Suceska_Avdo; O nastanku cifluka u našim zemljama

5/14/2018 Suceska_Avdo; O nastanku cifluka u naim zemljama

1/11

Avdo Suceska,",(>~,,;~! ~ i : ~ ~ : _ "

~ '. : ' -~:-"~:-~~\CIFLUKA U'NASIM z~lli~, , , : ' : l

Jedno od najslozenijih pitanja istorije na'sib. z~~a1ja pod Tur-cirna je pitanje kako su konkretno nastajali oifluci icifluCki odnosi upojedinim nasim zemljama. Premda se U literaturi navode izvjesneosobenosti nastanka Cifluka, gotovo da preovladuje misljenje da setoodvijalo u znaku najgrublje sile i prostog otimanja seoskih. posjeda,rajinske zemlje (bastina icifluka) od raznih pripadnika gornjih slo-jeva osmanskog drustva, Takav pristup ovom problemu onemogu-

o NASTANKU


2/11

38

ranije raspada pod uticajemrazliCitih faktora, medu kojima je vaznuulogu igrao proces Ciflucenj1f kao sredstvo putemkojeg je spahijskaklasa pokusavala da osigurava svoju stalno nesigurnu materijalnuegzistenciju. U tim provincijama je timarski sistem imao isvoju naj-potpuniju primjenu, a raja bila do maksimurna opterecena dazbi-nama u korist spahija idazbinama iteretima u korist drzave, poseb-no teretima -avariz-i divaniye ve tekalif-i ' '6rfiye1), To je vrlo ramoizazvalo zaosrtavanje odnosa izmedu proizvodacke ineproizvodackeklase, vodilo osirornasavanju ove prve injenom postepenom izvla-scivanju, 'Proces ciflucenja ItAnadoliji je u snaznom zamahu izgleda veeu drugoj polovini XVI stoljeca.kod nas u Makedoniji naroeito intcn-zivan u drugoj Eolovinj XyII ! itol , i&t,a,dgk ~EQtW.i i Her-cegovin(kretao neAJq...s,u..w:.ije,oji su ave razlozi djelovali na tajproces tesKO Je zasada sasvirn precizno odgovortti, Cini se ipak dasu u tome prvorazrednu ulogu odigrals dvije vazne CinJenice - po-treb~ sJlahij


3/11

stan~~ju na_POSjed~drugih feudalaca da t.. '."sa njima >+ugovarajurentu, ,poo aJU nJIhove ClfCI]e1 da, l!, takvim okoInostima So U seooki osjedUb vr 'v' ,~:j!]~~:~~a~GS~~o~~ke" k O f n a : nar~f~:~Cti~k~~n~jtne gornji s ojeva osmans. . esn. a orevar~n ~,u cIfluke od stra-njicara, uleme trgovaca zan~ (spahija, ja-dr.) , Prom~" no'vnIm odIa yo no- PJ+.Vll !.h funkcionera i. I nOSI' 1" t vva e su a J u iranjs rzavm _', z. za-(averisldh kueall) kao poreskih iedi ,ma, jer se rOJ.potes 1 ucau takvim okolnostima' nameti ~ al~lca, .stalno ~anJ:yao, Stoga su(girihte) na one koii tal:" jrvaru sa onih kOJI su ~i' "Oal je ~onilo raju d1 s!~feks~ 1 III ~u se, nanovo naselilP2), To jesava ida napu.sta svo' ,~~m na I~anJa, drugih feudalaea spa-posjede brojavariski~ k~J se' .P_?St?)e raja neprekidnn napustalavodilo mijenjanju posjedovne t JOSVIse sma~JI~ao, sto je ubrzanopunoj uspostavi cifIuka i Ciflu~~~re na raJetmskoj z~mlji i,~ot-nalaze u sidzilima bitolisko k" no_sa..Prema podacima kOJl sekorn XVII stoljeea biloJ 20e2ad1J~, kUblto.lJskom kadiluku je pocet-defte:u iz 1716. godine nabroj:::~~a k8~~~;S)pokdih je u j~dnommoraJu odgovarati potpuno. ' rem ,a ove brojke nekao ozbiljan. pokazatelJ' .na ospnravomktanju, one se ipak mogu uzetiv'f ,ovu oga se moze zakltu vT dces C1 lucenja u bitoljskom kd"Iuk J ,Cl 1 a se pro-kadiludma rumelijskog pasal~ 1 b"lu, f ' .kak~ Je stanjs i u ostalimrueju, blizio kraju, to jest da ~east~tO s leno,. 1.?a to~ citavom pod-njao, jer su oni vecinom svod ,as tam"osn.JIh.seljaka brzo mije-cifcije, em na 0 rachvace tudezemlje, To, naravno,' ne znaci da su t . .. .nosi na Ciflucima bill do k ' , s~ u . on: meduvremenu 1 SV1 od-,ni moguce jer je trebalo d~aJa l~kr~stallsah, To, uostalom, ni,ie bilo

izgradio n~vi sis tern obaveza p~o e osta ~emena ~a bi se do kraja?bli~i feudalne rente, sto .e ~~use u ~oVlm, uslovlma, uev:ste noviJalmm mogucnostima Selj~ka (CifCir:)~alIm, bilo uslovIJeno 1 materi-To stanie imosucnostt st . 1 'vanjem seljaka o c t ;trane d aja eKa opet u uskoJ vezi sa oporezi-

drlavi stalno rasle i kako sur~~~'IJ'a ~ko sU1,odba,,:ezes.eljaI:a premaC1 mora 1 a lSpunJavaJu u nov-

