22. novembar 2017. godine

Sud nije doneo odluku o bankrotu Staklare

Privredni sud u Kragujevcu danas nije doneo odluku o bankrotstvu Srpske fabrike stakla iz Paraćina jer na

prvom poverilačkom ročištu nije bilo poverilaca zainteresovnih da se donese takva odluka

Privredni sud u Kragujevcu danas nije

doneo odluku o bankrotstvu Srpske fabrike

stakla iz Paraćina jer na prvom

poverilačkom ročištu nije bilo poverilaca

zainteresovnih da se donese takva odluka.

Predsednik Privrednog suda i stečajni sudija

u tom postupku Branislav Jovović je

objasnio da se odluka o bankrotstvu može

doneti kada prođu rokovi za podnošenje plana reorganizacije Staklare koji još traju, a do sada niko nije

podneo takav plan.

"Bankotstvo može da znači da se poverioci namiruju prodajom imovine fabrike ili prodajom preduzeća",

kazao je Jovović.

Poverioci su se složili da Vinarija Čoka plus iz Subotica odredi lice koje se biti predsednik Skupštine

poverilaca Staklare koja je u stečaju od 20. septembra ove godine.

Na ročištu je stečajni upravnik Saša Jovanović predstavio ekonomsko-finansijski izveštaj o stanju u Staklari

prema kome je ukupna vrednost potraživanja poveralaca fabrike oko 12,25 milijardi dinara.

On je novinarima kazao da je prezaduženost fabrike 7,83 milijarde dinara.

Među najvećim poveriocima Staklare su firma Veksilum Balkan i Srbijagas koji je u jednom periodu bio

njen većinski vlasnik.

Odlukom stečajnog upravnika 230 radnika fabrike je proglašeno viškom od ukupno 810 koliko je radilo pre

stečaja. Staklara je u junu ove godine najpre izbegla stečaj jer je Privredni sud odbio predlog za otvaranje

stečajnog postupka zato što mu nisu bili predočeni dokazi kojima bi se potvrdilo da predlagač, čačanska

firma Veksilum, zaista ima potraživanje od 47 miliona evra.

To rešenje Privrednog suda u Kragujevcu je ukinuto posle žalbe predlagača stečaja Privrednom apelacionom

sudu.

Posle uvođenja stečaja grupa poverilaca je podnela žalbu Privrednom apelacionom sudu za zatevom da

preispita tu odluku.

Svi radnici Goše dobili otkaz, sledeće nedelje protest pred

Predsedništvom Srbije

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke započeće sledeće nedelje proteste pred

zgradom Predsedništva Srbije zbog uvođenja stečaja u tu firmu i otkaza koji su dobili svi zaposleni, rekao je

danas član odbora poverilaca radnika Milan Vujičić.

On je agenciji Beta kazao da radnici

nezadovoljstvo zbog uvođenja stečaja u

tu firmu neće iskazivati pred Vladom

Srbije zato što "znaju ko kroji politiku i

donosi odluke".

Stečaj Goše, uveden 16. novembra,

pokrenula je beogradska firma AA

Kapital konsalting 2017 zbog

potraživanja 400.000 evra.

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je

posetio fabriku krajem aprila kada su radnici protestovali zbog neisplaćnih plata i obećao da će doći 5. maja,

ali nije došao niti odgovorio na 30-40 mejlova koje smo mu poslali, a ni Vlada Srbije kojoj je upućeno

stotinu mejlova", rekao je Vujičić.

Uvodenje stečaja je, prema njegovim rečima, "neko namontirao" jer je nekoliko dana pre ročišta za stečaj

smenjen dotadašnji direktor i na njegovo mesto postavljen Radiša Savić.

Novi direktor je, kako je rekao Vujičić, na ročištu otkazao punomoćje advokatima koje je angažovao

prethodni direktor rečima da mu ne trebaju, a na pitanje sudije da li se slaže sa uvođenjem stečaja ćutao je, a

sudija je konstatovala da se slaže i uveden je stečaj.

