EVRO ULOGA NA MEDJUNARODNIM TRITIMA I PERSPEKTIVA EURO - ROLE ON THE INTERNATIONAL MARKETS AND PERSPECTIVE Danijela Marjanovic1

Rezime: 1. januara 1999. Godine, kreirana je nova valuta evro kao vrhunac progresa ekonomske i monetarne unije Evrope. Evro je zamenio valute 11 evropskih zemalja: Austrije, Belgije, Finske, Francuske, Nemake, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugalije i panije. Dve godine kasnije Grka je postala 12. lan evro-zone. Iako e nacionalne valute ovih zemalja nastaviti da egzistiraju do 2002. godine, one su prosto bile podjedinice evra. Abstract: 1st of January, year 1999, a new currency - the euro has been created, as the culmination of the progress of economic and monetary union in Europe. The euro replaced the currencies 11 countries: Austria, Belgium, Finland, France, Germany, Ireland, Italy, Luxembourg, Netherlands, Portugal and Spain. Two years later, Greece became the 12th evrozone member. While the national currencies of these countries continue to egsist until year 2002, they were simply euro subunits. Uvod Tokom devetnaestog i prvom polovinom dvadestog veka Britanska Funta bila je najznacajnija (najnadmocnija) medjunarodna valuta. Ona je bila koriscena u medjunarodnoj trgovini i finansijskim transakcijama i cirkulisala kroz Britansku imperiju. Padom Britanske ekonomske moci u 20. veku, americki dolar zamenio je funtu kao vodecu medjunarodnu valutu. Vise od 50 godina USD je vodeca valuta koja se koristi u medjunarodnoj trgovini i dugovnim ugovorima. Centralne banke i vlade cuvaju glavnice svojih rezervi u dolarima. U nekim zemljama dolar je prihvacen u transakcijama kao domaca valuta2. 1. januara 1999, kreirana je nova valuta evro kao vrhunac progresa ekonomske i monetarne unije Evrope. Evro je zamenio valute 11 evropskih zemalja: Austrije, Belgije, Finske, Francuske, Nemacke, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugalije i Spanije. Dve godine kasnije Grcka je postala 12. clan evro zone.(Iako ce nacionalne valute ovih zemalja nastaviti da egzistiraju do 2002, one su prosto bile podjedinice evra.) Mada su japanski jen i posebno nemacka marka, korisceni u medjunarodnim transakcijama u proteklih nekoliko decenija, nijedna valuta nije mogla da se priblizi dolaru. Uvodjenjem evra, dolar je po prvi put dobio potencijalnog rivala za status primarne medjunarodne valute. Koje su se promene u medjunarodnim trzistima desile nakon uvodjenja evra? Koje se promene mogu ocekivati u narednim dekadama? Da bi odgovorio na ova pitanja ovaj clanak pocinje pregledom funkija medjunarodnih valuta i glavnih faktora koji odredjuju da li ce neka valuta biti koriscena van njenih drzavnih granica.1 2

Marjanovi Danijela, Univerzitet Braa Kari, poslediplomske studije: bankarski i finansijski menadment Pollard, Patricia The Creation of the Euro and the Role of the Dollar in International Markets

1

Funkcije medjunarodne valute Ekonomisti definisu novac kao bilo sta sto sluzi jednoj od sledece tri funkcije: jedinica za obracun (unit of account), jedinica za vrednost (store of value) i sredstvo za razmenu (medium of exchange). Da bi novac funkcionisao kao jedinica za obracun, cene moraju biti definisane novcem. Da bi funkcionisao kao jedinica za vrednost, kupovna moc novca vremenom ne bi trebala biti smanjena.Ovo je najteze postici. Inflacija smanjuje kupovnu moc novca. Dok god je inflacija umerena mogucnost novca da funkcionise kao jedinica za obracun i sredstvo za razmenu obezbedjuje njegovo neprekidno koriscenje. Hiperinflacija prouzrokuje da novac izgubi svoju jedinicu za vrednost i povezana je sa porastom koriscenja robne razmene i valuta zamene. Da bi funkcionisao kao sredstvo za razmenu, novac mora biti koriscen za kupovinu robe i usluge. Jasno, da bi se valuta tretirala kao medjunarodna ona takodje mora sluziti gore navedenim funkcijama. Za valutu koja se koristi van njenih drzavnih granica, ove funkcije su razdvojene po sektoru upotrebe- na zvanicnu i privatnu, kao u Tabeli 1.3 Valuta se koristi kao medjunarodna u zvanicne svrhe, ako se koristi kao zvanicni limit deviznog kursa (exchange rate peg), ako drzave i/ili centralne banke drze svoje rezerve stranog novca u toj valuti, i ako se koristi kao interventna valuta; Valuta se koristi kao medjunarodna u privatne svrhe, ako funkcionise kao valuta na racunu, ako su vrednosni papiri denominirani u ovoj valuti, i ako se valuta koristi kao transakciona valuta kroz koju trguju druge dve valute. Medjunarodna valuta takodje moze biti koriscena kao valuta zamene ili supstituciona valuta u slucajevima kada visoka inflacija ili politicka nestabilnost eliminisu novac kao jedinicu vrednosti. Tabela 1 Funkcije svih medjunarodnih valuta Sektor Zvanicni Privatni Granica (limit) deviznog kursa Drzavne rezerve Valuta intervencije

