kole suzatvorene jer je zabraweno deci da idu u {kolu.Dotada{weg predsednika op{tine Savu Komada,nema~ke okupacione snage smewuju i postavqaju[abana Aziza, koga }e ubrzo zameniti Kurt Kaledi. Unarodu vlada veliki strah i pometwa. Ono {to je bilodoma}ina i mu{kih glava u selu dogovorilo se da se nebeì u Srbiju, ve} da ostanu i da se organizujesamoodbrana. Tada u selu oru`ja nije bilo dovoqno. Uselo pristiù vojnici koji su izbegli ropstvo i zasedeArnauta zlikovaca od kojih je retko ko doneo oru`je.

Ubice i pqa~ka{ke bande u po~etku nisusmele napadati Suvi Do, jer je selo veliko, a znali suda su to hrabri qudi i pretpostavqali su da u selu imaoru`ja. Za nabavku oru`ja bila su zaduèna svadoma}instva. Oru`je se nabavqalo u mestima gde supred rat bile stacionirane vojne jedinice rezervista -u selu Ugqaru, Gra~anici, okolini Ka~anika,Sirini}koj ùpi, a ne{to je nabavqano u Lapqu selu iMilo{evu.

Vi|eniji qudi iz predratnih dana preuzeli surukovo|ewe odbranom sela. Bili su to ve}inombogatiji qudi, uticajni pojedinci. Odmah seuspostavila veza sa okolnim srpskim selima, kakonaseqeni~kim, tako i sa selima Srba starosedelaca, za{to boqu odbranu i zajedni~ko sadejstvo u slu~aju,napada na bilo koje od wih. A ta sela su: Suvi Do,Liva|e, Dobrotin, Staro Gracko, Skulanovo, NovoRujice, Lepina, Radevo, Dobrevo, Kowuh i duga selakoja pripadaju ovom podru~ju. Kako je me|u ovimpregovara~ima bio i Sava Mili}evi}, on je koristiote susrete za uspostavqawe veze i za u~vr{}ivawe svogautoriteta, ne samo me|u svojim seqanima nego i uselima u koja je odlazio. Pitawe samoodbrane selazapo~eo je Savo Mili}evi} koji ju je kanalisao kaonacionalnu du`nost. Iskusni ratnik Sava Mili}evi}predloìo je: „Svaki seqak treba po svaku cenu dakupi, odnosno kako zna da nabavi oru`je. Selo morasamo sebe da brani. Iskopa}emo rovove na pogodnimmestima i straàriti po smenama dawu i no}u.“Predlog je prihva}en od strane svih seqaka. Zaizvr{ewe ovog zadatka izabran je odbor najuglednijihdoma}ina. Sa akcijom nabavke i kupovine oru`ja seubrzalo. Za dobre pare oru`je se moglo kupiti i kod[iptara. Tako su prva straàrska mesta oko SuvogDola postavqena maja meseca 1941. godine.

39 40

Za Savu L. Mili}evi}a razvoj~etni~kog pokreta i uzroci su dalekodubqi i sloèniji. Kao prvo postojala jeogromna popularnost êtni~kog pokretaiz vremena oslobodila~kih ratova ivelike simpatije srpskog naroda zadinastiju Kara|or|evi}, a ~etnici subila Kraqeva vojska u Otaxbini.

U tursko vreme prvi ~etnici subili dobrovoqci, u borbi protiv turske

vlasti na Kosovu i Metohiji i Makedoniji, {to zna~iu celoj Staroj Srbiji koji su se pod tim imenompojavili jo{ u drugoj polovini 19. veka. Ti ~etnicibili su organizovani u ~ete i odrede u kojima jevladala vrlo ~vrsta disciplina. Bili su obu~eni unacionalnu no{wu i naoruàni za borbu na bliskomodstojawu. Srpski narod je o wima pevao pesme iprepri~avao i slavio wihova juna~ka dela. Ubalkanskim ratovima dejstvovali su kao prethodnicasrpske vojske ili u neprijateqskoj pozadini izazvalipaniku i uzbunu i nanosili mu gubitke. Pred Prvisvetski rat od starih ~etnika su formirana ~etiriodreda. Iz svega navedenog razumqivo je {to je~etni~ki pokret bio prihvatqiviji od suparni~kog, nesamo za sredove~ne qude koji su u~estvovali uoslobodila~kim ratovima ve} i za omladinu, koja jejo{ uvek bila zadojena nacionalnim idejama.

Popularnost srpskih vladara iz dinastijeKara|or|evi}, posebno posledwih koji su izvelinacionalno oslobo|ewe i ujediwewe, tako|e je bilakod srpskog naroda. S obzirom na to da su ~etnici bilaKraqeva vojska u Otaxbini, to je bio jo{ jedan razlog{to je izvestan broj Suvodolaca bio za ovaj pokret,smatraju}i da je jo{ ranije poloìo zakletvu Kraqu iOtaxbini. Sava s obzirom da je oficir Kraqevskevojske koji je jo{ u Prvom svetskom ratu poloìo

zakletvu za Kraqa i svoju otaxbinu Kraqevinu Srbijubilo je prirodno i logi~no da on nastavi sa takvimube|ewima u Drugom svetskom ratu.

Iz tih razloga po~etkom oktobra 1941. godineSava Mili}evi} formira ~etni~ku organizaciju uSuvom Dolu. Sava i wegove pristalice nastojali su daza sebe pridobiju {to vi{e qudi, kako iz ovog tako iokolnih sela. Svoju propagandu su zasnivali nao~uvawu srpstva i odbrane Kosova i Metohije od[iptara. Tada se u ku}i Save Mili}evi}a okupilonekoliko Suvodolaca, i ve}i broj iz okolnih sela:Lapqa Sela, Gra~anice, Liva|a, Dobratina,Topli~ana, Gu{terice, Velikog Ala{a, Lipqana i izdrugih sela kao i tridesetak vi|enijih qudi i oficirakraqevske vojske. Na ovaj sastanak Sava je pozvao inekoliko mla|ih qudi koji su u~estvovali u odbranisela. Mili}evi} je ovom sastanku dao sve~ani ~in. Tomprilikom je govorio o srpstvu, o borbama srpskognaroda kroz vekove za slobodu, govorio je i o potrebiborbe protiv [iptara, jer je jedino wih smatraokrivcima {to sada pati srpski narod. Tom prilikomveli~ao je zapadne sile, govorio je da Srbi morajuostati na Kosovu i Metohiji, da }e Srbima sti}i pomo}od Engleza i Amerikanaca. Govorio je da je Sovjetskisavez nesre|en i da }e taj komunisti~ki sistempropasti. Ovakvom Savinom izlagawu suprostavilo senekoliko mla|ih qudi i napustili sastanak. Oni kojisu ostali poloìli su zakletvu za Kraqa i Otaxbinu.Posle ovog skupa bilo je poku{aja da se ne dozvoliideolo{ka podela u selu po kom pitawu je odrànonekoliko razgovora sa Savom Mili}evi}em i wegovimpristalicama sa jedne strane i onih koji propovedajukomunisti~ke ideje. Tako Aco Marovi} 19. januara1942. godine u ime Mesnog komiteta Pri{tine dolazi uSuvi Do sa Stanojem Aksi}em iz Lipqana, sekretarompartijske }elije da oformi partijsku kandidatsku

41 42

grupu. Tog dana nekoliko qudi oti{lo je u ku}u kodSave Mili}evi}a da sa wim razgovaraju o wegovompristupu za Narodno oslobodila~ki pokret. Sa wim jecelu no} vo|en uzaludni razgovor. On je ovu ponudukategori~ki odbio. Tako je i posledwih dana oktobra1942. godine, u ku}i Novice Xeletovi}a, odrànsastanak po pitawu sloge i saradwe. I ovaj razgovornije dao nikakvih rezultata kao i jo{ neki drugi. Izovih razloga se donosi odluka da se Sava Mili}evi}atentatom likvidira. Iako su pripremqena tripoku{aja atentata nijedan nije uspeo. Nije uspeo jer jeSava Mili}evi} prou~io situaciju u selu pa je bioobazriv i snala`qiv. Na drugoj strani atentatori subili neiskusni i nesnala`qivi. Posle svega ovog SavoMili}evi}, oktobra 1943. godine napu{ta Suvi Do,odlazi u Pri{tinu pa u Srbiju. Malo je poznato da jeposle izvr{enog atentata na doktora Radojevi}a SavaMili}evi} bio predsednik Srpskog nacionalnogkomiteta. On kao takav kada je pre{ao u Srbijunastanio se u Kni}u. Blizu Kni}a je Ravni Gaj gde senalazio karantin za prihvatawe izbeglih Srba saKosova i Metohije. Sava je odatle po Srbijiraspore|ivao srpske izbegle porodice. Ovde je onradio na formirawu Prvog i Drugog kosovskog~etni~kog korpusa. Jo{ dok je bio u Suvom Dolu on jesara|ivao sa visokim funkcionerima pokreta DraàMihajlovi}a {to je nastavio i u Srbiji. Najvi{e jesara|ivao sa Jovanom Miladinovi}em sve dokMiladinovi} nije poginuo. Sava Mili}evi} je svojuzapo~etu aktivnost obavqao sve do kraja 1944. godinekada negde u Bosni gine. Nije èleo da prihvatipqa~ku i prilikom napada ~etnika na wega zbognavodnog zlata, Sava se sa wima borio i da im nebi paou ruke, ubio se sam.

U Vojnoistorijskom arhivu u Beogradusa~uvano je desetak wegovih pisama i izve{taja koje je

slao vi{im institucijama Pokreta DraèMihajlovi}a, a najve}i broj je uputio JovanuMiladinovi}u koji je imao nadimak Abdulah. Neke odsadràja tih izve{taja moète videti iz faksimila uprilogu ove kwige.

Evo nekih fragmenata iz izve{taja SaveMili}evi}a koje je pisao kapetanu JovanuMiladinovi}u Abdulahu, komandantu ~etni~kogkorpusa i zastupniku Draè Mihajlovi}a za Kosovo iMetohiju: (Arhiv VII - êtn. arhiva, K.124-4/5)

„Nemci su na Kosovo kao okupatori stigli 9.aprila 1941. godine i prema Srbima su postupali vrlolo{e. Svu vlast su odmah dali [iptarima. Nemci suvr{ili pqa~ke, posebno trgova~kih radwi. Daqe kaèda su Italijani na Kosovo stigli 12. aprila 1941.godine i kako Arnauti pqa~kaju Srbe.

Nemci su u Uro{evac stigli 8. aprila, a uPri{tinu 10. i to sa mawim vojnim formacijama. A uvremenu od 12-14. aprila pristigli su u ve}em broju ito sa motorizovanim jedinicama.

Aranuti, ~im su osetili povla~ewe vojskeKraqevine Jugoslavije, otpo~eli su sa pqa~komdràve i privatne imovine. Arnauti su uzeli u svojeruke svu civilnu vlast.

Iqaz Agu{evi} iz Pri{tine 17. aprilaoti{ao je u Kos. Mitrovicu kod nema~kog komandantasa ve}om grupom Arnauta sa Kosova koji su utvrdiliprogram rada na Kosovu, a Iqaz Agu{evi} bipostavqen za okru`nog na~elnika sa sedi{tem uPri{tini. Dobio je naziv perfekta, kao i Xafer Devaza Kosovsku Mitrovicu. îm su Arnauti dobili vlastu svoje ruke odmah su otpo~eli sa pqa~kom i ubistvimaSrba i Crnogoraca naseqenika. Tako su tada otelinekoliko devojaka. Zbog ovakvog stawa odmah smopo~eli raditi na tome {ta da se radi, da li svikolektivno da se selimo za Srbiju ili da tu ostanemo,ali da organizujemo samoodbranu. Tako smo pozvali sve

43 44

vi|enije qude iz svih sela, a sastanak smo odràliuve~e, 7. maja 1941. godine, u ku}i [pira S. Mili}evi}au Suvom Dolu. Vi{e wih bilo je mi{qewa da trebaodmah seliti i beàti u Srbiju dok smo jo{ ìvi.Sedmorica od prisutnih predloìla je da ostanemo ida se branimo, boqe je i da ginemo nego da beìmo. Naovom sastanku Sava L. Mili}evi} je rekao: ,Ko jeSrbin neka sedi na Kosovu, ovo je na{a zemqa, dabranimo svoju ku}u, svoje ogwi{te, svoju domovinu, a{to brè nabavqajte oru`je i od pqa~ka{a se branite.Niko ni{ta do sad u istoriji nije mogao vi{e branitinego {to mi sad treba da branimo. Od na{ih imovnijihqudi traì}emo kao pomo} za one koji nemaju da nabaveoru`je, a u tu svrhu izvadio sam i dao 5.000 dinara, a ukratko vreme skupilo se 20.000 dinara za naoruàwesiroma{nih qudi {to su ovo neki od prisutnih~estitali, a neki od prisutnih i qubili su me. Na ovomna{em prvom sastanku, pored odluke za naoruàwe,doneta je odluka za {to te{wu saradwu sastarosedeocima Srbima, domorocima, po{to smo biliprethodno obave{teni da wih domoroce odvra}aju odsaradwe sa naseqenicima i to sa nelagodnim re~ima ipo nekom i pretwom.“ Daqe Sava Lazara Mili}evi}navodi kako se broj izbeglica, a najvi{e iz Metohije,pove}ava u Suvom Dolu. „Videv{i opasnost Odbor zasamoodbranu je odmah odredio da se kopaju rovovi,rasporedili smo vodove i desetine, razvodnike ikontrolu. Odbor je dobio i svoja pravila za dràwestraè, poslu{nost, ~uvawe tajne, a za neposlu{nostrazne kazne koje su predvi|ale ~ak i ubistvo.

U Odbor su odre|eni slede}i qudi:1. Sava L. Mili}evi}, rezervni kapetan I klase2. Vojo Dragovi}3. Gojko Balabanovi}4. êdo Balabanovi}5. Todor Xeletovi} i6. Jovan Krivokapi}

Odbor je poloìo zakletvu s tim da }e sepokoravati i pravilno po pravilima suditi daneprijatequ na{ rad nikada ne}e otkriti. Odbor jeodmah odredio da se u svakom srpskom selu na Kosovuupoznaju svi Srbi sa radom Suvog Dola i da postupe ioni tako. Time je zbiqa u~iweno na Kosovu te su iostala srpska sela postupila po primeru Suvog Dola, ato se vidi i po tome {to je umawen broj izbeglica zaSrbiju, jerbo su sve izbeglice zadràne po srpskimselima i varo{ima. Bilo je vi{e slu~ajeva gde suArnauti napadali na srpsko selo a doti~na srpska selaodmah su pritr~avali u pomo} i razbijali napadebandi.

