STRATEGIJA REFORMI

Govori i tekstovi sa konferencije Strategija reformiodržane 15. septembra 2001. godine

Centar za liberalno-demokratske studijeSTRATEGIJA REFORMI

IzdavačCentar za liberalno-demokratske studije

UrednikDragor Hiber

Za izdavačaZoran Vacić

Likovno rešeweZoran M. Blagojević

Beograd, 2001

Konferencija „Strategija reformi”održana je uz pomoć Svetske banke iz Vašingtona

Sadržaj

Vojislav KoštunicaŠta jesu, a šta nisu reforme

5

Zoran ĐinđićStrategija i taktika

9

Miroqub LabusPogled iz(van) ugla Vlade

17

Gordana MatkovićReforme socijalnog sektora

23

Slobodan SamarxićPolitičke reforme u SR Jugoslaviji

i Srbiji — stawe i izgledi27

Ivan VujačićTranzicija — prvi koraci

35

Boško MijatovićNačela nove socijalne politike

43

U svakom istorijskom periodu postojereči koje se posebno često koriste, tolikočesto da, u izvesnoj meri, gube svoje izvor-no značewe, prazne se i postaju nekako pa-pirnate. Takva je svojevremeno bila rečprogres; korišćena je toliko često da jojse značewe gotovo sasvim izvitoperilo,gubeći maltene svaku vezu sa napretkom isvodeći se, umesto toga, na nekakvo ideolo-ški ispravno nazovi-kretawe, zapravo,tapkawe u mestu. Ne bi bilo dobro da takvasudbina zadesi i reč reforma, a realnaopasnost za to, sva je prilika, postoji.Složićemo se, verujem, da je reč reforma,najčešće u množini izgovorena, danas po-stala neka vrsta mantre. Wome se sve prav-da, ona je izvor i utoka svih požeqnihdruštvenih i državnih pregnuća, zbog wese nešto mora i zbog we se nešto ne sme.

Zarad reformi se, tako, mora žrtvovatiponeki državni razlog, moraju se zatvo-riti oči pred ponekim direktnim ogre-šewem o pravo, mora se izigravati jedin-stvo tamo gde ga očigledno nema, moraju seprenebregnuti neki od osnovnih postula-ta demokratije ili liberalne ekonomije –samo da bi se, tobože, brze reforme spro-vele. Odmah da se razumemo, ja sam dubokouveren da su to lažni razlozi i lažne re-forme. To nisu reforme koje znače onošto moraju da znače: promene, duboke i ko-renite, i, što je najvažnije, bespovratne,

nego označavaju površinsko preuređeweodnosa među već postojećim elementima,suštinski nepromewenim. Te, nazovi-re-forme, na ekonomskom planu su u našojbivšoj zemqi prvi put lansirane šezde-setih godina, sa pogubnim rezultatom. Po-sle ih je bilo nebrojeno mnogo; mahom su sesvodile na brisawe nula na novčanicama.

Reforme, dakle, jesu preko potrebne,ali samo ako su prave. Inače se sve svodina zadržavawe postojećeg stawa. Navešćusamo jedan, u nizu mogućih primera. Da setemeqnije pristupilo reformama, ne bi-smo više u ekonomiji imali dirigovawekomandnim linijama partijske države(svejedno da li es-pe-esovsko julovske ilidosovske) tj. uredbama. Imali bismo dere-gulaciju, zamah privatne inicijative islobodnog preduzetništva, konkurenci-ju. Uloga države se ne bi svodila – i u to-me bila prenaglašena – na izdavawe de-kreta i poddekreta, nego bi bila ojačanatamo gde joj je mesto: u održavawu osnov-nih institucija demokratskog pravnogporetka i tržišne privrede. Tu je po-trebno sprovesti prave reforme – da sezna šta je pravni poredak, šta je svojina,šta je ugovor. Znači, umesto države koja jehiperaktivna u komandovawu privredom,nama je potrebna pravna država čvrstoukorewenih institucija i jasne, potpunorazgraničene podele vlasti.

CLDS 5

Šta jesu,a šta nisu

reforme

Vojislav Koštunicapredsednik SRJ

***Političke promene od 5. oktobra i 23.

decembra zahtevale su upravo takve, dubokereforme pravnog i političkog sistema uSR Jugoslaviji i Srbiji, reforme čiji jesmisao u stvarawu normativnog i institu-cionalnog okvira za dugoročne i dalekose-žne promene u privredi i društvu. Danas,godinu dana nakon događaja koje je s pa-žwom i očekivawima pratio čitav svet,suočavamo se sa čiwenicom da je izgradwapravne države i demokratskog sistemaisto toliko težak posao, ako ne i teži, odobarawa starog režima. Možda se u ovojkonstataciji krije uputstvo za tragawe zarazlozima zbog kojih se naša zemqa ovakosporo, za većinu građana nedopustivo spo-ro, kreće putevima reformi.

Političke promene u Srbiji nastupilesu deset godina nakon odgovarajućih pro-mena u zemqama nekadašweg komunistič-kog sistema. U toku tih deset godina u Sr-biji, ali i u Crnoj Gori, samim tim i uwihovoj federaciji, stvoren je sistemustanova koje nisu funkcionisale i kojesu služile kao paravani za prikrivawejednog drugog, pravog sistema moći. Nijeto bila neka osobita kreacija vladajućihpolitičkih snaga, već pre do apsurdnogkraja dovršen i u mnogo čemu savršen si-stem političkog voluntarizma koji jevladao prethodnom komunističkom Jugo-slavijom. Takozvana Treća Jugoslavija, učijem izvitoperenom okviru i danas ži-vimo, bila je, a na neki način i danas je-ste, u svojevrsnom kontinuitetu sa Dru-gom Jugoslavijom. Ako postoji neki kri-terijum koji istorijski povezuje ove dr-žavne tvorevine, onda je to navika i po-treba da se izigravaju pravo i zakonitosti da se važne političke odluke donosevan postojećih državnih institucija.

Na tom nasleđu se temeqi jedno pitawekoje i danas imamo prilike da čujemo, če-sto iz usta nosilaca nove vlasti: kako i za-što poštovati ustav i zakone, ako je reč ostarom ustavu (ustavima) i kad je reč o za-konima koje je doneo stari režim. To pita-we je samo naizgled opravdano i zapravoje nastalo u jednoj kvazi-reformisanoj,

dakle suštinski nepromewenoj društve-noj i političkoj svesti.

Kada je o ustavima i zakonima reč, jasnoje da se oni ne mogu brzo promeniti. Sada-šwi Ustav SRJ ne predstavqa odgovarajućiustavni okvir u kome bi se odvijale su-štinske reforme institucija. U Srbiji, ai u delu Crne Gore, postoji i nasušna po-treba i političko opredeqewe da se onpromeni. Problem, međutim, nije ni uustavu ni u potrebi za wegovom promenom,već u tome da li će federacija opstati.Problem je, dakle, u samoj državi kao fede-raciji sa dve članice. Bez političkog re-šewe kome će slediti korektan postupakpromene tog ustava neće biti ni te državeni wenog ustava. Posebno su velike posle-dice po Srbiju i weno ustavno stawe, jerniko ozbiqan ne želi da ga promeni dok sene promeni savezni ustav. To, međutim, ni-kako ne znači da ne treba da počnemo da sepripremamo za tu promenu i da ne treba darazradimo varijante. U ustavnom pogledu,dakle, i SRJ i Srbija predstavqaju provi-zorijume. Na Kosovu je državna vlast su-spendovana, a umesto we je na delu jednakombinovana vlast međunarodne zajednicei albanskih separatista. U Crnoj Gori uvlasti učestvuju oni koji saveznu državu nepriznaju. U Vojvodini i Sanxaku pojedinestranke koje se predstavqaju kao regiona-lističke zapravo sprovode politiku kojaima mnogo elemenata separatizma.

Ovo stawe, međutim, ne može i ne smeda bude opravdawe ni za brzopleto name-tawe tuđih recepata, ni za nepoštovawenačela ustavnosti i zakonitosti. Ustav izakoni moraju se poštovati dok se nepromene, a mewati se mogu samo u legal-nom i legitimnom postupku. Sve drugo,makar kako se pravdalo razlozima ove ilione svrsishodnosti, bio bi čin politič-ke samovoqe, što bi pre doprinelo pove-ćavawu nereda nego reformi i stabiliza-ciji uređewa. A takvih primera ima do-sta. Da ne govorimo o ponašawu crnogor-skih vlasti, koje gotovo u potpunosti nepoštuju savezni poredak i institucije.Ako se, pak, Srbija opredelila za upored-nu reformu savezne države i Republike,

6 CLDS

Strategija reformi

onda wene ustanove i politički pred-stavnici u wima moraju podjednako bitilojalni i prema saveznom i prema repu-bličkom ustavu i postojećem pravnom si-stemu. Ovo, naravno, nije lako i deluje kaopopravka pokvarenog broda na uzburkanojpučini, ali drugog izbora nema.

Kada je o konkretnim reformama reč, uovom trenutku treba brzo i efikasno ura-diti ono što je moguće. Reč je o ustavnomsudstvu, pravosudnom sistemu i sistemujavne uprave. Savezni i republički ustav-ni sud treba što pre da počnu sa radom usvojim dopuwenim sastavima. Zadatak ka-drovskog kompletirawa rukovodećih su-dija u sistemu redovnog sudstva Srbijejoš nije gotov i treba ga što pre obaviti.Uz to treba preispitati sistem zarada ucelokupnom sudstvu, jer to je najboqa bra-na i protiv korupcije i protiv politič-ke zavisnosti sudija. Ako bi pravosudnisistem postao funkcionalan i nezavisan,uskoro bi mogao da postane žila kucavicasvih reformskih zahvata u zemqi. Najzad,kada je o sistemu javne uprave reč, i tu smona samom početku, ako je išta temeqno izapočeto. Najvažnija je ozbiqna decen-tralizacija, veća samostalnost opština idrugačija teritorijalna organizacija vla-sti. Ali, i pre toga moguće je i neophodnozapočeti sa profesionalizacijom i raci-onalizacijom upravnih službi i osobqa.

Postoji još jedan sasvim realan pro-blem na koji se mora ukazati: aktuelno sta-we, nadam se privremeno, kada se o Srbijiradi, karakteriše odlučivawe u okviri-ma vladajuće koalicije kao obavezujuće zasve predstavničke i izvršne, pa i upravnei sudske, organe vlasti. Sem toga, i saveznai republička skupština deluju u nekoj vr-sti straha od sopstvene privremenosti.Uopšte, taj strah od izbora, koji se, tako-đe, pravda tobožwom nemogućnošću re-formi ako se izbori održavaju, opet je iz-raz predstave o partijskoj državi.

Zašto bi izbori kočili i sputavaliišta što je dobro? Zbog tog straha, skup-štinski život se negativno politizuje.S jedne strane, vladajuća većina u obeskupštine nije produkt jedne stranke sa

jasnim programom vlade, ili uobičajenekoalicije od dve do tri stranke. Wu sači-wavaju poslanici osobenog političkogkonglomerata, koji su zbog svoje političkeheterogenosti upućeni na ad hoc smernicerukovodstva koalicije. Imajući u vidu či-wenicu da se ovaj karakter većinske koa-licije reflektuje i na obe vlade – saveznui republičku, teško je voditi neku osmi-šqenu i racionalnu reformsku politiku.S druge strane, opozicione stranke u obaparlamenta, kao gubitnici ne samo vlastinego i čitavog prethodnog poretka, nisu ustawu da predstavqaju neku konstruktivnuopoziciju i da doprinesu razvoju pravogskupštinskog života. Jasno je, dakle, danam je potrebno da se postepeno formiranormalna stranačka scena koja će imatiznačajnu ulogu u potowoj stabilizaciji ce-lokupnog političkog sistema.

Samo takva stranačka scena moći će daomogući povlačewe države iz onih obla-sti u kojima nema mesta wenoj aktivno-sti, što, razume se, važi i za vladajućestranke. Tu pre svega mislim na kadrov-sku politiku preduzeća, i ne samo predu-zeća, nego i nastavnih i naučnih ustano-va, nepolitičkih institucija i drugog. Ustriktno ekonomskoj oblasti, mislim nato da država mora da se odrekne politikeodređivawa cena, utvrđivawa kreditnepolitike, raspolagawa imovinom predu-zeća. Znamo svi u čemu se sastoji zdravaekonomska politika: u stabilnoj valuti,buxetu koji je pod kontrolom javnosti,liberalizaciji cena i liberalizacijimeđunarodnih tokova. Ovde, međutim, do-lazimo upravo do onoga što je kqučnauloga stvarno reformisane, odnosno pre-temeqene države i po čemu se ona razli-kuje od kvazi, ili kozmetički reformi-sane države. Iz razvijenih zemaqa čestose nameće koncept liberalizacije kreta-wa robe, kapitala i usluga, uz istovreme-no postavqawe gotovo nepremostivih ba-rijera za kretawe rada. Ozbiqna i odgo-vorna država će uvek uskladiti stepenliberalizacije sa nacionalnim intere-sima. Kozmetički reformisana državase neće truditi oko toga, već će, možda,

Šta jesu, a šta nisu reforme

CLDS 7

Vojislav Koštunica

pokušati i iz takve nejednakosti da iz-vuče neku kratkoročnu buxetsku korist.

***

Primer koji sam naveo upućuje me najoš jednu oblast u kojoj su nužni suštin-ski reformski zahvati i stalno balansi-rawe, radi ostvarivawa maksimuma naci-onalnih interesa: oblast spoqne politi-ke. Tu se suočavamo sa svojevrsnim para-doksom: uradili smo, od oktobra do danas,najviše upravo u oblasti koja postaje sveteža i neizvesnija u celom svetu. Posleonoga što se u utorak dogodilo u Wujorkui Vašingtonu1, jasno je da će mnogi odno-si, mnoge politike pa i mnogi pojmovi,ukqučujući tu, po svemu sudeći, i pojam te-rorizma morati da budu redefinisani.Zasad je teško da procenimo na koji će senačin to odraziti na stawe na Kosovu iMetohiji. Sigurno je samo da stvari višeneće biti iste. Posle oktobarskih prome-na, SR Jugoslavija se vratila u međunarod-nu zajednicu koja je bila suštinski druga-čija od one u kojoj su živele pređašwe Ju-goslavije. Sada se i sama međunarodna za-jednica bitno promenila u odnosu na onokakva je bila kad smo se jesenas u wu vrati-li. To samo znači da će nam biti potrebnenove, dalekosežne odluke u pogledu ciqe-va i načela naše spoqne politike.

SRJ se danas graniči sa „starim” i „no-vim” susedima, tj. zemqama koje su joj suse-di od nastanka prve jugoslovenske državei bivšim jugoslovenskim republikamakoje su stekle nezavisnost tokom prethod-nih desetak godina. Decenija ratova kojisu pratili raspad bivše Jugoslavije osta-vila je teško nasleđe u odnosima jugoslo-venskih naroda: stotine hiqada qudi suizgubile život, milioni su postali izbe-glice, porodične, ekonomske, kulturne idruge veze su pokidane a nekada jedinstve-no jugoslovensko tržište je izdeqenogranicama koje se teško prelaze. Promeneu većini „starih” suseda, međutim, učini-le su da su wihove granice danas često

otvorenije, nego nove granice među biv-šim jugoslovenskim republikama. Iupravo tu se kriju i izazovi i šanse na-šeg novog položaja u regionu: naš geo-grafski položaj i naši nacionalni in-teresi nas prirodno upućuju da težimo nereviziji, nego „omekšavawu” regional-nih granica, liberalizaciji prometa qu-di i robe i svim onim oblicima regio-nalne saradwe koji bi pospešili razvojnaših zemaqa i učinili nas bližimevropskim integracijama. Izazovi se, na-ravno, ogledaju u tome što su te granicečesto potpuno porozne upravo za ono zašta ne bi smele da budu porozne: za tero-rizam, promet oružja i droge. Zato jedanod strateških ciqeva koje moramo posta-viti na nivou regiona jeste upravo borbaprotiv terorizma, uz maksimalno libera-lizovawe prometa qudi i robe.

Naš strateški ciq je ulazak u Evrop-sku uniju, a naša žeqa je da tamo stignemozajedno s našim susedima. Iako se to nećedogoditi u neposrednoj budućnosti, po-vratak u Evropu je od suštinske važnostii za našu spoqnu i za unutrašwu politi-ku. Prihvatawe evropskog projekta u tran-ziciji našeg društva znači povratakonim društvenim i političkim vredno-stima na kojima je počivala državnostCrne Gore i Srbije od wihovog međuna-rodnog priznawa krajem 19. veka. Istoonako kao što je bio kohezivni činilac uizgradwi posleratne Evrope, ovaj projektmože biti kohezivna snaga u obnovi jugo-slovenske zajednice jer se oko wega možepostići konsensus i Srba i Crnogoraca isvih drugih koji s nama žive u SR Jugosla-viji. Opredeqewe za Evropu odražava ipolitički realizam koji nam je posle vi-šedecenijskog lutawa danas toliko po-treban. Tako će, realno gledano, naše su-štinsko reformisawe na svim poqimazapravo značiti povratak nekadašwimliberalnim korenima koje je revolucio-narni pokret i wegov poredak pokušao dasaseče. To sečewe korena nas je koštaloviše od pola veka odsutnosti iz Evrope.Tek danas imamo priliku da to zaostajawenadoknadimo. To ne smemo propustiti.

8 CLDS

Strategija reformi

1 Misli se na teroristički napad na Wujork i Va-šington (Prim. CLDS)

Odmah na početku moram da vam se izvi-nim što se neću u potpunosti držati te-me skupa i što ću možda polovinu vreme-na potrošiti na analizu i priču o takti-ci, podjednako koliko i na skicirawe iprojekciju strategije. Na početku ću obja-sniti zbog čega je u ovih sedam meseci izbog čega će u narednih sedam meseci radaVlade, čiji sam ja član, rešavawe dnevnihproblema, tražewe nekih nekonvencio-nalnih rešewa biti podjednako važnokao i posedovawe jedne jasne strateškevizije, zbog čega je trenutno u Srbiji i Ju-goslaviji taktika sastavni deo strategije.Ne u onom, normalnom, smislu da je takti-ka implementacija strategije, nego u smi-slu da premošćavawe dnevnih situacijabez dovoqne regulative i bez dovoqne za-konske osnove predstavqa osobinu našegsistema. Svako drugo ponašawe je u odre-đenom smislu širewe iluzija. Mi se na-lazimo u Bermudskom trouglu jugosloven-skih reformi, u kome postoje tri prio-riteta, suprotstavqena međusobno.

Prvi prioritet je očekivawe qudi,građana i učesnika u političkim reform-ama da promene budu brze, da budu konkret-ne i da se odnose na sam sistem, a ne samona neke detaqe. Drugi ugao predstavqa

legitimnu žequ da se kroz reforme sta-bilizuju institucije i da steknemo prav-nu državu kao rezultat svega toga, a ne sa-mo efikasnost. Treći ugao predstavqa,već od gospodina Koštunice pomenutačiwenica, teškoća u promeni nasleđe-nih institucija i nemogućnost da se dis-kontinuitet izvede kroz promenu ustava,iz čega bi sledile promene sistemskihzakona. Ta tri elementa nisu međusobnospojiva u jednom logičkom sistemu. Onisu deo realnosti i postavqa se pitawešta mi tu da radimo. Kod ovog trećeg, naprimer, pitawe je u kojoj meri je u skladusa ustavom usvojeni koncept privatiza-cije, koji je logičan i koji su svi qudiprihvatili. I uopšte, da li je privati-zacija moguća i da li je zakon u skladu saustavom koji definiše pravo svih vido-va svojine, a postoje qudi koji ne želeprivatizaciju, već žele da i daqe trošezajednički novac i društvenu svojinu ikoji imaju pravo da obore zakon na ustav-nom sudu. To je jedan primer, a ima ihmnogo.