"Mislim da smo svetski rekorderi po brzini uvođenja stečaja. Vlada Srbije se angažovala da pomogne

Agrokorovim firmama da ne odu u stečaj iako je privatna firma kao i Goša jer tamo radi na hiljade radnika

pa je opasno ako izađu na ulicu, a u Goši je 320 zaposlenih", rekao je Vujičić.

Radnici Goše dobili su otkaze i zabranjen im je ulazak u fabriku, osim da pokupe lične stvari.

Za stečajnog upravnika tog preduzeća iz Smederevske Palanke imenovan je Aca Micić iz Žagubice, a prvo

poverilačko ročište je zakazano za 27. decembar.

Goša je do aprila ove godine bila u vlasništvu slovačke firme ŽOS Trnava koja je svoja potraživanja prenela

na ćerku firmu ŽOS Zvolen kad je tu fabriku prodala kiparskom Lisnartu.

Firma AA Konsalting kapital, osnovana pre nešto više od dva meseca, kupila je ta potraživanja od ŽOS

Zvolena.

Pošta Srbije radi bez zastoja, 17 radnika se izjasnilo za štrajk

Pošta Srbije svim pravnim i fizičkim licima bez zastoja pruža usluge koje su u njenom delokrugu rada i

netačni su tendenciozni pokušaji uznemiravanja javnosti od strane čelnika nereprezentativnog sindikata

Samostalnog sindikata poštanskih radnika da u poštama vlada haos, saopštilo je danas to javno preduzeće.

U saopštenju podsećaju da je u petak 17. novembra 2017. godine doneta odluka reprezentativnih sindikata,

koji okupljaju gotovo 11.000 zaposlenih, da se odustaje od štrajka u Pošti Srbije.

Na današnji dan, kako se dodaje, prema zvaničnom izveštaju stručnih službi, 17 zaposlenih izjasnilo se da će

podržati štrajkačke aktivnosti Samostalnog sindikata poštanskih radnika, što je njihovo legitimno pravo.

"Poslovodstvo Pošta Srbije, na čelu sa v. d. direktora preduzeća Mirom Petrović, uz punu saradnju sa

osnivačem Vladom Srbije na čijem je čelu Ana Brnabić i predstavnicima reprezentativnih sindikata –

Sindikata PTT Srbije i Sindikata PTT Nezavisnost, iznalazi najbolje rešenje za poboljšanje socijalnog i

materijalnog položaja 15.000 zaposlenih", navodi se u saopštenju.

Pošta Srbije je istakla da je "usled nezakonite blokade rada Regionalnog poštansko-logističkog centra

Beograd, koji je 'žilu kucavica' preduzeća, u organizaciji Samostalnog sindikata poštanskih radnika došlo do

višednevnog prekida procesa rada u delatnosti od opšteg interesa, čime je naneta višemilionska šteta

preduzeću zbog kašnjenja pri uručenju pošiljaka".

Stručne službe Pošte Srbije, po nalogu Vlade Srbije, Nadzornog odbora i uz punu saglasnost

reprezentativnih sindikata, kako se navodi, intenzivno rade na sagledavanju direktne i indirektne štete koje je

to preduzeće pretrpelo i koja prema trenutnim procenama iznosi 300 miliona dinara.

"Očekuje se da će posledice nezakonitih okupljanja biti dalekosežnije, a šteta znatno veća", piše u

saopštenju.

Prema organizatorima i učesnicima u blokadi distributivnog centra, kako se navodi, preduzimaju se sve

zakonom predviđene mere "kako bi takvo ponašanje bilo sankcionisano, i kako bi se zaštitio ovaj važan

državni sistem, 15.000 zaposlenih i njihove porodice".

"Neotuđivo je pravo zaposlenih da svoje nezadovoljstvo izražavaju protestom ili štrajkom u skladu sa

propisima koji tu oblast regulišu, ali je nedopustivo da učesnici svojim neodgovornim postupcima i

ponašanjem nanose višemilionsku štetu kako preduzeću i zaposlenima, tako i Republici Srbiji", piše u

saopštenju Pošta Srbije.

Đorđević: Uskoro pravo na staž i penziju za rad u Rusiji

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka socijalna

pitanja Srbije Zoran Đorđević izjavio je da se za

mesec dаnа očekuje potpisivаnje Sporаzumа o

socijаlnoj zаštiti koji bi omogućio grаđаnimа Srbije

koji rаde u Rusiji dа ostvаre prаvo nа stаž.