---- Ivo Makedonija, I, II, (1620-1700) Sk 'obveznici i u drugim provine'" Qp)e 1961. 2es!ok otpor davall su poreskirvie. Cagatay M,Ulu!;ay 18 vl~a~a ~m~nske drzave, naroclto U Anadolij!hareket!e " Istanbul 1955: 56'-97. yuzy tlIarda Saruhanda ellkty lilik ve halk :, 1 1 ) Pojam avariska kuCa Cavllriz h. ', ..mm U znacenju odredene poresk 'd' ~ne) predstavlJa fmansl1sko-pravni ter-meta ' "'-' . e Ie [nIce prema kOJ'oJ'se x. .aVd.J.IZ-l divdnye ve tekdlit-i 'or" On " . vr~lO raspored na-dom~cmstvorn, vee je viSe rajetinsk'h klY~ se ~IJe podudarao 6a jednimavarlSku kucu, [ u (domacmstaval spadalo u jednu

. It)' MnoMvo podataka 0 tome sadr~avnih narneta (ten'i). ko'i su zab' ~UvaI? se U.~~fterima za razrezivanjedruge l~olovine XVI! stoIjeCa~ llieiem u sldzlhma bi ta ljskog kadlje L z

) DAM, sidid br. 11 stl' 10-1114) DAM . ii ,., ,cit, 44-46, ,sid l br. 37, str, ,42, Za Anadollju vid, Cagatay M. 1U u~ay, 011 .

41

cu, to je i uoblicavanje feudalne rente stajao pod ~naznim djelo-vanjem drzavnih poreza. Stoga se feudalna rerrta nije mogla pro-gresivno da krece od nizih ka vlsim oblicima. Naprotiv, Citav proceskretanja osmanskog drustva u XVII iXVIII stoljecu djelovao je na nkonzerviranje ili regresivno kretanje rente, Konkretno, ll..iflu~m vi"~'-odnosima st () .... .r a st n4m tendeJlci- __ t _, jama njeno o~unJavaDl~ om). Postav Ja se pitanje zasto je to ~ ~takoBIlo! P.or opte ekonornske zaostalosti Osmanskoz Carstva, t . . . .na stanje feudalne rente u XVII iXVIII stoljecu presudan utica] lI.a_imala je Cinjenica sto 'e osmanska c}rZa i 'n'eni or ani citav se- ., " " ' V 1 i e - ~JE~v visak rada p__!ol~2offi:gy~~dlzala u " . am~--I'~Al ~lvrsmh poreza, trOS&1g~ u razne neproduktdvne svr e votne 1a m- ~q'r,1t\.,tumrativner"Daju6i say visak (pa i viSe odtoga) feudalcima idriavi, ~seljaci nisu bili u stanju da odrzavaju n nivo proste reprodukcije, akarnoli da pokazuju neki veei interes za unapredenje proizvodnje,

Proces izvlaSeivanja seljl,lka u Makedoniji bio je uglavnom za-vrsen tOkom XVII stolje6a, pa je Makedonija u XVIII stoljece uslau znaku pobjede cifluckog agrarnog sistema, u kome se kao galPO-dari raje javljaju eifluk-sahibije, uporedo sa postojanjem spahija,Ciji je broj vremenom' opadao. U takvim okolnostima su seljaci. kaoobicni obradivaei tude zemlje, nove agrarno-pravne odnose uredivaliputem privatrrih ugovora, eije im jeuslove diktirao posjednik zernlje(cifluk-sahibija), Ti ce se odnosi postepeno definitivno oformiti istabilizirati u vidu tzv, eifligarskih odnosa, koji su- u Makedoni,iiostali kao preovladujuCi oblik agracnih odnosa sve do 1912, godine'P).

IIIzvjesni zakljucci 0 ciflue~~ju u Srbiji, odnosno beozradskompasaluku, mogu se donositi na osnovu stanja iz druge polovine XVIIIstoljeca. Tek tada ciflucenje u .Srbiji pocinje da sebrze razvija, Taciiijenica upucuje na pretpostavku da je ono ranije teklo znatno spo-rije, U :XVIIstoljecu u procesu Ciflucenja u Srbiji bilo je vjerovatnoslienihpojava kao iu Makedoniji, ali do masovnog ciflucenja nijernoglo tada doci vee izbog toga sto je u Srbiji, barem na selu, posto-jao manji broj povlascenih slojeva osmanskog drustva, koji bi imali

interes da ucestvuju u tom procesu. Ukoliko se eiflucenje u Srbiji ipocelo razvijati, potJkraj XVII stoljeca je morale biti zaustavljenoratovima koje su Turd vodili od 1683, godine do beozradskoa mira1739. godine. Od 1718, do 1739, godine Srbiju je bila okupirala Au-strija, pa ukoltko je ibilo rani;ih pojava ciflucenja, one je tada mo-ralo biti potpuno prekinuto, Zbeg toga s ciflucenje u Srbiji mogloIS) U uslovima nastajanja ~ifluka drukcije nije moglo nl biti kada se Ima

