STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ZA ZAŠTITU KANALA IBAR - … · opcije upravljanja odgovarajućim vodnim...

Vlada Kosova

OKVIR PROCENE EKOLOŠKOG I SOCIJALNOG UTICAJA (ESIAF)

SA

EKOLOŠKIM I SOCIJALNIM UPRAVLJAČKIM OKVIROM

(ESMF)

FEBRUAR 2016.

STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ZA ZAŠTITU

KANALA IBAR - LEPENAC, KOSOVO

Izveštaj ESIAF i ESMF

Strana 2 od 147

OKVIR PROCENE EKOLOŠKOG I SOCIJALNOG UTICAJA (ESIAF)

SA

EKOLOŠKIM I SOCIJALNIM UPRAVLJAČKIM OKVIROM

(ESMF)

SADRŽAJ

1 UVOD .............................................................................................................................................. 5

1.1 KONTEKST I CILJEVI ESIAF ........................................................................................................ 5 1.2 SADRŽAJ PROGRAMA ZA SEKTOR VODA ....................................................................................... 7 1.3 OBLAST OBUHVAĆENA STUDIJOM .............................................................................................. 10

1.3.1 Radovi na zaštiti i poboljšanjima duž delova kanala koji su na otvorenom ................................ 11 1.3.2 Projektna oblast rezervoara za hitne i vanredne situacije Mihalić (ERM) ................................. 11

2 ZAKONSKI OKVIR ...................................................................................................................... 13

2.1 POLITIKA SVETSKE BANKE ........................................................................................................ 13 2.1.1 Ekološka procena (OP/BP 4.01) ............................................................................................ 13 2.1.2 Nedobrovoljno raseljavanje (OP/BP 4.12) ............................................................................. 14 2.1.3 Prirodna staništa (OP/BP 4.04) ............................................................................................ 15 2.1.1 Fizički kulturni resursi (OP/BP 4.11) .................................................................................... 15

2.2 NACIONALNO ZAKONODAVSTVO KOSOVA .................................................................................. 15 2.2.1 Zakoni u životnoj sredini ...................................................................................................... 15 2.2.2 Socijalni zakoni ................................................................................................................... 16

2.3 NACIONALNE POLITIKE I STRATEGIJE ......................................................................................... 16 2.3.1 Životna sredina .................................................................................................................... 16

2.4 POTREBAN JE DALJI NAPREDAK KAKO BIH SE ISPUNILI STANDARDI EU ......................................... 18 2.4.1 Ekološke politike .................................................................................................................. 18

INDEKS GRAFIKONA

Slika 1 : Projektovane lokacije radova ................................................................................................. 10

Slika 2 : Lokacija projektovanog rezervoara Mihalić i cevovoda........................................................ 11

Slika 3 : Projektovana lokacija radova ................................................................................................. 22

Slika 4: Sliv reke Ibar .......................................................................................................................... 23

Slika 5: Mapa ERM i distributivna mreža ........................................................................................... 25

Slika 6 : Količina kiše u oblasti pokrivenij studijom ........................................................................... 27

Slika 7 : Kosovska hidrografska mreža (ILC i lokacija rezervoara Mihalić) ...................................... 28

Slika 8 : Hidrometrijska mreža za basen reke Ibar .............................................................................. 29

Slika 9 : Lokacije zagađivača na glavnim rekama na Kosovu (ILC i rezervoar Mihalić) ................... 31

Slika 10 : Lokacije razmeštaja u regionu Mitrovica ............................................................................ 32

Slika 11 : Lokacije projekta i zaštićenih oblasti na Kosovu ................................................................ 33

Slika 12 : Nivoi rizika za drveće i šumske zone duž ILC (izvor: izveštaj “Vegetacija”) .................... 34

Slika 13 : Mapa korišćenja zemljišta u granicama projektovanog rezervoara za hitne potrebe (studija

o izvodljivosti) ...................................................................................................................................... 37

Slika 14 : Trend promena u populaciji po naseljima u oblasti obuhvaćenoj studoijom od 1981-2011 38

Slika 15 : Piramida populacije* ........................................................................................................... 39


Strana 3 od 147

Slika 16 : sadržaj rezervoara za hitne i vanredne potrebe .................................................................... 41

Slika 17: zadržavajući zid tip V ........................................................................................................... 99

Slika 18: Odvod – trapezni oblik ...................................................................................................... 100

Slika 19: Odvod – pravougaoni oblik ................................................................................................ 100

Slika 20: Detalj predložene metalne ograde ...................................................................................... 100

Slika 21: Pravila obezbednoj udaljenosti za drveće i žbunje na kanalu Ibra ..................................... 101

TABELE

Tabela 1 : Glavni planirani projektni radovi na kanalu IL ..................................................................... 9

Tabela 2 : Fizičke komponente strukture ILC ..................................................................................... 21

Tabela 3 : Potencijalni uticaj obnove ILC na život lokalnog stanovništva .......................................... 45

Tabela 4 : Potencijalni uticaj ILC na dostupnost stambenog prostora ................................................. 46

Tabela 5 : Potencijalni uticaj ILC na poljoprivrednu proizvodnju ...................................................... 47

Tabela 6 : Globalni pregled korišćenja zemljišta u nizu pod-projekata kanala ................................... 48

Tabela 7 : ERM potencijalni uticaj preuzete zemlje i dostupnost infrastrukture ................................. 48

Tabela 8 : Globalni pregled korišćenja zemljišta u ERM .................................................................... 49

Tabela 9 : Istraživanja na polju životne sredine koja je potrebno sprovesti pre ERM EIA ................. 63

Tabela 10 Ekološka savesnost ............................................................................................................. 70

Tabela 11 : Istraživanja na polju životne sredine koja je potrebno sprovesti pre ERM EIA ............... 88


Strana 4 od 147

Spisak skraćenica

CBA Analiza odnosa troškova i koristi

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

EPU Ekološki plan upravljanja

ERO Regulatorna kancelarija za energiju

E&S Ekološki i socijalni

ESIA Ocena ekološkog i socijalnog uticaja

ESMP Ekološki i socijalni plan upravljanja

FS Studija o izvodljivosti

GPS Globalni pozicioni sistem

ILC FPE akcionarsko društvo Ibar - Lepenac

IL Ibar-Lepenac

IOW Međunarodna kancelarija za vode

KEDS Kosovska kompanija za elektrodistribuciju i snabdevanje

KEK Kosovska energetska korporacija

KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau

MŽSPP Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje

MW Megavat (Mega Watt)

O&O Operacije i održavanje

PFMA Menadžment javnih finansija i odgovornost

PMF Verovatna maksimalna poplava

RAP Akcioni plan za raseljavanje

RPF Okvir politike raseljavanja

RKVP Regionalna kompanija za vodu Priština

SCADA Supervizorska kontrola i prikupljanje podataka

SIC Simulacija irigacionog kanala

SB Svetska banka

SEVP Sistem za evaluaciju voda i planiranje


Strana 5 od 147

1 UVOD

1.1 Kontekst i ciljevi ESIAF

Svetska banka je pružila podršku Vladi Kosova u identifikovanju prioritetnih mera

(strukturnih i ne-strukturnih) koje su potrebne za sektor voda, šire posmatrano da se ostvare

njeni socio – ekonomski razvojni ciljevi u vezi sa kvalitetom vode u basenu Ibra. Podrška

Svetske banke je za rezultat imala studiju Sigurnost voda za centralno Kosovo. Ova studija je

ocenjivala postojeći strukturni integritet, kao i građevinski kvalitet sistema prenosa velike

količine vode. Između više alternativa, identifikovan je set mera koje su potrebne radi

poboljšanja sigurnosti u basenu kanala Ibar - Lepenac (IL), za šta je pripremljena studija o

izvodljivosti.

Glavni cilj studije o izvodljivosti bio je da se uspostavi osnova za poboljšanje pouzdanosti i

kvaliteta snabdevanja vodom za centralno Kosovo, putem definisanja investicionih mera

potrebnih da se obezbedi neprekidno i kvalitetno snabdevanje vodom iz kanala IL. Za

identifikovane mere za poboljšanje sigurnosti vode u kanalu IL pripremljen je Okvir procene

ekološkog i socijalnog uticaja.

Postojeći Okvir procene socijalnog i ekološkog uticaja (u daljem tekstu: ESIAF) ima dva

cilja:

a) Za radove na rehabilitaciji (komponente projekta treba da se pripreme pre ili nakon

ocene projekta) da se ispita uticaj, identifikuju ekološke savesne obaveze i da se

utvrde ublažavajuće mere koje se odnose na konkretan rad, kao i praćenje i

nadgledanje, u formi Okvira za ekološko i socijalno upravljanje (u daljem tekstu:

ESMF)

b) Da se identifikuju, u fazi pre studije o izvodljivosti, ekološki uticaji, mere za

ublažavanje i odgovarajuće obaveze za novi rezervoar i branu Mihalić, što se može

uzeti u razmatranje za finansiranje projekta.

Kanal IL je 49 km dugačka sagrađena hidraulična struktura koja snabdeva centralno Kosovo

vodom. Vodni resurs iz kanala se koristi za različite namene: domaće, navodnjavanje,

industrija i hlađenje elektrana Kosovo A (u letnjim mesecima) i Kosovo B. U budućnosti,

potražnja za sigurnim snabdevanjem vodom će značajno porasti, sa novim postrojenjima za

preradu vode u Škabaju i Vučitrnu, kao i predloženom termoelektranom na ugalj KRPP

(termoelektrana na lignit od 600 MW).

„Pod-basen“ kanala IL uzima vodu iz akumulacije „Gazivode“ na reci Ibar. Kanal IL prenosi

vodu uz pomoć gravitacije putem sistema sačinjen od kanala, sifona, akvadukta, cevi, radi

snabdevanja različitim kategorijama vode. Višak vode se sakuplja u gornjem toku reke

Sitnice, koja teče nazad u Ibar, što dalje otiče prema Srbiji (vidi sliku 1 ).

Trenutno stanje infrastrukture za upravljanje IL izloženo je u Aneksu 1. Mada je Kompanija

Kanal Ibar-Lepenac (u daljem tekstu ILC) nedavno popravljala veća curenja, kanal i dalje trpi

zbog nedovoljnog održavanja i modernizacije tokom prethodne dve decenije.


Strana 6 od 147

Procene gubitaka vode u prenosnom sistemu bile su veoma velike pre nedavnih popravki. U

ovom trenutku, gubici u donjem toku pritoka nisu precizno poznati. SI procenjuje gubitke

zbog nedostatka regulacije na do 40 %, a gubitke zbog curenja i/ili oticanja na do 15 %.

Pored ovoga, kanal IL ostaje i dalje ranjiv zbog mogućih odrona zemljišta, curenja i

zagađenja.

Slika 1 :Lokacija kanala IL3


Strana 7 od 147

1.2 Sadržaj programa za sektor voda

Razvojni cilj projekta jeste da doprinese obezbeđivanju prihvatljivog kvantiteta i kvaliteta

vode na dugi rok, za različite potrošače vode iz kanala Ibra na centralnom Kosovu.

Ovo će biti ostvareno preko dve glavne komponente: (1) rehabilitacija i modernizacija

infrastrukture kanala (ponovnim uspostavljanjem tranzitnog kapaciteta kanala,

omogućavanjem zatvaranjem kanala radi održavanja, jačanjem strukturne bezbednosti kanala

u odnosu na ekstremne događaje, kao i jačanjem bezbednosti brane); i (2) zaštita i upravljanje

resursima (podizanjem nivoa operativne efikasnosti sistema Gazivode – Ibar, kao i zaštitom

kvaliteta vode u ambijentu kanala).

Projektne aktivnosti biće izvršavane u okviru sledeće tri komponente projekta:

Komponenta 1: Rehabilitacija i modernizacija infrastrukture. Ova komponenta bi se

usredsredila na fizička poboljšanja oronulih delova kanala i njegovih struktura, kao na

poboljšanja hidrauličnih operacija. Radovi u okviru ove komponente obuhvataju sledeće:

Pod-komponenta 1(a) Mali radovi u korist bezbednosti brane Gazivode, popravke kanala i

poboljšana stabilnost zarad zaštite od ponovljenih fizičkih oštećenja nastalih od erozije,

klizišta, odrona i nestabilnog tla (jačanjem, pod-zidanjem, tretmanom spojeva između

betonskih panela, potpora, temelje, reznica, akvadukata, propusta, pločica odvoda, radi

kontrole uzlaznog pritiska). Stavljanje bitumenske geo-membrane je još jedna tehnička

opcija.

Pod-komponenta 1(b) Potencijalni razvoj rezervoara za balans za hitne slučajeve, duž kanala.

Mada je na početku kanal trebalo da služi za kratkoročni prihvat duž kanala kako bi se

premostili skokovi u potražnji vode i kako bi se omogućilo da se obavljaju privremena

isključenja zbog radova na popravkama, u ovoj fazi pripreme projekta njegova potencijalna

svrha nije u potpunosti definisana. Ovo bi se takođe moglo koristiti kao rezervoar za novu

elektranu ili čak za novo postrojenje za preradu vode. Da li će ovo biti finansirano, kao i

pitanje tačne veličine i lokacije, tek treba da se utvrdi/odluči tokom prve godine trajanja

projekta. Ministarstvo za finansije bi servisiralo dug za investiciju za rezervoar, što odražava

činjenicu da je ovo dugoročno, više-sektorsko javno dobro, a sve ostale projektne investicije

duž kanala bi bile date u najam ILC-u, što pak podržava napore da se poboljša finansijska

autonomija ILC-a;

Komponenta 2: Zaštita vodnih resursa i njihovo upravljanje. Projekta će takođe pokriti

opcije upravljanja odgovarajućim vodnim resursima u basenu reka Ibar (povezano sa

ravnotežom vode u basenu Ibra), uključujući ovde i:

Pod-komponenta 2(a) Zaštita kanala od ponavljanja zagađenja, slučajnog zagađenja i ostalih

pretnji i štete koju nanosi čovek (podizanjem ograda, selektivnim pokrivanjem ili paralelnim

presrećućim odvodima sa vegetativnim koritima). Ovo bi pomoglo da se rešava pitanje

kvaliteta ambijentalne vode u kanalu, naročito da se ispune kriterijumi u vezi sa kvalitetom

dotoka u kanalu za elektrane i za novo prištinsko postrojenje za preradu vode.

Pod-komponenta 2(b) Oprema za bolje rukovanje kapijama i regulisanje tokova vode,

praćenje i nadgledanje vode (za glavni kanal Ibra i za njegov sekundarni sistem isporuke),

uključujući i omogućavanje daljinskog praćenja i nadgledanja odgovarajućih struktura.


Strana 8 od 147

Relativno napredan SCADA bi mogao biti instaliran, s obzirom na značaj kanala. Oprema bi

takođe mogla da sadrži i instrumente za optimizovani operativni raspored rezervoara

Gazivode i njegovog nizvodnog kanala za ravnotežu u Pridvorici, integrisanog sa

predloženim kanalom SCADA (da bi se uravnotežila ispuštanja za hidroenergiju i ispuštanja

za kanal Ibra).

Komponenta 3: Upravljanje projektom, koordinacija, nadgledanje i evaluacija. Ova

komponenta bi pokrivala sveukupno upravljanje projektom, kao i koordinaciju između

različitih ministarstava/agencija uključenih u upravljanje vodama, a u vezi sa kanalom Ibar-

Lepenac. PIU koji bude lociran u okviru ILC, biće odgovoran za svakodnevno upravljanje

projektnim aktivnostima i radiće sa odgovarajućim osobljem iz drugih ministarstava kao što

je MŽSPP za pod-komponentu 2(a), za bezbednosne aspekte projekta (ESMF i RPF), i

nadgledanje („monitoring“) i evaluaciju - (M i E).

Detaljni opis projekta

Spisak i opis aktivnosti (dole) su identifikovani kroz studiju o izvodljivosti, kao elementi koji

su potrebni da bi se doprinelo prihvatljivom kvantitetu za korisnike kanala Ibra. Projektom

se planira finansiranje većine investicija

A. Kanal Ibar-Lepenac

Rehabilitacija sekcija kanala

Nove betonske obloge : 5107 m u 15 sekcija;

Rehabilitacija spojeva čitavom dužinom kanala, ukupno 4.911 m;

Rehabilitacija 19 akvadukata korišćenjem plastičnih materijala koji ne propuštaju

vodu.

Strukture

Mostovi i putevi:

Prilazni put duž kanala, uključujući i rehabilitaciju i izgradnju novih sekcija;

Rehabilitacija mosta sa novim ukrštanjem odvoda: 18;

Rehabilitacija mosta: 6;

Izgradnja nedavno srušenog mosta: 1;

Pešački mostovi: 7;

Pokrivanje ploča u mestu Zubin Potok: 400 m.

Adovi na zaštiti kanala od zamućenja i zagađivanja

Rehabilitacija ili rekonstrukcija kanala koji prelaze iznad glavnog kanala: 32

Rehabilitacija ili rekonstrukcija prelaza (sifona) ispod kanala: 21

Zadržavanje zidova uzvodno i nizvodno od sekcije kanala: 9341 i 851 m

Odvodni kanal za atmosfersku vodu prilikom oluja: 21 500 m

Ostali manji radovi


Strana 9 od 147

„Kutije“ za distribuciju vode: 21

Metalne rešetke tunela: 13

Čišćenje vegetacije: 32 000 m2

Ograda : 2408 m

Septički tankovi

Tabela 1 : Glavni planirani zaštitni radovi na kanalu IL

Fizički radovi Jedinica Količine

Odvodni kanali (duž čitavog kanala) Dužina u metrima Oko 22 000

Zidovi za zadržavanje na gornjoj strani (oko 1

m visine)

Broj mesta :

Dužina u metrima :

33

9 000 do 9 500

Zidovi za zadržavanje na donjoj strani (oko 2-3

m visine)

Broj mesta :

Dužina u metrima :

4

800 do 900

Rešavanje problema nelegalno priključenih

cevi / uklanjanje

Broj mesta :

Ukupno cevi :

35

oko 600

Uklanjanje naslaga čvrstog otpada Broj mesta: >10

Uklanjanje kanalizacionih materija Broj mesta: Najmanje 4

B . Rezervoar Mihalić. Moguća gradnja zemljanog nasipa dugačkog 600 m i visokog 25

metara preko širokog potoka iznad kanala Ibra, sa kompenzacionim bazenom od oko 3,7

milion m3 (rezervoar Mihalić), pumpne stanice za podizanje vode iz kanala Ibra do

rezervoara, kao i cevovoda dugačkog 2 km za snabdevanje regionalne kompanije za vodu u

Prištini (koji je trenutno u procesu gradnje) tokom perioda velike zamućenosti vode iz kanala.

Ne bi bilo raseljavanja iz oblasti gde se nalazi rezervoar. Leva obala potoka je uglavnom

državno zemljište, dok je sa suprotne strane zemljište u privatnim rukama. Veličina, lokacija

rezervoara se mogu menjati tokom implementacije projekta. Operator rezervoara za sada još

uvek nije potvrđen. Lokacija će biti određena tako da svede na minimum uticaj na privatno

zemljište ili korišćenje zemljišta od strane privatnih lica. Izbegavaće se rušenje stambenih

objekata.

C. Kompenzacioni bazen. Izgradnja malog kompenzacionog bazena sa kapacitetom od oko

4.000 m3 na krajnjem delu kanala Ibra gde je lociran dovod vode za hlađenje termoelektrane


Strana 10 od 147

KRPP. Ovaj rezervoar bi apsorbovao variranja i odstupanja između ponude i potražnje

između kontrolne strukture DO2 i zadnjeg kraja. Potrebno je da se tek potvrdi finansiranje.

D. A Supervizorska kontrola i pribavljanje podataka (SCADA) bi bili instalirani radi

optimizacije operacija na kanalu Ibra. SCADA sistem bi obuhvatao (i) Daljinsko praćenje

svih preusmeravanja i kontrolu struktura sistema Ibra, uključujući i priliv iz Predvorice, 10

pumpnih stanica za navodnjavanje, tri opštinske stanice i tri strukture za preusmeravanje, i

(ii) Automatizovanu lokalnu kontrolu ključnih struktura, od kojih bi najvažniji bio dolazni

kanal u rezervoar Predvorica.

E. Radovi na rehabilitaciji brane Gazivode: a) Uklanjanje vegetacije u donjem toku,

uključujući i staro stablo koje se nalazi blizu grebena; b) Obavljanje inspekcije instrumenata,

na prvom mestu i najvažnija je provera funkcionalnosti piezometara i popravka onih koji nisu

u funkciji, kako bi bilo moguće započinjanje merenja pritiska i nivoa vode u brani, c)

Instaliranje merne skale za merenje nivoa vode, c) Instaliranje ultrazvučnog nadgledanja

nivoa vode u rezervoaru (predviđeno u Opisu mandata (ToR) za SKADA sistem); d)

Popravka stalnog osvetljenja na dnu, kao i delova galerije koji ne funkcionišu; e) Popravka

kapije za prelivanje; f) Rehabilitacija asfaltnog puta, betoniranje i ograđivanje grebena; g)

Instaliranje kamera na grebenu brane; i h) Nabavka čamca za pristup kuli kod mesta ulivanja

i za inspekcijske obilaske rezervoara.

1.3 Oblast obuhvaćena studijom

Mapa dole prikazuje globalnu lokaciju dotičnih oblasti rada na teritoriji Kosova, kao i

razmere sliva Lepenca.

Slika 1 : Lokacija projektnih radova


Strana 11 od 147

1.3.1 Radovi na zaštiti i poboljšanjima duž delova kanala koji su na otvorenom

Sekcija kanala IL koja je obuhvaćena projektom rehabilitacije prolazi kroz dve glavne

pejzažne celine: brdoviti predeli sa gustom šumom u severnom delu, i aluvijalna ravnica

centralnog Kosova u delu između sela Bušta (Buschta) i Prištine.

1.3.2 Projektna oblast rezervoara za hitne i vanredne situacije Mihalić (ERM)

Mada o lokaciji rezervoara još uvek nije doneta konačna odluka, jedna oblast je bila više

ispitivana tokom perioda pre izrade studije o izvodljivosti. Oblast gde je razmatran ERM se

smatra kao infrastruktura za podršku ILC, nalazi se blizu sela Mihalić u opštini Vučitrn.

Oblast je pretežno ruralna, sa usamljenim farmama i naseljima raštrkanim u malim grupama

kuća.

Oblast implementacije za budući rezervoar je oko 30 ha i potpuno je slobodna od bilo kakvih

naseobina. Neće biti uticaja ni na kakve stambene ili ekonomske građevine. Oko polovine

ovog zemljišta su njive na kojima se gaje žitarice, a druga polovina je zemljište koje nije

kultivisano. Vlasništvo je mešovito, i privatno i državno.

Slika 2 : Lokacija projektovanog rezervoara Mihalić i cevovoda


Strana 12 od 147


Strana 13 od 147

2 ZAKONSKI OKVIR

2.1 Politika Svetske banke

Četiri zaštitne operativne politike (OP) pokrenute su u okviru projekta: OP 4.01 Ekološka

procena, OP 4.12 Nedobrovoljno raseljavanje, OP 4.37 Bezbednost brana, i OP 7.50

Međunarodni vodeni putevi. Poslednja tri su obrađena u različitim dokumentima, preciznije:

Okvir za politiku raseljavanja; Dokumentacija o bezbednosti brane: plan za nadgledanje

gradnje (CS), obezbeđivanje (garancija) kvaliteta (QA) Okvirni plan za operacije i održavanje

i za spremnost za vanredne situacije; i „Riparian“ Pismo obaveštenja ili Izuzeće od

obaveštavanja.

2.1.1 Ekološka procena (OP/BP 4.01)

Često se naziva „Krovna“ („Kišobran“) zaštitna politika, za cilj ima da:

Obezbedi da projekti koje finansira Svetska banka budu ekološki zdravi i održivi;

Poboljša proces odlučivanja kroz promovisanje integrisanja ekoloških i socijalnih

kriterijuma u proces odlučivanja u projektu;

Uzima u obzir sledeće: prirodno okruženje, ljudsko zdravlje, bezbednost, socijalne

aspekte, fizičke kulturne resurse, prekogranične i globalne aspekte, sveukupni

zakonski okvir, obaveze shodno relevantnim međunarodnim sporazumima, kao i

institucionalne kapacitete.

Banka klasifikuje projekat prema prirodi i veličini potencijalnih uticaja na životnu sredinu.

Klasifikacija projekta se vrši kao kategorija A, B, C, ili FI projekat radi procene

potencijalnog uticaja i rizika, a i da bi se utvrdila prikladna mera i vrsta ekološke procene.

Kategorija A: značajan nepovoljni ekološki uticaj koji je osetljiv, različit ili bez

presedana, što može uticati na oblast širu od same lokacije projekta;

Kategorija B: potencijalno negativan ekološki uticaj koji je manje nepovoljan od

projekata iz kategorije A. Uticaji su specifični za dotičnu lokaciju: malo ili nimalo

njih je moguće preokrenuti u suprotnom pravcu (nepovratni);

Kategorija C: Minimalni ili nikakvi nepovoljni efekti po životnu sredinu;

Kategorija FI: Projekti koji u sebi sadrže finansijskog posrednika:

Prema, politikama Svetske banke, projekat je kao celina bio klasifikovan kao ekološka

kategorija „B“, pošto će komponente projekta imati neke nepovoljne efekte za životnu

sredinu, međutim oni su slabiji od onih iz projekata kategorije „A“.

Sve investicije koje treba da budu finansijski podržane od strane projekta neće biti poznate

i/ili neće biti u zadovoljavajućoj fazi dizajniranja po oceni projekta, te je stoga ESIAF sa

ESMF pripremljen kako bi se odredili razumni koraci koje je potrebno preduzeti da bi se

zadovoljili zakonski uslovi, shodno OP 4.01.

ESIAF deo služi kao inicijalna procena uticaja na životnu sredinu za različite komponente

projekta. Uticaji se ocenjuju na osnovu terenskih poseta i raspoloživih pred-studija i studija o


Strana 14 od 147

izvodljivosti. ESIAF se stoga sprovodi zbog sledećeg (i) rezervoar i brana Mihalić za

vanredne i hitne potrebe, i (ii) rehabilitacija Gazivode i rehabilitacija kanala IL. ESIAF deo

daje osnovnu, polaznu liniju informacija i opis projekta za sve komponente, i predviđa uticaj

u meri u kojoj je to moguće. Mere ublažavanja se takođe predlažu kao deo ESIAF, na osnovu

identifikovanih uticaja i opisa radova. ESIAF naročito služi kao preliminarni ESIA za branu i

rezervoar, a potpuni ESIA biće pripremljen kasnije tokom pripreme projekta, a takođe

identifikuje i ispitivanje i nadgledanje lokacije koji treba da se obave za potpuni ESIA.

Identifikovani potencijalni uticaj brane i rezervoara biće u potpunosti obrađivani u punom

EIA, kada budu poznati svi tehnički i drugi projektni detalji. Komplementarni ESMF služi

kao okvir koji je orijentisan na proces, i on definiše vrstu dokumenata o razumnim koracima

koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili zakonski uslovi, a koje je potrebno pripremiti

za različite komponente projekta. Za manje radove na rehabilitaciji, obezbeđuje se tipski

obrazac EMP-a sa spiskom za proveru, pripremljen na osnovu uticaja i mera za ublažavanje

identifikovanih u ESIAF-u. Takođe su obezbeđeni opisi mandata (ToR) i opis drugih

dokumenata sa odgovarajućim koracima koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili

zakonski uslovi.

Konkretnije, ESMF obezbeđuje sledeće:

a) Radovi na popravci kanala i poboljšanju stabilnosti, kao i za zaštitu od ponovljenih

fizičkih oštećenja od odrona i nestabilnog tla – lista za provere je data u Aneksu 10,

pripremljena za radove na rehabilitaciji kanala;

b) Oprema za modernizaciju i hitne popravke iz optimiziranog operativnog rasporeda

rezervoara i brane Gazivode – smernice i rokovi u vezi sa tim kakav i kada će biti

pripremljen dokument iznosi korake koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili

zakonski uslovi, u vezi sa radovima na rehabilitaciji;

c) Izrada rezervoara za hitne potrebe/za kompenzaciju i ravnotežu, duž kanala – mere za

ublažavanje uticaja koji su identifikovani još u fazi pre studije o izvodljivosti, gde se

identifikuju informacije koje nedostaju, a definiše se i opis mandata za EIA, što se

obavlja pre projektne gradnje;

d) Zaštita kanala od ponovljenog zagađenja, slučajnog zagađenja i drugih pretnji koje

prouzrokuje čovek – lista EMP za proveru data u Aneksu 10, pripremljeno za radove

na kanalu.

2.1.2 Nedobrovoljno raseljavanje (OP/BP 4.12)

Ova politika ima svrhu da izbegne dugotrajnije nevolje, osiromašenje i ekološku štetu koja

može biti uzrokovana nedobrovoljnim raseljavanjem. Ova politika se ostvaruje preko

sledećeg: (a) izbegavanje nedobrovoljnog raseljavanja gde je to izvodljivo, ili njegovo

svođenje na minimum, uz istraživanje svih ostvarivih alternativnih dizajna projekata; (b)

tamo gde je izvodljivo započinjanje i izvršavanje programa nedobrovoljnog raseljavanja kao

održivih razvojnih programa, pod uslovom da postoje dovoljni investicioni resursi da se

licima koji su raseljena projektom omogući da imaju učešća u koristima od projekta, i (c)

pomoć raseljenim licima u njihovim naporima da poboljšaju svoj životni standard ili makar

da se ponovo uspostavi njihov raniji standard.

Što se tiče ovog OP 4.12, moguće je naići na dve vrste slučaja:


Strana 15 od 147

• Pod-projekti koji čine program kanala IL podnose se za skraćeni plan

raseljavanja koji se priprema kada je uticaj čitave raseljene populacije mali (ako

pogođeni ljudi nisu fizički raseljeni i izgubljeno je manje od 10 procenata njihove

produktivne imovine) ili je manje od 200 ljudi raseljeno. (Paragraf 25 OP4.12);

• Projekat rezervoara Mihalić (ERM) ukoliko će biti pripremljen finansirani

skraćeni plan raseljavanja.

Da bi se ispoštovao OP 4.12, priprema se posebni Okvir politike raseljavanja. Smernice RPF

govore kako će biti sprovedena akvizicija zemljišta kako bi se ispoštovala Operativna politika

4.12.

2.1.3 Prirodna staništa (OP/BP 4.04)

Klasifikacija zaštićenih oblasti na Kosovu uspostavljena je Zakonom o zaštiti prirode

(Uredba 2006/22). Zaštićene oblasti prirode se proglašavaju sa svrhom zaštite i očuvanja

biodiverziteta, pejzaža, prirodnih karakteristika i kulturnog nasleđa uz izvršenje delotvornog

upravljanja. Klasifikacija zaštićenih oblasti u okviru Zakona o zaštiti prirode je u skladu sa

Međunarodnom unijom za očuvanje prirode IUCN3 (The World Conservation Union).

Nacionalna mreža zaštićenih oblasti prirode pokriva 97 zaštićenih prirodnih oblasti sa

površinom od 47.842,34 ha, ili 4,39% teritorije Kosova i više od 195 oblasti predloženih za

zaštitu, uključujući i nacionalni park “Bjeshkët e Nemuna” sa površinom od 62,488 ha.

Zaštićene oblasti takođe obuhvataju: 11 strogih rezervata prirode, jedan Nacionalni park, 82

Spomenika prirode, dva Regionalna parka, i jedan Šumski park. Niti jedan od ovih nije u

oblasti projekta, niti u njegovoj blizini.

Kanal IL ne prolazi kroz – niti u njenoj blizini – bilo koju zaštićenu oblast ili osetljivo ili

kritično stanište. Takođe, ni brane niti rezervoari (Gazivode, Mihalić i kompenzacioni bazen),

nisu locirani u ovakvim oblastima. Stoga, ova politika nije ni aktivirana.

2.1.1 Fizički kulturni resursi (OP/BP 4.11)

Nema lokaliteta kulturnog nasleđa, niti objekata ILC prema raspoloživim podacima, te stoga

ova politika nije ni pokrenuta. Međutim, pošto ovde postoje radovi sa iskopavanjima,

klauzula o slučajnim nalazima biće uključena u dokumentaciju o ekološkom menadžmentu.

2.2 Nacionalno zakonodavstvo Kosova

Prema nacionalnom zakonodavstvu Kosova, može se zahtevati EIA za izgradnju brane

Mihalić, u zavisnosti od mišljenja Ministarstva za životnu sredinu. Međutim, ovo nije uslov

za rehabilitaciju brane (Gazivode) ili rehabilitaciju kanala.

2.2.1 Zakoni o životnoj sredini

Najviši nivo zakonskih dokumenata o životnoj sredini jeste Zakon o zaštiti životne sredine

(03/L-025 -2009). Zakon se bavi prevencijom i smanjenjem zagađenja, nadgledanjem životne

sredine i on naglašava, između ostalog, principe racionalnog korišćenja prirodnih resursa.

Zagađenje životne sredine podložno je kaznama shodno ovom zakonu. Ekološka dozvola (i


Strana 16 od 147

moguće EIA u slučaju projekta rezervoara Mihalić) zahteva se od MŽSPP za korišćenje

prirodnih resursa. Ovde su predstavljeni sledeći principi:

• Opšte smanjenje zagađenja

• Uravnoteženje potrebe za zaštitom prirode i ekonomskim razvojem

• Očuvanje biodiverziteta

• Održivo korišćenje prirodnih resursa

• Očuvanje prirode i pejzaža.

Procedura za implementaciju sveobuhvatnog EIA je opisana u Zakonu o oceni ekološkog

uticaja (03/L-024 -2009). Prema ovom zakonu, brane i druge instalacije (manje od 5 miliona

m3 zapremine) koje su dizajnirane da zadržavaju ili skladište vodu na duži rok, treba da budu

ispitane od strane MŽSPP kako bi se utvrdilo da li projekat mora da prođe EIA. Izvođač

radova, u ovom slučaju ELC, mora da dostavi aplikaciju za početak EIA kod MŽSPP.

Sledeće stavke moraju biti deo ove aplikacije:

• Karakteristike projekta

• Lokacija projekta

• Osobine potencijalnih uticaja

Ministarstvo (MŽSPP) informiše podnosioca aplikacije u roku od 10 dana da li je EIA

potreban ili nije. Ministarstvo izdaje uputstava i (dogovoreni ToR) za pripremu i pregled

EIA izveštaja. Svi ostali radovi na rehabilitacijama, rekonstrukcijama i malim gradnjama ne

zahtevaju EIA, shodno nacionalnom zakonodavstvu.

2.2.2 Socijalni zakoni

U suočavanju sa socijalnim pitanjima, zakonski okvir za eksproprijaciju zemljišta na Kosovu

je uglavnom aktiviran. Proces eksproprijacije nepokretne imovine na Kosovu uređen je

Zakonom br. 03/L-205, sa izmenama i dopunama iz Zakona br.03/L-139 o eksproprijaciji

nepokretne imovine. Primena ovog nacionalnog zakonskog akta je konkretno prezentovana u

izveštaju Okviru politike raseljavanja (RPF).

2.3 Nacionalne politike i strategije

2.3.1 Životna sredina

MŽSPP je ključni nadležni autoritet za životnu sredinu i on ima podršku Agencije za zaštitu

životne sredine Kosova.

Ključni dokumenti za politiku u ovom sektoru su:

• Kosovska strategija za životnu sredinu: 2011 – 2021.

• Nacionalni akcioni plan za životnu sredinu: 2011 – 2021.

• Strategija i akcioni plan za biodiverzitet: 2011 – 2020.

2.3.1.1 Kosovska strategija za životnu sredinu

Kosovska strategija za životnu sredinu (KES, ažurirano do današnjeg dana) identifikuje

ciljeve sektora voda:

• Kompletiranje i usklađivanje zakonodavstva sa EU acquis;


Strana 17 od 147

• Administracija, strategija planova za rečne basene ;

• Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda (WWTP) i odgovarajućeg

kanalizacionog sistema;

• Popravka i izgradnja novih mreža za snabdevanje pijaćom vodom;

• Menadžment u cilju zaštite i uređenja rečnih korita;

• Poboljšanje i osavremenjivanje mreža za nadgledanje površinskih voda;

• Uspostavljanje mreže za nadgledanje i praćenje podzemnih voda.

KES dalje identifikuje prioritete za sektor voda na sledeći način:

• Izrada relevantnih podzakonskih akata;

• Izrada strategija i planova za administraciju rečnih basena;

• Poboljšanje Informacionog sistema za vode;

• Prevencija degradacije rečnih ekosistema prouzrokovane vađenjem šljunka i

peska;

• Obezbeđivanje vode preko podobne strategije, uključujući i izgradnju brana i

mreža za snabdevanje vodom na način koji uzima u obzir aspekte biodiverziteta;

• Podignut nivo saradnje između inspektorata za vodu i prirodu pri implementaciji

zakonodavstva za zaštitu prirode;

• Implementacije procedura SEA i EIA, naročito kada se planira obavljanje

aktivnosti u močvarama i zaštićenim vodnim oblastima;

• Izgradnja urbanih i ruralnih postrojenja za preradu otpadnih voda, i gde je

moguće uključivanje neformalnih („divljih“) naselja u javne mreže vodovoda i

kanalizacije.