Dana 16. avgusta (1941. godine) sam na svojuruku pozvao iz svakog srpskog sela sreza Gra~ani~kogiz kojih su do{li po jedan ~ovek osim iz Lipqana iKosova Poqa i dogovorili se da osnivamo ~etnike na~emu smo se i sloìli i izvr{ili organizaciju, s timda se u svakom selu odredi ~etovo|a sa brojem ~etnikai sa kolikom koli~inom oru`ja raspolaè koje selo.“

Sava L. Mili}evi} je jednom prilikom oti{aokod perfekta Iqaza Agu{evi}a u Pri{tinu zato {toSuvodolci nisu hteli da begovima daju ~etvrtinu. Savamu je rekao slede}e: „Nije problem davawe ~etvrtinejer narod u jednoj dràvi mora da po{tuje zakone tedràve. Mi }emo dati ~etvrtinu, a ako je to potrebno itre}inu i polovinu i narod se za to ne}e buniti samoako su u toj dràvi za sve gra|ane jednaki zakoni i akose na sve gra|ane jedne dràve jednako upotrebqujuzakoni i naredbe. A ako se ti zakoni dijele po veramaili nacionalnostima onda mora biti i nerazumevawa unarodu. Gospodine perfekte mi smo do{li kod vlastida reknemo istinu: od nas se danas traì od nekih~etvrtina, od nekih polovina, od nekih sve {to ima,traì se porez i prirez, a sa druge strane organizovanebande pale sela, pqa~kaju imovinu, ubijaju qude, siluju

45 46

devojke i odvode ih u {umu. Gospodine perfekteslobodan sam da vam reknem jednu istinu koja vammo`da ne}e biti mila, ali je istina ìva. Skoro su uî~evici Arnauti ufatili dvije devoj~ice i silovaliih, a tre}a koja se odupirala presekli su joj dojke iproturili joj ruke kroz wih. Mislim da u istoriji nepostoji ovakvog brutalnog dela, ako vam je ovo daleko inije Vam poznato sli~an slu~aj poku{an je i nad}erkama \or|a Spasojevi}a iz Velike Dobrawe, a tuvam je i predsednik Rifat (Lugi}i). Ako ho}etemoète se obavestiti.‘ Jedan krupan gospodin velikeglave mu~i se po stolici i dobacuje mi slede}e: ,Moregovori albanski, ovde nema Arnauta, ovde su Albanci.‘Iqaz ga savla|uje i moli da sedne. Ja nastavqam daqe:,Gospodine perfekte, Arnauti i mi Srbi, na jednompredelu ìvimo, sa jedne wive hleb jedemo, to smoradili u pro{losti a tako }emo ìveti u budu}nosti.“

Kakav je bio odnos Spasi}a i SaveMili}evi}a vidi se iz wihovog razgovora. Sava jeupozorio Spasi}a da treba da se ~uva Koste Pe}ancajer }e mu on podvaliti, i {to narod nema simpatijaprema Kosti Pe}ancu koji kada se napije iz xepa vadi ideli Kara|or|eve zvezde {to mu je Spasi} i potvrdio.Sava savetuje Spasi}a da se direktno obrati DraìMihajlovi}u i da od wega potraì pomo} za rad.„Prema sporazumu Radovana Spasi}a i mene“, kaèSavo Mili}evi}, „ja sam pozvao uglednije qude i wih32 do{li su u Suvi Do. Spasi}a tu nije bilo, tewegovim nedolaskom bio sam blamiran zbog toga {tosam tim qudima rekao da }e me|u nas do}i iz Srbijeovla{}eno lice i upoznati nas sa mi{qewemprestavnika Srbije.

Sutradan, u ponedeqak, poslah u Pri{tinuTodora Xeletovi}a da vidi uzrok ne dolaska Spasi}a uSuvi Do. Spasi} mu je kao u snu rekao po{to ste vi tamonema potrebe ni da dolazim, posle sam ga sreo i pitao

ga i rekoh mu: ,Za ceo moj rad imam ja punomo}ije mojuvoqu i potrebu za spas ove sirotiwe a pismenu pomo}nikakvu nemam, a Vi sa punomo}ima sedite, to od Vasnije lepo.‘ Istog dana sretoh starog penzionera SimaLazarevi}a koji mi re~e: ,Savo ja ti iskreno ~estitam,ti si Iqazu kazao ono {to mu niko drugi nebi kazao, ato mu je potrebno kazati neka zna a tim, vi{e {to si mukazao u prisustvu ministra. Vi u Suvom Dolu raditedobro i pametno.‘

Prota Josif i dr Konti} u istom smislu mireko{e, a kapetan Babovi} mi re~e: ,Juna~ki se vi tamodrìte, a ovi na{i ovde u Pri{tini se uspavali.“

Sava istih dana odlazi u Uro{evac kod ~ovekakoji zna italijanski i poznaje komandanta divizije uPrizrenu da ga zamoli da za{titi Srbe na Kosovu kojiga je i poslu{ao.

Istih dana {aqe pismo Tripu Mili}evi}ukoji ìvi u Beogradu i moli ga da upozna GospodinaNedi}a sa zverstvima Arnauta prema Srbima naKosovu, s molbom da se zauzme kod italijanskogposlanstva u Beogradu. Posle ovog Italijani suspremili ne{to vojske po srpskim selima i ubili triArnauta i sproveli 35 Arnauta u zatvor.

Kasnije Suvi Do napadan je od strane Arnautadva puta, ali izgleda da su ti napadi bili u vidu probei izgleda da su imali i gubitaka u ovim napadima teprema tome od prilike nisu smeli ni izvr{iti napadbez ve}eg broja qudi. Suvi Do je bio za Srbe na Kosovui prestavqao ono {to prestavqa [vajcarska zaEvropu, a za Arnaute na Kosovu je prestavqao ono {toje pretstavqala Moskva za Germane. Znali su {topored me{tana u Suvom Dolu da se nalazi jo{ i preko100 porodica izbeglica a zami{qali su da imamo svemogu}e vrste oru`ja sem aviona i tenkova, moè se re}ida je to i bilo. Me{tana naseqenika 140 porodica,izbeglica 98 porodica, a osim toga nalazilo se preko50 pojedinaca, naseqenika, domorodaca. Bilo je ono{to je najbitnije: sloga, voqa i poslu{nost.

47 48

U Suvom Dolu vrlo se retko govorilo okomunizmu sve do januara 1942. godine i od tih dananaglo se {irio komunizam. Wihovu akciju pomagali suArnauti i tolerilare albanske zvani~ne vlasti, a kojeto i danas rade i time podelile srpsku slogu ijedinstvo na Kosovu. Od strane Srbije sve do martameseca nismo imali nikakve pouke za spre~avawekomunizma na Kosovu.

Ovi na{i oficiri u Pri{tini me|usobno senikako ne slaù. Major Du~i}, \eqevi}, Spasi} i jo{neki ostaju verni zakletvi. Major Dragovi}, Lazi} iBo{kovi} i jo{ neki otvoreno {ire komunisti~kuakciju i propovedaju revoluciju. Kapetan Babovi}izbegava ih i grozi se na wihov postupak. Kada sam sepotanko obavestio o wihovoj neslozi izbegavao samwihov dodir a za ta~no obave{tewe o radu majoraDragovi}a i Vasa Bo{kovi}a, spremio sam poru~nikaVoja Dragovi}a, Todora Xeletovi}a i ObrenaXeletovi}a, a koji su me o bavestili isto onako kakosam o svemu ovom i pre saznao.

Posle mog razgovora sa Iqazom smawili su senapadi i ubistva od strane Arnauta sve do polovineoktobra 1941. godine, a od tada su otpo~ela ponovnaubistva, paqewa i pqa~kawe sela, a 24. oktobraspaqeno je selo Pomazatin i raseqeno je, a 28. oktobraspaqeno je selo Poturovce. Istih dana u selu Vreluubijeno je 12 qudi.

Oti{ao sam u Pri{tinu kod italijanskogvojnog komandanta 1. novembra 1941. godine i prekotuma~a zamolio za spas i za{titu Srba, a on mi je prekotuma~a odgovorio da je potrebno dobit naredbu od vi{evojne vlasti i zamjerio mi je {to sam ja sam do{ao u imetoliko Srba, i posle tri dana spremio sam iz raznihsela 15 qudi, a od kojih je on primio svega dva ~oveka ito Todora Xeletovi}a iz Suvog Dola i \ura@ebeqanovi}a iz Dobreva i saop{tio im ono {to je imeni pre tri dana rekao.

Dana 28. aprila 1941. godine u Pri{tini na|ohna sto~noj pijaci preko 100 porodica sabijenih u blato,po ki{i goli, gladni i ozebli. To su proteraneporodice iz Prizrena i Suve Reke. S tim u vezi Muazusam napisao pismo s molbom da se ovim porodicamadade pone{to hrane za wih i za stoku koju su poteralisa sobom. Ujedno ga zamolih da im dade prelaz za Srbijukoji su nakon tri dana i pre{li u Srbiju. Sutradanvideo sam 18 porodica iz sela Petrovi}i ([timqe)koji beà{u opqa~kani i popaqeni od strane Arnautaistog dana izvesti{e me qudi iz Drenice kojima suarnauti rekli da moraju da se isele u roku od tri danaa to su qudi iz Glogovca u Drenici.

Dana 4. maja 1941. godine poslali smo desetstarih uglednih qudi iz raznih sela da preko tuma~akod vojnog komandanta traè za{titu Srba.

Tih dana major Radovan Spasi} pozvao me usvoju ku}u u Pri{tini, kojom prilikom smo op{irnorazgovarali o prilikama na Kosovu, i tada mi pokazapunomo}je od vojvode Koste Pe}anca kojim gaovla{}uje da u ime wegovo osniva ~etnike po Kosovu izamolio me da u idu}u nedequ pozovem iz svakogsrpskog sela sa Kosova po jednog ~oveka u vezidogovora. Ujedno mi re~e da sa sinom Banu{evim ne{torazgovara u vezi saradwe Srba i Arnauta.

Povedena je akcija u istom smislu.U organizaciji samoodbrane i osnivawa

~etni~ke akcije i iskreno su me pomogli slede}i qudi:

1. poru~nik Vojo Dragovi}, Suvi Do

2. @ivko Jani}ijevi}, Lapqe Selo

3. Stojan Deni}, iz Gu{terice

4. Stanko Guxi}, iz Dobrotine

5. Petar Vuja~i}, iz Vrela

6. Ra{a Bulatovi}, iz Obili}a

7. Petar Trkqa, iz Preleza

8. sve{tenik N. iz Uro{evca i

9. biv{i {ef èl. stanice u Uro{evcu

49 50

Ponovo po~iwu napadi paqevine i ubistva,tako neka sela u Nerodimskom srezu bila su bez veze saostalim svetom. Od nekih sela pomenu}emo slede}a:Babu{ sa 30 porodica, Mira{ sa 17 srpskih porodica iselo Papaz sa okolinom. U Gra~ani~kom srezu:Kraji{te, Topli~ane, Slovine, Smolu{a i Kuzmin.

Dana 9. septembra 1941. godine {aqe mi pozivokru`ni perfekt Iqaz u kome pi{e da sa sobompovedem 5-10 vi|enijih Srba, {to sam i uradio.

U wegovoj kancelariji nai|osmo na 10-12vi|enijih Arnauta, begova i predsednika op{tina.Iqaz nas je qubazno primio i stoje}i nam re~e overe~i: ,Gospodine Savo ja sam te sa tvojim qudimapozvao da ti saop{tim: Vlada u Tirani donijela jeodluku da se biv{im agama i begovima dava ~etvrtinana wihovo zemqi{te, rekli su mi da se vi u Suvom Dolubunite i svojim begovima ne}ete da date i da nije raditebe ja bih naredio karabiwetima da se to svr{i kao isa drugim selima, sva su sela dala ~etvrtinu svojimbegovima, pa red je i vi da date. ja vas molim na~initeda se vlasti ne me{aju izme|u vas jer ja to ne èlim.‘

Italijanska vojska u po~etku se nije lo{eodnosila prema Srbima. Jo{ 4. maja 1941. godine.Nemci su naoruàli jedan broj Arnauta koji treba daodràvaju red, me|utim, i oni su pqa~kali i progoniliSrbe. Italijani }e ih razoruàti. Stawe se od tadapoboq{alo, ali kada je do{lo do ustanka u Srbiji iCrnoj Gori Italijani mewaju svoj odnos prema Srbima.Zbog toga i oni naoruàvaju Arnaute. Posle ovognapadi Arnauta na Srbe bi}e sve ~e{}i i è{}i.

Tada su se Arnauti àlili civilnim i vojnimvlastima kako je Suvi Do razbojni~ko selo i da gatreba spaliti, kako im je nestalo 57 qudi oko SuvogDola i da su ih Suvodolci poklali i zbog toga je rasloogor~ewe prema Suvodolcima. Tada su se Arnautiorganizovali iz svih krajeva Kosova da napadnu i

rasele Suvi Do a onda }e sa svim Srbima lako pro}i i23. oktobra pokupili su oko 5.000 Arnauta i takonapravili raspored da ga sa tri strane napadnu. Nawihovoj velikoj skup{tini u Velikoj Dobrawi rekaoim je stari Axija: ,Tamo koji ode nijedan ìve glavene}e iznijet, imaju Suvodolci svih vrsta oru`ja, oniimaju komandanta, oko celog sela rovove, bez aviona itenkova wima se ne moè ni{ta i ja vas savetujem tamone idite.‘ Tako|e, drugoj grupi koja je planirala napadna Suvi Do, hoxa Mula Rifat iz Banduli}a rekao im jesli~no.

Mi smo imali i svoje pla}ene qude me|uArnautima koji su nas obave{tavali o svim ve}impokretima Arnauta.“

Iz ovih pisama se vidi da je Sava Mili}evi}uporno radio na spa{avawu Srba na Kosovu iMetohiji.

Iqaz Agu{i koji je od 1941. godine bioperfekt za Pri{tinu i okolinu bio je izuzetno bogat~ovek. Svi mlinovi u Pri{tini bili su wegovi kao idrugi objekti. Sava se sa wim dobro poznavao jo{ zavreme Kraqevine Jugoslavije pa je to poznanstvokoristio da za{titi srpski narod. To nikako nije bilasaradwa sa kvislin{kom vla{}u kao {to to neki èleda prikaù.

Sava je bio ~estit ~ovek i za{titnik Srba utoku Drugog svetskog rata. Znao je on sve srpskeporodice koje su izbegle u Srbiju, koje su bile zakomunisti~ku ideologiju i nikom se nije svetio. Samoih je upitao: „A {to ste do{li u Srbiju u kojoj su~etnici“, i na tome se sve zavr{avalo.

51 52

NOVICA XELETOVI],~lan Srpskog nacionalnog komiteta

O Novici Blagojevu Xeletovi}u napisano jedosta toga u nekoliko kwiga („Hronika Suvog Dola“ -Pavla I. Xeletovi}a i Petra Dende, „Boùri i trwe“Danka Popovi}a, „Sudbine III i IV“ @eqka VidakovaZirojevi}a). Me|utim, tokom istraìvawa uposledwih par godina do{lo se do mno{tvazanimqivih detaqa o wegovom ìvotu i radu pa mustoga posve}ujemo nekoliko stranica ove kwige kao{to }emo to u~initi i za jo{ nekolicinu ~lanova ovogKomiteta. Ipak je zanimqivo da o wima ima svedo~ewai mnogih istaknutih partizanskih i partijskihrukovodilaca iz tog vremena pa sve to zasluùje da se iiznese kona~no na svjetlo dana:

Suvi Do, selo kolonista iz Hercegovine, Like,Bosne, Crne Gore jo{ uvijek krije u sebi pravu istinuo stradawu Xeletovi}a (Novice, Jova i Sima Petrova).Da li ih grize savjest, ne{to mu~i ili pojedinisudionici tog krvavog ~ina jednostavno èle da tajnuodnesu u grob. Normalno nikoga mi kao autori ovekwige ne napadamo, ne prozivamo i ne kleve}emo.Mo`da }e oni sami sebe na}i tamo gde misle da trebajuda budu. Ipak od sudbine i istine niko nikada nijepobjegao.