'U vidu Cinjenlca da Sl seljaci magI da ponude ~ifluk-sahibijama sarno goluradnu snagu, NalazeCi se u sasvim neravnopravnom odnosu, seljae! su moraUda prihvataju uslove koj[ su 1m nu


4/11

42

da pojavi u punom zamahu tek u drugoj polovini XVIII stoljeca, dapotkraj toga stoljeca bude privremeno prekinuto, i ponovo joo inten-zivnije nastavljeno u godinama neposredno pred prvi srpski ustanak.Speeifienost ciflueenja u Srbiji sastojala se naroeito u tomestose razVrjaJ.o'u~'z~k.u primjene gmb~ sile.d sto se kao njegovi glavninosioci javli.~,..j n ica,I.:U~,be8MadskQg..i..lJ,jednihpasaluka. I obli-kovan je foga procesa rrna Ole svoje posebne karakteristike. Ispolja-

val~ su se. u tom..! ~o.su ~~gj~ame!a~U~_ao",;fo.~mlj$li gosp~:,dar,tsrpskl~.seljaclffia gO]l su s)00111na SVO]OJemlji 1 koji su na to)zemlji l m a l i svoje kuce, gospodarske zgrade i stoku. ~Dalje, valjdazbog toga sto je taj proces bio u toku isvjez, janjicari kao cifluk-sa-hibije nisu stigli da seljacima namecu raznovrsna davanja, vee suuzirnali devetak samo od njiva iIlvada iponegdje natjerivali seljaked~ in: kuluce., Na~zad, pO,stg_JeCiflU~~1",U,~J.~.l'f;l;,q,,?-sl.led1ca_R~1J;Stan a z. s rane se Ja za _ an emo ust ehh~~ ros'tnvanerp ,a~sa z' ,- "ha, veeim'JUC1VO e S1 e anjem raji oja je sjedilana svojim posjedima, ta uzureacija nije nikada bila nriznata ol i stra-ne turske drzavet"), - i... -''IJOb._q~P.''~~ .. ;:;;am $"'i!

IIIRezultati zavrsenog procesa ciflucenja u Bosni iHercegovini,ko~i__eozakO'hje.~_Saf~p;kQm:narea!mp(18), pok~~uje. da je onu .O??O-su na MakedonIJu, a narocdo u odnosu na Srbiju bio vrlo specifican.Osim .toga- primjetne su razlike i specificnosti u zavrsnoj fazi togprocesa i u pojedinim -krajevima same Bosne. Te specificnosti, pomom rnisljenju, bile su uslovljene opstim specificnostima istorijeBosne pod Turcima'"), pri cemu je u masovnoj uspostavi cifluckihodnosa u zavrsnoj fazi znacajnu ulogu odigrala cinjenica cia je unekim krajevima Bosne doslo do snaznih migracija stanovnistva uXVIII iXIX stoljecu, 'Kao sto je poznato, tursko osvajanje Bosne bilo je praceno po-stepenom islarnizacijom bosanskog stanovnistva, seljaka i feudala-ca20). Ie_l_amizacijae_ narocito bila intepzivna u XV_!s,!?ljeeu, _akon-cern toga stoljeca privodena jekraju. Njen rezultat je biota], da je

tada'T'kasnije -u XVII stoljecu muslimansko stanovnistvopredstav-ljalo ogromriilvecfnu. -Tci-se lijepo vidi iz nekoliko izvjestajii'puto-. . . . . . . . . _ . _ . . . ...--"" ..- ~. ~ .tt) VUik Stefanovic Karadiic, Srpski rjeen,ik, Beograd, 1898. s. v. ,.l:it1uk"'kmet ..,18) Tekst Saferske naredbe vidje ti u- djelu Popovic Vasil ije, Agrarno PI-tanje u Bosni i turski neredi z VTeme rejormnog rezima' Abdul-Medzida839-1861), Beograd 1949. g. str. 316-323.

t I) , U cemu su se sastojale te specif il :nost i ovid,Suceska Avdo, Ajani, pri-log izucavanju. lokalne vlasti u nasim zemljama za vri ;eme TUraka, Sarajevo1965, 165-222.20 ) Vid, Solov jev A, Nestanak bogumiistva iislamizacija Bosne.Godisn~akistorijskog drustva -BiH, Sarajevo, 1949, 42-72; lstorija naroda Jugoslavije,knjiga druga (Prosveta .., Beograd 1000), 130-136. '

I 43:

Glasn i'k zemaljskog muzeja u Sara" '21) Karlo Horvat, JY10numentanova,jevu (=GZM), XXI, Sarajevo 1909, 60,!2) Starine 39, Zag,reb, str. 1-49,28 ) soioviev, op, Ctt, 62, ,U) Isto, str. 65. '. ko stanovnistva za vrijeme25) 0 teskom s~adanju bosanskog m:c~h~a~~skrm dokumentima iz tog~

velikog rata sacu,:,alI su se ~o?,est;~/otnalcik Halil (Inalcik Halil, os~nt!doba, koje je _obkavlo ~~kk:~Uni~ersitesi Dil ve tarih-Gografya FakulteSJTaTti milhim btT ay~a. n., - 1943 89-96' Isti plsac, SaTay BosnaDergisi , Birinci Yil, ~llt: I~SaYL 2, Ankar!w ~onraki ' harb lIinarinda Bosna,$er'iye si~neri1!-e go:,~ Vtll~~ I~o~~~~~B7 7 Sayi: 11, Cilt: II, 372-384).Tarih veslkalan, Say!. 9, C " . '. -'k Hekim-oglu AZi-pasa, POF,

!8) Vid. Handiic Adem, Bosa.nskt nam,esmV, Sarajevo, 1955, 14~149 .. , ., Iasinac (Antropoloiko-etnoloska

r'l) Vise 0 tome vld. FilIpoVlC ~llenk()k' < ? , 32 Beograd 1950 279-281.I. . reklo stanovniStva n,tga , 'rasprava), Nase ,a t po . '_ odaci u s idzilu (zapisn iku) sara-!8)_ 0 tome su se sacuvah mteresantm P be b'bl'h~e"- u Sacajevu__.,,~ Gazi Husrev gova 1 1".....jevskog kadije iz_1816-17. !


5/11

-4 44&

granao i da su tako nastala nova prezimena. Ukoliko se to i desavalo,to nije mogla biti masovna pojava, jer se ona ne zapaza ni kod musll-manskog stanovnistva. DanaSnja prezimena Muslimana na tom pod-rucju u najvecem broju slucajeva podudaraju se sa prezimenima kojase nalaze u spomenutom popisu'"). Ovaj podatak za Glasinac odnosise na citav rogaticki kadiluk, pa mislim da se moze mutatis mutandis,upotrijebiti i za sire podrucje Istocne Bosne. Ponovo istii!m daukoliko je nekada davno ranije evenutalno i dolazilo do nasilnogpreseljavanja pravoslavnog stanovnistva, da je to u XVIII i XIXstoljecu bilo taka reci nemoguce, Prv~ zato sto u tom periodu osman-ska drzava nije imala snage da brani i cuva kako treba svoje gra-nice, a kamoli da organizuje uspjesne pohode radi preseljavanja sta-novnistva, Drugo, kada bi i bilo takvih pohoda ikada bi oni imali zaposljedicu nasilnu kolonizaciju, oni ne hi mogli za kolonizatore dadaju zadovoljavajuce rezultate kada se ima u vidu cinjenica da sehriscani, narocito u Crnoj Gori, vee tada uspjesno iodlucno obracu-navaju s Turcima. Tesko je uopste pretpostaviti da bi to stanovnistvodozvolilo tada da bude nasilno privezano za tudu zemlju ida podnositerete, jer je bilo u mogucnosti da taj status raskine kad god hoceida se bez vecih teskoca vrati u svoj stari zavicaj. Stoga je blizeistini cinjenica da je rl 'eCQ rirodno' kol ':zaciji (i;kon;}Wskgj; Q i -~), 0 jednom kretan u s 1 ali kra'ev p-ni [e, iz krajeva koji su davnina pre stavljali s n Z1. .v rm1 raci 'a, koje su cak i danas u toku. Da tu nije rije 0 nasilnoj ko '0-rnza 1, niti nasilnom posadivanju na zemlju, moze da posluzi ijedanpodatakkod Jukica koji u svom Zemljopisu na jednom mjestu na-vodi cakkonkurenciju medu kmetovima aka naseljavanja na ei-

i fluke38).1 \ Prednji podaci pokazuju da je ogromna vecina pravoslavnog. stanovnistva postepeno naseljavana u pojedine krajeve Bosne tokomXVIII iXIX stoljeca na opustjele zemlje koje su se nalazile u po-sjedu (kao cifluci i spahiluci) bosanskih spahija ili kao cifluci izvjes-nih slojeva gradskog stanovnistva. Postavlja se pitanje pod kakvimuslovima je to stanovnistvo naseljavano, da li pod usiovimakoji suvazili za spahijski sistern, iIi pod uslovima cifluckog sistema? Sma-tram da u obzir dolazi samo druga varijanta, to jest, da je to stanov-nistvo naseljavano na posjede koji su u meduvremenu vee u ogrom-nom broju ~tal~ ~if1uci bosanskih spahija i~ Wi~Xim~~ suvazili za clfVcki skem, to ~st p 8 8 llsTovlma rTItivno slob~~ 0-godbJ!! ' { j *Obavezamaaizmedu ci1IUlt-sa6i%a""{"ru~tit"f$kJa ~me-tova). Tatro? Zato sto seglavnl dIBm - ~~q;g;i,A,lrfHi .eme kadaje i u drugim provincijama Osmanskog Carstva ciflucenje bilo 11 'punom tokuu daleko nepovoljnijim uslovima ad onih u kojima je'bilo moguee uspostavljanje cifluka u znatnom dijelubosanskog pa-~aluka, posebno u istocno] isrednjoj Bosni, kao iu dijelovimaHerce-

IT) To se rome Iljepo uoi!lti kaela se uporede podaci spomenutog poplsa sapodaclma 0 stanovnlstvu Zepe koji su nedavno objavlfent u Glasniku Zemalj-skog muzeja u Sarajevu (GZM, nova serija, sveska XIX, Sarajevo, .1964. str,15-3B).18 ) Juklc, op. cit. 338 i317, bll je!ka 10.