2.3.1.2 Nacionalni akcioni plan za životnu sredinu (NEAP)

Važeća verzija NEAP ukazuje na sledeće:

“U rezimeu, sveukupni ciljevi jesu smanjenje zagađenja do nivoa koji ispunjavaju

uslove iz EU acquis i međunarodnih standarda”

U radu ka ostvarenju sveukupnog cilja postavljena su tri specifična cilja:

Cilj 1. Jačanje sistema ekološkog menadžmenta

Cilj 2. Investiranje u kritične problematične oblasti

Cilj 3. Poboljšanje informisanosti i nivoa svesti

2.3.1.3 Akcioni plan za biodiverzitet

Akcioni plan za biodiverzitet bavi se širokom lepezom sektora, uključujući ovde i ribolov i

vode. Za vode, Akcioni plan precizira sledeće prioritete:

Izrada prioriteta za preradu voda i kontrola rečnih tokova putem korišćenja

indikatora o obnavljanju bio diverziteta.

Zaustavljanje uništavanja rečnih ekosistema zbog vađenja peska i degradiranja

rečnog korita, a takođe i poboljšanje upravljanja rečnim basenima;


Strana 18 od 147

Obezbeđivanje dostupnosti vode putem podobne strategije i obezbeđivanje

sigurnosti brana i mreže snabdevanja vodom na način koji je povoljan po

biodiverzitet;

Poboljšanje saradnje između inspektorata za vodu i prirodu pri implementaciji

mera za zaštitu prirode;

Sprovođenje procedura za životnu sredinu, kao što je Strateška procena životne

sredine i Procena uticaja na životnu sredinu, naročito u slučajevima kada su

planirane i kada se izvode aktivnosti u oblastima bogatim vodom.

2.4 Potreban je dalji napredak kako bi se ispunili standardi EU

2.4.1 Ekološke politike

Na osnovu analize životne sredine Kosova (Svetska banka, 2012), određeni elementi

nacionalnog zakonodavstva, takođe na liniji sa politikama EU.

2.4.1.1 Zakonodavstvo

Kosovo ima razrađen zakonski okvir za zaštitu životne sredine. Ustav priznaje zaštitu životne

sredine kao jedan od principa na kojima počiva Republika Kosovo. Ključni zakoni koji se

odnose na životnu sredinu obuhvataju one o zaštiti životne sredine, proceni ekološkog uticaja,

strateškoj ekološkoj proceni, vodama Kosova, zaštiti vazduha, upravljanju otpadom,

integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja, konzervaciji prirode i poljoprivrednom zemljištu.

Ključni sektorski planovi i strategije sadrže razmatranja u vezi sa životnom sredinom.

Kosovska Strategija za životnu sredinu 2011–15. (KES), Nacionalni akcioni plan za životnu

sredinu (NEAP), ažurirani su 2011. godine. Novi KES (2011-21) ima za cilj smanjenje

zagađenja, zaštitu biodiverziteta, obezbeđivanje održive upotrebe prirodnih resursa, kao i

zaštitu vrednih nacionalnih pejzaža. Kratkoročni prioriteti obuhvataju integrisanje EU Acquis

u kosovsko zakonodavstvo o životnoj sredini1, kao i kanalisanje ekoloških briga i pitanja.

2.4.1.2 Institucionalni kapacitet

Glavna odgovornost za zaštitu životne sredine i njeno upravljanje leži na MŽSPP koji je

odgovoran za implementaciju državne politike za životnu sredinu. MŽSPP se sastoji od

odeljenja za zaštitu prirode, upravljanje otpadom, zaštitu vazduha, kao i za industrijska

pitanja i odeljenje za zaštitu vode. Inspektorat za životnu sredinu je deo MŽSPP koji je

odgovoran za aktivnosti inspekcije. MŽSPP ima malo resursa, što predstavlja težak izazov za

njegovu ulogu u upravljanju životnom sredinom i uspostavljanju politika.

Opštine imaju zadatak zaštite životne sredine, nadgledanja i upravljanja prirodnim resursima

u okviru svojih granica. Neke opštine imaju jedinicu za životnu sredinu, obično u okviru

odeljenja za urbano planiranje, često sa samo jednim ili dva zaposlena. Prenos nekih

odgovornosti sa nacionalnog nivoa na lokalne opštine tokom 2009/2010. je, međutim, dalje

opteretio već nategnute opštinske resurse.

1 Na primer : identifikacija potencijalnih oblasti koje ispunjavaju kriterijume da stupe u ekološku mrežu

“NATURA 2000”


Strana 19 od 147

2.4.1.3 Centar pažnje na upravljanu vodnim resursima

Zakon o vodi (Br. 04/L-147/2013) identifikuje ključne institucije za upravljanje vodama u

državi. Napomenuto je, međutim, da kapacitet za sprovođenje zakona na centralnom i

lokalnom nivou ostaje slab. Budžet koji se dodeljuje ovo sektoru je ograničen i relevantnim

institucijama za upravljanje vodama nedostaju ljudski, administrativni i kapitalni resursi za

implementaciju i delotvorno sprovođenje uslova navedenih u Zakonu o vodi.

Zakon o vodi definiše „nadležnosti i odgovornosti“ i definiše „organe i jedinice uspostavljene

zakonodavstvo o vodi“ u sledećim institucijama:

• Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (MŽSPP)

• Opštine

• Međuministarski savet za vode

• Institut za vode Kosova

• Autoritet za oblast rečnih basena (RBA)

Postoji nekoliko uzajamno prepletenih tema u različitim ekološkim sektorima (npr.

laboratorije za nadgledanje, učestvovanje javnosti, ekološko informisanje, itd.) koje bi trebalo

da se razmatraju zajedno kako bi se na najbolji mogući način iskoristila sinergija između

ograničenih ljudskih i finansijskih resursa, što je karakteristika trenutne situacije u

kosovskom sektoru voda. Naročito, zajednički pristup u implementaciji mogao bi biti

relevantan za sledeće oblasti:

• Nadgledanje i izveštavanje o ekološkom statusu i emisijama. Ciklus nadgledanja

obuhvata aktivnosti iz terenskog posmatranja i aktivnosti uzimanja uzoraka,

laboratorijskih analiza, obezbeđivanje kvaliteta i kontrole kvaliteta, obradu i

arhiviranje podataka, evaluaciju i izveštavanje. Tačnost svake od ovih aktivnosti utiče

na konačni rezultat, a pouzdanost informacija i distribuiranih podataka, kao i onih koji

se koriste, potrebni su za definisanje relevantnih sektorskih politika.

• Dozvole, inspekcija i izvršenje: procedure za izdavanje dozvola treba da budu

razrađene sa jasno definisanim operativnim uslovima za inspekciju, kao i uslovima za

izvršenje. Inspektorati za životnu sredinu treba da budu opremljeni odgovarajućim

kadrovima i opremom; potrebno je obezbediti redovnu obuku za inspektore,

uključujući ovde i sveže informacije o novim oblastima koje proističu iz

transpozicije/implementacije ekoloških direktiva EU. Aktivnosti inspekcije

obuhvataju nadzor na licu mesta i administrativnu proveru usklađenosti sa uslovima iz

dozvola, licenci i naloga koje izdaju nadležni organi vlasti. Adekvatan i

proporcionalan sistem kazni i krivične odgovornosti za ozbiljne prekršaje treba da

bude uspostavljen.

• Javno učestvovanje i uključenost zainteresovanih aktera: u procesu transpozicije i

implementacije EU acquis – od suštinske je važnosti da se uključe građani i relevantni

organi vlasti i na centralnom i na lokalnom nivou.

• Upravljanje podacima i ekološkim informacijama: promovisanje transparentnosti

putem omogućavanja pristupa ekološkim informacijama predstavlja važan princip za

čitavo ekološko zakonodavstvo; da bi se promovisala svest o životnoj sredini treba da

bude garantovan pristup ekološkim informacijama za sve zainteresovane aktere, druge

organe vlasti i širu javnost.


Strana 20 od 147


Strana 21 od 147

3 OPIS POSTOJEĆE ŽIVOTNE SREDINE

3.1 Mesto projekta

3.1.1 Mesto i geografski kontekst kanala IL

Kanal IL se proteže od jezera Gazivode do grada Prištine i završava se u jezeru Badovce.

Višak vode iz kanala sakuplja se u gornjem toku reke Sitnica koja teče nazad u reku Ibar, a

koji teče dalje u Srbiju. Svojom dužinom kanal prolazi kroz teritoriju pet opština - naime:

Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština - prolazeći kroz oko 33 seoskih naselja i

dva grada. Kanal IL protiče uglavnom kroz zapadni deo kosovske ravnice, podnožje Drenice

i Ćućavice, i uglavnom kroz brdoviti region.

Deo kanala Ibar-Lepenac koji se uzima u obzir za obnovu u sklopu projekta Svetske banke

prolazi kroz dva glavne jedinice pejzaža: kroz brdovite sredine sa gustim šumskim

pokrivačem u severnom delu i aluvijalne ravnice centralnog Kosova u svom delu između sela

Bušta i Prištine.

Pejzaž je uglavnom agrarnog karaktera sa parcelama nepravilnog oblika i uglavnom sa

zasejanim kukuruzom, krompirom i krmnim biljem.

Sa druge strane, severni deo studijske oblasti prilično je urbanizovan, aluvijalna ravnica

centralnog Kosova gušće je naseljena i karakterišu je pejzaži otvorenog polja, prožeti

naseljima različite veličine. Blizu prištine je termoelektrana EKK, antropogeni karakter

pejzaža pojačan je gustom mrežom linearne infrastrukture (putevi i električni vodovi).

Kanal Ibar-Lepenac hidraulična je struktura koju je napravio čovek u svrhu snabdevanja

centralnog dela Kosova vodom. „Podsliv“ kanala Ibar-Lepenac svoju vodu dovlači iz

rezervoara Gazivode. Kanal se proteže južno od brane Gazivode paralelno sa rekom Sitnica,

koja je sa druge strane pritoka donjeg toka Ibra i prenosi zagađeni tok iz centralnog Kosova

nazad u Srbiju.

Taj sistem prenosa dug 49 km sastoji se od nastavljenih otvorenih delova, pokrivenih delova,

tunela, sifona i akvadukta. Oko pola dužine može se ispitati vizuelno.

Ukupna dužina otvorenih kanala, sifona, akvadukta, tunela i zatvorenih kanala prikazana je

dole:

Tabela 2: Fizičke komponente strukture KIL

Vrsta strukture Kvantitet Dužina

(m)

Otvoreni kanali 18 913,85


Strana 22 od 147

Pokriveni kanali 11 645,96

Otvoreni kanali 2 086,44

Sifoni 11 3 506,58

Akvadukti 20 2 321,58

Tuneli 14 9 487,95

Razdvajajuće strukture 3 90,15

Prelaz 1 117,33

Ukupno 49 185,84

Kanal IL prolazi kroz brdovite strane i doline u pravcu SZ-JI i uglavnom preko delova

obradivog poljoprivrednog, privatnog i javnog, zemljišta, kao i kroz nekoliko manjih naselja.

Prikaz 1: Ruralni pejzaž u studijskoj oblasti KIL (opština Mitrovica).

Slika 3: Predviđena lokacija radova


Strana 23 od 147

3.1.2 Mesto i geografski kontekst brane Gazivode

Brana Gazivode, zvanično Ujman brana, predstavlja nasip punjen stenjem na reci Ibar u

Mitrovačkom okrugu, na Kosovu. Nalazi se na 25 km uzvodno od Mitrovice, a njena

izgradnja je naručena 1979. god. Visina iznosi 107 m i spada u kategoriju velikih brana.

Ispust rezervoara se nalazi sa leve strane, dok se pripadajuća oprema ispusta nalazi sa desne

strane. Opšta zapremina nasipa iznosi 5 miliona m3.

Prihvatni prostor (1060 km2) sastoji se samo od neposrednog prihvata u planinskom predelu

koji se proteže kroz tri zemlje: Crna Gora, Srbija i Kosovo.

Slika 4: Prihvatni prostor reke Ibar

Kapacitet jezera iznosi 370.000.000 m

3, sa stalnom zapreminom od 350.000.000 m

3.

Zapremina rezervoara utvrđena je na osnovu ranijih procena potreba za pijaćom vodom,

industrije, poljoprivrede i energetike.


Strana 24 od 147

Pristup brani obezbeđen je asfaltnim putem iz Mitrovice. Put na vrhu služi kao veza za sela sa

obeju strana rezervoara.

Brana Gazivode, koja se nalazi na severozapadu Kosova, visine 107,5 m, ima kapacitet

zapremine od 370 miliona m3. Izgrađena je između 1979. i 1984. god. u višestruku namenu:

vodosnabdevanje stanovništva (gradovi Mitrovica, Vučitrn i Srbica), za industriju,

termoelektrane i navodnjavanje (preko kanala Ibar), ali i kako bi se sprečile poplave i

proizvela hidroenergija.

Voda se akumulira slivom u rezervoar Gazivode do hidro stanice Gazivode kojom rukovodi

Preduzeće Ibar-Lepenac (dve Francis turbine ugrađenog kapaciteta od 33,35 MW), a ispušta

se u kompenzacioni rezervoar Predvorica.

Iz tog sekundarnog prihvatnog rezervoara, deo vode se ispušta u glavni kanal (kanal Ibar)

preko kapije kojom rukovodi Preduzeće Ibar-Lepenac, za distribuciju veće količine vode, sa

teorijskim kapacitetom ispusta od 22 m3/s.

Brana je opremljena ispustima: višak vode koji dolazi iz rezervoara Gazivode otiče

neposredno u reku Ibar preko ispusta.

Najmanji zajemčeni protok (0,5 - 0,6 m3/s) otiče neposredno u sliv reke Ibar u cilju

zadovoljavanja ekoloških potreba reke.

3.1.3 Pravilnik o radu

Trenutno, rezervoarom Gazivode se upravlja na takav način da se zadovolje potrebe za

vodom u kanalu Ibar (uzimajući u obzir određene gubitke). Postoji dodatni ispust vode kako

bi se proizvela veća količina hidroenergije. U rezervoaru se održava visok nivo kako bi se

zajemčio najviši nivo za optimizaciju proizvodnje hidroenergije i obezbedila zapremina vode

za potrebe u toku sušnih perioda. Uzimajući u obzir 8 poslednjih godina, rezervoar se koristi

sa manje od 35 % svog kapaciteta. Trenutno ne postoje poteškoće oko zadovoljenja postojeće

potražnje za vodom.

3.1.4 Proizvodnja hidroenergije

Izuzev viška vode koja otiče kroz ispust Gazivoda, u slučaju značajne poplave, sav ispust

otiče kroz turbine i koristi se za proizvodnju hidroenergije. Hidroelektrana na brani Gazivode

ima projektovani kapacitet od oko 100 GWh/godišnje.

Proizvodnja hidroenergije uglavnom zavisi od priliva u rezervoar. Dole navedene cifre

prikazuju razlike u godišnjoj proizvodnji hidroenergije između 2006. i 2013. god.

3.1.5 Mesto i geografski kontekst rezervoara u Mihaliću

Mesto predloženo za vanredni rezervoar (VRM) nalazi se blizu sela Mihalić u Opštini

Vučitrn. Sredina je prvenstveno ruralnog karaktera sa raštrkanim naseljima. Prostor VRM

nalazi se sa obeju strana uvale u blizini Mihalića i prvenstveno obuhvata poljoprivredno

zemljište (žitarice i pašnjaci). Prostor za predloženi rezervoar ne obuhvata ljudska naselja.

Prostor za izgradnju budućeg rezervoara obuhvata oko 30 ha i u potpunosti je bez ikakvog

naselja.

Preovlađujući poljoprivredni usevi na tom prostoru su žitarice (zaključak izveden na osnovu

opažanja i slika iz vazduha načinjenih u različitim vremenskim periodima).

Predloženi projekat za branu Mihalić nalazi se u dolini potoka Benčuk. Brana bi bila oko 600

m duga i 25 m visoka. Ukupna zapremina sa najvišim nivoom od 570 m iznosila bi oko 3,7

miliona m3. Voda bi morala da se podigne na oko 20 m iznad kanala Ibar i ispuštala nazad u

cevovod regionalnog preduzeća za vodosnabdevanje u Opštini Priština.


Strana 25 od 147

Ne bi postojala potreba za fizičkim premeštanjem ljudi iz prostora za rezervoar. Leva obala

potoka je u vlasništvu Vlade a suprotna strana je u privatnom vlasništvu.

Nekoliko kuća se nalazi u blizini rezervoara ali eksproprijacija nije potrebna. Njihov nivo je

na preko 580 MSL. Biće neophodno predložiti obnovu glavnog postojećeg pristupnog puta i

biće potrebno izgraditi veoma kratku deonicu novog puta.

Obrazloženje za izbor mesta za rezervoar, kako bi se opslužili neki korisnici vode nizvodno,

jeste da je to jedino mesto duž kanala gde:

(i) topografija pruža mogućnost za izgradnju rezervoara potrebne zapremine (oko 3

miliona m3). Ta veličina može da pokrije potražnju iz, između ostalog, nove KRPP elektrane,

novog postrojenja za tretman u Škabaju i u jeku sezone navodnjavanja u slučaju da se obnove

raniji prostori koji su navodnjavani.

(ii) Ne postoji potreba za preseljavanjem stanovništva (samo ograničena potreba za

sticanjem poljoprivrednog zemljišta).

Slika 5: Karta VRM i mreža distribucije)

Svrha rezervoara

U ovoj fazi, svrha rezervoara nije u celosti utvrđena jer u dugoročnom smislu može imati

brojne koristi. Stavovi u daljem tekstu ukazuju na njen potencijal. Svrha i način rada bi bili

određeni u toku realizacije projekta, najverovatnije u prvoj godini realizacije.


Strana 26 od 147

a) Uravnotežavajući rezervoar u trenucima najveće potrebe za navodnjavanjem

Stanice sa pumpama za navodnjavanje nizvodno od DO2 su: MPS Besi, PSI7, PSI8, PSI9 i

PSI10. Rezervoar bi imaju funkciju uvođenja ravnoteže u trenucima najveće potrebe za

navodnjavanjem.

Kapacitet ispumpavanja od 2,5 m3/s bio bi potreban za skladištenje vode preko noći.

Rezervoar bi trebalo da ima i mogućnost da nadoknadi neizbežna odstupanja između

potražnje i ispusta, kao i greške uzrokovane nepreciznošću mernih sprava.

Sa visinom od 20 m, to bi odgovaralo kapacitetu ispumpavanja od 750 kVA.

b) Zatvaranje kanala Ibar kako bi se omogućila obnova kanala i tunela uzvodno od DO2

Rezervoar može imati i ulogu za vreme zatvaranja kanala u kraćim periodima radi redovnog i

vanrednog održavanja. Obnova kanala bi bila pomognuta velikim rezervoarom duž kanala i

obezbedilo bi se kratkoročno skladištenje kako bi se sprečile privremene restrikcije zbog

popravke ili u slučaju vanredne situacije zbog kvara.

Pored toga, skladište bi operateru omogućilo da privremeno zatvori kanal u svrhu održavanja

ili da ublaži iznenadno povećanje mulja, na primer zbog vodenih bujica posle jake oluje.

Rezervoar ima dovoljnu zapreminu da zadovolji potražnju za vodom elektrane i za uslove

tretmana vode.

Potražnja u 2035. god. za Kosovo B, KRPP, PTV Škabaj, Drenace i Feronikl iznosi 2,6 m3/s.

Sa stalnom zapreminom od 3 miliona m3 van perioda navodnjavanja, bilo bi moguće

zatvaranje uzvodno od DO2 na najmanje 10 dana.

c) Premošćavanje u slučaju povećanog mulja

Posle jakih kiša, kvalitet vode je pod velikim uticajem povećanog mulja. To uzrokuje velike

probleme za veliki broj potrošača. Kosovo B je opremljeno skladišnim kapacitetom koji

omogućava samo dva sata snabdevanja.

U sklopu zahteva za podnošenje predloga za budući projekat KRPP, preduzeće zaduženo za

rad po osnovu sporazuma o IRV (izgradnja, rukovanje i vlasništvo) dužno je da izgradi i

rukuje prihvatnim rezervoarom duž kanala Ibar, koji je projektovan tako da izdrži 15 dana ili

više potrebu za sirovom vodom za KRPP. Prema ZPP, predviđeno je da skladišni kapacitet

iznosi 1.100.000 m3.

d) Kao što je prethodno navedeno, cevovod koji ide u suprotnom pravcu prema Do2

predložen je radi obezbeđivanja vodosnabdevanja do PTV Škabaj preko rezervoara

Mihalić.

Predloženi rezervoar bi samim tim omogućio sigurno snabdevanje glavnih potrošača

nizvodno od DO2:

buduće postrojenje za tretman vode Škabaj

snabdevanje Drenaca

hlađenje elektrane Kosovo B.

Napomena: Kanal Ibar je samo sekundarni izvor vodosnabdevanja u svrhu hlađenja Kosova

A u toku letnjih meseci. Rezervoar ne mora da obezbeđuje vodu za hlađenje elektrane

Kosovo A, koja će se, osim toga, verovatno isključiti u budućnosti.


Strana 27 od 147

3.2 Ekološki kontekst

3.2.1 Studijski prostor kanala IL i Gazivoda

„Sliv reke Ibar“ predstavlja jedinstvenu hidrološku i ekonomsku jedinicu centralnog dela

Kosova. Prihvatni prostor reke Ibar dostiže 1060 km2 i njegov najveći deo nalazi se van

teritorije Kosova. Sliv je podeljen na tri podsliva, od kojih svaki ima glavni rezervoar

formiran branom.

Padavine - Prema podacima zabeleženim u mernim stanicama (vidi sliku 6 dole), prosečna

količina padavina na godišnjem nivou na Kosovu varira od 570 mm (Dardana) do 1408 mm

(Junik). Studijski prostor karakteriše pretežno suva klima i ukupni stepen padavina na

godišnjem nivou od 600-800 mm. Mesečne varijacije padavina prikazane su dole navedenim

vrednostima:

Mesečne padavine (mm) / Meteorološke stanice Mitrovica Priština

Min. 18,1 26,7

Maks. 129,5 72,6

Slika 6: Padavine na studijskom prostoru

Studijski prostor


Strana 28 od 147

Merenja ispusta na trenutnoj lokaciji brane Gazivode beležena su od oktobra 1947. god. do

septembra 1973. godine (26 hidroloških godina). Posle 1973. god. merenja su prekinuta zbog

izgradnje brane Gazivode. Ta merenja predstavljaju srednji mesečni ispust reke Ibar na

sredini lokacije brane Gazivode (u datom periodu).

Slika 7: Kosovska hidrografska mreža (KIL i lokacija rezervoara Mihalić)

Izvor: AKMM


Strana 29 od 147

Podvodni resursi nisu dobro istraženi niti su praćeni na Kosovu. U aluvijalnoj ravnici reke

Sitnica, pritoke reke Ibar, podzemne vode postoje u izobilju ali su veoma izložene lokalnom

zagađenju.

Glavni hidrogeološki kompleks na prostoru od jezera Gazivode do Obilića su2 :

o Hidrogeološki kompleks naslaga iz doba kvartara (al Q2)

o Hidrogeološki kompleks naslaga iz doba pliocena (P11)

o Hidrogeološki kompleks naslaga od krečnjaka (K2)

o Hidrogeološki kompleks od gornjeg do srednjeg doba jure (magmatske stene)

o Hidrogeološki kompleks sedimentnih stena, peščara i škriljaca.

Pored vodenog resursa koji je trenutno obezbeđen iz rezervoara površinske vode, dopunsko

vodosnabdevanje bi moglo da postoji iz izdana u slivu Ibar-Sitnica, ali nema dovoljno

pouzdane procene kapaciteta izdana. Pa ipak, u mnogim selima centralne/severne visoravni

podzemna voda se koristi za potrebe domaćinstava.

Reka Sitnica ima visoko zagađenu vodu. Zagađenje je uzrokovano lokalnim zagađenjem,

otpadnom vodom iz rudnika kao i iz elektrana Kosovo A i Kosovo B. Nivo zagađivača u

velikoj meri prelazi nivoe EU. U slučaju Kosova A, deo otpadne vode se neposredno ispušta

u Sitnicu a voda ispuštena iz postrojenja za mineralizaciju šalje se u otvorene bazene za

sedimentaciju i neutralizaciju, koji su loše održavani. Elektrana Kosovo B ima postrojenja za

tretman otpadne vode za tehničku i vodu i sanitarnu otpadnu vodu, ali ona ne funkcionišu

propisno. Voda iz bazena za taloženje koja sadrži kisele i alkalne otpadne vode stvorene od

jonoizmenjivača takođe se ispušta u reku Sitnica. Iz tog razloga, voda za domaćinstva,

navodnjavanje i druga netehnička voda trebalo bi da se prihvata iz izdana izolovanih od rečne

vode.

Hidrološki podaci praćenja sa prostora projekta navedeni su u slici dole.

Slika 8: Hidrometrička mreža za sliv reke Ibar

2 Izvor: Geološka i hidrogeološka studija – studija izvodljivosti – oktobar 2014. god.

Studijski prostor


Strana 30 od 147

Hidrometričke stanice obuhvaćene studijskim prostorom navedene su dole:

Stanica Reka Površina (km2)

Gazivode (akumu) Ibar 1060

Prelez Ibar 1109

Leposavić Ibar 4701

Dobri Dub

(Lismir) Sitnica 1314

Nedakovac Sitnica 2590

Ne postoje pouzdani podaci za pritoke reke Sitnica.

U kasnijoj fazi projektovanja VRM, biće neophodno prikupiti hidrogeološke i hidrološke

podatke sa prostora koji će obuhvati projektovani rezervoar. Ako je to neophodno, na terenu

će se izvršiti merenja.

Postojeći podaci o kvalitetu tela vode u KIL potiču od preduzeća za vodosnabdevanje iz

Prištine. Praćenje sirove vode u kanalu pokazuje uobičajeni fizički i hemijski kvalitet koji se

periodično menja u trenucima najvećeg ispuštanja suspendovanih materija i organskih

materija, što je povezano sa obilnim padavinama (vidi aneks 5, rezultati ispitivanja kvaliteta

sirove vode KIL u Mihaliću).

Najskoriji podaci o kvalitetu prirodnih tela vode (uključujući reku Ibar i njene pritoke)

zvanično su objavljeni u izveštaju Stanje voda na Kosovu, Kosovska agencija za zaštitu

životne sredine, 2010. god.

Sliv reke Ibar ima ukupno 17 stanica za praćenje iz kojih se redovno uzimaju uzorci od 2007.

god. Tri se nalaze na reci Ibar. Prva stanica za praćenje nalazi se u Kuštovu i njena ispitivanja

pokazuju zadovoljavajući kvalitet vode. Sledeća stanica za praćenje nalazi se na obodu grada

nakon svih ispusta otpadne vode iz grada i druge otpadne vode koja utiče na kvalitet vode.

Rezultati praćenja u toj stanici za praćenje pokazuju loš kvalitet vode. Treća stanica se nalazi

nizvodno u Keljmendiju od mesta povezivanja sa rekom Sitnica, koji obuhvata vodu iz drugih

podslivova. U toku perioda praćenja, rezultati nisu prešli granicu vrednosti za kategoriju II,

što podrazumeva da zagađenje nije alarmantno.

Sledeći podaci pokazuju glavne izvore zagađenja vode koji su prepoznati na širem planu

(slika 8 dole) i duž studijskog prostora (slika 9).

Voda iz otvorenih delova kanala IL prenosi suspendovane materije, uglavnom iz okolnih

poljoprivrednih i prirodnih lokaliteta (palo lišće akacije, skupljeni proizvodi poput pšenice,

kukuruza, itd.) kao i iz opštinskog čvrstog otpada kao što su plastika, boce, povrće, itd.

Primećen je veliki prenos rastvorenih materija životinjskog i ljudskog porekla. Primećeno je

nekoliko priključaka otpadne vode koja se ispušta neposredno iz kuća u kanal. Pored toga, u

blizini bedema kanala primećeno je nekoliko nezakonitih deponija čvrstog otpada.


Strana 31 od 147

Slika 9: Zagađena mesta u glavnim rekama na Kosovu (KIL i lokacija rezervoara Mihalić)


Strana 32 od 147

Slika 10: Određene lokacije u regionu Mitrovica

Izvor: AKMM

Rezervoar Mihalić


Strana 33 od 147

Zbog prirodnog nagiba zemljišta, uobičajeni deo kanala pokazuje da se jedan bedem nalazi

iznad nivoa kanala a drugi ispod. Geološki deo ovog dokumenta, kao i studija izvodljivosti

koja je u pripremi, daju više detalja o nagibu, međutim, lako se može primetiti da gornji

bedem kanala može da predstavlja rizik od erozije zagađenje, kao i rizik od klizišta.

Prirodno okruženje sa obeju strana kanala sastoji se obično od poljoprivrednih polja koje je

napravio čovek. Invazivno drveće akacije i malo grmlje obično se nalaze uz ivice kanala.

Prisustvo roda je zapaženo u okolini lokacije rezervoara Mihalić. Prisustvo te ptice na lokaciji

neophodno je istražiti samo po sebi, posebno gnezda parova. Takođe, važno je pomenuti da

ne postoje zaštićene oblasti ili oblasti većeg prirodnog značaja u blizini kanala ili budućeg

rezervoara (vidi sliku 10).

Slika 11: Lokacija projekta i zaštićene oblasti na Kosovu


Strana 34 od 147

Invazivna vegetacija (posađena ili prirodno rasprostranjena, npr. akacija, robinija, topola)

zapažena duž ivica otvorenih delova kanala, u nekim mestima (vidi sliku 11), uzrokuje štetu

strukturi kanala i stabilnosti nagiba (više detalja je predstavljeno u D2 izveštaju o

„vegetaciji“)

Razvoj vegetacije duž kanala Ibar izaziva štetu na strukturi. Da bi se povratila istrajnost

kanala, vegetacija se mora tretirati i ispoštovati određena pravila.

Idealno, da bi se kanal sačuvao (betonski pokrivač, nasip, drenažni sistem), prilikom

iskopavanja konfiguracije, nijedno drvo ne bi trebalo da se posadi na manje od 5 metara od

nasipa kanala i nikakvo grmlje na manje od 3 metara od nasipa kanala, dok nikakvo drvo niti

grmlje nije prihvatljivo na manje od 3 m od početka uskog i uobičajenog nasipa.

Poštovanjem ovog pravila, drveće i grmlje (odrasle vrste visine manje od 3 m) može se saditi

prilikom iskopavanja konfiguracije kako bi se ograničilo oticanje vode i taloga u kanal.

Slika 12: Nivo rizika drveća i grmlja duž KIL (izvor izveštaj „Vegetacija“)


Strana 35 od 147

Grupe kuća se nalaze i kod gornjeg i kod donjeg bedema kanala, a ponekad i sa obeju strana

kanala. U nekim mestima, gde su naseljeni delovi u blizini, voda se iz kanala nezakonito

izvlači PE cevima za potrebe domaćinstava, kao i za navodnjavanje privatnog zemljišta.

Lokalni putevi, na otvorenim delovima kanala, prelaze preko kanala u vidu malih mostova

bez ikakvih posebnih mera zaštite. Zaštitne barijere su planirane u okviru ove studije obnove.

Drugi delovi kanala sastoje se od akvadukta. Duž određenih delova zapaženo je curenje zbog

neodržavanja. To curenje će biti obuhvaćeno ovim procesom obnove.

Kanal posebno snabdeva vodom gradove Mitrovica, Vučitrn i određene manje gradove u

susedstvu, kao i dve postojeće termoelektrane (Kosovo A i B), i industrijsku razvojnu zonu.

Planirano je da se kanalom, u narednih pet godina, snabde telo vode i za opštinu Priština, a

možda i voda za treću termoelektranu (Kosovo C), kao i da se proširi prostor koji se

navodnjava, u zavisnosti od buduće infrastrukture.

Pored obezbeđivanja vode za kanal Ibar, brana Gazivode vodom snabdeva i hidroelektranu

(33,35 MW). Uopšteno, ovaj rečni podsliv obuhvata glavne gradove i glavne privredne

delatnosti Kosova.

Glavni kanal snabdeva 2 velika sekundarna kanala za navodnjavanje: Hamidi-Vasileve i

Besi-Gracanka. Poljoprivredni sektor trenutno nije dobro razvijen u ovom delu Kosova.

Određena infrastruktura za navodnjavanje još uvek funkcioniše, ali samo u manjoj razmeri sa

oko 1000 ha godišnje. Preduzeće Ibar-Lepenac nudi ugovore poljoprivrednicima o

navodnjavanju, po niskoj ceni, u određenim periodima navodnjavanja. Većina prostora koji

se navodnjava koristi se za uzgoj krompira, što je tradicija u ravnici Sitnica. Organizovano

vodosnabdevanje i mreža postoje u gradskim centrima, ali je broj priključaka obično mali,

izuzev u Prištini, a fizički gubici su veliki. Donatori, kao što su organizacija Swiss

Cooperation, USAID, KfW, UNDP i EU, veoma su aktivni u pružanju podrške unapređenju i

povećanju usluga vodosnabdevanja i drenaže, posebno unutar prištinske oblasti. Nedavne

mere koje je preduzelo Regionalno preduzeće za vodosnabdevanje u Prištini za smanjenje

gubitaka i povećanje stope naplate računa prošle godine su se pokazale kao efikasne.

Kanalizacija uglavnom ne postoji i na Kosovu postoji samo jedan grad sa postrojenjem za

tretman otpadne vode koje je u funkciji.Studijski prostor rezervoara Mihalić

Prostor za budući rezervoar Mihalić je uska dolina uvršćena u tipični poljoprivredni pejzaž

ruralnog predela Kosova. Brdoviti prostor delimično je pokriven poljoprivrednim zemljištem

gde meštani koji su vlasnici zemljišta ubiraju svoje useve (krmno bilje, pšenica, kukuruz i

neko povrće, itd. Vidi sliku 12 sa kartom namene zemljišta).

Duž donje linije doline stalno teče mali potok zimske bujice. U toku posete počekom avgusta

ti potoci su imali najniži protok i bili su skoro suvi.

Potok je okružen on što je nekada bila uobičajena rečna šuma koja je uništena preteranom

sečom i koja sada čini samo mali broj pojedinačnog drveća koje će se zameniti rezervoarom u

budućnosti. Domaće životinje (krave, konji, itd.) kao i divlje životinje, koriste potoke kao

izvor pijaće vode. Znakovi otisaka životinja prisutni su u polu suvim rečnim staništima.

Prirodni nagib zemljišta oko budućeg rezervoara Mihalić ide u pravcu potoka. To znači da bi

voda u budućem rezervoaru primala zagađivače iz okolne sredine: ljudske (u blizini granice

projekta nalazi se nekoliko kuća i poljoprivrednih gazdinstava), životinjske i poljoprivredne

ispuste (važan i vrlo prisutan stočni fond ovaca). Prema Izveštaju o stanju životne sredine na

Kosovu 2011-2012, ne postoji sistem za praćenje zemljišta koji se primenjuje na Kosovu,

zbog čega ne postoje podaci o kvalitetu ili zagađenju zemljišta.


Strana 36 od 147

Iako poljoprivredna delatnost nije velikog obima na padinama doline (uglavnom pašnjaci za

ovce sa leve strane i u nižem delu), površinska voda isprana površinskim bujicama sa

poljoprivrednog zemljišta može, posebno u toku obilnih padavina, da prenese značajne

količine suspendovanih materija, možda delove đubriva i pesticida, i fekalija.

Značaj vlažnog rečnog staništa u vezi sa je lancem ishrane u divljini od kojih je

najvažnije ono za bele rode, koje u uobičajene za ovaj prostor (vidi deo opisa o belim rodama

u sledećem okviru).

Opis i stanište belih roda

(Ciconia ciconia)

Visina: 100-115 cm, Raspon krila: 195-215 cm.

Opis: Jasno se razlikuje od drugih vrsta iz porodice roda zbog belog tela, crnog ruba na

krilima, kljuna i crvenih nogu. U toku leta izgleda veličanstveno sa vidljivim prstima. Bele

grudi. Radije leti ravno i najbolje koristi tople vazdušne struje.

Rasprostranjenost i stanište: Ptice koje se gnezde, vrlo rasprostranjene do 50-ih-60-ih,

posebno u nizijama. Često se nalaze na poljoprivrednom i močvarnom zemljištu. Primećene u

malim grupama u toku jesenje migracije.

Reprodukcija: još uvek nam nije poznat tačan broj gnezda roda na Kosovu.

Gnezda se grade na vrhu visokih zgrada ili drveća, visokim koliko i visokonaponski stubovi.

Gnezda su velika i sastavljena od pletenog granja. Polažu 3-5 jaja koja se inkubiraju 33-34

dana. Mladi počinju da lete posle 56-64 dana.

Ishrana: Uglavnom se sastoji od malih životinja poput žaba, zmija, ribe, malih glodara, crva,

malih ptica, itd.

Zvuk: Obično tiha, jako udara kljunom, posebno kada se međusobno sretnu parovi u gnezdu.

U niziji, u blizini rečnih korita, locirana je jedna manja nezakonita deponija čvrstog otpada.

Prema Izveštaju o stanju životne sredine na Kosovu 2011-2012. godine, sistem za upravljanje

otpadnom vodom na Kosovu nije u celosti primenjen i predstavlja jedan od glavnih izazova u

pogledu životne sredine. Količina opštinskog otpada po glavi stanovnika stvorena na Kosovu

u 2011. god. iznosila je 335 kg. Prosečna količina dnevnog otpada stvorena na Kosovu u

2011. god. iznosila je 0,9 kg. U proseku, usluga sakupljanja opštinskog otpada obuhvata 49

% stanovništva. Region Prištine obuhvata najveći procenat stanovništva sa tom uslugom do

55 %, dok region Mitrovice ima najniži procenat od samo 30 %. Očigledno je da loš sistem

sakupljanja čvrstog otpada predstavlja veliki povod za zabrinutost sa stanovišta divlje prirode

kao i zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine.