Đorđević je gostujući na RTS kazao da bi trebalo da

sporаzum o socijаlnoj zаštiti između Srbije i Rusije

reguliše stаž svimа onimа kojimа je on regulаrno uplаćivаn.

"Sporаzum se odnosi isključivo nа grаđаne koji su rаdili ili rаde u Rusiji. To se ne odnosi nа rаd nа crno. Mi

želimo dа ceo proces odlаskа nа rаd bilo gde u inostrаnstvo učinimo što trаnspаrentnijim jer mnogi grаđаni

koji odlаze preko nekog posrednikа zаprаvo ne znаju dа odlаze dа rаde nа crno", rekаo je Đorđević.

Dodao je da radnike u Srbiji očekuju izvesne izmene, a kao primer naveo je promene Zаkonа o rаdu, koje se

pre svegа tiču strože kontrole rаdа nа crno.

"Mi imаmo mаnje izmene i dopune već u decembru. Reč je o dvа člаnа koji se odnose nа prijаvljivаnje

rаdnikа. Procedurа je sаdа potpuno skrаćenа i digаtаlizovаnа tаko dа će poslodаvci moći dа prijаve rаdnike

unаpred. Nemа potrebe dа se čekа tri dаnа jer to je omogućаvаlo zloupotrebe i prаvdаnje dа su rаdnici bаš

tog dаnа počeli dа rаde а zаprаvo se rаdilo o rаdu nа crno", izjavio je ministаr.

Ako se ovako nastavi, u penziju ćemo ići sa 70 GODINA

S produženjem životnog veka i granica za odlazak u penziju se pomera, pa je za očekivati da će u daljoj

budućnosti umesto 65 godina starosni uslov biti 70 godina. Iako je mnogima i sadašnji kriterijum od 65

godina za penzionisanje muškaraca previsok, a ovo će važiti i za žene u Srbiji od 2032. godine, ako se

nastavi trend dužeg životnog veka, itekako je izvesno da će se i potrebne godine za status penzionera -

pomerati.

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku

pokazuju da je prosečna starost žena u Srbiji 43,5

godina, a muškaraca 40,8 godina. U poređenju sa

podacima iz 1921. prosečna starost je povećana za

15 godina kod žena odnosno za 13 godina kod

muškaraca. Sa pomeranjem prosečne starosti

stanovništva na više, pomera se i granica

očekivanog trajanja života. Za nežniji pol ona sada

iznosi 78 godina, dok za jači pol - 73 godine, dok

je u 2010. za žene bila 75,5 godina, a muškarce 70.

Duži životni vek pomera granicu za penziju

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, za

"Blic" kaže da ideja i jeste da se sa povećanjem

trajanja godina života, promeni u dogledno vreme i starosni uslov za odlazak u penziju.

- Životni vek je sada duži za pet godina, pa zato i ideja da starosna granica za odlazak u penziju prati

očekivani životni vek. Ono što se poslednjih godina dešava u Srbiji uveliko je još devedesetih godina

prošlog veka rešeno u drugim evropskim zemljama koje su povećale starosnu granicu za penzionisanje.

Potreba je postojala, jer penzioni sistem nije bio održiv, pa je počelo usaglašavanje - ističe Altiparmakov.

Već sada, u Švedskoj uslov za odlazak u starosnu penziju je 67 godina, Italiji 66, u većini zemalja je 65

godina.

- Pretpostavka je da što se duže živi da se duže i radi. Ali važno je i znati da to ne može da bude samo od

sebe. Za proces aktivnog starenja, neophodna je adekvatna zdravstvena zaštita građana srednje dobi, a da bi

oni mogli da rade u starosti. Takođe i odgovarajuć program profesionalne edukacije starijih radnika, ali i da

se eliminiše i stigma kod zaposlenja starijih - ukazuje Nikola Altiparmakov.

