Strategije Malih i Srednjih Preduzeca 2013

7/28/2019 Strategije Malih i Srednjih Preduzeca 2013

http://slidepdf.com/reader/full/strategije-malih-i-srednjih-preduzeca-2013 1/14

NAZIV ŠKOLE

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADŽMENT PRIVREDNIH DRUŠTAVA

STRATEGIJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Mentor : Student:

Br. indeksa



Mesto, mesec, godina.

SADRŽAJ:

1. Uvod..................................................................................…………....3

2. Strateški ciljevi i vizija.........................................................................5

3. Usmerenje strategije – Strateški pravci................................................6

4. Razvojna funkcija u malim i srednjim preduzećima............................8

5. Načini finansiranja malih i srednjih preduzeća...................................10

5.1. Investicioni fondovi i banke.......................................................105.2. Finansijski lizing........................................................................115.3. Franšizing...................................................................................12

6. Zaključak............................................................................................13

7. Literatura.............................................................................................14

2



UVOD

Nakon perioda dužeg od deset godina, u kome je došlo do zaustavljanja razvojnihtokova i pada poslovnih performansi preduzeća izazvanih kontrakcijom privrednihaktivnosti i praktičnim prestankom investiranja, odjednom, uočava se iznenadnointeresovanje i orijentisanost mnogih malih i srednjih preduzeća (MSP) da pojačajusvoje poslovne aktivnosti na lokalnom nivou, u novim - izmenjenim uslovima eksternogambijenta.

Na to stimuliše i postepena promena vlasničke strukture preduzeća i jačanje ulogelokalnog nivoa u ukupnim privrednim tokovima.

Otvaraju se šire mogućnosti pristupa finansijskom tržištu umesto mogućnosti

klasičnog finansiranja putem kreditnih odnosa sa komercijalnim bankama i razvojniminstitucijama, kakvi se pamte iz perioda sedamdesetih i osamdesetih godina.Takođe, sve više sazreva i shvatanje da gotovina predstavlja najvažniji oblik i

sredstvo u svakoj pa i u malim i srednjim preduzećima.Otuda, investiranje u razvoj radi ostvarenja profita postaje osnovni razlog zašto se

uopšte poslovne aktivnosti preduzimaju.Zbog toga je vrednost sredstava malih i srednjih preduzeća iskazana u bilo kom

obliku - stepenu njihove vezanosti/likvidnosti, primarno bazirana na sposobnosti da pomogne u procesu stvaranja gotovine.

Prirodu kupovine sredstava za proizvodnju i plaćanja zarada zaposlenima u ciljuostvarenja kontinuirane ekspanzije i zadovoljavajućeg prinosa na angažovana sredstva,

najčešće reprezentuje ostvarenje profitabilnosti i posledično, izvesne sume novca.U tom cilju, MSP u svakom trenutku moraju biti u stanju da iskažu svoje potrebeza finansijskim sredstvima.

To pokazuje da je rast svakako najvažniji ali istovremeno i najkontraverzniji ciljMSP-a.

Ova kontraverznost povezana je sa dva veoma važna aspekta. Prvi aspektuglavnom se vezuje za proces kreiranja tržišne vrednosti proizvoda i usluga kao i tržištafaktora proizvodnje, dok drugi aspekt predstavlja proces potvrdjivanja ove vrednosti nafinansijskom tržištu.

Oba ova aspekta predstavljaju osnovu i istovremeno ključne faktore za ocenuuspeha MSP-a.

S druge strane, one utiču na minimiziranje njihovog poslovnog rizika i samimtim ostvarenja neophodne održivosti.

Da bi minimiziralo troškove finansiranja planiranog rasta, MSP mora da planirarokove, izvore i obim neophodnog dodatnog finansiranja.