Strana 37 od 147

Slika 13: Karta namene zemljišta u granicama projektovanog vanrednog rezervoara (studija izvodljivosti)


Strana 38 od 147

3.3 Društveni kontekst

3.3.1 Demografsko stanje

Kanal IL prolazi kroz teritoriju sledećih opština:

Obilić: 3 naselja, sa 1.358 stanovnika,

Vučitrn: 16 naselja, sa 13.504 stanovnika,

Mitrovica: 5 naselja, sa 5.163 stanovnika,

Zubin Potok: 7 naselja, sa 2.816 stanovnika.

Samim tim, studijska oblast obuhvata teritoriju koju dele 4 opštine i obuhvata 33 naselja sa

ukupno 23.476 stanovnika. Karta lokacije naselja u studijskoj oblasti kanala data je u aneksu

2.

Uzimajući u obzir analizu popisa i podatke o domaćinstvima iz 1981. god. i 2011. godine,

mnoge lokacije pokazuju stopu smanjenja broja stanovnika, dok druge pokazuju neznatan rast

broja stanovnika. Razlike u stopi stanovništva u periodu (za 30 godina) rezultat su političke

promene i poslednjeg sukoba na Kosovu.

Slika 14: Trend promena u broju stanovnika po naselju u studijskoj oblasti uzet je u periodu

od 1981. do 2011. god.

U pogledu statistika o domaćinstvima prema naselju, podaci nisu u celosti dostupni;

međutim, podaci su dostupni na nacionalnom i opštinskom nivou. Prema popisu stanovništva

i domaćinstava iz 2011. godine, prosečno domaćinstvo na Kosovu ima 5,9 članova, u

zavisnosti od opštine. Na primer, u opštini Obilić, prosečno domaćinstvo ima 5,6 članova,

Vučitrn 5,9, Mitrovica 5,5. Ne postoje podaci u odnosu na opštinu Zubin Potok3.

Na osnovu podataka iz popisa stanovništva 2011. godine, preovlađujuća starosna grupa u

naseljima u studijskoj oblasti iznosi od 10 do 19 godina, zatim starosna grupa od 20 do 29

godina, dok treća grupa koja preovlađuje je od 0 do 9 godina, što istovremeno predstavlja

3 KAS, Poljoprivredni podaci po opštini, strana 12, Priština, 2013, alb.


Strana 39 od 147

osnovu piramide stanovništva u toj oblasti. Grafikon piramide stanovništva pokazuje da osim

ukupno 9 starosnih grupa, dve, naime starosna grupa od 10 do 19 godina i od 20 do 29 godina

u najvećem broju čine žene, a sve druge starosne grupe u najvećem broju čine muškarci.

Možda se to može objasniti i činjenicom da su muškarci koji pripadaju tim dvema starosnim

grupama (10-19 i 20-29 godina) možda bili na studijama ili radu u inostranstvu (u vreme

održavanja popisa).

Slika 15: Piramida stanovništva*

* Podaci iz naselja u selima opštine Zubin Potok nisu uključeni u ovu piramidu, zato što

neophodni podaci nisu bili dostupni.

Uzimajući u obzir ruralno radno sposobno stanovništvo po opštini, opština Vučitrn ima

najveći broj stanovnika sa 52 % ili 27.702 stanovnika, opština Mitrovica 31 % ili 16.380

stanovnika, opština Obilić 18 % ili 9.396 stanovnika4.

3.3.2 Stanje društva

Lokalno stanovništvo kanal smatra prirodnim hidrografskim tokom umesto inženjerskim

radom. KIL uglavnom protiče kroz ruralnu sredinu, gde glavni izvori prihoda potiču od

poljoprivrednih delatnosti i drugih resursa. Zemljište je plodno što meštanima te sredine ili tih

naselja omogućava da obezbede dovoljan prihod za život. Imovina je podeljena na celom

Kosovu. To je stalno posledica slabljena poljoprivrednih domaćinstava, sa procenjenim

poljoprivrednim zemljištem po glavi stanovnika od 0,15 ha.

Uzimajući u obzir te činjenice i druge razvojne činjenice tog regiona, ne postoji razvijena

industrija, niti veoma visoka stopa aktivne radne snage.

Prema izveštaju UNDP-a o ljudskom razvoju sastavljenom 2012. godine, stopa siromaštva na

Kosovu je kontroverzna. 34 do 48 % stanovništva je u apsolutnom siromaštvu a 12 do 18 % u

ekstremnom siromaštvu. Prema tom izveštaju, stopa siromaštva konstantno raste, uglavnom u

ruralnim sredinama i obuhvata uglavnom decu, žene glave domaćinstava i članove romske

manjine5.

4 KAS, Demografski podaci po opštini, strana 13, 14-15, Priština, 2013, alb.

5 UNDP, izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2012, str. 11, Priština, 2012, alb.


Strana 40 od 147

Uzimajući u obzir ograničenu količinu podataka koji su dostupni po nivou naselja,

pozivaćemo se na podatke po nivou opština, što je skoro ista geografska jedinica kao i

naselje. Prema nekim izveštajima KAS, oko 33 % ruralnih domaćinstava koja se nalaze u

studijskoj oblasti nema pristup javnom kanalizacionom sistemu, dok 9 % nema nikakve

sanitarne uslove. Samo 22 % stanovništva poseduje privatne kanalizacione sisteme, od čega

je 33 % priključeno na regularni javni kanalizacioni sistem.

U mnogim slučajevima, privatni kanalizacioni sistemi ispuštaju se neposredno u površinske

vodene tokove. Osim toga, domaćinstva koja nemaju kanalizacioni sistem, otpadnu vodu

ispuštaju bilo gde.

Vredi napomenuti da su, od vremena kada je izvršen popis, izvršena značajna ulaganja u

uvođenje opštinskih usluga na celom prostoru. Bez obzira na to, situacija nije u potpunosti

poboljšana jer je otada bilo i nove gradnje, zbog širenja porodica u tim naseljima.

Pored toga, tamo gde je statistika skombinovana sa rezultatima zapažanja sa terena, zaključci

ostaju isti: veliki broj domaćinstava u studijskoj oblasti još uvek ispušta otpadnu vodu

neposredno u najbliži rečni tok, pa čak i u KIL.

.

Na osnovu istog izvora (KAS), prvi izvor prihoda u ruralnim naseljima opština koje se nalaze

u studijskoj oblasti je sledeći:

Za 20 % stanovništva: Redovno zaposlenje ili rad u poljoprivredi;

Za 9 %: Socijalna davanja (70-75

€ mesečno);

Za 53 %: Druga sredstva (bez

dijaspore)

Za ostatak (18 %): Drugi izvori.

Odnos prihoda po glavi stanovnika među sredstvima varira za do 50 % prema stručnoj spremi

(osnovna škola ili fakultet) Takođe, visina prihoda između različitih polova na istom

strukovnom nivou je približno ista. Samim tim, na primer, žena koja prima platu na Kosovu

ima godišnji prihod od 4.038 €, dok muškarac ima 4.106 €.

Uzimajući u obzir akademske kvalifikacije, npr. žena sa završenom osnovnom školom

zarađuje 2.547 € dok muškarac za isti stepen spreme zarađuje 2.892 €. Žena sa završenom

srednjom školom zarađuje 3.513 €, a muškarac 3.730 €.

U pogledu visoke stručne spreme, muškarci zarađuju više od žena, naime 5.561 € godišnje u

poređenju sa ženama koje zarađuju 5.008 € godišnje. Prema toj statistici, prosečna visina

zarade iznosi 350 € mesečno, što nije dovoljno da bi se zadovoljile potrebe ekonomije koju

vode drugi članovi koji primaju zaradu (vidi gore navedenu statistiku).

Način na koji su domaćinstva u blizini kanala koristila ili još uvek koriste vodu nije samo

trenutni problem već će biti i problem sa velikim posledicama ubuduće. Taj problem je

sagledan sa dav aspekta. Prvi aspekt se odnosi na upravljanje i neovlašćeno korišćenje

vodenih resursa iz KIL od strane meštana u studijskoj oblasti. Drugi se tiče neizbežnog

smanjenja korišćenja vode ubuduće, što će uticati na socio-ekonomske uslove u kojima se

nalaze trenutni korisnici, zbog njihove dugoročne orijentacije.

3.3.2.1 Stanje poljoprivrede

Sudijska oblast KIL je ruralnog karaktera gde preovlađuje poljoprivredno zemljište, a koje

predstavlja osnovni i presudni resurs za lokalno stanovništvo. Iako je zemljište plodno i

predstavlja ekonomsku osnovu stanovništva u studijskoj oblasti, značajan stepen podele

imovine tokom godina smanjio je ruralnu aktivnost. Podela imovine je zapažena u skoro celoj

zemlji, ali tamo gde je zemljište živi resurs, njeno dejstvo je znatno veće.


Strana 41 od 147

Prema izveštaju sa statistikom u vezi sa poljoprivredom, oko 32 % domaćinstava na Kosovu

koja poseduje ili koriste obradivo zemljište imaju 0,01 do 0,25 ha zemljišta; 14 % imaju 0,26

do 0,50 ha imovine; 19 % imaju 0,51 do 1 ha; 18 % imaju 1.01 do 2 ha, dok 18 % imaju više

od 2 ha. Takva statistika pokazuje da oko 82 % domaćinstava na Kosovu koja imaju

vlasništvo nad ili koriste poljoprivredno zemljište imaju imovinu površine do 2 ha. To nije

ograničeno na opštine u kojima protiče KIL, ista situacija je zabeležena na celom Kosovu.

Na osnovu zapažanja sa terena, većinu kultivisanih površina duž KIL čine žitarice (uglavnom

pšenica i ječam), kukuruz, pasulj, krompir i drugo bilje ili povrće. Kultivacija je veoma

intenzivna; uglavnom zahvaljujući potencijalu KIL za navodnjavanjem.

Motorizacija se ne koristi u velikoj meri u naseljima duž KIL, sa 0,04 mašine po glavi

stanovnika. To jest, oko 27 poljoprivrednika ili 4 domaćinstva poseduju poljoprivrednu

mašinu.

Uzgoj stoke je još jedna ruralna aktivnost, koja vekovima postoji u toj sredini. Unutar

studijske oblasti, uglavnom obuhvata krave koje daju mleko, koze, ovce i svinje. Krave koje

daju mleko najvažnija su stoka koja se uzgaja zbog njihove tradicionalne uloge i značaja za

domaćinstvo. Prema statistici KAS, broj krava koje daju mleko u studijskoj oblasti je veliki

sa oko 1810 krava, dok je odnos prema glavi stanovnika mali sa samo oko 0,08 krava koje

daju mleko po glavi stanovnika ili 1 kravom koja daje mleko na 13 meštana. To objašnjava

zašto se veliki broj parcela kultiviše krmnim biljem i pašnjacima.

3.3.3 Imovina i pristup

Jedan od glavnih problema na prostoru koji se odnosi na KIL jeste i korišćenje javne

imovine, naime meštani sa datog prostora imovinu koriste u različite svrhe, tj. za proširenje

poljoprivredne kulture, za pristup privatnoj poljoprivrednoj imovini preko imovine KIL,

stvaranje pristupa domaćinstvima preko imovine KIL, lično prisvajanje parcela KIL koje se

koriste kao putevi, različite vrste gradnje kao što su kapije, ojačani zidovi, itd. Sve te

konkretne pojave korišćenja javne imovine tokom godina predstavljaju probleme koje treba

rešiti u kasnijim fazama upravljanja KIL.

3.3.4 Društveni kontekst u vezi sa studijskom oblasti projekta Mihalić

Prostor na kom će se graditi VRM kao pomoćna infrastruktura za KIL, nalazi se u blizini sela

Mihalić, u opštini Vučitrn. Površine oko 30 ha, isti ne obuhvata nijedno ljudsko naselje.

Najbliže ljudsko naselje pod nazivom Bećuk okuplja oko deset domaćinstava i nalazi se na

manje od 1 km severno od lokacije. Farma stoke i živih ovaca nalazi se na severnoj ivici

budućeg rezervoara.

Preovlađujuća namena poljoprivrednog zemljišta u granicama projekta jeste ispaša i

sekundarne žitarice, bilje koje se koristi i u druge svrhe osim neposredno za ishranu (krmno

bilje i pašnjaci). Preovlađujuće poljoprivredne površine na tom prostoru čine žitarice (vidi

sliku dole).

Slika 16: Kontekst vanrednog rezervoara


Strana 42 od 147

4 ANALIZA UTICAJA PROJEKTA

4.1 Uticaji na životnu sredinu

4.1.1 Postojeći uslovi životne sredine i ekološki pritisci na kanal.

Postoji nekoliko aspekata životne sredine (uključujući ekonomske i druge aktivnosti) koji

trenutno utiču na stanje i funkcionisanje kanala, a koji proizvode neželjena dejstva sve od

zamućivanja vode do smanjenja kvaliteta i kvantiteta vode u kanalu. Ovaj odlomak se bavi

postojećim uticajima / pritiscima na kanal. Kod nekih od tih aktivnosti, rizik od ponovne

pojave neće u potpunosti nestati okončanjem projekta, zbog čega se u ovom odlomku uzima

u obzir i stepen uticaja na kanal i njegovu funkcionalnost, uključujući kvalitet isporučene

vode.

U mnogim slučajevima, građevinski materijali i različite vrste čvrstog otpada bacaju se na

neobrađenim površinama u blizini kanala IL, što dovodi do zagađenja zemljišta na bedemu

kanala metalnim jedinjenjima i uljima. Pored estetskog zagađenja, takve prakse bacanja

otpada povećavaju troškove buduće obnove u svrhu proizvodnje.

Šumski prostor zauzima delove zemljišta koje karakteriše veliki broj padina u planinskim i

brdovitim krajevima duž kanala. Rašumljavanje kroz seču šuma, požare i oboljevanje drveća

ima uticaj na šumski pokrivač i stabilnost zemljišta, kao i vodenih tokova. Erozija u nekim

delovima planinskih krajeva, takođe, povećava se sa neodrživim praksama seče šuma.

Promenjeni vodeni tokovi koji mogu da prodru u kanal i povećaju zamućenost i sadržaj

čestica u vodi jedan su od uticaja koji nastaju gore navedenim aktivnostima. U isto vreme,

klizišta mogu da oštete infrastrukturu kanala i onemoguće vodosnabdevanje.

Mnoge kuće su izgrađene na poljoprivrednom zemljištu na prostoru za navodnjavanje. Kuće i

zgrade u mnogim selima i gradovima izgrađeni su na delovima zemljišta bez obzira na

postojeće urbanističke planove, čak i kada oni postoje.. Dokumenta o upisu zemljišta odneta

posle završetka rata 1999. god. i još uvek nisu dostupna. Proces ponovnog uspostavljanja

zemljišnih knjiga je u toku, ali u međuvremenu, vlasništvo nad određenim delovima zemljišta

još uvek nije sigurno. Do tada, praksa izgradnje bez obzira na urbanističke planove se

nastavlja i postoji mogućnost da se isto čini i u blizini kanala. Iz tog problema potiče i

problem neovlašćenog korišćenja vode, nezakonitog bacanja otpada i otvorene kanalizacije.

U mnogim mestima, nova građevine (kuće) nemaju odgovarajući kanalizacioni sistem niti

tretman otpadne vode. Jedan od glavnih izvora zagađenje je ispuštanje kanalizacije u kanal

ili u blizini kanala. Otpadna voda iz domaćinstva donosi visok nivo TDS, BOD, hemijskog

kiseonika u potražnji (COD), NO3, hlora, SO4 organskih hemikalija i bakterija u podzemne

vode. Zbog toga, u blizini tih izvora zagađenja, podzemne vode u aluvijalnoj ravnici su

zagađene. To je stvar javnog zdravlja, ali i problem za kanal pošto je moguće da ta otpadna

voda uđe u kanal za vreme poplave ili drugih događaja. Korišćenje vode iz bunara i potoka za

potrebe ljudi, bez propisnog tretmana, može povećati bolesti koje se prenose vodom.

Kada su zemljište i talog protočni, podzemna voda je pod neposrednim uticajem zagađenja iz

domaćinstava, rudarskih i drugih aktivnosti, uključujući odlaganje materijala od kojih mogu

da procure zagađivači ili opasne supstance. Upotreba pesticida i đubriva takođe predstavlja

lokalni izvor zagađenja. Teško je oceniti stepen upotrebe tih supstanci pošto postoji jako

malo sistematski sakupljenih podataka o tome. Bujice vode na površini zemlje u toku


Strana 43 od 147

padavina takođe su izvor zagađenja, jer sakupljaju supstance koje ostave vozila (gorivo, ulje,

itd.) i drugi izvori.

4.1.2 Mogući uticaji realizacije rezervoara Mihalić na životnu sredinu

U cilju ocene uticaja na režim protoka, trebalo bi uporediti stanje pre izgradnje brane i posle

izgradnje brane. Glavni uticaj je promena režima od rečnog potoka sa visokom

koncentracijom kiseonika u jezero sa mirnom vodom i rizikom od akumulacije supstanci kao

što su fosfor i azot.

4.1.2.1 Mogući uticaj izgradnje brane Mihalić na životnu sredinu

Glavni mogući uticaj rezervoara Mihalić biće rezultati aktivnosti na izgradnji brane i

popunjavanje vanrednog rezervoara. Uticaji punjenja rezervoara i potencijalni uticaji u

periodu rada ocenjeni su u narednom poglavlju.

Izgradnja rezervoara i brane bi prema očekivanjima mogla da izazove prvenstveno negativan

uticaj na životnu sredinu, pa je tako i u slučaju izgradnje brane i vanrednog rezervoara

Mihalić (VRM). Takođe, stepen uticaja varira od okruženja. Zbog toga što trenutno ne

postoje tehnički podaci o izgradnji brane nije moguće izvršiti detaljnu analizu uticaja, tako da

su u ovom dokumentu predstavljene, a prenete i u ESMF-u samo očekivane vrste uticaja.

PUŽSD pripremljena u prvoj godini realizacije Projekta, obuhvatiće detaljan PEM koji će se

zatim uvrstiti u dokumentaciju za javne pozive i sklapanje ugovora.

Različite aktivnosti izgradnje u svim fazama izgradnje mogu uticati na vodene resurse na

datoj lokaciji, čiji uticaj, međutim, obuhvata ne samo mesto izgradnje nego obuhvata i širu

zajednicu i sredinu. Prisustvo teške mašinerije, prevoznih sredstava, goriva, opreme za

održavanje i agensa predstavlja mogući izvor zagađenja vode uljima i hemikalijama. Radovi

na zemlji i uklanjanje zemljišta može uzrokovati zamućivanje vode dok očekivano uklanjanje

vegetacije može uticati na karakteristike obilja vodenih tokova, uključujući i sadržaj taloga,

temperaturu, kvalitet, itd. Rizik od zagađenja i mogući stepen istog moći će da se ocene tek

kada se saznaju tehnički detalji, kao i planovi izgradnje (npr. postojanje cisterni sa gorivom).

Geografska lokacija VRM izgradnju dovodi u okruženje brdovitog predela koji je podložan

eroziji i sa nestabilnim zemljištem, što je možda i najveći izvor pomeranja zemljišta. Pored

toga, prisustvo teške mašinerije, prevoznih sredstava, goriva, opreme za održavanje i

hemikalija koje se obično koriste za izgradnju i uklanjanje gornjeg sloja zemljišta, takođe

može postati izvor zagađenja zemljišta. Stepen uticaja potencijalno je visok pošto nezgode u

vezi sa stabilnošću zemljišta mogu uveliko uticati na zdravlje ljudi, pa čak i uzeti živote.

Negativni uticaj na očuvanje ekosistema i bioraznovrsnosti postojaće zbog emisije buke,

prisustva ljudi i izgradnje VRM, koji će zauzeti značajnu površinu zemljišta. Broj prisutnih

vrsta kao i njihov kvantitet verovatno će se smanjiti. Međutim, ne postoje prirodna staništa na

lokaciji izgradnje VRM. Prostor je uglavnom zauzet antropogenim površinama:

poljoprivredna polja i gazdinstva, kao i degradirana rečna šuma koju sada uglavnom čine

grmlje i pojedinačna stabla. Divlje životinje nisu primećene na lokaciji, izuzev prisustva belih

roda. To prisustvo će dodatno biti ispitano u PUŽSD. Uticaj je moguć i na primaoce vode

nizvodno i na njen vodeni i drugi život zbog promena u karakteristikama vode (npr. brzina)

što će takođe biti predmet detaljne pune PUŽSD.

Uticaj izgradnje na kvalitet vazduha uglavnom se svodi na emisiju prašine i emisiju iz

motora sa unutrašnjim sagorevanjem (uglavnom NOx, CO2, CO, SOx i čestice). Emisija


Strana 44 od 147

prašine može postojati zbog radova po suvom vremenu, utovara i istovara građevinskog

materijala, prevoza ljudi i robe. Ti uticaji se mogu oceniti kao lokalni i privremeni. Doprinos

promeni klime preko emisije GHG je zanemarljiv.

Emisija buke će postojati od velike građevinske mašinerije i prevoznih sredstava. Uticaj će

zavisiti od stanja mašinerije kao i od vremena emisije. Uticaj će biti lokalnog karaktera,

međutim, stepen je potencijalno veliki.

Zdravlje i bezbednost: Nezgode mogu vrlo verovatno nastati na mestima izgradnje. Osim

toga, postoji mogućnost da dođe do klizišta i erozije, kao i to da brana predstavlja

bezbednosni problem i potencijalnu štetu za naselja i stanovništvo nizvodno.

U poslednjih petnaest godina, urbane sredine i površine koje se koriste za izgradnju puteva

znatno su povećane. Zbog toga, velika količina obradivog zemljišta je pretvorena u

nepromočivu površinu. Bujice kišnice na tim površinama su se povećale i ne postoji

odgovarajuća zaštita životne sredine kako bi se izbeglo zagađivanje zemljišta preko

zagađenih bujica vode. Rezultat takvog procesa neuređene urbanizacije i buma u izgradnji

posle rata jeste gruba procena da se na nacionalnom nivou godišnje izgubi oko 5.000 ha

poljoprivrednog zemljišta. Međutim, pošto se obnova kanala odvija na infrastrukturi koja

postoji duže vreme, potencijalni stepen tog uticaja je nizak.

4.1.2.2 Mogući uticaj brane i rezervoara Mihalić na životnu sredinu u toku

perioda rada

Pozitivni uticaji u toku faze upotrebe rezervoara u smislu povećane dostupnosti i kvaliteta

vode koja može da smanji zamućenost u periodima obilnih padavina važni su za buduće

funkcionisanje postrojenja za tretman vode.

U toku letnje sezone, mikrofiti (zelene alge) mogu da se razviju u blizini bedema rezervoara

što bi moglo da uzrokuje delimična eutrofna (preuhranjena) stanja.

Još jedan hidrološki uticaj je promena brzine toka. Ta promena potiče od rada kapija na

brani. Te iznenadne promene brzine toka imaju uticaj na razvoj i ponašanje velikih

beskičmenjaka i mogu uzrokovati nastanjivanje invazivnih vrsta.

Osim toga, još jedan mogući uticaj je smanjenje poplave koja nastaje nizvodno što može sa

druge strane uticati na močvarne predele. Mogući stepen tog uticaja trebalo bi bliže ispitati

kroz potpunu PUŽSD.

U mnogim slučajevima, građevinski materijali i različite vrste čvrstog otpada bacaju se na

neobrađenim površinama u blizini kanala IL, što dovodi do zagađenja zemljišta na bedemu

kanala metalnim jedinjenjima i uljima. Pored estetskog zagađenja, takvo bacanje otpada

povećava troškove buduće obnove u svrhu proizvodnje.

Budućnost brane koja će uskladištiti vodu stvoriće promenu u pogledu koncentracije

kiseonika u vodi. Pošto se voda iz kanala IL uliva prvo u Lepenac, promena u koncentraciji

kiseonika može uticati na reku koja prima vodu. Više detalja o takvoj proceni i doprinosu

primaocu vode, kvalitetu vode primaoca, zavisnih vrsta, itd. trebalo bi saznati kako bi se

izvršila procena tog uticaja.

Prepreke za kopnene životinje u njihovom kretanju mogu biti lokalnog karaktera duž

prirodne doline na dnu koje će biti poplavljeno.


Strana 45 od 147

Uticaj na populaciju roda je moguć. Međutim, prisustvo vrste je zapaženo ali nije utvrđeno

da li se ista tamo samo hrani ili i boravi. Mogućnost pozitivnog uticaja na populaciju roda

nije isključena, međutim, to je jedan od uticaja kome treba pokloniti punu pažnju u punoj

PUŽSD. Bela roda je na Kosovu zaštićena, njena kategorija u IUCN-u je LC (najmanja

opasnost).

Stoga, glavne stvari u vezi sa životnom sredinom koje su prepoznate u toku rada na terenu

ove preliminarne studije su sledeće.

Kvalitet vode: Rezervoar Mihalić će proizvesti ekologiju stajaće vode i potencijalno

predstavljati izvor bakteriološkog i nutritivnog zagađenja u okviru vododelnice i

smanjenog kvaliteta vode;

Brzina toka: Promena brzine toka nizvodno od rezervoara i njen uticaj na vodene

biološke zajednice;

Kopnena ekologija;

Ometanje prolaza za životinje;

Mogući uticaj na populaciju belih roda

4.2 Uticaji na društvo

4.2.1 Mogući uticaji potprojekata obnove kanala na društvo

Ovo poglavlje daje procenu očekivanih uticaja obnove KIL na društvo. Ovo će pomoći da se

izradi ekološki i socijalni plan upravljanja za predložene potprojekte obnove.

Potencijalni uticaji na meštane

KIL, od njegovog stvaranja, imao je i još uvek ima presudan značaj za meštane u studijskoj

oblasti. Od propasti bivše Jugoslavije do danas, voda iz KIL se koristi nezakonito i stalno je

zloupotrebljavaju meštani. Takvo konstantno korišćenje je dovelo do toga da se kanal smatra

prirodnim vodenim tokom.

Štaviše, uzimajući u obzir obično suva i topla leta na Kosovu, kanal se konzistentno koristi za

vanredno navodnjavanje useva u toku sezone. Samim tim, kanal je postao odrednica u

orijentaciji lokalnih poljoprivrednika kada se radi o kultiviranju useva, što stvara pojavu

zavisnosti u poljoprivrednoj orijentaciji od upotrebe javnog resursa na nezakonit način. Svako

ograničavanje načina upravljanja i osavremenjivanje KIL izmeniće stil života meštana.

Glavni mogući uticaji navedeni su dole.

Tabela 3: Mogući uticaji obnove KIL na životni stil meštana

Pitanje Uticaj Stepen

Raseljavanje i premeštanje

Poljoprivrednici i vlasnici zemljišta, koje se

uglavnom nalazi duž kanala, a koji su proširili svoj

posed na imovini PIL, prestaće sa uzurpacijom i

korišćenjem zemljišta na prostoru prvenstva prolaza

budućih radova na obnovi kanala.

Takav gubitak zemljišta tiče se dela zemljišta od

nekoliko metara širine duž kanala, koji je u svakom

slučaju samo mali procenat ukupnog zemljišta koje

Nizak


Strana 46 od 147

koriste LUP. Sledstveno tome, takav gubitak

zemljišta će predstavljati samo mali gubitak prihoda

za LUP, uglavnom poljoprivrednika duž kanala.

Ograničenja i zabrana neovlašćenog korišćenja vode

Može uticati na organizaciju domaćinstva, smanjenjem pristupa kanalu a time i vodi iz kanala koju domaćinstva koriste u svrhe kao što su navodnjavanje bašte blizu kuće, pranje i čišćenje nameštaja u domaćinstvu, vozila, itd. Ako je upotreba vode neophodna, onda će se uvesti

pravilo za dozvoljeno korišćenje. Konkretna rešenja

će biti definisana i predložena u ESPU. .

Srednji

Zabrana

ispuštanja vode i

otpadne vode iz

domaćinstava u

KIL.

Zahtevaće ulaganja porodice u septičke jame ili u stvaranje privatnih kanalizacija povezanih na glavnu

kanalizacionu mrežu, ako postoji. Ljudi sa niskim

prihodom, a posebno siromašne porodice, biće više

pogođene jer neće moći da priušte takvo

prilagođavanje. Konkretna rešenja će biti iznađena

sa organima lokalne uprave.

Srednji

Primena određenih standarda za određene radionice ili različita preduzeća u blizini kanala

Preduzeća ili radionice koje se bave delatnostima u vezi sa gorivom ili poljoprivrednim hemikalijama, i mehaničari, trebalo bi da se uslove određenim merama da bi mogli da obavljaju svoje poslovanje. Mere će se ticati osnovnih standarda za sakupljanje i

ispuštanje ulja i drugih štetnih supstanci u prirodi

(potoci, reke ili čak neposredno kanal).

Srednji

Zabrana odlaganja opasnog otpada bilo gde u blizini kanala

Svakodnevni potrošači ili određeni otpad (tj. od vozila, poljoprivrede, itd.) ne sme se odlagati na privatnim ili porodičnim (nezakonitim) deponijama zbog zagađujućeg potencijala po kanal u toku perioda obilnih padavina i poplava.

Srednji

Mogući uticaji na imovinu i pristup

KIL protiče kroz nekoliko sela. U nekim slučajevima, fizički predvaja naselje. Uzimajući u

obzir to da je populacija porasla na veliki broj naselja duž kanala, knjige ne beleže takvu

podelu zemljišta. Napravljena je samo tradicionalna, fizička podela korišćenjem zemljišnih

oznaka.

Svaka nova podela, bilo da se radi o domaćinstvu sa novom kućom ili samo o imovini,

izgleda da uzima u obzir da se pristup imovini ili imovini novog domaćinstva vrši

korišćenjem imovine KIL. Nova ograničenja stavljena na imovinu kanala u okviru njegove

obnove, stvoriće poteškoće oko pristupa određenoj imovini, posebno imovini koja je udaljena

od puta.

Tabela 4: Mogući uticaji KIL na pristup imovini i kućama

Pitanje Uticaj Stepen

Pristup novoj

imovini preko

U određenim slučajevima, moguće je da je glavni pristup poljoprivrednim parcelama i drugoj

Srednji


Strana 47 od 147

imovine KIL privatnoj imovini obezbeđen preko imovine PIL, posredstvom puta za održavanje kanala. Svako ograničavanje dalje upotrebe imovine PIL kao pristupa parcelama može dovesti do prekida pristupa poljoprivrednim parcelama i može dovesti do socijalnih problema kod susednih vlasnika zemljišta. U slučaju predviđenih radova na obnovi kanala, moguće je samo privremeno ometanje puta i staza koje postoje duž kanala u toku perioda izvođenja radova. Svaki put i staza za održavanje duž kanala biće zamenjena na imovini PIL posle perioda izvođenja radova i biće dostupna vlasnicima duž kanala. Program radova na obnovi kanala obuhvataju poboljšanje i proširenje postojećih puteva za održavanje i pristup duž kanala. Vlasnici zemljišta duž kanala, uglavnom poljoprivrednici i susedi imaće koristi od ovih radova na unapređenju. Vlasnici zemljišta duž kanala će lakše moći da pristupe celoj svojoj imovini. Razmotreno u okviru mera za smanjenje uticaja

Mogući uticaji na poljoprivrednu kultivaciju zemljišta

Namena vode iz KIL vremenom će evoluirati. Kada KIL, kao lice odgovorno za upravljanje

resursom kanala, unapredi kontrolu i upravljanje vodom u kanalu, uvešće određena

ograničenja na pravo korišćenja vode za navodnjavanje, uz davanje dozvola za navodnjavanje

samo poljoprivrednicima koji obrađuju najmanje 5 ha. To bi stvorilo poteškoće za mnoga

druga manja gazdinstva koja ne dostižu tu granicu. Smatra se da takve mere mogu uticati na

orijentaciju u poljoprivrednoj proizvodnji u datoj sredini. Isto bi unapredilo tržište za prenos

imovine sa ciljem da se zadovolje kriterijumi u smislu veličine imovine za dobijanje dozvole

za navodnjavanje. Međutim, to je važan uticaj i voda će malim gazdinstvima i dalje biti na

raspolaganju preko samostalno organizovane zadruge. Pomoć bi trebalo da bude na

raspolaganju za samostalno organizovanje malih gazdinstava. Sa druge strane, usluga velikim

gazdinstvima biće pružena neposredno.

Tabela 5: Mogući uticaji KIL na poljoprivrednu proizvodnju

Pitanje Uticaj Značaj

Zaustavljanje postojećeg načina korišćenja vode iz kanala IL

Zaustavljanje nezakonitog korišćenja vode iz KIL u svrhu navodnjavanja smanjiće prinos useva i time prihod po glavi stanovnika koji se obezbeđuje iz poljoprivrede u ovoj sredini.

Visok

Ograničeno pravo korišćenja vode iz KIL u svrhu navodnjavanja

Uzimajući u obzir trenutnu namenu vode iz kanala,

cilj KIL je da na osnovu ugovora vodom za

navodnjavanje snabdeva samo veća gazdinstva (koja

poseduju 5 ha ili više)

Visok

Prethodna procena uzimanja zemljišta za potprojekte obnove kanala


Strana 48 od 147

U cilju davanja pregleda predmetne sredine zaštitnim radovima u smislu prvenstva prolaza,

napravljena je karta namene zemljišta imovine KIL i definisane su granice prostora prvenstva

prolaza na istoj.

Prethodna procena namene zemljišta u potprojektima na prostoru prvenstva prolaza prikazana

je u tabeli dole.

Tabela 6: Opšti pregled korišćenja zemljišta u potprojektima kanala

Klase korišćenja zemljišta

m2 ha Broj

Zemljište sa usevima 54707 5,47

Travnjaci 31828 3,18

Voćnjaci 546 0,55

Šume 17086 1,71

Grmlje i pošumljeni

prostor 42064 4,21

Drveće 46

Bašte (izgrađeni prostor) 6452 0,65

Objekti 226 0,02 8

Putevi 3477 0,35

Zbir 161310 16,13

Ova tabela pokazuje sledeće glavne namene zemljišta na prostoru predviđenom za radove:

Poljoprivredno zemljište (usevi i travnjaci, voćnjaci): više od 50 %

Šume, grmlje i pošumljeni prostor: oko 40 %

Karte namene zemljišta kod radova na obnovi na prostoru prvenstva prolaza, prema gruboj

definiciji, date su u dodatku 5. OPUŽSD, kao odvojeni dokument.

4.2.2 Posebni mogući uticaji rezervoara Mihalić na društvo

Ovo poglavlje se bavi ocenom očekivanih uticaja realizacije i rada rezervoara Mihalić na

društvo kako bi se izradila procena uticaja ovog projekta na društvo.

Tabela 7: Mogući uticaji VRM u smislu uzimanja zemljišta i pristupa infrastrukturama

Pitanje Uticaj Značaj

Uzeto zemljište i

eksproprijacija

Vlasnici čija se imovina nalazi u zoni izgradnje

VRM biće predmet postupka eksproprijacije.

Srednji


Strana 49 od 147

Eksproprijacija će obuhvatiti poljoprivredno

zemljište i grmlje ili drveće koje se nalazi na tom

prostoru.

Gubitak pristupa

lokalnoj putnoj

infrastrukturi

Vanredni rezervoar vode u Mihaliću odseći će

nekoliko domaćinstava od pristupnih puteva koji

prolaze kroz zonu projekta.

Visok

Mogući uticaj na imovinu i poljoprivredno zemljište

Prethodna procena namene zemljišta na prostoru prvenstva prolaza VRM prikazana je u

tabeli dole.

Tabela 8: Opšti pregled korišćenja zemljišta na prostoru prvenstva prolaza VRM

Klase korišćenja zemljišta m2 ha Broj

Zemljište sa usevima 97 089 9,71

Travnjaci 128 010 12,80

Voćnjaci 0 0,00

Šume 63 312 6,33

Grmlje i pošumljeni prostor 35 307 3,53

Drveće 4

Bašte (izgrađeni prostor) 0 0,00

Objekti 0 0,00

Putevi 2 642 0,26

Zbir 326 359 32,64

Nije utvrđen primetan negativan uticaj koji bi bio izazvan izgradnjom VRM, izuzev

eksproprijacije imovine, naime poljoprivrednog zemljišta i grmlja i drveća što bi trebalo da se

obuhvati važećim zakonima Kosova. Postupak eksproprijacije će vršiti PIL i rukovodiće se

Okvirom politike za preseljenje. Pošto nailazimo samo na poljoprivredno zemljište i donekle

šumska stabla, smatra se da taj proces neće biti komplikovan u njegovoj fazi realizacije.

Mogući uticaj na pristup putevima

Izgradnja VRM će imati uticaja i na lokalni put, koji je trenutno jedini pristupni put za oko 5-

10 kuća u Mihaliću. Pre početka izgradnje VRM, korisnicima tih kuća će biti obezbeđen

odgovarajući putni prilaz alternativnim pravcima koji se proteže severno od prostora

rezervoara. Samim tim, potrebno je uspostaviti ravnotežu kod VRM: izgradnja prihvatljivog

alternativnog prilaza pre prekida postojećeg prilaza. U fazi izvođenja radova, trebalo bi

postaviti odgovarajuće znakove i blokade puta u slučaju da neki putni pravci budu presečeni

rezervoarom, da bi se obezbedio saobraćaj.


Strana 50 od 147

5 MERE ZA SMANJENJE UTICAJA

5.1 Uvod: okvir primene EiS mera

EiS mere navedene i ukratko definisane dole predvideće se Okvirom ekološkog i socijalnog

upravljanja (OESU), a kojim se predviđa pripremanje sledećih vrsti dokumenata: Spisak

potrebnih stvari za PEM, PEM i PUŽS za rezervoar u Mihaliću.