Funkcija Jedinica za obracun Jedinica za vrednost Sredstvo za razmenu

Valuta racuna Valuta vrednosnih papira Transakciona valuta

Osobine (determinante) koje karakterisu medjunarodne valute Pet kljucnih faktora navode se kao osnovni pokazatelji da ce valuta biti koriscena u medjunarodnoj razmeni dobara, usluga i robe: Velicina ekonomije (velicina zemlje) Vaznost u medjunarodnoj trgovini Velicina, zaduzenje, likvidnost i otvorenost domacih finansijskih trzista Konvertibilnost valute Makroekonomska politika Velicina drzavne ekonomije je vazna jer odredjuje potencijalnu upotrebu valute na medjunarodnim trzistima. Velicina ekonomije je povezana sa znacajem zemlje u medjunarodnoj3

Ovu analizu o tri funkcije novca, koja se najcesce koristi u literaturi, prvi je predstavio Cohen 1971

2

trgovini i velicinom njenih finansijskih trzista. Jasno, dominantnost ekonomije SAD i pad ekonomije Velike Britanije u 20. veku, bili su povezani sa ekspanzijom dolara i padom funte kao medjunarodnih valuta. Na isti nacin, razvoj nemacke i japanske ekonomije u poslednjih nekoliko decenija dvadestog veka i relativna stabilnost cena koju su ove drzave postigle, rezultirale su koriscenjem njihovih valuta na medjunarodnim trzistima. Kao rezultat, dominacija koju je dolar imao na medjunarodnim trzistima 50-tih i 60-tih godina je smanjena. Osnivanjem ekonomske i monetarne unije Evrope, povezane evrom, stvorena je ekonomija druga po velicini na svetu. Udeo zemlje u medjunarodnoj trgovini kao i velicina i otvorenost njenih finansijskih trzista su nezaobilazne odrednice ucesca valute na svetskim trzistima. Konvertibilnost valute je jos jedna vazna odrednica njene zastupljenosti na svetskim trzistima. Smanjena mogucnost razmene jedne valute u drugu, ogranicava njenu globalnu upotrebu. Makroekonomska politika takodje igra vaznu ulogu u medjunarodnoj zastupljenosti valuta. Ova politika se odrazava na ekonomski razvoj zemlje i njenu otvorenost ka svetskoj ekonomiji. Politika niske inflacije je veoma bitna, zemlje koje su imale hiperinflaciju u vecini slucajeva imale su i kolaps domace valute ne samo na medjunarodnom planu vec i u domacoj ekonomiji jer se stanovnistvo okretalo drugim valutama. Zvanicna upotreba medjunarodnih valuta Granica (limit) deviznog kursa (Exchange rate peg) U Breton-Woodskom sistemu koji je postojao od 1946 do 1973, vecina svetskih valuta bila je vezana za dolar. Nakon Breton-Woodskog sistema, mnoge zemlje su odabrale sistem slobodnih deviznih kusreva, dok su neke zemlje odredjivale kurs svojih valuta u odnosu na valutu neke druge zemlje. Vecina njih je nastavila da vezuje kurs svoje valute za dolar. 1975, 52 zemlje ili oko 41 % zemalja MMF-a, vezale su svoju valutu za dolar4. Francuski franak bio je vezivna valuta za valute 13 zemalja Africkog finansijskog udruzenja (CFA), dok nijedna valuta nije bila vezana za nemacku marku ili japanski jen. Vremenom je popularnost dolara opala, a broj i procenat zemalja koje su koristile evro kao vezivnu valutu je rastao. 2000, 24 zemlje MMF-a vezalo je svoju valutu za evro. Prema istim podacima, danas je dolar na drugom mestu sa 23 zemlje. Medjutim u praksi dolar je i dalje valuta prema kojoj vecina zemalja odredjuje limit kursa svoje valute. Primarni razlog zbog kojeg pojedine zemlje odlucuju da vezu svoju valutu za neku drugu valutu je da smanje rizik deviznih kurseva i/ili da bi kontrolisale inflaciju. Kontrolom stabilnost valute u odnosu na vezivnu valutu ili limitirnjem promene deviznog kursa, rizik pozajmljivanja strane valute u medjunarodnoj trgovini se smanjuje. Neuspeh vezivanja valute moze prouzrokovati ostre promene kursa valute. Kao posledica toga popularnost vezivnih valuta je opala u poslednjih 30 godina. Za one zemlje koje se ipak vezuju za strane valute, izbor valute odredjen je trgovinskim i finansijskim tokovima. Ovim je jasno zasto su Latino-americke zemlje vezane za dolar, a vecina evropskih zemalja, kao i africke zemlje za evro. Takodje, zbog cene nafte koja je izrazena u dolarima, mnogi svetski izvoznici nafte, ili zvanicno ili u praksi, fluktuaciju svojih valuta odredjuju u odnosu na dolar. Drzave koje umnogome zavise od trgovine osnovnim proizvodima, uglavnom biraju dolar kao svoju vezivnu valutu. Zbog gore navedenih razloga, uvodjenjem evra, ne ocekuje se da ce zemlje koje trenutno vezuju svoju valutu za dolar poceti da je vezuju za evro. Medjutim, moguce je da ce zemlje cije valute nisu vezane za evro odluciti se vezu za evro. Pri tome se uglavnom misli na zemlje koje imaju tendenciju da postanu clanovi Evropske Unije. Efekti koji se ocekuju vezivanjem valuta za evro ili dolar odrazice se na upotrebu evra i dolara u drugim valutnim funkcijama. Na primer, drzave koje imaju vezivnu valutu, uglavnom imaju drzavne rezerve u toj valuti.4