Novak-Novica Blagojev Xeletovi} rodio se uselu êpelici kod Bile}e, u Hercegovini. Uvidjev{ida se tamo moè te{ko opstati krenuo je sa mno{tvomsvojih sunarodnika-Hercegovaca u obe}anu zemqu - uAmeriku „trbuhom za kruhom“. A tamo ih nije ~ekalo„med i mlijeko“. êkali su ih rudnici, ugqenokopi,danono}ni rad. I èqa da zarade, da pomognu svojenajdraè. A uslovi u kojima su radili bili su sve, samone ~ove~anski. Pa ipak uspjevalo se. I zara|ivalo.

Kada su Austro-Ugarska i Wema~ka krenulevojskom na male Srbiju i Crnu Goru, na{i zemqacikoji su radili tamo preko mora, odmah su se odazvalipozivu svog starog Kraqa Petra Kara|or|evi}a i svoje

53 54

NOVICA Blagojev XELETOVI]Ro|en 1893. godine, strijeqan 08.01.1945. godine.Istaknuti ~lan Srpskog nacionalnog komiteta Kosova,organizator pokreta DM na Kosovu, po povratku izSrbije (Vrwa~ka Bawa) uhap{en po la`noj optu`bi i bezsudskog procesa strijeqan u Mati~anskom potoku (kodPri{tine) kao „narodni neprijateq“. Slika nastalatokom 1942. godine ispred vodenice @ivka Jani}ijevi}a uLapqem selu kod Pri{tine.

majke Srbije. Pohrlili su nazad, put boji{ta, dapomognu svoju bra}u i sestre. Da sa wima budu i u dobrui u zlu. Jedan od dobrovoqaca-Hercegovaca koji jekrenuo nazad put svog kraja bio je i Novica Xeletovi}.Stupio je u redove srpsko-crnogorske vojske, pro{aosve golgote, patwe, stradawa, proboj Solunskog frontai do~ekao toliko èqenu slobodu. Iz rata se vratio sanekoliko odlikovawa od kojih }emo pomenutiAlbansku Spomenicu i dvije medaqe (srebrne) zazasluge Kraqu i Otaxbini. Wegovo ime se uprkosnekima, ipak danas na{lo u spisku Spomen kwigeJugoslovenskih dobrovoqaca 1914-1918. godine.

Za sve {to je u~inio tokom rata Novica sanekoliko porodica Xeletovi}a dobija zemqu naSrpskom Kosovu, „tamo gde su divqe zvjeri i Arnauti“ali i Sveto Lazarevo i Milo{evo Kosovo. Zapravo„Onamo, namo za brda ona, Milo{ev kaù prebiva grob,onamo pokoj na}i }u du{i, kad Srbin vi{e ne bude rob“kako je pjevao kwaz Nikola I Petrovi}, crnogorsko-hercegova~ki gospodar.

Uz mudre savjete starijih, posebno oca Blagoja,Novica stvara uzorno doma}instvo u Suvom Dolu,zatim kafanu u Lipqanu i imawe u Ajvaliji. Ovajponosni gor{tak sa ènom Janom izrodio je sedmorodjece: Kosaru, Maru, Branka, Milorada, Blaà, Slavkui Andriju. Nastojao je da ih vaspita, da budu qudi. Daponosno nose ime ~estite ku}e Xeletovi}a. Da senikada ne zastide ~iji su, ko su i odakle su. Da im uvenama te~e srpska krv.

Novica je bio omiqen u narodu. Qudi su gacijenili i po{tovali, [iptari ga se bojali. âk je iglavni agrarni povjerenik u Skopqu, sudija Vrhovnogsuda u svojoj kwizi koju je objavio 1928. godine uSarajevu, \or|e Krsti} zapisivao: Sva lica koja seèle naseliti u Ju`noj Srbiji mogu se za najbliè

informacije obratiti:... u srezu Gra~ani~kom(Pri{tina) na Novicu Xeletovi}a iz Lipqana...“

A Novica koji je {to }e mnogi poku{ati daprotuma~e na na~in koji bi samo wima odgovarao bio jeiznad svega odan Kraqu i Otaxbini. Ostala je kodstarijih qudi-kolonista koji su jo{ ìvi i koji su gaznali wegova uzre~ica: „Jednom sam poloìo zakletvui nikada je ne}u mijewati“. Takav je zbiqa i ostao.

Redovno je ~itao novine, èlio da zna {ta sedoga|a u svijetu. Bio je kako oni koji ga nisu voqeli,ali su ga se pribojavali, kaù „~vrst reìmski ~ovjek“.A rijetko ko se smio usuditi da krene na Xeletovi}e.Jer onako slo`ni, kr{ni, nao~iti, jaki a uz to i lijepibili su i za divqewe i za po{tovawe. Ne samo Novica,ve} i Jovo, Simo Petrov, Ivan, pa ~ak i stari djedBlagoje. A uz wih normalno i Obren, Todor, Stevo,[ule.

Me|utim, ipak bih se ovdje zadrào nadoga|ajima u kojima je Novica Xeletovi} jedan odglavnih sudionika. Mo`da }e neki likovati kada budupro~itali do sada neobjavqena dokumenta i poùritida izreknu: „Eto, mi smo bili u pravu, on je bioneprijateq!“ Ali, da li je to ba{ tako. [ta je, zapravo,stvarno istina. Da li je za to „nedjelo“ morao bitistrijeqan?

Evidentno je da je Novica Xeletovi} uhap{en1941. godine od strane Italijana i wihovih slugu i kaoVeliko Srbin interniran u Albaniju. U gradoveElbasan, Dra~ i Bureq. U logoru u kome je posvedo~ewu svojih zemqaka koji su bili sa wima imaoodli~no dràwe, nije ostao dugo. Zahvaquju}i {tonovcu, {to vezama i potkupqivawem straè NovicaXeletovi} se ubrzo vratio na Kosovo. Nije hteo ilinije smio da ode u Suvi Do. Da bi bio siguran skloniose u Lapqe Selo kod @ivka Jani}ijevi}a zvanog â~in.Taj @ivko koji je bio izuzetno bogat bio je oèwen sa

55 56

Rosom koja je bila od Nov~i}a iz Hercegovina koja jetamo do{la u selo Poturovce kod Lipqana sa svojim|everima Ke{eqima. Kako joj je mu` umro to se udalaza @ivka. @ivko je imao nekoliko skrivnica: jednu uvodenici, a drugu u sobi ispod kreveta iz koje seizlazilo uz rijeku Gra~anku.

Mile Jani}ijevi}, @ivkov unuk koji jenajvi{e pri~ao sa svojim dedom i koji na wega podsje}ao tome mi je ovih dana ispri~ao: „Deda @ivko mi jepri~ao da je u svojoj skrivnici ~uvao nekog Xelatovi}aiz Suvog Dola. Mislim da, koliko se se}am, da se zvaoNovica i da je tu bio do{ao odnekud iz Albanije. Dedami je jo{ govorio da je Novica bio neki vaàn ~ovek isa wim se druìo jo{ od pre rata, da su se stalnoposje}ivali.“

@ivkova }erka Buda (udata Karaxi}) mi je 1.decembra 2002. godine iznela slede}e: „Ja se se}am da jekod oca bio u skrivnici sklowen jedan ~ovek iz SuvogDola i to Xeletovi}, da li se zvao Novak, ili druk{e,da li Novica sad se ne se}am. Otac je krio wega da nikone sazna da je tu, kod nas, jer bi ga ubili. A sigurno bistradali i mi iz te ku}e. Mislim da je moja majka Rosakoja je znala tu ku}u Xeletovi}a bila u sve upu}ena iniko vi{e, jer je tako otac hteo. A znam da je tajXelatovi} imao ku}u u Ajvaliji i da je dolazio kod mogoca sa ènom svojom, mislim Jana se zvala. Dodu{ebila sam dete i dosta toga se zaboravilo.“

A za{to niko od Xeletovi}a, osim SaveMili}evi}a nije znao da je Novica tu, nadomak svojihku}a. Zato {to je vrijeme bilo takvo i {to se moralo utom trenutku o tome }utati. A kako je bilo Novici {tonije mogao da vidi familiju znala je samo wegova du{a.I srce.

Slede}i dokaz koji ukazuje da je Novicazapravo bio sklowen u @ivkovoj ku}i je i svedo~eweBoìdara-Boè Guxi}a, prvoborca iz sela Dobrotin

kod Lipqana, koji je bio oèwen @ivkovom }erkomMladenom-Denom. Guxi} koji je angaòvan ukomunisti~kom pokretu jo{ u vreme Gorki}a i zajednoto radio sa Andrijom Samarxi}em iz Starog Grackakoji je bio oèwen sestrom Save Kova~evi}a - Planom,iako u poodmaklim godinama (preko 90) iznosi: „Mojtast @ivko jeste bio za Kraqa i Otaxbinu. Bio je za~etnike ali me je kao komunistu po{tovao. I od wegasam ja ~uo da je ~uvao u ku}i Xeletovi}a koji je pobegaoiz Albanije, da ga je dobro skrio, pa je ~ak i oru`jeslao nekom u Suvi Do, i dobio potvrdu {to mu jepomoglo kad su ga uhapsili iz OZNE i saslu{avali. Imene su pitali za wega, {ta mislim. Rekao sam da jeSrbin i rodoqub.“

I zbiqa, kada je na Kosovu formiran Srpskinacionalni komitet u wemu se na{ao NovicaXeletovi}. Oni koji su formirali ovaj komitet koji jeimao za ciq da organizuje Srbe u borbi protiv[iptara i wihovih napada znali su da se uvek moguosloniti na wega.

Drugi podatak koji veoma jasno inedvosmisleno govori da je Novica Xeletovi} pobegaoiz Albanije i nalazio se u Lapqem Selu je svedo~ewekoje je ostavio Sre}ko êmerki} koji je tako|e bio~lan Nacionalnog komiteta a ti~e se Glavnog sastanka~lanova ovog komiteta i organizacije DraèMihajlovi}a za Kosovo, koji je odràn 28. oktobra1942. godine i to u vodenici @ivka Jani}ijevi}a.Navedeni dokument je verodostojan i baca novo svetlona organizovawe Srba na podru~ju Kosova. U spiskuu~esnika naveden je i Novica Xeletovi}.

Jo{ jedan veoma vaàn detaq, a ti~e se Noviceje jedno Uputstvo koje je 25. oktobra 1942. godine (tridana pre sastanka u Lapqem Selu) napisao kapetanJovan Miladinovi} i uputio ga izvesnom Makariju,zapravo na osnovu svedo~ewa gore navedenih i

57 58

prona|enih dokumenata navodi na nedvosmislenpodatak (argumentovan) da je ba{ Makarije bio nikodrugi nego li~no Novica Xeletovi}. A da je to takopotvrdi}e i jo{ neki doga|aji o kojima }emo izvornoupoznati ~itaoce. Verovalo se da su dokumentauni{tena ali ipak su zahvaquju}i snala`qivostiautora, odre|enim vezama i mukotrpnim istraìvawemotkrivena. Ona }e biti zapravo ta koja }e dokazatikakav je zapravo bio Novica Xeletovi}. Da nije biozlo~inac, da nije nikada okrvavio ruke, ve} se borio zaSrbe i srpstvo. A to kako je i za{to streqan i da li jetako trebalo u nastavku ove kwige.

Po dolasku u selo Suvi Do, Novica Xeletovi}je zbog gladi, terora i nasrtaja {iptarskihvulnetarskih bandi zajedno sa svojom bra}om Jovom,Simom i Ivanom krenuo za Srbiju. Ta~nije u seloRu|ince kod Vrwa~ke Bawe. A {ta je tamo zapravoradio svedo~e jo{ neka dokumenta. Normalnoekskluzivna.

U reonu Vrwa~ke Bawe, zatim Gruè, RavnogGaja, Kni}a dolazi major Sava Mili}evi} koji jetako|e do{ao sa Kosova. Kako je odràvao vezu sa II

Kosovskim korpusom on koji je ujedno bio i PredsednikNacionalnog komiteta - srpskog sa Kosova, me|umno{tvom izbeglica propagira pokret DraèMihajlovi}a kao i da izbegli Srbi masovno prilaze IIKosovskom korpusu kojim je komandovao @ikaMarkovi} - kapetan. U tu svoju aktivnost SavaMili}evi} izme|u ostalih (tu se na{ao i poru~nikPetar Trkqa, zatim Mladen Markovi} iz Lipqana,narednik Jovan Reqi}) ukqu~uju i Novicu Xeletovi} iwegovog brata Jova. Oni su prikupqali podatke oizbeglicama, o wihovoj brojnosti kao i analiziraliopredeqenost za borbu i odlazak na Kosovo i Metohiju.Formirawem tzv. obave{tajnih punktova SavaMili}evi} je za {efa tog punkta u Vrwa~koj Bawi

postavio Novicu Xeletovi}a, a za {efa obave{tajnogpunkta u Ravnom Gaju Jova Xeletovi}a. Mili}evi} setada nalazio u Mataru{koj Bawi. Aktivnost ovih tzv.obave{tajnih punktova ogledala se zapravo ubezna~ajnom prikupqawu podataka.

Osloba|awe Kosova i Metohije (17-23.novembra 1944. godine) zateklo je Xeletovi}e uVrwa~koj Bawi. Wih trojica Novica, Jovo i SimoPetrov odlu~uju da se vrate svojim ku}ama. I poredinsistirawa svog brata Ivana da se ne vra}aj, koji ihsuznih o~iju, naslu}uju}i {ta im se moè desiti,ispra}a, oni ipak kre}u. Na svoj put bez povratka.Direktno u smrt, u pogibiju od bratske ruke, od svojihsunarodnika. Ali, o tome ne{to kasnije.

59 60

MLADEN MARKOVI],~lan Srpskog nacionalnog komiteta

Ime Mladena Markovi}a, {to se ti~e

Gra~ani~kog sreza pomiwe se u vi{e navrata. Negde se

spomiwe kao ~etni~ki oficir, negde kao ~lan Srpskog

nacionalnog komiteta na Kosovu. Zapravo o wemu nema

mnogo dokumentacije izuzev nekoliko sudskih presuda

(originalnih) iz kojih se moè videti ko je zapravo on

bio:

„Mladen Markovi}, od oca Danila i majke

Fanije, ro|ene Napadaodo, {umarski inìwer, ro|en

1906. godine u Lipqanu, gde i ìvi, ranije neosu|ivan,

vere pravoslavne, nije bio borac jugoslovenske armije,

za vreme okupacije bio u organizaciji Draè

Mihajlovi}a i oficir Nedi}eve vojske, neoèwen,

dobrog imovnog stawa. Daqe se navodi da je u

organizaciju Draè Mihajlovi}a stupio s jeseni 1941.

godine dok je krajem aprila ili po~etkom maja 1942.

godine u prisustvu Save Mili}evi}a, @ike Markovi}a

i Laze Milosavqevi}a postavqen za komandira ~ete, a

zatim za komandanta bataqona.“

Daqe se za wega navodi da je imao zadatak da

vrbuje i organizuje qude za organizaciju i vojsku

Draè Mihajlovi}a u Lipqanu i okolnim selima.