Samim tim, kroz okvir primene, PIL će obezbediti da su mogući uticaji svake od faza

projekta utvrđeni i formulisani, te da se aktivnosti sprovode u skladu sa socijalnim i

ekološkim uslovima. Ovaj odlomak predstavlja skup mera za smanjenje i kontrolu uticaja,

obuhvatajući ekološka pitanja i probleme koji su prepoznati, a koje treba rešiti kroz propisnu

dokumentaciju pripremljenu za projekat.

Da bi to ostvarilo, PIL i kupac bi trebalo da uspostave delotvorno organizaciono telo kao i

postupak za podnošenje izveštaja. Kao minimalni uslov, važno je sledeće:

Da se u toku sastanaka pre obnove, mere obnove uvršćene u propisnoj ekološkoj

dokumentaciji, predstave izvođačima radova koji dobiju tender.

Da se javno objavi i održe konsultacije o propisnoj ekološkoj dokumentaciji

(uključujući i PEM, PUŽS). Na konsultacijama bi trebalo da učestvuju predstavnici

MŽSPP, MPŠRR, opština koje učestvuju i NVO, kao i drugih organizacija koje

posluju u okruženju, te zainteresovana javnost. Pored toga, KAZŽS bi trebalo da

dobije poziv da učestvuje na sastanku.

Sve neophodne dozvole, licence i saglasnosti pribaviće se i replikovati kako bi počeli

radovi na obnovi. Osim toga, svi radovi će biti u skladu sa uslovima za izdavanje

dozvola, licenci i saglasnosti.

Mere ekološkog i socijalnog upravljanja trebalo bi da se uvrste u dokumentaciju za

javni poziv i spisima ugovora za realizaciju projekta. Zajedno sa odgovarajućim

nadzorom i utvrđivanjem kazni za nepoštovanje propisa, obezbediće se da izvođač

radova primenjuje mere za smanjenje uticaja.

PEM bi trebalo da sadrži i detaljniju strategiju/plan za upravljanje otpadom za prakse

izgradnje. Ciljevi strategije bi bili da se smanji otpad tako što bi se u najvišoj meri

iznova koristio i reciklirao.

Izvođač radova bi trebalo da pripremi plan za vanredne situacije koji bi se odnosio na

radove na obnovi, a koji bi sadržao ciljeve i uputstva u vezi sa pojavom nezgoda

(tehnički) i mogućim prirodnim katastrofama (poplava, klizište, itd.).

Stručnjak PIL za zaštitu životne sredine trebalo bi da pripremi odgovarajući, propisni

ekološki dokument, PUŽSD sa PEM i APP za izgradnju rezervoara Mihalić, i PEM

(spisak potrebnih stvari za PEM kod manjih radova) za obnovu brane Gazivode i

poslojavanje kanala. Izvođač radova bi trebalo da primenjuje mere za smanjenje

uticaja i da vrši monitoring primene, dok bi nadzorni inženjer trebalo da prati

primenu.


Strana 51 od 147

5.2 Mere za zaštitu životne sredine

Realizacija projekta IL će imati širok spektar implikacija po životnu sredinu i društvo. Uopšteno,

uspešna realizacija projekta će imati velike socio-ekonomske prednosti za preduzeće Ibar-Lepenac i

opštu privredu Kosova.

5.2.1 Mere za zaštitu životne sredine predložene za potprojekat obnove kanala i za

Gazivode

Vodeni resursi

Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta

U cilju izbegavanja negativnog uticaja na kvalitet vode u kanalu, isplaniraće se upravljanje

opasnim materijalom, u cilju sprečavanja curenja teških metala i drugih toksičnih materija u

kanal.

U toj oblasti, izvođač radova će sprovesti sve odgovarajuće mere, i to:

Izolacija kanala, površinske vode i drugih prirodnih vodenih tokova od bujica sa

radnih platformi, i čuvanje materijala dalje od potoka i na nepromočivim površinama;

Sprečavanje opasnog presipanja cisterni, građevinske opreme i vozila;

Ugradnja i održavanje odgovarajućih sanitarnih čvorova za radnike;

Nikakav otpad, materijal i druge supstance ne smeju se odlagati u vodene tokove;

Opasni materijal bi trebalo da se čuva u kontejnerima sa sekundarnim sistemom

prihvata.

U toku radova na kopnu, zalihe materijala će se izolovati od kanala tako da ne dođe do

presipanja materijala neposredno u kanal ili preko bujica.

Smanjenje uticaja izgradnje: Dalje od lica mesta

Prethodne mere (vidi gore) će se izvršiti i u cilju izbegavanja negativnih uticaja radova na

prirodni kvalitet površinske vode i kvalitet podzemne vode u blizini projekta.

Sve bujice koje otiču sa mesta rada sa potencijalno visokom koncentracijom suspendovane

materije filtriraće se pre oticanja u prirodne tokove. Bujice koje su potencijalno zagađene

opasnim supstancama sakupljaće se na lice mesta (u privremenim prihvatnim bazenima) i

prenositi u pravcu odgovarajućeg postrojenja za tretman ili skladištenje, a kojim upravlja

licencirano preduzeće.

Smanjenje uticaja u fazi rada

Opšta primena drenažnog sistema duž kanala imaće lokalni uticaj na slivove i presek

prirodnih tokova između potoka koji prelaze preko kanala.

Hidrološke studije, sprovedene u sklopu PUŽSD imaće za cilj da provere da promene

uvedene obnovom kanala i građevinskim radovima ne utiču na potrebe ljudi ili namenu te da

ne povećavaju rizik od poplave ili erozije rečnog korita nizvodno. Zaključak studija će biti

sastavni deo projekta.

U toku rada, preduzeće IL će vršiti periodični monitoring vodenih tokova nizvodno i opreme

na drenažnom sistemu kanala. Izvršiće se potpuno godišnje ispitivanje posle kišne sezone (u

najmanju ruku).


Strana 52 od 147

Posle okončanja radova na obnovi, PIL će od meštana zatražiti saglasnost za svako

pomeranje nizvodno, a koje može biti neophodno radi uvođenja drenažnog sistema na kanalu.

Potraživanja i podaci će se obično slati poštom, ali će na raspolaganju biti i brojevi telefona i

adrese e-pošte u slučaju hitnosti. U takvim slučajevima i svakom drugom mogućem slučaju

nezgode, PIL će pripremiti plan za vanredne situacije kojim se definišu vanredne situacije,

postupci, radnje i odgovorna lica.

Uspostavljanje zaštitnih zona

Oblasti sliva kanala IL će morati da se zaštite od zagađenja koje potiče od antropogenih

aktivnosti i prirodnih uzroka.

Taj cilj se ostvaruje uvođenjem odgovarajućih zona na prostoru kanala, uz primenu tri nivoa

zona; gde svaku zonu karakteriše drugačiji nivo uređenja. Očekuje se da će primena zona u

stvari uopšteno dovesti do unapređenja kvaliteta životne sredine i posebno kvaliteta vode u

rezervoaru.

Predloženo je uvođenje zona na sledeći način:

A - Zona potpune zaštite:

Ova zona će obuhvatiti prostor u dužini od najmanje 5 metara sa obeju strana ivica kanala

(koje su u mnogim delovima otvorenog kanala definisani putnim padinama na prostoru

prvenstva prolaza).

Nikakve aktivnosti nisu dozvoljene na tom prostoru, izuzev onih koje su strogo potrebne za

funkcionisanje kanala. Posebna pažnja se poklanja sprečavanju curenja tečnosti ili bilo

kakvih proizvoda. Dati prostor bi trebalo da se ekspropriše i još bolje, da se ogradi (u

zavisnosti od sredstava i sporazuma o javnom učešću). Međutim, kada je to moguće,

planiranje niskog prirodnog grmlja bi bila još jedna alternativa koju treba uzeti u obzir.

B - Tampon zona

Ova zona se proteže na dužini od 20 m od vode u kanalu, uz posebno poklanjanje pažnje

gornjoj strani padine. Ovde se uvode ograničenja po antropogene aktivnosti, u cilju

sprečavanja zagađenja rezervoara.

Na tom prostoru su zabranjene sledeće aktivnosti:

a. Odlaganje otpadne vode i otpadnog blata

b. Skladištenje pesticida i đubriva

c. Upotreba pesticida i đubriva, izuzev ako to dozvoli KAZŽS i PIL posle

posebne procese pojedinačnog slučaja (uzimajući u obzir konkretne proizvode

i zemljište)

d. Upad bujica sa puteva i parkirališta

e. Groblja

f. Otvaranje kamenoloma sa dubokim iskopom u kontaktu sa rezervoarom

g. Bušenje bunara, izuzev ako to dozvoli PIL

h. Skladištenje toksičnih hemikalija ili proizvoda i radioaktivnog materijala;

i. Centri za skladištenje i uništavanje vozila izbačenih iz upotrebe

j. Disperzioni bunari;

k. Tretman otpadne vode i disperziona postrojenja

l. Putevi (izuzev prvenstva prolaza za PIL), ili druga infrastruktura


Strana 53 od 147

Posebna pažnja se mora pokloniti onim delovima u kojima se objekti nađu u tampon zoni.

Institucionalne mere izvršenja se moraju uzeti u obzir, a koje bi PIL mogao da preduzme u

slučaju nezakonitog upada.

C - Prihvatna zaštitna zona

Aktivnosti na ovom prostoru će se urediti tako da se spreči upad toksičnih metala u kanal i

izdan, posebno uzimajući u obzir aktivnosti na licu mesta, poljoprivrednu upotrebu pesticida i

đubriva, odlaganje čvrstog otpada i otpadne vode.

Ovo bi trebalo da se odvija preko dva skupa mera:

1. Regulatorna primena u pravcu postojećih aktivnosti,

Ovo bi obuhvatilo pregled svih aktivnosti koje se odvijaju u prihvatnoj zoni (aktivnosti

koje su pomenute gore), kako bi se obezbedila stroga primena postojećih propisa i

propisale mere za adaptaciju, po potrebi. Ovu aktivnost bi trebalo da sprovode KAZŽS i

PIL.

2. Preventivne mere za dalji razvoj, u smislu planiranja namene zemljišta i uslova za

izdavanje licenci.

Ova aktivnost bi trebalo da se odvija u saradnji između KAZŽS, PIL i lokalnih organa

vlasti nadležnih za planiranje namene zemljišta.

Zemljište

Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta; Stabilnost padine

Infrastruktura izgradnje kanala delimično se nalazi u brdovitim predelima sa potencijalom da

se nađe pod uticajem erozije i nestabilnosti padina, zbog sadržaja zemljišta sa slabim

geotehničkim učinkom.

Tamo gde takve pojave utiču na infrastrukturu ili se mogu pogoršati aktivnostima u toku

radova na zaštiti, preporučene su mere za sprečavanje svakog klizišta, u toku i posle radova

na zaštiti. Te mere, između ostalog, obuhvataju sledeće:

• Planiranje potpornih zidova u toku izgradnje, kanala uzbrdo i/ili nizbrdo, u

cilju smanjenja rizika od klizišta, posebno u toku radova na zemlji;

• Radovi na površinskoj drenaži, kako bi se preusmerila kišnica koja bi mogla

da izazove eroziju zemljišta, sa kanalima postavljenim duž linije maksimuma padine

na telu klizišta. Pokrivanje iskopanih padina;

• Ugrađivanje armiranih delova u zemlji, po potrebi;

• Sađenje bilja na padinama, pošto korenski sistemi biljaka mogu da unaprede

koheziju zemljišta i otpornost na cepanje.

Izbor toga koje će se odvih mera primeniti napraviće se u glavnom projektu. Pored toga,

nadzornik radova, u zavisnosti od uslova kada radovi na kanalu dođu do osetljivog dela,

može da predloži dodatne mere za stabilizaciju. .


Jedini uticaj projekta na zemljište u toku faze rada je ta da postoji mala mogućnost da

lokalizovana klizišta mogu da se dese u blizini kanala.

Ukoliko se takav rizik otkrije, mogu se primeniti dopunske mere za smanjenje uticaja

(dodatno sađenje i/ili drenaža uzbrdo), a ukoliko pojava i dalje bude postojala, prostor pod


Strana 54 od 147

rizikom bi trebalo ograditi i odgovarajuću nadoknadu obezbediti vlasnicima zemljišta po

osnovu nedobrovoljnog preseljenja.

Ekosistemi

Smanjenje uticaja pre izgradnje

Šume i druga osetljiva staništa ne postoje na lokaciji projekta ili u blizini istog. Postoje

individualna stabla i grmlje, ali ne postoji jedinstveni ekosistem ili šuma.


• Smanjenje bioraznovrsnosti

U cilju smanjivanja štete po faunu u datoj sredini, posebno po bele rode koje su zapažane u

datoj sredini, predložena je kombinacija određenih mera. Konkretno, izvođač radova će

morati da uradi sledeće:

• Da smanji do najvišeg mogućeg nivoa gubitak zelenih površina zbog aktivnosti

izgradnje te da ograniči prostor dozvoljen za kretanje do minimuma;

• Svesti potrebu za uništavanjem gnezda do najmanje moguće mere;

• Sprečiti hvatanje i trgovinu;

• Sprečiti izlovljavanje, hvatanje u zamku i sakupljanje jaja od strane građevinskih

radnika;

• Zabraniti sakupljanje drva za ogrev sa mesta izvođenja radova; i

• Svesti štetu po vodene tokove na minimum od radova na zemlji i nepropisnog

odlaganja otpada.

To će se postići:

• korišćenjem samo definisanih i odobrenih lokacija za odlaganje tečnog i čvrstog

otpada;

• upoznavanjem građevinskih ekipa sa uticajem ometanja i štete po staništa;

• obezbeđivanjem građevinskim ekipama objekata u kojima nije potrebno da pale

vatru;

• obezbeđivanjem toga da su ugovorom o delu predviđene teške kazne za

nepotrebno ometanje lokacija značajnih za životnu sredinu i za lov; i

• nametanjem takvih kazni svakom radniku, uključujući i kooperante.

Drugi aspekti smanjenja uticaja, poput odgovarajućeg skladištenja i odlaganja čvrstog i

tečnog otpada takođe će sprečiti mnoge posredne uticaje na vegetaciju i divlju prirodu.

Inženjer će takođe obezbediti da je izvođač radova preuzeo odgovornost za svako

nepoštovanje zakona o zaštiti životne sredine u smislu zaštite divlje prirode i ugroženih vrsta,

te međunarodne obaveze Kosova, od strane svakog zaposlenog ili svake strane.


Ne očekuje se da će projekat imati neki uticaj na ekosisteme dalje od lica mesta. Sledstveno

tome, nisu potrebne nikakve mere smanjenja uticaja u tom pogledu.


Strana 55 od 147

Vazduh

Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta i dalje od lica mesta

Kvalitet vazduha je samo pod neznatnim uticajem projekta. U toku radova, glavni uticaj se

može svesti na minimum ili čak otkloniti posredstvom uobičajenim mera za smanjenje uticaja

koje su uopšteno u vezi sa ugovaranjem inženjerskih radova (Opšti propisi za izvođače

radova sa ekološki dobrim praksama).


Uticaj na lokalni kontekst u toku ciklusa života kanala biće u vezi sa emisijama hemikalija i

zagađivača (tj. PM10, CO, SO2, NO2, itd.) uglavnom zbog kretanja službenih vozila

(kamioni, itd.) i delimično zbog rada stanice za ispumpavanje. Tu bi kvalitet vazduha bio pod

delimičnim uticajem funkcionisanja pumpi i dopunske opreme.

Primena rezervnih generatora kako bi se obezbedio neprekidni rad stanica za ispumpavanje u

slučaju nestanka struje dovešće do određenih emisija izduvnih gasova ali se ne očekuje da će

isto znatno uticati na kvalitet atmosferskog vazduha. Međutim, u blizini ne postoje

postrojenja ili osetljivi receptori koji bi mogli da budu ometani (škole, bolnice, kuće, itd.) niti

drugi objekti.

Primena uobičajenih mera za smanjenje uticaja (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki

dobrim praksama) za redovno i vanredno održavanje obezbediće istovremeno i odgovarajuće

mere za smanjenje uticaja projekta na vazduh u toku faze rada.

Buka


Emisija buke u toku aktivnosti izgradnje smanjiće se i sprečiti korišćenjem opreme koja je

opremljena odgovarajućim spravama za prigušivanje zvuka, i u skladu sa preporukama

proizvođača. Vozila koja su preterano bučna zbog loše prilagođenih motora, kvara na opremi

za smanjenje buke ili drugih neefikasnih uslova rada, neće se puštati u rad dok se ne

preduzmu mere popravke.

Uticaj buke u vezi sa izgradnjom privremenog je karaktera i može se smanjiti posredstvom

dobre prakse izgradnje i delotvornim nadzorom na licu mesta (Opšti propisi za izvođače

radova sa ekološki dobrim praksama)


Buka stvorena radom kanala u vezi sa je metom izvora, kao što su strujne kutije, pumpe,

polja bunara. Emisija iz tih izvora biće ograničena na određeni prostor u blizini tih mesta.

Kanal uglavnom prolazi kroz ruralne sredine sa obradivim zemljištem, travnatim površinama,

malim selima i raštrkanim kućama.

Uticaj će obuhvatiti neprijatnost koja potiče od rutinskog brujanja od rada, povećanog nivoa

buke od rezervnih generatora i buke koja potiče od iskopavanja delova koji se popravljaju.

Primeniće se sledeće mere za smanjenje uticaja:

• Pumpe i druga mehanička oprema će biti delotvorno održavana i, kada je to

moguće, smeštena unutar objekata / struktura;


Strana 56 od 147

• Oprema proizvođača za suzbijanje buke i vibracije na generatorima čuvaće se na

licu mesta i održavati u dobrom stanju;

• U slučaju prekoračenja nivoa buke predviđenog domaćim zakonima, trebalo bi

preduzeti korake kao što je ugradnja zaštita od buke

Fizička i kulturna baština


Obaveze iz kosovskog Zakona o kulturnom nasleđu biće poštovane u svim ovim slučajevima

i iste bi trebalo da se uvrste u dužnosti iz ugovora.

• Na osnovu „Zakona o kulturnoj baštini“, izvođač radova, pre početka radova na licu

mesta, trebalo bi da dobije pisanu saglasnost od Nacionalnog arheološkog saveta

(NAS), posle površnog ispitivanja na licu mesta. Pored toga, izvođač radova bi

trebalo da zaključi predugovor sa NAC. Svi građevinski radovi će biti ograničeni na

što je manji prostor moguće. Građevinski kompleksi će se smestiti na prostor na kom

nema poznatih arheoloških nalazišta ili arheološki osetljivih mesta.

• U slučaju otkrivanja arheoloških ili verskih artefakta (slučajni pronalazak), onda bi

trebalo odmah obavestiti Kosovsku arheološku službu (KAS) Ministarstva kulture

(MK) (u roku od 24 časa). Ekipa terenskih stručnjaka iz KAS bi zatim trebalo da

poseti mesto u cilju utvrđivanja o kojim se artefaktima radi. Nalazište će biti zaštićeno

odgovarajućom ogradom kako bi se sprečilo nenamerno ili nemarno nanošenje štete

po arheološko nalazište. U toku radova u fazi izgradnje, postojaće stalna saradnja sa

specijalizovanim arheolozima KAS, kako bi se moguća šteta po nalazišta i spomenike

svela na minimum.

5.2.2 Mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu predložene za realizaciju

rezervoara Mihalić

Vodeni resursi


U toku građevinskih radova, mogući uticaj na kvalitet površinske vode i podzemne vode

potiče od aktivnosti i održavanja dvorišta izvođača radova, radova na kanalu i mogućeg

prodora iskopanog zemljišta u vodene tokove, prevoza, održavanja vozila i rukovanja i

skladištenja maziva i goriva. Rizik od zagađenja će se povećati u toku radova na terenu i u

toku korišćenja opasnog materijala u okviru izgradnje brane. Svaka odgovarajuća mera za

sprečavanje rizika od zagađenja vode na koji ukaže PUŽSD u projektu naći će se u tenderskoj

dokumentaciji za izvođača radova. Među tim merama ubraja se sledeće:

Sprečavanje svakog curenja, odlaganja i prolivanja opasnog materijala;

Promena prirodnih tokova kroz mesto izvođenja radova i izolacija kanala, podzemne

vode i druge prirodne vode od bujica koje potiču sa radne platforme;

Zaštita radnog prostora i dvorišta za održavanje od rizika od poplave.


Strana 57 od 147


U toku faze izgradnje, mere primenjene dalje od lica mesta imaju za cilj da se prate mogući

uticaji na kvalitet vode nizvodno. Stoga, vršiće se periodično ispitivanje kvaliteta pritoke

Sitnice nizvodno od lokacije, u toku faze izvođenja radova. Vršiće se i ispitivanje kvaliteta

podzemne vode. Sakupljaće se periodično uzorci podzemne vode iz bušotina nizvodno od

lokacije.

Sve bujice koje otiču sa mesta rada sa potencijalno visokom koncentracijom suspendovane

materije filtriraće se pre oticanja u prirodne tokove. Bujice koje su potencijalno zagađene

opasnim supstancama sakupljaće se na lice mesta (u privremenim prihvatnim bazenima) i

prenositi u pravcu odgovarajućeg postrojenja za tretman ili skladištenje, a kojim upravlja

licencirano preduzeće.


Projekat VRM će koristiti isključivo za punjenje kanala IL. Stoga, njegov rad neće uticati na

lokalne vodene resurse.

Glavno ekološko pitanje biće zaštita kvaliteta vode rezervoara od izvora zagađenja koja

potiču sa sliva na brdu iznad rezervoara.

Projektovanjem će se uvesti odgovarajući uslovi koji će obezbediti očuvanje kvaliteta resursa.

Rešenje će verovatno podrazumevati izolaciju rezervoara od gornjih tokova. U toku izrade

projekta, ispitaće se mogućnost promene pravca gornjih tokova dalje od rezervoara. Postoji

pretpostavka da potpuna promena toka neće biti moguća u periodima poplava.

U svakom slučaju, rad rezervoara će podrazumevati stalno ispitivanje kvaliteta resursa.

Praćenje kvaliteta vode u rezervoaru biće definisano u okviru budućeg plana upravljanja

rezervoarom.

Uspostavljanje zaštitnih zona

Oblast sliva rezervoara Mihalić će morati da se zaštiti od zagađenja koje potiče od

antropogenih aktivnosti i prirodnih uzroka.

Taj cilj se ostvaruje uvođenjem odgovarajućih zona na prostoru kanala, uz primenu tri nivoa

zona; gde svaku zonu karakteriše drugačiji nivo uređenja. Očekuje se da će primena zona u

stvari uopšteno dovesti do unapređenja kvaliteta životne sredine i posebno kvaliteta vode u

rezervoaru.

Predloženo je uvođenje zona na sledeći način:

A - Zona potpune zaštite:

Ova zona će obuhvatiti prostor u dužini od najmanje 5 metara sa obeju strana ivica kanala

(koje su u mnogim delovima otvorenog kanala definisani putnim padinama na prostoru

prvenstva prolaza).

Nikakve aktivnosti nisu dozvoljene na tom prostoru, izuzev onih koje su strogo potrebne za

funkcionisanje kanala. Posebna pažnja se poklanja sprečavanju curenja tečnosti ili bilo

kakvih proizvoda. Dati prostor bi trebalo da se ekspropriše i još bolje, da se ogradi (u

zavisnosti od sredstava i sporazuma o javnom učešću). Međutim, kada je to moguće,

planiranje niskog prirodnog grmlja bi bila još jedna alternativa koju treba uzeti u obzir.


Strana 58 od 147

B - Tampon zona

Ova zona se proteže na dužini od 20 m od vode u kanalu, uz posebno poklanjanje pažnje

gornjoj strani padine. Ovde se uvode ograničenja po antropogene aktivnosti, u cilju

sprečavanja zagađenja rezervoara.

Na tom prostoru su zabranjene sledeće aktivnosti:

m. Odlaganje otpadne vode i otpadnog blata

n. Skladištenje pesticida i đubriva

o. Upotreba pesticida i đubriva, izuzev ako to dozvoli KAZŽS i PIL posle

posebne procese pojedinačnog slučaja (uzimajući u obzir konkretne proizvode

i zemljište)

p. Upad bujica sa puteva i parkirališta

q. Groblja

r. Otvaranje kamenoloma sa dubokim iskopom u kontaktu sa rezervoarom

s. Bušenje bunara, izuzev ako to dozvoli PIL

t. Skladištenje toksičnih hemikalija ili proizvoda i radioaktivnog materijala;

u. Centri za skladištenje i uništavanje vozila izbačenih iz upotrebe

v. Disperzioni bunari;

w. Tretman otpadne vode i disperziona postrojenja

x. Putevi (izuzev prvenstva prolaza za PIL), ili druga infrastruktura

Posebna pažnja se mora pokloniti onim delovima u kojima se objekti nađu u tampon zoni.

Institucionalne mere izvršenja se moraju uzeti u obzir, a koje bi PIL mogao da preduzme u

slučaju nezakonitog upada.

C - Prihvatna zaštitna zona

Ovaj prostor će obuhvatiti sve u radijusu oko granica sliva; međutim, njegovo proširenje bi

trebalo odrediti nakon utvrđivanja prostora kanala na osnovu izračunatih podataka.

Aktivnosti na ovom prostoru će se urediti tako da se spreči upad toksičnih metala u kanal i

izdan, posebno uzimajući u obzir aktivnosti na licu mesta, poljoprivrednu upotrebu pesticida i

đubriva, odlaganje čvrstog otpada i otpadne vode.

Ovo bi trebalo da se odvija preko dva skupa mera:

3. Regulatorna primena u pravcu postojećih aktivnosti,

Ovo bi obuhvatilo pregled svih aktivnosti koje se odvijaju u prihvatnoj zoni (aktivnosti

koje su pomenute gore), kako bi se obezbedila stroga primena postojećih propisa i

propisale mere za adaptaciju, po potrebi. Ovu aktivnost bi trebalo da sprovode KAZŽS i

PIL.

4. Preventivne mere za dalji razvoj, u smislu planiranja namene zemljišta i uslova za

izdavanje licenci.

Ova aktivnost bi trebalo da se odvija u saradnji između KAZŽS, PIL i lokalnih organa

vlasti nadležnih za planiranje namene zemljišta.

Zemljište


Strana 59 od 147

Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta; Stabilnost padine

Infrastruktura izgradnje rezervoara nalaziće se u brdovitom predelu koji je pod uticajem

erozije i nestabilnosti padina, zbog sadržaja zemljišta sa slabim geotehničkim učinkom.

Tamo gde takve pojave utiču na infrastrukturu ili se mogu pogoršati aktivnostima u toku

radova na zaštiti, preporučene su mere za sprečavanje svakog klizišta, u toku i posle radova

na zaštiti. Te mere, između ostalog, obuhvataju sledeće:

• Planiranje potpornih zidova u toku izgradnje, kanala uzbrdo i/ili nizbrdo, u

cilju smanjenja rizika od klizišta, posebno u toku radova na zemlji;

• Radovi na površinskoj drenaži, kako bi se preusmerila kišnica koja bi mogla

da izazove eroziju zemljišta, sa kanalima postavljenim duž linije maksimuma padine

na telu klizišta; Pokrivanje iskopanih padina;

• Ugrađivanje armiranih delova u zemlji, po potrebi;

• Sađenje bilja na padinama, pošto korenski sistemi biljaka mogu da unaprede

koheziju zemljišta i otpornost na cepanje.

Izbor toga koje će se odvih mera primeniti napraviće se u glavnom projektu. Pored toga,

nadzornik radova, u zavisnosti od uslova kada radovi na kanalu dođu do osetljivog dela,

može da predloži dodatne mere za stabilizaciju. .


Jedini uticaj projekta na zemljište u toku faze rada je ta da postoji mala mogućnost da

lokalizovana klizišta mogu da se dese u blizini kanala.

Ukoliko se takav rizik otkrije, mogu se primeniti dopunske mere za smanjenje uticaja

(dodatno sađenje i/ili drenaža uzbrdo), a ukoliko pojava i dalje bude postojala, prostor pod

rizikom bi trebalo ograditi i odgovarajuću nadoknadu obezbediti vlasnicima zemljišta po

osnovu nedobrovoljnog preseljenja.

Ekosistemi

Smanjenje uticaja pre izgradnje

Šume i druga osetljiva staništa ne postoje na lokaciji projekta ili u blizini istog.

Postoje određena individualna stabla i grmlje na projektovanom prostoru, ali ne

postoji jedinstveni ekosistem ili šuma.


• Smanjenje bioraznovrsnosti

U cilju smanjivanja štete po faunu u datoj sredini, posebno po bele rode koje su zapažane u

datoj sredini, predložena je kombinacija određenih mera. Konkretno, izvođač radova će

morati da uradi sledeće:

• Da smanji do najvišeg mogućeg nivoa gubitak zelenih površina zbog aktivnosti

izgradnje te da ograniči prostor dozvoljen za kretanje do minimuma;

• Svesti potrebu za uništavanjem gnezda do najmanje moguće mere;


Strana 60 od 147

• Sprečiti hvatanje i trgovinu;

• Sprečiti izlovljavanje, hvatanje u zamku i sakupljanje jaja od strane građevinskih

radnika;

• Zabraniti sakupljanje drva za ogrev sa mesta izvođenja radova; i

• Svesti štetu po vodene tokove na minimum od radova na zemlji i nepropisnog

odlaganja otpada.

To će se postići:

• korišćenjem samo definisanih i odobrenih lokacija za odlaganje tečnog i čvrstog

otpada;

• upoznavanjem građevinskih ekipa sa uticajem ometanja i štete po staništa;

• obezbeđivanjem građevinskim ekipama objekata u kojima nije potrebno da pale

vatru;

• obezbeđivanjem toga da su ugovorom o delu predviđene teške kazne za

nepotrebno ometanje lokacija značajnih za životnu sredinu i za lov; i

• nametanjem takvih kazni svakom radniku, uključujući i kooperante.

Drugi aspekti smanjenja uticaja, poput odgovarajućeg skladištenja i odlaganja čvrstog i

tečnog otpada takođe će sprečiti mnoge posredne uticaje na vegetaciju i divlju prirodu.

Inženjer će takođe obezbediti da je izvođač radova preuzeo odgovornost za svako

nepoštovanje zakona o zaštiti životne sredine u smislu zaštite divlje prirode i ugroženih vrsta,

te međunarodne obaveze Kosova, od strane svakog zaposlenog ili svake strane.


Ne očekuje se da će projekat imati neki uticaj na postojeće ekosisteme dalje od lica mesta.

Sledstveno tome, nisu potrebne nikakve mere smanjenja uticaja u tom pogledu. Međutim,

neophodno je uzeti u obzir to da čvrst otpad može dovesti do ometanja belih roda. U takvom

slučaju, neophodno je preduzeti zaštitne mere.

Smanjenje trajnog uticaja:

Ne očekuje se da će projekat imati trajni uticaj na postojeće ekosisteme. Sledstveno tome,

nisu potrebne nikakve mere smanjenja uticaja u tom pogledu.


U toku faze rada, jedini predvidljivi uticaj na postojeće ekosisteme mogao bi da nastane

ukoliko budu potrebni vanredni radovi na održavanju za deo rezervoara koji prolazi kroz niži

deo ravni. Za takve radove na održavanju može biti potrebno iskopavanje cevi, uz stalno

sečenje i/ili iskorenjivanje iznova zasađene vegetacije, koja poraste na prostoru prvenstva

prolaza nakon završetka građevinskih radova.

Vazduh



Strana 61 od 147

Kvalitet vazduha je samo pod neznatnim uticajem projekta. U toku faze izgradnje, glavni

uticaji mogu se smanjiti ili čak otkloniti posredstvom dobre prakse izgradnje i delotvornim

nadzorom na licu mesta (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama)


Uticaj na lokalni kontekst u toku ciklusa života rezervoara biće u vezi sa emisijama

hemikalija i zagađivača (tj. PM10, CO, SO2, NO2, itd.) uglavnom zbog kretanja službenih

vozila (kamioni, itd.) i delimično zbog rada stanice za ispumpavanje. Tu bi kvalitet vazduha

bio pod delimičnim uticajem funkcionisanja pumpi i dopunske opreme.

Primena rezervnih generatora kako bi se obezbedio neprekidni rad stanica za ispumpavanje u

slučaju nestanka struje dovešće do određenih emisija izduvnih gasova ali se ne očekuje da će

isto znatno uticati na kvalitet atmosferskog vazduha. Međutim, u blizini ne postoje

postrojenja ili osetljivi receptori koji bi mogli da budu ometani (škole, bolnice, kuće za

stanovanje, itd.) niti drugi objekti.

Primena istih mera (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama) za

redovno i vanredno održavanje obezbediće istovremeno i odgovarajuće mere za smanjenje

uticaja projekta na vazduh u toku faze rada.

Buka


Emisija buke u toku aktivnosti izgradnje smanjiće se i sprečiti korišćenjem opreme koja je

opremljena odgovarajućim spravama za prigušivanje zvuka, i u skladu sa preporukama

proizvođača. Vozila koja su preterano bučna zbog loše prilagođenih motora, kvara na opremi

za smanjenje buke ili drugih neefikasnih uslova rada, neće se puštati u rad dok se ne

preduzmu mere popravke.

Uticaj buke u vezi sa izgradnjom privremenog je karaktera i može se smanjiti posredstvom

dobre prakse izgradnje i delotvornim nadzorom na licu mesta (Opšti propisi za izvođače

radova sa ekološki dobrim praksama)


Buka stvorena radom kanala u vezi sa je metom izvora, kao što su strujne kutije, pumpe,

polja bunara. Emisija iz tih izvora biće ograničena na određeni prostor u blizini tih mesta.

Kanal uglavnom prolazi kroz ruralne sredine sa obradivim zemljištem, travnatim površinama,

malim selima i raštrkanim kućama.

Uticaj će obuhvatiti neprijatnost koja potiče od rutinskog brujanja od rada, povećanog nivoa

buke od rezervnih generatora i buke koja potiče od iskopavanja delova koji se popravljaju.

Primeniće se sledeće mere za smanjenje uticaja:

• Delotvorno održavanje pumpi i druge mehaničke opreme;

• Opremu proizvođača za suzbijanje buke i vibracije na generatorima održavati u

dobrom stanju;

• U slučaju prekoračenja nivoa buke predviđenog domaćim zakonima, trebalo bi

preduzeti korake kao što je ugradnja zaštita od buke

Fizički i kulturni resursi


Strana 62 od 147


Na osnovu „Zakona o kulturnoj baštini“, izvođač radova bi trebalo da dobije pisanu

saglasnost od Nacionalnog arheološkog saveta (NAS), posle izvršenog osnovnog ispitivanja

na licu mesta i pre početka radova na licu mesta. Pored toga, izvođač radova bi trebalo da

zaključi predugovor sa NAC. Svi građevinski radovi će biti ograničeni na što je manji prostor

moguće.

Građevinski kompleksi će se smestiti na prostor na kom nema poznatih arheoloških nalazišta

ili arheološki osetljivih mesta.

U slučaju otkrivanja arheoloških ili verskih artefakta (slučajni pronalazak), onda bi trebalo

odmah obavestiti Kosovsku arheološku službu (KAS) Ministarstva kulture (MK) (u roku od

24 časa). Ekipa terenskih stručnjaka iz KAS bi zatim trebalo da poseti mesto u cilju

utvrđivanja o kojim se artefaktima radi. Nalazište će biti zaštićeno odgovarajućom ogradom

kako bi se sprečilo nenamerno ili nemarno nanošenje štete po arheološko nalazište. U fazi

izgradnje, postojaće stalna saradnja sa specijalizovanim arheolozima KAS, kako bi se

moguća šteta po nalazišta i spomenike svela na minimum.

Obaveze iz kosovskog Zakona o kulturnom nasleđu biće poštovane u svim ovim slučajevima

i iste bi trebalo da se uvrste u dužnosti iz ugovora.

5.2.3 Kratak opis radova na ispitivanju lokacije i monitoring koji treba izvršiti pre

potpune PUŽS u slučaju VRM

Od ekoloških pitanja utvrđenih u prethodnoj proceni projekta VRM, javljaju se različite

oblasti u okviru kojih je neophodno sakupiti podatke pre nego što se izvrši potpuna procena

projekta. Ta ispitivanja i osnovne smernice dobijene od istih navedene su dole. Predloženi

uslovi za branu i rezervoar u Mihaliću navedeni su u Aneksu 4, u kom je data i analiza

pravnog okvira, osnova za socio-ekonomsku analizu, utvrđivanje uticaja, mere za smanjenje

uticaja, planovi monitoringa, itd. Uslovi bi trebalo da se sagledaju zajedno sa MES i SB pre

nego što se objave i o njima održe konsultacije, te da se ažuriraju na osnovu dokumentacije

koja je na raspolaganju, a koja će se pripremiti u toku realizacije projekta.