Nalazimo se u dilemi da li ćemo da za-stanemo i pitamo se šta nam se događa, dali ćemo neiskreno, kad nam odgovara, dapodržavamo jedno, pa drugo, pa treće, poonoj latinskoj „požuri polako”. Hoćemobrze reforme, ali sve mora da se dešava uskladu sa svim propisima i polako. Da li

CLDS 9

Zoran Đinđićpredsednik VladeRepublike Srbije

Strategijai taktika1

1 Neautorizovan govor, minimalno redigovan uCLDS-u.

ćemo da licemerno tražimo ono nemogu-će, naime, da neko to reši, ili ćemo da seponašamo kao narod u prelaznom periodukoji svoj osnovni zadatak vidi u rešava-wu problema, formirawu konsensusa itražewu oslonca u proverenim vredno-stima, vrednostima koje ne smeju da bududovedene u pitawe i da praktično posta-vi svoju viziju i svoj ciq – približava-we i harmonizaciju sa Evropskom unijomkao merilo za procenu tih dnevnih doga-đaja. Da ne procewujemo našu dnevnu po-litiku na osnovu toga koliko je ona za-snovana na zatečenim stawima, nego u ko-joj nas meri približava žeqenom stawu.To je primedba sa početka koja objašwavazašto ću više govoriti o detaqima, negoo velikim idejama.

Mi smo, kao Vlada koja je u principupotpuno operativni organ, zatekli stawekoje se u određenom smislu razlikuje odstawa koje su zatekle naše kolege u dru-gim državama koje su započele tranzicijupre deset godina, mada su i oni zatekli te-ško stawe. Prva, osnovna, razlika kojumi bolno osećamo jeste zatečena izolaci-ja od međunarodnih finansijskih insti-tucija i jedan vrlo dugotrajan i mukotr-pan put vraćawa u te institucije. To zna-či vraćawa u poziciju da, možda, dobijetekredite pod povoqnim, znači svetskim,uslovima, što bi vas činilo konkurent-nim u odnosu na okružewe, a Vladi donelomogućnost da se zadužuje na zdrav način iobezbedi investicije za pokretawe pri-vrede u velikom obimu. Postoji samo je-dan primer, koliko je meni poznato, izistorije ekonomija u krizi, znači poslevelikih ratova, posle velikih katastro-fa, posle velikih represija, gde je, bezozbiqnih realnih investicija, taj točakubrzano pokrenut. Samo na privredniminvesticijama i samo na profitabilnimili ekonomskim projektima, gde se brzovraćao uloženi novac, moguće je pokreta-we točka razvoja. Znači, mi smo se zalo-žili kod drugih zemaqa, a našli u situa-ciji da smo deset godina bili izolovaniod normalnog sistema. Nije samo u pitawu

brzina naših unutrašwih reformi, ne-go i savladavawe određenih spoqnih pre-preka, pošto različite organizacijeimaju različite procedure, a i te proce-dure iziskuju vreme. Mi smo jako mnogouradili u poređewu sa zatečenim stawem.Ali, u poređewu sa drugim zemqama istoč-ne Evrope i zemqama u tranziciji, ipak jepovratak u finansijske institucijeoduzeo dosta vremena i mi još uvek nismou situaciji da koristimo svetska finan-sijska tržišta. Praktično, reforme utakvom okružewu mogu se uporediti sa po-kušajem da se deset metara ispod vode, bezkiseonika, organizuje normalan život.Vi možete da se krećete, vi možete da oba-vqate određene operacije, ali ne možeteda dišete. Novac, finansijski ili inve-sticioni kapital, za ekonomiju je istošto i kiseonik za živo biće.

Druga sistemska prepreka, koja nije po-stojala u drugim zemqama uporedivim sanašom, jeste kvazitržišni sistem pri-vređivawa u kome su određene stvarifunkcionisale, određene nisu, pa je jakoteško to preseći i reći: sada ulazimo unovi sistem. Jer, imate neke delove siste-ma koji su mawe-više u redu, ali su infi-cirani onim starim delovima sistema, ai oni su u jednoj simbiozi koja je vrlo ži-lava, kao što su siva i legalna ekonomijau jednoj vrlo žilavoj simbiozi, pa imatequde koji imaju preduzeće i imaju štandna buvqoj pijaci ili nekoliko, i to nemožete da razdvojite. Ako udarite po jed-nom, možete da pogodite i ono drugo. Ta-da se morate zapitati gde seći, a da ne po-vredite zdravo tkivo. U drugim istočnoe-vropskim zemqama to je bilo jednostav-nije. Tamo je sve bilo trulo, tamo su sepostavqali potpuno novi temeqi ipraktično bilo je lako tu državnu svoji-nu transformisati. Kod nas imate sivuekonomiju, društvenu svojinu, privatnuili paraprivatnu svojinu u kombinacijii sa sivom i sa društvenom ekonomijom.I to otežava posao jednog, da tako kažem,upravqawa privredom putem postavqa-wa nekog okvira i nekih regulativa, uz

10 CLDS

Strategija reformi

očekivawe da će tržište da funkcioni-še. Ne, to nije istina. Znači, danas u Sr-biji nema elemenata za funkcionisawetržišta i ako biste to pokušali imalibiste xunglu. Ali, postavqa se pitawe me-ra intervencionizma. U kojoj meri ćeVlada učestvovali u svemu tome i na kojinačin. Da li time što će da se stavqa nastranu jednog, drugog ili trećeg, ili timešto će nadomestiti nepostojeću regula-tivu, pokušavajući da unese određeni redi da prejudicira nastanak normalnog tr-žišnog ambijenta. Navešću nekolikoprimera kasnije o tome kako Vlada dnevnointerveniše, a interveniše mnogo višenego što se to u javnosti vidi, i interve-niše uglavnom onaj ko rešava problemena poziv onih koji ne mogu sami da ih re-še. Vrlo retko, ili možda nikad, ja nemogu da se setim slučaja gde je to bilo sa-moinicijativno. Mi smo lekar koji ćedoći da vas poseti kada ga pet- šest putapozovete paničnim glasom i kažete: umi-rem. Mi nismo lekar koji ide okolo, zvo-ni na vrata i pita: da li ti treba lek ilida li ti treba operacija.

Treće, jedan deo naših privrednih ka-paciteta je mehanički uništen, a ne kaoprirodna posledica jednog postupka de-kadencije, kao u istočnoevropskim ze-mqama. Ovde smo imali bombardovawe,imali smo sankcije i potrebna nam jeozbiqna procena o tome koja su tržištaizgubqena, koji su proizvodi definitiv-no izgubqeni, koje su proizvodne granedefinitivno za kontejner istorije, a gdebi se moglo određenim intervencijamabitno popraviti stawe, bez obzira na ni-zak nivo tehnologije, bez obzira na svedruge dodatne elemente, ali uz relativnonisku cenu radne snage i druge okolnosti;da li produktivnost još uvek postoji utoj branši, da li ona ima svoje tržište,ili ga samo privremeno nema ili ga de-finitivno nema. To je mnogo lakše bilodrugima, mada je wihova situacija bilamnogo teža, mnogo veći deo wihove ekono-mije, čak i u Istočnoj Nemačkoj, a i u dru-gim zemqama, bio je praktično za otpis.

Kod nas je mawi deo za otpis. Nije lakoutvrditi koji je to deo.

Ta tri elementa moramo da uzmemo u ob-zir kada želimo realistično da proce-nimo strategiju reformi i učinke VladeSrbije i drugih koji učestvuju u tim re-formama, da uzmemo u ozbir da je zatečenasituacija ne samo loša, nego i u prilič-noj meri konfuzna, upravo iz razloga kojesam naveo.

U nekoliko minuta ću Vam izložitišta smo uradili, koje su bile naše glavneodluke u proteklih sedam meseci i štaimamo nameru da uradimo do kraja godine,šta su naše namere u sledećoj godini ikako mi vidimo strategiju u narednih 5-10godina. Vrlo kratko, uz određene detaqekoji objašwavaju način našeg rada, pa ćese možda neki od vas uveriti da Vladamnogo boqe funkcioniše i ima mnogoboqe rezultate nego što to u javnom mwe-wu izgleda. A u poređewu sa vladama u dru-gim istočnoevropskim zemqama u prvihpet godina wihovog postojawa, ovo je naj-boqa vlada. Ne zato što sam ja u woj, negozato što sam čitao izveštaje i analize irazgovarao sa qudima koji su u tim vlada-ma učestvovali. Zašto? Sada ću u nekoli-ko rečenica pokušati da skiciram naštaktički i strateški okvir, našu viziju.

Tri smo važne stvari mi planirali, uproteklih nekoliko meseci ove vlade.Prva stvar je jedna nova koncepcija buxe-ta, druga stvar je nova koncepcija pore-skog sistema i sve što je s tim u vezi itreća stvar je početak postupka privati-zacije. Nešto od toga je došlo malo ka-snije nego što smo planirali, kasnije usmislu mesec dana ili 15 dana, ne u smi-slu godinu dana ili više od toga.

Velika prekretnica je bila koncepcijabuxeta, koja je nova i neviđena u ovoj ze-mqi u proteklih nekoliko decenija. Pr-va novost je što je to jedinstven buxetkoji ima samo jedan račun i omogućavakontrolu, ne samo svih finansija, iz Mi-nistarstva za finansije, nego omogućavakontrolu svakom ko želi da obavi tu kon-trolu. Znači, ne postoje više podračuni,

Strategija i taktika

CLDS 11

Zoran Đinđić

ne postoje razni paraporezi, parabuxet-ski prihodi, koji se onda na onom nivouna kojem su prikupqeni daqe distribui-raju. Znači, ispod nivoa buxeta sve se sli-va na jedno mesto i sve se odliva iz jednogmesta. To je bila istorijska odluka koja jesuštinska za kontrolu Vlade. Nema boqekontrole Vlade nego preko kontrole bu-xetskog poslovawa. To što qudi više vo-le da gledaju da li je neko popio dve ilitri kafe, da li se vozi ovim ili onim, toje stvar političke ili ekonomske kultureu ovoj zemqi. U svakoj drugoj zemqi bi iopozicija i analitičari svakog dana kon-trolisali stawe i dinamiku buxeta. Gdeide, po kom planu ide i da li je to u skla-du sa prioritetima koje je Vlada defini-sala. Kod nas se to ne dešava. Možda tonije loše za ministra Đelića, koji jepružio svu mogućnost kontrole, ali gamalo kontrolišu. Ja se nadam da će u bu-dućnosti, kada se radi o kontroli, o ko-rupciji, o zloupotrebama, u centru pa-žwe biti trošewe državnih para.

Naš buxet je imao nekoliko važnihprioriteta i jedan od wih, sistemske pri-rode, bila je odluka da svi prihodi budurealni, a da svi rashodi budu realistič-ni, da se ne računa sa nerealnim prihodi-ma iz štampawa novca ili nekih drugihizvora. S druge strane, da se ne obećava ne-što što ne može da bude isplaćeno iz vr-lo restriktivnog buxeta, a da u svemu tomeonim socijalnim grupama, onim delovimanašeg društva koji su bili žrtva u po-sledwih 10 godina, damo satisfakciju. Tosu, pre svega, školstvo, zdravstvo, deli-mično sudstvo i socijalno ugroženi de-lovi stanovništva, znači oni koji pri-maju socijalna davawa i penzije. I to jetrebalo dovesti u sklad. A to znači jednurealističnu politiku prihoda, gde imatena računu i u planu samo ono što realnomožete da prikupite od poreza u privre-di koja funkcioniše sa 25% kapaciteta.S druge strane, da nikoga ne umirujeteobećavajući mu da će kasnije da dobije sveono što sada ne može da dobije. I tu ima-mo vrlo dobru saradwu sa sindikatima i

wihovo ogromno razumevawe za solidar-nost u nemaštini. S druge strane, da ipakpodignemo standard onim delovima sta-novništva koji igraju važnu ulogu u na-šem društvu, a koji su bili oštećeni uproteklom razdobqu. Imamo danas čudnusituaciju da je, na primer, prosek prima-wa u prosveti iznad proseka primawa uprivredi, što nije uobičajeno, ali je po-trebno u ovom trenutku, zbog nasleđenihnepravdi. Imate situaciju da su zemqo-radnici najzadovqniji ekonomskim kre-tawima, što nije prirodno, jer poqopri-vreda nikada nije dobitnik društvenihreformi. Ali, to je određeno plaćawe du-ga iz prošlosti. To se, na žalost, nećemoći nastaviti u narednih 5–6 godina.Ali, ovog trenutka, lica koja primaju so-cijalna davawa, prosveta, zemqoradnici,penzioneri su na listi prioriteta zatošto mislimo da je to pitawe pravde, a nepitawe ekonomskih reformi.

Naravno, da bi naš buxet mogao tako dafunkcioniše, jedan od bitnih priorite-ta jeste suzbijawe sive ekonomije. Znači,na samom početku pravqewa projekcijebuxetskih prihoda bilo je jasno da mi nemožemo ni elementarne rashode da po-krijemo iz onih poreza koji su do tada po-stojali, da je povećawe poreza nemoguće ida jedini prihod može da bude iz sive ilicrne ekonomije.

Mi smo imali dva ciqa: jedan je prometnaftnih derivata, a drugi promet cigare-ta i drugih roba akciznog porekla. Ma ko-liko javno mwewe bilo emocionalno okoovih tema, to su dva najveća uspeha u eko-nomskoj politici Vlade. Da smo u tom po-stotku uspeli u bilo kom drugom poqu, mibismo danas bili vrlo blizu rešavawunaših ekonomskih problema. U oblastisuzbijawa šverca i crnog tržišta naftepostigli smo uspeh od 90%. Od, otprili-ke, 20–25% legalnog tržišta od pre godi-nu – godinu i po dana, došli smo na90–95% danas. Kod cigareta smo sa 15% le-galnog tržišta došli na 60–65%, štoznači pet do šest puta više, što je uspeh.U drugim domenima nismo uspeli pet do

12 CLDS

Strategija reformi

šest puta, nego nismo uspeli sto posto. Re-alne plate su, u odnosu na povećawe tro-škova života, porasle samo za 11%. Da surasle onim tempom i u onoj srazmeri u kojojsmo uspeli da smawimo sivo tržište, sadabi plate bile šest puta veće nego što sutroškovi života. Međutim, naravno, jošuvek ostaje, naročito kod tržišta cigare-ta, suviše velika margina učešća sive eko-nomije. U Evropi je prosek 10-15%. Kod nasje dvostruko više. Znači, za naredni peri-od nam ostaje odlučna borba da se učešćesivog tržišta smawi na evropski prosek.

U fiskalnom paketu je i smawewe opte-rećewa privrede. Za deset procenata susmaweni doprinosi i time je privrediostalo deset procenata novca više svakogmeseca. Prelaskom na bruto plate nači-wen je rezultat kao sa konceptom jedin-stvenog buxeta i u tom domenu, zapravo,već smo vrlo blizu toga da kažemo da smoskoro sve uradili. Tu mora da se još finodoteruje, da se vidi sa tom jedinstvenomporeskom stopom gde nastaju problemi,gde treba da se interveniše, kao i kodbruto plata, pa su oni koji nisu mogli dasačuvaju istu platu tokom prelaska nabruto plate dobili podršku od Mini-starstva za finansije, tako da niko u Sr-biji nije dobio nižu platu nego što jeimao u ranijem sistemu, gde se više nijeznalo šta vam je plata, a šta vam je topliobrok, šta dobijate kad se osmehnete di-rektoru, ili sve drugo što je bilo plaće-no, a nije vođeno kao plata.

Treći kompleks je privatizacija. O to-me ne želim mnogo da govorim, zato štoje to tema dnevnih izveštaja i bila jepredmet promocija. Znate koji je konceptprivatizacije. U našem društvu postojikonsensus o tome da je privatizacija mo-tor razvoja, da privatizacija nije prera-spodela imovine i da nije glavno pitaweko će da dobije, a ko će da izgubi, nego data svojina dobije vlasnika koji će bitiodgovoran za wu i koji će je uvećavati, ane trošiti.

Sada ću preći na dnevnu taktiku i sna-lažewe u toj bujici koja teče, bez obzira

da li smo naučili da plivamo ili nismo.Postojao je čitav niz realnih problemakoje smo rešavali. Prvi veliki problembio je regulisawe unutrašwih dugova.Ministarstvo za finansije je pokrenuloovaj projekat, kako smo u našem izbornomprogramu obećali, a učesnici su prijavi-li međusobne dugove u iznosu od oko 5 mi-lijardi DEM ili 150 milijardi dinara.Određenim operacijama, ne sa ciqem dase ti dugovi sad jednostavno reprogrami-raju, pomere u budućnost, nego da se među-sobno prebijaju, da se jedan deo neopravda-nih kamata dobrovoqno i dogovorno ot-piše, da se jedan deo sa glavnog računa po-meri na neki sporedni kolosek, da bi sekasnije kroz poslovawe likvidirao.Uspeli smo u operaciji i mislim da ćeovih dana dugovawa biti svedena na mili-jardu DEM, što je ogroman uspeh i ogro-man pomak. Sa 30.000 blokiranih preduze-ća došli smo na 10.000 blokiranih pred-uzeća. Znači 2/3 preduzeća koja su učesni-ci u kakvom-takvom privrednom životui koja su potencijalni učesnici u dina-mičnom privrednom životu, tih 20.000preduzeća su ponovo u stawu da preko svo-jih računa dobijaju kredite, da plaćajusvoje troškove i da posluju.

Drugi veliki projekat je bila pripremaza Donatorsku konferenciju, koja nijeznačila samo odlazak i tražewe novca, ne-go je značila i prečišćavawe nekih unu-trašwih struktura, logističkih menax-ment struktura, da bi bile u stawu da sepred kvalifikovanim sagovornicima po-jave sa jednom jasnom koncepcijom o pri-oritetima, o tome šta je potrebno da bi seti prioriteti ostvarili, šta je našudeo, šta tražimo da bismo bili kompe-titivni. Jer, Donatorska konferencija jebila sajam naše privrede, naše pameti.Qudi su došli da vide šta nam treba ilida sami odrede šta nam treba. Mi smo po-kazali da znamo šta nam treba. To je bilaizuzetna promocija naših qudi, našegkoncepta reformi. U krajwem slučaju –naših prioriteta. Sve što je bilo prija-vqeno, na Donatorskoj konferenciji je

Strategija i taktika

CLDS 13

Zoran Đinđić

potvrđeno kao realističan projekat, jersmo mi jako pažqivo razmišqali o tomekojim ćemo redosledom da prijavqujemoprojekte. Mi nismo to definisali kaošvedski sto gde se sve stavi pa onda uzmekome se šta dopadne, nego smo tačno defi-nisali prioritete koji su bili verifi-kovani na Donatorskoj konferenciji. Uzto dolazi i rešavawe dva kapitalna pro-blema: remont energoprivrede iz realnihizvora i otkup pšenice iz realnih izvo-ra po ceni višoj od tržišne za oko 15%.Pri čemu, uz buxetsko finansirawe cenestruje, mi imamo i buxetsko finansirawecene narodnog hleba. Kad kažem „otkuppšenice”, to ne znači da ćemo mi tu pše-nicu većim delom prodati, pa se onda tajnovac vraća. Znači, prvo što smo platilipšenicu svesno više nego što je cena uokružewu i što je cena po kojoj možemotržišno da je prodamo, i drugo što naj-veći deo te pšenice ide u socijalni pro-gram narodnog hleba.