Ono što posebno treba da shvati menadžerski tim u vezi sa misijom MSP-a, jesteda MSP mora da proizvodi profit a da je proizvodnja proizvoda i usluga, sredstvo da seto ostvari. To u zemljama u tranziciji do sada nije bilo shvatano na adekvatan način.

Najverovatnije da i ne postoji tačan odgovor na sledeća pitanja:1. Šta su mala i srednja preduzeća?2. Koliko ih ima u našem okruženju?Prema podacima kojima se raspolaže iz različitih izvora, gradacija na

mikro, mala i srednja preduzeća data je u Tabeli 1.

3



Tabela 1 – Kriterijumi definisanja mikro, malih i srednjih preduzeća

Osnovne karakteristike MSP-a:

- u vlasništvu su jednog čoveka ili manjeg broja partnera,- fokusirana su na manje tržišne segmente (lokalnog značaja),- imaju malo tržišno učešće,- lako se prilagođavaju zahtevima tržišta,- upravljanje je "rezervisano" za vlasnike preduzeća,- imaju fleksibilnu organizaciju (bez jasne podele rada i strukture),- veličina preduzeća je mala u odnosu na glavne konkurente u

određenoj delatnosti (prema obimu prodaje, broju zaposlenih, vrednostiimovine preduzeća).1

U našem okrugu prema nepotpunim podacima ima oko 5.000 mikro,malih i srednjih preduzeća.

1 Žarko Ristić, Slobodan Komazec, Finansijski menadžment , Beograd, 2005.;

4



STRATEŠKI CILJEVI I VIZIJA

Perspektiva društvenog i ekonomskog razvoja Republike Srbije, a samim tim i

politika razvoja malih i srednjih preduzeća, je u široj primeni principa koji su dominantniu Evropskoj uniji, a što omogućava da se preduzetnički napori i ulaganja vrednuju.Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća 2011.-2015. treba da doprinese

stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta, što bi trebalo da se pozitivno odrazi na podizanje konkurentnosti, inovativnosti i izvoza MSP, rast zaposlenosti i ravnomernijiregionalni razvoj.

Usvajanje Strategije je zasnovano na neophodnosti za obezbeđenjem kontinuitetau procesu kreiranja i sprovođenja politike MSP, iz sledećih razloga:

• Ročnost i ostvarenje Strategije MSP2007-2010 i neophodnost nastavka primene programa i projekata podrške MSP;

• Na osnovu preporuka koje su proizašle iz procesa pridruživanja EU, definisanim

Nacionalnim Programom Integracija za period 2011-2015., u delu koji utvrđuje preduzetničku politiku;• Obaveze usklađivanja politike razvoja MSP sa poglavljem 20 Acquis

Communitaire;• Obaveza preuzetih u okviru procesa sprovođenja Evropskepovelja za mala

preduzeća.Principi koji su uticali na utvrđivanje strateških ciljeva politike razvoja MSP,

odnose se na zadovoljavanje sledećih prioriteta:1. Usklađivanje politike razvoja MSP sa aktuelnom politikom u EU, kroz prihvatanje

principa definisanih:• Aktom o malim preduzećima;

• Strategijom za pametan, održiv inkluzivan privredni rast Evropa 2020;2. Strateškim i prioritetnim potrebama MSP:

• Utvrđenim kroz dijalog i partnerstvo javnog i privatnog sektora;• Proizašlim iz aktuelnih kretanja u makroekonomskom okruženju;

3. Razvojem politike MSP proistekle iz njene kompleksnosti, multisektoralnosti ivišedimenzionalnosti kroz:

• Neophodnost usklađivanja ostalih sektorskih politika s politikom MSP, usegmentima kroz koje se ostvaruje uticaj na razvoj preduzetništva.