MMF, Annual report on Exchange rate Arrangements 2000

3

Valuta drzavne rezerve 1973, 76% ukupnih svetskih rezervi bilo je u dolarima, 8,7% u valutama evro zone a 5,6% u funtama sterlinga, dok je samo 0,1% bilo u japanskin jenima. Primat dolara je opao kasnih 70-tih jer je dosta zemalja dolar promenila u nemacku marku. Dok je u toku 80-tih i 90-tih veliki broj zemalja u razvoju drzalo svoje rezerve u dolarima, samo mali broj industrijskih zemalja je to cinio5. Ova razlika je znatno smanjena poslednjih godina, te je udeo dolara u drzavnim rezervama skoro isti u industrijskim zemljama i zemljama u razvoju. Promena se moze objasniti razlogom zbog kojeg zemlje drze rezerve. Tri glavna razloga su: da bi finansirale uvoz da bi finansirale strane dugove da bi intervenisale na trzistu valuta radi regulisanja deviznog kursa. Zemljama u razvoju sva tri razloga su vazna. Valuta u kojoj se placaju uvozne transakcije glavna su odrednica rezervi. Slicno, zato sto su rezerve vazne za finansiranje stranog duga, to direktno odredjuje valutu rezervi. Podaci iz 2001 pokazuju da je vecina stranog duga u dugorocnom periodu dominantno u dolarima (56%) Izbor valute rezervi za intervenciju zavisi delom od rezima deviznog kursa zemlje. Ako je valuta zemlje vezana za odredjenu valutu, deo rezervi u toj valuti raste. Istrazivanja su takodje pokazala da industrijski razvijene zemlje sa fleksibilnim kursevima imaju veliki deo rezervi u dolarima a mali u nemackim markama, sto nije iznenadjujuce obzirom na to da su trgovinske i dugovne potrebe ovih zemalja su uglavnom u dolarima. Medjutim porastom zastupljenosti evra na medjunarodnim trzistima zemlje mogu povecavati svoje rezerve u evrima. Znacaj prelaska medjunarodnih rezervi sa dolara na evro zavisice od brzine kojom ce se taj prelazak desiti. Masovna prodaja dolara od strane centralnih banaka i kupovina evra izazvala bi nagli pad vrednosti dolara u odnosu na evro, tako da je to malo verovatno. Obzirom da drzave svoje rezerve imaju uglavnom u obliku vrednosnih hartija, ovakva promena bi dovela do nagle promene kamatnih stopa na vrednosne papire SAD, tj vrednosne papire u dolarima, a sa druge strane kamatne stope na vrednosne papire denominirane u evrima bi naglo pale. Privatna upotreba medjunarodnih valuta Kao sto je vec receno, valuta se koristi kao medjunarodna u privatnom sektoru: 1. ako su medjunarodni trgovinski i dugovinski ugovori izrazeni u ovoj valuti 2. ako su u ovoj valuti denominirani vrednosni papiri 3. ako se ova valuta koristi kao transakciona valuta Valuta racuna Dolar je glavna valuta koja funkcionise kao obracunska jedinica kod privatnih medjunarodnih transakcija. Iako su podaci o valuti racuna u medjunarodnoj trgovini ograniceni, dostupni podaci pokazuju da je dolar dominantan. Podaci iz 1995 pokazuju da je dolar bio zastupljen u vise od pola svteskog izvoza (52%) sto je samo za nijansu manje nego 1980 (56%). Nemacka marka je bila zastupljena sa 13% pracena Francuskim frankom (5,5%) i Britanskom funtom(5,4%). Japanski jen nalazio se iza gore navedenih valuta (4,7%), ali je njegova zastupljenost tada bila duplo veca nego 1980. Cak i ukupna (kombinovana) zastupljenost 4 glavne evropske valute, bila je upola manja nego zastupljenost dolara (24,8% Euro-4 prema 52% USD)65