Kada gledate medije, videli ste mini-stre i mene u mnogim aktivnosti koje nestoje u opisu rada Vlade. Od razgovora ologičnoj ceni maline, pri čemu Vlada ni-je ni kupac ni prodavac malina, o cenisuncokreta, o ceni mesa, kukuruza, o cenimnogih drugih stvari i o mnogo većembroju aktivnosti koje nisu bile medijskipromovisane. To je saradwa sa menaxmen-tom pojedinih preduzeća, ili društve-nih, ili privatnih, ili državnih, ali usvakom slučaju nisu u neposrednoj nadle-žnosti Vlade oko tražewa strateškogpartnera, oko nalažewa sredstava zaobrtni kapital, oko vraćaja na neka tr-žišta. Trenutno je oko 750 preduzeća uvezi sa qudima iz mog kabineta, a da za toVlada nema ni nadležnost ni obavezu, nebi morala da odgovori na te inicijative,ali pokušava da pomogne da se vrate natržište, da ponovo nađu svoje mesto uekonomskom životu. Veliki broj qudi jeangažovan na tome da pomogne privredi.Situacija je takva zato što mi nemamo nitržište koje funkcioniše, ni institu-cije koje bi to regulisale. Postupak je kao

u sudskom poravnawu: pokušavamo da svestrane koje su zainteresovane za sporazumdovedemo za sto i napravimo ono što unormalnim zemqama i ekonomijama raditržište. A to znači kalkulaciju cene iprofita i pravednog učešća svih učesni-ka u tome. Ja se nadam da je ovo posledwagodina u kojoj to radimo, jer bi sledećegodine normalna tržišna konkurencijatrebalo da utvrdi šta je tržišno oprav-dana cena, koje komponente ulaze u tu ce-nu, kako se deli profit. To treba da utvr-de sindikati zajedno sa poslovodstvom, atržište treba, po određenim zakonima,da utvrdi prihvatqivu cenu.

Ove godine, da nije bilo intervencijeministara, da nije bilo intervencijeVladinih organa, bilo bi mnogo višeporemećaja i mnogo više socijalnog ne-zadovoqstva.

Ono što nam predstoji do kraja godinesu dve stvari koje nisu urađene, a plani-rali smo ih tokom leta. Jedna od te dveozbiqne je restrukturirawe javnih pred-uzeća. Javna preduzeća su siva zona vlastii države i bez paqewa svetla u toj sivojzoni i utvrđivawa odnosa između cene,kvaliteta usluga i odgovornosti, mislimda će društvene i druge promene ićimnogo sporije. Praktično, javna preduze-ća su jedan od instrumenata kojim mi po-stepeno uvodimo red u društvo. Ako uwima nema reda, onda ona samo multipli-kuju nered. Mi smo doneli uredbu o zamr-zavawu plata u javnim preduzećima, sa na-merom da taj period iskoristimo za pre-strukturirawe javnih preduzeća, u smi-slu racionalizacije wihovog poslovawa,utvrđivawa normi produktivnosti iutvrđivawa kriterijuma za cenu wihovihproizvoda i usluga. To nismo uspeli. Na-prosto nije bilo ni vremena ni energije.

Drugi zadatak koji je ostao i koji jeisto tako sistemskog karaktera je onošto se obično zove socijalni program, ašta ja zovem restrukturirawe radne snage.Socijalni program je nešto što se pri-mewuje na jedan mawi deo društva koji jeispao iz utakmice iz bilo kojih razloga.

14 CLDS

Strategija reformi

Ali, ako imate 50% radno sposobnog sta-novništva kao predmet socijalnog pro-grama, onda to nije socijalni program,onda je to nacionalni projekat da 50%radno sposobnih qudi vratite u sistem izkoga su oni ispali ne svojom krivicom,nego krivicom sistema. Ideja je da se na-pravi jedan fond, tranzicioni fond, usaradwi Vlade, sindikata i poslodavaca,koji bi pokrenuo veliki postupak eduka-cije, treninga, kvalifikacije, kako qudikoji su na berzi rada i nemaju posao, takoi onih koji imaju radno mesto, a nemajuposao i zovu se tehnološki višak, a takoi onih koji imaju i radno mesto i posao,ali ne i kvalifikacije koje iziskuje mo-derno poslovawe. I da novcem, delimič-no iz privatizacije, delimično iz dru-gih izvora, tim qudima omogućimo da ujednom ubrzanom, instant, postupku odnekoliko meseci ili godinu dana defi-nišu svoje sposobnosti, interese, ambi-cije i da pokušamo da im damo kvalifi-kaciju i šansu da nađu svoje mesto ili upostojećoj ekonomiji ili u ekonomiji ko-ja nastaje.

Kao nastavak Donatorske konferencijei međunarodnih kontakata je sastanak Pa-riskog kluba. On je nova prekretnica kojatreba da nam donese kiseonik, a to značisvež novac i mogućnost dobijawa povoq-nih kredita. To je projekcija do kraja go-dine, uz zadržavawe svih ovih priorite-ta na kojima treba raditi, a ni u jednomod wih nismo došli do samog kraja.

Sledeća godina bi trebalo da bude godi-na velikih ulagawa u infrastrukturu na-še zemqe, a to znači u puteve, saobraćaj,telekomunikacije i u industrijski sek-tor, da bismo susreli interese direktnihinvestitora koji će doći ili da kupe ne-što što već postoji, ili da izgrade ne-što što još ne postoji, ali kojima treba-ju određeni uslovi. Na jednoj strani, to jepravna regulativa na kojoj mora da se radi,i to u detaqe, da se obezbedi poslovaweslično zemqama u okružewu, a na drugojstrani je materijalna infrastruktura ko-ja ima isti rang kao i pravna regulativa, a

to znači da, na primer, investitor dobijezemqište na kome postoji sve ono što jeneophodno da bi podigao fabriku, a ne damora sve sam da uređuje.

Očekujemo da će proces privatizacijepovući za sobom druge procese u našemdruštvu i da će to biti važna kristali-zacija koja će uvesti red u ekonomiju, jerće definitivno rešiti pitawe svojine,odgovornosti za svojinu i zaštite svoji-ne, pa će privatna svojina biti konačno iinstitucionalno dominantna, a ne samo usmislu vitalnosti poslovawa.

Naša dugoročna strategija je da do2004. godine postanemo kandidat zaEvropsku uniju pod uslovima pod kojimasu druge zemqe pre nekoliko godina po-stale kandidati i da se tu praktično pri-kqučimo programu harmonizacije kojiEvropska unija ima za kandidate. Imamodve godine da te uslove ispunimo. Oni je-su prilično strogi, ali nisu nedosti-žni. Jedan od uslova, koji je sigurno te-žak, je politička stabilnost i u našoj ze-mqi i u regionu. Bez definisanog pitawadržavnosti i ustavnog poretka, teško damožemo da budemo kandidat za bilo šta, apogotovo ne za Evropsku uniju. Zbog togamislim da je politička stabilnost, a toznači predvidivost političkog događawau našoj zemqi, podjednako važna kao ipravac i dinamika ekonomskih kretawa.

Ako se postavi pitawe zašto izborinisu dobri u jednoj zemqi koja je u ovojfazi tranzicije, onda se to svodi na pi-tawe zašto nije dobro mewati točak naautomobilu koji se kreće. Zato što se onmora zaustaviti. Ako se žurite, onda mo-rate da se odlučite da li ćete mewati to-čak ili ćete nastaviti. Ako je točak pro-bušen, onda vam ne vredi da nastavite, jernigde nećete stići. Ali, ako mewate to-čak zato što postoji neki boqi, onda stese opredelili da zaustavite kretawe. Dajedno i drugo nije moguće istovremeno re-ći će vam naše strane kolege i prijateqi.Znači, da bi neki investitor, koji jeuplašen svim događawima od Kine do Ru-sije i lošim efektima investicija na

Strategija i taktika

CLDS 15

Zoran Đinđić

nekim tržištima koja su na početku iz-gledala privlačna, pa su se posle isposta-vila kao nestabilna, uložio kapital po-trebna je politička stabilnost. Investi-tori su jako uplašeni i oni žele da redu-kuju neekonomske rizike, ako je moguće, nanulu, jer imaju dovoqno ekonomskih rizi-ka. Ako ih mi, uz ekonomske rizike kojeimaju u svakoj zemqi u tranziciji, opte-retimo i neekonomskim rizicima, a to jepitawe kakva će biti Vlada, da li će bitiisti qudi, da li će biti neki drugi, mi-slim da se time opredequjemo za zausta-vqawe automobila. Oni će, onda, čekatida vide šta će se desiti u narednih neko-liko godina.

Da bismo do 2010. godine postali čla-nica Evropske unije, ukoliko 2004. godi-ne postanemo kandidat, predstoji nam ja-ko puno posla. Ali će, želim to da podvu-čem, i taj posao biti obavqen na istomonom putu i sa istom onom strategijomkoju sada Vlada Srbije ima. Ja ne vidim,osim dopuna i ubrzavawa, stratešku al-ternativu. Znači, ako nastavimo na ovajnačin na koji smo počeli, ako nam se ni-šta nepredvidivo loše ne desi, sa pri-ličnom izvesnošću mogu da kažem da će-mo 2004. godine biti kandidati za Evrop-sku uniju, a da nam onda predstoji velikinapor da harmonizujemo naše ekonomske,finansijske, društvene odnose i insti-tucije sa Evropskom unijom, da bismo2010. godine mogli da očekujemo da posta-nemo punopravan član. To je naša strate-ška vizija. Hvala.

16 CLDS

Strategija reformi

Zahvaqujem se Centru za liberalno-de-mokratske studije i Svetskoj banci štosu organizovali ovaj skup. Posle gotovogodinu dana, ovo je prva prilika da smosvi zajedno i da razgovaramo o reforma-ma. Do sada smo bili zajedno u ovom sasta-vu i razgovarali smo o Miloševiću, oKosovu, o jugu Srbije i o Crnoj Gori, alinismo razgovarali o reformama. Mislimda ćemo morati ponovo u ovom sastavu dasednemo i da razgovaramo o reformama ida ćemo morati to vrlo brzo da uradimo, uroku o mesec dana, jer nas u tom roku čeka-ju neke teške odluke vezane za nastavakstrukturnih reformi.

Dolaze nam laskave ocene iz ino-stranstva. Svi koji dođu iz inostran-stva daju laskave ocene o veoma brzoj iuspešnoj reformi. Nasuprot tome, po-stoji veoma oštra kritika u zemqi i jabih pokušao da sagledam, sa moje tačkegledišta, koliko god mogu da budem ne-pristrasan, gde se danas nalazimo i štaje to što zaista jeste, po mom mišqewu,opravdana kritika, a gde možda nemamesta za takvu kritiku. Posle godinudana ima već dosta podataka i dosta jestvari već urađeno, tako da možemo dasednemo i da o tome trezveno razgovara-mo. Dakle, ja ću ovde da govorim šta smomi želeli, šta je ostvareno i kako daidemo daqe.

Ja bih želeo da ovu našu reformu iraspravu o woj stavim u jedan opštiokvir tranzicije, budući da smo mi ze-mqa u tranziciji i treba da znamo da kodnas postoje veoma slični problemi kojisu postojali i u drugim zemqama i da minaizlazimo da slične dileme koje su po-stojale u drugim zemqama. Tu nema nekihvelikih razlika, a na nivou načela nemanikakvih razlika. Razlike postoje samo unekim detaqima.

Prva, zaista velika dilema, jeste hoćemoli mi da idemo korak po korak, dakle par-cijalna reforma, ili ćemo da napravimosveobuhvatnu reformu? Druga velika dile-ma je, ukoliko idemo postepeno, da li ćemoda idemo brzo ili sporo i koji je redosledpoteza – šta prvo uraditi, šta na petom,šta na desetom mestu? Kada već krenemo, dali ćemo da pravimo zastoje ili nećemo, dali ćemo da se vraćamo ili ne?

O svemu tome mi smo danas već počelida razgovaramo i imamo svoje mišqewe.Druga velika stvar je početni rasporedkoristi i troškova reforme. Da li seudvarati narodu i početi sa onim re-formama koje daju male koristi za sve itako kupiti podršku i onda ići mnogosporije, ili početi sa radikalnim re-formama, koje neće dati koristi za sve uprvom momentu, ali koje će dati koristiza nosioce razvoja? I to je kod nas još

CLDS 17

Miroqub Labuspotpredsednik

Savezne vlade

Poglediz(van) ugla

Vlade

uvek politička dilema. Raspored rizikaje takođe jako važan: pitawe je da li ra-dikalno prekinuti sa prošlošću (brea-king with the past). U tom slučaju nema ri-zika za restauraciju. Nasuprot tome, mo-že se uspostaviti odmah pravna sigur-nost i pravna država, politička stabil-nost, tako da onda nemamo političkuopasnost revanšizma i političkih su-koba. Sledeća dilema da li krenuti prvosa političkim reformama, pa onda eko-nomskim ili ekonomske imaju priori-tet. Kod nas to ima jednu drugu dimenzi-ju. Da li zaustaviti privredne reforme,dok se ne dogovorimo o ustavu ili moždanešto uraditi pre nego što se dogovo-rimo o ustavu. Sledeća dilema vezana jeza raspoloživa sredstva: da li početireformu sa malim raspoloživim sred-stvima, koja mi trenutno imamo, ili če-kati da dođemo do nekih sredstava, pa tekonda krenuti sa reformom. To je važnozbog toga što u svakom početnom korakupostoji traziciona recesija, odnosnoznačajni troškovi reforme, a postojaweili nepostojawe sredstava znači moguć-nost da li možemo ili ne možemo da po-krijemo te troškove. Dakle, to su sve na-čelne stvari.

Kako smo mi se u praksi opredelili ikakav je naš bio redosled poteza? Prvustvar koju smo uradili odmah posle 5. ok-tobra bilo je izbegavawe institucional-nog vakuuma. Mi smo imali apsolutnupartijsku državu u kojoj je JUL vladao dr-žavom, ali i partijsku privredu u kojoj jeJUL vladao privredom. Sa promenama 5.oktobra, taj mehanizam upravqawa je mo-rao da bude ukinut i mi smo bili u situa-ciji da se suočimo sa potpunim kolapsominstitucija ili da ih na neki način ob-novimo. U privredi smo, u mnogo čemu,morali privrememo da se vratimo na sa-moupravqawe da bi uzeli daha, da biišli napred i ja mislim da smo mi uspe-li da izbegnemo taj institucionalni va-kuum i wegove velike troškove, koje suimale neke druge zemqe koje su upadale uinstitucionalni vakum.

Sledeća stvar je deregulacija. Deregula-cija je promena odnosa države i privred-nih subjekata. Od samog početka, našaideja je bila da moramo da smawimo ulogudržave, iako je to bilo na kraju prošlegodine veoma rizično. To je urađeno i uoblasti spoqne trgovine, i u bankarskomsistemu, i u monetarnom sistemu, kao i natržištu sa deregulacijom cena.

Istovremeno, krenuli smo u ukqučiva-we u međunarodne finansijske organiza-cije. Niko za tako kratko vreme nije po-stao član MMF-a kao što smo mi. To, na-ravno, nije samo naša zasluga, tu je bila ipodrška iz inostranstva, kojom su žele-li da, na taj način, što pre pozitivno re-aguju na pozitivne političke promene unašoj zemqi.

Četvrti korak koji smo načinili jestabilizacija cena. Dobro je poznato da jeodlazeća vlada, na osnovu uredbe koju jepotpisao Vojislav Šešeq, naglo libera-lizovala sve cene koje su do tada bile podkontrolom, odnosno zamrznute, i da je nataj način došlo do enormnog skoka cena.Mi smo krajem prošle godine bili napragu hiperinflacije i tada smo bili nasmrt uplašeni da li naše mere, naročitoderegulacija, neće da nas dovedu u hipe-rinflaciju ili će da nas stabilizuju. Nasreću, pokazalo se da dobri principiuvek daju dobra rešewa. Mi smo stablizo-vali cene ne potpuno, ali, u odnosu na ve-liki izazov, mislim da se može reći da jeizvršena stabilizacija i cena i kursa.

Potom smo započeli fiskalnu reformui tu je zaista načiwen veliki pomak. Pr-vo, iz saveznog buxeta su iskqučene vanbu-xetske pozicije, onda su kod republičkogbuxeta iskqučene vanbuxetske pozicije ito je zaista veliki napredak koji omoguća-va kontrolu prihoda i rashoda svakog bu-xeta. Posle toga smo morali da otvorimopitawe kvazifiskalnih reformi i da za-počnemo reformu cena infrastruktur-nih preduzeća, jer ta infrastrukturnapreduzeća su pravila deficit koji je bio usuštini buxetski, ali mi to zovemo kva-zifiskalni i kvazi-buxetski zato što

18 CLDS

Strategija reformi

oni imaju vezu sa buxetom, ali nisu nepo-sredno deo buxeta. I tu smo morali dapreduzmemo neke vrlo nepopularne mere.Pre svega, porast cena električne energi-je i porast cena komunalnih usluga. Beztoga nije bila moguća sanacija buxeta.Potom su došle na red mere za rehabili-taciju infrastrukturih preduzeća, presvega, EPS-a. Mi smo promenili neštoda vrhu, ali promena mora da ide do dna ida se to uradi treba i dosta vremena i jošviše para.

Posle toga došlo je do liberalizacijespoqne trgovine. Uveli smo novi sistemspoqne trgovine, u kome smo gotovo pot-puno ukinuli sva kvantitativna ograni-čewa i smawili stepen carinske zaštite.Istovremeno, mi smo otpočeli normalnusaradwu sa međunarodnim finansijskimorganizacijama, sa Evropskom bankom zaobnovu i razvoj, sa MMF-om, zakqučilismo prvi stand-by ugovor, zakqučili smoprvi ugovor sa Svetskom bankom o dona-torskoj pomoći i pre nego što smo posta-li član Svetske banke. Tako da je od pri-stupa ovim institucijama do prvih akatasaradwe prošlo veoma kratko vreme.

Potom smo stavili na dnevni red unu-trašwe dugove. Jedan deo tih dugova jekwigovodstvene prirode, ali ima realneefekte, jer ako se ti dugovi ne prebiju,oni se monetizuju i stalno pritiskaju bu-xet. Na ovom planu učiwen je značajan na-predak i to ja zovem prvim korakom u re-formi preduzeća. Puno toga još moramoda uradimo i moramo da pređemo na sek-torske politike.

Sledio je početak procesa restrukturi-rawa banaka. Ukupno 12 malih, nelikvid-nih i nesolventnih banaka je zatvoreno.Međutim, to je samo 2% ukupne aktivebankarskog sektora. Napravili smo, za-jedno sa stručwacima iz Svetske banke iMMF-a, projekat restrukturirawa bana-ka. Zajedno sa stručwacima sa Harvardanapravili smo alternativan projekat.Sad je DFID dao treći projekat restruktu-rirawa banaka i to su ta tri projekta nakojima mi moramo na političkom nivou

naći stratešku podlogu, ali ovog putaimamo potpuno snimqeno stawe, imamotri opcije i za jednu od wih ćemo se opre-deliti.