Tako|e je qude koji nisu simpatisali pokret ili nisu

hteli da pristupe ovoj organizaciji dostavqao

fa{isti~kim vlastima zbog ~ega su neki morali da se

sklone u ilegalstvo, dok su neki hap{eni i mu~eni od

strane fa{ista. Markovi} je vr{io prinudnu

mobilizaciju qudi za pokret Draè Mihajlovi}a,

primao za tu organizaciju novac iz Srbije.

Kao ~lan Nacionalnog komiteta za Kosovo

(srpskog) prikupqao je qude za aktivnost u istom,

bavio se obave{tajnim radom i bio ~elna li~nost oveorganizacije DM.“

Me|utim, moramo kao autori navesti slede}e:Evidentno je da je Mladen Markovi} bio u

nacionalnom komitetu, da je radio za organizacijuDraè Mihajlovi}a ali je u odnosu na strijeqaneNovicu, Jova i Sima Xeletovi}a, Nasta êjovi}a,Mirka Joksimovi}a, protu Radula Boòvi}a, TomaOdalovi}a, iz sela Vrela pod Gole{om, Sima Dutinuiz Milo{eva, Milinka \api}a iz Kosova Poqa,Veqka, Vasa i Vukosave Mili}evi} bio u prednosti.Wemu je su|eno i prvo je osu|en na kaznu ve~ite robije,pa mu je kazna preina~ena na 10 godina robije. Kasnijemu je i ta kazna preina~ena i iza{ao je na slobodu, kaoda se ni{ta nije dogodilo. Gore pomenuti streqani subez suda, mogu}nosti da se brane, da iznesu istinu osvom radu. Naàlost ta mogu}nost im nije data.Skon~ali su ìvot pred cevima pu{aka, kao da zapravonisu ni postojali.

61 62

@IVKO JANI]IJEVI]-ÂÎN,~lan Srpskog nacionalnog komiteta

@ivko Jani}ijevi}-â~in, bio je ~ovekizuzetne snage, hrabrosti i odva`nosti. Onako nao~it,jak, ~esto na kowu, mamio je uzdahe èna, ali su se predwegovom pojavom [iptari sklawali, maltene u mi{ijerupe. Sluìo je vojsku u Kraqvoj gardi i od datezakletve, ostao joj odan do kraja svog ìvota. Smatranje velikim ~etnikom i agitatorom ideja ~etni~kogpokreta. Zapravo @ivko je bio samo Srbin koji jeèleo da za{titi sve ono {to je srpsko na Kosovu iMetohiji. Imao je izuzetno bogatstvo, vodenicu, dostazemqe. Uvek naoruàn. Od oru`ja se nije odvajao. Kaoda je predose}ao {ta }e se desiti te 1941. godine pa jenapravio skrivnicu u ku}i i vodenici. I ona je dobrodo{la Novici Xeletovi}u kada je pobegao iz Albanije.Li~no ga je @ivko krio i jedini znao gde je. A oru`je jedavao i partizanima a i narodu. Jednu ma{inku jeposlao u s. Suvi Do u ku}u Jova Xeletovi}a, tadaporu~niku, komunisti, kasnije generalu avijacije JNAVasiliju Vasu Bo{kovi}u koji }e ga 1945. godinespasiti sigurne smrti. Poslao je i jedanpu{komitraqez Jovu Xeletovi}u, radi odbrane sela odnapada [iptara, jo{ jedan pi{toq Novici.

U wegovoj vodenici je 28. oktobra 1942. godineodràn glavni sastanak svih ~elnika koji su bili zaKraqa i pokret DM. Sastanku je prisustvovao i @ivkokao ~lan Srpskog nacionalnog komiteta. A kada su[iptari do{li da traè oru`je, on je uspeo da impobegne i ode u Kur{umliju gde se ve} nalazio kapetanMiladinovi} koji je ~esto boravio kod wega. @ivkovaèna (druga) Rosa - dev. Nov~i} je izdràla sva mu~ewaod strane [iptara. I nije nikoga odala iako je mnogotoga znala. Kad su je batinali, dràli u hladnoj vodi,sve je izdràla. Bez jauka i ikakvog priznawa.

Iako mu je zet Boìdar Guxi} bio komunista,@ivko ga je po{tovao. I wega i wegove ideje. Aliostao je do kraja odan Kraqu i Otaxbini. Kada su na

63 64

@IVKO JANI]IJEVI] - ÂÎN

Rodom iz Lapqeg sela kod Pri{tine, odan Kraqu iOtaxbini. Ceo ìvot ~lan Srpskog nacionalnogkomiteta. Progawan i maltretiran ipak doìveoduboku starost. U svojoj vodenici krio NovicuXeletovi}a. U istoj vodenici odràn prvi sastanakSrpskog nacionalnog komiteta.

Kosovu i Metohiji izbile demonstracije [iptara, onve} star i oronuo hteo je da sa dve bombe ode me|udemonstrante i da tako zavr{i ìvot. Da im dokaèkakvi su Srbi. Kakav je @ivko Jani}ijevi}, ~lanSrpskog nacionalnog komiteta Kosova od prvih danafebruara 1942. godine. @ivko â~in.

65 66

NOVO MITROVI], u~iteq iz s. Milo{eva kod Pri{tine

(Bio ~lan Srpskog nacionalnog komiteta na Kosovu.Nosilac Ordena Svetog Save. O wemu je u svojoj kwizi„ûdesni kutovi“ pisao i Grigorije Boòvi}, poznatiputopisac. Fotografiju je sa~uvao Vojo Simov Dutinakoji je i dao za ovu kwigu).

NASTO ÊJOVI],~lan Srpskog nacionalnog komiteta

Jedan od onih koji je odmah po formirawuSrpskog nacionalnog komiteta na Kosovu, postao ~lanne svojom voqom, ve} iz razloga {to su ga qudi kaoop{tinskog delovo|u, ~estitog ~ovjeka i rodoqubacijenili, a [iptari ga se bojali, bio je i Nastoêjovi} iz Merdara. Starinom naseqen iz Crne Gore,on je sa Sekulovi}ima na ovoj granici Srbije i Kosova,sa Jovanovi}ima, Sari}ima, Ivovi}ima i drugim biostub odbrane od {iptarskih nasrtaja.

O wemu je jedini pravu istinu zabeleìo usvojim dokumentima koja je pohranio kod autora ovekwige, Novo Vukoslavovi}, ìvi sudionik tih doga|aja1941-1945. godine {irom Kosova i Metohije, majorNOVJ, nosilac Spomenice 1941. g, zatim vi{egodi{wistanovnik Golog Otoka, Sv. Grgura. ôvjek koji je svedoga|aje prenio kroz pisanu rije~ i opisao {ta je~inila {iptarska bulumenta. Ujedno opisaostradalni{tvo ~estitih Srba i Crnogoraca. Me|uwima i Nasta êjovi}a. Srba - rodoquba.

Nesporna je ~iwenica da je êjovi} kao Srbin(jer Crnogorci su ipak Srbi) i kao predratniop{tinski ~inovnik bio za Kraqa i Otaxbinu. Aliprije svega i ~iwenica da je bio patriota i zakletineprijateq kako ih je on nazivao „{iptara“. Uvijeknaoruàn, a onako krupan, korpulentan bio je za[iptare strah. Normalno nikoga nije nepravednooptuìo i sli~no. Novo Bukoslavovi} u svojimsje}awima pi{e:

„Novembra mjeseca 1943. godine po povratku sa

ropstva iz Italije, dolazim u Merdare, u srez

Kur{umliju po{to se na Kosmet nije moglo. Tu sam po

zadatku organizovao na terenu 48 drugova i drugarica a

me|u wima i Nasta êjovi}a, biv{eg delovo|u

op{tinskog, bio je moj kum i dobar prijateq i prije

rata a sada i u ratu, tako je bio aktivan pa sam ga ja

iako je bio u nekakvom Nacionalnom komitetu primio

u partiju. On me jednom prilikom vodio od Merdara

preko Dobrog Dola do Tulara, sve preko {uma i svuda

sam lomio grane da bi se sna{ao da povedem ovu grupu u

partizane, kako smo to govorili ako ne dobijem vodi~e

iz slobodne teritorije, sa Gajtana. Ovo smo radili

zato {to je on bio krupan i razvijen ~ovjek (imao je

preko 120 kila), pa kako nije bio za teren to sam ga

mojim odlaskom u partizane ostavio kao terenskog

radnika.

Kako me je po oslobo|ewu Kosmeta Miladin

Popovi} poslao u \akovicu, to mi neko javi da je

Nasto uhap{en, uhapsila ga OZNA u Podujevu. Ja

do|em u Pri{tinu, javim se Spasoju \akovi}u, on me

primi, okrenu telefon i kaza mi: „Gotovo je“. Zna~i

likvidiran. Ja qutito i uporno traìm da mi kaè

razlog a on mi re~e: „Po|i kod Milutina Pavli~i}a,

on zna!“ Milutin me primi i re~e mi: „Novo, ni{ta o

wemu nijesmo znali ni dobili, nego ti zna{ da je on kao

delovo|a bio veliki autoritet u ovom kraju, pa bi nam

u datoj situaciji mogao napraviti dar-mar.“

Eto koliko su qudski ìvoti tada vrijedeli.

A mnogi drugovi i to istaknuti su mi znavali re}i da

je Nasto êjovi} bio dobar ilegalac i pozadinski

radnik. Znam li~no da je bio du{om i srcem za

Sovjetski Savez. âk sam ga slu{ao kada je govorio, da

ako mu se ne{to desi, da ga ubiju ~etnici, ili umre

(mislio je na ~etnike koji su ga sumwi~ili da radi za

pokret), da mu se na grob obavezno stavi Staqinova

slika. Ovakav slu~aj likvidacije bio je i sa Mirkom

Joksimovi}em, koji je tako|e bio koliko znavam ~lan

tog Nacionalnog komiteta, ali i veliki autoritet kod

67 68

naroda ovog kraja. I on je likvidiran bez suda isu|ewa. Po kratkom postupku.

Napomenuo bih jo{ ne{to: Prilikomsusretima sa sekretarima nekih komiteta koji su bilimoji prisni drugovi, saznao sam da kada Komitet dobijeod neke partijske }elije informaciju o nekome, onizda nare|ewe da se taj hapsi i poslije ga odnese |avo aonda Komitet izri~ito kaè: „To traè ovi odozgo(~esto misle}i na OZNU). U mnogim slu~ajevima suqudi u pravu ali treba imati u vidu da je Partija znalaza te likvidacije, ali ili nije htjela, ili nije smjelada se mije{a, ili su pak bili u direktnoj vezi. \avo }ega znati. Eto tako je zavr{io svoj ìvot Nastoêjovi}, moj drug, starinom kum i ~ovjek koji nije kaoni Mirko Joksimovi} zasluìo takvu smrt, odnosno dabude tako likvidiran“, zavr{ava svoje pisano sje}aweNovo Vukoslavovi}.

SIMO DUTINA,~lan Srpskog nacionalnog komiteta

69 70

SIMO DUTINA

(1895. godine selo Miru{e kod Bile}e - 30. novembar 1944.godine)Strijeqan pod optu`bom da je bio ~lan Srpskognacionalnog komiteta Kosova. Imovina mu jekonfiskovana. O wemu je na promociji kwige „Sudbine“sin Vojo izneo: „Pobili su ih du{mani kao ’narodneneprijateqe‘. Zar je ikada po~initeq zlodela prema svomnarodu ~ekao osvetnika spokojno i mirno kod ku}e, ili mudolazio u ruke da ga moè li{iti slobode i ìvota kadho}e. Svaki onaj koji je ma i najmawe ose}ao da je po~inioneko nedelo prema svom narodu, {to bi mu se moglopripisati u greh, sklawao se od osvetnika. Na{i o~evi iro|aci to nisu bili i zato ih je doma}i du{man i izrodbez stida i griè savesti lako li{avao slobode iuni{tavao ih. U tome su predwa~ili i pojedinipartijski skorojevi}i, koji su time hteli da pokaù idokaù svoju privrènost novom reìmu. Izabrali sunajsramniji i najnequdskiji put - put preko krvi svojihdoskora{wih suseda, ro|aka i prijateqa“.

Simo Tomov Dutina, ro|en je 14. februara1896. godine u s. Miru{e kod Bile}e. Majka Cvijeta jebila od Xeletovi}a iz êpelice, tako|e kod Bile}e.Kako je Simov otac Tomo Gajov bio dobrovoqac ucrnogorsko-hercegova~koj vojsci to je 1922. godinedobio zemqu na Kosovu, u selu Milo{evu gde je do{aosa ~etiri sina: Ristom, Spasojem, Stevanom i Simom.

Simo se oènio sa Cvijom (djev. Vrtikapa) sakojom je imao petoro djece: sina Vojislava (Voja), }eriSlavojku (Kosu), Boànu, Vidosavu (Bulu) i Nedeqku(Nedu).

Simo je bio izuzetan kao doma}in, kaozemqoradnik i prije svega kao ~ovjek. Bio je omiqen icijewen kod svojih mje{tana. Zbog svega toga je 10.marta 1933. godine Sima Na~elstvo sreza Gra~ani~kogpostavilo ga za ~lana Mesne seoske uprave za s.Milo{evo. Ujedno je predstavqao i Poqoprivrednupodru`nicu sreza Gra~ani~kog kao delegat naGodi{woj skup{tini Srpskog poqoprivrednogdru{tva u Beogradu 1940.

Veoma na~itan, redovno je pratio sveinovacije u poqoprivredi i nastojao da ih primewujena svom imawu. U tome je imao uspjeha. Nabavqao je imnoge ma{ine za rad i obradu zemqe (seja~ice,{parta~e, plugove, kruwa~e za kukuruz).

Odmah po kapitulaciji BVKJ aprila mjeseca1941. godine Simo je odabrao svoj put. Put odbrane selaod napada {iptarskih bandi, nabavke oru`ja svojimkom{ijama, ro|acima. Uz angaòvawe i pomo} u~iteqaNova Mitrovi}a a sve preko Save Mili}evi}a iNovice Xeletovi}a iz Suvog Dola i @ivkaJani}ijevi}a iz Lapqeg Sela. Bio je veliki rodoqub,patriotski zadojen za odbranu srpstva koje je bilo tadaugroèno.

Formirawem Srpskog nacionalnog komitetana Kosovu ubrzo je izabran za ~lana istog. To je svakako

zasluìo jer je ispoqio pun patriotizam i svojerodoqubqe. Tako ga je vaspitao suri hercegova~ki kr{.Tako ga je vaspitao otac Tomo.