Ove promene u strukturi drzavnih rezervi uradjene sun a osnovu promena u fizickim rezervama u stranoj valuti I promenama deviznih kurseva. Obzirom da MMF meri drzavne reserve u dolarima, promena deviznog kursa dolara uticace na velicinu udela dolara u drzavnim rezervama; MMF, Annual report 6 Podaci uzeti iz clanka Patricije Polard The Creation of the Euro and the Role of the dollar in International Markets

4

Sta odredjuje valutu racuna na svetskom trzistu? Brojne studije kao Grasmanova (1973), Pejdzova (1981) i Blekova (1990) ukazale su na sledece osobine. Trgovinska razmena dobara u najvecem broju slucajeva na racunu ima valutu izvoznika. Ako valuta izvoznika nije u upotrebi (konvertibilna), onda valutu najcesce bira uvoznik. Trgovina izmedju industrijskih zemalja i zemalja u razvoju u najvecem broju slucajeva ima za valutu racuna, valutu industrijske zemlje ili neke trece zemlje. Trgovina izmedju zemalja u razvoju uglavnom se vrsi u valuti trece zemlje. U tom slucaju dolar je najcesci izbor. Glavni razlog za to je sto su cene osnovnih proizvoda na medjunarodnim trzistima uglavnom u dolarima. Prema Hartmanu (1996) dva glavna faktora koja objasnjavaju ovo su troskovi transakcija i prihvatljivost. Niski troskovi kupovine i prodaje strane valute na svetskom trzistu razmene daju vece sanse da se ona koristi kao valuta racuna. Sto je valuta vise prihavtljiva za ostale transakcije to ce se vise koristiti kao valuta racuna. Jasno ova dva faktora se medjusobno podrzavaju. Sto je valuta bolje prihvacena niski su troskovi transakcija i obratno. Faktor koji je u uskoj vezi sa prethodna dva je konvertibilnost i stabilnost valute. Kao sto je prethodno naglaseno upotreba dolara kao valute racuna bila je izazvana nekonvertibilnoscu vecine valuta pocetkom 50-tih. Blek (1990) je pokazao da sto je deo izvoza jedne zemlje u domacoj valuti veci, veca su ocekivanja pojeftinjenja njene valute. Zbog toga se valute zemalja sa visokom inflacijom retko koriste u medjunarodnim transakcijama. Samo kreiranje evra trebalo je da obezbedi njegovu upotrebu kao valute racuna. Zamena valuta 12 zemalja jednom valutom smanjila je troskove transakcija vezane za zamenu valuta. Prema Pejdzu (1981) upotreba dolara je beznacajna unutar evro zone, pa stvaranje evra ne bi trebalo da ima uocljiv uticaj na obracun unutar zone. Efekat stvaranja evra bice veci u van evrozonskoj trgovini, gde se ocekuje da ce vecina izvoza biti obracunata u evrima. Medjutim tesko je ocekivati da ce trgovina koja je trenutno izrazena u dolarima a nema veze sa evro-zonom ni sa SAD, biti promenjena u evro. Ovaj argument je podrzala i Evropska Centralna Banka koja je iznela pretpostavku da procenat svetskog izvoza denominiran evrima ''verovatno nece biti mnogo razlicit od izvoza evro-zone'' (ECB, 1999, p.36) Koji su efekti upotrebe evra kao valute racuna u evro-zoni i SAD? Za kompanije iz evro zone, dobit ce poteci od smanjenja troskova transakcija i rizika kursnih razlika. Rizik kursnih razlika je vec eliminisan u trgovini unutar evro zone, a troskovi transakcija ce biti eliminsani 2002. Sa druge strane, dolar je valuta u kojoj su izrazene cene osnovnih proizvoda i pored njega jedino je koriscena Britanska funta. Kreiranje evra nece voditi promeni valuta cena osnovnih proizvoda, iako je moguce da ce ujedinjena Evropa razviti robnu razmenu da bi parirala SAD. Svaka ovakva promena mora se odvijati gradualno i nece biti moguca dok stabilnost novog Evropskog trzista ne bude ustanovljena.7 Pretpostavimo da se ovakva promena ipak desi. Postavlja se pitanje hoce li takva promena povecati promenljivost (volatilnost) cena za US potrosace i smanjiti cene u evro zoni. Pokazalo se da nema razloga da se ovo desi, na osnovu pregleda podataka realnih cena goriva u USD i nemackim markama. Realna cena sirove nafte u USD zavisi od cene nafte u dolarima na medjunarodnim trzistima i US stope inflacije, dok realna cena nafte u Nemackoj zavisi od cene goriva u dolarima, kursne promene marka/dolar, sada evro/dolar i stope inflacije u Nemackoj. Podaci istrazivanja u rasponu od 16 godina pokazali su da je volatilnost u samo 3 godine bila priblizno statisticki ista, u 8 od 16 godina volatilnost cena u markama bila je veca nego u dolarima, a u preostalih 5, volatilnost cene u dolarima bila je veca od volatilnosti cene u markama.8 Vrednosni papiri

7

U oktobru 2000. Irak je poceo da zahteva naplatu izvoza goriva u evrima. Nema indikatora da ce ovaj primer slediti i ostali veliki proizvodjaci goriva. To bi se moglo desiti promenom generalne cene goriva iz dolara u evro ali se ova promena ne moze desiti bez presedana. Benasi & Deusi-Furnije (1994) naveli su da je cena goriva do 1974 bila takodje izrazena u dolarima iako su placanja vrsena u funatma sterlinga 8 MMF, International Financial Statistics