Sve ove mere ili dolaze u red stabili-zacije makroekonomske situacije ilipredstavqaju strukturne reforme. Kquč-no je pitawe koliko javnost podržava ovemere. Daću moju procenu. Recimo, za sani-rawe investicionog vakuma. Ja sam poku-šao da na jednoj skali od 0 do 100 označimkoliki je procenat saglasnosti. Smatramda je 80. Za deregulaciju moja procena je80. Za ukqučivawe u međunarodne finan-sijske organizacije je 100. Za stabiliza-ciju kursa, pre svega, dobili smo potpunupodršku – to je 100. Za poresku reformu,međutim, imali smo mawe. Možda je 70,možda čak i mawe, ali je očigledno da smoimali mawe. Za promenu cena infra-strukturnih delatnosti imali smo jošmawu podršku – mislim, na mojoj skali,najviše 60. Reforma carina – tu je podr-ška bila nešto veća. Za stand-by ugovorepodrška je nešto veća, ali ne onolikovisoka kao kad smo se ukqučivali u među-narodne finansijske organizacije, jer sa-da stand-by daje koristi, ali on malo i bo-li. A kad smo se ukqučivali u međunarod-ne finansijske organizacije to ništanije bolelo – samo je davalo koristi. Zasređivawe unutrašwih dugova mislim daje slična bila podrška i da je to, bar uprivredi, dobro odjeknulo. Za privatiza-ciju je bila mawa podrška. Za reformubankarskog sistema, do sada, mawa podr-ška. Za reformu penzijskog sistema jošmawa podrška. Šta to znači?

Postoji jedan opadajući trend javne po-drške. Da se ne zavaravamo. Možda mojeprocene u pogledu poena nisu sasvim ko-rektne, ali to je moj utisak gledajući sva-ku od ovih reformi i prateći informa-ciju o podršci. Mislim da postoji opa-dajući trend javne podrške. Zašto?

To je kqučno pitawe. Mislim da je do-sadašwi period isuviše kratak za potpu-nu evaluaciju reformi. Uvek u prvom pe-riodu imate troškove, u drugom periodu

Pogled iz(van) ugla Vlade

CLDS 19

Miroqub Labus

imate koristi i zato se vlade biraju na če-tiri godine, da bi dobile daha da prvu go-dinu dana naprave reforme, da druge dvegodine počnu te reforme pozitivno da de-luju, i onda svaka vlada želi da bude rei-zabrana. Nije naša vlada nešto drugačijanego druge vlade. To je sasvim normalno.

Nadaqe, zašto se još smawuja podrška?Sa protekom vremena, odnosno reforme,nailaze sve teži i teži problemi. Reša-vawe ovih problema više boli nego re-šavawe prethodnih.

Treće, nemamo dovoqno sredstava dakompenziramo početne troškove refor-me, i na socijalnom planu i na planu inve-sticija u otvarawe novih radnih mesta.Delom, međunarodna zajednica nije reago-vala tako brzo kao što smo očekivali, de-lom mi nismo bili sposobni da ta sred-stva prikupimo ili da ih realizujemo. Zamene je uvek bio paradigmatski primer daje nama trebalo četiri meseca uporne bor-be kroz institucije sistema da na kraju re-alizujemo pomoć, donaciju, tj. poklonSvetske banke od 30 miliona dolara.

Četvrto, mislim da postoji jedna stvaro kojoj moram otvoreno da govorim. In-teresne grupe iz prethodnog režima su sekonsolidovale. One na razne načine vr-še pritiske na javnost. Pogledajteštampu, pogledajte neke televizije, paćete videti da oni kreiraju javno mwewe.Jer neke od ovih mera su potpuno nepopu-larne za wih, pogotovo ona sporna mera oporezu na ekstraprofit.

I posledwe, mislim da postoji pro-blem sa političkom podrškom. Mi smoimali političku nestabilnost i raspra-ve unutar vladajuće koalicije i mislim dato nije suština našeg problema. Te ras-prave se smiruju i one su danas na tole-rantnom nivou. Moja bojazan je da su se po-litički prioriteti promenili i da midanas razgovaramo o nekim drugim prio-ritetima, a ne o reformi – ne dajemo do-voqan značaj reformama i reforme do-voqno ne propagiramo.

Mi imamo relativno malo informaci-ja o tome kako su do sada efekti reformi

uticali na domaćinstva. Postoji samojedna ozbiqna anketa koju je Branko Mi-lanović sproveo u Institutu G17+, gde suanketirali 2.600 domaćinstava i mi ima-mo veoma pouzdane podatke kako qudi dosada doživqavaju reforme. Prvo pitaweje pitawe dobitnika i gubitnika. Dobit-nika je 10%, a gubitnika 40%. Onih kojisu neutralni (smatraju da im nije ni boqeni lošije) je 50%. Za sada, qudi misle dasu mnogo više izgubili nego što su do-bili. Kakva je struktura gubitnika? Prvakategorija se ne snalazi. To je negde blizu5%. Druga kategorija krivi ovu vlast –15%. Nova vlast je kriva što je wima lo-še. Treća kategorija, nešto mawe, 12%,krivi prethodnu vlast i misli da su ovoposledice prethodne vlasti, a postoje iostali razlozi – 10%. Kakve su karakte-ristike dobitnika i gubitnika i kakavje prosečan portret dobitnika i gubit-nika? Portret dobitnika: to je čoveksredwih godina, muškarac je, privatnozaposlen, ima više škole, živi u gradu,ima veći prihod. Postoji problem sa po-qoprivednim stanovništvom, sa stari-jim stanovništvom, sa lošije obrazova-nim stanovništvom. Vlada Srbije je na-pravila zaista veliki pomak finansi-rajući otkup poqoprivrednih proizvo-da. To verovatno nije dovoqno, jer su zapoqoprivredu potrebni krediti i ula-gawa. Trenutno nema sredstava za to imislim da u sledećim potezima svi mo-ramo i na saveznom nivou, gde Vlada dr-ži režim izvoza i uvoza poqoprivred-nih proizvoda, i na republičkom nivou,da obratimo pažwu na ovu kategorijustanovništva, jer oni tvrde (40% sta-novnika) da je wima danas lošije.

Kakva su očekivawa ovih qudi? Oni ko-ji trenutno imaju poboqšan položaj mi-sle da će u budućnosti za 70% wih bitiboqe. Oni koji imaju isti položaj, okopola, misli da će biti boqe. Oni čiji jepoložaj pogoršan, misle da će biti goreili isto. Međutim, kada to sumirate vi-dite da postoji jedan trend pozitivnihočekivawa. I prema rezultatima ankete,

20 CLDS

Strategija reformi

oni vezuju realizaciju tih očekivawa zanaredne 2 do 3 godine.

A sada da razmotrimo šta je ono štosmo mi želeli vezano za reforme, odno-sno šta smo, qudi oko mene i ja, želelina tom planu, a šta je to što smo posti-gli. Prvo, želeli smo brze i sveobuhvat-ne reforme. Želeli smo da one buduuravnotežene. Znači, da ne bude deba-lans, da jedni imaju velike koristi, adrugi da imaju samo štetu. Želeli smoreforme bez zastoja. Želeli smo radi-kalne reforme. Zašto? Šta znači radi-kalne reforme? Reforme su međusobnopovezane. Svaki korak reformi pravnoje zakonski. Zakoni su međusobno poveza-ni, tako da su i reforme međusobno pove-zane. Ne možete nešto da mewate da jed-noj strani, a da ne promenite na drugojstrani. Želeli smo radikalne promenena obe strane. Takođe, želeli smo re-forme koje neće biti osetqive na poli-tičke nestabilnosti, ili kako sam ja na-zvao, da budu otporne na politiku i že-leli smo reforme uz međunarodnu fi-nansijsku podršku. I šta smo ostvari-li? Mi smo, umesto sveobuhvatne re-forme, ostvarili parcijalne reforme.Meni je bilo jasno u aprilu da ne može-mo ići u svet odjedanput i mislim da jebilo nerealno da to možemo da uradimo.Drugo, naše reforme su bile brze. Treće,posle onog što sam sad pokazao, nisu bi-le dovoqno uravnotežene. Četvrto, po-stoji opasnost od mogućih zastoja. Mi-slim da su nedovoqno radikalne i da uonom delu koji je promewen su radikalnopromewene, ali je značajan deo koji jeostao onakav kakav je nekad bio i to kočidaqu reformu. Sledeće, nisu neosetqivena politiku, zavise od političke sta-bilnosti veoma mnogo i mi imamo nedo-voqnu međunarodnu finansijsku podr-šku.

Šta treba sad uraditi? Mislim da tre-ba ojačati, ili da kažem, obnoviti zamahreformi. Mi smo imali snažan reform-ski zamah – treba ga obnoviti. Nisam si-guran da će svi da se slože sa time, ali

moje mišqewe je da treba da ga obnovimo.U tom smislu treba ubrzati donošewenovih ustavnih rešewa. Ne možemo šestmeseci da čekamo, niti da zaustavimoživot na šest meseci. Mora što pre dase politički činioci dogovore postojili ova zemqa, ili ne postoji, što značida se u Crnoj Gori što pre obavi refe-rendum, da se napravi koncentracionavlada, da se dogovore pod kojim uslovimahoće taj referendum i da oni što pre toobave. Mi ne možemo da čekamo šest me-seci ili godinu dana.

Drugo, mora da postoji politički kon-senzus u nastavku reformi. Mislim da jeto problem za DOS. Mislim da će DOSpobediti na sledećim izborima, koji ćebiti prevremeni izbori. On će da pobediili zajedno, znači kao predizborna koa-licija, ili će da ide u dve kolone, pa ćetako da pobedi, pa će posle izbora moratiponovo da napravi koaliciju, jer nematrenutno na političkom poqu drugihsnaga. Kad je to već neumitno, boqe da sesada dogovorimo o nastavku reformi, ne-go za šest meseci.

Treće, mora da se ubrza zakonodavna ak-tivnost. Parlamenti su blokirani: kakosavezni, tako i republički parlament.Moraju da se deblokiraju parlamenti imora što pre da se nastavi zakonodavnaaktivnost i potrebno je, naročito u save-znom parlamentu, da se napravi jedan xen-tlmentski sporazum sa našim koalicio-nim partnerom. Realnost je takva kakva je-ste – zakoni koje mi usvajamo na saveznomparlamentu odnose se samo na Srbiju. Mibismo želeli da promenimo tu realnost iradimo na tome da se ta realnost demo-kratski promeni, ali ona je takva kakva je-ste. Stoga, mora da postoji jedan xen-tlmentski sporazum, da ono što vladajućakoalicija u Srbiji smatra da je nužno zareforme, da podržavaju naši koalicionipartneri, budući da se to za sada odnosisamo na Srbiju, a nadam se da će da se odno-si i na Crnu Goru u doglednom vremenu.

I još jedna stvar koja je važna. Neop-hodno je da se ubrza reforma sudstva.

Pogled iz(van) ugla Vlade

CLDS 21

Miroqub Labus

Imamo problem sa Saveznim sudom. Sveodluke Narodne banke o sanaciji i stečajubanaka, vraćaju se natrag, poništavaju se.Sud ima pravo da ceni zakonitost, ali ne-ma pravo da ceni celishodnost, a on upra-vo to radi: ceni celishodnost i uzimanadležnost Narodne banke. To je samo je-dan primer. Ima mnogo primera kod ste-čajnih sudova i drugih sudova i mislim daje to zadatak srpske vlade – što pre otpo-četi tu reformu.

Konačno, nešto o praktičnim posle-dicama dogovora o obnavqawu zamaha re-forme. Mislim da kredibilitet zemqezavisi od dve stvari – koliko mi dopri-nosimo stabilnosti Balkana u veoma ne-stabilnoj političkoj situaciji danas usvetu i, drugo, da li ćemo da nastavimoreforme ili ne. To su dve karte na osnovukojih nas danas u svetu procewuju kao dr-žavu, odnosno kao vladu. Reformskiaspekt se ogleda u praktičnim stvarima.Mi imamo stand-by ugovor sa MMF-om idobro ćemo proći prvu reviziju krajemovog meseca. Ali, sledeća revizija zavisiod toga da li ćemo da usvojimo strategijurestrukturirawa banaka ili ne. I to jeupravo ono o čemu mora politička sagla-snost da se napravi na osnovu tri opcijekoje sam pomenuo.

Između stand-by ugovora i niza drugihstvari postoji veza. Nedavno smo mi ugo-vorili makrofinansijsku podršku saEvropskom unijom. Ona je vezana za reali-zaciju strukturnih reformi i stabiliza-ciju, kao što smo se mi dogovorili uokviru stand-by ugovora. Takođe, vezano zarešavawe problema naših dugova sa Pa-riskim klubom. Pariski klub nam je odo-brio mirovawe dugova dok traje stand-byugovor i oni očekuju da mi uredno reali-zujemo stand-by. Ako ga ne realizujemo, ne-ma dogovora sa Pariskom klubom.

Još tri stvari. Evropska unija – mismo otpočeli pregovore o stabilizacijii asocijaciji. Razgovarali smo o fiskal-noj reformi, o trgovini, o statistici; isvim ostalim stvarima koje su za to veza-ne. Mi smo prihvatili reformu u okviru

stand-by ugovora. Ono što smo uradilioceweno je pozitivno i očekuje se da će-mo istrajati na tome. Druga stvar je veza-na za Svetsku banku. Od te banke ćemo do-biti zajmove za strukturno prilagođava-we. Ti zajmovi za naredne tri godine iz-nose 540 miliona USD i da bismo dobilite zajmove (1% kamate na 30 godina i duga-čak grace period) mi moramo da nastavi-mo sa reformama. Oni sa tim zajmovimafinansiraju naše reforme. Ako ne nasta-vimo, neće ih biti. A onda ćemo imatiproblem na strani platnog bilansa. Itreća stvar: Svetska trgovinska organi-zacija – mi pripremamo strategiju za pre-govore sa Svetskom trgovinskom organi-zacijom. Ta strategija mora formalno dase preda do početka novembra. Masa stva-ri u toj strategiji je vezana za naše struk-turne reforme. Dakle, sve reforme su me-đusobno povezane i uslovqene. Zaostajawena jednom planu, neminovno dovodi do ka-šwewa na svim ostalim. Hvala.

22 CLDS

Strategija reformi

U sklopu široke tranzicije političkogi ekonomskog sistema, nužna je i reformasocijalnog sektora, i kao deo sveobuhvat-nih reformi i kao podrška usmerena naublažavawe eventualnih nepovoqnih po-sledica reformi u drugim oblastima.

Pod socijalnim sektorom se podrazume-vaju oblasti u kojima se tradicionalnodaje veliki značaj principu solidarno-sti, što odlučujuće utiče na ulogu države,na način finansirawa i na redistribu-ciju sredstva. Po tom shvatawu u socijal-ni sektor spadaju obrazovawe, zdravstvo,socijalna zaštita i penzioni sistem.

U narednom periodu u svim ovim delat-nostima možemo očekivati promenu ismawewe uloge države, uvođewe elemenatatržišta i elemenata konkurencije. U po-jedinim delovima socijalnog sektora, kaou zdravstvu, na primer, i delom u obrazo-vawu, začeci konkurencije i tržišta većpostoje. Takođe možemo očekivati inte-zivirawe procesa vezanih za decentrali-zaciju, i to ne samo onih koji znače da se sadržavnog/centralnog nivoa prebacuju od-govornost i funkcionisawe na opštin-ski nivo, već decentralizaciju koja pod-razumeva ulazak čitave lepeze aktera uovaj sektor, ulazak privatnog sektora udomen pružawa usluga, nevladinog sekto-ra i sl. Jedan od osnovnih elemenata kojibi trebalo da bude zajednički za sve ove

delatnosti je i povećawe odgovornostipojedinca i povećawe wegove obaveze da sesuoči sa posledicama svog izbora. Sa timćemo se verovatno i kao pojedinci i kaodruštvo najteže suočiti, zbog toga što tosuštinski donosi najveću promenu.

Imajući u vidu da se u nadležnosti Mi-nistarstva za socijalna pitawa, nalazisocijalna zaštita i penzioni sistem ov-de će se pre svega ukazati na strategiju re-formi u ovom delu socijalnog sektora.

Socijalna zaštita

Kada je reč o socijalnoj zaštiti, ne vra-ćajući se mnogo u prošlost, ipak je potreb-no ukazati da su osnovni elementi socijal-ne politike u prethodnom periodu bili udomenu subvencija preduzećima da bi se ušto većoj meri održao nivo plata i nivozaposlenosti, s jedne strane i da bi se, sdruge strane, obezbedile niske cene osnov-nih namernica i usluga za celokupno sta-novništvo. Ono što je paradoks, to je štosu se paralelno sa vođewem socijalne poli-tike na ovaj način, u isto vreme akumulira-la velika zaostala davawa prema socijalnonajugroženijim kategorijama stanovnika.Preko dve godine zaostalih davawa, kada jereč o dečijim dodacima, a više od dve go-dine u okviru drugih socijalnih prava –materijalnog obezbeđewa porodice, prava

CLDS 23

Gordana Matkovićministar za

socijalna pitawau Vladi Republike Srbije

Reformesocijalnog

sektora

na tuđu negu i pomoć i dr. Dakle, s jednestrane smo imali potpuno netangentiranupomoć stanovništvu, svi su bili pomog-nuti na isti način, a s druge strane su onikoji su socijalno najugroženiji bilipraktično izvan svih mreža socijalne si-gurnosti. Otuda je među prvim koracimakoje je Vlada načinila bilo da takvu soci-jalnu politiku izmeni. Da se, dakle, izvukute funkcije iz preduzeća i iz generalnihsubvencija stanovništvu, da socijalna da-vawa idu redovno i da u meri u kojoj seobezbede vanbuxetska sredstva, postoje ineka dodatna socijalna davawa.

Dugoročno posmatrano osnovni ciqe-vi socijalne zaštite su:

• pomoć porodici i pojedincu daostvari minimalnu socijalnu sigur-nost, i to pre svega merama aktivnesocijalne politike i sprečavawemsvih oblika socijalne iskqučenosti,

• obezbeđivawe uslova za nezavisanživot invalida,

• pomoć starim licima koja ne mogu dase brinu o sebi,

• briga o deci bez roditeqskog stara-wa, sa naglaskom na smawewu brojadece u institucijama socijane za-štite, podsticawu razvoja hrani-teqstva i davawe podrške prirod-nim porodicama,

• podrška porodicama u rizičnimgrupama – sa teškoćama u porodič-nim odnosima, sa invalidima, decomsa poremećajima i teškoćama u raz-voju, teško obolelim starim licima,nefunkcionalnim članovima…

• poboqšawe uslova za formirawemladih porodica, osposobqavawe zaodgovorno roditeqstvo,

• podsticawe rađawa i podrška funk-cionalnim porodicama sa većimbrojem dece,

• sprečavawe nasiqa i pružawe pomo-ći žrtvama nasiqa.

Ovako postavqeni ciqevi u oblasti so-cijalne zaštite, relevantni su za sve ze-mqe. S druge strane, oni su i nedostižnizbog toga što se sa povećawem standarda

povećavaju i potrebe i mogućnosti da onikoji ne mogu sami da obezbede svoju ži-votnu egzistenciju iz različitih razloga,budu što boqe zaštićeni. Od čitavog ni-za ciqeva koji su izlistani, posebno tre-ba izdvojiti dva. Prvi se odnosi na po-moć porodici i pojedincu da ostvari mi-nimalnu socijalnu sigurnost. Ono štobi trebalo da bude posebno važno u ovomdomenu, a od čega smo još uvek udaqeni, toje da pomoć ne bude samo u smislu davawanadoknade, dakle finansijske podrške,nego da to bude aktivna socijalna politi-ka, da se omogući izlazak iz zatvorenogkruga siromaštva i da se socijalno naju-groženijim kategorijama omogući otva-rawe što većeg broj opcija.