ESIAF and ESMF for translation_SRB--6 Januar 2015. god. Strana 63. od 147

Tabela 9: Ekološko ispitivanje na terenu koje treba izvršiti pre PUŽS u okviru VRM

Oblast Stavka Opšti Načelo Period

Hidrološki uslovi Protok vode iz prirodnih

tokova na lokaciji

Izrada projekta Stalno merenje protoka, i sakupljanje

svakodnevne kišnice

Jedna godina

Kvalitet vode iz

prirodnih tokova na

lokaciji

Početno stanje

Osnova za praćenje u toku faze

izgradnje i rada

Fizička, hemijska i bakteriološka

analiza na nekoliko uzoraka sakupljenih

na lokaciji, uzvodno i nizvodno

Jedan period

poplave

Vlažne i suve

sezone

Hidogeološki uslovi Nivo i kvalitet podzemne

vode

Početno stanje


izgradnje i rada

Bar na tri bušotine iskopane na lokaciji,

uzvodno i nizvodno:

Merenje sedmičnog nivoa

Mesečna hemijska analiza

Jedna godina

Prirodni ekosistemi Vodena fauna Popis za početna stanja

Procena uticaja

Popis vrsta beskičmenjaka i riba na

lokaciji Sve vrste koje migriraju kroz

predloženi VRM

1 u suvoj sezoni

1 u vlažnoj sezoni

Polu vodena fauna Popis za početna stanja

Procena uticaja

Popis amfibija na lokaciji Sve vrste koje

migriraju kroz predloženi VRM

Jedna godina –

prave sezone

Kopnena fauna Popis za početna stanja

Procena uticaja

Popis sisara (uključujući i slepe

miševe), insekata i reptila na lokaciji

Sve vrste koje migriraju kroz predloženi

VRM

Jedna godina –

prave sezone

Ptice Popis za početna stanja

Procena uticaja

Ptice nađene na lokaciji i upotrebljeno

stanište (gnežđenje, prezimljavanje ili

migracija)

Jedna godina –

prave sezone


ESIAF and ESMF for translation_SRB--6 Januar 2015. god. Strana 64. od 147

Izveštaj o OPUŽSD i OESU

Strana 65. od 147

5.3 Socijalne mere

5.3.1 Socijalne mere u vezi sa obnovom kanala


U cilju smanjenja uticaja predložene su sledeće mere:

Sastaviti precizan inventar imovine koja će biti eksproprisana.

Odrediti socijalne karakteristike stanovništva koje je predmet eksproprijacije.

Porodice sa velikim brojem članova ili lica koja nisu radno sposobna, a koja pripadaju

kategoriji lica koja primaju socijalna davanja, ili se smatraju siromašnim, trebalo bi da

dobiju dodatnu pomoć i potpune informacije o svim uslovima eksproprijacije i

premeštanja.

Postupak eksproprijacije mora uzeti u obzir ključne činioce, kao što su: dovoljan opis

imovine koja će biti eksproprisana (celokupna imovina ili njen deo), kao to utiče na

funkcionalnost domaćinstva, pristup, vremenski okvir.

Eksproprijacija mora uzeti u obzir ne samo uslove lokacije već i biofizičke

karakteristike zemljišta ili plodnost zemljišta.

Eksproprijacija bi trebalo da bude konkretno definisana za svaki mogući slučaj

eksproprijacije ili premeštanja.

U svakom slučaju premeštanja, eksproprijacije ili čak mogućeg uništavanja imovine,

meštani, a posebno vlasnici ili korisnici, trebalo bi da budu obavešteni unapred

(nekoliko meseci) pre početka postupka, kako bi imali dovoljno vremena da se

pripreme radi ličnog i socio-ekonomskog prilagođavanja.

Prilagođavanje promeni postojećeg načina korišćenja vode

Mere koje će se primeniti u cilju smanjenja uticaja od prekida načina na koji se voda koristi

bile bi sledeće:

Obavestiti sve neovlašćene korisnike da će se postaviti rok za obustavu dosadašnjeg

načina korišćenja vode iz KIL.

Poljoprivrednici koji ne zadovoljavaju kriterijume u vezi sa veličinom gazdinstva a

koji se prijave za vodu za navodnjavanje dobiće podršku za organizovanje u male

grupe kako bi došli do minimalne veličine gazdinstva koje može da se prijavi za

navodnjavanje. Usluga će biti na raspolaganju dok se ne uspostavi novi oblik

organizacije. Novo pravilo će dovesti do saradnje poljoprivrednika.

U cilju sprovođenja tih mera, neophodno je institucionalno uređenje i jačanje

institucija, a koje mora obuhvatiti sledeće institucije: PIL, opštine, MŽSPP -

Odeljenje za vodu, MŠPRR - Odeljenje za ruralni razvoj i usluge savetovanja, i MF.

Rešavanje slučajeva ispuštanja otpadne vode, otpada iz domaćinstava i

drugog otpada u KIL ili okolinu


Strana 66. od 147

U cilju smanjenja ili sprečavanja ovog uticaja, trebalo bi uzeti u obzir popravne i preventivne

mere, i to:

Sačiniti registar ili inventar broja i lokacija ispusta otpadne vode u KIL, i klasifikovati

ispuste prema broju domaćinstava i njihovim karakteristikama.

Preduzeća nadležna za uklanjanje otpadne vode i njeno upravljanje biće dužna da

obezbede da je ispust zaustavljen, ali prethodno moraju da osmisle i izgrade privatne

kanalizacione mreže koje će se povezati na javnu kanalizaciju.

RPIL bi trebalo da zajedno sa odgovarajućom opštinom ulaže u povezivanje privatne

kanalizacije na javnu za one kategorije porodica koje su siromašne i koje primaju

socijalna davanja.

Odgovarajuće opštine bi trebalo da zajedno sa RPIL na svojoj teritoriji obezbede da se

čvrst ili tečni otpad dobijen bilo od svakodnevne potrošnje bilo od poljoprivrednih

delatnosti, ili drugo, ne odlaže na spontane deponije u blizini KIL, a posebno ne u

gornjim delovima kanala.

U cilju sprovođenja tih mera, neophodno je institucionalno uređenje i jačanje

institucija, a koje mora obuhvatiti sledeće institucije: PIL, opštine, MŽSPP -

Odeljenje za zaštitu životne sredine, MRSZ i MF.

Pristup imovini

U ovom slučaju, trebalo bi preduzeti odgovarajuće mere za sprečavanje negativnih uticaja

neposredno ili posredno na pristup imovini.

Trebalo bi sačiniti potpuni inventar imovine i parcela pod uticajem upravljanja i

ograničavanja upotrebe zemljišta PIL, a posebno preslikavanje istog na pristup

poljoprivrednom zemljištu i kućama.

Stambene jedinice koje su dosad izgrađene, gde se pristupni put i druga imovina

planira preko imovine PIL, trebalo bi da se ostave u upotrebi sve dok to ne ometa

funkcionisanje PIL. U suprotnom, imovina će biti eksproprisana na osnovu pravila iz

OP 4.12, pošto prema kosovskim pravilima, imajući u vidu zakone, PIL nije dužan da

obezbedi nadoknadu za materijal korišćen za izgradnju struktura.

Parcele i preparcelisanje izvršeno do sada i kada se smatra da je imovina PIL jedina

mogućnost za pristup imovinu, trebalo bi da se ostavi u upotrebi sve dok to ne ometa

funkcionisanje PIL. U suprotnom, imovina će se eksproprisati na osnovu pravila iz

OP 4.12, kako je predviđeno OPP.

5.3.2 Uticaj na društvo koji je posebno u vezi sa realizacijom rezervoara Mihalić


U cilju smanjenja negativnih uticaja od izgradnje VRM, mogu se primeniti sledeće mere:

Sastaviti precizan inventar imovine koja bi trebalo da se ekspropriše.

Postupak premeštanja mora da obuhvati sve detalje koji mogu uticati na

eksproprijaciju, kao što su detaljni podaci o imovini koja će biti eksproprisana

(celokupna imovina ili njen deo), kao to utiče na funkcionalnost domaćinstva, pristup,

kao i detaljan i precizan vremenski okvir.


Strana 67. od 147

Eksproprijacija mora uzeti u obzir ne samo uslove lokacije već i biofizičke

karakteristike zemljišta ili plodnost zemljišta.

Eksproprijacija ili raseljenje bi trebalo da bude konkretno definisano za svaki mogući slučaj

eksproprijacije ili premeštanja.

Pristup imovini

Svaki put kada je to potrebno, moraju se primeniti odgovarajuće mere za sprečavanje

negativnih uticaja u vezi sa blokadom lokalne infrastrukture zbog izgradnje VRM, uglavnom

pristupnog puta za meštane u datoj sredini. U cilju smanjenja ili otklanjanja negativnog

uticaja mogu se primeniti sledeće mere:

Pre početka radova na izgradnji brane, izgraditi novi pristupni put za meštane koji će

se naći pod blokadom zbog izgradnje VRM.

Alternativni put bi trebalo da se pusti u opticaj pre nego što se blokira postojeći put.


Strana 68. od 147


Strana 69. od 147

6 OKVIR EKOLOŠKOG I SOCIJALNOG UPRAVLJANJA

Okvir ekološkog i socijalnog upravljanja (OESU) pruža presudnu vezu između predviđenih

uticaja i mera za smanjenje uticaja koje su navedene u izveštaju o Okviru procene uticaja na

životnu sredinu i društvo (Okvir PUŽSD), i aktivnosti na realizaciji i radu.

OESU služi kao sredstvo za proveru investicija sa stanovišta zaštite životne sredine i

očuvanja prirode i daje smernice za otklanjanje prepoznatih ekoloških problema. Kod dobro

poznatih investicija, OESU daje obrazac za PEM koji se sastoji od mera za smanjenje uticaja,

monitoring i institucionalnih mera koje treba preduzeti u toku realizacije i rada, kako bi se

otklonili štetni uticaji na životnu sredinu i društvo, sprečili ili smanjili do prihvatljivog nivoa,

dok se kod drugih definiše propisna dokumentacija koju treba pripremiti u toku realizacije

projekta.

U prvoj godini realizacije projekta ugradiće se samo SCADA sistem. Nikakvi fizički radovi

neće početi pre druge godine. To vreme će se iskoristiti za određivanje tačnih investicija i

njihovo projektovanje. U paraleli sa tim, pripremiće se propisna ekološka dokumentacija.

U ovom slučaju programa obnove kanala IL, postojeći Okvir ekološkog i socijalnog

upravljanja (OESU) obuhvata mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu, a koja načela su

definisana u OPUŽSD.

Nalazi iz OPUŽSD, zajedno sa OESU, uveliko sugerišu da propisna ekološka dokumentacija

treba da se pripremi za opšte održavanje kanala i njegovih struktura po završetku radova.

Ekološka provera

Ekološka provera je prvi korak u propisnom postupku provere uticaja na životnu sredinu gde

se razmatra investicija po osnovu njene vrste, sadržaja i lokacije. Svrha je da se utvrdi rizik

po životnu sredinu koji potiče od predložene investicije, te da se utvrdi propisna ekološka

dokumentacija koja će biti potrebna za otklanjanje takvog rizika. Provera bi trebalo da

potvrdi da je realizacija projekta u skladu i sa ekološkom i socijalnom politikom Banke i sa

domaćim zakonima.

U svrhu izgradnje kapaciteta projekta u oblasti zaštite životne sredine, građevinski ili

ekološki inženjer (GI) će biti angažovan sa punim radnim vremenom u toku realizacije

projekta, kao član SRP. GI će vršiti proveru svake investicije. Provera će se vršiti na osnovu

dostupne tehničke dokumentacije, vrste investicije i posete lokaciji. U slučaju dvosmislenosti

(koje se ne očekuju u ovom trenutku – zahvaljujući početnoj proceni) GI će se konsultovati sa

stručnjakom SB za zaštitu životne sredine u svrhu dobijanja saveta.

Rezultati ekološke provere se preslikavaju na kategoriju projekta i vrstu ekološke procene

(EP) koja se mora izvršiti kako bi se na odgovarajući način prepoznao potencijal uticaja na

životnu sredinu na samom početku pripreme, tako da bi problemi mogli da se sagledaju u

toku izrade potprojekta i realizacije projekta. EP je proces koji vrši PIL ili drugi investitor

kako bi predvideo, ocenio i smanjio uticaje na životnu sredinu, te rizike koji mogu nastati od


Strana 70. od 147

predloženog potprojekta. Vrsta i delokrug EP zavisiće od rezultata procesa provere. Svaka

vrsta izveštaja o EP trebalo bi da ukaže na moguće uticaje, te da definiše načine za

unapređenje ekološkog učinka predloženog projekta. Izveštaj bi trebalo da sadrži prepoznate

uticaje, njihove karakteristike (verovatnoća, opseg, vreme uticaja, značaj), kao i mere za

izbegavanje, smanjenje i praćenje tih mera.

Na osnovu posete lokaciji, OPUŽSD i studije izvodljivosti pripremljene za predložene

investicije, investicije se grupišu prema ekološkom riziku, a propisno postupanje za svaku

ekološku grupu opisano je u tabeli 10.

Početne mere za smanjenje uticaja iz poglavlja o OPUŽSD trebalo bi da se uzmu u obzir

prilikom pripreme propisne ekološke dokumentacije.

Table 10 Propisno ekološko postupanje

Vrsta investicije Ekološka dokumentacija koja se priprema

pre izgradnje

Obnova postojeće infrastrukture duž

kanala i uvođenje mera za zaštitu

vode

Spisak potrebnih stvari za PEM (aneks 10)

Svaka zvanična saglasnost/dozvola

Obnova brane Gazivode PEM (aneks 11)


Nova izgradnja mostova i pristupnih

puteva duž kanala

PEM (aneks 11)


Izgradnja malog rezervoara (40000

m3)

PEM (aneks 11)


Izgradnja rezervoara Mihalić

Opcija 1)

Potvrda Ministarstva životne sredine da

„PUŽS nije potrebna“

Izveštaj o PUŽS priprema se u skladu sa

politikom SB sa PEM (Aneks XX)

Druga dokumentacija o bezbednosti brane u

skladu sa OP SB 3.37


Opcija 2)

Potvrda Ministarstva životne sredine da

„PUŽS nije potrebna“

Pun izveštaj o PUŽS sa PEM, u skladu sa

domaćim postupkom, kao i postupkom SB

Raspored primene preporuka iz PUŽS

Druga dokumentacija o bezbednosti brane u

skladu sa OP SB 3.37


Zajmoprimac stručnjaku SB za zaštitu životne sredine daje predlog o kategorizaciji i nastavlja

sa pripremanjem dokumentacije. Po završetku dokumentacije, stručnjak SB za zaštitu životne

sredine istu razmatra, pre objavljivanja i početka procesa konsultacije.


Strana 71. od 147

Objavljivanje dokumenata i konsultacije

Objavljivanje u javnosti i konsultacije o OPUŽSD i OESU

OPUŽSD i OESU će biti objavljeni na internet stranici PIL gde bi trebalo da ostanu dostupni

javnosti bar 14 dana. Dokumenta će biti dostupna i u odštampanom obliku u prostorijama

PIL, kao i u opštinama Priština, Vučitrn i Zubin Potok na englesko, albanskom i srpskom

jeziku. U paraleli sa tim, prilikom objavljivanja OPUŽSD i OESU, objaviće se poziv za

podnošenje komentara zajedno sa elektronskom i poštanskom adresom. U isto vreme,

odrediće se i objaviti datum i mesto održavanja javnih konsultacija. Pored objavljivanja

poziva za učešće na javnim konsultacijama, trebalo bi preduzeti proaktivan pristup,

uključujući slanje pozivnica uglednim akterima i opštinama. Javne konsultacije će se održati

u opštinama Priština, Vučitrn i Zubin Potok. Svi relevantni komentari i zapisnici sa javnih

konsultacija trebalo bi da se unesu u konačnu verziju OPUŽSD. Zapisnici sa javnih

konsultacija trebalo bi da preslikavaju proces i ishod javnih konsultacija, kao i objavljivanje

OPUŽSD i OESU. Takođe, trebalo bi da sadrže primerak pozivnica, spisak učesnika i kratak

opis iznetih komentara.

Pre davanja ocene, objavljuju se dokumenta o bezbednosti brane: a) Za branu Gazivode:

Potpuni planovi OiM i EPP; b) Za novu branu: deljani plan nadzora građevinskih radova i

osiguranja kvaliteta i plan instrumentacije; OiM plan i EPP.

Objavljivanje propisne ekološke dokumentacije u toku realizacije projekta

Celokupna propisna ekološka dokumentacija pripremljena u toku realizacije projekta (PUŽS,

PEM, spisak stvari potrebnih za PEM) koja se objavljuje trebalo bi da se pripremi na

engleskom, makedonskom i albanskom jeziku.

PUŽS, PEM bi trebalo da se objavi na internet stranici PIL, kao i na internet stranicama

predmetnih opština, gde bi trebalo da ostane dostupan javnosti bar 14 dana. Takođe, trebalo

bi da bude dostupan u odštampanom obliku u prostorijama PIL i odgovarajućih opština.

Nakon objavljivanja, trebalo bi objaviti poziv za dostavljanje komentara o dokumentaciji,

zajedno sa elektronskom i poštanskom adresom. U paraleli sa tim, potrebno je organizovati

javne konsultacije u sklopu procesa objavljivanja PUŽS i PEM. Javne konsultacije bi trebalo

da se održe u svakoj predmetnoj opštini. Pored objavljivanja poziva za učešće na javnim

konsultacijama na internet stranici PIL, trebalo bi preduzeti proaktivan pristup, uključujući

slanje pozivnica uglednim akterima, NVO aktivnim u predmetnoj oblasti i potencijalno

pogođenim opštinama. Zapisnici sa javnih konsultacija, koji sadrže primerak pozivnica,

spisak učesnika i kratak opis iznetih komentara, trebalo bi da se unesu u konačnu verziju

objavljenog dokumenta. Objavljivanje PUŽS i konsultacije o istoj trebalo bi da se održe

dvaput. U fazi izrade uslova i u fazi izrade PUŽS.

Postupak objavljivanja spiska stvari potrebnih za PEM je jednostavniji. Spisak stvari

potrebnih za PEM bi trebalo da se objavi na internet stranici PIL, kao i na internet stranicama

predmetnih opština, gde bi trebalo da ostane dostupan javnosti bar 14 dana, radi dostavljanja

pisanih komentara. Takođe, trebalo bi da bude dostupan u odštampanom obliku u

prostorijama PIL. Nakon objavljivanja, trebalo bi objaviti poziv za dostavljanje komentara o

dokumentaciji, zajedno sa elektronskom i poštanskom adresom. Zapisnici sa javnih

konsultacija, koji sadrže iznete komentare i postavljena pitanja, sa kratkim opisom iznetih

komentara, trebalo bi da se unesu u konačnu verziju objavljenog dokumenta.


Strana 72. od 147

Provera usklađenosti sa propisima u vezi sa zaštitom životne sredine

U toku realizacije projekta, zajmoprimac je dužan da primenjuje mere za smanjenje uticaja, te

da vrši proveru istog. Tim zajmoprimca za realizaciju projekta mora posedovati stalnog

stručnjaka za zaštitu životne sredine, koji bi bio odgovoran za proveru, pripremu

dokumenata, objavljivanje i održavanje konsultacija, kao i za nadzor realizacije te monitoring

projekta.

Zajmoprimac je dužan da pripremi propisnu dokumentaciju, po mogućstvu pre početka

postupka javnog poziva. Dostavljanjem propisne ekološke dokumentacije u sklopu

dokumentacije za javni poziv, odgovornost za primenu mera za smanjenje uticaja se može

preneti neposredno na izvođača radova, dok se monitoring i nadzor primene mera za

smanjenje uticaja prenosi na inženjera koji vrši nadzor.

Stručnjak SRP za zaštitu životne sredine redovno obilazi lokaciju i određuje dinamiku kojom

inženjer koji vrši nadzor podnosi izveštaje. Stručnjak je dužan da propisno vodi celokupnu

dokumentaciju o potprojektu u spisima, te da istu na zahtev stavi na raspolaganje Svetskoj

banci. Takođe, dužan je da redovno podnosi izveštaj o pripremanju propisne dokumentacije i

o primeni u redovnom izveštaju o napretku projekta.

Svetska banka prati ekološki učinak Projekta redovnim uvidom u izveštaje, kao i nadzorom

opšteg procesa provere, proverom kvaliteta dokumentacije i primene preporuka u vezi sa

zaštitom životne sredine, uključujući i nenajavljen obilazak lokacije projekta.


Strana 73. od 147


Strana 74. od 147

ANEKSI


Strana 75. od 147


Strana 76. od 147

ANEKS 1.: OSNOVNE INFORMACIJE O KANALU IBAR

Kanal Ibar, zajedno sa branom Gazivode, kompenzacionim rezervoarom Predvorica i

sistemom za navodnjavanje pod pritiskom koji opslužuje 20.000 ha, izgrađen je 1970-ih-

1980-ih godina zajmom Svetske banke (YU-777). Taj kanal dug 49 km, bolje opisan kao

sistem prenosa, zaista je nastavak kraćih deonica trapezoidnih kanala, zatvorenih kanala,

tunela (14), akvadukta (20) i sifona (11):

Otvoreni trapezoidni kanali: 18,9 km

Otvoreni pravougaoni kanali: 2,1 km

Zatvoreni kanali: 10,3 km

Sifoni: 3,5 km

Akvadukti: 2,3 km

Tuneli: 9,5 km

Samo oko polovina prenosnog sistema Ibar je otvorenog karaktera. Za vizuelnu inspekciju

ostalog dela trebalo bi da se u potpunosti obustavi vodosnabdevanje. Međutim, ne postoji

očekivanje da će se naći značajni kvarovi koji bi zahtevali radove na popravci zatvorenih

delova zbog masivnog betona u pravougaonim kanalima i tunelima. Međutim, sifone je

potrebno pažljivo ispitati.

Projektovani kapacitet sistema na početku iznosi 22 m3/s 6a smanjuje se na 6,47 m

3/s na

kraju.

Trapezoidni delovi kanala prvobitno su poslojeni betonom debljine 8 cm bez armature, prema

standardima biroa SAD za reklamaciju. Posle 40 godina službe, takva vrsta poslojavanja je

dostigla kraj svog životnog veka. U toku poslednjih 5-6 godina, preduzeće Ibar je izvršilo

radove na popravci najoštećenijih delova zamenom postojećeg betona i kasnije stavljanjem

armiranog betona debljine 12 cm preko postojećeg.

Radove su izvršili domaći izvođači radova dok je kanal još uvek radio, pošto nije moguće

zatvoriti sistem čak ni JEDAN dan. Presek kanala je podeljen na dva dela ugradnjom

zaustavnog zida na sredini kanala i dve privremene brane.

Tokom poslednjeg obilaska na terenu, nije zapaženo da postoje vidljivi propust na aktivnim

umecima duž kanala i struktura. Izgleda da su najoštećeniji delovi kanala popravljeni.

Zapažene su samo manje pukotine na starim delovima kanala bez ikakvog pomeranja koje bi

ukazalo na ozbiljno slaganje nasipa ili efekat zamrzavanja / odmrzavanja u toku zime što bi

uzrokovalo pomeranje betonskih ploča zbog pozadinskog pritiska akumuliranog leda.

Međutim, betonske strukture imaju površinska oštećenja, moguće od zamrzavanja koje

uzrokuje raspadanje i smanjivanje površine. To bi moglo da se desi kada je beton zasićen.

6 U ranijim izveštajima navodi se da je kapacitet kanala Ibar oko 10-13 m

3/s, što nije tačno.


Strana 77. od 147

Efikasnost kanala Ibar i gubici vode

Svi izveštaji o vodenim resursima na Kosovu prenose da je opšta efikasnost prenosnog

sistema Ibar oko 50 procenata. U najskorijem se iznosi pretpostavka da su skoriji radovi na

obnovi podigli efikasnost sa 50 na 55 procenata (ili više).

Podatak o toj proceni od 50 procenata potiče iz COWI studije: „Ocena hidro sistema i

procena dostupnosti vode“, u okviru pripreme predložene elektrane Kosovo C.

Lokalizovana curenja na oko 25 tačaka dostižu ukupno 595. Energetski kapacitet je sada

smanjen na 600 MW, a potražnja za vodom na 500 l/s. Litri u sekundi su izmereni ili

procenjeni u toku obilaska terena oktobra 2007. god. gde je jedno od najvećih curenja bilo

250 l/s na 17,5 km.7 Još jedno curenje od 149 l/s je dodato za neutvrđene gubitke i 488 l/s za

curenje kroz spojeve. Ukupni gubitak od 1230 l/s čini oko 50 % pretpostavljenog prosečnog

protoka od 2,45 m3/s. Pošto su sva curenja utvrđena 2007. godine zaustavljena na osnovu

opažanja prilikom obilaska terena, gubici su sada ograničeni na curenje kroz pukotine i

spojeve. Verovatno je da opšta efikasnost sada dostiže oko 65-70 procenata.

Metod procene gubitaka korišćen 2007. god. bio je prihvatljiv za grubu procenu. Gubici iz

kanala Ibar bi sada trebalo da se mere metodom priliv/odliv korišćenjem preciznih merača

akustičnog tipa, na primer. Ta metoda je veoma pogodna za uslove kanala Ibar pošto ima

samo 5 ili 6 ispusta iz ovog kanala. Udaljenost između mernih stanica bi mogla da bude veća

da bi se eliminisale greške u merenju. Nema (značajnih) funkcionalnih gubitaka presipanjem

preko struktura.

Potražnja za vodom

Procene potražnje za vodom znatno se razlikuju od studije do studije vodenih resursa i

potražnje za vodom u centralnom delu Kosova.

Sistem Ibar je sistem sa višestrukom svrhom koji obezbeđuje navodnjavanje, opštinsku i

industrijsku vodu, i vodu za hlađenje elektrana u blizini Prištine. Potražnja za vodom za te

različite namene procenjena je u COWI studiji 2007. godine, i to:

a) Elektrane: Potražnja za vodom u 2007. god. za elektranu C od 2000 MW procenjena

je na 1,52 m3/s.

8

b) Potrošnja u elektrani Kosovo B procenjena je na 700 l/s tokom cele godine, a

potrošnja u elektrani A na 200 l/s samo u toku letnjih meseci.

c) U studiji se pretpostavlja da bi u 2016. god. 10.000 ha zemljišta bilo navodnjavano za

šta potražnja iznosi 2000 m3 po sezoni/ha (??? Izgleda da je ova procena potcenjena,

izuzev ako je navodnjavanje samo dopuna za kiše). Pod ovim uslovima, godišnja

potražnja za navodnjavanjem iznosila bi 20 miliona m3 a potražnja u toku meseca sa

najvećim opterećenjem 2,24 m3/s, ili 0,2 l/s/ha. Izgleda da su ove vrednosti

potcenjene.

7 Metod stvaranja bazena, koji podrazumeva opadanje nivoa vode u bazenu koji se stvara dvema privremenim branama na razmaku od nekoliko stotina metara nije izvodljiv bez prekida protoka u kanalu. 8 Kapacitet elektrane sada je smanjen na 600 MW, a potražnja za vodom na 500 l/s.


Strana 78. od 147

d) Godišnja domaća potrošnja procenjena je na 14,6 miliona m3 sa najvišim

opterećenjem od 480 l/s u letnjim mesecima.

e) Godišnja procenjena industrijska potrošnja procenjena je na 31,5 miliona m3.

Uz pretpostavku da bi se gore navedeni gubici smanjili za 25 procenata, priliv u skorijoj

budućnosti i godišnja zapremina na početku kanala Ibar procenjena je na 8,56 m3/s i 189

miliona m3 od čega 47,4 miliona m

3 čine gubici.

U studiji je određeno da bi bila prihvatljiva simulacija prosečnog perioda od 25 godina

zabeleženih priliva u Gazivode. Zaključak je bio da ima dovoljno vode da se zadovolji

potražnja potrošača.

U studiji iz 2009. godine pod nazivom „Procena potražnje za vodom i vodosnabdevanja, i

izvodljivosti šeme južni Ibar-Lepenac“, usvojene su drugačije pretpostavke. Potrošnja vode

za navodnjavanje procenjena je na 3200 m3/ha/godišnje (tj. 16,2 miliona m

3 za 5.000 ha). U

studiji su ispitane četiri mogućnosti i ispravno je simuliran rad rezervoara Gazivode u periodu

od 25 godina, od 1948. do 1972. godine, uz pretpostavku da bi gubici mogli da se smanje sa

50 procenata iz mogućnosti A i B na 25 procenata u mogućnostima C i D. U toj studiji se

iznosi pretpostavka da bi ugrađeni kapacitet elektrane Kosovo C iznosio 2000 MW, sa

godišnjom potražnjom za vodom od 48 m3.

Mogućnost Navodnjavanje

m3/godišnje

Termo Industrija Domaće Gubici

(%)

Ukupno

m3/godišnje

A.

Prisutno

700 A/B 0 15 50 54

B 5000 A/B/C 30 15 50 192

C 5000 A/B/C 132 50 25 329

D 18000 A/B/C 30 50 25 255

Prema trenutnom stanju, rezervoar se ne koristi ni približno koliko može.

Prema Mogućnosti B, simulacija pokazuje da sistem može da zadovolji svu potražnju za

vodom za navodnjavanje, industrijsku i domaću potražnju, uključujući vodu za hlađenje

elektrana, čak i sa efikasnošću od 50 %. Međutim, razlike u nivou vode u rezervoaru

Gazivode mogu da se povećaju sa manje od 10 metara (5 m 2008. godine) na nivo koji

odgovara razlikama u zapremini od uobičajenog skladišta od 350 milion m3 na oko 250

miliona m3 (izuzev „1951. godine“ kada će spasti na 150 miliona m

3).

Prema Mogućnosti C sa smanjenjem gubitaka na 25 procenata i povećanom industrijskom

potražnjom do maksimuma, ukupna potražnja je i dalje zadovoljena ali bi zapremina

rezervoara Gazivode spala na manje od 200 miliona m3 jedne godine od dve, a jedne godine

ispod 100 miliona m3, što je i dalje iznad minimalnog nivoa potrebnog za funkcionisanje

elektrane.

U zaključku, nijedna od prethodnih studija bilansa vode nije na odgovarajući način

predstavila postojeću predloženu potražnju za vodom i/ili je izvršena na nivo koji je potreban

za nivo izvodljivosti. Konsultantska firma koja će biti angažovana u okviru pripremne studije

Banke trebalo bi da revidira studije simulacije korišćenjem: i) ažuriranih podataka o potražnji


Strana 79. od 147

za vodom posebno za Kosovo C i usvajanjem realnih procena za potražnjom za

navodnjavanjem, i ii) simuliranjem rada rezervoara do maksimalnog broja godina.

Ako se mere ne preduzmu sada moguć je nedostatak vode u budućnosti:

Kanal sada prima 60 miliona m3/godišnje iz Podvorice da bi isporučio ukupno 40 miliona

m3/godišnje potražnje (3 m

3/s), čime efikasnost iznosi oko 65-70 %. Zemljište koje se

navodnjava trenutno obuhvata samo 1.500 ha (sa potrošnjom od 3.000 do 5.000

m3/ha/godišnje, u zavisnosti od useva), ili preusmeravanje kanala od 4 miliona m

3/godišnje u

2010. god. Ovo je mali deo od ukupne površine od 20.000 ha koja se može navodnjavati, a

što nije ostvarivo u skorijoj budućnosti zbog nedovoljne upoznatosti sa datom mogućnošću.

Tih 60 milion m3/godišnje u budućnosti (kada se PTV u Prištini, elektrana C i dodatnih

10.000 ha obradivog zemljišta povežu na kanal Ibar), moglo bi da poraste na 200 miliona

m3/godišnje ili 10 m

3/s (kanal, prema svojim karakteristikama, ima kapacitet od 22 m

3/s, koji

na kraju opada na 6,5 m3/s). Gazivode je izgrađeno za sledeću potražnju za vodom: 17 % za

poljoprivredu, 8 % za pijaću vodu, 70 % za industriju. Prosečni priliv u Gazivode je 350

miliona m3/godišnje a stalna zapremina je otprilike ista.

Sada ispušta oko 200 miliona m3/godišnje za hidroelektranu, koja vodu ispušta nazad u reku

Ibar (umesto u kanal) preko balansnog rezervoara Predvorica, da bi proizvela samo 2 %

energije u zemlji (ali to pomaže da se premosti potražnja za energijom u trenucima najvećeg

opterećenja, i donosi oko 55 % prihoda preduzeća Ibar). Ubuduće, povećanje potražnje za

vodom iz kanala Ibar sami tim će u vremenu biti slična (mada neće biti slična po potrošnji)

ispustima hidroenergije, i trošiće dobar deo priliva reke u Gazivodama (ostavljajući malu

međugodišnju zapreminu i uzrokujući velike varijacije u nivou/na početku u Gazivodama).

Teret nedostatka vode zatim može da snosi poljoprivreda (navodnjivih 20.000 ha se ne može

pouzdano navodnjavati) i/ili životna sredina.

Šema ispumpavanja uskladištene vode u Gazivodama

Izgradnja šeme skladišta za ispumpavanje korišćenjem rezervoara Gazivode i

kompenzacionog rezervoara Predvorice mogla bi da se predvidi kako bi se optimizovao

kapacitet energije u trenucima najvećeg opterećenja na Kosovu.

Trenutni kapacitet Predvorice od 480.000 m3, verovatno će morati da se udvostruči kako bi se

generisala električna energija u periodu od oko 8 sati. Konsultant će odrediti tehničku

predizvodljivost razvoja takve šeme, primenom simulacija rezervoara. Uslovi neće predviđati

nikakvu inženjersku studiju, uključujući studije i geotehnička ispitivanja.


Strana 80. od 147

ANEKS 2: NASELJA DUŽ KANALA IBAR-LEPENAC

Vidi kartu u prilogu


Strana 81. od 147


Strana 82. od 147

ANEKS 3: BIBLIOGRAFIJA

Uopšteno

1. Vodosnabdevanje iz hidrosistema Ibar-Lepenac za predloženu elektranu Kosovo C -

Procena hidro sistema i procena dostupnosti vode (COWI - BCEOM, 2007);

2. Sigurnost vodosnabdevanja za centralni deo Kosova (SCE – IOW, 2012);

3. WEAP-uzorna studija 2011 (SCE – IOW, 2012), koja je poslužila za sastavljanje gore

navedene studije i u kojoj je simulirano nekoliko mogućnosti na period od 25 godina.

4. Politika vodosnabdevanja (Zeleni dokument) – Radno telo za vodu Kosova – avgust

2012. godine;

5. Integrisanje životne sredine u napredak i izglede poljoprivrede i šumarstva u Istočnoj

Evropi i Centralnoj Aziji - Izdanje II, Kosovo, 2007;

6. Plan upravljanja slivom reke Ibar (finansirala EU).

7. Kosovo – U pravcu akcionog plana strateškog vodosnabdevanja – Procena potražnje i

snabdevenosti vodom, i izvodljivost šeme južnog Ibra-Lepenca – Radna verzija za

raspravu (10.11.2009), autori Januš Kindler i Lorens Atvil, konsultanti za SB.

8. Procena uticaja projekta elektrane na Kosovu na životnu sredinu i društvo, Svetska

banka: Komentari na studiju sistema vodosnabdevanja Ibar-Lepenac na Kosovu,

autori Hajke Mejnhart i Nezir Sinani (januar 2013).

9. Radovi na zaštiti kanala Ibar-Lepenac – Opštinsko vodosnabdevanje i kanalizacioni

sistem u Prištini, Faza III – Usluge konsaltinga za pripremu detaljnog projekta i

javnog poziva –Dorš – SWECO – KIWER Consulting (avgust 2013).

Životna sredina

1. Izveštaj o učinku regionalnih preduzeća za vodosnabdevanje - Regulatorna služba za

vodu i otpad, 2008.

2. Izveštaj, Gjendjia e Mbeturinave ne Kosove, 2008.

3. Studija izvodljivosti za razvoj novog vodenog resursa, Projekat regionalnog

vodosnabdevanja u Prištini, 2009.

4. Procena potražnje i snabdevenosti vodom, i izvodljivost šeme južni Ibar-Lepenac,

2009.

5. Ekološki tokovi u politici vodenih resursa, Planovi i projekti, Dokument Svetske

banke, 2009.

6. Promena izgleda ruralne sredine - Knjiga o poljoprivrednom i ruralnom razvoju na

Zapadnom Balkanu, Dokument Svetske banke, 2009.


Strana 83. od 147

7. Kosovo otključava potencijal za rast: Strategije, politika, mere, dokument Svetske

banke, 2010.

8. Podaci i slike sakupljene u ispitivanju kanala Ibar-Lepenac

9. Dokument o tehničkom pregledu – Energetski sektor, 07.07.2008 - Stručnjaci koje su

finansirali EK i Svetska banka, u konsultaciji sa donatorima i kosovskim organima

vlasti

Društvo

1. Podaci dobijeni od: Kosovska agencija za statistiku, za 31 naselje (selo) i pet

opština, uključujući:

a. broj domaćinstava po selu,

b. strukture društvene populacije,

c. strukture ekonomske populacije,

d. strukture obrazovne populacije,

e. statistiku o poljoprivredi i

2. podatke dobijene od Kosovske agencija za zaštitu životne sredine

a. Izveštaj o stanju životne sredine, 2011-2012.

b. Mesta problematična za životnu sredinu na Kosovu,

c. Izveštaj o stanju vazduha,

d. Emisije gasova sa efektom staklene bašte na Kosovu, 2008-2009.

e. Katastar zagađivača vode,

f. Stanje vode na Kosovu,

g. Stanje otpada na Kosovu,

h. Stanje prirode, itd.

3. UNDP Kosovo, Podaci i izveštaj o društvenom razvoju na Kosovu, uključujući

Izveštaj o ljudskom razvoju za Kosovo, 2012.


Strana 84. od 147


Strana 85. od 147

ANEKS 4: RADNA VERZIJA USLOVA ZA PUŽSD KOD REALIZACIJE KOMPENZACIONOG

REZERVOARA U MIHALIĆU

Vanredni rezervoar u Mihaliću

PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU i DRUŠTVO

USLOVI (radna verzija)

KIL

ZAŠTITA KANALA IBAR-LEPENAC – STUDIJA IZVODLJIVOSTI

1. Uvod

Vlada KOSOVA priprema inženjerski projekat i plan za realizaciju projekta vanrednog

rezervoara u Mihaliću (VRM). Cilj projekta je da se obezbedi voda za kanal Ibar-Lepenac u

okviru snabdevanja vodom za potrebe navodnjavanja, industrije (EKK) i snabdevanja

pijaćom vodom (Priština).