Ženama je teže

Ipak, postavlja se pitanje da li se sa izjednačavanjem broja godina za penzionisanje kod oba pola, pa makar

ono bilo postepeno i u narednih petnaest godina, žene ipak stavljaju u neravnopravan položaj, zbog svoje

uloge koje imaju u porodici, i da li je to zapravo i neki vid "zloupotrebe" ravnopravnosti.

Sanja M. iz Beograda, majka dvoje dece, ima 46 godina i već 27 godina radnog staža u bankarstvu. Počela je

kao službenik pripravnik na šalteru, danas se visoko kotira u jednoj domaćoj banci. Po sadašnjim uslovima u

penziju će otići 2036.

- Devedesete u Srbiji su bile lakše za zapošljavanje, priznajem. Ali, pri pomisli na penziju u budućnosti,

sada uviđam da su "najgore" prošli oni koji su na vreme počeli da rade, posle srednje škole, a koji su uz rad

završili i fakultet, što sam ja učinila - ukazuje Sanja.

Sada se kako kaže više bavi time šta joj je perspektiva u poslu, kao i da je mimoiđe otkaz, a o penziji ni ne

stiže da razmišlja.

- S obzrojm na to da radim od svoje devetnaeste godine, a sada imam 46, uspela sam da doživim i preživim

velike turbulencije u bankarskom sektoru. Rad mi je svih tih godina, kontinuirano prošao pod velikim

stresom. Po sadašnjim uslovima, da bi ispunila starosni uslov za odlazak u penziju potrebno je da radim još

19 godina, pri tom da dajem jednaki kvalitet i odlične rezultate. Da bi sve to mogla, moraću da budem u

punoj zdravstvenoj i fizičkoj formi. Kako su predamnom godine koje to ne nose sa sobom, najiskrenije se

pitam kako ću od 55. do 65. "istrošena" da radim. Uzdam se u dobru sudbinu i blagonaklonost mog

poslodavca - priča Sanja M.

Istraživanja o korišćenju vremena iz 2010. i 2015. godine koji je objavio Republički zavod za statistiku,

potvrdila su stereotipe koje važe na našim prostorima. Bez obzira da li su zaposlene ili ne, žene u Srbiji u

odnosu na muškarce dvostrukoviše vremena rade u kući. Za zaposlene žene rad u kući postaje druga smena.

Uprkos činjenici da žene u proseku žive duže od muškaraca, i trenutno i ranije odlaze u penziju, uočljivo je

da kod svih kategorija korisnika starosnih penzija žene u proseku žive kraće od muškaraca.

Evo kome će GREJANJE ove sezone biti NAJJEFTINIJE, a koji

potrošači NAJVIŠE PLAĆAJU

Najmanje novca za grejanje tokom ove zime potrošiće oni koji mogu da kupe jeftina drva, ljudi koji se greju

na prirodni gas, a rešenje za zimu mogu da budu i klima-uređaji, pogotovo ako zima bude blaga.

Za grejanje prosečno izolovane kuće ili stana od

šezdesetak kvadrata na temperaturi od 20 stepeni

Celzijusa za celu grejnu sezonu u idealnom slučaju

treba izdvojiti 40.000 dinara.

Prema podacima Agencije za energetiku,

najjeftinije će se ugrejati ljudi koji imaju

visokoefikasne peći na drva, a žive u područjima

Srbije gde je cena ogrevnog drveta najmanja,

odnosno gde se cena kreće oko 4.500 dinara za

kubni metar. U tom slučaju drva potrebna za celu grejnu sezonu koštaće samo 37.000 dinara. Međutim, ako

građanima nisu dostupna jeftina drva, već ih kao većina plaćaju i više od 6.000 dinara za kubni metar, a pri

tom imaju manje efikasne peći, za grejanje će morati da izdvoje i do 60.000 dinara.

Prema podacima agencije, grejanje na prirodni gas je takođe povoljno i za celu sezonu koštalo bi 42.000

dinara. Razlog povoljnog grejanja na gas jeste i pad cene ovog energenta, koji je pre dve godine koštao 55, a

sada košta 38,8 dinara za kubni metar.

Grejanje na ugalj zapravo je jeftinije nego kada se kupuju drva sa jačom cenom. Za taj energent treba

izdvojiti od 47.000 do 50.000 dinara, dok je najjeftinije ugalj "Vreoci". Od čvrstih goriva najskuplji je, ali

ujedno i najefikasniji, pelet, koji ako se koristi u pećima namenjenim za to gorivo, za celu sezonu košta oko

66.000 dinara.