Drugi elemenat dugoročne strategijekoji treba posebno naglasiti je onaj ele-menat koji bismo mogli da označimo kaokretawe u pravcu deinstitucionalizaci-je, i koji se pre svega odnosi na tri kate-gorije našeg društva, a to su deca bez ro-diteqskog starawa, stari koji ne mogu dase staraju sami o sebi i invalidi. U odno-su na ove najugroženije među najugrože-nijima važno je da odlazak u institucijene bude jedina opcija, što ne samo da saelementarne strane humanosti nije najbo-qe rešewe, već ni sa ekonomskog aspekta.Otuda je razvoj alternativnih oblika so-cijalne zaštite, koji će omogućiti dein-stitucionalizaciju, posebno značajan.

Na kratak rok posmatrano važan eleme-nat strategije Vlade, koji se ne nalazi me-đu istaknutim ciqevima, je redovnost so-cijalnih davawa. Prosto je nepristojnostavqati tako nešto kao strategijskiciq, makar i na kratak rok, zato što je usvakoj normalnoj zemqi, a mi pretenduje-mo da budemo normalna zemqa, to neštošto se podrazumeva. Među ostalim krat-koročnim ciqevima u oblasti zaštitesiromašnih najvažniji su:

• utvrđivawe novih kriterijuma zaidentifikovawe materijalno naju-groženijih porodica,

• korišćewe centralizovanog, umestodecentralizovanog kriterijuma,

24 CLDS

Strategija reformi

• utvrđivawe granice siromaštva kojase neće vezivati za plate, već za stvar-nu potrošwu najsiromašnijih grupa,

• formirawe Fonda za socijalna dava-wa iz donacija i vanrednih buxet-skih sredstava,

• revizija pojedinih prava iz drugihdelova sistema socijalne zaštite ko-ja su usmerena ka mawe siromašnimslojevima,

• formirawe Fonda za jednokratnu po-moć siromašnim porodicama sa de-com (dodatna davawa pred početakškolske godine, nakon trećeg posku-pqewa struje, isplata obveznica zadečije dodatke…),

• formirawe grupa na lokalnom nivoukoje će omogućiti boqe targetovawesiromašnih porodica sa decom.

U okviru prvog ciqa bilo je potrebnosagledati koje su porodice „ispuštene”iz postojećih mreža socijalne sigurno-sti. Tako je utvrđeno da korišćewe de-centralizovanog kriterijuma za targeti-rawe siromašnih, koji se vezuje za nivoopštinskih plata, onemogućava da svisiromašni, bez obzira na to gde žive, bu-du na podjednak način zaštićeni. Mini-starstvo je napravilo, vrlo brzo, spisko-ve porodica koje bi bile socijalno ugro-žene kada bi se koristio jedinstven kri-terijum u celoj Republici. Prema ovimporodicama je do sada usmeravana humani-tarna pomoć, a od septembra u Fondu zajednokratna davawa prikupqena su sred-stva, tako da će u narednih pola godineove porodice biti zaštićene i kroz re-dovna materijalna davawa. Dakle, kada jereč o najugroženijim kategorijama, mi sesada širimo prema onom broju zaštiće-nih porodica koji je bio na početku dece-nije, oko 50.000 porodica. Druga grupaci-ja, koja je posebno značajna, su porodice sadecom. Preko 300.000 ovih porodica re-dovno dobija dečije dodatke, ali smo ta-kođe smatrali da u ovom periodu, dok sesistem postavqa i dok porodice ne mogusame za sebe da nađu rešewe, prosto zbogtoga što ono što znači zaposlewe i

ekonomski razvoj, treba da postoje i nekadodatna davawa za te porodice.

Izbegavajući stvarawe zavisnosti odmeđunarodne pomoći, nismo želeli da naosnovu donacija uvećavamo ono što je re-dovno mesečno davawe, nego smo smatralida jednokratnim davawima u pravom mo-mentu možemo da, koliko je to moguće ikolike su naše mogućnosti, saniramo po-ziciju ovih porodica. Tako, će u septem-bru pred početak školske godine, ovimporodicama biti isplaćen dodatni deči-ji dodatak. Takođe se nadamo da ćemo ima-ti još dodatnih davawa, odnosno obezbe-đujemo sredstva iz vanbuxetskih izvora zadodatna davawa do kraja ove godine.

Kada je reč o onome što nismo uradili,nismo uspeli da formiramo grupe na lo-kalnom nivou koje bi omogućile boqetargetovawe siromašnih porodica sa de-com. Mi ne možemo i nećemo da idemoprotiv Zakona, da nekog iskqučujemo izonog što je redovno pravo, ali smo sma-trali da za ova dodatna prava možemo daobezbedimo neke boqe načine targetova-wa. Za to nismo obezbedili finansijskasredstva, na žalost, a administrativnikapacitet kojim raspolažemo danas namto ne omogućava, jer je zaista izuzetno ve-liki broj tih porodica koje su podržanekroz ove programe.

U okviru podrške porodicama u krizi,deci bez roditeqskog starawa, starima ilicima sa hendikepom osnovni ciqevina kratak rok su:

• redefinisawe profesionalnih stan-darda i aktuelne prakse centara zasocijalni rad,

• preispitivawe zakonske regulativei weno mewawe u pravcu boqe zašti-te interesa deteta, ukqučiv i predlognovog zakona o braku i porodici,

• formirawe Fonda za socijalne ino-vacije pomoću kojeg će se podsticatireformske promene u institucijamasocijalne zaštite i centrima za so-cijalni rad,

• podsticawe i širewe hraniteqskihporodica,

Reforme socijalnog sektora

CLDS 25

Gordana Matković

• rekategorizacija institucija soci-jalne zaštite,

• nastavak rekonstrukcije, snabdevawai opremawa domova,

• analiza iskustava pilot projekta za-štite dece od zlostavqawa i ukquči-vawe u praksu pozitivnih iskustava,

• razvoj osnovnih principa alterna-tivne socijalne zaštite.

Ministarstvo je oformilo nekolikoradnih grupa u koje su ukqučene i profesi-onalne i nevladine organizacije i zapo-sleni iz Ministarstva. Radne grupe se ba-ve redefinisawem profesionalnih stan-darda, postavqawem principa u okvirurazličitih oblika socijalne zaštite, re-definisawem uloga institucija socijalnezaštite i centara za socijalni rad i po-sebno mogućnostima razvoja alternativ-nih oblika socijalne zaštite. Ocewujemoda bi za razvoj alternativnih oblika soci-jalne zaštite posebno bilo značajnoformirawe Fonda za socijalne inovacijekoji bi pokrio tranzicione troškove ko-ji se uvek javqaju prilikom prelaska izjednog sistema u drugi. Iz buxeta se naimemora finansirati tradicionalna soci-jalna zaštita, a za razvoj alternative po-trebni su novi izvori sredstava. Za Mini-starstvo je takođe važno da se razvoj alter-nativne socijalne zaštite mora jednimdelom odvijati i u institucijama sistema.Iskustva drugih zemaqa pokazuju da se poduticajem međunarodnih institucija razvojalternativne socijalne zaštite odvijaogotovo iskqučivo u nevladinom sektoru teda su se sa povlačewem sredstava mnoge do-bre inicijative, kada je reč o alternativ-noj socijalnoj zaštiti, izgubile.

Penzioni sistem

I, najzad, u okviru penzionog sistemanajpre je potrebno konstatovati da je ovajsistem neodrživ i to ne samo zbog pro-blema koje smo imali posledwih 10 godi-na – ovaj sistem je jednostavno, onako kakoje koncipiran, kao sistem tekućeg finan-sirawa penzija, neodrživ na dugi rok.

Ako ništa drugo, možemo videti da semnoge razvijene zemqe suočavaju sa timproblemom. Znači, na dugi rok on je sa-svim sigurno neodrživ i iz demograf-skih razloga, zbog izrazitog starewa sta-novništva Na kratak rok posmatrano,Vlada svakog meseca izdvaja izuzetno ve-lika davawa kako bi penzioni fond mo-gao da isplati penzije što sada već do-stiže preko dve milijarde dinara. Pen-zije se dakle ne mogu finansirati samo izdoprinosa. S druge strane stope doprino-sa se ne mogu povećavati iz jednostavnograzloga što to onda znači preveliko op-terećewe privrede. Kada bi se čak i pove-ćale, one se nikada ne bi mogle povećatina potrebni nivo, jer bi jednostavno mal-tene prevazišle nivo plata, da bi sistemtakav kakav je mogao da funkcioniše. Ta-kođe treba imati u vidu da su prosečnepenzije u odnosu na prosečne plate viso-ke, ali i da su penzije niske i nedovoqneza egzistenciju. Otuda su promene nemi-novne.

Srbija se ne može opredeliti za brzupromenu načina finansirawa penzijauvođewem kapitalizovanog fonda, jer sutranzicioni troškovi ovog prelaska su-više visoki, a za funkcionisawe takvogfonda potrebno je i zadovoqewe nekihdrugih uslova Otuda se jedino može insi-stirati na restrukturirawu postojećegsistema. Promene koje se na kratak rokmogu očekivati su:

• promena načina indeksacije penzija,• uspostavqawe neposrednije veze iz-

među doprinisa i visine penzije,• produžewe starosne granice penzio-

nisawa,• preispitivawe instituta minimal-

ne penzije,• iskqučivawe prava koja po svojoj su-

štini ne spadaju u penziono-inva-lidsko osigurawe.

Socijalne reforme su neminovne, po-nekada bolne, ali će doneti veću zaštituonima koji su ugroženi, koji su stari ikoji će osetiti negativne posledicetranzicije.

26 CLDS

Strategija reformi

Postoji jedno opšte mesto u karakteri-zaciji političkih promena koje su se do-godile u komunističkim zemqama krajemosamdesetih i početkom devedesetih go-dina. Te promene dobile su istorijskuoznaku „mirna revolucija”. Kada su se de-ceniju kasnije odigrali slični događaji unašoj zemqi, ova oznaka je namah prime-wena i na wih. Takoreći već sutradan po-sle 5. oktobra, nekim čudnim spontanite-tom i političari i analitičari, i našigrađani i stranci, upotrebqavali su tajizraz da bi sebi i drugima objasnili štase zapravo dogodilo. Čak je i čuveni di-rigent Zubin Mehta posle gala koncerta uSava centru krajem oktobra publici u sa-li čestitao „mirnu revoluciju”.

Značewe ove sintagme, kao i značewasvih opšteprihvaćenih izraza, pre svegaje opisno. Revolucija u svesti običnogčoveka predstavqa prevratnički poli-tički događaj. On je ravan obarawu nekogpolitičkog režima. I bez obzira naatribut „mirna”, koji po pravilu imarelativno značewe, prevrat u politiciuvek podrazumeva neku formu prinude inasiqa, poništavawa vladajućih pra-vila poretka, bez obzira da li su ona pi-sana ili nepisana. U običnoj svesti re-volucija znači bezpogovorno obarawe ne-kog političkog poretka i nema sumwe daovo javnomwewsko značewe u potpunosti

odgovara onome što se u našoj zemqi do-godilo 5. oktobra.

Ako na istoj značewskoj ravni sagleda-mo današwi javnomwewski (postrevolu-cionaran) pogled na našu „mirnu revolu-ciju”, onda kao dobru ilustraciju možemoda upotrebimo jedan beogradski grafit.On glasi: „Sve je isto samo wega nema”.Koliko mi je poznato, grafit je dobroprihvaćen u javnosti. Na svojevrstan ra-dikalan način izražen je stav da očekiva-ne promene zbog kojih je prevrat izvršennisu došle, a kao da nisu ozbiqno ni za-počete. Prevedeno na jezik političkogživota, pitawe glasi: šta je sa obećanimreformama.

Ako „mirna revolucija”, ili ma kojadruga, treba da razgrne put ka suštin-skim privrednim, pravnim i politič-kim promenama, onda, možda i nesvesno,imamo posla sa jednim drugačijim pojmomrevolucije. U tom slučaju ona ne znači sa-mo obarawe nekog političkog poretka,već i potencijal izgradwe jednog drugog idrugačijeg uređewa. Ovde nam kao orijen-tir može poslužiti pojam moderne revo-lucije koji je izložila Hana Arent u svo-joj znamenitoj kwizi. O kakvoj revoluci-ji je reč može se govoriti samo na osnovuinstitucija koje ona postavqa. Ukoliko jeciq revolucije sloboda koju je sputavalatiranska vlast, onda je osnovno političko

CLDS 27

Slobodan SamarxićCentar za liberalno--demokratske studije

Političkereforme

u SR Jugoslavijii Srbiji

– stawe i izgledi

pitawe da li se revolucijom stvaraju in-stitucije u kojima će biti ostvarena slo-boda kao najviša vrednost.

Pitawe o političkim reformama uosnovi je pitawe o političkim institu-cijama koje uspostavqaju snage promena. Unašoj zemqi to je jedan od najdalekose-žnijih problema nakon 5. oktobra. Da liće se institucije mewati ili će postoje-će početi da funkcionišu efikasno idemokratski, nije osnovno pitawe. Bitnoje da svi institucionalni nosioci jav-nih poslova – zakonodavstva, izvršnevlasti, uprave i sudstva – počnu da delujuna zakonski zasnovan i javno odgovorannačin. Imajući taj ciq u vidu, osnovnonaše pitawe glasi: kakvo je stawe našihpolitičkih ustanova godinu dana nakonpolitičkih promena i kakve su mogućno-sti wihovog daqeg reformisawa.

Odgovor na ovo pitawe nije moguće da-ti samo pozitivnim posmatrawem poli-tičkih institucija. Opšti državno-po-litički kontekst u kome one danas deluju,i koji sa svoje strane treba da stabilizu-ju, nije podložan pukom institucional-nom pristupu. Za razliku od većine zema-qa sredwe i istočne Evrope, koje su bilesuočene sa pitawem o promenama poli-tičkog sistema (razume se i privrednog,pravnog i socijalnog), naša zemqa suoče-na je sa dvostrukim problemom: sa držav-nim pitawem kao takvim i, uporedo stim, s pitawem reformi političkog si-stema. Kada danas raspravqamo o save-znom ustavu i o wegovoj neophodnoj pro-meni, to nije rasprava o ovim ili onimmodalitetima promena, već rasprava osamoj državi i wenim osnovama legitim-nosti. A kada se postavi pitawe o osnova-ma legitimnosti neke države, a ne napro-sto wenog uređewa, onda se zapravo pita oopravdanosti postojawa te države. SR Ju-goslavija danas ima tu zlu sudbinu da jeslužbena vlast jedne od dve wene jedini-ce ne priznaje, i to ne u wenom konkret-nom ustavnom uređewu, nego kao državu(federaciju) koju sačiwavaju dve fede-ralne jedinice.

U stawu nerazrešenog državnog pita-wa neobično je teško vršiti reformeinstitucija pre svega iz razloga wihovepretpostavqene sistemske usaglašeno-sti. Loše posledice ovog stawa neupore-divo su jače u Srbiji nego u Crnoj Gori.Mawa republika u posledwe četiri godi-ne funkcioniše kao nezavisna država ugotovo svim državnim nadležnostima,tako da se ne suočava sa problemom fede-ralne neusaglašenosti. To, dakako, neznači da ona nema unutrašwih problemafunkcionisawa koji se tiču upravo pita-wa legitimnosti. Faktička nezavisnostCrne Gore je stvar u ovom slučaju proble-matične većinske formule demokratijegde mawina, ma koliko formalno jaka,predstavqa unutrašweg otpadnika od dr-žave. Ta čiwenica, kao unutrašwi pro-dukt nerešenog pitawa savezne države,znatno utiče na institucionalne re-forme i u ovoj republici. Ali, kao štosmo rekli, u domenu homogene vladajućestrukture Crna Gora nema onaj problemnerešenog ustavnog paralelizma kakavpostoji u Srbiji.

Drugačiji politički odnos nosiocavlasti u Srbiji prema opstanku saveznedržave ima za posledicu prihvatawe ne-rešenog državnog okvira i wegovog li-mitirajućeg dejstva na reforme institu-cija. Štaviše, imajući u vidu odnos opo-zicije prema pitawu federacije i preo-vlađujući stav javnog mwewa, ovde se možegovoriti o mawe-više konsensualnomprihvatawu ideje o federaciji kao po-žeqnom državnom okviru. Dakako, ovostawe nije moguće ni održavati ni pod-nositi unedogled, ako ni zbog čega drugogonda bar zbog wegovog ograničavajućegefekta na reforme. Ali, ako sagledavamobilans prve godine nakon političkihpromena, jasno je da se u Srbiji usporenitok institucionalnih reformi toleri-sao iz političkih razloga koji su vredno-sno jači od razloga brzih reformi.

Institucionalno posmatrano, najvećiproblem u Srbiji proističe od neusagla-šenosti saveznog i republičkog ustava.

28 CLDS

Strategija reformi

To je problem koji su sadašwi nosiocivlasti nasledili od starog režima, aliga za godinu dana iz poznatih razloga ni-su rešili. Jedno od osnovnih načela do-bro uređene federacije jeste jasna ustav-na podela nadležnosti između saveznevlasti i federalnih jedinica. Neusagla-šenost ustava Srbije sa saveznim ovdenajviše dolazi do izražaja. Dovoqno jeuporediti članove saveznog i srbijan-skog ustava (čl. 77, odnosno čl. 72), kojiodređuju nadležnosti federacije odno-sno Srbije, pa ustanoviti preklapawewihovih brojnih nadležnosti. Zbog čegaje prošli režim osam godina održavaoovo nerešeno ustavno stawe, poznato je.Nova vlast, međutim, nije u mogućnostida taj problem razreši jednostavnim ak-tom ustavnog usaglašavawa iako posedujedovoqnu većinu u republičkoj skupšti-ni. Razlozi su sadržani u iščekivawupromena saveznog ustava. Drugim rečima,razlozi su u iščekivawu političke od-luke oko budućnosti zajedničke države.Dotle, i Srbija i savezna država funk-cionišu kao jedan ustavni provizori-jum, gde se o podeli nadležnosti odlučujead hoc političkim dogovorima izmeđusaveznog i republičkog nivoa vlasti,što fenomenološki podseća na načinfunkcionisawa starog režima.

Ako se može pretpostaviti da bi pre-kid ovakvog stawa od strane Srbije zasi-gurno doveo u pitawe postojawe i ovakvefederacije, može se, takođe, sa sigurno-šću tvrditi da takvo stawe ne može dugoda potraje. U proteklom periodu već smosvedoci primera zakonske neusaglašeno-sti novih zakona, ili wihovih izmena idopuna, koji se uporedo donose u repu-bličkoj i Saveznoj skupštini. Tako naprimer, Srbija je donela paket poreskihzakona kojima je jednim delom ušla uosnove poreskog sistema koji se mogu regu-lisati samo na saveznom nivou. Tek nakontoga u većima Savezne skupštine donesenje Zakon o izmenama i dopunama zakona oosnovama poreskog sistema koji je reguli-sao materiju delimično prejudiciranu

republičkim zakonima. Kako će se u ovojsituaciji ponašati poreski organi, ve-liko je pitawe. Kada imamo u vidu da će sei jedan i drugi zakon primewivati samona teritoriji Srbije, jasno je da u ovomslučaju reforma poreskog sistema postajevelika nepoznanica čak i nezavisno od za-konskog sadržaja.

