5/20/2018 STRUKTURALNA ANALIZA

1/5

Pojam strukturalizma i glavni principi

U najsirem znacenju, strukturalizam se odnosi na obrasce odnosno kako stvari koje naizgled

nisu povezane, obrazuju deo sistema uzajamno povezanih delova. U strukturalistickoj teoriji,

celina se smatra vecom od svojih delova. Strukturalizam pociva na strukturalnoj lingvistici i

semiologiji. Glavni predstavnik je Klod Levi Stros. Strukturalizam u najcescem znacenju, koje mu

predaje KLS, ima isto znacenje kao u strukturalnoj lingvistici, kao i u kognativnoj antropologji.

Strukturalizam tretira kulturu kao sistem znakova po njemu je ona simbolicka velicina. On ne

nice samo iz lingvistike i antropoloske ekspanzije 40tih godina 20. Veka, vec ona ima i varijante

u psihologiji. Strukturalizam formalizuje polje koje proucava, odredjena pravila, uloge, formalne

relacije. U drustvenim naukama, voda poreklo iz organicistickih i ranijih funkcionalistickih teorija

drustva, modifikovanih pod uticajem strukturalne lingvistike koja se razvila na pocetku XX veka,

ali se strukturalizam ne ogranicava samo na drustvene nauke, vec ima pristupa i biologiji i

arhitekturi.

Osnovni principi strukturalizma:

Celina je sistem, nije agregat koji je sastavljen od logickih i formalno povezanih elemenata, ima

semanticku

Svaka transformacija se desava na osnovu formalnih pravila da bi opstala kultura

Kultura kao sistem funkcionise kao samoregenerativnis sistem, funkcionise na principu samo-

organizacije i samo- transformacije

Za razumevanje sistema (kulture) vazniji je pojam strukture od pojma fje

Struktura je dubinska i relaciona, a ne povrsinska i vidljiva karakteristika sistema

RB smatra smatra da svi elementi odredjuju socijalnu koheziju, a LS da sistem formalnih pravila

definise strukturu. Takodje smatra da strukture nisu vidljive, a za RB su vidljiva.

Karakteristike strukturalizma u antropologiji

Strukturalizam u antropologiji ne tice se samo socijalnih struktura i strukturnih formi, vec i

struktura ideja. Strukture se smatraju racionalnim, a ne empirijskim tvorevinama. Tako da

antropolozi prvo razmisljaju o logickim mogucnostima nekog fenomena, a tek nakon toga traze

primere u etnografiji. LS se bavio idealnim strukturama drustva u dva znacenja:

S obzirom na sopstveni koncept

5/20/2018 STRUKTURALNA ANALIZA

2/5

S obzirom na koncepte ljudi na koje se odnosi etnografski rad. U LS zamisli, veoma je vazno da

se antropolog drzi takvog pogleda na drustvo koje uzima u obzir svaku logicku mogucnost.

Glavne osobine ljudskog jezika kao semiotickog sistema

*arbitarnostsistem koji je proizvoljno pretpostavljen, nema prirodne veze izmedju reci kuca i

stvari kuca

* kulturna transmisijaprenosi se sa generacije na generaciju, jezik se uci

* distinktivnostdiskretne velicine

* tranzitivnostznacenje jezika moze snazno da se prosiruje i idejama, jezikom mozemo

komunicirati pomocu necega sto nas ne okruzuje (prenosivost znacenja)

* dualnostjezik je dualan, kao i znakovi, mogu imati fizicku i inteligibilnu (mentalnu)

komponentu (npr zvuk i znacenje)

* metalingvisticki i metasimioticki kapacitet- nazivi drugog nivoa

* produktivnostjezik i kultura se sastoje od ogranicenog broja elemenata koje koristimo na

neogranicen broj nacina

Pojam semiologije i pojam znaka

Semiologija predstavlja disciplinu koja se bavi proucavanjem struktura koje proucavaju znakove

(jezik i druge znakovne sisteme). Ona je zapravo doktrina ili nacin proucavanja materijala.

Poreklo joj je vezano za medicinu, upotrebljavao ga je Hipokrat (simptom-znak), prelazi u

filozofiju, gde je Aristotel napravio osnovne klasifikacije znaka koje postoje do danas. Pojam

znaka uvek stoji umesto neceg drugog sto oznacava, nikad ne oznacava samog sebe. Svaki znak

ima:

5/20/2018 STRUKTURALNA ANALIZA

3/5

Fizicku komponentuglas, dim, pismo, predmet, ritualna radnja

Referentno polje na koje se odnosiskup objekata koji ukazuju na taj predmet (dim-vatra).