• Implementaciju Strategije zasnovanoj na efikasnoj koordinaciji različitihinstitucija javnog sektora, od nacionalnog do lokalnog nivoa, kao i saradnju i partnerstvo

javnog i privatnog sektora.Realizacijom Strategije treba da se omogući ostvarivanje sledećih strateških

ciljeva:• Poboljšanje poslovnog okruženja.• Jačanje finansijske podrške.• Jačanje konkurentnosti MSPi promocija preduzetništva.• Podrška početnicima u biznisu – start up.Sastavni deo Strategije čini Okvirni akcioni plan 2011-2015 za sprovođenje, koji

definiše operativne ciljeve i aktivnosti za njihovu realizaciju, nadležne institucije irokove u kojima treba da se sprovedu.2

2 Bogdan Ilić, Makroekonomija, VPŠ Čačak, Beograd 2005.;

5



Uspešna realizacija Strategije treba da doprinese ostvarivanju sledećih rezultata:1. Povećanja broja MSP za 25%.2. Povećanje broja zaposlenih u MSP za 17%.3. Povećanje učešća MSP u ukupnom izvozu na 35%.4. Dostizanje učešća MSP u GDP, ukupnim investicijama, prometu, profitu i

bruto dodatoj vrednosti na nivo od 50%.

USMERENJE STRATEGIJE - STRATEŠKI PRAVCI

Strategija je usmerena tako, da se njenim ostvarivanjem i realizacijom definisanihciljeva, poboljšaju uslovi koji utiču na poslovanje i podizanje konkurentnosti MSP, ali ina konkurentnu poziciju srpske ekonomije u celini.

S tim u vezi, Strategija je krovni dokument kojim se definiše sveukupna politika

MSP, a koji predstavlja jedno od polazišta u definisanju sektorskih politika, a koji se tičurazvoja MSP sektora.Istovremeno, Strategija korespondira sa svim strateškim dokumentima Vlade

Republike Srbije, na način da se uspešnim ostvarivanjem Strategije MSP doprinosiostvarivanju ciljeva, definisanim u pomenutim dokumentima.

S obzirom da najveći broj MSP živi i radi lokalno, od velike važnosti je ulogalokalne samouprave u podsticanju razvoja MSP.

To se posebno ogleda u uspostavljanju povoljnog poslovnog ambijenta nalokalnom nivou, obezbeđivanjem potrebne lokalne institucionalne infrastrukture, koja

pruža poslovne informacije, usluge i obuke za MSP, kao i različite oblike finansijske podrške.

U tom smislu, zajedničko delovanje lokalnih samouprava i javnih institucija nanacionalnom nivou, kao i samo udruživanje lokalnih samouprava, neophodno je zauspostavljanje sveobuhvatne podrške MSP, uz politiku povećanja konkurentnosti ismanjenja neravnomernosti u regionalnom razvoju.

MSP posluju u okruženju regulisanom jedinstvenim pravnim okvirom poslovanja,zajedničkim i za druge privredne subjekte. Specifičnosti ovog sektora se najčešćetretiraju tako da se, tamo gde je moguće, u zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti

poslovanja, predvidi povoljniji položaj, odnosno blaži tretman sektora MSP.Suštinski preduslov, neophodan za stvaranje konkurentnog sektora MSP,

predstavlja uspostavljanje stabilnog i stimulativnog pravnog okruženja, kreiranog prevashodno u skladu sa potrebama i mogućnostima MSP sektora.

Razvoj privatnog sektora, zahtieva odgovarajući finansijski okvir, kojiomogućava MSP povoljan pristup raspoloživim modelima finansiranja, kao i kreiranjenovih, u skladu sa njihovim potrebama.

Prevazilaženje jaza između potrebnih i raspoloživih finansijskih sredstava za poslovanje, predstavlja meru uspešnosti politike razvoja MSP.

Danas, posebno sa razvojem novih tehnologija, kada su transakcioni troškovikretanja roba i usluga sve niži, razmena i realizacija poslovnih ideja se odvija ubrzanosa samo jednim ciljem – komercijalizacijom na tržištu.