5

Na medjunarodnim trzistima kapitala dolar je bio izborna valuta skoro svih emisija kapitala tokom 50-tih. Iako podaci iz 70-tih pokazuju da je doslo do diversifikacije u emisijama kapitala, dolar je i dalje ostao najpopularnija valuta. Do 60-tih, evro valute uzete grupno dosle su na drugo mesto po zastupljenosti, i ovakva situacija zadrzala se do danas. Japanski jen nije uopste bio koriscen do 1970, i on se dalazi daleko ispod dolara i evra. Na medjunarodnom trzistu novca dolar je bio takodje najzastupljenija valuta, ali je takodje njegova dominacija opala. Narocito je vidljiv porast upotrebe evra tokom druge polovine 90-tih. Iako je upotreba evra jako porasla na oba trzista - novca i kapitala porast je bila u vecoj meri na trzistu novca.9 U medjunarodnom bankarstvu takodje je evidentna valutna diverzifikacija u toku poslednje dve decenije. Zastupljenost valute jedne zemlje na medjunarodnom trzistu kapitala odredjena je velicinom, otvorenoscu i likvidnoscu njenih finansijskih trzista i stabilnoscu njene valute. Dominacija dolara na svetskim trzistima kapitala pre stvaranja evra bila je rezultat jake ekonomije u sprezi sa liberalizacijom finansijskih sistema sirom sveta. Stvaranje evra dovelo je do niza promena na trzistima novca i posebno u bankarskom sistemu koji je postao harmonizovan uz pomoc platnog sistema TARGET (Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer system) i uz pomoc zajednicke monetarne politike. Takodje je vidljiv bio i progres na trzistina kapitala jer su i velicina i integrisanost trzista bile povecane. Uprkos ovom procesu bilo je nekoliko suprotnih zapazanja: Santilian (2000) trzista kapitala udruzene evro zone zaostaju za SAD zbog likvidnosti, velicine i upotpunjenosti trzista; Cecchetti (1999) razlika pravnih struktura sirom Evrope ogranicice stepen integracije finansijskih struktura; Kregel (2000) Evropska monetarna unija se bazira na unutrasnjim kontradikcijama (suprotnostima) koje pokusavaju da kombinuju ocuvanje institucionalnih karakteristika nacionalnih trzista prilikom ujedinjenja makroekonomije, sto znaci da nije izvesno da ce stvaranjem evra nacionalna podeljenost (segmentacija) biti eliminisana. Ova segmentacija takodje postoji u vladinim trzistima kapitala u evro zoni. Zato vladina trzista kapitala evro zone ne predstavljaju izazov za US trziste koje ima samo jednog izdavaca US Ministarstvo finansija (US Treasury). Za sada US finansijska trzista nastavlaju da vode u svetu po velicini i likvidnosti. Kao rezultat, USD ostaje vodeca valuta na medjunarodnim trzistima kapitala. Evro je medjutim vec postao jedan od glavnih konkurenata na ovim trzistima, pa ce njegova dalja ekspanzija zavisiti od integracije evro zone.10 Vehicle currency (transakciona valuta) Iako nema preciznih podataka o