6/11

46

govine. Dahle, U krajevima u kojima je u tim vremenima migracijahila najjaca. Naravno, to ne znaci da se tek tada pojavljuju eifluci uBosni, 'Zna se da je cifluka u Bosni bilo 'oS 6dVIW~' Istin , c u uocer a .' . cnu' 0--~r ,U,: ;dojavu koja je morala imati odr em znacaj U teZnji ~h

s oJ~~;;..d~~" ..j,:Jla..Jl!:Y2J.!l~sJU spahl'a da1JlYJ.@~gJM~J.er, ~aterijalni y~lozaj ~sansKih'spaYilJa n,ije,~ista10 'OOljI;-cikOn'e1 gorr, od polozaja spahija u ostalirn provmcijamaosmanske drzave. Stoga iu Bosni Imamo permanentnu t~Lada na ova] iIi onaj n~cin,..Do~caYflju svolu~entu, v~ styara-.,!ljEL~.f!uka, jer su UfOn1eilTIiiIilna:'JjaBQnonac za svoju ma~ri-rJ1t'Iml egzistenciju, Da je ta teznja permanentna pokazujuturski izvori, narocito kanuruname sa podrucja bosanskog pa-salukaw), iz XVI' i XVII stoljeca. Iz tih izvora se moguuociti slicne pojave u postupcima bosanskih spahija prema raji kaoiu Anadoliji, koje su stalno pogorsavale polozaj raje idovodile je ustanje da napusta svoje posjede ilida ih zalaze i prodaje da hi moglada podmiruje obaveze prema spahijarna idrzavi. Ti postupci su stva-~(1 rali pogodne uslove za pj;elaZenje..~j~Q.a. We (bastina icifluka} uruke neproiZY.2.~~.r .st. 0.. 'kj,..~~~.a tr~~..3&Qatlija, ule-me, vojno-upravnih 1uZb


7/11

48

njihove kuce ineka bez ikakve podloge ne oduzimaju zemlje, kojeraja posjeduje, pozivajuci se - ipored toga sto nisu imali pravoposjeaovanja- same na to sto su u starom defteru bile .pogresnczavedene kao cifluk i sto su ani bez ikakve podloge naslino uzimalicetvrti .dio.45)Navedeni primjeri pokazuju da se i u Bosni vrlo rano desavajusliene pojave u postupcima spahija prema raji i teznje da se ad nje-nih posjeda stvaraju Cifluci kao i u drugim provincijama osmanskedrzave. To, medutirn, ne znaci da je taj put u stvaranju Cifluka uBosni bio jedini iglavni. Taj je nacin mogao da odigra iu Bosniodlucujucu ulogu uciflucenju da je u Bosni bio ostro izrazen sistemoporezlvanja raje nametirna 'avariz-i divaniye ve tekalif-i -orflye ida se u Bosni, kao npr. u Anadoliji, osjecala stalna glad za zemljom.Sto se tice nameta 'avariz-i divaniye ve tekalif-i 'orfiye oni suu Bosni, izgleda, bili znatno manje ubirani nego u drugim -provinci-[ama"), kod nas recimo u Makedonijiv), Isto tako u Bosni nije uvijekpostojala ostro izrazena glad za zemljom. Izgleda da je ta glad dola-zila do izrazaja samo povremeno, najsnaznije vjerovatno u XVI iXVII stoljecu, na koje se vrijeme odnose navedene zloupotrebe i pri-tisak spahija. Vee koncem XVII stoljeca, vrlo osjetno vee za vrijemevelikog rata, Bosna je bila izlozena strasnim pustosenjima idesetko-vanju stanovnistva, bilo ucesnika u ratu bilo od gladi ikuge, koje subile popratna pojava ovog strahovitog rata(8). U takvim okolnostimase pocela da osjeca stalna glad vise za radnorn snagom nego za zem-ljorn, pa su u stvaranju cifluka morali dod do izrazaja drugi faktori,koji su bili prisutni i ranije ikoji su u osnovi bili legalni.U riizu tih faktora vaznu ulogu je mogla da odigra cm]enicasto su izvjestan bro' bosanskih s a "a i rrjihovih sinova JO B ad po-cetka urs ~ v sf u )?~ni .~&Wh..J.l.ivgm.?s~~~jiJ;Hkur~ew}j.u(b__",!~~l. clflukS1r.kOJa.",~J2...,rov.a._.tJ}.o.l~lW1l11igy.a ~~fl~~Ja,~. a l~.~emlJe Qm s): m~raL.Ci~~..J!! gflsl}QMr.uzem je (sa ibier~u=SpahlJl~J i . 3 ! s - q X ~ (deseti~,1l iJl~te Pti~tWbe). Na postojanje ovet:mJaveu Bosni upucuju podaci iz kanunnarna sa podrucja bosanskogpasal.~a, koji se odnose na nasljedivanje ipravo tapije na rajinskojzernlji, Tak_onpr..~ Kanunnami bosanskog sandzaka iz 1565. godine,medu ostahm, stoji : -Ako neko od raje i ad posjednika tirnara ioddrugih po~jedujuCi zemlju umre ili nestane tako da je s njim svakaveza prekinuta, a ostanu mu sinovi, zemlje koje su im u posjedu necepotpasti pod 'tapiju, preci ee na sinove, te ce ih oni obradivati ida-vati na njih desetinu inovcane pristojbe. Ako ne budu imali sinovan~go iza nj'h budu ostala braca po ocu, potpasce pod tapiju.f9) Isto':vjetna odredba postoji i u Kanunnami kliSkog sandzaka iz 1574godine50).