Na taj način se stvaraju uslovi u kojima znanje, kreativnost i inovativnost činesuštinu konkurentne preduzetničke ekonomije.

U današnjim uslovima formiranja globalnog tržišta, EU ima obavezu da ostanešto konkurentnija i sposobna da odgovori svim zahtevima globalnog tržišta.

6



Zbog toga je EU razvila brojne politike i strategije kojima se podstiče i promovišenjena konkurentnost.

Srpska preduzeća treba da prepoznaju izvoz kao svoj prioritet u poslovanju, i daobezbede neophodne uslove (kvalitet i cene proizvoda i usluga, međunarodne standardekvaliteta, savremenu marketing politiku) i odgovore konkurenciji na domaćem tržištu iistovremeno izazovima jedinstvenog tržišta EU.

Osim toga, inovacije i inovacioni procesi pripadaju osnovnim faktorima razvojakonkurentnosti preduzeća, čiji se značaj povećava u stvaranju preduzetničke ekonomije,

bazirane na znanju.Započinjanje biznisa i opstanak preduzeća u prvim godinama poslovanja je izazov

za svakog preduzetnika.U tom periodu, zahtevi preduzetnika za različitim vidovima podrške su veoma

izraženi i odgovor države treba da bude zasnovan na kreiranju potrebnih instrumenata,koji će omogućiti efikasnu upotrebu finansijske i nefinansijske podrške kojom seomogućava rast i razvoj preduzetničke ekonomije.

U procesu kreiranja Strategije, uvažene su potrebe MSP sektora, uz principkombinacije dugoročne vizije, strateških i prioritetnih ciljeva razvoja MSP, kojiomogućavaju obezbeđivanje različitih instrumenata, mera i mehanizama podrške.

Strateški ciljevi su sledeći:- Strateški cilj 1: Poboljšanje poslovnog okruženja -- Strateški cilj 2: Jačanje finansijske podrške.- Strateški cilj 3: Jačanje konkurentnosti MSP i promocija preduzetništva.- Strateški cilj 4: Podrška početnicima u biznisu – Start Up.3

Strateški cilj 1 - Savremeni pristup podsticanja razvoja MSP, zasniva se, presvega, na unapređenju najvažnijih elemenata njihovog poslovnog okruženja, o čemusvedoče i međunarodne političke platforme u ovoj oblasti.

U tom kontekstu, velika važnost pridaje se unapređenju pravnog okvira poslovanja kroz:

• Praćenje i sagledavanje novih propisa kako bi se procenio njihov uticaj MSP i,kada je moguće, pojednostave pojedine odredbe u skladu sa interesima sektora MSP;

• Smanjivanje administrativnih barijera i ustanovljavanje administrativnih procedura i dokumenata jednostavnih i jeftinih za upotrebu;

• Tamogde je moguće, predviđanje olakšica za MSP. Strateški cilj 2 - MSP u Republici Srbiji svoje poslovanje finansiraju iz

sopstvenih izvora, delimično od dobavljača i kupaca, a nedovoljno koriste kredite kod banaka koji su teško dostupni, zbog restriktivne kreditne politike banaka i visoke cenekoju je potrebno platiti za kreditna sredstva.

Povoljne kreditne linije koje se realizuju preko javnih institucija ne zadovoljavajusve potrebe MSP, dok su bankarski proizvodi još uvek skupi, nisu raspoloživi u dovoljnojmeri i zahtevaju veliki kolateral za MSP.

Pružaoci finansijskih usluga, pre svega poslovne banke, su kreditnu aktivnost u prethodnom periodu, smatrale aktivnošću sa visokim stepenom rizika. Banke suodobravale MSP-u uglavnom kratkoročne i skupe kredite, pravdajući to, pre svega,visokim rizikom oblasti naplate potraživanja i finansijske discipline uopšte.

Strateški cilj 3 - Republika Srbija je ostvarila značajan napredak u razvijanjufunkcionalnog okvira za podršku razvoja MSP.