Svrha ove studije je da se izvrši procena uticaja na životnu sredinu/društvo od predloženih

radova, u skladu sa uslovima Vlade KOSOVA i zaštitnim merama Svetske banke, naime:

Kosovski propisi: Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (br. 9/2004),

Zaštitne mere SB:

o Procena uticaja na životnu sredinu, OP/BP 4.01,

o Procena uticaja na društvo, OP/BP -4.10.

Ovaj projekat se realizuje u okviru Projekta ZAŠTITE KANALA IBAR-LEPENAC koji

finansira Svetska banka a realizuje PIL.

Razmera projekta:

• Velika brana visine od preko 20 metara,

• može da zadrži skoro 3 miliona kubnih metara,

• na površini od otprilike 30 ha.

Projekat je klasifikovan u A klasi u obema klasifikacijama (domaćoj i Svetske banke) tako da

je podnet na detaljnu PUŽSD.

2. Opis građevinskih radova

Projekat obuhvata izgradnju i rad sledećih glavnih elemenata:

Brana,

Rezervoar

Cevovod sa priključkom na kanal IL

Opšte stanje projekta prikazano je u slici dole.


Strana 86. od 147

3. Glavna pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine koja su predmet

studije izvodljivosti

Mesto koje je predloženo za realizaciju vanrednog rezervoara u Mihaliću (VRM) nalazi se

blizu sela Mihalić u Opštini Vučitrn. Prosto je prvenstveno seoskog karaktera sa planinskim

naseljima i raštrkanim manjim naseobinama. Prostor koji će biti namenjen za VRM trenutno

je poljoprivredno zemljište koje se nalazi sa obeju strana uvale u blizini Mihalića.

PUŽSD će morati da obuhvati procenu bar sledećih pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine,

a koja su navedena u studiji izvodljivosti:

Promena hidrološkog režima, uticaj na kvalitet vode i biološke zajednice u oba jezera

(rezervoara vode) i u reci Sitnica kao pritoci.

Zagađivači ili opasne supstance (pesticidi) kao mogući izvor taloga i nanosa u

slivovima u blizini projekta, uglavnom zbog bujica i ljudskih aktivnosti.

Zemljišni pokrivač i stabilnost zemljišta.

Pejzaž i pogodnosti.

4. Glavna pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine koja su predmet

studije izvodljivosti

Određivanje očekivanog uticaja realizacije i rada rezervoara u Mihaliću na društvo ukazuje

na sledeća glavna pitanja:

Uzeto zemljište i eksproprijacija;

Gubitak pristupa lokalnoj putnoj infrastrukturi.

5. Posebni uslovi: Procena uticaja na životnu sredinu/društvo

Priprema procene uticaja na životnu sredinu/društvo rukovodi se uslovima MOESP i

Politikom zaštitnih mera Svetske banke, kako je podvučeno u Okviru procene uticaja na

životnu sredinu i društvo (OPUŽSD) za Projekat obnove kanala IL. PUŽSD koja se priprema

u okviru ovog ugovora vrši analizu mogućih uticaja u vezi sa radovima i funkcionisanjem.

Procena uzima u obzir fizičke, biološke i socio-ekonomske uticaje radova i, uopšte, pozitivne

i negativne uticaje u vezi sa realizacijom.

Konkretno, konsultant je dužan da:

izvrši uvid u predloženi projekat i plan izgradnje;

izvrši uvid u osnovno stanje na lokaciji projekta;

oceni socijalna pitanja;

održi sastanak sa relevantnim stranama radi obavljanja razgovora o poimanim

uticajima plana radova, uključujući i lokalnu zajednicu;

utvrdi koji su kratkoročni popravljivi i nepopravljivi uticaji na životnu sredinu a koji

bi nastali izgradnjom i radom projektovanog rezervoara;

obezbedi plan za smanjenje predviđenih uticaja na životnu sredinu i društvo, a koji su

u vezi sa projektom.


Strana 87. od 147

Konsultant je dužan da dostavi izveštaj o proceni uticaja na životnu sredinu/društvo sa

podacima nalaza iz studije, a koji se zasnivaju na sledećem pregledu, i koji sadrže bar:

1. kratak pregled (na engleskom jeziku) na najviše 2 strane;

2. opis radova i razmotrenih alternativa;

3. pravni okvir, uključujući zakone u vezi sa zaštitom životne sredine, korišćenjem

zemljišta, upravljanjem vodom i druge srodne zakone i propise;

4. opis postojeće životne sredine;

5. fizičku

6. biološku

7. socio-ekonomsku

8. analizu uticaja, uključujući i izbor poželjnih opcija;

fizičku

biološku

socio-ekonomsku

9. analizu poželjne opcije za smanjenje uticaja;

10. mere za smanjenje uticaja, monitoring;

11. plan ekološkog i socijalnog upravljanja;

12. evidenciju obavljenih konsultacija;

13. tehničke anekse;

opis postojeće životne sredine i analizu uticaja koja se zasniva na terenskom ispitivanju bar u

sledećim oblastima:

Hidrološki kontekst (uzvodno, lokacija rezervoara, i nizvodno do reke Sitnica)

Kvalitet vode (uzvodno, lokacija rezervoara, i nizvodno do reke Sitnica)

Kopnena flora i fauna (lokacija projekta i okolina)

Vodena fauna i flora (uzvodno, lokacija rezervoara, i nizvodno do reke Sitnica)

Populacija, domaćinstva i postojeće ljudske delatnosti na prostoru sliva

rezervoara

U tabeli dole navedena su minimalna ispitivanja na terenu koja je konsultant dužan da

sprovede u periodu od godinu dana pre uređivanja pune PUŽS.


Strana 88. od 147

Tabela 11: Ekološko ispitivanje na terenu koje treba izvršiti pre PUŽS u okviru VRM

Oblast Stavka Opšti Načelo Period

Hidrološki uslovi Protok vode iz prirodnih

tokova na lokaciji

Izrada projekta Stalno merenje protoka, i sakupljanje

svakodnevne kišnice

Jedna godina

Kvalitet vode iz

prirodnih tokova na

lokaciji

Početno stanje


izgradnje i rada

Fizička, hemijska i bakteriološka

analiza na nekoliko uzoraka sakupljenih

na lokaciji, uzvodno i nizvodno

Jedan period

poplave

Vlažne i suve

sezone

Hidogeološki uslovi Nivo i kvalitet podzemne

vode

Početno stanje


izgradnje i rada

Bar na tri bušotine iskopane na lokaciji,

uzvodno i nizvodno:

Merenje sedmičnog nivoa

Mesečna hemijska analiza

Jedna godina

Prirodni ekosistemi Vodena fauna Popis za početna stanja

Procena uticaja

Popis vrsta beskičmenjaka i riba na

lokaciji

1 u suvoj sezoni

1 u vlažnoj sezoni

Polu vodena fauna Popis za početna stanja

Procena uticaja

Popis amfibija na lokaciji Jedna godina –

prave sezone

Kopnena fauna Popis za početna stanja

Procena uticaja

Popis sisara (uključujući i slepe

miševe), insekata i reptila na lokaciji

Jedna godina –

prave sezone

Ptice Popis za početna stanja

Procena uticaja

Ptice nađene na lokaciji i upotrebljeno

stanište (gnežđenje, prezimljavanje ili

migracija)

Jedna godina –

prave sezone


Strana 89. od 147

Ova procena se piše na precizan način tako da se može lako shvatiti i među službenicima koji

se ne bave tehničkim stvarima i organizuje se jasno kako bi predstavila pozitivne i negativne

uticaje utvrđenih radova. Tehnički potkrepljujući podaci unose se u tehnički aneks izveštaja.

6. Javne konsultacije

U toku vršenja ove procene, izvođača radova je dužan da održi sastanke sa pogođenim

stanovništvo, relevantnim vladinim i nevladinim subjektima. Zapisnik sa tih sastanaka se

ukratko prenosi u proceni, a pisani zapisnik sa tih sastanaka dostavlja se u delu aneksa

izveštaja o proceni.

7. Javni komentar

Ovaj izveštaj se dostavlja MOESP radi uvida. Pored toga, izveštaj se stavlja na raspolaganje

javnosti radi iznošenja komentara u periodu od najmanje 30 dana. Na kraju perioda

ostavljenog za iznošenje javnih komentara, isti se razmatra i unosi u konačni dokument o

proceni uticaja na životnu sredinu.

8. Akcioni plan za preseljenje

Pošto je verovatno da će zbog radova biti potrebno nedobrovoljno preseljenje, izrađuje se

akcioni plan za preseljenje (APP) u vezi sa pogođenim mestima. Isti plan se izrađuje u skladu

sa domaćim pravnim okvirom Kosova i u skladu sa uslovima Svetske banke u vezi sa

nedobrovoljnim preseljenjem (OP 4.12), i OPUŽSD za Projekat obnove kanala IL.

9. Rezultati

Radna verzija OPUŽSD, uključujući i ESPU radi konsultacija i uvida

Konačni OPUŽSD i PEM, zajedno sa utiscima sa konsultacija i uvida

PEM koji se odnose na određenu lokaciju

Spisak stvari potrebnih za PEM

Po potrebi:

Radna APP radi konsultacija i uvida

Konačni APP, zajedno sa utiscima sa konsultacija i uvida

10. Period rada

Nije definisan


Strana 90. od 147


Strana 91. od 147

ANEKS 5: KRATAK PREGLED REZULTATA ISPITIVANJA VODE U MIHALIĆU9

U sledećoj tabeli dati su ukratko rezultati ispitivanja vode uzeti i iz Kocks studije

izvodljivosti i od strane konsultanta u toku faze izrade projekta. Minimalne, maksimalne i

srednje vrednosti date su za svaki slučaj kao i ukupan broj uzoraka i broj koji je u skladu sa

standardom.

Parametar Jedinica

Vrednost

parametr

a

Min. Sredn

je Maks.

Broj uzoraka Ispunj

ava

standa

rd

Ukup

no

ispun

java

Mikrobiološki parametri

Escherichia coli (E.

coli)

(broj / 100

ml) 0 90

273,0

0

677,0

0 10 0

0,0 %

Enterococci

(broj / 100

ml) 0 0 82,54

165,0

0 8 0

0,0 %

Hemijski parametri

Acrylamide µg/l 0,1 0,00 0,00 0 0

Antimon µg/l

5 1,00 1,00 1,00 16 16

100,0

%

Arsen µg/l 10 1,00 1,00 1,00 20 20 100,0%

Benzen µg/l 1 0,10 0,23 0,25 16 16 100,0%

Benzo(a)piren µg/l 0,01 0,00 0,07 1,00 15 14 93,3 %

Bor mg/l 1 0,01 0,01 0,02 20 20

100,0

%

Bromat µg/l 10 0,10 1,90 2,50 18 18

100,0

%

Kadmijum µg/l 5 0,10 0,17 0,20 20 20

100,0

%

Hrom µg/l 50 1,00 2,02 10,00 17 17

100,0

%

Bakar mg/l 2 0,00 0,42 2,30 18 16 88,9 %

Cijanid µg/l 50 5,00 5,63 10,00 16 16

100,0

%

1,2-dihloroetan µg/l 3 0,03 0,32 1,00 18 18

100,0

%

Epihlorohidrin µg/l 0,1 0,00 0,00 0

Fluor mg/l 1,5 0,05 0,18 0,20 16 16

100,0

%

Olovo µg/l 10 1,00 1,00 1,00 20 20

100,0

%

9 KOCKS STUDIJA IZVODLJIVOSTI - OPŠTINSKO VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIONI

SISTEM U PRIŠTINI, FAZA III - 2011.


Strana 92. od 147

Živa µg/l 1 0,05 0,09 0,10 16 16

100,0

%

Nikl µg/l 20 0,01 0,99 1,40 16 16

100,0

%

Nitrat mg/l 50 1,00 1,51 1,90 19 19

100,0

%

Nitrit mg/l 0,5 0,01 0,02 0,03 16 16

100,0

%

Pesticidi µg/l 0,1 0,03 0,03 0,03 7 7

100,0

%

Pesticidi—Ukupno µg/l 0,5 0,03 0,03 0,03 13 13

100,0

%

Policiklični

aromatični

ugljovodonici

µg/l 0,1 0,00 0,00 0

Selen µg/l 10 1,00 1,00 1,00 20 20

100,0

%

Tetrahloroetan i

trihloroetan µg/l 10 0,10 0,69 1,00 17 17

100,0

%

Trihalometan—

Ukupno µg/l 100 0,00 0,00 0,00 2 2

100,0

%

Vinil hlorid µg/l 0,5 0,00 0,00 0 0

Parametar Jedinica

Vrednost

parametr

a

Min. Sredn

je Maks.

Broj uzoraka Ispunj

ava

standa

rd

Ukup

no

ispun

java

Parametri pokazatelja

Aluminijum µg/l 200 10,00 51,52 200,0

0 21 19

90,5 %

Amonijum mg/l 0,5 0,01 0,06 0,10 16 16 100,0

%

Hlorid mg/l 250 2,90 3,28 3,80 18 18 100,0

%

Clostridium

perfringens

(uključujući pore)

broj / 100

ml 0 0,00 28,50 50,00 10 0

0,0 %

Boja (koeficijent

spektarne apsorpcije

od 436 nm)

1/m

Prihvatljivo

za potrošače

i nema

abnormalne

promene

0,10 0,14 0,20 13

0,0 %

Provodljivost µScm

-1 pri

20 °C 2500 26,30

225,7

9

263,0

0 17 17

100,0

%

Koncetracija jona

vodnika pH jedinice

>=6,5 i

=<9,5 7,92 8,48 11,40 20 17

85,0 %

Gvožđe µg/l 200 14,00 95,32 300,0

0 22 19

86,4 %


Strana 93. od 147

Mangan µg/l 50 2,40 35,85 115,0

0 21 15

71,4 %

Miris

Prihvatljivo

za potrošače

i nema

abnormalne

promene

0,00 0,00 0,00 6

0,0 %

Kapacitet oksidacije mg/l O2 5 0,00 0,00 0 0

Sulfat mg/l 250 6,50 7,21 7,70 19 19 100,0

%

Natrijum mg/l 200 2,80 3,54 5,50 21 21 100,0%

Ukus

Prihvatljivo

za potrošače

i nema

abnormalne

promene

0,00 0,00 0,00 6

0,0 %

Zbir kolonije 22°

nema

abnormalne

promene

398 1068 1320 5

0,0 %

Koliformna bakterija broj / 100ml 0 180 1367 3270 11 0 0,0 %

Ukupni organski

ugljenik (TOC)

nema

abnormalne

promene

1,00 1,76 2,00 21

0,0 %

Zamućenost

FNU,

Prihvatljivo

za potrošače

i nema

abnormalne

promene

1 0,10 0,96 2,80 17 12

70,6 %


Strana 94. od 147

Parametar Jedinica

Vrednost

parametr

a

Min. Sredn

je Maks.

Broj uzoraka Ispunj

ava

standa

rd

Ukup

no

ispun

java

Radioaktivnost

Tritijum Bq/l 100 0,00 0,00 0

Ukupna indikativna

doza

mSv/godišn

je 0,1 0,00 0,00 0

Direktiva Saveta EU o prelivanju

upijanje 0,00 0,00 0

pH-vrednost kod

saturacije kalcita -0,25 6,17 7,89 10

delta pH vrednost

(WE) 0,23 0,30 0,40 7

pH vrednost

saturacije (WE) 7,53 7,75 7,85 7

indeks saturacije

(WE) -0,31 0,20 0,44 11

kapacitet rastvaranja

kalcita (WE) mg/l -9,31 -4,43 10,00 8

kapacitet kiselosti

pH4,3 (WE) mmol/l 2,59 2,75 3,00 21

tvrdoća karbonata

(WE) °dH 6,20 7,20 7,60 6

osnovni kapacitet

pH8,2(WE) mmol/l 0,03 0,09 0,10 18

slobodna ugljena

kiselina (WE) mg/l 4,50 4,50 4,50 7

ukupna tvrdoća

(ICP°dH)(WE) °dH 6.20 7,76 9,10 20

ukupna tvrdoća

(ICP,mmol)(WE) mmol/l 1,11 1,40 1,63 19

ukupno

suspendovane čvrste

supstance 3,00 9,50 16,00 2

rastvorene čvrste

supstance mg/l 0,00 0,00 0

Kalcijum mg/l ne postoji 36,90 49,66 57,20 21

Magnezijum mg/l ne postoji 3,60 4,35 4,90 21

Hemijska potražnja

za kiseonikom

(COD) mg/l ne postoji 4,20 4,35 4,50 2


Strana 95. od 147


Strana 96. od 147

ANEKS 6: KARTE KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA

Vidi odvojeni dokument: IZDANJE I 3


Strana 97. od 147

ANEKS 7 PREDLOŽENA FIZIČKA POBOLJŠANJA

OPŠTE

Tokom ispitivanja inventara kanala utvrđeno je da je kanal izložen raznim vrstama zagađenja

i zamućenosti koji potiču iz izvora koji su svrstani u 4 kategorije:

• Infiltracija mutne vode u kanal

• Deponije

• Sedimentacija

• Vegetacija

Radovi za zaštitu i sanaciju odnosno rehabilitaciju su podeljeni u 16 kategorija kako sledi:

Putevi, mostovi, pešački prelazi i pokrivna ploča

1. Pristupni putevi

2. Rehabilitacija mosta sa novim prelazom preko drenažne cevi

3. Sanacija mosta bez drenažne cevi

4. Predloženi novi most

5. Pokrivne ploče u Zubinom Potoku

6. Mostovni pešački prelazi

Zaštita od vode koja otiče

7. Odlivni kanali iznad kanala

8. Odvodni sifoni ispod kanala

9. Potporni zidovi iznad nivoa kanala

10. Zaštita od padine ispod nivoa kanala

11. Kanalizacija (septičke jame)

12. Propusti oborinskih voda

Vegetacija, ograde i razno

13. Ograde oko perimetra (perimetarne ograde)

14. Rešetke za zaustavljanje otpada na ulazu tunela/pokriveni delovi

15. Vegetacija

16. Razvodni rezervoari

PUTEVI, MOSTOVI, PEŠAČKI PRELAZI I POKRIVNA PLOČA

Pristupni putevi

U nekim segmentima nedostaje pristupni put, dok u preostaloj dužini pristupni put postoji, ali

je potrebno da se sanira jer nije dobro održavan. Cela dužina otvorenog kanala trebalo bi da

bude pokrivena pristupnim putem u poprilično dobrom stanju barem na jednoj strani.

Predloženo je da se izgradi novi put u segmentima odnosno delovima gde to nedostaje.

Postojeći put koji je u lošem stanju trebalo bi da se popravi i održava.


Strana 98. od 147

Rehabilitacija mosta sa novim prelazom preko drenažne cevi

28 mostova bez puta sa armiranim betonom predstavljaju zabrinutost. Ove strukture su

uglavnom u prilično dobrom stanju. Da bi se sprečilo slivanje odnosno odlivanje vode koja

dolazi od padinskih puteva trebalo bi uraditi aranžmane kako bi se osiguralo da se oborinske

odnosno atmosferske vode mogu ukloniti sa mosta.

U tu svrhu, uz mostove se moraju sagraditi novi kanali za prikupljanje i omogućavanje

prelaska atmosferskih voda sa putnog jarka i iz odvoda betonskih propusta koji moraju biti

izgrađeni uz kanal.

Osim toga, predloženi su sledeći sanacioni radovi:

Oštećene betonske površine treba delimično popraviti.

Oštećeni paralelni zidovi treba da se uklone i treba da se podignu novi zidovi.

Metalna ograda biće sanirana: uklanjanje rđe, predpremaz i završni sloj.

Napomena: Prelaz atmosferskih voda preporučenih na 28 mostova će morati biti pažljivo

razmotreni u fazi Glavnog projekta. Uistinu, rešenje može biti predloženo samo ako postoji

očigledno mesto za pražnjenje atmosferskih voda preusmerenih preko kanala.

Sanacija mosta bez drenažne cevi

6 mostova bez kolovoza sa armiranim betonom predstavljaju zabrinutost. Za te mostove,

potrebni su samo sanacioni radovi predloženi u prethodnom paragrafu.

Novi most

Uočeno je da je jedan most u potpunosti uklonjen na stacionaži 12 + 600,00. Taj most koji

nedostaje na stacionaži 12 + 600.00 treba da bude rekonstruisan.

Pokrivna ploča u Zubinom Potoku

Kada se sanira postava, predloženo je da se izgradi pokrivna ploča preko 400 m u Zubinom

Potoku iz sigurnosnih razloga, ali i da se spreči odlaganje čvrstog otpada.

Na osnovu naših razgovora sa upravom Kanala Ibar- Lepenac na severu, stanovnici u selu

Zubin Potok podržavaju pokrivanje preostalih otvorenih delova kanala.

Mostovni pešački prelazi

Tokom ispitivanja lokaliteta uočeno je da treba izgraditi nove mostovne pešačke prelaze,

posebno u naseljenim zonama u kojima ne postoji most u blizini.

Predloženo je da se izgradi mostovni pešački prelazi na 7 lokacija.

ZAŠTITA OD ODLIVNIH VODA

Odlivni kanali iznad kanala

Uz glavni kanal identifikovano je 32 neodlivnih kanala ( sifona). Ove strukture su uglavnom

u lošem stanju i vrlo često ispunjene sa zemljom. Budući da je većina njih nefunkcionalna,

atmosferska voda preliva se u kanal i stvara zagađenje i sedimentaciju.


Strana 99. od 147

Odvodni sifoni ispod kanala

Uz glavni kanal su identifikovani 21 ne odvodna no prelaz ispod kanala (sifona). Ove

strukture su uglavnom u lošem stanju i vrlo često ispunjene zemljom. Budući da je većina

njih nefunkcionalna, atmosferska voda se preliva u kanal i stvara zagađenje i sedimentaciju.

Potporni zidovi iznad nivoa kanala

Uz uzbrdnu obalu duž kanala atmosferska voda se ne prikuplja i neposredno se voda odliva

u kanal.

Predloženo je tamo gde je nagib strm da se izgrade potporni zidovi u skladu sa specifičnim

tipovima predstavljenim u slikama dalje u kombinaciji sa drenažnim propustom.

Slika 17: Potporni zid tip V

Jačanje padine naniže od kanala

Četiri područja su identifikovana s potencijalnim rizikom od ispiranja ili klizišta naniže od

kanala. Rizik nastaje usled kombinacije nekoliko faktora:

- Strmog ugla nagiba

- Visokog nivoa vode u nasipu

- Drveća i korenja koje raste u nasipu

Predložena stabilizacija uključuje sledeće mere:

- Uklanjanje vegetacije;

- Iskrčiti panjeve, punjenje rupe i sabijanje;

- Profilisanje nasipa i ispunjavanje zona depresije;

- Postavljanje geomata;

- Punjenje od 25 do 50 cm gornjeg sloja

- Ugradnja gabiona u podnožju nasipa za stabilizaciju podnožja šanca, odvoda; nasipa i

učvrstiti geomat;

- Hidrosetva

Propust oborinskih voda

Uz stranu kanala uzbrdo, nije predviđen propust za prikupljanje atmosferskih voda. Zbog

tog odsustva odvodnjavanja voda sa gornje padine se preliva u kanal.


Strana 100. od 147

Kanal je izvorno projektovan na način da se oborinske vode sa uzbrdnog nagiba odlivaju

direktno u kanal kroz ulazni ili druge prelaze preko kanala.

Odliv oborinske odnosno atmosferske vode se obavlja preko odlivnih kanala iznad kanala i

preko sifona ispod kanala. Na lokacijama uz kanal gde se oborinske vode ne prikupljaju

prema odlivnom kanalu ili sifonu, oborinske vode se ispuštaju direktno u kanal.

Preporučuje se da se izgradi otvoreni betonski propusni odvod po celoj dužini otvorenog

kanala na desnoj obali za prikupljanje vode koja dolazi sa padine.

Propust će prikupljati oborinske vode do najbližeg odlivnog kanala ili odlivnog sifona.

Slika 18: Odvodni propust - trapez oblika

Slika 19: Odvodni propust – pravougaonog oblika

Napomena: Na početku bila je predviđena platforma široka 1m na obe strane kanala. Zbog

nepostojanja održavanja oko kanala, prizemni nagib je erodirao i trenutno na većini lokacija

kanal je u kontinuitetu padine kanala.

VEGETACIJA, OGRADE I OSTALO

Ograda oko perimetra

Ograde su predložene u izgledu crteža, kada je to potrebno iz bezbednosnih razloga. Ukupno

je predložena ograda u dužini od 2410 metara.

Slika 20: Detaljni prikaz predložene metalne ograde

Rešetke za zadržavanje smeća na ulazu tunela/pokriveni delovi

Ulazni i izlazni delovi tunela su u pristojnom stanju. Većina tunelskih ulaza su nezaštićeni

rešetkama za zaustavljanje otpada. To je potrebno kako se bi se sprečio ulazak vegetacije,

otpada, životinja, itd ... u tunel.


Strana 101. od 147

Fotografija: Ulazni deo tunela / natkriveni delovi

Intenzivna vegetacija

Intenzivna vegetacija uz kanal uočena je tokom popisa duž oba dela odnosno saniranog i

nesaniranog dela kanala. To uzrokuje zagađenje vode sa ulaskom organskog materijala i

oštećuje postavu i konstrukcijske spojeve razvojem korenja. Pitanje intenzivne vegetacije je

dalje razrađeno u Izveštaju pod nazivom "Vegetacija".

Da bi se izvršila trajna restoracija kanala i sprečila daljnja šteta, vegetacija se mora tretirati i

neka pravila se moraju poštovati. U idealnom slučaju, da bi se očuvao kanal (betonske

obloge, nasip, odvodnjavanje odnosno drenažni sistem), iskop na konfiguraciji ( Uporediti

sliku ispod) nijedno stablo ne bi smelo da bude ukorenjeno na najmanje 5 metara od nasipa

kanala i nijedan grm na najmanje od 3 metara od nasipa kanala, dok nijedno drvo ili grm su

neprihvatljivi najmanje na udaljenosti od 3 m od podnožja uskog i normalnog nasipa.

Slika 21: Pravila sigurne udaljenosti za drveće i grmlje na kanalu Ibar

Poštujući ova pravila, drveće i grmlje (odrasle vrste koje su visoke manje od 3 m) može biti

posađeno na konfiguraciji iskopavanja da ograniče vodu i sedimente da otiču u kanal.

Odlivni rezervoari

Duž kanala, građani su postavili cevi da bi uzimali vodu iz kanala na nezakonit način.

Betonska strukturna obloga je u nekim mestima oštećena umetanjem cevi. Rupe su izbušene

kroz temeljnu ploču od nekoliko akvadukta izazivajući stalna curenja koji koriste

poljoprivrednici da bi punili svoje cisterne. U tim mestima ilegalne cevi se umeće kroz

spojeve i dovode do značajnih curenja.

Ukupno je identifikovano skoro 600 ilegalnih cevi.

Ovo pitanje će se rešavati između Kanala Ibar- Lepenac i lokalnih vlasti kako bi se

organizovala distribucija građanima na zakonit način. Distribucione komore bi se mogle

izgraditi ispod kanala kako bi se omogućila distribucija vode putem ugovora između lokalnih

vlasti i Kanala Ibar - Lepenac.


Strana 102. od 147

ZAGAĐENJE

Alge i mahovina

Kanal takođe pati od razvoja algi i mahovine. Alge su se intenzivno razvila u akvaduktima i

treba ih ukloniti tokom rehabilitacije odnosno sanacije.

Deponije otpada

Nekoliko deponija otpada su prisutne duž kanala Ibar i potiču iz privatnih deponija. Osim

toga, unutar kanala su uočene građevinske ruine i druge nečistoće.

Razlog je zbog odsustva prikupljanja otpada u ruralnim područjima. Otpad u i uz tok kanala

Ibar donosi organski i neorganski štetni materijal i ozbiljno utiče na kvalitet vode.

Tokom istraživanja popisa utvrđeno je da je nekontrolisano odlaganje privatnog otpada više

koncentrisano u severnom delu kanala Ibar. Da bi se rešio ovaj problem, neophodno je da se

promoviše kampanja informisanja odnosno podizanja svesti.

Otpadne vode domaćinstava koje se ispuštaju u kanal

Drugi izvor zagađenja je ispuštanje kanalizacije iz privatnih kuća u kanal. Duž kanala

identifikovano su kanalizacione cevi koje ispuštaju otpad direktno u kanal i zagađuju vodu u

četiri mesta. Ovo pitanje treba da rešava kanal Ibar –Lepenac preko lokalnih vlasti.

Drugi izvor infiltracije otpadnih voda je pronađen pored mosta 19. Cev ispušta otpadne vode

iz susednih štala u Kanal Ibar- Lepenac. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju po kvalitet vode i

kanal Ibar- Lepenac.

OPREMA ZA MODERNIZACIJU I HITNE POPRAVKE OPTIMIZOVANOG

OPERATIVNOG PLANA REZERVORA I BRANE GAZIVODA

Procena bezbednosti brane Gazivoda predstavljena u početnom nalazu o trenutnom stanju

brane takođe predstavlja preporuku za modernizaciju/ nadogradnje.

Nalazi trenutnog stanja brane Gazivoda su sledeći:

• Potrebno praćenje se ne sprovodi od 1997. godine i trebalo bi da se nastavi u

skladu sa međunarodnim standardima.

• Asfaltni put na vrhu brane je smešten na oko 30 cm sa uzvodne strane. Ovo je

prijavljeno da postoji još od 1997. godine. Potrebno je istražiti kako bi saznali

uzrok toga i ponašanje od nastanka. Preporučuje se da se nastavi sa punim

geodetskim snimkom i da se ispita kako je došlo do odstupanja brane, osim

vidljivog aranžmana koji je uočen na vrhu i na uzvodnoj površini.

• Nekoliko gotovih betonskih blokova su oštećeni ili nedostaju, a ograda na

trotoarima je takođe oštećena na nekoliko mesta.

• Uzvodna i nizvodna površina su generalno u dobrom stanju. Glavna zabrinutost

zbog nizvodne površine je velika vegetacija i jedno drvo.

• Fugirana galerija je generalno je u dobrom stanju. Utvrđeno je nekoliko

nedostataka: vidljivo curenje koje se ne meri, osvetljenje nije funkcionalno u

celoj galeriji.


Strana 103. od 147

• Stanje nasipa brane je dobro.

• Studija kapaciteta preliva je učinjeno u fazi projektovanja. Uz trenutnu veličinu

rezervoara, mogući neuspeh brane može izazvati veliku štetu stanovništvu po

njihovu imovinu i strukturama odnosno objektima nizvodno. Dakle, kapacitet

preliva treba preispitati, na osnovu verovatnog maksimalnog plavljenja (PMF).

PMF kao događaj plavljenja se mora izračunati s obzirom na najteže i razumno

moguće kombinacije pljuska, akumulacije snega, stope otapanja i ranijeg stanja

vlage. Studija plavljenja treba definisati da li su kapacitet preliva i kanali

dovoljnih i odgovarajućih kapacitet da ispuste predviđena plavljenja.

• Jedan od hidrauličnih poklopaca vrata se ne može automatski otvoriti. Međutim,

operatori su u mogućnosti da ga otvore mehaničkim putem. Treba uraditi

rehabilitaciju hidrauličkog operativnog sistema i treba pregledati i održavati

ventile. Potrebno je da se analiziraju kao deo analize rizika otkazivanje rada

ventila.

Početni rezultati ukazuju na sledeće:

• Redovno praćenje na brani treba preduzeti barem na nivou prošlog praćenja i prema

utvrđenim standardima za praćenje i nadzor brana.

• Geodetsko ispitivanje treba preduzeti da se ispita obim i napredak naseljenosti na

vrhu brane i uzvodnom delu lica brane.

• Treba sprovesti analizu rizika koja sadrži:

o Moderne probabilističke seizmičke analize opasnosti koje procenjuju

zemljotres i koje su obavezne u današnjoj praksi. Projektovanje zemljotresa

biće funkcija učitavanja za procenu sigurnosti brane od zemljotresa.

Koristiće se moderne metode vrednovanja.

o Studija opasnosti od plavljenja. Ovaj rad će uključivati ponovno vrednovanje

pretpostavki do kojih je došlo u originalnoj proceni i ponovno proceniti

PMF i kapacitet prelivanja.

Nalazi takođe upućuju na sledeće radove:

• Uklanjanje vegetacije sa nizvodne strane, uključujući i zrela stabla blizu vrha

brane.

• Izvršiti inspekciju instrumentacije, pre svega za proveru funkcionalnosti

piezometara i popraviti one koji nisu u funkciji, kako bi se počelo sa merenjem

pritiska i nivoa vode u brani.

• Instaliranje baždarene vage za merenje nivoa vode.

• Instaliranje ultrazvučnog praćenja nivoa akumulacije vode i kasnije povezati

merenja sa preporučenim SCADA sistemom.

• Izmeriti i pratiti curenja u galeriji.

• Izmerite protok curenja sa instaliranim V-urezima u galeriji i na nizvodnom prstu

brane. Popravite stalno osvetljenje na dnu i na nefunkcionalnim delovima galerije

• Popraviti otvor za vodu.

• Rehabilitacija asfaltnog puta, kolovoza i ograde na vrhu.

• Postaviti kamere na vrhu brane.

• Snabdeti čamcem za pristup tornju za prihvat i inspekciju rezervoara.


Strana 104. od 147

PRIMENA MIHALIĆ KOMPEZATORSKOG I U HITNIM SITUACIJAMA

REZERVOARA

Zbog curenja/sipanja, operativnih gubitaka, sedimentacije i povećane hrapavosti, kapacitet

kanala bi na duge staze postao nedovoljan posebno tokom vrhunca snabdevanja za irigaciju

odnosno navodnjavanja. Drugi problem sa kanalom Ibar je povezan s vrhuncem zamućenosti

nakon epizoda kiše. Ovi vrhovi nisu kompatibilni sa jasnim zahtevima bistrine vode najvećim

brojem operatera (KEK, Priština kompanija za vodosnabdevanje, KRPP). Poslednje, ali ne i

najmanje važno, još jedna motivacija za projekat je bilo i to što trenutno nije moguće zatvoriti

kanal Ibar čak i na nekoliko sati za održavanje ili čišćenje, a kamoli zbog nepredviđenih

hitnih situacija.


Strana 105. od 147

ANEKS 8 NACRT UBLAŽAVAJUĆIH MERA ZA SANACIJU KANALA - TABELE

PODPROJEKTI SANACIJE KANALA

Faza Uticaj/Problem Ublažavajuća mera Trošak Institucionalna odgovornost Komentar

Instalira Radi Instalira Radi

Predizgradnja Vodni resursi Adekvatnost zaliha PMU

PMU,

ILC,

dizajner

ILC ILC

Bušenje ispitivanja

PMU Izvođač

radova

Razvoj hidrološkog

modela

PMU ILC

Kvalitet vode Identifikacija i sprečavanje

eventualnih novih izvora

zagađenja

PMU ILC

Uspostavljanje zone zaštite

ILC ILC

Izgradnja Vodni resursi Prevencija ispuštanja

zagađivača i prodiranja u

kanal zbog zaštitnih

radova

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovi

izgradnje

Nije

primenljivo

Izvođač

radova

Izvođač radova treba izdvojiti

sumu u svojoj ponudi da se

koristi po uputstvima

nadgledanih radova na osnovu

naloga za uslugu po prethodno

ugovorenoj ceni po jedinici.

Prevencija ispuštanja

zagađivača i prodiranja u

Nije

primenlji

Pokriveni

troškovi

Nije

primenljivo.

Izvođač

radova




Strana 106. od 147

kanal zbog zaštitnih

radova

vo. izgradnje koristi po uputstvima

nadgledanih radova na osnovu



Izgradnja

Zemljište /tle Dokumentovani polazni

uslovi ugroženih kosina

(na lokacijama navedenim

u ovom izveštaju, plus

svaki drugi lokalitet koji se

može dokazati kao ranjiv

tokom radova)

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovi

izgradnje

Nije

primenljivo.

izvođač

radova

Izvođač treba izdvojiti sumu u

svojoj ponudi da se koristi po

uputstvima nadgledana radova

na osnovu naloga za uslugu po

prethodno ugovorenoj ceni po

jedinici.

Mere stabilizacije

sprovedene od slučaja do

slučaja. To mora da

navede izvođač radova u

svojoj ponudi.

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovim

a

izgradnje

Nije

primenljivo.

Izvođač

radova

Kritični

biodiverzitet

ekosistema

Ex-ante ispitivanje trakta

kanala sa obeležavanjem

vegetacije (stabala),

gustinom, gnezdima i

vrstama koje treba zaštititi

za vreme trajanja radova.

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovim

a

izgradnje

Nije

primenljivo.

Izvođač

radova






jedinici.

Vazduh i buka Zajedničke mere

ublažavanja koje se

uglavnom odnose na

civilno ugovaranje radova

(dobre prakse) kako bi se

smanjila emisija zagađenja

vazduha i buke tokom

radova.

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovi

izgradnje

Nije

primenljivo.

Izvođač

radova






jedinici.


Strana 107. od 147

Krajolik i

biološke

raznolikosti

Ponovna sadnja

autohtonim vrstama

(zamena bagrema sa

žbunjem)

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovi

izgradnje

Nije

primenljivo.

Izvođač

radova




nadgledana radova na osnovu



Sadnja sa usklađivanjem

sa različitih autohtonim

vrstama drveća i grmlja, na

granici neposredne zaštite

zone IL kanala

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovi

izgradnje

Nije

primenljivo.

Izvođač

radova

Fizička i kulturna

baština

U skladu sa obavezama

koje proističu iz zakona

Kosova o kulturnoj baštini

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovim

a

izgradnje

Nije

primenljivo.