::) Krmuni i kattunname, B.5.1 Su6eska, Prnm.jene u sisf.emu f.zvanredMg opoTezivanja 81-109; Su-6eska, Ekonomske i druUveno-poUticke posljedtce, 236-238. '47) Isto,

48) Kao u b!1iesci 25.


8/11

54) H?dZibegi~ Ham!d, Kanun-namaGZM, Sarajevo, 1949-1950, 318-319O S) Kanuni i kanUn1Ulme 44--4551 ) Op, cit. 57-58. ' . .

sultana Sulejmana Zakonodavca.

l( I

51

onirna -koji traze, izvrsena je licitacija iz~du onih koji traze ..Kogodje dao vise, na ~jega je, ~pi.sano, Ozet~Jij od nJJ_hapijske er:stlJbeipredate carskoj, blagaJm, pa su ze~Wsta...na".n~Ja_J:n.l{& uve-dena, kojt~~r-acm' i-uaa,aju g,~setin!il_fusw::ts.a1arjje...JPli-narine i desehne oazh~da.55rSkoro d5s1ovno srecemo isti propis uKanunnami za bosanski, hercegovacki izvornicki sandzak iz 1539.:godine").Citirani propisi na odredeni nacin detaljisu ranije spomenutuodredbu Sulejrnanove kanunamme, [er govore 0 tome sta treba da seuradi sa haSsa-zemljc:m, ,s,'i:.~e!]llje.Karakteristicno je da je iutomSlucaJu ostavr,ena mogucnos~~ 4emlja dade onome ko nll.di~jvecu tapijskLL pnsfoJI~aci claj'e mogu inarj 'e-oa zaddeoni koji su je u meduvremenu poceli da uzivaju. To znaCi islli!.hljf,Stoga se moze zakljuciti da su ibosanske spahije mogle ne sarno daopujele ~ifluke r~e na, .~v..Qjj;w~l.!fima_.Q[~varl-iu u svoje. e i f l e, vet da ih ca . pretvaraju i uSJr.PJJ.i.~JE.~"~.hu:tavise, bo-sanske spahij~~il"'kii:'t1t'faa:"'tt8:stOjaIi(frsllompovrateusvoj posjedhassa-zemlju koja je licitacijom predata trecim licima, sto ukazujena njihovu upornost da po svaku cijenu ucvrste oosjedovanje zemljeu svojim rukama. To zakljucujerno iz jedne odredbe 0 hassa-zemljiBosanske kanunname iz ~odine, koja glasi: "U spomenutomsandzaku u proslo vrijerne prodavane su po naredenju hassa-zemlje(hassa olan yerler), te iako su njihovi posjednici davali timarnikuserijatske dace (hukuk-i ser 'iye) i obicajne pristojbe (rusurri-i'orfiye) na te zemlje, oduzimane su od njihovih posjednika bez.ikak-ve podloge i dosudivane spahiji. Neka se ubuducs ne oduzimaju odnjihovih posjednika-'"). Cirri je zakonodavac bio prisiljen da 0 ovomegovori ida zabranjuje jednu praksu znak je da je rijec 0 vrlo rasi-renoj pojavi.

Odredbe spomenutih kanunnama, na prvom mjestu Sulejma-nove, predstavljaju upravo .ono uporiste koje je omogucavalo spa-hijama da _ r euzima'u u svo' os'd 5) ust'ele cifluke ra'e ko:e je~estaja1o iz 10 oji razlo


9/11

52

cirna iz Popisa bosanskihspahija iz 1711. godine, koji je objavio Vla-dislav Skaric58). Tako se u spomenutoni popisu cifluka pojavljujucesto na kontinuiranom prostoru cifluci poznatih begovskih porodlcasa tog podrucja: Brankoviea, Sokolovica, Babica, Tankoviea, Teskere-dzica,Hadzihasanovica i dr., za koje se sa velikom vjerovatnoeommoza pretpostaviti da su ranije ciniH jezgro njihovih zijameta. Toje joS karakteristicnije za posjednike manjih cifluka 00 kojih mnogijos tada pripadaju spahijskoj organizaciji59). Karakteristicno je da oniu ogromnoj veclnl zive na svojim ciflucima, po cijim nazi virna sezovu seia i zaseoci u kojirna-su' nastanjeni. Dalje je karakteristienoda je tu u naivecem broju slueajeva rije.:: 0 istim nazivima koje sre-cerno za nazive tirnara u spomenutom Popisu bosansklh spahija iz1711. godine60).