Razvoj instistucionalne infrastrukture i savetodavnih, poslovnih usluga ima za ciljda smanji preduzetnički rizik, unapredi pristup tržištu i ubrza rast i razvoj MSP.

3 Vlajko Petković, Monetarne i javne finansije, VPŠ Čačak, Beograd, 2005.;

7



Međutim, realizacija podrške nije uvek u odgovarajućoj meri koherentna,dovoljno integrisana i ne finansira se adekvatno iz budžetskih sredstava, što dovodi doodređenih zastoja u pristupu MSP različitim vidovima podrške na nacionalnom ilokalnom nivou.

Umanjeni efekti podrške imaju za posledicu nedovoljan nivo razvijenosti znanja iveština MSP, neadekvatnu primenu propisanih standarda neophodnih za nastup nainotržištima i nedovoljno korišćenje novih tehnologija i inovacija, a što se reflektuje naniži nivo konkurentnosti MSP, nedovoljnu valorizaciju izvoznih mogućnosti i regionalnunejednakost u razvoju.

U tom smislu, neophodno je da se u narednom periodu zaokruži procesuspostavljanja neophodne institucionalne infrastrukture, kako bi sveobuhvatna podrška

bila dostupna i raspoloživa MSP na celoj teritoriji Republike Srbije. Strateški cilj 4 - Vrlo specifičan i izuzetno značajan segment razvoja MSP

sektora, predstavljaju potencijalni preduzetnici.U Srbiji je uspostavljan trend stvaranja novih preduzeća koja generišu tražnju za

različitim vidovima odgovarajuće finansijske i nefinansijske podrške.Istovremeno, Srbiju karakteriše strukturna nezaposlenost, nepovoljna starosna ikvalifikaciona struktura.

Zbog toga je neophodno preduzeti mere podrške, koje će omogućiti mladima kojisu nezaposleni, kao i onima koji su ostali bez posla, povećanje kompetencija ikonkurentnosti kako bi se omogućila njihova reintegracija u ekonomske tokove, krozzapočinjanje sopstvenog biznisa ili kroz kreiranje novih radnih mesta.

Nefinansijska podrška, koja se realizuje kroz aktivnosti Direkcije za razvoj MSP imreže biznis centara, je usmerena na različite vrste savetodavnih usluga i treninga kojitrebaju omogućiti potencijalnim preduzetnicima sticanje neophodnih znanja zazapočinjanje biznisa.

Pored toga, neophodno je razviti poseban program savetodavnihusluga/mentoringa start-up firmama u prve dve godine poslovanja, kako bi se povećalastopa opstanka.

Pružanje usluga bi bilo besplatno ili uz subvencionirano pokriće troškova zafirme.4

RAZVOJNA FUNKCIJA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Prateći strategiju razvoja u našim uslovima, zagovara se tvrdnja da će: mikro,

mala i srednja preduzeća biti okosnica proizvodnje u budućem vremenu, čime će senadomestiti postojeći vakum napravljen totalnim kolapsom velikih

preduzeća. Ne ulazeći u uzroke, posledica tih dešavanja je katastrofalni pad

industrijske proizvodnje pokazan na slici 1.

4 www.google.com; Pristupljeno 15.04.2013. u 1935;

8

http://www.google.com/

http://www.google.com/



Slika 1 – Kretanje industrijske proizvodnje u periodu od 1989.-2002. godine

Slobodno se može reći da će se tako nešto vrlo teško dogoditi, jer je sasvimizvesno da su ti budući nosioci razvoja prepušteni haotičnom stanju, kakvo jekarakteristično bilo i kod sada bivših velikih sistema.

Njihova osnovna slabost ogledala se u nerealnom razvoju i megalomanskim

apetitima rukovodećih i političkih struktura koji su ih gradili, gubeći iz vida potrebu njihovog vezivanja za odgovarajuće sisteme u svetu, ne vodeći računa osvetskom poretku i globalnoj podeli uticajnih sfera i tržišta.