Odmah po oslobo|ewu Pri{tine, Simo jeuhap{en 25. novembra 1944. godine zajedno sa u~iteqemNovom Mitrovi}em, wegovim sinom Qubomirom,devetnaestogodi{wakom, po{to su okarakterisani kao„nenarodni-~etni~ki elementi“. Sproveden je u zatvoru Pri{tinu gde nije ostao dugo. U praskozorje 30.novembra 1944. godine strijeqan je u reonuMati~anskog potoka, zajedno sa Novom i QubomMitrovi}em, svojim kom{ijom Nikolom @eraji}em ijo{ jednim brojem Srba. Neposredno pred pucwepu{aka koji }e mu oduzeti ìvot rekao je: „Strijeqatei ubijate na pravdi Boga, bez suda, bez razloga. Grijehvam na du{i, vaqda }e se nekad doznat istina...“ Pucwisu prekinuli wegove rije~i. I sve je prekrila tama. Aonaj koji ga je zapravo i prijavio bio je wegov ro|akkoga }e to sve do smrti mu~iti i progoniti. Znao je dado|e poslije tog doga|aja u dvori{te kod Simove ku}ei da se tu {eta. Proradila mu je savjest. Ali, naàlostkasno.

A u spisku strijeqanih, na rednom broju 49,redni broj kwige 101, stoji upisano ime Sima Dutine ida je strijeqan 30. novembra 1944. godine. Naàloststrijeqan je bez suda, sudske presude, bez dokaznekrivice, ako je i imao. Tada je bila dovoqna jedna rije~pa da ~ovjeka odvede u smrt.

Poslije strijeqawa „nova vlast“ donijela jeakt broj 372/45 31.09.1946. godine o konfiskacijiimovine Sima Dutine. Da zaokruì zapo~eto.

Na svu sre}u i pored gubitka oca, Vojo, wegovsin i }erke Kosa i Bula su zahvaquju}i autoru i dr.Slobu Radovanovu Popari, obi{li mesto gde im jestrijeqan otac, zapalili svije}e a kasnije je omogu}enoda i pop opoja ovo mjesto, da pro~ita o~ena{ i molitvu

71 72

za pokoj du{e. Da du{e nevino strijeqanih na|ukona~no svoj mir.

Ovdje bi bilo neskromno ne spomenuti Simovuìvotnu saputnicu Cviju. âk i kad su do{li da jojoduzimaju imovinu ona je te qude u ko`nim kaputimaprimila sasvim mirno, normalno, kao da se ni{ta nijedesilo. âk ih je i ugostila. Ba{ onako kako jednadi~na Hercegovka to umije. I ti koji su do{li, sagli suglave i pokuweni iza{li iz Simove ku}e. A do{li subili sa namjerom da je oduzmu. Kao i svu zemqu.

PROTA RADULE BO@OVI],~lan Srpskog nacionalnog komiteta

73 74

Prota RADULE BO@OVI]

^lan Srpskog nacionalnog komiteta na saslu{awu rekaoslede}e: „Radule Boòvi} niti je bio, niti }e bitiizdajnik svog naroda, niti }e protiv wega raditi...“

Prota Radule Boòvi}, koji je uvr{}en u onalica - patriotski opredijeqena u Srpski nacionalnikomitet na Kosovu, pripadao je plejadi izuzetnih,~estitih i ~asnih qudi. Vaìo je za ~ovjeka koji nikadai ni pred kim nije znao da sagne glavu, da izbegnepogled, da se pokori. Po{tovao je svoju vjeru, svojsve{teni~ki poziv, vjerovao u srpstvo i za wega sezalagao. A tada je na Kosmetu, me|u divqim [iptarimabilo te{ko ostati i opstati. Ibarski Kola{in, ZubinPotok, Zup~e, Gazivode, zapravo su bili prava brananasrtajima kako [iptarima sa jedne, tako imuslimanima koji su sluìli fa{iste, sa druge strane.

Me|u wima svima prota Boòvi} je biostamena figura oko koje su se okupqala nacionalnaosje}awa srpskog ìvqa. A u prilog je i{ao i odnoskoji je prema svojim sunarodnicima i saplemenicimaimao veliki kwièvnik, putopisac i prijateq velikogbroja znamenitih Srba tog vremena Grigorije Boòvi}koji }e naàlost doìvjeti sudbinu svog brata Radula.

Ali vratimo se proti. Kao simpatizer~etnika Draè Mihajlovi}a, kao pripadnik Srpskognacionalnog komiteta, kao onaj koji je ~etnikeblagosiqao kada su polagali zakletvu Kraqu iOtaxbini, prota Radule je pod ovim optu`bamauhap{en i sproveden u Kosovsku Mitrovicu, u zatvor.Tamo ga je do~ekao, krvni~ki raspoloèn (kako mi je urazgovoru o Rasimu - jadu rekao sada publicista ikwièvnik @ivorad Mihajlovi} [iqa koji je tadaradio u OZNI, imao ~in majora i bio nosilacPartizanske Spomenice 1941. g. - prim. autora)islednik Rasim êrkez.

Verovalo se da i o ovome ne}e biti sa~uvanadokumenta. Tu i tamo ostane po koji list, ostane trag.U prostoru, u vremenu. Tako je bilo i sa protomBoòvi}em, sa ~ovjekom koji }e biti jezivo mu~en dokje isle|ivan. Ispitiva}e ga „nova vlast“ uz batine,

~upawe brade, lomqewe prstiju i rije~i: „prizna}e{ti sve to, majku ti ~etni~ku...“ Boòvi} je bio hrabar,dostojanstven i stoji~ki je sve to podnosio.Ispitivali su ga o Grigoriju, o Dobri}ima, oXeletovi}ima, o @iki Markovi}u, komandantu II

Kosovskog korpusa. On nije sebe branio. Branio je~estite i po{tene qude jer je ose}ao {ta im se sprema.Za sebe se nije pla{io. U delu zapisnika koji jesa~uvan samo je ostalo: „Radule Boòvi} niti je bio,niti }e biti izdajnik svog naroda, niti }e protiv wegaraditi, a greh na du{u svim onima koji èle da me napravdi Boga optuè oklevetaju...“

Strijeqan je u praskozorje a da mu se grob kaoi mnogim ne otkrije. A razloga za strijeqawe nijebilo, Mo`da po Rasimu zato jer je bio Srbin i naosnovu montiranih optu`bi.

75 76

JOVO XELETOVI]

77 78

PERO Mi}kov PEROVI]

24. juni 1924. godine Staro Selo (kod Uro{evca)06. januar 1992. godine umroOd prvih dana okupacije 1941. godine bio pristalica isimpatizer SNK i pokreta Draè Mihajlovi}a, a ne{tokasnije i ~lan Srpskog nacionalnog komiteta izUro{evca. Angaòvao se na suprotstavqawu{iptarskom teroru i odbrani naseqeni~kih sela. Ostaodosledan tome i tokom {iptarskih demonstracija 1968.zatim 1981, 1988. godine zapravo sve do svoje smrti.

JOVO Blagojev XELETOVI]Rodom iz sela êpelice kod Bile}e (veliki patriota irodoqub) koji je strijeqan na osnovu la`nih, montiranihi izmi{qenih optu`bi 5. januara 1945. godine.

Govoriti o Jovu Blagojevu Xeletovi}u,ponosnom ocu Vojislava-Voja, Vuka{ina-Gaqe, pok.Mirka i k}eri Radmile, zna~i govoriti o jednomponosnom, ~estitom i po{tenom gor{taku sahercegova~kog kr{a, izuzetnom |aku poqoprivredne{kole u Bitoqu, jedno vrijeme {umaru a zatim ipredstavniku „Singera“ (firme {iva}ih ma{ina) uPri{tini. Zna~i govoriti o ~ovjeku izuzetne qepote,rasta i stasa, hrabrosti i sr~anosti. Divnom roditequsvoje djece, muù svoje ène Drage koja je bila iz ku}eKrivokapi}a.

Ovdje ne}emo govoriti o wemu kao uzornomdoma}inu, o wegovoj li~nosti ve} o wegovom radu, oistinskim dokumentima koja su u potpunosti odslikalawegovu li~nost. Taj uzorni doma}in koji je za revnosnuslu`bu Kraqu i Otaxbini dobio srebrnu medaqu kojase sada nalazi kod wegovog unuka Jovice koji je po djedui ponio ime i koji najvi{e sli~i wemu, u svojoj ku}i jeu tim stra{nim danima 1941. godine ~uvao ilegalce,komuniste Vasilija-Vasa Bo{kovi}a i Velibora BoruMora~i}a kada je to malo ko smijo, @ivojina ]ur~i}aSr|u - najstarijeg komunistu na Kosovu i Metohiji.Jovo je u ku}i drào i pu{komitraqez koji mu je poslao@ivko Jani}ijevi} iz Lapqeg Sela, radi odbrane selaod nasrtaja {iptarskih bandi. Bio je pouzdan,provjeren i izuzetno staloèn ~ovjek. A nije imaorazloga da svoje tajno ~uvane goste krije od svog brataNovice jer je znao da ih on iako odan Kraqu nikadane}e izdati i otkazati im gostoprimstvo.

Jovo je jo{ prije rata prenosio partijskeletke i dostavqao ih Andriji Samarxi}u, rodom izStarog Grackog, zetu Save Kova~evi}a. Smatrao je tosvojom patriotskom du`no{}u.

Ni jedan dokumenat do koga se do{lo pa i izrazgovora sa qudima nije ukazao da su Novica, Jovo iSimo Petrov koji je bio izuzetan ~ovjek, vrsan majstor

i svakome pomagao i na{ao mu se u nevoqi, nekogaizdali ili nanijeli {tetu drugoj strani -komunistima. Zar bi ilegalac i komunista Milo{Grbu{i} ~itao povjerqive izvje{taje sa Simom da jesumwao u wega. Zasigurno ne. Ni jedan od wih nije nipomi{qao o izdaji, da nekome nanese {tetu. Daleko odtoga. Jer ih tako nije vaspitala Hercegovina, o~eviBlagoje i Petar.

Jovo je bio dobar govornik, znao je daorganizuje qude, da ih usmjerava. Sama ~iwenica da jesluìo vojsku u Kraqevoj Gardi, zapravo govori owemu. Jer tamo su mogli da idu samo najboqi.

A to {to je radio u Gruì i Vrwa~koj Bawi,zapravo je kako je on smatrao bila èqa da se Kosovo iMetohija oslobode od {iptarskog jarma, od tih srpskihkrvnika koji }e zapravo pravo lice pokazati krajem 20.vijeka kada }e najmasovnije otpo~eti progone Srba,Crnogoraca i ostalih Nealbanaca.

Utvr|eno je da Jovo Blagojev nikoga nije izdao,nikome zlo nanio, nikoga opqa~kao. A {ta ga je odvelona gubili{te? Wega i brata mu Sima Petrova.Najvjerovatnije izmi{qotine, laì i qudska zavist.Tada je bilo to najlak{e.

79 80

O OSTALIM ^LANOVIMA SNK

O sudbini ostalih ~lanova Srpskognacionalnog komiteta na Kosovu po{li smo tragomdokumentacije, kazivawa preìvjelih sudionikadoga|aja kao i ~lanova porodica i do{li do slede}ihsaznawa:

Lazar Joksimovi} je odmah po oslobo|ewuKosova i Metohije od okupatora i balisti~kih snaga,predat redovnom sudu. Ne zna se koliko je i da li jeosu|en.

Ilija Radenkovi} uop{te nije bio su|en, ve} jesamo pozvan na saslu{awe i nakon toga pu{tan ku}i (naosnovu dokumenta br. 37/2 iz OZNE).

Milorad Mitrovi} je tako|e po oslobo|ewupozvan na saslu{awe i poslije davawa iskaza pu{tan jeku}i (na osnovu gore navedenog dokumenta).

Pop Trajko Zdravkovi} je poslijekapitulacije Nema~ke prebegao u inostranstvo,ta~nije u Nema~ku i drugih podataka nema.

êda Cani} je bio pozvan na saslu{awe u vezisa svojim u~e{}em u pomenutom komitetu i nakon togapu{tan ku}i.

Qubinko Bukumirovi} je po oslobo|ewuoti{ao za Beograd gde je nastavio svoj ìvot i rad.Nema podataka da li je odgovarao.

Mi{a Vi}i} je po oslobo|ewu oti{ao uilegalu sa ostacima ~etni~kih jedinica. Daqa sudbinaje nepoznata.

Magica Brki} se poslije oslobo|ewa Kosmetadugo krila tj. bila u ilegalstvu i nakon toga je poslesaslu{awa nastavila normalno svoj ìvot.

Novo Mitrovi} je uhap{en u selu Milo{evu i30. novembra 1944. godine strijeqan u Mati~anskom

potoku zajedno sa svojim sinom Qubom (u spiskustrijeqanih na rednom broju 8 i 9 istog, a redni brojkwige 20 i 21 se nalaze wihova imena).

Vasilije \ori} je uhap{en i sproveden uzatvor. Bio je osu|en na kra}u vremensku kaznu. Imao jesre}u da su sudovi a ne pojedinci donosili presude.

Apa @ivi} je samo dao iskaz organima OZNE inakon toga je pu{tan ku}i. Nije mu su|eno.

Vuksan Gali} je dao izjavu i odmah je pu{tanku}i, bez ikakvih posledica.

Novica Mrvovi} je saslu{an i pu{tan naslobodu bez ikakvih posledica.

Luka Radowi} je uhap{en odmah po oslobo|ewuKos. Mitrovice i strijeqan „po kratkom postupku“ bezsuda i su|ewa.

Mirko Joksimovi} je uhap{en i strijeqan uMati~anskom potoku kod Pri{tine (u spiskustrijeqanih pod rednim brojem 31 istog, red. brojkwige 66 stoji zapisano da je strijeqan 29. novembra1944. godine).

Sre}ko êmeriki} je uhap{en 1945. godine,izveden pred istra`ne organe OZNE potom mu jeodràno javno su|ewe. Osu|en je na kaznu zatvora(dvadeset godina) ali mu je 1947. godine, zahvaquju}iUkazu o pomilovawu ista preina~ena tako da je ubrzoiza{ao na slobodu.

Pero Perovi} je poslije oslobo|ewa ìviomirno u Starom Selu kod Uro{evca. Zasnovao jeporodicu i ostao dosledan srpstvu. Od 1990. godine a iranije u~estvovao je u svim mitinzima Srba koji su sedigli protiv {iptarskog terora na Kosmetu i biojedan od organizatora istih. Umro je 1992. godine isahrawen u rodnom Starom Selu. Pojedini vi|enijiSrbi (Hercegovci i Crnogorci, kao i mje{tani) izUro{evca iznijeli su autorima ove kwige da je pok.Pero bio ~estiti, po{ten i veliki rodoqub.

81 82

Stojimir Parli} je sve vrijeme rata bioaktivan kako u Srpskom nacionalnom komitetu tako iu pokretu Draè Mihajlovi}a. Uspio je da pobjegne uinostranstvo gde je ostao do kraja ìvota. Progla{enje za ratnog zlo~inca (u spisku OZNE za teritorijuKosova nalazi se na rednom broju 94 lica koja se vodekao ratni zlo~inci).