S obzirom na cinjenicu da su u Bosni spahije u specificnim uslo-vima pretvaralWJw~spahiIuke u svo.j . _uke, ni i njihovi potomcipostaju "iia"veclm Qj elom Wluk-_sani5i' e i n~(#~~tnc~9~uira-juci uzivaoci zem Je6, oju su J mm dijelo~naroCl 0 sltne""Spa-

~sni najvise i bile) morali da sami obraduju uko-liko nisu mogli da dodu do tude radne snage62). Kao sto je naprijedpokazano, ta se radna snaga pojavliuje u vidu privlacenja pravo-slavnog stanovniStva iz erne Gore i Hercegovine, koje je naseljavanona posjede cifluk-sahibija i sa kojima su Cifluk-sahibije utvrdivalidrukcijs obaveze (rentu) od onih ikoje su bile karakteristicne za ti-marski sistern. Obicno novi neseljenici nisu ima1i ni svojih kuca veesu ih cifluk-sahibije naseIjavali u kuce koje su sami izgradili63)~ugOVar4~g"'~~-Y~'~~~BWazi1o~.,.J.i\~,~j_


10/11

5554 . ulume jedan predstavnik Cifluk-kojoj su iZneSene.pntuzbe na razn~~iCU ~tavio je primjed~u: "c?o-

-sahibija iz .g.ornJ.~B~ne, ~~~ie se kaz~ti: to po svoi, Bosrn ~e btvaspodaru pra~ tvoJlh nogu o. . podrinju iKrajini bezi uzimaju smrt-jedrtako. Isttna da po posa~mt, 'h '00 beglucenje, ah posred Bosnenicu icizme od kmetova ts90';a \ 0 vezir upita, sta imaju beg ~agatoga ne~ (Podvuka~t~ ~~ odgovori: .oe svega zemljista pr~od~po sredim Bosne, a ve . ita: A sta ima krnet? Na to vehkastrecina i vise nista... Vezl~ ~Pl a.."'ageima okrcenu zemlju troSkomopet odgovori, da kme.t ? '~el za usieve i volove. Na daljne pi-begovim ~ o~r.adu, ?:J.~1~ Posavini, Podrinju iKrajini beg iagatanje vehkas lSpOVIJ 1. a d rirode nu zato se beg 1 aga neod krneta priI?a .dev~tmu 0 .:~ue ~i z~ sjeme ni za volov.e nit.i ibrinu ru za krcenle rn graden]. . . Podrinju bezi i age zaveli da imzasto drugo. Uz.to su po pos~vml lml'e oko konaka inista vise. Sa-kmetovi pooru 1 pokosu ~a~~l~e z.e ~oSalje sve skupstinare svo.r"?-~slusav sve to Mehmed- aklTkpa~~se u Posavini Podrinju iKrajintcehaji, da se tu .zdogoy


11/11

L _

vali 'gr;~~l~:rno stanovni~tvo iz is.i.neHe~;$govin.ei.erne Gore,Ta evolucija Je karaktensbcna poglavitOZa'lstocnu 1centralnu Bo-snu, kao idijelove Hercegovine, Ona je djelirnicno karakteristicna iza druge krajeve Bosne,s tim SID su u dijelovima Bosanske krajine,Posavine i Podrinja cifluci, nastajali idrugim putem. U tim kraje-v i r n a ' je izgleda bilo kasnije u znatnoj mjeri inasilnog pociflucavanja,slicnog ciflucenju u Srbiji, sto [e uticalo na pojavu otpora ibunaseljaka.ZUSAMMENFASSUNG

tJBER DIE ENTSTEIWNG DES CIFTLIKS IN DEN JUGOSLA WISCHENLXNDERN

E:ne der schwlertgsten Fragen in der Geschichte der jugoslawischen,Lander t in te r den ' I' ii rken ist dieder Entstehung des Ciftiks als einer derspezifischen Formen feudaIen Besitztums. Uber de Dnt stehung des Ciftmk3tit re lat iv wenig geschrieben worden. Nacbder in de r Litera tur i iberwiegen-den' Meinung ware der urspriingliche Entst ehungsprozess des Ciftliks durchden okonomischen Progress des osmanischen Staates im XYI.Jahrhundertgewal tig be fOrdert gewesen, Dieser Progress sol l d ie Verbrcr tung des Handelsmit der der Ra ja gchorendenErde (Bastina , Cift lik) beeinf luss t haben. Spaterhabe der CHtli ikprozess (de r Enteignungsprozess der Ra ja) einen machtigenAuischwung erlebt unter dem E nfluss der Bestrebungen der oberen osma-nischen Gesel lschaf tsschichten in den Provi .nzen durch Grt lndung del : Cift likdas zu ersetzen, was sie in den" T~maren-oder Janjicarenorganisation nichterrei chen konnten, und zwar, deshalb, da diese Organisation en angeblich,Schaden erlitten haben soll en durch das unterbrochene Erobern tremderLander.