Razume se, određene institucionalnereforme moguće je vršiti i u situacijidržavnog provizorijuma kakav danas po-stoji u jugoslovenskoj federaciji sa svo-jim posledicama ne samo po Srbiju negoi po Crnu Goru. Likvidacija federacijenije samo pravno-tehničko pitawe, već,suprotno tome, jedno dalekosežno dr-žavno-političko pitawe koje se na ovajili onaj način mora odgovorno rešava-ti. Stoga je život u provizorijumu jednapolitička nužnost koja paradoksalnoproističe iz jednog političkog oprede-qewa. Čak ni takva situacija, međutim,ne može biti alibi za usporeni tempopolitičkih promena koji se lako možekonstatovati. Opravdano je postavitipitawe zašto skupštine boqe ne funk-cionišu, zbog čega su vlade nedovoqnoefikasne, zašto se javna uprava brže nemewa, zbog čega je pravosuđe gotovo istokao što je i bilo. Sve su to pitawa o po-stojećoj strukturi i načinu funkcioni-sawa državnih institucija, koje će uovoj ili onoj formi ostati bez obzira naishod rešavawa pitawa o opstanku zajed-ničke države.

U ovakvim problemskim situacijamamožemo se pitati o akterima i o struktu-rama. Dati prioritet pitawu o struktu-rama opravdano je u sistemima u kojimapostoje stabilne institucije i gde je nadelu navika da se u javnom delovawu sledizakon i procedura. To, međutim, nije na-ša preovlađujuća situacija javnog životai iz tog razloga pitawe političkih re-formi jeste pitawe od prvorazrednogznačaja. Stoga se u društvima promena saistim redom značaja o predmetu promena(institucije) moramo pitati i o subjek-tima promena (akteri).

Političke reforme u SR Jugoslavijii Srbiji – stawe i izgledi

CLDS 29

Slobodan Samarxić

Nema sumwe da je 5. oktobar bio jedanmasovan događaj, koji nije bio ni kontin-gentan ni incidentan, već koji je ispodsvoje elementarne pojavnosti supsumiraogodine masovnih protesta širom Srbije.Ta snaga bila je dovoqna da sruši pore-dak, ali je sasvim nedovoqna da obavi fi-ni posao izgradwe i usavršavawa ustano-va u kojima će se racionalizovati javniživot. To je, po prirodi stvari, posao po-litičkih aktera. Kako su oni delovali ikoji je wihov učinak za ovih godinu dana?

I na saveznom nivou i u Srbiji nosio-ci vlasti formirali su se u vidu koali-cija. Na saveznom nivou reč je o profede-ralnoj međurepubličkoj koaliciji, dok jeu Srbiji na vlasti koalicija nekadašwihprotivnika režima. Koliko u oba slučajaprirodne, zbog političkog stawa stvari,toliko su ove koalicije isuviše delikat-ne kada je u pitawu veliki zadatak dubo-kih i brzih unutrašwih promena siste-ma. Najpre, ovako složena koalicionaformula vlasti, kakva postoji na oba dr-žavna nivoa, ne može da obezbedi jedin-stveni programski osnov za široku pale-tu reformskih pitawa kakva objektivnopostoji u našem društvu. Savezna koali-cija bespogovorno je složna na jednom re-lativno malom broju političkih pitawakao što su održawe zajedničke države,političko i ekonomsko jačawe odnosa sameđunarodnom zajednicom, pitawe jedin-stvene odbrane i unutrašwe bezbednosti.U mnogim drugim oblastima, koje pred-stavqaju predmet reformi, postoje pri-lične programske i političke razlike.Ako je predsednik Savezne vlade morao dapodnese ostavku zbog suštinskog neslaga-wa wegove stranke i srbijanskog koali-cionog partnera oko donošewa zakona osaradwi sa Haškim tribunalom, i ako jezbog te krize ne samo vlada nego i saveznadržava bila dovedena u pitawe, taj slučajkao loš simptom ukazuje na to da je save-zno političko partnerstvo jedna lomqi-va konstrukcija.

Ni koalicija DOS ne predstavqa unu-tar sebe mnogo čvršću i koherentniju

političku strukturu. Iako je ovaj poli-tički savez osim smene režima u oba iz-borna slučaja obećavao bar prvu fazuprivrednih i političkih reformi, we-govo jednogodišwe vođewe državne po-litike nikoga nije ubedilo ni u mini-mum unutrašwe političke homogenosti.

Ovakvo stawe organizovanosti vladaju-ćih političkih aktera sadrži u sebi jed-nu strukturnu zapreku kada je reč o demo-kratskoj i funkcionalnoj reformi in-stitucija. Reč je o nedovoqnoj javnosti,ili slaboj providnosti (netransparent-nosti), u procesu donošewa kqučnih po-litičkih odluka. U nedostatku čvrstih ijasnih programskih okvira, karakteri-stičnih za političke stranke, ove koali-cije deluju na osnovu svojih internih koa-licionih sporazuma u kojima procedureodlučivawa imaju veći značaj od sadr-žinskih programskih odredaba. Po pri-rodi stvari, proces usaglašavawa i okodnevnih političkih pitawa oduzima do-sta političke energije i usporava odlu-čivawe u predstavničkim i izvršnimtelima države. Takav efekat proces in-ternog koalicionog usaglašavawa imaobi sve i da teče glatko, što nikako nijeslučaj ni na saveznom ni na republičkomnivou. Ipak, najlošiji efekat ovaj načinvođewa politike ima na rad skupština ivlada. Autonomnost poslanika, pa i čla-nova vlade, uveliko je dovedena u pitawene samo praksom uticaja koalicionih te-la (recimo, Predsedništva DOS-a), već isamim koalicionim dokumentom. Tako naprimer, Koalicioni ugovor dva saveznapartnera na najdirektniji način obavezu-je poslanika da u skupštini postupa poad hoc dogovoru rukovodstava o pitawima„od posebnog značaja”. Time se faktičkiuvodi imperativni mandat suprotan iz-ričitoj odredbi saveznog ustava o slobod-nom mandatu (čl. 86, st. 2).

Ovakva kritika, međutim, može da imaznačaja samo sa stanovišta određenih re-formskih ciqeva, dok u jednom realnomkontekstu ona deluje isuviše normativ-no. Parlamenti i vlade tokom čitavog 20.

30 CLDS

Strategija reformi

veka pod jakim su dejstvom stranačkih po-litika, ili interesnih grupa, koje svojimmoćnim uticajem i aparatima koncentri-šu stvarnu moć političkog odlučivawa.I ako se jednog dana u Srbiji, ili wenojfederaciji sa Crnom Gorom, uspostavinormalan parlamentarni sistem, sa legi-timnim i postojanim ustavnim okvirom ipravilima rada, problem faktičkog im-perativnog mandata i stranačkog uticajana državna nadleštva i službe biće aktu-elan. Mi se, međutim, danas suočavamo sadrugom vrstom problema, koji bi u jednomvremenskom redosledu rešavawa mogao dase smesti u sam početak demokratske tran-zicije. Po Lincu i Stepanu to bi bila fa-za neosigurane tranzicije, još uvek dale-ko od demokratske konsolidacije, faza zakoju nije nemoguć ni reverzibilan pro-ces. Zato su naše institucije sa demo-kratskog stanovišta još uvek krhke, a dali će se učvrstiti u svom demokratskomfunkcionisawu, zavisi u najvećoj meri odponašawa političkih aktera.

U tom pogledu gotovo je izvesno da su dvepostojeće koalicione formule, ona na re-publičkom i ona na saveznom nivou, iscr-ple svoje mogućnosti. U Srbiji je sazrelovreme da započne formirawe demokratskestranačke scene. Ova postojeća predsta-vqa iznuđeni produkt starog režima, kojise očigledno nije mogao ukloniti bez uje-diwavawa bezmalo svih opozicionih sna-ga. Od tada je u Srbiji počeo da diše po-litički prostor, ali se on ni izdalekanije konsolidovao. Institucionalna ma-pa Srbije ne može biti dovršena, čak niu crno-beloj tehnici, dok joj se ne poda-stre normalan politički prostor sasta-vqen od programski diferenciranihstranaka i iole razvijenog, slobodnijeg,javnog mwewa. Bio bi to put od političkibezuticajnog stranačkog hiperpluralizmau prošlom režimu, preko zaleđenog plu-ralizma u ovom, do normalnog takmičar-skog pluralizma u bliskoj budućnosti.

Optimalan zadatak DOS-a bio bi da ujednom konsensualnom postupku pripre-mi teren za ovaj prelazak. To u najmawu

ruku znači da pripremi ustavne promeneu Srbiji i dobar izborni zakon. Prvi za-datak je, razume se, teži od drugog, jerpretpostavqa unutrašwu raspravu i po-stizawe saglasnosti oko tako delikatnihpitawa kao što su institucionalna i te-ritorijalna organizacija vlasti u budu-ćoj Srbiji. Ali, budući da donošeweustava zahteva neku vrstu maksimalne dru-štvene i političke saglasnosti, i obzi-rom da DOS predstavqa onaj spektar stra-naka od kojih će se formirati budući po-litički prostor Srbije ne računajućiwegove eventualne radikalne okrajke, ovajkoalicioni okvir može da posluži kaopogodna politička forma delatne ras-prave i usaglašavawa oko budućeg ustava.

Čak i u ovakvom scenariju trasirawapolitičkih pretpostavki za institucio-nalne reforme u Srbiji ostaje pitawe odvojnosti savezne i republičke institu-cionalne strukture. Ono što smo rekliza DOS na republičkom nivou važi uosnovi i za saveznu koaliciju. Ona je, na-ime, iscrpla svoje, rekli bismo skromne,reformske mogućnosti. Wen glavni zada-tak, doduše, nije ni bio da izvrši demo-kratsku reformu saveznih institucija,već da očuva zajedničku državu i pripre-mi wenu ustavnu rekonstrukciju. Taj zada-tak je u startu bio ograničen vremenskomdimenzijom. Dok je službena Crna Gorasve činila da obesmisli saveznu državu,Srbija se u svojoj lojalnosti prema idejizajedničke države i wenoj aktuelnojstrukturi izložila usporenijem tempureformi. Da budemo sasvim jasni, ovde jereč o jednom objektivnom uticaju, a ne ouzroku. Ali, u prirodi je problema da ta-kvo nerešeno stawe ne može dugo da traje.Zadatak savezne koalicije je da ovde učinisve što može u toku jednog, ipak, ograni-čenog vremena.

Od početka je bilo jasno da Srbija nećesilom zadržavati Crnu Goru u saveznojdržavi, ali Crna Gora nije za ovo vremeuspela sama da reši problem. Posle go-dinu dana došlo se do dve izvesne moguć-nosti: ili će se političkim dijalogom

Političke reforme u SR Jugoslavijii Srbiji – stawe i izgledi

CLDS 31

Slobodan Samarxić

postići obostrana saglasnost (profede-ralnih i pronezavisnih političkih či-nilaca) oko opstanka i ustavne rekon-strukcije savezne države, ili će problemrešiti crnogorski birači na referen-dumu. Mogućnosti nisu međusobno iskqu-čujuće, jer je moguće zamisliti da crno-gorski političari zahtevaju da i u slučajupostignute saglasnosti građani Crne Go-re referendumom izraze svoju političkuvoqu. Za Srbiju bi nesumwivo bilo od ve-će koristi da se problem reši politič-kom saglasnošću i bez referenduma, aliako bi preovladale druge mogućnosti, pai ona koja podrazumeva pobedu pronezavi-snih snaga na referendumu, Srbija bi, barkada je o ovom problemu reč, rešila svojedržavno pitawe. Kada u ovom kontekstugovorimo o saveznoj koaliciji, ona svojpreuzeti zadatak očuvawa zajedničke dr-žave mora dovesti do državno jasnog za-vršetka. Drugim rečima, ona je sama ne bismela dovoditi u pitawe kao što je tojednom bilo učiweno.

Situacija koju smo opisali možda prepruža sliku o strukturnim preprekamademokratskih reformi u našoj zemqi ne-go o bilansu obavqenih promena i prav-cima wihovog daqeg odvijawa. Kada je odrugom reč, moglo bi se govoriti o izme-nama u saveznom i republičkom zakono-davstvu (35 novih ili izmewenih i dopu-wenih zakona na saveznom nivou i istotoliko na republičkom), o značajnijojulozi parlamenata u strukturi vlasti uodnosu na prethodni period, o boqoj par-lamentarnoj kontroli vlade, o wenoj neu-poredivo većoj javnoj odgovornosti, o, makako skromnim, počecima reforme pra-vosuđa i javne uprave, o medijima oslobo-đenim stege prethodnog zakona o javnominformisawu i mnogo čemu drugom. Svete promene, međutim, odvijaju se u sencivećih i dubqih problema, koji su zapravoproblemi političkog nasleđa u najširemsmislu. Nije reč samo o ostacima starogrežima sadržanim u još neizmewenimustavnim i zakonskim normama, u nedelo-vawu tako važne institucije kao što su

ustavni sudovi, u organizacionoj i ka-drovskoj inerciji stare uprave i sudstvai sličnim problemima. Reč je, možda vi-še od svega toga, o sklonosti ka nepošto-vawu zakona, o staroj, dobro poznatoj, po-javi da se zakonska materija reguliše vla-dinim uredbama, da se strančari u ka-drovskoj politici i vrši političkipritisak na sudove. Umesto jednog veli-kog političkog monopola, koji je kontro-lisao sve strukture političke i privred-ne moći, kao da je izvršena decentracija,da ne kažemo pluralizacija moći, ali bezčvrstog zakonskog okvira i bez opšte-usvojenih pravila ponašawa karaketri-stičnih za pravnu državu.

U najdubqim strukturama političkogsistema problem je gotovo ravan vrzinomkolu. Političke institucije morajuistovremeno da funkcionišu i da se me-waju rešavajući simultano tako različi-te vrste i nivoe problema kao što suproblemi ustavnog konstituisawa, re-dovnog zakonodavstva, vlade i uprave, ineke vrste vanrednog, ustavno i zakonskivakumiranog, uređivawa. U takvoj situa-ciji neprekidno se povećavaju zahtevidruštva, koje, anarhično i siromašno,traži od takođe siromašne i još neure-đene države razne vrste intervencija,rešavawa problema na hitan način po-stupkom pravednika i moćnika. Na dra-matičan način otvara se i u Srbiji, kao iu drugim zemqama sličnih tipova prome-na, protivrečnost između državne in-tervencije i privatizacije, između de-mokratizacije i liberalizacije. Prvopodrazumeva jak politički pritisak iefektivan uticaj brojnijeg biračkog telakoje se sastoji od siromašnijih i rizikuprivredne samostalnosti nesklonijihslojeva, a drugo zakonsku garanciju predu-zetništva i poresko rasterećewe. U me-đuprostoru između jednog i drugog svojemesto nalaze reformski demagozi, koji,po uzoru na pređašwu privrednu kvazie-litu, vrše neliberalnu privatizacijujavne imovine i prizivaju inostranišvercerski kapital.

32 CLDS

Strategija reformi

U ovakvoj situaciji, kada je teškoidentifikovati pouzdane nosioce re-formske politike, još je teže pouzdanoodrediti konkretne pravce i političkeprioritete institucionalnih reformiu Srbiji. Ako bismo krenuli od opštihka posebnim preduslovima, onda bi redreformi išao od bazičnih ustavnihpromena, preko opšteusvojenog izbor-nog zakona do stvarawa parlamenta sapolitički profilisanom izbornom ve-ćinom i wenom odgovornom vladom.Ovim redom ustavno-političkih prome-na došlo bi do uprošćavawa sadašwekomplikovane i nejasne političke sce-ne. Politička javnost suočena sa jasnimpolitičkim programom na delu mogla bisa većom izvesnošću da se opredequje zai protiv, dok bi privredni akteri mo-gli boqe da proračunavaju svoje izglede.Tada bi i odgovornost u vezi sa reform-om državne uprave, lokalne samoupravei sudstva bila neuporedivo prozračnijanego sada kada se unutar brojnih koali-cionih partnera ona može lako preba-civati sa jednog na drugog.

Razume se, uslov za ovaj red ustavno-po-litičkih poduhvata u Srbiji jeste dogled-no rešewe pitawa savezne države za kojeje sada izvesno bar toliko da će u slučajuprevage ideje o federaciji Srbija, kao iCrna Gora, posedovati veliki obim samo-stalnih državnih nadležnosti dovoqnihza sopstvenu odgovornost u reformskojpolitici. U slučaju wihovog državnogodvajawa, ovaj kratki scenario početkastrukturnih reformi u Srbiji mogao bise i brže aktuelizovati.

Često se pomišqa da su političke re-forme načelno i brže i lakše izvodqiveod reformi u privredi i društvu. Ako jeto tačno, onda je to fenomen savremenihnerazvijenih i perifernih društava. Uwima država često preuzima ulogu ubrza-nog nadoknađivawa onoga što je društvopropustilo da učini u svom usporenom izaostalom razvoju. Ona, u najmawu ruku,treba da stvori solidne zakonske osnoveza slobodno funkcionisawe privrednog

života i različitih društvenih delat-nosti. Ova inverzija u odnosu na istori-jat razvoja zapadnih društava krije jednustalnu opasnost. Ona se sastoji u poten-cijalnoj predominaciji moći države uodnosu na društvo. To je stalni problemkoji svaka politička zajednica rešava nasvoj način. Kada je o Srbiji i današwojSR Jugoslaviji reč, ovo nije problem ko-jim bi se bavili politički akteri. Wi-hov zadatak posle uklawawa autoritarnogrežima jeste upravo u postavqawu drža-ve, tj. wenih brojnih institucija, nazdrave osnove zakonitosti i odgovorno-sti. Za prvu fazu političkih reforminema važnijeg i korisnijeg poduhvata.

Političke reforme u SR Jugoslavijii Srbiji – stawe i izgledi

CLDS 33

Slobodan Samarxić

Uvod

Ovaj pregled problema sa kojima se suo-čavamo ima za ciq da ukaže na početnepozicije i dubinu teškoća sa kojima smose suočili u ekonomskoj sferi na početkuprocesa tranzicije i na stawe u tom pro-cesu u kome se nalazimo sada, kao i na onekorake koji su neophodni u budućnosti nakraći i, ponegde, sredwi rok.

Tranziciju definišemo kao procesprelaska u zapadno-evropski tip dru-štva, pri čemu pod tim tipom društvapodrazumevamo ne samo tržišnu pri-vredu, već i skup svih institucija nakojima tržišna ekonomija počiva: oddemokratskog sistema, preko vladavi-ne prava, do visokog stepena autonomi-je institucija i pratećih sistemaobrazovawa, lokalne samouprave, upra-vqawa administracijom i tome slič-no. Ukratko, nalazimo se pred raskidomsa prošlošću na jedan način koji je go-tovo potpun. Postoje mišqewa da smo,isto tako ili prvenstveno, zemqa u fa-zi rekonstrukcije. Drugim rečima, da seradi o zemqi koja se rekonstruiše po-sle ne samo rata, nego i dugogodišwihsankcija. Moje stanovište je da smo ze-mqa i u fazi rekonstrukcije i tranzi-cije, ali da je ubedqiv akcenat natranziciji i da oni koji insistiraju

na rekonstrukciji kao glavnom zadatkuzamagquju problem.