Svaki znak je veoma distinktivan, covek se razlikuje po ome od zivotinje

Znacenje znakaima apstraktnu vrednost

Strukturalna antropologija KLS

LS je stekao akademsko obrazovanje u oblasti prava i filozofije. Sam je smatrao da su na njega

veliki uticaj izvrsili jos geologija, Frojdova psihologija i marksistickih teorija. Za LS sustina kulture

je u strukturu. To se podjednako odnosi na pojedinacne kulture, sa njihovim specificnim

konfiguracijama, kao i na klture, sa njihovim specificnim konfiguracijama, kao i na kulture sirom

sveta posmatrane u celini, u tom smislu sta su pojedinacne kulture deo jednog od mogucih

kulturnih sistema. Nigde to nije ociglednije nego u njegovom delu Elementarnim strukturama

srodstva. Preuzima od lingvista iz centralne Evrope ideje koje su oni razvili u okviru svojediscipline i primenio ih na antropologiji. Takodje veliki deo njegove misli potekao je direktno iz

Dirkemove i Mosove tradicije. Bio je otvoren i prema antropoloskim idejama drugih zemalja,

posebno u odnosu na Boasovu americku tradiciju.

Svaki znak ima tri komponente:

Oznaciteljsama rec (kuca)

Oznacenodenotacije, predstavlja obim pojmova (sve kuce kao fizicki pojam)

Znacenjekonotacija, predstavlja sadrzaj pojma (definicija kuce)

Slozeni simboli podrazumevaju mreze znacaja i oznacavaju vise od jednog predmeta. Pre

Ferdinanda de Sosira jezik je bio simbolicki sistem koji odrazava spoljasnju stvarnost. To sto

poseduje referentno polje je kljucni element pri analizi na sta se odnosi taj znak u stvarnosti.

De Sosir ustanovljava da jezik kao sistem objasnjava da on nije odredjen referentnim poljem,

vec zavisi od mreze znakova. Svet u nasem umu nije refleksija spoljasnje stvarnosti, vec nas um

odredjuje kako cemo percipirati stvarnost.

Metod strukturalne antropologije LS

Sastoji se od toga da treba:

Definisati kulturni fenomen npr mit, totem, klan koji je predmet proucavanja na jedan formalni

nacin kao reakciju izmedju dva ili vise termina

Konstruisati tabelu mogucih permutacija

5/20/2018 STRUKTURALNA ANALIZA

4/5

Prepoznati ispitivani slucaj kao jednu od mogucih permutacija unutar celovitog sistema i

definisati moguce transformacije

Utvrditi odnos znakova i prirode

Opste karakteristike s-i antropologije i predstavnici

Opte karakteristike simboliko-interpretativne antropologije i glavni predstavnici.

*Pravci unutar simboliko-interpretativne antropologije:Interpretativna antropologija- Gerc

Pozorina antropologija- Tarner,Bruk,Grotovski,ekner

Mikro-sociologija- sociologija Gofmana

*Simboliko-interpretivna antropologija spade u savremeni pristup.Glavni predstavnik je KlifordGerc. Simboliko intrerpretativna antropologija je je vie orjentacija koja ispituje vrednostisimbola u kulturi. Tarner, Bruk, Grotovski i ekner predstavnici pozorine antropologije, bili sumnogo vie teatrolozi,reiseri nego antropolozi.Bavili su se postmodernism pozoritem. Teatarprekorauje granice predstave, postaje manifestacija drutvenog ivota.ekner je ukljuivaopubliku u predstavu ; nije bilo scene; simbolika vrednost predstave pomeala se sa stvarnimdrutvenim ponaanjem.Barba je vrio poreenje pozorita po narodima;njegovo pozorite jepozorite performansa; poredio je telesne gestove plesaa u raznim kulturama I razvio filozofijutih kultura na osnovu tih telesnih gestova.Primeri: ,,Balineanski ples gde je identitet pojedincakonglomerat razliitih sila, plesai menjaju identitete.

5/20/2018 STRUKTURALNA ANALIZA

5/5

Formalizam naglasak na kulturnoj

sintaksi

Univerzalizam

Osnova jedinstvenosti oveanastva je u

zajednikim apstraktnim osnovama uma

(kulturni simbol je deo formalnog

binarnog sistema)

Nesvesna osnova upotrebe kulturnih

simbola

Kognitivan pristup