Im Gegensatz zu dieser bes tandigen Ansicht bemiih te s ieh de l' Ver fasservorl legender Arbeit nachzuweisen, dass sich das Streb en der oberen osma-nischen Gesel lschaf tsschichten Cift lik zu gr imden bere its Z uT Zeit des hQ-cbsten Aut stieges des osmanlschen Reiches im XVI. Jahrhundert geausserthabe und dass dieser Prozess nicht durch den gewohnlichen okoriomischenProgress des osmanischen Staates verursacht worden sei, sondern drurchdie bestandgen Bediirfnisse . .del ' cberen osmaniscnen Gesellschaftsschichten,zuallererst derSpahls, ihre im Tirnarensystem immer recht unsichere materielleLage sicherzustellen, Diese Bestrcbungen wurden urn so bestandiger, als dieLage der Bauern (Raja} mit dem beginnenden Verfal l des osmanischen Rei-ches imrner schlimmer wurde und der St aat durch Tribut e 'avariz-i di vanjyeve tekaJif-i '6rfiye und andere Steuer d:e Kraf'te del' Raja bis zum letztenTropfen aussog. Von den Spahis und dem Staat mit allzu hohen Steuem undBelastungen bedrangt, konnten die ' Bauern ihren Verpf llchtungen nicht nach-kommen und muss ten daher sich verschulden, ihre Gliter verpranden, ver-kaufen , durch Venpfanden ver lieren oder ganz einfach verlassen . So verOdetendie Giiterder Raja und konnten von den Spahis, den Ja.njicaren, den stadtl-sche rr ,Wucherern und OOlderen lni ihre Cift lik umgewandel t werden. Dieseral lgemeine Prozess , der auch ncch iandere Komponenten in s lch einschltessenkonnte, hat te in den ein:zelnen Provinzen des osmanschen Staates und suchInden' [ugoslawischen Landern unter der till1k.ischen Henrscbatt bedeutendeMerkmale. _

Nach An:sicht des Verfassers konnen in der Ent stehung des Cifu!oks inden, jugoslawlschen Lii:ndern drei Gmmdaspekte unter schieden werden, Dererste Aspekt ist fur Mazedonien charakterstisch ..Hier splel te neost ande renGrunden erne hervorragende Rolle die zu hohe iBesteurung der Raja durchTr ibute ' avarlz-I Id ivaniye ve tekaJ jf -i ' 6r fiye u .nd tekf il if -l ' sak lka im Lamedes XVII. Jahrhunderts I \IDdspllter.

," 5 7 ', , ,. . . tt"S 'rtt' IT cH~nli~rrt sich daiFCiftlik...~' ~"',Oer zweiti!' Al9pelct,'cliat'a!Jet~~ der ezw~~t~nHalfte des XVI~, Jimr~un-

wesen als Massener schemung ersr sten serblSchen Aufs tand 1804 semen Hohe-derts, urn unm_lttelba.r vor tde:nk!lt sich Im Zeichen bnutalsten Pl iindems derpunkt zu erre!chen. Es en WIC -x, B se':tens der Janjl"aren..serbischer auern 1 " xis hat in Bosnien und in der HerzegowinaDer Prozess ,der Clf~~k~a, der ersten HaUte des XIX. Jahrhundertseine lan~e Ev?l'li hon ~le hi de~et~tlikS reprasentieren in Bosnien die ,einl:eimis-beendet , '1St.Dl~ erste dac if' chen Umstanden der historischen Errtwicklurigchen Spahis. die unt er .. en spe~h ~ S hi1tk (Timar Ze'amet) g'IOsstenteilo inB~.iens unter den Tiirkenu~ ~~ers spater atl! ihnen eine grosse AnzahlClrtlik umgev.:andelt ha~fl der ostlicnen Herzegowina und Montenegroorthodoxer Em.wohnersc,~ aus vorwie~d flir O.:;t-und Mittelbosnien wleanzusiedeln. Dtese Evo1u~lOn 1St alkteristisch Sie kennzeichnet tei1weise auchauch TeHe der ;rerzegowma ,~~ da die Cirtlik in den Teilen der Bosan_skanoch andere Ggend~ : a s r p d' je auch auf andere Weise entstanden sind,Krajina, Pooavma un es h r ~~e gewalWitige Enteignung der christlichen~naj~l~~r ~: ;~~~i~~t ~~~l:~~~r A~t wie in Serbien , :y; ::u:U: ::n E~heinung:des Widerstandes 'lind der Autstande der Ba,uem zuru u .

./

Suceska_Avdo; O nastanku cifluka u našim zemljama

Documents

Transcript of Suceska_Avdo; O nastanku cifluka u našim zemljama