Tačno je, naravno, da je društveni pro-izvod više nego prepolovqen u prethod-nom periodu i da smo pretrpeli materi-jalna razarawa vredna makar 4 milijardeUSD tokom bombardovawa. Tačno je tako-đe, da nam je infrastruktura izraubovanausled osiromašewa pod uticajem sankci-ja, ali isto tako je tačno da nam je neop-hodna radikalna reforma sistema. Obna-vqawe energetskog sistema i saobraćajni-ca će zahtevati značajna sredstva od kojihsu neka već pristigla iz donacija, ali in-frastrukturni sistemi, mada izuzetnobitni za privredu i stanovništvo, nepredstavqaju suštinu privrednog siste-ma, a i oni sami i metod wihovog finasi-rawa će morati da budu podvrgnuti re-strukturirawu i, makar, delimičnoj pri-vatizaciji u doglednoj budućnosti.

Da bi se prešao put tranzicije, moramo,pre svega, biti saglasni da nam je konačniciq ulazak u Evropsku uniju. Ovo oprede-qewe mora biti većinsko opredeqewe nesamo stranaka na vlasti, već i sindikata,menaxera, profesionalnih i drugih udru-žewa. To što je poznat ciq govori da zna-mo gde bi trebalo da stignemo, ali to jošuvek ne znači da je do tog puta moguće doćisamo na jedan način. Različiti redosledii sinhronizacija redosleda reformi mogu

CLDS 35

Ivan VujačićCentar za liberalno--demokratske studije

Tranzicija– prvi koraci

stvarati različite puteve ka istom ciqu.Bilo bi zaista izvanredno kada bi lakomogli da izračunamo onaj koji je najbržiili onaj koji najmawe košta. Obzirom daovi procesi, međutim, imaju svoju poli-tičku dinamiku, to nije moguće. Stvarawei održavawe konsenzusa u vezi tranzi-cije mi se, ipak, čini najtežim politič-kim zadatkom.

Stawe koje je zatečeno je bilo, jedno-stavno rečeno, katastrofalno. Prosto jenemoguće bilo naći bilo koji ekonomskiili socijalni indikator koji bi bilomoguće tumačiti pozitivno. U takvoj si-tuaciji, jedino se u nekim krugovima na-ša sopstvena katastrofa mogla tumači-ti kao prednost! S jedne strane, takvo tu-mačewe je dugo bilo davano od straneprethodnog režima, to jest, po tom tuma-čewu, izbegnuta je tranziciona recesija,rasprodaja društvene imovine stranci-ma i druge negativne strane tranzicije.S druge strane, postojalo je u nekim kru-govima više implicitno, nego ekspli-citno, uverewe da će sa ukidawem sank-cija i uz pokrivawe nedostatka resursa(resource gap), to jest, unutrašwe i spoq-ne ravnoteže doći do brzog oživqavawaprivrede. Drugim rečima, toliko smonisko pali, da je jedini put naviše! Kaošto je već rečeno, ovaj tip logike je de-limično tačan, a zato i opasan. Naime,potpuno je izvesno da sa stabilizacijomcena i valute, uz početnu stranu pomoć zanamirivawe deficita i skidawe sank-cija, mora doći do pozitivnih efekata.Ukidawe sankcija već samo po sebi sma-wuje transakcione troškove izvoza iuvoza i daje efekat rasta. No, pravo pi-tawe je koliki će biti efekat na straniponude robe (supply response). Da li sunaša preduzeća sposobna da uz ovakvusvojinsku i organizacionu strukturu, saovakvom opremom i qudskim resursimaponovo zauzmu mesta na tržištima kojasu nekada imala. Bojim se da je veliki deotih tržišta nestao i da ih je zauzeo nekodrugi, da je oprema verovatno zastarela ida je ono što mi ekonomisti nazivamo

qudskim kapitalom (a to je kvalitet ikvalifikovanost radne snage i menax-menta) isto tako u velikoj meri izraubo-vano i deficitarno. Osnovno je da seshvati da bilo koji iznos pomoći, bilokoje zaduživawe neće moći da pružibilo kakve trajne rezultate ukoliko nedođe do radikalnih reformi. Na ovompitawu i na planu privatizacije će serešavati sudbina reforme. Za kočewereforme i wenu stagnaciju, odlučujućuulogu imaće nametawe čvrstog buxetskogograničewa, to jest sprečavawe preduze-ća da se zadužuju bez jasnih posledica, daprave gubitke i da se time rešava pita-we socijalnog mira.

Pošto su ingerencije podeqene izmeđufederalne države i republičkih vlada izbog opšteg procesa redefinisawa odno-sa na nivou federalne države, na ovommestu, komentarisaću učinak Savezne vla-de i Vlade Republike Srbije, a bez ocenedosadašwih učinaka vlade Crne Gore.Razlozi su, čini se, više nego očigledni.

U prvom periodu, obe vlade su bileusmerene na mere koje će omogućiti pre-brođivawe i preživqavawe stanovni-štva tokom prethodne zime. Obilata ihitna pomoć iz inostranstva bila jeusmerena na zadovoqewe osnovnih qud-skih potreba, grejawa, struje i održavawaisplata penzija i pomoć najsiromašni-jima. Ovo je potpuno normalno s obziromna zatečeno stawe i okončano je uspešno.

Učinak Savezne vlade i Narodne ban-ke Jugoslavije

Krajem 2000. godine, došlo je do kon-solidacije valute. Dinar je stabilizovanna kursu od 30 dinara za 1 DEM, postig-nuta je interna konvertibilnost. Pre-kinuta je praksa kreditirawa iz pri-marne emisije. Nivo deviznih rezervi jeznačajno povećan, izvršena je revizijaposlovawa NBJ i započeta je revizija po-slovawa poslovnih bankaka, sa postepe-nim zaoštravawem uslova wihovog op-stanka. Smawewe su barijere za ulazak

36 CLDS

Strategija reformi

stranih banaka. Istovremeno, usposta-vqen je platni promet sa Crnom Gorom.

Savezna Vlada je, uz snažno angažovawePredsednika SRJ, započela povratak SRJ umeđunarodnu zajednicu, OUN, OEBS, SavetEvrope, Međunarodni monetarni Fond,Svetsku banku i Evropsku banku za obnovui razvoj. Istovremeno, obnovqeni su di-plomatski odnosi sa svim značajnim ze-mqama u svetu. Uz koordinaciju sa VladomRepublike Srbije, uspešno je sprovedenapriprema za donatorsku konfereciju kojaje okončana uspešno, sa obećanim donaci-jama u iznosu od 1,3 milijarde USD. Ovo jenesumwiv uspeh. Kada je konstatovano da jeproces povratka u svet započet, mislilo sena čiwenicu da nije okončan u sferi nekihekonomskih institucionalnih rešewa.Pri tome se misli na okončawe sporazumasa Pariskim i Londonskim klubom. Izgle-da da je Savezna vlada na putu da reši ovopitawe. Ukoliko ishod ovih pregovora (uzdobijawe „Napuqskih uslova” – otpisiva-we dve trećine duga i povoqno reprogra-mirawe) bude pozitivan i ukoliko se istaili slična forma prenese na Londonskiklub, otvara se prostor za otplaćivawe du-ga u budućnosti, dok u neposrednoj buduć-nosti postajemo zemqa koja će biti sposob-na da uzima kredite, da izdaje garancije ida postane privlačna za potencijalne stra-ne investitore. Na taj način, bićemo u po-ziciji da očekujemo početak značajnijegstranog investirawa za godinu dana od da-nas i u godinama koje slede.

U ekonomskom smislu povratak SRJ usvet znači i povratak u Svetsku trgovin-sku organizaciju (World Trade Organizati-on). Ovi pregovori će trajati dugo, alipredstavqaju nedvosmislen ciq na komeje rad započet. U međuvremenu, Saveznavlada je u velikoj meri izvršila ukidaweadministrativnih prepreka u spoqnojtrgovini. Ukinut je veliki broj dozvola ikvota koje su bile karakteristika pret-hodnog režima (mada su neke ostale – če-lik, poqoprivreda itd.). Istovremeno sucarinske stope smawene, a i razlike iz-među wih takođe.

Sve ovo što je navedeno, nesumwivi suuspesi. Mnogi od nas ovde prisutnih ve-rovatno nisu očekivali da će sve to bitimoguće za mawe od godinu dana. Na insti-tucionalnom planu, među značajnijimpromenama zakona izvršene su izmene uzakonu o NBJ, spoqnotrgovinskom poslo-vawu, deviznom poslovawu i nekim dru-gim relevatnim zakonima. Nema, među-tim, razloga za uquqkivawe. Ostaju broj-ni problemi koji još nisu došli nadnevni red i koje je možda teže rešavati.

Mada Savezna vlada nema velike inge-rencije u sferi ekonomije, o čemu svedo-či i struktura rashoda Saveznog buxeta,ona još uvek ima nadležnosti nad va-žnim sistemskim zakonima. To, naravno,zahteva tesnu i verovatno komplikovani-ju saradwu sa republičkim vladama, uovom slučaju Vladom Republike Srbije.

Pre svega, mora se doći do adekvatnogZakona o regulisawu zarobqene devizneštedwe. Narodna banka je počela sa is-platom mawih iznosa, pri čemu iznos oddosadašwih 440 DEM za ogromnu većinupojedinaca u našima uslovima nije ni za-nemarqiv ni sitan iznos. Ovo je svakakokorak u pravom smeru, jer se pitawe unu-trašweg duga od oko 7,5 milijardi DEMmora rešavati. Mislim da se ovo pitawemora sistemski rešiti novim saveznimzakonom i uz punu koordinaciju sa repu-bličkom vladom usled mogućnosti kojenedovoqno nedefinisano, pa i neade-kvatno ostavqaju prostor za učešće devi-znih štediša u procesu privatizacije.Po mom mišqewu, ovaj problem nije jed-nostavno rešavati i ne može se svesti naizdavawe dugoročnih obveznica i stvara-we sekundarnog tržišta, gde bi se, uzdiskont, one otkupqivale. Naime, mi-slim da je ovo rešewe, ukoliko nijeupotpuweno drugim rešewima, poten-cijalno opasno po državne finansije.Ukoliko, naime, država preuzme celokup-ni dug uz obavezu wegovog finansirawa,dobiće još jedan problem, a imajući u vi-du već problematičnu fiskalnu poziciju.Ne sme se zaboraviti da je ovaj dug značajan

Tranzicija – prvi koraci

CLDS 37

Ivan Vujačić

i da nas, bez obzira na potencijalno re-struktuirawe spoqnog duga, čeka i wegovaotplata. Opasno je gurnuti ovaj problembez ostatka u budućnost. Taj dug je javan, neda se sakriti i projektovawe wega u bu-dućnost neće zamagliti proračune wego-vog tereta u budućnosti. U stvari, on mo-že postati barijera potencijalnoj kre-ditnoj sposobnosti države i kotirawawenih obveznica na međunarodnim trži-štima. Mislim da se ovom planu morapristupiti kompleksno, uz mogućnostinuđewa raznih i dobro osmišqenih pro-grama zamena duga za imovinu (debt-equityswaps) i raznih rešewa u smislu zamenaduga za vlasnička prava (neki tip debt toproperty rights swaps). U svakom slučaju,čini se da je ovu materiju neophodno re-šiti novim saveznim zakonom.

Isto tako, neophodno je početi sa pre-radom, izmenom dva zakona koja su u inge-renciji federalne države i tiču seosnovnih institucija tržišne privre-de. To su Zakon o berzama i Zakon o harti-jama od vrednosti.

Zakon o berzama preslikao je nemačkimodel sa predominantnim bankama istrogom centralizacijom – dakle, gušitržište u korist banaka koje su, kod nas,ionako propale, te nemaju snage ni za mno-go mawe poduhvate, a kamoli za podizawetrižišta hartija od vrednosti. Zakon oberzama brani brokerskim kućama da buduosnivači/akcionari berze, pa prema tomene mogu ni da budu u wenom Upravnom od-boru. Rezultat je da je berza postala organministarstva (ranije finansija, sadaprivatizacije), bez ikakve veze sa trži-štem, koga bi trebalo da obezbede broker-ske kuće. (Nedavno je dozvoqeno da uUpravni odbor berze uđu tri predstavni-ka brokera, ali je odbor istovremeno pro-širen na 15 članova – rezultat je isto kaoi da ih nema u odboru.) Zakon o berzama do-zvoqava brokerima trgovinu u tuđe ime, zatuđ račun, lišavajući ih svake odgovor-nosti za sudbinu transakcija.

Zakon o hartijama od vrednosti ne obez-beđuje ni osnovnu, ni temeqnu zaštitu

investitora, odnosno akcionara i pravana osnovu akcija. Ignoriše se skoro čita-va oblast finansijskih derivata (namaneophodnih zbog finansirawa agrara iodržavawa monetarne stabilnosti), nemu-što je zapetqavajući. Na primer, ne prepo-znaje razliku između forvarda i fjučersa.Zakon o hartijama ne daje dovoqno ingeren-cija Komisiji za hartije od vrednosti, ta-ko da se ona svodi na registar emisija.

Celu ovu materiju bi trebalo obuhvati-ti u jednom, jasnom i lako sprovodivomzakonu (o finansijskom tržištu, naprimer). Berzu bi trebalo definisatishodno definiciji u poqskom zakonu –kao celovitost odnosa između berze, bro-kerskih kuća i finansijskog tržišta.Potrebno je definisati trgovawe u sop-stveno ime za tuđ račun. Potrebno je tak-sativno nabrojati osnovna prava izobičnih akcija, kao izvedena iz vlasni-štva. Neophodno je definisati nezavi-sne institucije kliringa i saldirawa,koje u isto vreme mogu da budu i registarhartija od vrednosti (po mogućstvu pre-ma ZOP-u, to bi odgovaralao francuskomsistemu SICOVAM-a). Neophodno je de-finisati i investicione i privatiza-cione fondove. Na našem tržištu po-trebno im je pružiti i mogućnost form-irawa kombinovanih portfolija: držav-ne obveznice, akcije, kratkoročne harti-je, nekretnine, finansijski derivati,pri čemu ove posledwe treba jasno defi-nisati. Ovi posledwi su sada regulisanidetaqima, što je besmisleno jer bi deri-vati u detaqima trebalo da se prilagođa-vaju tržištu, a ne obrnuto. Ovi zakonisu bitni iz mnogih razloga, od kojih sunajvažniji da signaliziraju spremnostza prilagođavawe tržišnoj privredi ipredstavqaju jasan znak da smo spremni zastrane investicije i postepeno ukquči-vawe u međunarodne finansijske tokove.Niko ne sme imati iluziju da će berzenaglo oživeti, ali samo wihovo postoja-we, ukoliko su dovoqnog obima, ukazujena cenu kapitala. Istovremeno, ovde sejavqa potreba koordinacije sa procesom

38 CLDS

Strategija reformi

privatizacije i prodaje akcija Akcijskogfonda Srbije.

Na ovom mestu napomiwem da u inge-renciju Savezne vlade spada i Zakon ostranim ulagawima. Postoji dilema da lije on neophodan ili ne. Naime, po jednojškoli mišqewa smatra se da strani ula-gač mora imati ista prava kao i domaći ida se usled toga ova materija ne mora regu-lisati posebnim zakonom. Sve zemqe utranziciji su, možda iz drugih razloga,donosile ovaj tip zakona. U svakom sluča-ju, eventualno donošewe ovakvog zakonabi iziskivalo rešavawe pitawa vlasni-štva nad građevinskim zemqištem u ur-banim sredinama, a to bi sa svoje stranemoralo biti povezano sa regulisawem re-stitucije svojevremeno nacionalizovaneimovine. U ovom domenu, je takođe, neop-hodna tesna saradwa između savezne i re-publičke vlade.

Još jedan bitan sistemski zakon morabiti revidiran u narednom periodu. To jeZakon o preduzećima. Ne može se reći daje on potpuno loš, ali je u ono vreme za-držao neka rešewa koja štite društvenusvojinu. Ponovo pretresawe ovog zakonaje neposredno povezano i sa primenom re-publičkog Zakona o privatizaciji.

Time postepeno prelazimo na teren kojise tiče delovawa Vlade Republike Srbije.

Učinak Vlade Republike Srbije

Vlada Republike Srbije je u prethodnomperiodu imala daleko problematičnijusituaciju. Pre svega, Savezna vlada imadaleko ograničenije ingerencije i ne su-sreće se sa onim tipom svakodnevnih pro-blema sa kojima se suočava Vlada Republi-ke Srbije. U tom kontekstu učinak VladeSrbije je barem isto toliko impresivankoliko onaj Savezne vlade.

Taj uspeh se ogleda pre svega u zbriwava-wu najugroženijih, uz obilatu pomoć među-narodne zajednice. To ujedno znači da je li-kvidirawe dugovawa prema određenim so-cijalnim kategorijama, obnavqawe redov-ne isplate penzija (bez obzira na ogroman

raniji dug koji će morati da se rešava nadrugi način) i sređivawe jadnog stawa ve-ćeg broja prihvatilišta za nezbrinutu de-cu, povratio veru jednog dela stanovni-štva (i to najugroženijeg) u sposobnostVlade da ispuni svoje obaveze.

Ujedno, na ovom terenu će se u neposred-noj budućnosti otvoriti dva velika pro-blema. Jedan se sastoji u čiwenici da ćeuskoro morati da se pripremi reformapenzionog sistema. Neophodno je, naime, sjedne strane zaoštriti sticawa prava napenziju koji je u nekim segmentima bioprilično liberalan (razni oblici pre-vremenog penzionisawa) i s druge stranevisine penzija u odnosu na radne dohotke.Ovo neće biti ni lak ni kratak zadatak,ali je neminovan između ostalog iz razlo-ga makroekonomske stabilizacije, to jestrasterećewa buxeta. Ukidati ranije po-štovana prava i uvođewe novih rešewaće biti zaista težak zadatak. Na ovom te-renu moraće da se izvrši čitav niz pro-mena – od podizawa starosne granice, pre-ko indeksacije do obračuna osnovice i to-me slično. Postepeno formirawe pravihfondova tokom privatizacije i stvarawedodatnih privatnih penzionih fondovaje moguće tek na sredwi i duži rok.

Drugi veliki problem na socijalnomplanu će se pojaviti sa restruktuirawempreduzeća u procesu privatizacije. To,drugim rečima, znači da će biti neophod-no održavati socijalnu brigu o nezapo-slenima uz koordinaciju sa tržištimarada i wihovom prekvalifikacijom ipomoći u nalažewu novog posla. U nared-nom periodu, na socijalnom planu ovo ćebiti jedan od glavnih problema. Moramda izrazim skepsu prema efektima ovogzahvata za koji su neophodna ogromnasredstva. Smatram da su brže razvijawemalih i sredwih preduzeća, mikrokredi-tirawe i drugi oblici privatne inici-jative uz sopstveno snošewe rizika, da-leko efikasniji put za rešavawe viškazaposlenih. Veliki pokušaj socijalnoginžiweringa kroz masovan transfer uokviru preobuke pojedinih struka za

Tranzicija – prvi koraci

CLDS 39

Ivan Vujačić

druga zanimawa, pre nego što se pojaviadekvatna tražwa kroz jačawe privatnogsektora, može biti preskup eksperiment.U tom svetlu gledano – mislim da bi u na-rednom periodu trebalo više napora u seg-mentu kreirawa novih privatnih preduze-ća. Ovo je lako reći, a teško izvesti u po-stojećem okružewu, ali mi se čini da bi naovome trebalo da bude akcenat, kao mogućegnačina za rešavawe nezaposlenosti.