Osnovna funkcija razvoja nikad nije adekvatno zaživela, bar na nekom od nivoa proizvodnje i ekonomije, pa je sasvim jasno da nemamo odgovor na osnovna pitanja kojase postavljaju:

- Po čemu smo prepoznatljivi u svetu?- Šta je naš strateški proizvod?Lutanja na relaciji poljoprivreda-industrija-saobraćaj-banjski turizam, itd.,

se nastavljaju a razvojna distanca u odnosu na one ispred nas je sve veća.Za razliku od "velikih", koji su imali glomazne razvojne službe

(poneki i Institute), inertne na brze promene, mikro, mali i srednji, razvojnu funkcijuzasnivaju na vizijama njihovih vlasnika, i koristeći iskustva velikih,oslanjajući se često na njihove stručne kadrove, pokušavaju da nađu sopstveni put.

Greške su očigledne, jer u odsustvu koordinacije sa viših nivoa, dolazi do onogašto nam je već poznato.

Dupliraju se kapaciteti, novac neracionalno troši na izgradnju sopstvenihobjekata, iako prema podacima istraživanja razvoj malih i srednjih preduzeća uRepublici Srbiji većom upotrebom instaliranih nedovoljno iskorišćenih kapaciteta,opreme i radne snage, realizovanom u periodu 11. mart - 31. decembar 1999. nauzorku od 1.500 preduzeća sa teritorije Srbije, postoje slobodni ili delimičnoneiskorišćeni objekti, što je pokazano u Tabeli 2.

9



Tabela 2 – Slobodni ili delimično neiskorišćeni objekti

NAČINI FINANSIRANJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

U nastavku rada ćemo objasniti neke od načina finansiranja MSP-a.

INVESTICIONI FONDOVI I BANKE

Finansiranje malih i srednjih preduzeća i nedostupnost tržišta glavne su barijereširenja malog biznisa koji danas čini 85 odsto društvenog proizvoda kod razvijenih i 50odsto društvenog proizvoda kod zemalja u tranziciji.

Zbog toga je neophodno da države i vlade centralne i istočne Evrope, boljeregulišu i podstaknu finansiranje preduzetništva, a posebnu pažnju da obrate programimamikrofinansiranja. Na taj način postigao bi se prvi i osnovni cilj razvoja preduzetništva -

povećavanje zaposlenosti, odnosno smanjivanje broja nezaposlenih i siromaštva.Finansiranje preko investicionih fondova, bitno je naglasiti, nije isto što i

bankarski kredit, zato što ova vrsta fondova ulaže u vlasničku strukturu firme (kapital,odnosno „equity“), što znači da fond svojim novcem kupuje deo vlasništva nadkompanijom.

Fondovi investiraju u kompaniju sa ciljem da joj pomognu da se brzo razvije i danakon određenog vremena (obično 3-7 godina) proda svoj udeo i ostvari profit. Oni svoj

kapital investiraju bez stvarne garancije da li će i kada povratiti svoj novac.Za razliku od njih, banke pozajmljuju novac na određeni vremenski period satačno definisanom profitnom stopom (kamatom). Obaveze po osnovu te kamate, kao i poosnovu glavnice, firma mora da ispunjava bez obzira na to da li joj dobro ide ili ne.

Naravno, prednost kredita koji se uzima od banke je to što je cena kapitala (profit)koju banke očekuju obično manja od onog koji očekuju PE fondovi, ali je i rizik koji

banke preuzimaju manji.Obaveze po osnovu kredita opterećuju novčane tokove firme tokom celog

vremenskog perioda trajanja kredita, dok se dividenda koja se isplaćuje vlasnicimaisplaćuje samo ako je profit ostvaren.