Izvođač/ ILC Izvođač radova treba izdvojiti



nadgledana radova na osnovu



Bezbednost

radnika

U skladu sa najboljim

građevinskim praksama i

nacionalnim

zakonodavstvom

Nije

primenlji

vo.

Pokriveni

troškovim

a

izgradnje

Nije

primenljivo.

Izvođač/ ILC

Operacija Vodni resursi Odgovor odnosno reakcija

na upozorenja smanjenja

kvantiteta/ kvaliteta kroz

mere upravljanja

ILC Nije

primenljivo.

ILC Zasniva se na korišćenju hidro-

geološkog modela i praćenja

podataka za kontrolu i

predviđanje kvalitativnih i

kvantitativnih uslova

vodonosnima.

Zagađenje

površinskih voda

Dugoročni program

čišćenja rudarskih

deponija, vodotoka i tla.

Posebni naglasak na

žarišta rudarskih deponija.

Van

budžeta

projekta.

Goks. Goks. Merenje, poboljšanje održivosti

postojećeg projekta i potrebne

zbog razloga javnog zdravlja-

NIJE posledica sadašnjeg

projekta.


Strana 108. od 147

Tle Praćenje osetljivih kosina

(Ishmi brda); dalja

stabilizacija rada ako je to

potrebno.

ILC Nije

primenljivo.

MP Teško da će se pojaviti ako je

stabilizacija dobro izvršena

tokom radova.

Vazduh i buka Zajednička ublažavanja

(dobre prakse) kako bi se

smanjila emisija zagađenja

vazduha i buka na osnovu

rada kanala.

Nije

primenlji

vo.

ILC Nije

primenljivo.

ILC

Novoosnovani

ekosistem

Praćenje ponovno

posađene oblasti Ishmi

brda

Ponovna sadnja ako je

potrebno.

MP Nije

primenljivo.

MP Najverovatnije se neće pojaviti

Pejzaž bio-

diverziteta

Održavanje vegetacije i

zasada duž kanala

ILC Nije

primenljivo.

ILC


Strana 109. od 147

SANACIJA KANALA SOCIJALNI PODPROJEKAT

Faza Uticaj /Problem Ublažavajuća mera Trošak Institucionalna

odgovornost

Komentar


Pred

izgradnja

Eksproprijacija

Napravite popis imovine

koja treba da bude

premeštena ili

eksproprisana

PMU

PMU,

ILC,proje

ktant

ILC, MF, DD ILC, DD Mora da obuhvati sve pogođene

osobe i porodice i mora uzeti u

obzir činjenicu da su neki

vlasnici- porodice izgubili pravo

vlasništva (dokumentaciju) za

vreme rata. RPF se primenjuje.

Komplementarna podrška

porodicama koja prima

socijalnu pomoć

ILC, DD, MF

i MRSZ

ILC, DD Samo dobre prakse- primenjuje

se RPF

Dislokacija i preseljenje

Projekat

PMU

ILC Mora da obuhvati sve pogođene



vlasnici odnosno porodice

izgubili pravo vlasništva (

dokumentaciju) tokom rata.

Ograničenja i

zabrana

korišćenja vode

Zaustavljanje nelegalnog

korišćenja vode

ILC ILC Zaustavljanje mora biti zbog

ponude alternativnih opcija

datih u nastavku

Omogućavanje korišćenja

vode za grupu

poljoprivrednika (

okupljena manja grupa

farmera odnosno

poljoprivrednika)

ILC, MPŠRR ILC i

MPŠRR

U slučaju utvrđivanja malih

farmerskih zadruga na

određenom geografskom

području sa pogodnostima za

navodnjavanje


Strana 110. od 147

Zabrana

raspolaganjem

opasnog otpada

blizu kanala

Povezivanje kanalizacione

cevi na glavnu javnu

mrežu kada postoji ili je

izgrađen novi projekt radi

sprečavanja zagađivanja

vode.

ILC, Opština,

Regionalna

kompanija za

vodu i usluge

otpada

ILC,

Opština,

Regionalna

kompanija

za vodu i

usluge

otpada

Zaustavljanje odlaganja

otpada uzbrdo od kanala

ILC, Opština,

Regionalna

kompanija za

vodu i usluge

otpada

ILC,

Opština,

Regionalna

kompanija

za vodu i

usluge

otpada

Pristup

nepokretnosti

Osigurati da se nakon

procesa raseljavanja neće

izazvati nikakve problemi

prilazu lokalnim

meštanima i svojstvima

ILC, Opština ILC,

Opština

Sve nekretnine moraju imati

pristup putu. Da bi bilo u skladu

sa OPP

Izgradnja Nezakonito

ispuštanje

otpadnih voda u

KMP

Povezivanje lokalnih ili

kućnih kanalizacionih cevi

na glavni sistem javne

kanalizacije

PMU ILC,

Opština

ILC, Opština,

MŽSPP

ILC,

Opština,

MŽSPP

Pristup

nepokretnosti

Svi poremećaji puteva i

staza povezanih sa ILC

građevinskim radovima se

moraju identifikovati i

obavestiti lokalno

stanovništvo;

Nudeći pogodan pristup

alternativa za

domaćinstva, imovine i

Nije

primenljiv

o

Pokriveni

troškovi

izgradnje

Nije

primenljivo

ILC,

Opština,

dizajner


Strana 111. od 147

drugih komunalnih usluga

Bezbednost Znaci da je zabranjeno

kupanje za decu u ILC;

Sprečavanje put ili

pločnika dizajna blizu

moguće opasne

stranicama;

Nudeći sigurnosnih mjera

kada je to potrebno za sve

staze i puteve.

ILC,

Opština

ILC, Opština ILC,

Opština

Sigurnost radnika U skladu sa najboljom

građevinskom praksom i

nacionalnim

zakonodavstvom

Nije

primenljiv

o.

Pokriveni

troškovi

izgradnje

Nije

primenljivo

Izvođač/

ILC

Operativna

aktivnosti

Praćenje budućeg

urbanog razvoja

u blizini ILC

Praćenje budućeg urbanog

razvoja (stambeni i

poslovni prostor) 100m

uzbrdo od ILC;

Ograničiti svaku preteću

vrstu budućeg razvoja na

100m uzbrdo od ILC

Nije

primenljiv

o

ILC,

Opština

ILC, Opština ILC,

Opština

Pristup

održavanju

imovine

Održavanje puteva;

Održavanje staza;

Održavanje sigurnosnih

struktura.

ILC ILC ILC


Strana 112. od 147

ANEKS 9 NACRT UBLAŽAVAJUĆIH MERA REZERVOARA MIHALIĆ- TABELE

REZERVOAR MIHALIĆ

Faza Uticaj/

Problem

Ublažavajuće mere Trošak Institucionalna

odgovornost

Komentar


Izgradnja Pejzaž Dužna pažnja pejzažu; Kretanje opreme i ekipe da bude

ograničeno; Drveće da se ne obara izvan radnog područja;

Nepotrebnu štetu otkloniti na račun Ugovarača odnosno

Izvođača radova.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Samo dobra

praksa

Biodiverzitet Kretanje opreme i ekipe da bude ograničeno;

Svi materijali moraju da se čuvaju na odobren način;

Samo da se koriste odobrene deponije otpada;

Radne ekipe da se obrazuju o uznemiravanju staništa; Da se

obezbede drva za ogrev ili alternativni objekti za ekipu;

Poštovati odredbe zakona zaštite životne sredine o zaštiti

divljih životinja; Ekipa će biti kažnjena za nepotrebne

smetnje.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Samo dobra

praksa

Komunikacio

ne rute

Prekidi da budu identifikovani u Planu upravljanja

saobraćajem; Obavestiti javnost o predstojećim kašnjenjima;

Koristite odgovarajuće signalizacije.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Komunalije Dokumentovati sve komunalije u krugu od 50 m od

lokaliteta; Koordinisati radove sa komunalnim preduzećima;

Oštećenja na utvrđenim komunalijama popraviti o trošku

Ugovarača odnosno izvođača radova.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova


Strana 113. od 147

Javni pristup Prekidi treba da budu utvrđeni u Planu za upravljanje

saobraćaja; Informisati ugrožene vlasnike pred

uznemiravanje;

Održavati kolni pristup hitnim službama; Održavati pešački

pristup javnim zgradama; Koristite odgovarajuće

signalizacije; Držite ulice čiste.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

turizam Uklonite neželjene materijale i opremu iz radilišta; Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izgradnja Zagađenje

zemljišta i

vode

Dužnost vođenja brige da se izbegne prosipanje svih

zagađujućih materijala; Poštovati propise za smanjenje

zagađenja; Kontaminirano zemljište treba ukloniti i

zameniti; Hemijsko skladištenje do ispunjava preporuke

proizvođača; Goriva se čuvaju unutar spojenih područja;

Svako prosipanje mora da se prijavi; Treba preduzeti

korektivne radnje hitno; Incidenti da se saniraju o trošku

Ugovarača odnosno izvođača radova.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Uslov

ugovora

Drenaža,

erozije,

zamućenost i

nanos

Čišćenje terena pre izgradnje da bude ograničeno;

Poremećaji odvodnih kanala moraju imati prethodno

odobrenje;

Svako kratkoročno povećanje mutnoće mora biti odobreno;

Radovi isušivanja da bi se izbegla prekomerna zamućenost;

Slojevito skidanje humusa na način pogodan za ponovnu

upotrebu; Sve zalihe gomila i gomile zemlje da ostane

stabilne.

Višak i materijal da se ne čuvaju.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Uslov

ugovora

Buka i

prašina

Sva oprema mora da bude ugrađena sa odgovarajućim

loncima; Oprema/vozila u lošem stanju da se ne koriste;

Bučna oprema treba da bude smeštena dalje od osetljivih

mesta; Postrojenje da ne bude ostavljeno da radi u praznom

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Uslov

ugovora


Strana 114. od 147

hodu; Ograničeno radno vreme, posebno za nagomilavanje;

Produženje radnog vremena da bude odobreno; Svi

relevantni standardi da budu u skladu sa standardima

Svetske banke; Rukovanje cementom ograničiti zbog

atmosferskog pražnjenja; Spaljivanje otpadaka zbog

raščišćavanja nije dozvoljeno; Odlaganje na lokalitetu i

pristupnim putevima;

Reklamni plakati koji će se koristiti kada je to potrebno;

Da se uzme u obzir opterećenja vozila koja verovatno

ispuštaju prašinu.

Upotreba

eksploziva

Svi aspekti upotrebe moraju biti u skladu sa zahtevima

municije. Izvođača radova i lokalne policije

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Pod

nadzorom od

strane lokalne

policije

Višak

materijala

Svi propisi da se poštuju u vezi čvrstog otpada; Neželjene

materijale odmah odlagati;

Razmazi za kasniju upotrebu da se na odgovarajući način

čuvaju.

Materijali se ne trebaju dugo čuvati na mestu ili u velikim

količinama

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Samo dobra

praksa

Izgradnja

(nastavak)

Javna

sigurnost i

sigurnost

radnika

Sve lokacije moraju biti sigurne od neovlašćenog pristupa;

Da se pruže adekvatne oznake upozorenja;

Kontrolor da obezbedi siguran ulazak i izlazak na

radilištima; Izvođač da primeni stroge propise zdravlja i

sigurnost.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

dobro

Praksa 'samo

Fizička i

kulturna

baština

U skladu sa obavezama koje proističu iz kosovskog zakon o

kulturnoj baštini

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač / ILC Izvođač treba

izdvojiti

sumu u svojoj

ponudi i da

se koristi po

uputstvima


Strana 115. od 147

radova.

Izgradnja/

uticaj/

olakšavajuće

mere

lokaliteta

Izgradnja

kampa

Odgovarajući objekti za kanalizaciju moraju da budu

instalirani; Obrađene otpadne vode će se ponovo koristiti

kada je to moguće; Zagađujući materijali moraju da budu

identifikovani, skladišteni i da se rukuje njima u skladu s

preporukama proizvođača; skladište goriva u potpunosti

spojeno; Svako prosipanje da se prijavi; Korektivne akcije

treba preduzeti hitno;

Incidenti da se saniraju na račun Ugovarača odnosno

izvođača radova; Predlozi za odlaganje čvrstog otpada

moraju biti odobreni; olovne baterije koje treba preduzeti za

recikliranje; Da se realizuje kontrola pristupa, uključujući

signalizacija; Susedni javni putevi da bude čisti;

Široka ili nenormalna opterećenja da budu isporučena noću.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Samo dobre

prakse

Ostale

lokacije

Prioritet će se dati na korišćenje postojećih licenciranih

kamenoloma; Rad kamenoloma ograničen samo u satima

dnevnog svetla odnosno danju;

Prašina i buka da bude potisnuti prema potrebi; Operacija će

biti ograničena na vreme kada jačina vetra nije jaka;

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovima

izgradnje

Nije

primenljiv

o

Izvođač

radova

Samo dobre

prakse

Operativna

aktivnost

Kvalitet vode Identifikacija i sprečavanje eventualnih novih izvora

zagađenja u slivu akumulacije

Nije

primenljivo

ILC MŽSPP /

ILC

MŽSPP / ILC

Uspostavljanje zaštite zoniranja u rezervoaru području

Nije

primenljivo

ILC MŽSPP /

ILC

MŽSPP / ILC

Biodiverzitet

i pejzaž

Održavanje vegetacije i zasada u neposrednoj blizini

akumulacije (strmim padinama)

ILC N / A. ILC

Bezbednost Priprema i redovno ažuriranje Akcionog reaktivnog plana

za hitne slučajeve


Strana 116. od 147

REZERVOAR MIHALIĆ DRUŠTVENI OKVIR

Faza Uticaj /Problem Ublažavajuća mera Trošak Institucionalna odgovornost Komentar


Predizgradn

ja

Preseljenje i

dislokacija

Popis imovine koja treba da bude

dislocirana ili eksproprisana

PMU

PMU,

ILC,

projektant

ILC, MF, DD ILC, DD Mora da obuhvati sve pogođene




vlasništva (doc.) tokom rata.

Komplementarna podrška

porodicama koja prima socijalni

pomoć

ILC, DD, MF

i MRSZ

ILC, DD Samo dobre prakse

Dislokacija i preseljenje

Projekat

PMU

ILC Mora da obuhvati sve pogođene




vlasništva (doc.) tokom rata

Ograničenja i

zabrane

korišćenja vode

Omogućavanje korišćenja vode za

grupu poljoprivrednika

(prikupljen mali broj

poljoprivrednika)

ILC, MPŠRR ILC i

MPŠRR

U slučaju utvrđivanja malih

farmerskih udruženja na određeno

geografsko područje sa

pogodnostima za navodnjavanje

Zabrana

kanalizaciju i

odlaganje

opasnog otpada u

slivu ERM

Priključiti bilo koju kanalizaciju

na glavnu javnu mrežu kada

postoji ili projekat i izgraditi novi

radi sprečavanja zagađivanja

vode.

ILC, Opština,

Regionalna

kompanija za

vodu i usluge

otpada

ILC, Opština,

Regionalna

kompanija za

vodu i usluge

otpada


Strana 117. od 147

Sprečiti svako odlaganje otpada

uzbrdo u ERM

ILC, Opština,

Regionalna

kompanija za

vodu i usluge

otpada

ILC, Opština,

Regionalna

kompanija za

vodu i usluge

otpada

Pristup

nekretninama

Osigurati da nakon raseljavanja

puta, proces neće izazvati nikakve

probleme prilaz za lokalne naroda

i svojstva

ILC, Opština ILC, Opština Sve nekretnine mora imati pristup

na cestu

Izgradnja Ponovno spojiti

sve usluge na

javnu mrežu

(vodovod,

kanalizacija,

struja i cesta)

Povezivanje lokalne ili

domaćinstva na glavni dobavljač

mreže

PMU ILC,

Opština

ILC, Opština,

MŽSPP

ILC, Opština,

MŽSPP

Pristup

nekretninama

Poremećaj funkcionisanja puteva i

staza povezanih s ERM

građevinskim radovima biće

identifikovani, a lokalno

stanovništvo mora da bude

obavešteno;

Nude se odgovarajuće

alternativne dostupnosti

domaćinstvima, imovini i drugim

komunalnim uslugama pre

prethodnog pristupa se prekida.

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovim

a

izgradnje

Nije

primenljivo

ILC, Opština,

projektant

Bezbednost Znaci koji pokazuju da je

zabranjeno kupanje za decu u

ERM;

Nudeći sigurnosne mere kada je

to potrebno za sve staze i puteve.

U slučaju da su putevi poplavljeni

ILC ILC ILC


Strana 118. od 147

od ERM treba postaviti

odgovarajuće saobraćajne

znakove odnosno znakove

obaveštenja i blokade puteva.

Turistički

elementi i pejzaž

Građevinski materijal i sveukupan

element dizajna ERM-a mora biti

atraktivan za ruralne turističke

potrebe

Nije

primenljivo

Pokriveni

troškovim

a

izgradnje

Nije

primenljivo

Operativna

aktivnost

Praćenje budućeg

urbanog razvoja u

ERM-u

Praćenje budućeg urbanog razvoja

(stambeni i poslovni prostor) 100

m uzbrdo od ERM-a;

Ograničiti svake preteće vrste

korišćenja zemljišta budućeg

razvoja na 100 m uzbrdo ERM-a

Nije

primenljivo

ILC,

Opština

ILC, Opština ILC, Opština

Pristup

održavanju

imovine

Održavanje puteva;

Održavanje staza;

Održavanje bezbednosne

strukture.

ILC ILC ILC

Turistički razvoj Ne dozvoliti kupanje ili ribolov Nije

primenljivo

ILC ILC ILC

Studija o izvodljivosti za kanal Ibar Lepenac Izveštaji ESIAF & ESMF Svetska banka – Ugovor br. 7168554

ANEKS 10 - EMP KONTROLNA LISTA SANACIJE KANALA - OBRAZAC

Potencijalni uticaj na životnu sredinu

Očekuje se da će uticaji podprojekata na životnu sredinu biti upravljivog, privremenog i

lokalnog uticaja jer se odnose na opšte građevinske aktivnosti na već poznatim i ranije

korišćenim lokacijama. Ovi uticaji najčešće uključuju: a) prašinu i buku zbog iskopavanja,

rušenja i gradnje; b) Upravljanje građevinskim šutom i slučajnim prosipanjem mašinskog

ulja, maziva, itd, c) Zadiranje u privatnost imovine; d) oštećenje istorijskih ili kulturnih

dobara ili nepoznatih arheoloških nalazišta; e) poremećaj saobraćaja; (F) površinske ili

podzemne vode i g) zagađenje zemljišta ili erozije.

KONTROLNA LISTA EMP

Kontrolna lista EMP se primenjuje za manje sanacije ili izgradnju manjeg obima. Ona pruža

"pragmatične dobre prakse" i osmišljena je da bude laka za upotrebu i kompatibilna sa

zahtevima zaštitnih mehanizama Svetske banke. Format kontrolne liste pokušava da pokrije

tipične pristupe za ublažavanje uobičajenih ugovora za javne radove sa lokalizovanim

uticajima.

Kontrolna lista ima jedan uvodni deo i tri glavna dela:

Uvodni deo ili predgovor u kojem je predstavljen projekat, kategorija deo okoliša

definisana, a spisak EMP koncepta objašnjen.

1. Deo predstavlja opisni dio ( "pasoš lokaliteta") koji opisuje specifičnosti projekta u

pogledu fizičke lokacije, institucionalnog i zakonodavnog aspekta, opis projekta,

uključujući i potrebu za programom izgradnje kapaciteta i opis procesa konsultacija sa

javnosti.

2. Deo uključuje ekološki i socijalni skrining na jednostavan način: Da/Ne format nakon

čega slede mere ublažavanje za svaku datu aktivnost.

3. Deo je plan praćenja za aktivnosti tokom projekta izgradnje i realizacije projekta.

Zadržava isti format koji je potreban za standardne EMP Svetske banke. Namera ove

kontrolne liste je da 2. Deo i 3. Deo budu uključeni kao deo tenderske dokumentacije za

Ugovarače odnosno izvođače radova.

Primena EMP-kontrolne liste

Proces osmišljavanja za predviđene građevinske radove u projektu Izvrsnosti obrazovanja i

Projekta ravnopravnosti će se odvijati u tri faze:

1) Faza opšte identifikacije i utvrđivanje delokruga , u kojima objekti (npr. škole) za

rehabilitaciju, proširenje i/ili izgradnju su izabrani a program za približavanje

potencijalne radne tipologije razrađen. U ovoj fazi, Deo 1, 2 i 3 kontrolne liste EMP-

a su popunjeni. 2. Deo kontrolne liste EMP-a može se koristiti za odabir tipičnih

aktivnosti iz "menija" i povezuju ih sa tipičnim pitanjima zaštite životne sredine i

merama ublažavanja.

Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal ESIAF & ESMF Reports World Bank – Contract No 7168554

Strana 120. od 147

2) Faza detaljnog idejnog projekta i tendera, uključujući specifikacije i račune od

količine za pojedine objekte. Kontrolna lista EMP-a je revidirana u skladu sa glavnim

idejnim projektom u ovoj fazi. Kao takva, kontrolna lista se predstavlja javnosti pre

tenderske procedure. Ova faza uključuje tender i dodelu ugovora ugovaraču odnosno

izvođaču radova. Čitav popunjen tabelarni EMP (Deo 1, 2 i 3) treba se dodatno

priložiti kao sastavni deo ugovora o radovima, kao i ugovora o nadzoru analogno sa

svim tehničkim i komercijalnim uslovima koji mora da potpišu sve ugovorne strane.

3) Tokom faze realizacije odnosno izvođenja radova proverava se poštovanje ekoloških

uslova na određenom lokalitetu od strane certifikovanih inspektora/supervizora (e),

koji uključuju nadzornog inženjera ili supervizor projekta na lokalitetu. Mere za

ublažavanje u 2. Delu i plan praćenja u 3. Delu su osnova za verifikaciju odnosno

potvrđivanje poštovanje propisa od strane izvođača ili projekta sa potrebnim

odredbama za zaštitu životne sredine.

PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE

Za praćenje zaštitnih mehanizama dužne pažnje, nadzornik lokaliteta koji radi sa 3. Delom

Kontrolne liste EMP-a, odnosno sa planom praćenja. 3. Deo je specifično razvijen koji jasno

definiše mere ublažavanja i praćenje koje može da bude uključeno u ugovorima o radovima

koji odražava stanje prakse zaštite životne sredine na gradilištu i koji može da bude uočen/

meren i verifikovan od strane inspektora tokom izvođenja građevinskih radova.

Takve mere ublažavanja uključuju korišćenje lične zaštitne opreme (PPE) od strane radnika

na lokalitetu, stvaranjem i sprečavanjem prašine, količine vode koju koristi i ispušta lokalitet,

prisustvo odgovarajućih sanitarnih objekata za radnike, sakupljanje otpada posebnih vrsta

(mineralni otpad, drvo, metal, plastika, opasni otpad, npr. azbest, ostaci boja, korišteno

motorno ulje), količine otpada, pravilna organizacija korišćenja puteva i objekata ili ponovnu

upotrebu i recikliranje kad god je to moguće.

Izveštavanje o praksama primene treba opisati u redovnom izveštaju prema PIU.


Strana 121. od 147

1. DEO: INSTITUCIONALNI I ADMINISTRATIVNI

Zemlja Kosovo

Naziv projekta Zaštita kanala Ibar-Lepenac

Obim projekta i

aktivnost Izgradnja i raspolaganje vodom

Institucionalne

mere

(Ime i prezime

i kontakt)

Upravljanje projektom

WB,

EBRD,

Republika

Kosovo

Ministarstvo

XXXXXX

(MŽSPP)

Konsultant za pitanja

životne sredine koga

angažuje ILC a koji

je odgovoran za

nadzor realizacije

EMP-a

Lokalna strana i/ili korisnik

Opštine Zubin Potok, Mitrovica,

Vučitrn, Obilić i Priština

(___________________)

Odgovorne za pripremu (popunjavanje)

liste provere EMP, javne konsultacije pri

popunjavanju liste provere EMP i

nabavku radova i angažovanje inženjera

za nadzor lokacije (radovi i ugovori o

nadzoru obuhvataju i tabelarne delove

liste provere EMP)

Izvođač radova

(naziv ažurirati nakon sklapanja

ugovora)

Odgovoran za realizaciju ublažavajućih

mera i praćenje realizacije, u skladu sa

delovima 2 i 3 liste provere EMP

Mere

realizacije

( Ime i prezime

i kontakt )

Nadzor

WB

obezbeđuje

nadzor

Opštine Zubin

Potok, Mitrovica,

Vučitrn, Obilić i

Priština

(________________)

Odgovorne za

angažovanje

inženjera za nadzor

lokaliteta i za

povremen nadzor nad

lokalitetom

Inženjer za nadzor

lokaliteta

(ime ažurirati po

sklapanju ugovora)

Odgovoran za

praćenje realizacije

liste provere EMP-a

na strani izvođača

Lokalni inspektorat

Odgovoran za povremene posete

lokalitetu ili po dobijanju žalbe od

javnosti

Konsultanti

Odgovorni za nadzor celokupnog

projekta. Angažuje ih ILC pre početka

gradnje na konkretnom lokalitetu


Strana 122. od 147

radova. Angažuje ga

opština.


Strana 123. od 147

OPIS LOKALITETA

Naziv

lokaliteta

Kanal Ibar-Lepenac (IL kanal)

Opiši lokalitet IL kanal predstavlja hidrauličnu

strukturu koju je podigao čovek

sa ciljem da snabdeva centralno

Kosovo vodom. Kanal se

nedovoljno održava i podložan

je odronima, isticanju i

zagađenju. Postojeći kanal

ukupno je dugačak 49 km, a deo

koji treba da bude obnovljen,

dugačak je XXX. Kanal na putu

od Gazivoda do Prištine, prolazi

kroz teritoriju pet opština, dok

deo koji treba da bude

obnovljen prolazi kroz tri

(Zubin Potok, Mitrovica,

Vučitrn,). Shodno tome, ovaj

deo prolazi kroz dve glavne

slikovite jedinice– brdovite

oblasti na severu Kosova i gusto

naseljenu ravnicu centralnog

Kosova.

Aneks 1: Informacije o lokalitetu (cifre

sa lokaliteta) [X] Y

U čijem je

vlasništvu dato

zemljište?

Ovo zemljište predstavlja javnu imovinu, međutim postoji popriličan broj

slučajeva u kojima oblast u okolini kanala služi za prilaz privatnoj imovini.

Geografski

opis

IL kanal, odnosno postojeći kanal koji treba delimično da se obnovi,

prostire se od jezera Gazivode pa sve do grada Prištine i završava se na

jezeru Badovac i dugačak je 49 km. Kanal teče od Gazivoda do Prištine i

prolazi kroz teritoriju pet opština (Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i

Priština) i ukupno 33 seoska naselja. Kanal uglavnom prolazi kroz zapadne

delove kosovske ravnice i jednim delom kroz područje severnog Kosova,

koje je prevashodno brdovito.

ZAKONODAVSTVO

Identifikovati

nacionalno i

lokalno

zakonodavstvo

i dozvole koje

važe za ovu

projektnu

aktivnost

Isti slede :

Zakon o vodama Kosova (Zakon br. 2004/24) i povezani propisi

koji uređuju upravljanje, planiranje, zaštitu i institucionalne

odgovornostima u vezi sa vodom i vodenim izvorištima;

Zakon o vodama Kosova (Zakon br. 2012/04-L-147) propisuje

održiv razvoj i iskorišćavanje vodenih izvorišta neophodnih za

javno zdravlje, zaštitu životne sredine i društveno-ekonomski razvoj

Republike Kosovo; donošenje postupaka i vodećih načela za

optimalnu distribuciju izvorišta vode, u zavisnosti od njihove

upotrebe i svrhe;

Zakon o zaštiti životne sredine (03/L-025 -2009) i srodni propisi:

Ekološka dozvola (faza pre izdvajanja finansijskih sredstava) koja

se zahteva od MŽSPP-a, za korišćenje prirodnih resursa:

U skladu sa članom 36 Zakona br. 03/L-214 o EIA: sadašnji ESMP i


Strana 124. od 147

ekološka dozvola podnose se na odobrenje inspektoru za zaštitu životne

sredine (inspektor MŽSPP)

KONSULTACIJE SA JAVNOŠĆU

Identifikovati

kada /gde se

odvija proces

konsultacija sa

javnošću

Lista provere EMP pripremljena za sadašnje pod-projekte moraće javno da

se objavi nakon što ILC usvoji predloženi pod-projekat.

Aktuelni EMP priprema se i sprovodi pod nadležnošću ILC-a i biće na

raspolaganju za konsultacije sa javnošću u periodu od najmanje 14 dana

(dve nedelje) u [relevantnoj Opštini] i na veb stranici ILC-a.

Period, predmet i vid konsultacija sa javnošću najavljuju se 5 dana pre

raspisivanja perioda konsultacija u lokalnim novinama.

Odgovoran ILC prikuplja rezultate proizašle sa konsultacija sa javnošću i

podnosi ih zajedno sa konačnom verzijom EMP-a na odobrenje inspektoru

za zaštitu životne sredine ili relevantnom ministarstvu.

IZGRADNJA INSTITUCIONALNIH KAPACITETA

Da li će

postojati bilo

kakve

aktivnosti

izgradnje

kapaciteta?

[X] N ili [ ]D ukoliko je odgovor Da, Aneks 2 sadrži informacije o

izgradnji kapaciteta


Strana 125. od 147

2. DEO: EKOLOŠKA/SOCIJALNA PROVERA ODNOSNO SKRINING

Da li će

aktivnost na

lokalitetu

obuhvatati

/uključivati

bilo šta od

sledećeg:

Aktivnost Status Dodatna upućivanja

Opšte (svi vidovi radova na obnovi) [X] Da [ ] Ne Vidi deo A u nastavku

Trasiranje kanala i obnova spojeva [ ] Da [ ] Ne Vidi deo B u nastavku

Ugradnja odvoda [ ] Da [ ] Ne Vidi deo C, A u nastavku

Stabilizacija od odrona/ podizanje potpornog zida [ ] Da [ ] Ne Vidi deo D, A u nastavku

Uklanjanje visoke vegetacije [ ] Da [ ] Ne Vidi deo E, A u nastavku

Uklanjanje naslaga čvrstog otpada [ ] Da [ ] Ne Vidi deo F, A u nastavku

Uklanjanje nezakonitih vodovodnih cevi [ ] Da [ ] Ne Vidi deo G, A u nastavku

Uklanjanje ilegalne domaće kanalizacije [ ] Da [ ] Ne Vidi deo H, A u nastavku

Radovi na obnovi u blizini stambenih objekata [ ] Da [ ] Ne Vidi deo I, A u nastavku

Radovi na obnovi u blizini oblasti za očuvanje kulturnog

nasleđa (poznatih ili potencijalnih)

[ ] Da [ ] Ne Vidi deo K, A u nastavku

Asfaltna baza za upravljanje lancem

snabdevanja/proizvodnja betona/kamenolom

[ ] Da [ ] Ne Vidi deo L, A u nastavku

Obnova puteva [ ] Da [ ] Ne Vidi deo M, A u nastavku

Obnova mostova [ ] Da [ ] Ne Vidi deo N, A u nastavku

Odvodni kanali [ ] Da [ ] Ne Vidi deo O, A u nastavku

Septičke jame [ ] Da [ ] Ne Vidi deo P, A u nastavku

Za svaku odnosnu aktivnost, mere koje će biti realizovane navedene su u sklopu suočavanja sa E&S:

AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA

A. Opšti uslovi –

sve vrste radova

Obaveštavanje i

bezbednost na radu

(a) Lokalna građevinska i inspekcija za životnu sredinu i zajednice, obavešteni o predstojećim

aktivnostima.

(b) Javnost obaveštena o radovima odgovarajućim obaveštenjem u medijima i/ili na javno

pristupačnim lokalitetima (uključujući i mesto izvođenja radova).

(c) Sve zakonom zahtevane dozvole dobijene za gradnju i/ili obnovu.

(d) Svi radovi će biti sprovedeni na bezbedan i disciplinovan način koji je osmišljen sa ciljem da


Strana 126. od 147


svede na minimum uticaj na okolne stanovnike i na životnu sredinu.

(e) Lična zaštitna oprema radnika (PPE) u skladu sa međunarodnom dobrom praksom (obavezno

nošenje zaštitne kacige sve vreme, maske i sigurnosnih naočara, po potrebi i ukoliko su

propisane, pojasa i sigurnosnih čizama).

(f) Radnici su dobro obučeni da koriste potencijalno opasnu opremu.

(g) Svi zdravstveni i bezbednosni (ZIB) incidenti trebalo bi da se prijave vođi projekta.

(h) Neovlašćenim licima trebalo bi zabraniti pristup radnim oblastima i građevinskom kampu.

(i) Oblast u kojoj se izvode radovi biće zaštićena ogradom ili jasno obeležena oznakama i

građevinskom trakom.

(j) Pokriti otvorene jame ukoliko je moguće, tokom radnog vremena i najmanje na kraju radnog

vremena.

(k) Postavljanjem odgovarajućih znakova na lokalitetu, radnici će biti obavešteni o glavnim

pravilima i propisima koje bi trebalo da ispoštuju.

Upravljanje otpadom (a) Prakse upravljanja otpadom trebalo bi da se usklade sa nacionalnim zakonodavstvom.

(b) Kontejneri za svaku identifikovanu kategoriju otpada pruženi u dovoljnim količinama i

prikladno pozicionirani (lako pristupačni).

(c) Prikupljanje otpada i putevi odnošenja i licencirane deponije, biće identifikovani za sve

glavne vrste otpada, koje se očekuju od rušenja i građevinskih aktivnosti.

(d) Otpad od mineralne (prirodne) izgradnje i rušenja biće odvojen od opštih otpadaka,

organskog, tečnog i hemijskog otpada sortiranjem na lokalitetu i privremeno će se odložiti u

odgovarajuće, namenske, kontejnere. U zavisnosti od njegovog porekla i sadržaja, mineralni

otpad biće ponovo vraćen na svoju prvobitnu lokaciju ili će ponovo biti stavljen u upotrebu.

(e) Licencirana lica za odnošenje smeća prikupiće sav otpad proizašao iz građevinskih radova i

odložiti ga na prikladan način.

(f) Evidencija o uklanjanju otpada redovno se ažurira i čuva kao dokaz propisnog odlaganja, u

skladu sa unapred utvrđenim načinom.

(g) Kad god to bude izvodljivo, izvođač radova ponovo će upotrebiti i reciklirati prikladne i

izvodljive materijale

(h) Ispuštanje bilo kakve vrste otpada (uključujući organski) ili otpadnih voda u kanal ili okolnu

oblast, strogo je zabranjeno.

(i) Sav otpad i neiskorišćeni materijali, sva mehanizacija i alatke trebalo bi da se uklone sa


Strana 127. od 147


lokaliteta, sve do završetka izvođenja radova.

Toksične/opasne

materije i upravljanje

otpadom

(a) Sve opasne ili toksične supstance biće privremeno čuvane na gradilištu u bezbednim

kontejnerima označenim pojedinostima o sastavu, osobenostima i načinu rukovanja.

(b) Kontejneri koji sadrže opasne materije trebalo bi da se čuvaju u nepropusnim kontejnerima,

kako bi se sprečilo curenje. Ovaj kontejner trebalo bi da ima ugrađen sekundarni sistem

nepropusnosti kao što su komore (npr. kontejner sa komorom), dvostruki zidovi ili slično.

Sekundarni sistem nepropusnosti ne sme da ima nikakvu pukotinu, mora da bude u stanju da

izdrži curenje i mora da je u stanju brzo da se isprazni.

(c) Kontejneri sa opasnim materijama moraju biti zatvoreni, sa izuzetkom prilikom dodavanja ili

uklanjanja materijala/otpada. Njima se ne sme rukovati, ne smeju se otvarati ili čuvati na

način koji može izazvati njihovo curenje.

(d) Kontejneri u kojima se nalazi zapaljiv ili reaktivni otpad moraju se nalaziti najmanje 15

metara (50 stopa) od imovine datog objekta.

(e) Otpad se prevozi u posebno licenciranim vozilima i uništava se u licenciranoj ustanovi.

Evidencija o uklanjanju otpada redovno se ažurira i čuva kao dokaz propisnog odlaganja, u

skladu sa unapred utvrđenim načinom.

(f) Neće se koristiti farbe sa toksičnim sastavom ili razređivačima ili farbe bazirane na olovu.

Transport i raspolaganje

materijalima

(a) Svi materijali koji su skloni da podižu prašinu moraju se prevoziti u zatvorenim ili

prekrivenim kamionima, a materijal, ukoliko je prikladno, treba da bude kvašen – prskan.

(b) Putevi se redovno čiste metlom i vodom u glavnim deonicama.

(c) Odvojite humus od gromada iskopanog zemljišta.

(d) Postavite gromade zemljišta daleko od odvodnih vodova, prirodnih tokova i mesta podložnih

eroziji zemljišta.

(e) Gromade zemljišta i hrpe materijala ne bi trebalo da (i) prekorače visinu od 2m, (ii) treba da

budu stabilne i dobro obezbeđene, kako bi se izbeglo njihovo rušenje i povrede.

(f) Sav tovar zemljišta se prekriva, kad god se odnosi sa lokacije, za dalje odlaganje.

Kvalitet vazduha (a) Koristite vodu u svim aktivnostima čišćenja zemljišta, krčenja, struganja, iskopavanja,

nivelisanja, etažiranja, seče i punjenja i rušenja, koje mogu izazvati prašinu i emisiju čestica.

(b) Obezbedite da su sva prevozna vozila i mašinerija opremljeni odgovarajućom opremom za

kontrolu emisije čestica, koja se redovno održava i koja je atestirana.

(c) Obezbedite da sva vozila i mašinerija koriste benzin iz službenih izvora (licencirane


Strana 128. od 147


benzinske pumpe) i goriva, koju predodređuju proizvođači mašinerije i vozila.