[to se ti~e ostalih ~lanova ovog Komiteta, owegovoj sudbini nismo mogli da saznamo ni{ta jer supodaci bili nedostupni ili ih nije bilo.Evidentirano je da su ~lanovi Srpskog nacionalnogkomiteta na Kosovu Novica Xeletovi}, NovoMitrovi}, Nasto êjovi}, prota Radule Boòvi},Mirko Joksimovi}, Luka Radowi} i Simo Dutinastrijeqani. Doktor Nikola Radojevi} je ubrzo poformirawu komiteta u atentatu koji je organizovaoMK KPJ za Pri{tinu ubijen. Sava Mili}evi} jeubijen od strane ~etnika, tj. prilikom napada na wegazbog navodnog zlata, sa wima se borio i ne èlev{i daim padne u ruke sam se ubio. (Dokumenat broj 138/46,Arhiv SSUP-a, sa saslu{awa pripadnicama pokreta D.Mihajlovi}a).

UBISTVO NEVINIH BEZ SUDA

Neposredno pred povratak na Kosovo iMetohiju Novica Xeletovi} se obratio okupqenimzemqacima (po ostavqenoj dokumentaciji @ivojinaKotor~evi}a iz Uro{evca - predratnog skojevca ikomuniste koji je tragi~no izgubio ìvot prim.autora) slede}im rije~ima:

„Draga bra}o i sestre,

Da}e dragi Bog i svi sveti da se kona~no

zaiskri sunce slobode nad na{im napa}enim srpskim

narodom. Ujediweni pod barjakom, svi zajedno }emo se

osloboditi tirana. Moramo u odsudnom trenutku biti

okrenuti ka na{em Kosovu koje je sve {to nas

nadahwuje i daje nam snagu da istrajemo...“

Ne dugo po dolasku u Suvi Do, potkazani, da sustigli „~etni~ki elementi“ trojica Xeletovi}a suuhap{eni i sprovedeni u zatvor u Pri{tinu. A tamo seznalo, ~ekala ih je smrt. Na mnoga upozorewa da bjeè,odbili su. Nisu nikoga izdali, nikoga ubili, rukeokrvavili, a to {to su Novica i Jovo bili odani datojzakletvi i Kraqu i nije bilo za smrtnu kaznu. Da jebilo sudova bilo bi mnogo druga~ije. U tome se upotpunosti slaù i na{i sagovornici NovicaDejanovi}, Boro Mora~i} koji je istakao da je imaoinformaciju da su uhap{eni li~no bi ih pustio izzatvora jer „nemoè da zaboravi wihovo dobro~instvoi za{titu“, takav je trag ostavio i u svojimzabele{kama Vaso Bo{kovi} - general koji je boraviou ku}i Jova Xeletovi}a, to je iznio i u svojimsje}awima Petar Denda. Ali oni su po ne~ijojsamovoqi, hiru i prije svega osveti (bezrazlo`noj)morali biti pogubqeni. Jer ipak su oni „reakcija,odani Kraqu, ~etnici...“ Zar se niko ne na|e da kaè

83 84

koju qudsku rije~ za wih. Samo istinu. Ni{ta drugonije trebalo. Izgleda to nije bilo va`no.

Ovdje moram da podsjetim na svjedo~eweBosiqke Xeletovi}, ène Simove (sada po~iv{e) kojami je u porodi~noj ku}i u Suvom Dolu 20. jula 1997. g. urazgovoru koji je i fono snimqen iznijela slede}esje}awe:

„Po dolasku u s. Suvi Do ja sam od SofijeTarailo, koja je sa nama u rodbinskim vezama, doznalada kada su na konferenciji raspravqali oXeletovi}ima i Mili}evi}ima, za Novicu je re~eno daje on radio u agraru u Skopqu i to je radio nepo{tenotj. nije radio pravo, da je pok. Jovo izdavao selovulnetarima i seqane, a za pok. Sima je re~eno da je~estit i po{ten bio, ali je kriv, a tako mi je rekao ipok. Marko [e{lija, {to je ~uvao u svojoj ku}i SavuMili}evi}a kada je na wega izvr{en napad. Pa i menise ~ini da bi i ja primila one koji su mog Sima ubilia kako odbiti ~ovjeka kad te lijepo moli. Od Sofijesam doznala da taj spisak da se oni strijeqaju nijesupotpisali samo Rade Kosanovi}, Mijajlo Denda ikoliko se sje}am Rade Krtini}. Ostali su svipotpisali...“

Dana 14. decembra 2002. godine posjetio samporodicu Rada Kosanovi}a za koga je u vi{e navratare~eno da iako kao prekaqeni ruski komunista komepartijski sta` nisu priznali od 1917. godine dok je biou~esnik Lewinovog Oktobra, zatim dugogodi{wiilegalac i prvi predsjednik NOO sreza Gra~ani~kognije prihvatio sramnu odluku da se Xeletovi}i iMili}evi}i, wegove kom{ije i seqani strijeqaju.Mo`da mu zato nije data ni Partizanska Spomenica1941. godine koju je najprije i zasluìo. Mnogo prijenego oni drugi koji su je dobili. Radov sin Ilija mi jeposlije vi{egodi{weg }utawa iznio neke bitnedetaqe:

„U ku}i mog oca Rade raspravqalo se ~esto o

slu~aju strijeqanih Xeletovi}a i Mili}evi}a,

normalno poslije vi{e godina od tog slu~aja. Ta~no je,

a {to je moj otac stalno tvrdio, da je postupak prema

onima koji su se opredelili za Kraqa i Otaxbinu bio

ne~ove~an i nequdski. Oni (misli se na streqane) nisu

nikada u~inili nikakav zlo~in, nikoga nisu izdali,

niti naneli {tetu pokretu. Rade je kao komunista bio

protiv svih onih koji su iz sela Suvi Do bili spremni

da se ovi qudi (Xeletovi}i i Mili}evi}i) streqaju

jer nisu bili protiv Boga, crkve, srpstva i slovenstva.

Za wega je bilo nequdski i sramno podi}i ruku na svoje

sunarodnike i rodoqube kakvi su oni bili. Sa tako

sramnom odlukom pojedinaca iz Suvog Dola (oni }e

kasnije i za mene u V-tu Vojnu oblast u Zagreb, gde sam

bio komandant artiqerije u Prvoj proleterskoj,

poslati papir da sam sin ~ovjeka koji voli majku

Rusiju, da sam i ja za Staqina i Lewinove ideje, zbog

~ega }e me zatvoriti i poslati na Goli Otok, kao

Informbirovca), moj otac Rade se nije sloìo a niti

je mogao. Zbog toga je uzeo kaput preko ruke i napustio

mjesto predsednika sreza. Nije hteo da bude sa onim

koji nisu prihvatali wegove stavove da samo sud moè

biti taj koji sudi qudima. Sa takvim banditizmom i

ne~ove~nim postupkom on se nikada nije pomirio. A

bilo je poku{aja u Suvom Dolu da pri~aju kako je Rade

Kosanovi} odgovoran za stradawe Xeletovi}a i

Mili}evi}a. Na àlost tih pojedinaca, ova pri~a nije

pro{la. Jer ostala su dokumenta, kazivawa sudionika

tih doga|aja i ko je kakav bio, {ta je ko radio. Rade je

ostao kristalno ~ist i po{ten sve do kraja svog

ìvota“ zavr{io je svoje kazivawe Ilija Rada

Kosanovi}a koji se iako pro{av{i sve torture Golog

Otoka i Bile}e nije promijenio ve} i daqe punim

srcem voli kako on sa ponosom kaè „majku Rusiju“.

85 86

Na kraju moramo izneti da je mjestostrijeqawa prona|eno. I uprkos svemu zapaqenesvije}e za du{u umrlih i odveden pop da ih opoje. Iostao trag o wihovoj smrti. Nevino pobijenim qudima.Kao i brojevi u spisku strijeqanih lica Vojnog sudaKosovske Mitrovice:

- strijeqani 05.01.1945.: Xelatovi} Simo (256)i Xelatovi} Jovo (325); 08.01.1945. Xeletovi} Novica(258)

87 88

MATI^ANSKI POTOK kod Pri{tine(Jedno od mjestagde su strijeqani tzv. „narodni neprijateqi“) na ovommjestu su streqana bra}a Xeletovi} - Novica, Jovo iSimo Petrov, zatim Mili}evi}i Veqko, Vaso i Vukosava,Tomo Odalovi}, Novo i Qubo Mitrovi}, Milinko \api},Simo Dutina i mnogi drugi. Mjesto je autoru kwigepokazao jedan od u~esnika u strijeqawu koji je i zasadiodrvo kao obiqe`je mjesta stradalnika iz tog smutnogvremena 1944. i 1945. godine. Sama priroda je oivi~ilamjesto gde su strijeqani qudi. Da li je to u~iwenoBo`jom voqom, jo{ je nere{iva enigma?

PRILOZI

89 90

91 92

GRIGORIJE BO@OVI]

Putopisac, pripoveda~, politi~ki nau~ni radnik, u~iteq15. februar 1880. godine - 4. januar 1945. godinePridvorica (Ibarski Kola{in) - BeogradLa`no optuèn kao narodni neprijateq, saradnikokupatora, nacionalni lider Kosovskog kraja.Presudom Vojnog suda Komande grada Beograda „osu|en nakaznu smrti strijeqawem, gubitak gra|anske ~asti zasvagda i na konfiskovawe celokupne imovine...“Kao i wegov brat prota Radule Boòvi}, kao i svipomenuti u ovoj kwizi, nevin strijeqan. Bez suda, presude.Sve to kasnije donijeto.

BO@IDAR-BO@A GUXI]

Ro|en 1914. godine u s. Dobrotin kod Lipqana. Partijskiaktivista jo{ pre 1937. godine (u doba Gorki}a).Organizovao sa ostalim ~lanovima KPJ i SKOJ-aodbranu sela Dobrotina od {iptarskih napada 1941.godine. Ostavio autoru kwige originalnu gra|u oistorijatu Dobrotina. 1952. godine otpo~elo se sawegovim progonom zbog qubavi prema Sovjetskom Savezu.Progawan, maltretiran ali ostao dosledan i ~vrst usvojim stavovima. Ina~e znao sve o aktivnosti @ivkaJani}ijevi}a-â~ina jer je bio oèwen sa wegovom }erkomMladenom. Danas kao izbeglica sa Kosmeta ìvi u Ni{u.Ostavio svedo~ewe o aktivnosti @ivkovoj i davawuoru`ja 1941. godine u Suvi Do u ku}u Xeletovi}a i VasuBo{kovi}u - kasnije generalu JNA.

93 94

RADE KOSANOVI] (sa drugovima) u Rusiji1917. g. ( u sredini), jedan od onih koji nije prihvatioda se nevini qudi strijeqaju

ILIJA KOSANOVI] (prvi s desna, naVojnoj akademiji u Rusiji) poslije 60 godina iznioistinu i sje}awe na svog oca Rada i doga|aje u SuvomDolu 1944/45. g.

AKT O NASEQAVAWU KOSOVA I METOHIJE

(Dokumenat-original, dobijen od Vuka{ina Gaqe

Xeletovi}a koji se odnosi na wegovog pok. oca Jova

Xeletovi}a, o naseqavawu iz Hercegovine u selo Suvi Do

kod Lipqana. Dokument je zaveden pod brojem 1667/39 od

22.02.1929. godine u Agrarnom povereni{tvu u Uro{evcu)

95 96

Faksimil dokumenta odràvawu sastanka Srpskognacionalnog komiteta koji je odràn u Lapqem selu uvodenici @ivka Jani}ijevi}a-â~ina u no}i 28. oktobra1942. godine na kome je bio prisutan i Novica Xeletovi},Sava Mili}evi}, Jovan Miladinovi}, Petar Trkqa idrugi.

(Dokumenat iz sudskog predmeta broj 155/45 sa su|ewa~lanu pomenutog komiteta Sre}ku êmeriki}u izPrizrena. Predmet autor kwige predao Arhivi VojnogSuda)

97 98

Originalno pismo Save Mili}evi}a upu}eno kapetanuJovanu Miladinovi}u „Abdulahu“ komandantu I Kosovskogkorpusa (dok. br. 4/5; K.124 - ~uva se u arhivi VII) kao iizve{taji o op{tem stawu na Kosovu i Metohiji u 1941,1942. i do oktobra 1943. godine, bele{ke o razgovorima sapojedinim li~nostima i upu}ena pisma pojedincima.

99 100

101 102

103 104

Prvo saslu{awe Sre}ka ^emeriki}a pred majorom OZNE

Mirkom Perovi}em o obavje{tajnoj djelatnosti u Srbiji

(dok. br. 155/45-12 od 20. juna 1945. godine)

Po~eci rada Srpskog nacionalnog komiteta (iz zapisnika

sa saslu{awa Sre}ka ^emeriki}a pred organima OZNE

1945. godine, br. predmeta 155/45)

105 106

Aktivnost pojedinih ~lanova Srpskog nacionalnog

komiteta sa Kosova u izbegli{tvu u Srbiji (deo

zapisnika sa saslu{awa Sre}ka ^emeriki}a, br. predmeta

155/45)

Li~no svjedo~ewe Sre}ka ^emeriki}a o sastanku u Lapqem

selu 28. oktobra 1942. godine (original autor predao

Vrhovnom vojnom sudu)

107 108

Odluka vojnog tu`ioca o pokretawu istrage i

optu`nice protiv Sre}ka ^emeriki}a iz Prizrena

- na drugoj strani dio koji se odnosi na formirawe

Srpskog nac. komiteta

- predmet br. 155/45

109 110

111 112

Dokumenat broj 1/1 iz K.223 - nalazi se u Arhivi Vojno-

istorijskog instituta. On je bio polazna osnova radi

pronalaska izve{taja o Srpskom nacionalnom komitetu.

Dokumenat broj 37/1 iz K.223 koji se nalazi u Vojno-

istorijskom institutu. To je zapravo izvje{taj

Na~elnika Okru`ne OZNE o radu ~etnika na terenu

Pri{tinskog okruga. Deo se odnosi na Srpski nacionalni

komitet i spisak dela qudstva istog.

113 114

115 116

Faksimil dokumenta iz Odeqewa OZNE u Prizrenu od 23.

juna 1945. godine koji se odnosi na saslu{awe Sre}ka

^emeriki}a o podacima za bra}u Novicu i Jova

Xeletovi}a u kome ih opisuje kao {efove obave{tajnih

centara u Vrwa~koj Bawi, odnosno u Ravnom Gaju. Wih

dvojica su ve} bila strijeqana (Jovo 5. januara, a Novica

8. januara 1945. godine) i trebalo je prikupiti dokaze

radi opravdawa wihovog strijeqawa.

Sre}ko ^emeriki}i je imao sre}u da se domogne suda i da

bude osu|en na vremensku kaznu, iako je bio jedan od

organizatora ~etni~kog pokreta u Prizrenu i {ef

obave{tajnog ~etni~kog otseka.

(Dokumenat broj 16 iz predmeta 155/45 koji je autor

predao Vrhovnom Vojnom sudu u Beogradu).

Dokumenat br. 4/175-177 iz Vojno-istorijskog

instituta u kome se spomiwu bra}a Jovo i Novica

Xeletovi} (gre{kom upisano Obren umesto Novica jer se

Obren tada nalazio u Jablanici).