transakcionim valutama zakljucak se moze izvesti iz zastupljenosti valute u stranim transakcijama zamene. Prema podacima iz 1998 dolar je bio zastupljen u 87,4% transakcija, dok su valute evro zone bile prisutne sa 52,2% za nemackom markom kao najcescom trazakcionom valutom.11 Zastupljenost dolara u stranim transakcijama zamene bila je veca od njegove zastupljenosti u medjunarodnoj trgovini i dugovinskim ugovorima, pokazujuci na njegovu ulogu kao tranzakcionu valutu. Koriscenje valute kao transakcione odredjeno je uglavnom troskovima transakcija. Potreba za transakcionom valutom javlja se uvek kada su troskovi razmene dveju valuta preko transakcione manji od troskova direktne medjusobne zamene netransakcionih valuta. Primer manje kosta zamena meksickih pezosa u dolar a onda u koreanski won, nego direktna zamena pezosa u won.

9

BIS, Quarterly Review of International Banking and Financial Market Developments, 2001 Korisceni podaci iz teksta Patricije Polard The Creation of the Euro and the Role of the dollar in International Markets 11 BIS, 199910

6

Stepen likvidnosti trzista vrednosti takodje utice na razvoj transakcionih valuta. Banke vise vole da drze vecinu strane valute u vrednosnim papirima koji donose profit nego u kesu. Likvidnost ovih papira je glavna odrednica transakcionih troskova promene jedne valute u drugu. Perspektiva evra da postane vazna transakciona valuta onda primarno zavisi od troskova transakcija vezanih za promenu evra. Jasno, velicina trzista evro valuta ima za rezultat smanjenje troskova transakcija. Troskovi ovih transakcija takodje ce zavisiti od stepena do kojeg je evro (1) obracunska valuta, (2) valuta rezerve i (3) nadmocna valuta na medjunarodnim trzistima kapitala. Preliminarni podaci pokazuju da uloga evra kao transakcione valute nije prevazisla ulogu nemacke marke, obzirom da je potreba promena valuta u Evropi potpuno prestala, upotreba evra u toku 1999 bila je koncentrisana na Istocnu Evropu. Valuta intervencije Kao posledica glavne uloge dolara u svetskim rezervama je njegova upotreba kao glavne valute za intervenciju na medjunarodnim deviznim trzistima. Ova uloga je takodje potpomognuta koriscenjem dolara kao transicione valute i likvidnoscu americkog trzista kapitala. Iako nema preciznijih podataka, smatra se da su skoro sve intervencije na deviznim trzistima izvrsene u dolarima. Najvaznije odrednice valute da bi bila izabrana za valutu intervencije jesu likvidnost i prihvacenost. U zemljama cije su valute vezane, vezivna valuta odredjuje valutu intervancije. Prihvacenost valute odredjena je njenom ulogom u privatnim transakcijama. Sto se valuta cesce koristi u privatnim transakcijama vece je trziste kapitala za tu valutu sto povecava verovatnocu da ce se ta valuta koristiti kao valuta intervencije.