Pored toga, banke uzimaju veoma jaka obezbeđenja koja im u slučaju krize mogu

pomoći da povrate svoju investiciju, a PE fondovi to ne zahtevaju.

10



Dakle, u slučaju da firma posluje uspešno, bankarski dug deluje kao pogodannačin finansiranja.

Međutim, ako dođe do krize u poslovanju i firma ne može da isplaćuje ratevezane za kredit, banka obično traži naplatu svojih potraživanja kroz restrukturiranje iličak kroz likvidaciju firme (pri čemu dolazi do prodaje obezbeđenja). PE i VC fondovi, sdruge strane, ostaju uz firmu i pomažu joj da se izvuče iz problema i ponovo „stane nanoge“.

Da ne bude zabune, i jedan i drugi način finansiranja su veoma važni i predstavljaju osnovu jednog razvijenog tržišta kapitala koje omogućava različitim privrednim subjektima finansiranje svojih poslovnih poduhvata.

Razlika je u tome što banke imaju drugačiji afinitet ka riziku, po pravilu sumnogo konzervativnije s tog aspekta, a samim tim imaju i različite zahteve.

Kreditiranje malih i srednjih preduzeća iz nove kreditne linije Italijanske vladevrši se posredstvom tri banke – Eksim, Komercijalne i Delta banke. Uslov je da seminimalno 70 odsto odobrenih sredstava usmeri na nabavku robe i usluga iz Italije, pri

čemu je kamatna stopa 4,9 odsto na godišnjem nivou. Najniži iznos odobrenih sredstava je 50.000 evra, a najviši milion evra. Za odobravanje je neohodna hipoteka ili zaloga.

FINANSIJSKI LIZING

Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka uSAD. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbamaZakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, čime je stvorenzakonski okvir za razvoj ove aktivnosti.

Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije određena kaoinstitucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnostna imenovanje organa upravljanja, vrši nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskoglizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine.

Finansijski lizing je posao u kome davalac lizinga:- sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim

stiče pravo svojine nad predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac lizinga,

- sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlašćenja držanja i korišćenja predmetalizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaća ugovorenu

naknadu u ugovorenim ratama.Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar, a minimalan rok na koji se

zaključuje ugovor o finansijskom lizingu je dve godine.Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o

finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga poisteku ugovora.

Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokomtrajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uživa sve koristi od njegovog korišćenja, aliujedno snosi i sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-

pravno nije vlasnik predmeta.

11



Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovnasredstva.

Ovaj oblik finansiranja se često poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekimkarakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, načinknjigovodstvenog evidentiranja...).

Lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazateljznačaja lizinga predstavlja stopa učešća investicija u osnovna sredstva finansirana putemlizinga u ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede.

Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizingatokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislukreditne sposobnosti potencijalnog klijenta.

Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala isrednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnošću,odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime

obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo naosnovu kreditne sposobnosti korisnika (što je dominantan faktor pri odlučivanju oodobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja bankezahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosnomogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu.

Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijkog lizinga najčešće kraća uodnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstvaobezbeđenja (npr. hipoteke) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imajuuspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedenodovodi do ukupnog smanjenja transakcionih troškova.

FRANŠIZING

Ugovor o franšizingu je takav ugovorni odnos između davaoca, franšizer, i primaoca, franšizi, u kome davalac nudi ili obavezuje da održi trajni interes u poslovanju primaoca franšiže u takvim oblastima kao što su know-how i obučavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajedničkom firmom, spoljnim izgledom koji pripadadavaocu, kao da iz svojih izvora uloži osnovni investicioni kapital u poslovanje.