Građani često koriste i termoakumulacione peći na struju koje mogu biti vrlo povoljan izbor, ali samo

ukoliko se koriste pravilno.

- Domaćinstva koja koriste TA peći imaće troškove od 48.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi

jeftinija struja. Dopunjavanje peći skupljom strujom samo dva sata dnevno uvećava troškove za 44 odsto, na

oko 69.000, što je skuplje od većine drugih goriva - navode u Agenciji.

Najskuplje je korišćenje električne energije (osim TA peći), propan-butana i lož-ulja. Grejanje na strujni

kotao ili druga druga strujna tela koštalo bi čak 127.900 dinara. Među skupljima je i lož-ulje koje za sezonu

staje najmanje 103.000, dok je u samom vrhu po ceni i propan-butan, za koji za sezonu treba izdvojiti

128.000 dinara.

Inverter klima može da bude dobro rešenje

Jedno od rešenja koje ne pominje Agencija za energetiku jesu inverter klima-uređaji, koji pri kupovini jesu

skuplji, ali mogu dobro i jeftino da zagreju. U servisima kažu da će investicija u inverter klime u startu

koštati barem 90.000 za dva uređaja, jer najjeftiniji modeli koštaju oko 45.000 dinara.

- Potrošnja po jednom uređaju za sezonu, ako bude blaža zima, mogla bi biti ispod 16.000 dinara, što znači

da bi se za 32.000 moglo propisno zagrejati - kažu u servisu i dodaju da će te klime potrošače sigurno

odvesti u plavu zonu. I pored toga, međutim, sve više ljudi se odlučuje za te uređaje.

LEPE VESTI ZA SVE ZADUŽENE I evro i dinar ovih dana rade u

NJIHOVU KORIST

Odlična vest za sve dugoročno zadužene, Euribor je u padu, pa time i kreditne rate u evrima, a u prilog ide i

jačanje kursa dinara, pa je korist dupla.

Ovih dana banke šalju obaveštenja

klijentima da će im uskladiti kamate sa

kretanjem šestomesečnog euribora. Na

početku februara ova referenta kamatna

stopa vredela je minus 0,220 danas je minus

0,274, dok je početkom aprila 2016. iznosila

0,132.

Pad vrednosti euribora doprineo je i da

kreditne rate u evrima budu niže, ali i u

dinarskim izdvajanjima, pošto domaća

valuta jača. A koliko je to najbolje se vidi

na primeru stambenog kredita od 60.000

evra, sa 25 godina rokom otplate. Rata je u

odnosu na početak godine niža za četiri evra, pa umesto 335 evra sada je 331. Pre pet godina bila 360 evra.

Osim u evrima i u dinarima su izdvajanja manja. O poređenju sa januarom sada su izdvajanja niža za 2.206

dinara.

Dejstvo i kamatnog i valutnog efekta

Dr Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije za "Blic" kaže da euribor ima minimalne

fluktuacije, a da Evropska centralna banka pokušava da oporavi tržišta.

- U interesu je građana što imamo dejstvo i kamatnog i valutnog efekta, prvi jer pada vrednost euribora, pa

kamtne stope su niže, drugi, jer jača dinar u odnosu na evro. Očekuje se da će neko vreme trajati niski

euribor, kao i da će kurs dinara biti stabilan sa milnimalnim oscilacijama - ističe Grubišić.

To su očekivanja i banaka. Analitičari Rajfajzen banke ukazuju da će tokom 2018. godine euribor i dalje biti

negativan, ali da će ta kamatna stopa postepeno da se oporavlja i kreće prema nuli na kraju sledeće godine.

- Referentna stopa u evro zoni će ostati na nivou od nula odsto tokom cele naredne godine jer ECB

najavljuje da će relaksirana monetarna politika biti na snazi dok god ne vidi da je oporavak ekonomije

evrozone samoodrživ, uz postepeni izlazak iz kupovine obveznica od januara naredne godine. Od prvog

kvartala 2019. godine očekujemo prvo povećanje referentne kamatne stope, kao i prelazak Euribor-a u

pozitivnu teritoriju - ukazuju za "Blic" analitičari Rajfajzen banke.