117 118

Dokumenat br. 36/46 o konfiskaciji imovine Novicei Jova Xeletovi}a (donijet 5. jula 1946. godine - godinu dana poslije strijeqawa pomenutih)

119 120

Dokumenat o popisu imovine Novice Xeletovi}a od 17.novembra 1945. godine, sa~iwen 11 mjeseci poslijestrijeqawa (08. januara 1945. g.). Originalan dokumenatje prona{ao autor kwige i predao ga Novi~inom sinuBranku kao dokazni materijal kako se postupalo saimovinom tzv. „narodnog neprijateqa“ (normalno epitetdat bez suda, bez su|ewa i presude).

121 122

123 124

Faksimil dokumenta o saslu{awu prote RADULA

BO@OVI]A koga je 19. decembra 1944. godine saslu{avao

islednik Rasim êrkez. Poslije toga prota Radule

Boòvi} je strijeqan kao „narodni neprijateq“ i ~lan

Srpskog nacionalnog komiteta na Kosovu, a imovina mu

konfiskovana. Ista sudbina je zadesila i wegovog brata

Grigorija, ~uvenog putopisca i kwièvnika koji je

strijeqan u Beogradu pod istom optu`bom.

125 126

127 128

Faksimil dokumenta-sudske presude za MLADENAMARKOVI]A iz Lipqana, ~lana Srpskog nacionalnogkomiteta na Kosovu i organizatora ~etni~kog pokretana Kosovu. Imenovani je bio osu|en na kaznu do`ivotnerobije pa mu je preina~ena na 10, a zatim na 8 godina i1952. godine je pu{tan iz zatvora. U ~etni~kom pokretui Nacionalnom komitetu je bio va`niji od NoviceXeletovi}a, Jova Xeletovi}a, Sima Dutine, Milinka\api}a, Toma Odalovi}a, Nasta ^ejovi}a i drugih koji subez suda strijeqani, dok je Mladen imao sre}u da seformiraju i po~nu sa radom sudovi. (Originalandokumenat kod autora kwige).

129 130

131 132

Dokumenat broj 6/47 - strogo povjerqive sadrìneJavnog tuìla{tva Kosmeta od 01. juna 1947.godine koji se odnosi na sprovo|ewe UkazaPrezidijuma o pomilovawu osu|enika. U ta~ki 1, u{estom pasusu stoji: „U vezi sa time moètepitati MNO (Mesne narodne odbore) Unutra{wiotsek i milicija, itd... „a {to se odnosi naosu|enike. To je jedan od dokaza da su i ranijepomenuti instance davale svoje mi{qewe o licimakoja su uhap{ena tokom 1944. i 1945. godine i bilastreqana i da su imale jednu od va`nih uloga udostavqawu podataka. (Original dokumenat senalazi kod autora kwige)

133 134

Dokumenat zamjenika Javnog tuìoca AKMO pov. br.

141/46 od 13.01.1947. po kome se traì dostavqawe

podataka (original se nalazi kod autora)

EKSKLUZIVNO

Spisak strijeqanih Srba tokom 1944. i 1945. godine(kompletan spisak se nalazi kod autora).

Strijeqani su iz tada{weg Pri{tinskog, Kosovsko-mitrova~kog, Lapskog, Srbi~kog i Vu~itrnskog sreza.

SPISAK STREQANIH

1/4 Dragoqub Vu~kovi}, Pri{tina, 26.11.1944.4/12 Jovan Lazi}, Dowa Gu{terica, 14.12.1944.8/20 Novo Mitrovi}, Milo{evo, 30.11.1944, ~l. SNK9/21 Qubo Mitrovi}, Milo{evo, 30.11.1944.11/29 Qubica Radojevi}-Bgd, Pri{tina, 2.12.1944. ~l. SNK14/34 Staka Markovi}, Pri{tina, 26.11.1944.31/66 Milinko \api}, Negotin, 29.11.1944, ~l. SNK32/67 Mirko \iki}, Kraqevo, 29.11.1944.33/70 Vojin \or|evi}, Prizren, 2.12.1944.35/75 Nikola @eraji}, Milo{evo, 30.11.1944.36/76 Dimitrije Perovanovi}, Vu~itrn, 29.11.1944.37/79 Rajko Igi}, Mitrovica, 29.11.1944.40/86 Bo{ko Raca, K. Mitrovica, 08.1.1945.47/95 Jovan Markovi}, Crkv. Vodica, 29.11.1944.49/101 Simo Dutina, Milo{evo, 30.11.1944, ~l. SNK56/121 Nikola Kosovi}, Grah. Jablan, 17.12.1944.73/173 Marija Kneèvi}, Tre{w. Pri{t., 30.12.1944.75/176 Boìdar Bo{kovi}, Uro{evac, 14.12.1944.76/177 Du{an Krstovi}, Bu{trawe, 22.12.1944.83/186 Matija ôlakovi}, Uro{evac, 30.12.1944.84/187 Slavojka Savi} Jorgi}, Pri{tina, 30.12.1944.89/199 Dragoqub Radojevi}, Ibar. dolina, 17.12.1944.91/205 Petar Peri}, Lika Pri{t., 22.12.1944.92/207 Branko Bori~i}, Andrijevica, 14.12.1944.93/209 Mijajlovi} Aleksandar, Pri{tina, 22.12.1944.94/212 Repi} Ivan, Prizren-Ba{ka, 30.12.1944.98/224 Tasa Markovi}, Pri{tina, 22.12.1944.101/233 Jordan Markovi}, Pri{tina, 22.12.1944.104/241 Milena Simi}, Pri{tina, 22.12.1944.105/243 Boà Ili}, Pri{tina, 26.12.1944.

135 136

112/256 Simo Xeletovi}, Suvi Do, 05.01.1945.113/257 Tomo Odalovi}, Vrelo, 25.12.1944.114/258 Novica Xeletovi}, Suvi Do, 08.01.1945.115/259 Vaso Mili}evi}, Suvi Do, 05.01.1945.116/260 Veqko Mili}evi}, Suvi Do, 05.01.1945.117/261 Vukosava Mili}evi}, Suvi Do, 22.12.1944.122/271 Rade [evi}, Kosovo Poqe, 22.12.1944.123/276 Mili} Golubovi}, Klinovac-sr. Istok, 22.12.1944.124/277 Dabi`qevi} Jani}ije, Drsnik, 27.12.1944.126/280 \or|e Stoji}, Prizren, 30.12.1944.133/294 Gligorije Sekuli}, Liva|e, 22.12.1944.136/300 Stojan Sekuli}, Liva|e, 22.12.1944.137/301 Gapa Marinkovi}, Dobrotin, 22.12.1944.139/304 Slobodan Milosavqevi}, Lapqe Selo, 22.12.1944.143/308 Vukadin Dimi}, Pri{tina, 22.12.1944.145/311 Tasa \or|evi}, Pri{tina, 30.12.1944.153/325 Jovo Xeletovi}, Suvi Do, 05.01.1945.158/336 Du{anka Buzdimirovi}, Pri{tina, 27.12.1944.159/340 Katica Avramovi}, Pri{tina, 27.12.1944.163/349 \or|e Drizi}, Pri{tina, 05.01.1945.

Spisak streqanih u Kos. Mitrovici

/1 Mili} Ruvim, Kos. Mitrovica/2 Milo{ Petrovi}, Kos. Mitrovica/3 Qubi{a Mitrovi}, Kos. Mitrovica/11 Toma Ogris, Zve~an/12 \okica Jelu{i}, Kos. Mitrovica/8 Svetolik Radevi}, Pe}, 07.01.1945./9 Stevan Vojvodi}, U{}e, 07.01.1945.

Spisak streqanih u Vu~itrnu

/2 Milorad Backovi}, Pri{tina, 30.11.1944./3 Radoslav [utowa, Milo{evo, 30.11.1944./6 Jovan Grbi}, Svra~ak, 30.11.1944./8 Krsto Jakovqevi}, Novo Selo, 04.12.1944./10 @ivko Elezovi}, Vu~itrn, 30.11.1944.

/12 Dragi{a Lazarevi}, Vu~itrn, 02.12.1944./35 Qubomir Jovanovi}, Vrawe, 08.12.1944./36 @ivojin Risti}, Priboj, 08.12.1944./51 Radojka Vuja~i}, Lipqan, 06.01.1945./87 Josif ]amilovi}, Vu~itrn, 06.01.1945./102 Stojan Bojkovi}, Prilu`je, 06.01.1945./103 Zoka Kosti}, Prilu`jw, 06.01.1945./104 Slobodan Mili}, Prilu`je, 06.01.1945./105 Obrad Popovi}, Prilu`je, 06.01.1945./110 Milka Jak{i}, Nik{i}, 29.11.1944./111 Stanica Koji}, Vu~itrn, 29.11.1944./118 Natalija Kardinova~ki, Prilu`je, 07.01.1945./147 \uro Reli}, Prilu`je, 11.01.1945.

Spisak lica streqanih u Kos. Mitrovici

/5 Pe}ani} \uro, Kos. Mitrovica/7 Cvetko Cveji}, Kos. Mitrovica/8 Mom~ilo Qubovi}, Kos. Mitrovica/10 Du{an Stoli}, Trep~a/11 Zvonimir Vre~ko, Zve~an/12 Milo{ Popovi}, Zve~n/14 Milan Kneèvi}, Kos. Mitrovica/35 Nada Blaì}, Kos. Mitrovica/36 Danica û~kovi}, Kos. Mitrovica/37 Anka Pe}ani}, Kos. Mitrovica/38 Marija Pjeva~evi}, Kos. Mitrovica/41 Nikola Laban, Andrijevica/45 Filip\ukanovi}, Kos. Mitrovica/46 Uro{ Ster|evi}, Kos. Mitrovica/49 Milutin Fi}ovi}, Trep~a/50 Tika Popadi}, Kos. Mitrovica/51 Ka}a Studi}, Kos. Mitrovica/52 Miqan Niki} \akovica/53 Milojko Mijatovi}, Kos. Mitrovica/55 Budimir Luki}, Kos. Mitrovica/56 Jovan Petrovi}, Kos. Mitrovica/58 Mihajlo [estakov, Kos. Mitrovica, ruski emigrant

137 138

/59 Veko @ari}, Pe}/60 Mladen Dimitrijevi}, Pe}/61 Ananije Prelevi}, Pe}/63 Pavle Titov, Kos. Mitrovica, ruski emigrant/68 Dragica Kova~evi}, Kos. Mitrovica/69 Lina Ran~igaj, Petrovgrad, ruski emigrant/70 Luka Radowi}, Kos. Mitrovica/71 Oton Li{ka, Kos. Mitrovica/72 Radule Boòvi}, Ibar. Kola{in/90 Todor Dobri}, Ibar. Kola{in/92 Slavko Lazi}, Kos. Mitrovica/93 Sveta Popovi}, Kos. Mitrovica/94 Trajko Kosti}, Prilu`je/95 Tihomir \unovi}, Kos. Mitrovica/96 Blagoje Bla{ko, Maribor/97 Vaso Radmilovi}, Kotor/99 êdomir Stankovi}, Leskovac/100 Mihajlo Orovi}, Kos. Mitrovica/101 Axo Barjaktarevi}, Pe}/105 Jovan Bojkovi}, Kos. Mitrovica/107 Mirko Jevti}, Beograd, prof. teol. fak./108 Milo{ Popovi}, Plav/109 Vojo Dragovi}, Andrijevica/112 Dimitrije Krsti}, Kos. Mitrovica/113 Manojlo Radunovi}, Andrijevica/115 Lazar Lekovi}, Kos. Mitrovica/118 Sini{a Vimer, Kos. Mitrovica/119 Vaso [kopeqa, Zve~an/122 Radoje Mileti}, s. Koriqe/124 Petar êjovi}, Pe}/129 Dragoqub Parli}, Vu~itrn/131 Vera Simeunovi}, Kos. Mitrovica/133 Milo{ Petrovi}, Bijelo Poqe/134 Kostadinka Mati}, Kos. Mitrovica/135 Qubi{a Mitrovi}, Kos. Mitrovica/158 Zvonko Buli}, Kos. Mitrovica/165 Boìdar Petkovi}, Zve~an/172 @ika Marjanovi}, Kru{evac/175 Mido Trebje{anin, Nik{i}

/176 Todor Milovi}, s. B. brdo/177 Vasilije Asenijevi}, s Banovo B./178 Miodrag Kalezi}, Podgorica

Napomena: Prvi broj je redni broj u kwizi, a drugi je redni

broj kwige

139 140

POGOVOR

Zasigurno }e ova na{a zajedni~ka ura|enakwiga koja je nastala kao plod vi{egodi{weg nau~no-istraìva~kog rada, „kopawa“ po sudbinama qudi, popro{losti i zadirawa u tzv. „tabu teme“ mnogezaintrigirati dok }e drugi reagovati na drugi na~in.Nije na nama da o tome sudimo. To prepu{tamo~itaocima, kriti~arima i sudu javnosti.

Nave{}emo samo neke bitnije napomene:îwenica da je Srpski nacionalni komitet

formiran na Kosovu u vrijeme kada su {iptarske bandenapadale na srpska sela govori da mu je prevashodnozadatak zapravo bio da organizuje srpski narod u ciquodbrane od nasrtaja, pqa~ki, progona i ubistva odstrane [iptara. Podaci da se na prvim sastancimaanalizirala mogu}nost nabavke oru`ja, organizovaweseoskih straà, kopawe rovova govori {ta se zapravohtelo. Naàlost wegova uloga je bila mala. Od onoga{to je zapravo hteo. pa do pojave organizacije DraèMihajlovi}a na Kosovu i Metohiji koja nije imala nekova`nije upori{te na ovim prostorima, dogodio se~udan splet okolnosti. Te okolnosti su mnoge ~lanovei pristalice ovog komiteta odvele iz jedne krajnosti udrugu. Iz patriotske organizacije kakav je komitet biou redove organizacije Draè Mihajlovi}a koji jeveli~ao srpstvo i bio okrenut izme|u ostalih kazapadnim saveznicima (Engleskoj i Americi). Pa, ipak,ve}ina ~lanova ovog komiteta je preìvjelo rat i kakosmo naveli poslije oslobo|ewa ìvjela mirno. Samo sunekolicina bez dokazane krivice i ikakvedokumentacije li{eni ìvota a na osnovu nekakvih uve}ini slu~ajeva montiranih i izmi{qenih optu`bi.Kako }e oni koji na sve na~ine poku{avaju da nevinostrijeqane oglase krivima da potvrde te svoje navode.

Mo`da opet na razgovore rekla-kazala. Ili na osnovusvoje nekakve dokumentacije. Kako dokazati BrankuNovi~inu, Vuka{inu Jovovu, Peku Simovu i svimostalim Xeletovi}ima da su wihovi o~evi trebalibiti strijeqani. Kako dokazati Voju Simovu Dutini,porodicama Mili}evi}a, \api}a, Odalovi}a,êjovi}a, Boòvi}a i mnogih drugih da su strijeqani okojima je rije~ u ovoj kwizi bili krivi. To }e mo`dapoku{ati oni kojima istina ne ide u prilog. Na wihovuàlost a na na{u sre}u mno{tvo dokumentacije koja jesastavni dio ove kwige ostala je , nisu je uspjeliuni{titi, spaliti, sakriti u najdubqa i nedostupnamjesta.