(d) Nema potrebe ni za kakvim prekomernim držanjem u leru građevinskih vozila, na samom

lokalitetu.

(a) Pranje transportnih vozila i točkova sprovodiće se redovno, na prethodno identifikovanim

lokacijama, opremljenim, najmanje kolektorom za maziva i naftu.

(b) Iskopavanja i druge aktivnosti na raščišćavanju i zemljanim radovima moraju se vršiti u

dogovorenom radnom vremenu i u prikladnim vremenskim uslovima, kako bi se izbeglo

podizanje peska i prašine u susednoj oblasti

(c) Utovar i istovar ili materijali skloni prašini koristiće se i vršiće se tokom povoljnih

vremenskih prilika i sa adekvatnim merama za smanjenje prašine

(d) Ograničenje brzine od 40km/h ne sme se prekoračiti na prljavim putevima

(e) Materijali skloni prašini trebalo bi da se prevoze u zatvorenim ili prekrivenim kamionima

(f) Materijali skloni podizanju prašine i drugi tovarni materijali trebalo bi da se zaštite od

vremenskih uslova, posebno vetra i kiše. Ugraditi vetrobrane, sa ciljem da se spreči rasipanje

prašine, kad god je odgovarajuće. Ugraditi vetrobrane kako bi se sprečilo podizanje prašine,

gde god da je odgovarajuće.

Buka (g) Građevinska buka trebalo bi da je ograničena na termine dozvoljene dozvolom.

(h) Rad tokom noći izbegavaće se ukoliko je moguće. U slučaju da je neizbežan, moraju se dobiti

sve potrebne dozvole.

(i) Tokom rada, poklopci motora na agregatima, kompresorima za vazduh i drugoj mehaničkoj

opremi na struju trebalo bi da budu zatvoreni a oprema postavljena što je moguće dalje od

stambene oblasti.

(j) Pumpe i druga mehanička oprema trebalo bi delotvorno da se održavaju.

(k) Tokom rada, poklopci motora na agregatima, kompresorima za vazduh i drugoj mehaničkoj

opremi na struju trebalo bi da budu zatvoreni.

(l) Ukoliko radovi treba da se realizuju u blizini kuća, anti –bučni zid ili privremeni zemljani štit

trebalo bi da se postave između bučne radne oblasti i stambene oblasti, po potrebi.

Kvalitet i stabilnost

zemljišta

(a) Podela programa rada u faze, sa ciljem da se uznemiravanje zemljišta svede na minimum.

(b) Vršiti kontrolu nad erozijom i sedimentima tokom zamene oštećenih ploča, preusmeravanjem

i probiranjem tokova koji ističu sa lokaliteta.

(c) Svesti na najmanju meru opasnost od odrona, izgradnjom privremenih odvodnih kanala i


Strana 129. od 147


nasipa.

(d) Sprovesti radove na površinskoj drenaži, sa ciljem da se vrši preusmeravanje kišnice koja bi

dovela do erozije zemljišta, posebno tokom zemljanih radova.

(e) Uklanjanje zemljišta i stena trebalo bi da se izvrši na takav način da se ne poveća

turbulentnost vode ili izazove sedimentacija. Ovo može da se odradi preusmeravanjem tokova

iz oblasti radova. U slučaju da dođe do bujice, ista bi trebalo da se filteriše pre nego što se

pusti primaocu.

(f) Uklonjeni mineralni sadržaj (zemljište i stene) trebalo bi da se vrati na svoju prvobitnu

lokaciju, ukoliko je moguće. U slučaju da postoji sumnjiv sadržaj zemljišta, trebalo bi

sprovesti hemijsku analizu. Rezultati analize odredili bi šta bi bili naredni koraci.

(g) Poboljšati mere propuštanja oborinskih voda sa ciljem da se erozija svede na minimum i da se

spreči isticanje sedimenata u vode u koje se uliva.

(h) Dozvoliti promet vozila samo na dobro definisanim tovarnim putevima.

(i) Rad i raspolaganje zemljištem uzimaće u obzir meteorološke podatke i uslove u fazi

planiranja i realizacije (npr. temperatura zemljišta, nivo zagađenja, sneg, led itd.).

(j) Ubacivanje antifriza i/ili jedinjenja za ubrzanje u zemljište nije dozvoljeno.

(k) Neprekidno vršiti inspekciju i procenjivati delotvornost mera kontrole taloga i primeniti mere

poboljšanja.

(l) Zagađeno zemljište mora se ukloniti i odložiti na licenciranoj deponiji.

Kvalitet vode (a) Sprečiti curenje opasnih materija iz otpada (privremeno skladištenje otpada trebalo bi da je

zaštićeno u smislu potencijalnog curenja a kada se radi o opasnim ili toksičnim materijama

treba da su opremljene sekundarnim sistemom čuvanja, kao što su npr. dvojni zidovi ili

komore kontejnera).

(b) U slučaju bilo kakvog curenja sa lokaliteta, po mogućstvu zagađenih opasnim supstancama,

trebalo bi ih prikupiti na lokalitetu i prebaciti do basena za njihovo privremeno skladištenje i

treba ih prevesti do adekvatne fabrike za preradu.

(c) Ugraditi i održavati odgovarajuće sanitarne prostorije namenjene radnicima. Otpadne vode iz

ovih izvora trebalo bi da se transportuju do prikladnih objekata za preradu otpadnih voda.

(d) Sprečiti curenje opasnih materija iz rezervoara (obavezan sekundarni sistem nepropusnosti,

odnosno dvojni zidovi ili kontejneri sa dvojnim komorama), građevinska oprema i vozila

(redovno održavanje i provera rezervoara nafte i plina, mašinerija i vozila mogu se parkirati


Strana 130. od 147


(njima se može upravljati) samo na asfaltiranim ili betonskim površinama sa površnim

sistemom za skupljanje odvodnih voda.

(e) Prostorije za rad opremljene su sistemom za odvođenje otpadnih voda. Voda se odvodi kroz

sistem i odlazi na preradu otpadnih voda. Postrojenja za preradu otpadnih voda opremljena su

separatorom za naftu i maziva nakon čega se otpadna voda ispušta ili u opštinski sistem za

odvođenje otpadnih voda (što obuhvata dalju preradu),sistem za preradu vode na datoj lokaciji

ili se voda skuplja i odvozi za dalju preradu negde drugde.

(f) Izolovani prirodni tokovi koji se slivaju sa radne platforme u preostali deo toka. Treba

pročistiti vodeni tok nastao radovima pre nego što se ulije u primaoca. Voda koja se izliva sa

radnog lokaliteta a koja je potencijalno opterećena i suspendovanim česticama, trebalo bi da

se filtritra pre ulivanja u prirodne tokove.

(g) Nadgledati ispumpavanje i primeniti mere predostrožnosti sa ciljem da zamućenost

ispumpane vode bude minimalna.

(h) Obezbedite da voda koja je pumpanjem vraćena u prirodne tokove, nikada ne odstupi od

uređenih standarda kvaliteta vode, sprovođenjem redovnog testiranja.

(i) Voda i druge komponente u betonskoj mešavini, treba da su čiste i da ne sadrže opasne

hemikalije.

(j) Abrazivni sastojci u betonskoj smesi upotrebljeni u radovima na rekonstrukciji, treba da

odgovaraju zahtevima istrajnosti i gradacije.

(k) Servisiranje vozila i mašinerije treba da se vrši van lokaliteta.

(l) Voda korišćena za izgradnju i u druge svrhe (npr. sanitarne) uzima se iz postojećih izvora

vodosnabdevanja. Neće se koristiti nikakvi dodatni izvori vode.

Bio-raznolikost (a) Po potrebi, ovlašćeno telo odrediće prikladan nivo izbegavanja, svođenja na minimum i/ili

mera zaštite.

(b) Ograničiti brzinu kretanja tokom dana.

(c) Izbegavati izvođenje građevinskih aktivnosti tokom noći.

(d) Gradilište bi trebalo da obuhvata samo one površine neophodne za realizaciju radova. Svesti

na minimum kamp i oblast za kretanje vozila, mašinerije i ljudi.

(e) Svesti na minimum gubitak vegetacije.

(f) Građevinske aktivnosti pažljivo su isplanirane sa ciljem da ne zadiru u važne faze

reprodukcije određenih zaštićenih vrsta.


Strana 131. od 147


(g) Sprečiti lov, postavljanje zamki i skupljanje snešenih jaja od strane građevinskih radnika

(h) Zabraniti prikupljanje drva za ogrev i tradicionalnih lekovitih biljaka iz oblasti u kojoj se

izvode radovi.

(i) Uništena vegetacija mora se obnoviti lokalnom domaćom florom i tipičnim predstavnikom

botaničke jedinice, među kojima se prednost daje sortama otpornim na požar.

Životna sredina (a) Očuvanje i rekonstrukcija životne sredine – izmene u životnoj sredini tokom građevinske

faze, trebalo bi da se obnove i vrate u svoje pređašnje stanje, što je pre moguće

Očuvanje kulturnog

nasleđa

(a) U slučaju da dođe do slučajnog pronalaženja, lokalitet će biti ograđen (zaštićen) i

obaveštavaju se vlasti (Kosovska arheološka služba - KAS). Njihove instrukcije biće

ispoštovane u daljim radovima.

(b) Građevinski kampovi, skladišta i drugi objekti biće locirani podalje od arheološkog nalazišta

ili arheološki osetljivih oblasti.

Protivpožarna zaštita (a) Trava preostala na lokaciji mora se kositi redovno, posebno tokom sušnih razdoblja, kako bi

se sprečili požari.

(b) Neće biti dozvoljeno nikakvo paljenje na lokaciji, ni pod kojim okolnostima.

(c) Svo kuvanje na gradilištu odvijaće se u unapred utvrđenim oblastima i pod konstantnom

kontrolom.

(d) Izvođač radova treba da poseduje funkcionalnu protivpožarnu opremu na raspolaganju na

datom lokalitetu u svakom trenutku. Mesta na kojima se nalaze saopštavaju se radnicima i

obeležavaju. Mora se proceniti nivo protivpožarnih uređaja i mora se oceniti putem procene

rizika. Po jedno lice na gradilištu imenuje se kao ono odgovorno za protivpožarnu zaštitu.

Postupci primenjivi u slučaju požara dobro su poznati svim zaposlenima.

B. Trasiranje

kanala i obnova

spona

Obaveštavanje i

bezbednost na radu

(a) Pojačane mere sprečavanja davljenja, propisno postavljene i konstantno se održavaju u

periodu realizacije radova

Sprečavanje nesreća (a) Prostor za upravljanje i kretanje vozila i mašinerije jasno obeležen.

(b) Ukoliko radovi remete redovan saobraćaj, izvođač radova će na privremeno urediti

bezbednost na putu i obeležiće ga prikladnom signalizacijom. Pre ovakvih radova, treba

izvaditi sve potrebne dozvole i obavestiti sve relevantne organe.

Zaštita prirode (a) Prekriti sve iskopane strme rupe i jarke (u slučaju da ne mogu da se prekriju, izgraditi rampe

npr. debla).

(b) Temeljno pregledati sve rupe i jarke, pre nego što budu prekriveni.


Strana 132. od 147


(c) Temeljno proveriti sve građevinske cevi (prečnika preko 10 cm) koje su uskladištene na

lokalitetu tokom noći.

(d) Pre početka radova, izvođač radova će proveriti lokaciju u smislu prisustva divljih životinja i

u slučaju da pronađe ptičja gnezda, slepe miševe, jazbine ili mladunčad, mora obavestiti

nadležnu upravu (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja).

C. Postavljanje

odvoda

Obaveštavanje i

bezbednost na radu

(a) Tokom izgradnje kanala, planirane su pojačane mere sprečavanja davljenja, koje su propisno

postavljene i konstantno se održavaju u periodu realizacije radova.

Kvalitet vode (a) Sprečiti ispuštanje zagađivača, čvrstog otpada i sedimenata u ukrštene prirodne tokove.

(b) Površinske vode sa lokaliteta preusmeravaju se sa iskopina ili oblasti podložnih eroziji.

(c) Ukoliko je neophodno, tok potoka preusmeriće se kako bi zaobišao građevinsku oblast,

zajedno sa otpadnim tokovima.

(d) Kanali se održavaju u čistom stanju.

Stabilnost zemljišta i

sprečavanje erozije

(a) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda.

(b) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina

(c) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale.

(d) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje.

(e) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i

vremenski period u kome se ove oblasti moraju držati čistim, sa ciljem da se smanji erozija.

(f) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće.

(g) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti, pre finalizacije radova.

(h) Sprečavanje prevoženja sedimenata sa lokacije korišćenjem ograda za glib, preusmeravanjem

rečnog toka i drugo.

Sprečavanje nesreća (e) Tokom radova, biće preduzete neophodne mere za sprečavanje erozije i odrona.

(f) Prostor za upravljanje i kretanje vozila i mašinerije jasno obeležen.

(g) Ukoliko radovi remete redovan drumski saobraćaj, izvođač radova će doneti privremen propis

koji uređuje bezbednost na putu i obeležiće ga prikladnom signalizacijom. Pre ovakvih

radova, treba izvaditi sve potrebne dozvole i obavestiti sve relevantne organe.

Zaštita prirode (h) Prekriti sve iskopane strme rupe i jarke (u slučaju da ne mogu da se prekriju, izgraditi rampe

npr. debla).

(i) Temeljno pregledati sve rupe i jarke, pre nego što budu prekriveni.

(j) Temeljno proveriti sve građevinske cevi (prečnika preko 10 cm) koje su uskladištene na


Strana 133. od 147


lokalitetu tokom noći.

(a) Pre početka radova, izvođač radova će proveriti lokaciju u smislu prisustva divljih životinja i


nadležnu upravu (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja).

D. Stabilizacija

od odrona/

podizanje

potpornog zida

Kvalitet vode (a) Sprečiti ispuštanje zagađivača, čvrstog otpada i sedimenata u pređene prirodne tokove.

Otpad (a) Zemljište iskopano tokom radova na iskopavanju, treba da se zaštiti od toga da bude raspršeno

i da postane prašina i trebalo bi ponovo da se vrati kasnije.

(b) Licencirana kompanija trebalo bi da raspolaže građevinskim otpadom ili bi isti trebalo da se

odveze u centar za upravljanje otpadom koji je licenciran za upravljanje građevinskim

otpadom ili šutom



(i) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda.

(j) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina

(k) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale.

(l) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje.

(m) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i


(n) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće.

(a) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti (npr. korišćenjem odvodnih

kanala).

E Uklanjanje

visoke vegetacije

Bio-raznolikost (a) Treba identifikovati i zaštititi životinjske vrste – faunu (uključujući ptice, insekte, amfibije,

reptile, male sisare itd.).

(b) Nema seče visoke vegetacije tokom perioda gnježđenja (od aprila do septembra).

Upravljanje zelenim

otpadom

(a) Ponovno korišćenje uklonjene vegetacije gde god je moguće: isečena drva dostupna lokalnom

stanovništvu.

(b) Spaljivanje zelenog otpada na samoj lokaciji nije dozvoljeno.

(c) Uklonite samo unapred utvrđeno drveće i žbunje u skladu sa planom uklanjanja vegetacije.


Strana 134. od 147


Kvalitet vode (a) Sprečiti slučajno uništavanje vegetacije uklonjene iz kanala.

Stabilnost zemljišta

(a) Obnoviti blagovremeno raščišćene oblasti, kad god je moguće.

(b) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u očišćene oblasti (npr. korišćenjem odvodnih

kanala)

F. Uklanjanje

naslaga čvrstog

otpada

Upravljanje otpadom (a) Treba identifikovati vrste otpada nađenih na lokalitetu a planove za uklanjanje istih prilagoditi

u skladu sa nalazima.

(b) Identifikovati i licencirati lokacije za prikupljanje i odlaganje otpada za sve vrste otpada koji

se očekuju da će proizaći iz procesa uklanjanja naslaga otpada.

(c) Otpad će biti uklonjen, prevezen i obrađen na deponiji samo od strane adekvatno ovlašćenih

kompanija.

(d) Ukoliko se oceni neophodnim od strane inženjera za nadzor, mora se sprovesti analiza naslaga

sedimenata u blizini čvrstog otpada kako bi se utvrdio sadržaj i mogući rizici po životnu

sredinu i zdravlje. U slučaju da se utvrdi da su naslage i zemljište opasni ili toksični, isti će

biti tretirani kao toksični otpad (zahtevi dostupni u opštim uslovima).

Kvalitet vode i zemljišta (a) Sprečiti ulazak mogućih zagađivača u vodu tokom uklanjanja izolovanjem prirodnih tokova

od radnih tokova.

(b) Prečistiti nezagađene tokove nastale radovima pre ulivanja u njihove primaoce.

(c) U slučajevima bilo kakvog izlivanja iz oblasti u kojoj se izvode radovi koja je zagađena

opasnim materijama biće prikupljani na samom lokalitetu ili u basenu za njihovo privremeno

zadržavanje odakle se prevoze u adekvatna postrojenja za preradu.

Socijalna održivost (a) Odnosna opština treba da obezbedi da čvrst otpad, proizašao svakodnevnom potrošnjom ili

poljoprivrednom delatnošću ili druga, od sada bude odlagan na licenciranim i zakonitim

deponijama.

(b) Treba obavestiti sve identifikovane lokalne aktere da je bacanje smeća duž IL kanala strogo

zabranjeno.

(c) Pružanje javnih usluga odnošenja smeća i/ili unapređenje ove usluge kada govorimo o

siromašnim porodicama ili porodicama koje primaju socijalnu pomoć, sprovešće odnosne

opštine uz pomoć ILC-a.

(d) Kako bi se ove mere i sprovele, pružaju se institucionalne mere i mere jačanja kapaciteta, koje


Strana 135. od 147


obuhvataju institucije kao što su: ILC, opštine i lokalni predstavnici MŽSPP- Odeljenje za

vodu, MPŠSR-Odeljenje za ruralni razvoj i usluge konsultovanja i MF.

G. Uklanjanje

ilegalnih

vodovodnih cevi

Socijalna održivost (a) Blagovremeno obavestiti sve nezakonite korisnike vode da će voda iz ILC biti zabranjena da

se koristi od određenog datuma.

(b) ILC zajedno sa poljoprivrednim organima predlaže alternativna rešenja kako bi se omogućilo

odnosnim korisnicima da koriste vodu.

(c) Kako bi se ove mere i sprovele, pružaju se institucionalne mere i mere jačanja kapaciteta, koje



H. Uklanjanje

ilegalnih domaćih

kanalizacija

Socijalna održivost (a) ILC zajedno sa relevantnom opštinom predlaže tehničko rešenje za priključivanja privatne

kanalizacije na javnu mrežu ili septičku jamu.

(b) Tehnička i finansijska pomoć za sabiranje kanalizacionih voda i/ili preradu za siromašne

porodice ili porodice koje primaju socijalnu pomoć.

(c) Kako bi se ove mere i sprovele, pružaju se institucionalne mere i mere jačanja kapaciteta, koje



K. Radovi na

obnovi u blizini

područja

zaštićenog

kulturnog

nasleđa (poznatog

ili potencijalnog)

Očuvanje kulturnog

nasleđa

(a) Tokom preliminarnih faza gradnje, kvalifikovani arheolog propratiće uklanjanje zemljišta i

radove na pripremi terena.

(b) Dobiti dozvolu Nacionalnog arheološkog saveta.

(c) U slučaju da dođe do slučajnog pronalaženja, lokalitet će biti ograđen (zaštićen) i

obaveštavaju se vlasti (Kosovska arheološka služba - KAS). Njihove instrukcije biće

ispoštovane u daljim radovima.

(d) Građevinski kampovi, skladišta i drugi objekti biće locirani podalje od arheološkog nalazišta

ili arheološki osetljivih oblasti.

L. Upravljanje

lancem

snabdevanja

asfaltna

baza/proizvodnja

betona/upravljan

je kamenolomom

I/1 Asfaltna baza (a) Proizvođač asfalta mora da dobije/ima sve potrebne radne dozvole ili dozvolu za emisiju i

sertifikat kvaliteta.

(b) Proizvođač mora dati na uvid dokaz o ispoštovanosti svog nacionalnog zakonodavstva i

zaštiti životne sredine i ZiB.

(c) Obezbediti da izvođač radova ima neophodne veštine i iskustvo i sisteme mera

predostrožnosti koji je donet sa ciljem da se spreči izlivanje bitumenoznog materijala (osnova

ili veza osnove).


Strana 136. od 147


(d) Voda u proizvodnji emulzije bitumena ne bi trebalo da bude zagađena opasnim ili toksičnim

hemikalijama (međutim, preferira se tehnološka voda).

(e) Primena emulzija asfalta i bitumena uzimaće u obzir meteorološke podatke i uslove prilikom

planiranja i realizacije (kišni periodi, naoblačenje, hladnije i vlažnije vreme itd.)

(f) Emulzija bitumena primenjuje se samo na adekvatno zbijene i očišćene površine, sa

adekvatnim sadržajem vlage.

(g) Pozicioniranje spreja sa emulzijom trebalo bi da bude izvršeno na takav način da prskanje

oblasti bude obloženo osnovom ili zatvoreno osnovom.

(h) Oprema bi trebalo da se čisti u onim oblastima u kojima ne ostvaruje nikakav uticaj na

životnu sredinu ili gde ne postoji opasnost isticanja sa površine (npr. oblasti u kojima se voda

prikuplja u basenima i prevozi do odgovarajućih uređaja za preradu i gde se voda odvaja i na

odgovarajući način odlaže).

(i) Asfalt bi trebalo da se prekrije kad god se prevozi na lokaciju gde se izliva.

(j) Kamenolom (snabdevač koji prerađuje kamen na veliko za izgradnju puteva i platformi) mora

da podnese dokaz o ispoštovanosti svih nacionalnih zakonodavnih akata o zaštiti životne

sredine i ZIB.

(k) Kamenolom koji će vršiti snabdevanje proizvodima od kamena na veliko mora da je u posedu

dokaza da poseduje sve dozvole za rad u životnoj sredini i ZIB.

(l) Obezbediti da su sva prevozna vozila i mašinerija opremljeni odgovarajućom opremom za

kontrolu emisije, koja se redovno održava i koja je atestirana.

I/2 proizvodnja betona

(a) Proizvođač betona mora da dobije/ima sve potrebne dozvole za rad i emisiju kao i sertifikate

kvaliteta.

(b) Proizvođač mora dati na uvid dokaz o ispoštovanosti svog nacionalnog i zakonodavstva o

ZIB.

(c) Kamenolom koji snabdeva proizvođača cementa krečnjačkim kamenom, mora da bude u

posedu svih dozvola za rad, zaštitu životne sredine i ZIB.

(d) Kamenolom krečnjačkog kamena mora dati na uvid dokaz o ispoštovanosti svih nacionalnih

zakonodavnih akata o životnoj sredini i ZIB.

(e) Kamenolom koji će vršiti snabdevanje proizvodima od kamena na veliko mora da je u

posedu dokaza da poseduje sve dozvole za rad u životnoj sredini i ZIB.

(f) Kamenolom mora da podnese dokaz o ispoštovanosti svih nacionalnih zakonodavnih akata o


Strana 137. od 147


zaštiti životne sredine i ZIB.

(g) Obezbediti da su sva prevozna vozila i mašinerija opremljeni odgovarajućim uređajima za

kontrolu emisije, koja se redovno održava i koja je atestirana.

(h) Dobavljač peska i drugih mineralnih materija trebalo bi da da na uvid važeću dozvolu za

iskopavanja.

M. Obnova

puteva


erozija

(a) Ograničavanje nagiba prilaznog puta sa ciljem da se smanje izazvane erozije.

(b) Pružiti adekvatno odvođenje voda sa površine puta, u zavisnosti od širine puta, površine,

materijala, kompaktnosti i održavanja.

(c) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda.

(d) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina

(e) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale.

(f) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje.

(g) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i


(h) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće.

(i) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti, pre finalizacije radova.

(j) Sprečavanje odvoženja sedimenata sa lokacije korišćenjem ograda za mulj i slično

(k) Putevi neće biti proširivani

Bezbednost u saobraćaju (a) Radovi bi trebalo da budu organizovani na takav način da minimalno remete redovan drumski

saobraćaj. U slučaju da dođe do remećenja saobraćaja isti bi trebalo da se uredi znacima i

signalima koji obezbeđuju maksimalnu bezbednost u saobraćaju.

(b) Lokalne opštine i policija biće obavešteni o alternativnim maršrutama.

(c) Svi relevantni organi (npr. Ministarstvo unutrašnjih poslova) trebalo bi da se obaveste o

predstojećim radovima i konsultovani o bezbednosnim pitanjima.

N. Obnova

mostova

Zaštita vode i zemljišta (a) Samo antikorozivni agensi koji nisu toksični po životnu sredinu koristiće se na gradilištu.

(b) Treba preduzeti mere kako bi se sprečilo curenje i curenje antikorozivnih agenasa po životnu

sredinu.

(c) Ograničavanje dužine trajanja i pažljivo tempiranje aktivnosti ulivanja istih na periode nižeg

vodostaja i izbegavanje perioda od presudne važnosti za biološke cikluse dragocene flore i

faune.

(d) Za radove ispuštanja u tokove koristiti tehnike izolacije, kao što su improvizovani nasip ili


Strana 138. od 147


diverzija tokom gradnje sa ciljem da se ograniči širenje narušenih naslaga u vodu.

O. Culverts Kvalitet vode (a) Sprečiti ulivanje zagađivača, čvrstog otpada i sedimenata u prirodne tokove

Zaštita prirode (a) Pokriti sve iskopane rupe strmih zidova i rovove (u slučaju da ne mogu da se prekriju,

izgraditi rampu, npr. debla).

(b) Temeljno proveriti sve rupe i rovove pre nego što budu popunjeni.

(c) Temeljno sprovesti inspekciju svih građevinskih cevi (prečnika više od 10 cm) koje su čuvane

na gradilištu tokom noći.

(d) Pre početka radova, izvođač radova će proveriti lokaciju u smislu prisustva divljih životinja i


nadležnu upravu (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Odeljenje za zaštitu

prirode, Direkcija za zaštitu prirode).

Otpad (b) Zemljište iskopano tokom radova na iskopavanju, treba da se zaštiti od toga da bude raspršeno

i da postane prašina i trebalo bi ponovo da se vrati kasnije.

(a) Licencirana kompanija trebalo bi da raspolaže građevinskim otpadom ili bi isti trebalo da se

odveze u centar za upravljanje otpadom koji je licenciran za upravljanje građevinskim

otpadom ili šutom



(o) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda.

(p) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina

(q) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale.

(r) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje.

(s) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i


(t) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće.

(a) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti (npr. korišćenjem odvodnih

kanala).


Strana 139. od 147


P. Septičke jame (a) Pronaći jame i obezbediti da nisu opterećene nikakvom dodatnom težinom.

(b) Jama bi trebalo da je adekvatno osmišljena i odgovarajuće veličine kako bi se izbeglo

korišćenje aditiva, izlivanje i kako bi se mogli lako održavati.

(c) Korisnici septičkih jama trebalo bi dobro da se obaveste o svojim zahtevima održavanja.

(d) Odvodi koji idu sa krova, plafona/temelja (slivna jama) i isticanje površinskih voda trebalo bi

da se usmere od jame.

(e) Pre nego što bude stavljena u upotrebu, jama (i sabirni sistem) trebalo bi da budu testirani u

smislu njihove nepropusnosti.

(f) Olakšati ispuštanje fekalnih taloga i septičkog sadržaja u okna za njihovo skladištenje i

obradu tako da neobrađen septički sadržaj ne bude ispuštan u životnu sredinu.

(g) Pružiti sisteme za delotvorno prikupljanje ili ispuštanje otpadnih voda iz ciljnih domaćinstava

i, ukoliko je moguće, zasebno upravljati otpadnim vodama.


Strana 140. od 147

Za svaku meru koja treba da bude primenjena, plan praćenja (vidi u nastavku) definiše sve uslove za njegovu kontrolu.

3. DEO: PLAN PRAĆENJA

Faza

Šta

(Šta će biti

parametar koji

treba da se

proprati?)

Gde

(Da li će

parametar biti

propraćen?)

Kako

( Da li će

parametar biti

propraćen?)

Kada

(Definisati

učestalost / ili

kontinuitet?)

Zašto

(Da li će

parametar biti

propraćen ?)

Trošak

(ukoliko nije

uključen u budžet

projekta)

Ko

(je odgovoran za

praćenje?)


Strana 141. od 147

Tok

om

pri

pre

me

ak

tivn

ost

i

Dozvole

Organizacija

lokaliteta

Tok

om

rea

liza

cije

ak

tivn

ost

i

Tok

om

nad

zora

ak

tivn

ost

i


Strana 142. od 147

Aneks 1 Lokalitet i njegova specifikacija

Ovaj deo popunjava izvođač radova i pregleda ga inženjer za nadzor ili ILC i opisuje tačan

lokalitet gradnje.

Aneks 2 Izgradnja kapaciteta za praćenje ispoštovanosti ekoloških i socijalnih politika

Ovaj deo popunjava ILC

Ključna pitanja u vezi sa izgradnjom kapaciteta:

Odgovornosti (agencije/strana uključenih u sprovođenje i nadzor)

Osoblje potrebno da ispuni odgovornosti: postojeće osoblje ILC ; konsultanti (na puno ili

pola radnog vremena)

Obuka: potrebna da se obezbede potrebni kapaciteti (navesti prirodu, izvor, vreme)

Cena koštanja: celokupan potreban budžet; raščlanjen barem po glavnim aktivnostima

jačanja institucija


Strana 143. od 147


Strana 144. od 147

ANEKS 11: OBRAZAC PLANA ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM

1. Projektni plan upravljanja životnom sredinom (EMP) sačinjen je od skupa mera za

ublažavanje uticaja, praćenje i institucionalnih mera koje treba da se preduzmu tokom realizacije

i rada sa ciljem da se ukloni štetan efekat po životnu sredinu i društvene okolnosti, da se one

suzbiju ili da se svedu na prihvatljive nivoe. Plan takođe obuhvata radnje neophodne za

sprovođenje ovih mera.1 Planovi upravljanja suštinski su elementi izveštaja EA za projekte

Kategorije A; za mnoge projekte Kategorije B, EA može imati za posledicu samo plan

upravljanja. Sa ciljem da se pripremi plan upravljanja, pozajmljivač i njegov tim za dizajniranje

EA (a) treba da identifikuju skup odgovora na potencijalno štetne uticaje; (b) odrede zahteve koji

treba da se ispune kako bi se obezbedilo delotvorno i blagovremeno pružanje odgovora; i (c)

opiše sredstva za ispunjavanje ovih zahteva.2 Konkretno, EMP je sastavljen od sledećih

komponenti.

Ublažavajuće mere

2. EMP identifikuje izvodljive i ekonomične mere koje mogu potencijalno umanjiti značajan

štetan uticaj na životnu sredinu i svesti ga na prihvatljive nivoe. Plan obuhvata kompenzacijske

mere, u slučaju da mere ublažavanja uticaja nisu izvodljive, ekonomične ili

dovoljne . Konkretno, EMP

(a) identifikuje i rezimira sve predviđene značajne štetne uticaje po životnu sredinu (uključujući

i one koji uključuju domaće stanovništvo ili nedobrovoljno ponovno naseljavanje);

(b) opisuje—u tehničke pojedinosti—svaku meru ublažavanja uticaja, uključujući i vrstu uticaja

na koji se odnosi kao i uslove pod kojima je neophodna (npr, neprekidno ili u slučaju javljanja

vanrednih situacija), zajedno sa dizajnom, opisom opreme i operativnim postupcima, u zavisnosti

od opcije koja je prikladna;

(c) procenjuje bilo kakav potencijalan uticaj ovih mera na životnu sredinu; i

(d) nadovezuje se na druge planove ublažavanja štetnog uticaja (npr, za nedobrovoljno

nastanjivanje, domaće stanovništvo ili kulturnu imovinu) potrebnih za projekat.

Praćenje

3. Praćenje životne sredine tokom realizacije projekta pruža informacije o ključnim ekološkim

aspektima projekta, konkretno uticaj projekta na životnu sredinu i delotvornost ublažavajućih

mera. Ovakve informacije omogućuju pozajmljivaču i Banci da ocene uspeh mera ublažavanja, u

sklopu nadzora samog projekta i omogućuje da se preduzmu popravne mere, kad god su

neophodne . Shodno tome, EMP identifikuje ciljeve praćenja i propisuje vid praćenja,

http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/PROJECTS/EXTPOLICIES/EXTOPMANUAL/0,,contentMDK:20065218~menuPK:64701637~pagePK:64709096~piPK:64709108~theSitePK:502184,00.html#f1



Strana 145. od 147

nadovezujući se na uticaj koji je procenjen u izveštaju o EA i mere ublažavanja štetnog uticaja

koje su opisane u EMP-u. Konkretno, deo o praćenju EMP-a pruža (a) konkretan opis i tehničke

pojedinosti mera praćenja, uključujući parametre koji treba da budu izmereni, metode koje treba

da budu upotrebljene, lokacije uzimanja uzorka, učestalost merenja, ograničenja detekcije (gde je

odgovarajuće), i definiciju praga koji će ukazati na potrebu za preduzimanjem popravnih mera; i

(b) postupke praćenja i izveštavanja sa ciljem (i) da se obezbedi rano otkrivanje uslova koji

iziskuju konkretne ublažavajuće mere, i (ii) pružanje informacija o napretku i rezultatima mera

ublažavanja.

Razvoj kapaciteta i obuka

4. Sa ciljem da se podrži blagovremena i delotvorna realizacija ekoloških komponenti projekta i

mera ublažavanja štetnog uticaja, EMP se poziva na procenu koju realizuje EA u vezi sa

postojanjem, ulogom i kapacitetima ekoloških jedinica na samom lokalitetu ili na nivou agencije

i ministarstva.3 Ukoliko je neophodno, EMP preporučuje uspostavljanje ili širenje datih jedinica

i obuku osoblja, sa ciljem da se omogući sprovođenje preporuka EA. Konkretno, EMP pruža

konkretan opis institucionalnih mera—ko je odgovoran za sprovođenje mera ublažavanja i

praćenja (npr, za rad, nadzor, izvršenje, praćenje realizacije, popravne mere, finansiranje,

izveštavanje i obuku osoblja). Sa ciljem da ojača kapacitete upravljanja životnom sredinom u

agencijama koje su odgovorne za primenu, većina EMP-a pokriva jednu ili više sledećih

dodatnih tema: (a) programi tehničke pomoći, (b) nabavka opreme i zaliha, i (c) organizacione

promene.

Raspored realizacije i procena troška

5. Za sva tri aspekta (ublažavanje, praćenje i razvoj kapaciteta), EMP pruža (a) raspored

primene mera koje se moraju realizovati u sklopu projekta, uz naznaku podele na faze i

koordinacije sa sveobuhvatnim planovima za realizaciju projekata; i (b) procene kapitalnih i

stalnih troškova i izvore finansijskih sredstava za realizaciju EMP-a. Ove cifre takođe su

uključene u tabele sa ukupnim troškovima realizacije projekta.

Integrisanje EMP-a u projekat

6. Odluka pozajmljivača da pristupi projektu i odluka Banke da je podrži, jednim delom

počivaju na očekivanju da će se EMP delotvorno realizovati. Posledično, Banka očekuje da plan

odgovara opisu pojedinačnih mera ublažavanja štetnog uticaja i praćenja i da će dodeliti

institucionalne odgovornosti i mora se integrisati u celokupno planiranje projekta, dizajn, budžet

i realizaciju. Ovakva integracija može se postići uspostavljanjem EMP-a u okviru projekta, kako

bi plan dobio potrebna finansijska sredstva i nadzor, zajedno sa drugim komponentama.

EMP će biti sastavljen od sledećih poglavlja:

1. OPŠTE INFORMACIJE O PROJEKTU I LOKALITETU

1.1. OPIS PROJEKTA

Naziv projekta

Lokacija projekta

Svrha projekta



Strana 146. od 147

Delokrug projekta i aktivnosti

1.2. ZAKONODAVSTVO i SPROVOĐENJE

Nacionalno zakonodavstvo

1.3. STATUS DOKUMENTACIJE PROJEKTNOG DIZAJNA I DOZVOLA

Vlasništvo nad zemljištem ili objektom

Vrsta dokumenta ili dozvole

2. OPIS ŽIVOTNE SREDINE (OSNOVNI USLOVI)

Opšti opis okruženja projektne lokacije

Fizičko okruženje

Društveno-kulturno okruženje

3. ODREĐIVANJE POTENCIJALNOG UTICAJA

4. PLAN UBLAŽAVANJA I PRAĆENJA

Plan ublažavajućih mera

Građevinska faza

Aktivnost

Očekivani

uticaj na

životnu

sredinu

Predložena

ublažavajuća mera

Odgovornost za

sprovođenje

ublažavajuće mere

Period za

sprovođenje

ublažavajuće mere

1.

2.

…

Operativna faza

1.

2.

…

Plan praćenja

Građevinska faza

Šta

je parametar

koji treba da

bude

propraćen?

Gde

će parametar

biti

propraćen?

Kako

će parametar biti

propraćen

(šta bi trebalo da

se izmeri i kako)?

Kada

će parametar biti

propraćen

(vreme i

učestalost)?

Sa čije strane

će parametar biti

propraćen–

(odgovornost)?


Strana 147. od 147

1.

2.

…

Operativna faza

1.

2.

…

STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ZA ZAŠTITU KANALA IBAR - … · opcije upravljanja odgovarajućim vodnim...

Documents

Transcript of STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ZA ZAŠTITU KANALA IBAR - … · opcije upravljanja odgovarajućim vodnim...