Srbija: Dug podstanara odbijaju gazdi od penzije

Vlasnike nekretnina propisi obavezuju da stanarima obezbede dokumentaciju za prijavu na adresu i ukoliko

to ne učine zaprećena im je kazna od 10-50.000 dinara.

Međutim, propisi ih ne štite kad im na vrata

zakucaju izvršitelji.

Čitateljka Politike iz Kragujevca je 2013.

godine izdala stan i dozvolila stanaru da

prijavi prebivalište na toj adresi. Ubrzo je

prestao da plaća račune za komunalije i to je,

kako kaže, vešto krio od nje. Kao i opomene

pred utuženje. Kada je dug narastao, stanar je

sa komunalnim preduzećem za objedinjenu

naplatu potpisao ugovor (uz svoj matični broj)

o reprogramu duga, bez njene saglasnosti i to

na ime vlasnika stana.

Prošle godine, kada je stanar već napustio ovo

prebivalište, ova Kragujevčanka zatiče u poštanskom sandučetu pismo izvršitelja, a ubrzo u PIO fondu

saznaje da je dug o kome nikada nije bila obaveštena narastao na 53.000 dinara i da je dato zeleno svetlo da

joj se ovaj iznos odbija od penzije.

Penzije bi trebalo da prate rast inflacije

Savez penzionera Srbije i Savez penzionera Vojvodine zahtevaju od vlade da se penzije ubuduće usklađuju

dva puta godišnje s rastom inflacije, kao i da vlada konačno ukine Zakon o privremenom umanjenu penzija

koji je na snazi od novembra 2014, jer su sva druga rešenja neprihvatljiva.

– Penzije su za celu 2017. godinu povećane u proseku 16 dinara pa prosečna penzija svih penzionera u Srbiji

iznosi 23.815 dinara. Na kraju decembra prošle godine prosečna penzija za sve kategorije penzionera

iznosila je 23.799 dinara – rekao je Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije na sednici Izvršnog

odbora Saveza.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Vaučere za odmor u Srbiji iskoristilo 50.000 penzionera

Gotovo 50.000 penzionera iskoristilo je vaučer od 5.000 dinara kojim država treću godinu zaredom

subvencioniše turiste ne bi li odmor proveli u Srbiji.

U Ministarstvu trgovine za Danas kažu da je od 1.

januara do isteka roka 15. oktobra podneto 91.907

prijava, što je dvaput više nego prošle godine kada

je realizovano 46.000 vaučera.

Dva puta je traženo još novca iz budžeta jer je

interesovanje građana bilo izuzetno veliko, ističu u

ovom Ministarstvu. Od ukupnog broja prijavljenih

građana, najviše je bilo penzionera 49.319 ili 53,7

odsto, zaposlenih sa primanjima ispod 60.000

dinara bilo je 32.632 ili 35,5 odsto, a nezaposlenih

koji su iskoristili vaučer 9.165, odnosno 10 odsto.

Građanima je bilo na raspolaganju 916 ugostiteljskih objekata, za trećinu više u odnosu na prošlu godinu,

kada ih je bilo 635 prijavljenih. Najtraženije destinacije su, sada već tradicionalno, Prolom banja, Zlatibor,

Banja Koviljača, Kopaonik i Lukovska banja.

Šta će biti 2018. još ne znaju ni u Ministarstvu jer najpre mora da se sačeka usvajanje budžeta za narednu

godinu. U resoru Rasima Ljajića se nadaju da će akcija i naredne godine, kao i prethodnih, početi 1. januara.

Preduzećemo sve neophodne korake, odmah nakon usvajanja Zakona o budžetu za 2018, da akcija kao i

prethodnih godina počne 1. januara, ističu za Danas u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Konkretna istraživanja o tome koliko je ova akcija države doprinela porastu broja turista u našoj zemlji ne

postoje, ali je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih devet meseci ove godine domaćih

turista u Srbiji bilo za sedam odsto više nego prošle godine.