Valuta zamene (supstituciona valuta) Jos jedna uloga koju strane valute mogu igrati je uloga zamene domace valute. Slabljenje domace valute u nekim slucajevima moze dovesti do koriscenja strane valute kao jedinice obracuna, jedinice vrednosti i sredstva za razmenu u domacoj ekonomiji. Ovo se u principu desava u slucajevima hiperinflacije i/ili politicke nestabilnosti. U periodu pre stvaranja evra, dolar i nemacka marka bile su jedine valute koriscene van svojih granica pri cemu je dolar dominirao. Upotreba USD kao valute zamene pocela je 1920-tih u nekoliko evropskih zemalja kao rezultat hiperinflacije, da bi se 1980-tih dolar iz istih razloga prosirio na zemlje Latinske Amerike. I najskorije, nakon raspada Sovjetskog Saveza dolar se prosirio i u tom regionu. Prema podacima US Ministarstva finansija 2000, Argentina i Rusija su imale najvece rezerve u dolarima van SAD. Sa druge strane nemacka marka je bila zastupljena u Istocno evropskim zemljama i zemljama bivse Jugoslavije. Upotreba dolara kao valute zamene donosi direktnu korist SAD kroz kamatne stope na vrednosne papire. Prosecan godisnji prihod SAD izmedju 1973 i 1999 iznosio je 8,7 biliona dolara. Nema izgleda da ce evro rapidno zameniti dolar kao valuta zamene. Drzave zele svoje rezerve u stabilnoj valuti, sto posle pada evra u odnosu na dolar u prve dve godine njegovog postojanja smanjuje atraktivnost evra kao valute zamene. Naravno ako upotreba evra kao valute zamene poraste, porasce i prihod ECB, ali je u ovom trenutku tesko predvideti kako ce velika ova korist biti. Po nekim procenama iz 1992, ova dobit bi mogla da bude 2,5 biliona dolara godisnje. Zakljucak

7

Faktori koji odredjuju da li ce valuta neke drzave biti koriscena van granica te drzave ukljucuje velicinu i otvorenost njene ekonomije i finansijskih trzista kao i makroekonomsku politiku. U posleratnom periodu svi ovi faktori uticali su na prisustvo dolara kao dominantne medjunarodne valute. U ranom posleratnom periodu na medjunarodnim trzistima postojalo je samo nekoliko alternativa za dolar zbog smanjene konvertibilnosti i smanjene pokretljivosti kapitala. U poslednjih nekoliko decenija zbog rasta i razvoja drugih zemalja (posebno Nemacke i Japana) i otvaranja trzista, dominacija dolara je smanjena. Ipak, dolar je ostao najvaznija medjunarodna valuta. Evro je stvoren kao valuta 1. Januara 1999, povezujuci ekonomsko podrucje priblizno veliko kao SAD. Iako je pocetna euforija u vezi evra splasnula ocekuje se da bi evro na srednji a pogotovu na duzi rok mogao da postane jak konkurent americkom dolaru u smislu medjunarodne valute. Pri tome se buduca pozicija evra kao medjunarodne valute moze dekomponovati na ulogu evra kao rezervne valute centralnih banaka i investicione valute na medjunarodnim finansijskim trzistima. LITERATURA Cirovic, Milutin '' Devizni kursevi'' 2000 Masson, Paul R. & Turtelboom, Bart G. ''Characteristics of the Euro, the Demand for Reserves, and Policy Coordination Under EMU'' IMF Working Paper No. 97/58, May 1997 Polard, Patricija '' The Role of the Euro as an International Currency'' Federal Reserve Bank of St. Louis Review, november 1997 Polard, Patricija '' The creation of Euro and the Role of the Dollar in International Markets'' Federal Reserve Bank of St. Louis Review, september/october 2001 Santillan, Javier ''The Impact of the Euro on Money and Bond Markets'', ECB, July 2000

8