S obzirom da se ug. o franšizingu mogu obuhvatiti različite delatnosti pravi se

razlika između:1. franšizing robe, predmet je promet jedne ili više vrsta roba, kao i ustupanje

prava korišćenja robnog i žiga usluga;2. franšizing usluga, jančešće je hotelijerstvo i ugostiteljstvo;3. industrijski ili proizvodni franšizing, svrha je da se mesto proizvodnje približi

mestu prodaje.Obaveze davaoca franšizinga:- ustupanje prava upotrebe žiga,- ustupanje prava upotrebe firme, memoranduma i sl.,- ustupanje know-how,- prižanje pomoći pri pronalasku sedišta firme.

12



ZAKLJUČAK

U periodu od 2008. godine do danas sektor malih i srednjih preduzeća

neprestano stagnira, zbog čega je potreba promena pristupa razvoju ovog, zaprivredu Srbije, vitalnog sektora.Srbija spada u zemlje sa visokim porezima i doprinosima na zarade, brojnim

fiskalnim i parafiskalnim opterećenjima i nametima, visokim administrativnimtroškovima poslovanja, zbog čega smo trenutno na 95. mestu na listi konkurentnostiSvetske banke, na evropskom začelju sa zemljama kao što su Albanija, Makedonija iBiH.

U takvim okolnostima nije ispunjen cilj Nacionalne strategije razvoja koja je predviđala da se do 2015. godine u Srbiji svake godine otvara za 10 000 više MSP negošto ih se zatvara.

Mala i srednja preduzeća u svim razvijenim evropskim državama zapošljavaju

između 64 i 97 odsto od ukupnog broja zaposlenih i motor su regionalnog i lokalnogekonomskog razvoja.Srbiji je potreban model razvoja MSP koji bi u uslovima Svetske ekonomske

krize, nedostatka obrtnog i investicionog kapitala u zemlji i sa nasleđenim problemima iz postsocijalističkog perioda bio prekretnica u obnavljanju privrede, povećanjuzaposlenosti i životnog standarda stanovništva.

U ovom trenutku to je nemoguće sa najvećim javnim sektorom u Evropi, preskupom državom sa stotinama agencija, zavoda, direkcija i drugih institucija,zastarelim poreskim sistemom i bez domaćih investicionih banaka za podršku privredi.

Zbog toga se neodložno mora pristupiti reformi javnog sektora i administracijesmanjenjem broja agencija, zavoda, direkcija i drugih institucija, kao i reformi poreskog

sistema.Reforma javnog sektora i redukcija agencija i ostalih institucija stvorila bi prostor

za značajne uštede u republičkom budžetu i osnivanje konkretnih kreditnih linijaRazvojne banke Srbije. Istovremeno, poreskom reformom bio bi napušten

dosadašnji način linearnog oporezivanja i uvedene različite stope poreza i doprinosa za pojedine privredne grane i delatnosti, prema profitabilnosti i njihovim realnim platežnimmogućnostima.

To bi dovelo do značajnog rasterećenja niskoprofitabilnih privrednih grana kojeimaju potencijal da zaposle stotine hiljada ljudi, čime bi se smanjila siva ekonomija iubrzao razvoj preduzeća u granama poljoprivrede, tekstilne industrije, zanatstvu i jednomdelu sektora usluga.

Unija poslodavaca Srbije će pokrenuti više različitih aktivnosti kroz razgovore sa političkim strankama, uglednim ekonomskim analitičarima, u javnosti, ali i uinstitucijama koje imaju kapaciteta da podrže kreiranje nove strategije razvoja malih isrednjih preduzeća i stvaranje boljeg poslovnog ambijenta za njihov razvoj.

13



LITERATURA:

1. Žarko Ristić, Slobodan Komazec, Finansijski menadžment ,Beograd, 2005.;

2. Vlajko Petković, Monetarne i javne finansije, VPŠ Čačak,Beograd, 2005.;

3. Bogdan Ilić, Makroekonomija, VPŠ Čačak, Beograd 2005.;

4. Korišćenje Intereneta: www.google.com;

14

Strategije Malih i Srednjih Preduzeca 2013

Documents

Transcript of Strategije Malih i Srednjih Preduzeca 2013