U Srbiji je od januara do septembra ove godine bilo 1,23 miliona domaćih gostiju. Ako bi se gledalo po

broju ostvarenih noćenja, domaći turisti su zabeležili 4,1 miliona, a najviše su se odlučivali za banje (39

odsto).

VELIKA ŠANSA ZA MLADE I DOBRU PLATU: Privrednici traže

zanatlije!

Kako se osloboditi rominga, gde naći kvalitetne radnike, kako iskoristiti mobilne aplikacije za posao, neke

su od 60 tema o kojima će se govoriti na multikongresu

Zanatski poslovi su velika poslovna šansa mladih jer u Srbiji već godinama nedostaju radnici ovih profila,

stav je domaćih i stranih privrednika koji željno iščekuju stručne kadrove.

Oni otuda pozdravljaju uvođenje dualnog obrazovanja, jer će zahvaljujući praksi u kompanijama mladi

praktično vežbati zanat za koji se školuju, što će ih, kada postanu stručni, odmah kvalifikovati da dobiju

posao.

Vizije za budućnost

O dualnom obrazovanju i stvaranju kompetentnih radnika

iz zanatske struke, svi zainteresovani moći će podrobno

da se informišu na trećem multikongresu „Serbian

Visions“, koji će se ovog vikenda održati u Beogradu u

hotelu „Radison blu“, u organizaciji Nemačko-srpske

privredne komore i Privredne komore Srbije.

Za modernu i bolju Srbiju

SVI PROGRAMI BESPLATNI

Doris Danilović, zamenica direktora Nemačko-srpske privredne komore, koja je u saradnji sa PKS

organizator multikongresa, istakla je jedinstvenost formata ove manifestacije na našem području:

- U subotu i nedelju od 10 do 20 časova posetiocima će biti ponuđene prezentacije, radionice, diskusije,

filmske projekcije, interaktivna i edukativna predavanja. Razgovaraće se o ekonomiji, kulturi, inovacijama,

obrazovanju, ljudski pravima, zaštiti životne sredine i mnogim drugim temama. Svi programi su potpuno

besplatni.

Više od 60 nevladinih organizacija, stručnih asocijacija i privrednika predstaviće svoje vizije za budućnost,

kao i ideje i rešenja za efikasniju privredu, jači civilni sektor i brži ukupni razvoj Srbije.

Direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Nenad Đurđević istakao je važnost dualnog

obrazovanja i upozorio na deficit zanatskih radnika.

Ukidanje rominga

- Postoji primetan deficit radne snage specifičnih profila, kao što su zavarivači i kvalifikovane zanatlije koji

bi mogli da rade kompleksne poslove. Mi imamo situaciju da neke poslove naše kompanije dobijaju u

inostranstvu, ali da zbog nedostatka domaćih kadrova radnu snagu moraju da angažuju iz nekih zapadnih

zemalja - rekao je Đurđević. On je istakao da će na multikongresu PKS predstaviti četiri aktivnosti i četiri

segmenta: iz oblasti podrške inovacijama i razvoju inovativnih startap kompanija, iz oblasti dualnog

obrazovanja, koncepta franšiznog poslovanja i elektronske trgovine.

- Govorićemo o jedinstvu tržišta i omogućavanju jedinstvene tarife za države zapadnog Balkana - rekao je

Đurđević. Zato je, dodao je on, obezbeđeno prisustvo i predstavnika telekomunikacionih operatora kako

bismo razgovarali o inicijativi za ukidanje rominga na zapadnom Balkanu.

Zanimljivo / Neke od tema kongresa /

Fleksibilni modeli zapošljavanja

Inovacije i zeleno preduzetništvo

Dualno obrazovanje i kompetentni kadrovi

Franšizing - kako uspeti

Ko će platiti „slučaj švajcarac“

Uticaj mobilnih aplikacija na poslovanje

Digitalna ekonomija

Da posao klikne

Pisanje motivacionih pisama za studijske i stipendijske programe

Hotelijeri koji nisu prodali svoj „ferari“

Izvori novih radnih mesta i održivi razvoj

Joga - oblasti i primene

Položaj žena 45+ na tržištu rada

Sposobnost za ljubav u zrelim godinama