Ba{ ta dokumenta govore da su ovi qudi kao imno{tvo drugih ~ija }e se imena ekskluzivno na}i uovoj kwizi po prvi put, zapravo bili `rtve jednogbezumqa, ne~ije samovoqe i hira. Pa iako su bili krivi(napomiwemo da im krivica nije dokazana nikada)trebali su da odgovaraju pred redovnim sudovima. Jerneshvatqivo je da ako je neko kriv ide sam na gubili{te.Ba{ kako su to u~inili Novica, Jovo i SimoXeletovi}, Veqko i Vaso Mili}evi}, Milinko \api},Tomo Odalovi}. Zar ~iwenica da je no} predstrijeqawe Jovo Xeletovi} zamolio straù iz zatvorada ga puste da ode u Suvi Do, ne da moli za milost ve} dadokaè da }e se vratiti kod svoje zatvorene bra}e, da }eoti}i na gubili{te, pred streqa~ki stroj i na taj na~insa~uvati ~ast, obraz i dostojanstvo ne govori sama zasebe. Mogao je ali nije htio pobje}i. Zato su wegovisinovi Vuka{in-Gaqa i Vojislav-Vojo ponosni danas.Kao i svi potomci nevinih `rtava sa ovih prostora.

Normalno mi smo kao autori razgovarali samno{tvom qudi, istaknutim rukovodiocima iz togvremena, pojedinim partijskim funkcionerima. Wihovbroj je nemali, mnogi su ve} pomrli. Nabroja}emo ih izjednog razloga: Spasoje \akovi}, Gojko Medenica, êdo

141 142

Mijovi}, Slobodan Filipovi}-Strelac, PavleBrajovi}, Peko Dap~evi}, Novo Vukoslavovi}, DragiMora~i}, Velibor-Bora Mora~i}, êdo Topalovi},Vidna Rako~evi}, Ali [ukrija, Rajko Bri~i}, MilijaKova~evi}, Apostol Ap~e Pr{endi}, KrstoFilipovi}-Grof, Du{an Mugo{a-Du}, PavleJovi}evi}-Paqoka zatim i oni koji su vje{to bilizakamuflirani a radili su protiv tada{we SFRJ, svesami izdajnici i {pijuni: Fadiq Hoxa, Xavid Nimani,Xevdet Hamza, Veli Deva, Mehmet Hoxa.

Iz razgovora sa wima do{li smo do jednog ponama vrlo zna~ajnog detaqa:

- Svi oni koji su strijeqani tokom 1944. ipo~etkom 1945. godine ta~nije, do otpo~iwawa sa radomredovnih vojnih sudova, najvjerovatnije bi pro{li savremenskim kaznama, a mnogi bi zasigurno bili i odmahpu{teni na slobodu. Rukovodioci OZNE su naveli dasu za ve}inu strijeqanih Srba i Crnogorca dojave owima dobijali od pojedinaca, od mjesnih odbora ilipartijskih organizacija. U tada{wem vrtlogu borbe sabalisti~kim jedinicama, ilegalnim djelovawem ve}egbroja [iptara i wihovih rukovodilaca koji su senalazili pritajeni u partizanskim uniformama, nijese imalo vremena da se prijave provjeravaju. Ra|eno jesve na brzinu, po kratkom postupku. Mnoge dojave suzavr{ile u fijokama pojedinaca ili su brè boqe postrijeqawu prijavqenog uni{tavane (radi svakesigurnosti).

Doktor Mora~i} nam je u razgovoru izneo da jeza mnoge strijeqane tek kasnije formiran sudskipredmet, u ve}ini slu~ajeva izmi{qeni svjedoci iobavezno vr{ena konfiskacija (oduzimawe) imovineradi pravdawa zlo~ina i materijalne koristi.^lanovi porodica strijeqanih bili su progawani,omalovaàvani, bilo im je zabrawivano da u~e {kole,da budu na nekoj od rukovode}ih du`nosti, ba{ kao da subili gra|ani stotog reda.

Za mnoge od strijeqanih se ne zna ni grobnomjesto, jednostavno ni trag im se ne zna. Sre}ni su oni~ije smo strati{te prona{li, rasvijetlili istinu owima, wihovom ìvotu, radu i na kraju zatvarawuìvotnog kruga smr}u, odnosno nasilnim oduzimawemìvota.

Zasigurno tada{wim pobjednicima nijeodgovarala istina o wihovim kadrovima koji su ~inilibezumqe nad qudima, nad ~itavim familijama, ènama,djeci i starcima. A izgleda da je na Kosmetu to ra|enou korist vje~nih neprijateqa srpskog naroda -[iptara.

Na na{u sre}u ova dokumenta koja su data uzadwem dijelu kwige nisu plod ma{te autora ve} subri`qivo prikupqana, slagana kako bi ih javnostvidjela i uvjerila se u pravu istinu. Istinu o smutnomvremenu na Kosovu i Metohiji.

Ujedno ova kwiga }e nadamo se posluìti kaosvojevrsni podsjetnik nadle`nim Ministarstvima uSrbiji i Crnoj Gori da se nevino strijeqani ipobijeni qudi koji se spomiwu ovdje i u sli~nimkwigama iako posmrtno rehabilituju i ispravi se vi{edecenijska nepravda prema wima i wihovimporodicama. To se svakako mora u~initi ~im prije.

A svakako da na kraju moèmo zavr{itidijelovima epitafa Branka Novi~ina Xeletovi}a kojije posvetio ocu Novici, stri~evima Simu i JovuXeletovi}u:

„Stojite ponosno na mrtvoj straì na{epostojbine, jer va{i, jednom znani grobovi bi}esiguran beleg pripadnosti ove grude na{oj naciji iveri. Neka vas okriquju svi srpski svetiteqi, me|uwima je va{e mesto, pod tu`nim nebom srpskogKosova...“

AUTORI

143 144

BELE[KE O AUTORIMA

Mr Pavle Xeletovi}Ivanov je ro|en 01.01.1931.godine u Suvom Dolu kodLipqana, Kosovo i Metohija— Ju`na Srbija. Tri razredaosnovne {kole zavr{io je uSuvom Dolu, a ~etvrti, kaoizbeglica u Drugom svetskomratu, u Vrwa~koj Bawi. Niùgimnaziju zavr{io je uPri{tini, Srpsku u~iteqsku{kolu u Prizrenu, pedago{ku

{kolu kao i filozofski fakultet u Skopqu, amagistrirao u Beogradu.

Preko ~etrdeset godina bavi se kwièvnomkritikom. Radove je objavqivao u kwièvnim~asopisima „Bagdala“, „Oko“, „Gorocvet“,„Stremqewa“, „Zbornik kluba pisaca ûkarice“,„Praskozorje“. „Bilten“ koji izlazi u Izraelu nasrpskom jeziku, „Stig“ i drugim. Objavio je vi{e eseja,~lanaka i feqtona u dnevnim listovima: „Ve~erwenovosti“, „Ekspres Politika“, „Jedinstvo“, „NIN“,„Duga“, „Svedok“, kao i u radio emisijama RadioBeograda, Radio Pri{tine, Radio Novog Sada.

Autor je kwiga: „êdoqubqa“ — zbirka pesamaza decu, „Nostradamusova proro~anstva“, „[iptarska21. SS-divizija Skenderbeg“, „Stradawe Jevreja naKosovu i Metohiji“, „Kosovski boj u slici i re~i“,„Ka~aci Kosova i Metohije“, „Ko su i {ta ho}e[iptari“, „Balisti~ki pokret 1939-1952“, „Tvorcitajnog plana“, roman „Bra}a“. Bio je koautormonografije wegovog rodnog sela „Suvi Do“ i „KrozSrbiju i Crnu Goru“. Napisao je ve}i broj recenzija narukopise autora.

U~esnik je na nekoliko me|unarodnih nau~nihsimpozijuma sa kojih ima objavqene radove uodgovaraju}im zbornicima.

Bio je urednik i osniva~ „Biltena“ i ~asopisa„Praskozorje“.

Dobitnik je vi{e nagrada me|u kojima jePoveqa Svesrpskog saveza Kraqevskog kwièvnogkluba „Kara|or|evi}“ za pripovetku „Smrt zbogsmrti“, kao i mnogih drugih pohvala, plaketa ipriznawa od raznih organizacija i institucija.

Govori ruski.Od 1975. godine ìvi i stvara u Beogradu.

145 146

@eqko VidakovZirojevi}, profesor istorije,publicista i kwièvnik,ro|en je 1961. godine.Pisawem se bavi preko 20godina i do sada mu jeobjavqeno 19 kwiga od kojih jeva`no napomenuti slede}e:

Sudbine I i II,Pergament, Pri{tina, 1997-1998. godine

Pusti snovik o n t r a r e v o l u c i j e ,Pergament, Pri{tine, 1997.

godineNema trgovine Kosmetom (monografija o

Miladinu Popovi}u), Pergament, Pri{tina, 1997.godine

Sudbine III, Pergament, Pri{tina 1998. godineSudbine IV, Stru~na kwiga, Beograd, 2000.

godineZirojevi}i od nastanka do danas, Inter-Ju-

Press, Beograd, 1998. godineIstina o Apisu, Studentski kulturni centar,

Pri{tina, 1998. godineIstina o Apisu, II i III izdawe, Stru~na kwiga,

Beograd, 2000. i 2001. godinaMonografija o Centralnom Domu Vojske

Jugoslavije, NIC „Vojska“, Beograd, 2000. godineVe~ni mir (monografija o kragujeva~kim

grobqima) - JKP G.G. Tropical print, Beograd, 2002.godine

Kwiga Sudbine prevedena je kao specijalnaedicija u Kanadi i Engleskoj.

Autor je objavio preko 90 feqtona, 300priloga za listove „Pobjeda“, „Jedinstvo“, „Vojska“,

„Ve~erwe novosti“, „Zona sumraka“, „Revija 92“.Napisao je vi{e recenzija kao i prikaza za pojedinekwige. Autor je nekoliko izlo`bi iz istorije srpskogi crnogorskog naroda. Stalni je saradnik Zadu`binePetra I Kara|or|evi}a na Oplencu.

Dobitnik je vi{e nagrada, priznawa iodlikovawa od kojih su najva`nija Orden srpskogratnika i Obili}a medaqa za hrabrost.

^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije.@ivi i stvara u Beogradu, Gacku (Republika

Srpska), Kragujevcu i Nik{i}u (Crna Gora).

147 148

ARHIVSKA GRA\A

Arhiv Vojno-istorijskog instituta - BeogradArhiv Vrhovnog Vojnog suda - BeogradArhiv Kosova i Metohije - Pri{tinaArhiv RSUP-a BeogradArhiv PSUP-a Kosova i Metohije-Pri{tinaArhiv Srbije

Li~na arhivska gra|a

Branko Xeletovi} - Toronto, KanadaVuka{in J. Xeletovi} - Suvi Dopo~. prof. dr. Branko Bo{kovi}Boìdar Guxi} - Pri{tina (sada u Ni{u)Vojislav S. Dutina - BeogradIlija i Kata Kosanovi}porodica êmeriki} - Prizren, Uro{evacBoìdar Bo{ko @ivojinov Kotor~evi}Uro{evac (sada u Beogradu)

LITERATURA

Dimitrije Bogdanovi}, Kwiga o Kosovu,Beograd, 1986. godine

Grigorije Boòvi}, ûdesni kutovi(putopisna proza), Jedinstvo-Pri{tina, 1990. godine

B. Boòvi}-M. Vavi}, Surova vremena naKosovu i Metohiji, Beograd, 1991. godine

Dr. Branko Bo{kovi}, NOB u Ibarskombasenu, Pri{tina, 1988. godine

Dr. Branko Bo{kovi}, Naseqenici na Kosovui Metohiji (1918-1941) i wihov progon s posebnimosvrtom na bosansko-hercegova~ke naseqenike (IzZbornika Migracije iz BiH), Sarajevo, 1991. godine

Nikola P. Vida~i}, Na obalama Nerodimke,Dnevnik-Novi Sad, 1976. godine

Novo Vukoslavovi}, ôvek u ko`nom kaputu -rukopis (Beograd, 1976-1990. g.)

Grupa autora, Suvi Do, Beograd, 1990. godineGrupa autoraHronika NOP Suvi Do, u rukopisu.Dr Jevto Dedijer, Hercegovina, Veselin

Masle{a, Sarajevo, 1991. godinePetar Denda, Mr Pavle Xeletovi}, Hronika o

Suvom Dolu, Beograd, 1993. godineSpasoje\akovi}, Sukobi na Kosovu,

Partizanska kwiga, Beograd, 1986. godineZbornik NOR-a (borbe na Kosovu i Metohiji),

tom I, VIZ Beograd, 1956. godine@eqko Vidakov Zirojevi}, Pusti snovi

kontrarevolucije, Pergament, Pri{tina, 1997. godine@eqko Vidakov Zirojevi}, Sudbine, I, II, III i

IV, Pergament - Pri{tina, Stru~na kwiga - Beograd1998-2000. godine

Gojko Medenica, êtni~ki pokret na Kosovui Metohiji u vreme II svetskog rata (separat), ArhivKosova, 1979. godine

@ivorad Mihajlovi}-[iqa, Dosije, Hermes,Beograd, 1989. godine

Branislav Nu{i}, Kosovo, Novi Sad, 1903.godine

Dr Milovan Obradovi}, Agrarna reforma ikolonizacija na Kosovu, Istorijski institut,Pri{tina, 1981. godine

Danko Popovi}, Boùri i trwe, Inter-Ju-Press, Beograd, 1995. godine

Stenografske bele{ke u~esnika NOR-a oSuvom Dolu (K-18a/10 br. 235), Arhiv Kosova iMetohije - Pri{tina 1956. godine

Atanasije Uro{evi}, Kosovo (reprintizdawe), Jedinstvo, 1990. godine

Mr Pavle Xeletovi} Ivanov, Ka~aci Kosova iMetohije, Inter-JU-Press-Ekos, Beograd, 1990. godine

Mr Pavle Xeletovi} Ivanov, Balisti~kipokret 1939-1952. masovnost i zlo~ini nad Srbima,Arhiv Srbije, Beograd, 2000. godine

Hronika o Dobrotinu - sje}awa, priredioBoìdar-Boà Guxi}, Pri{tina 1976. godine

149 150

Napomena: slike ~uvenog slikaraMihaila Milovanovi}a

(1879—1941. godine)Na naslovnoj strani:

Milo{ Obili} — Boj na Kosovu (1937)Na posledwoj korici: Guslar (1937)

Stihovi iz pesme „Bilo kada ako bude trebalo“iz kwige „Plemeniti vitez od Kosmeta“

autora Veselina P. Xeletovi}a

ISBN 86-7230-010-6/2

151 152

SUDBINE - poetabg.com · Srbi samoorganizovali, branili svoja ogwi{ta, svoje familije. Kako su na...

Documents

Transcript of SUDBINE - poetabg.com · Srbi samoorganizovali, branili svoja ogwi{ta, svoje familije. Kako su na...