Jedan od većih uspeha Vlade je početnareforma poreskog sistema. Na ovom pla-nu, izvršeno je pojednostavqewe sa uvo-đewem jedinstvene stope od 20% i po pr-vi put je buxet republike iskazan u potpu-nosti. Istovremeno, rad inspekcijskihslužbi je pojačan i ostvaren značajan po-rast priliva. Ovo su prvi elementi uvo-đewa fiskalnog reda u državu. No, prelazna bruto dohotke je tek početak prave isveobuhvatne fiskalne reforme – podčim podrazumevam postepeni prelaz naporez na novododatu vrednost (na ovaj na-čin oporezivawa ima mnogo primedbi,ali je nešto što nameće približavaweEvropskoj uniji) – koji će trajati par go-dina, ali za šta je potrebno preduzetipočetne korake. Istovremeno, neophodnaje reforma službe uprave prihoda. Pojed-nostavqewe i širewe poreske osnoviceje dalo prilične rezultate.

Na planu fiskalnih zakona, svakako jenajkontroverzniji Zakon o ekstraprofi-tu. Čini se da on neće dati ni približnoočekivane rezultate. Od nepristupačno-sti elementarnoj evidenciji do nejasnognačina naplate ekstraprofita iz pri-marne emisije od preduzeća koja imaju gu-bitke, a istovremeno se nalaze u društve-noj ili državnoj svojini, javqa se joščitav niz problema. Na ovom mestu red jezadržati se na formulisawu osnovnogpolitičkog opredeqewa prema bogatstvustečenom u prethodnom periodu. S jednestrane, obećavao se obračun sa profite-rima prethodnog režima koji su do bo-gatstva dolazili zakonskim, ali privi-legovanim položajem, s druge strane, segovori o neispitivawu porekla novca

prilikom zamene gotovine u evro, uzistovremeno donošewe saveznog zakonaprotiv prawa novca koji će imati odlo-ženo dejstvo. Čini mi se da vladajuće ko-alicije moraju doći do jasne i sprovo-dqive politike, ma kakva ona bila.

Ova tema nas vodi direktno ka jednomod osnovnih zakona koje je donela Skup-ština Srbije. To je zakon o privatizaci-ji. U ovom domenu, takođe, prećeno je po-ništavawem nekih privatizacija. Tajpostupak je pokrenut i tu se stalo. Nespadam u one koje misle da između ektra-profitera i zakonski sprovedenih pri-vatizacija postoji znak jednakosti, ali jei u ovom slučaju prećeno sličnim rečni-kom. Odlagawe reševawa pitawa pro-šlosti, ukoliko su već pokrenuta, ne vo-di osećawu pravne sigurnosti koja je to-liko bitna za ekonomski život. Ne mi-slim da je rešavawe ovih pitawa lako,ali ona zahtevaju odluku.

Drastičan primer koji se oslawa na na-veden problem sporova u vezi prošlosti jepitawe jednog od najprobitačnijih resursasa kojima jedna zemqa raspolaže u ovomvremenu, a to su telekomunikacije. Naime,još uvek nije javno razjašweno pitawepravne vaqanosti osnivawa Mobtela iprodaje Telekoma. Na ova pitawa javnostmora saznati odgovor u razumnom roku.

Verovatno jedan od najvažnijih zakonakoji je donet na nivou Srbije je zakon oprivatizaciji. Po mom mišqewu, on jesračunat na to da omogući brzu prodaju od-ređenog broja dobrih firmi. Istovreme-no, on ostavqa isuviše velika diskreci-ona ovlašćewa Vladi u širem smislu, gdeu Vladu ukqučujem i Ministarstvo priva-tizacije, Agenciju za privatizaciju i ten-dersku komisiju. Čini mi se da je ovaj tro-ugao isuviše zatvoren. Pogotovu je ostalonejasno pitawe kako se rešavaju žalbe uvezi sprovođewa tendera, ukoliko se poja-ve. Ne bi bilo zgoreg učiniti ovaj procesviše javnim, barem utoliko što bi se urad tenderske komisije ukqučili neza-interesovani qudi od struke i ugleda ujavnosti, što bi predstavqalo izvesnu

40 CLDS

Strategija reformi

garanciju pred javnošću o čvrstom pri-državawu pravila prilikom sprovođewatendera. Pri tome, mislim, ne samo u pri-vatizaciji već i na nivou birawa finan-sijskih savetnika za pripremu privatiza-cije. Ovo ministarstvo mora u svakom mo-mentu biti iznad svake sumwe. Pod timpodrazumevam potpuno transparentnekriterijume odabira finansijskog savet-nika, karaktera tendera i odabira strate-škog partnera. Obzirom da postoje više-struki kriterijumi – cena, trajno ulaga-we, socijalni program, ekološki aspekti– potencijalni partner mora znati sa ko-jim ponderom ovi aspekti učestvuju uutvrđivawu finalnog rezultata. Izjave oprodaji preduzeća za jedan dolar su umesneukoliko se zna da se u konkretnom slučajunajveći akcenat stavqa na socijalni pro-gram i trajno ulagawe. U svim ovim sluča-jevima, svako ko konkuriše moći će da saaspekta resursa sopstvene kompanije pru-ži najboqu moguću ponudu, jer se u ovom isličnim slučajevima sve može adekvatnopreračunati u novčani izraz.

Veza između privatizacije i regulisawadugova po osnovu devizne štedwe se javqakroz obveznice Republike Srbije po osno-vu devizne štedwe wenih građana. Čini seda bi ceo ovaj koncept rešavawa devizneštedwe trebalo objediweno tretirati.

Na žalost, enormni unutrašwi dugoviizmeđu države i preduzeća i samih predu-zeća ostaju jedna od bolnih tačaka koja uti-če i na program privatizacije. Mada se uZakonu o privatizaciji govori o poten-cijalnom otpisu duga ili konvertovawuduga u kapital ukoliko je poverilac sa ve-ćinskim državnim kapitalom, očiglednoje da oni moraju biti trajno rešeni. Vladaje otpisala kamate preduzećima koja su jojdužna i organizovala multikompenzacijusmawujući nivo dugova za jednu trećinu,no ovaj problem je isuviše veliki da bi gavlada preuzela na sebe u obliku duga. Da libi se on mogao rešiti tokom procesaprivatizacije ostaje da se vidi. Ukolikoje tačna pretpostavka da se većina ovihdugova nalazi u javnim, to jest državnim

preduzećima i oko 50 velikih društvenihpreduzeća, onda ovo ne mora predstavqatikočnicu privatizaciji.

Kočnicu privatizaciji neće predsta-vqati ni novi Zakon o radnim odnosimakoji je trenutno u proceduri ukoliko bu-de usvojen u približno onom obliku u ko-me je predložen. No, neke primedbe sin-dikata koje su se javile u vezi ovog zakonatiču se jednog problema koji se čini nere-šivim. Naime, primedbe izvesnih sin-dikata se sastojala u tome da bi trebaloodložiti primenu ovog zakona u onimfirmama u kojima još uvek dominiradruštvena svojina. Logično je da se ovaprimedba neće usvojiti, jer prava i oba-veze iz radnog odnosa moraju biti treti-rani jednistvenim zakonom. No, postavqase pitawe odgovornosti menaxera dru-štvenih firmi, wihove uloge u privati-zaciji i wihove odgovornosti.

Naime, sa nesprovođewem privatizaci-je, a istovremenim ukidawem samoupra-vqawa i davawa prava direktorima dru-štvenih preduzeća kao da imaju jasnogvlasnika, postavqa se pitawe odgovorno-sti. Očigledno je naime, da je mehanizamkontrole nad wima, gotovo nepostojeći.Da li će oni u naredne četiri godine, zakoje vreme bi trebalo da se okonča procesprivatizacije, birati strategiju tihogčerupawa firme (asset stripping), sumwiveprivatizacije kroz inicijative kojemaksimiziraju wihov položaj ili krozdokazivawe menaxerskih sposobnosti uciqu maksimizirawa wihovih budućihdirektorskih plata kod potencijalnogkupca? Obzirom da će tenderskom priva-tizacijom biti obuhvaćeno maksimalno150-200 preduzeća, šta će se stvarno de-šavati u preostalih pet do šest hiqadapreduzeća sa većinskim društvenim ka-pitalom? Tačno je da su zaposleni stimu-lisani da u slučaju aukcijske prodaje do-biju besplatne akcije do 30% vrednostiukoliko se privatizacija sprovede u rokuod 18 meseci i mawe ukoliko je to kasni-je. U drugim subjektima koji su prodati sapreko 50%, oni isto mogu realizovati

Tranzicija – prvi koraci

CLDS 41

Ivan Vujačić

besplatne deonice u skladu sa godinamaradnog staža. Sa velikom verovatnoćom,međutim, može se predvideti da će direk-tori svim sredstvima da izvrše maksi-mizaciju sopstvene koristi. Položaj di-rektora nije problem koji može da rešiministarstvo za privatizaciju, niti jeto problem iz tog domena. Ono je očigled-no koncetrisano na prodaju najvećih izrazloga puwewa državne kase, prikaziva-wa uspeha reformi i nalažewa strate-škog partnera u ciqu poboqšawa eko-nomskih rezultata. Sve su ovo dobri ci-qevi. Na ovom mestu bi samo hteo da skre-nem pažwu na čiwenica da u ogromnombroju slučajeva mawih privatizacija nemože biti adekvatne kontrole pri goto-vo potpunoj autonomiji menaxmenta.

Vlada Srbije će morati u najskorijevreme da predloži i Zakon o denaciona-lizaciji jer je to od kqučnog simbolič-kog značaja poštovawa privatne svojine.Naravno da se veliki deo imovine nećemoći fizički vratiti vlasnicima iliwihovim naslednicima, ali neki oblikkompenzacije bi bio neophodan. Ovo jeujedno i signal svim investitorima da ćewihova svojina na nivou najvišeg prin-cipa biti zaštićena. Pošto je Vlada ovonajavila, a svojevremeno i DOS, bilo bidobro da se ovakav predlog uskoro nađe ujavnoj raspravi.

Na terenu realne ekonomije Vlada Srbi-je je preuzela prilično aktivističku po-litiku u smislu intervencija. Potpuno jejasno da su deficiti ogromni, da je stanov-ništvo osiromašeno i da postoji priti-sak na Vladu da preduzima interventne me-re. Jasno je da struja mora da poskupi, alise oko we stalno arbitrira. Jasno je da oba-rawe cene mesa za 10-15% neće dovesti dopoboqšawa strukture ishrane većine sta-novništva. Zaštita osiromašenih sloje-va se samo u prvom momentu može voditilimitirawem cena, u brzom roku oni semoraju identifikovati kako bi pomoćukoliko je neophodna bila adekvatno pro-sleđena posebnim mehanizmima koji ne de-luju na tržište. Istovremeno, javqaju se

pritisci za povećawem plata i štrajko-vi. Na ovom planu mora se zauzeti nekitip startegije – ili jasan društveni do-govor, zadati okviri za pregovore ili po-litika nepopuštawa. To je naravno, jed-nostavno reći, ali postoji opasnost od adhoc delovawa koje onda stvara sopstvenudinamiku.

S druge strane, neke mere, ukoliko seuvode kao privremene, moraju zaista ima-ti ograničen rok trajawa ili svest o tomeda su zaista privremene. Na primer, uvo-đewe monopola na uvoz nafte je dobro sa-mo kao privremena mera, jer za sprečava-we šverca i kontrolu kvaliteta ne služimonopol nego adekvatne službe. Drugiprimer je zamrzavawe plata u javnimpreduzećima koji je direktno destimula-tivan za one koji ostvaruju izvestan deokao sopstvenio prihod. Ovakav tip in-tervencija destimuliše zaposlene. Jasnoje da je buxetska ravnoteža neophodna, aliovo nije jedini način da se ona postigne,osim na jako kratak rok. Problem je štose u nas privremena rešewa često pretvo-re u trajna.

Što se tiče krupnih investicija u na-še velike sisteme, sem za rudimentarnuopravku iz donacija, ne treba ih očekiva-ti. Veći sistemi biće pogodni kada budupodvrgnuti temeqnom restruktuirawu,to jest kada postanu mawi, makar sa aspek-ta broja zaposlenih. Trenutno, oni proiz-vode gubitke i održavaju prekobrojnu za-poslenost. To isto važi za naša brojnakrupna preduzeća. Navika da Vlada u wihsipa beskonačno sredstva je davno formi-rana i teška za odvikavawe. Taj put nijelak i Vlada mora da istraje u stavu da sesredstva neće olako odobravati prekoFonda za razvoj kao ranije ili putem kre-ditirawa iz primarne emisije.

Vlada ne sme da stvara očekivawa da jeona adresa na kojoj se rešavaju svi pro-blemi. Uvažavajući wen aktivizam i pri-stup, ne bi trebalo da deluje u pravcustvarawa nerealnih očekivawa. To i zawu samu može biti pogubno.

42 CLDS

Strategija reformi

I

Srbija je opet na istorijskoj raskrsni-ci i pitawe je kojim će putem poći. Okto-bra 2000. godine odbačen je ne samo jedančovek, već i jedan tip vladavine i ceo je-dan društveni, ekonomski i političkiprojekt, zasnovan na radikalno levimidejama, ali sprovođen u ambijentu auto-kratskog, degenerisanog socijalizma.

Novo vreme traži nove ideje. Nove zanas, ali suštinski već odavno poznate iproveravane. To su i liberalizam, i soci-jaldemokratija, i konzervativizam, ikorporativizam, i populizam, i socija-lizam i sve ostalo što odavno postoji nasvetskoj ideološkoj sceni. I pomaqaju sei kod nas, na konfuzan način, pomalo is-krivqene, međusobno smešane… Teškoje, ponekad, prepoznati poznate ideje kadaih zastupaju naši qudi.

Šarenolikost ideja nije sama po sebiloša. Ona donosi živahne duskusije ipreispitivawe ne samo ideja, nego i in-stitucija koje jedna zemqa ima ili ih gra-di. Štaviše, potpuno je prirodno da se ujednoj mladoj demokratiji, u jednoj zemqikoja je tek izašla iz poluvekovnog komu-nizma postave temeqna pitawa i pokuša-ju dati temeqni odgovori. Kojim putemdaqe? Na žalost, ta se temeqna pitawaretko kod nas postavqaju. Opterećeni

svakodnevnim mukama, tražimo kratko-ročna rešewa dubokih problema, verujućida ćemo se suštinskim pitawima baviti unekom boqem, normalnijem vremenu.

Na prvi pogled izgleda da je osnovniizbor koji se nalazi pred nama izbor iz-među liberalne i socijaldemokratskeideje, pošto ove dve političke filozo-fije vladaju Evropom i razvijenim delomsveta. Bojim se, međutim, da je prvi izborkoji leži pred Srbijom izbor izmeđuovih dveju filozofija, sa jedne, i populi-zma, odnosno demagogije, sa druge strane.Ne izjednačavajući liberalnu i socijal-demokratsku ideju, želim da podvučemkontrast između ovih dveju standardnih,bar u današwem svetu, političkih filo-zofija i populizma, kao političke teh-nologije čija je upotrebna svrha samo jed-na – borba za vlast – ali sa znatnim nega-tivnim socijalnim i ekonomskim posle-dicama. Dakle, prvi izbor Srbije je taj.Ukoliko preovlada populizam, tada ćemo,bar delimično, ponoviti lekcije iz ne-davne prošlosti, kako svoje, tako i nekihdrugih zemaqa. Tek ukoliko naša mladademokratija pokaže dovoqno snage i zre-losti, steći će pravo na šansu da stignedo drugoga izbora – između liberalne isocijaldemokratske ideje.

Liberalna ideja je u Srbiji slabo uko-rewena. Weni zastupnici su mawi deo

CLDS 43

Boško MijatovićCentar za liberalno--demokratske studije

Načelanove socijalne

politike

inteligencije, među kojima je dosta eko-nomista, i privatnici, koji po defini-ciji zaziru od teške ruke države. Ima tui qudi koji i ne znaju da su liberali, alikojima je dosta levih skretawa tokomgorkih iskustava iz prethodnih decenija.Zastupnici, svesni ili nesvesni, sosi-jaldemokratske ideje su daleko brojniji.Vojsku socijldemoratije čine svi oni ko-ji su tokom školovawa upili leve ideje inisu ih se kasnije oslobodili, kao i onikoji zaziru od rizika i koji žele sigur-nost u ovim burnim vremenima. Dakle, nastrani socijaldemokratije je broj, a nastrani liberalizma su ideja slobode, eko-nomska argumentacija i Međunarodnimonetarni fond.

Moje se simpatije nalaze na strani li-beralne političke filozofije, odnosnoklasičnih liberalnih ideja. Neću se upu-štati u diskusiju za i protiv, već samonapomenuti da verujem da su osnovne vred-nosti savremenog sveta sloboda čoveka,wegova odgovornost za sopstveni život iwegovo pravo izbora. Ovo ne govorim za-to da bih se javno, ovde pred vama deklari-sao ko sam i šta sam, već da bih postaviotemeq svoje diskusije o socijalnoj poli-tici, bar kako je ja vidim.

II

Socijalnu politiku je teško defini-sati, jer svako može imati, pa često iima, sopstvenu definiciju ili sopstveniobuhvat. Ja ću za poqe državne socijalnepolitike uzeti područje koje obuhvata 1)finansijsku i srodnu podršku siroma-šnima i deci, 2) penzijski sistem, 3)osigurawe od nezaposlenosti, 4) zdrav-stvo i 5) domove za decu, invalide i stare.

Dok većina naroda i političkih mi-slilaca podrazumeva da država ima veli-ke obaveze na pomenutim područjima, li-beralni ekonomista se mora zapitati: azašto? Šta je to specifično na tim po-qima što onemogućava privatno obezbe-đewe usluga ili novca? I ukoliko postojedobri razlozi za državnu intervenciju,

gde su wene granice, da li ona mora bašsve sama da uradi? Ova pitawa možda de-luju naivno i nepotrebno ubeđenim levi-čarima ili onima koji su navikli na na-še socijalne sisteme, pa ne znaju za drugo.Ali, ona stoje i od odgovora na wih zavi-si socijalna politika jedne zemqe.

Država ne treba da se meša u one po-slove koje slobodna aktivnost milionaqudi, tj. tržište, uspešno rešava. Netreba da se meša zato što će ugrozitislobode i pokvariti stvar svojom biro-kratskom neefikasnošću. Ostaju pod-ručja na kojima tržište ne daje dobre re-zultate. Koja su to područja – stvar je zadiskusiju. Ekstremni liberali ne videnijedno poqe državnog rada osim spoqnebezbednosti, pošto veruju da bi i unu-trašwa bezbednost i novac, na primer,mogli da budu organizovani u privatnojrežiji i da se oslone na konkurenciju. Janisam među wima. Verujem da država imaodređeno poqe rada na kome pokazuje, ilimože pokazati ukoliko je dobro organi-zovana i elementarno dobronamerna, bo-qe rezultate od privatne inicijative, azbog, na primer, tehnoloških odlika de-latnosti.

Socijalni sektor pokriva one oblastiu kojima, prema širokom uverewu, oslo-nac na privatnu inicijativu ne može da-ti dobre rezultate. Zašto? Pogledajmopobliže. U pomenutim delatnostimauglavnom se kombinuju osigurawe i redi-stribucija, tj. prelivawe novca (dohotka)od bogatijih ka siromašnijima.

Moglo bi se tvrditi da se neka od pome-nutih područja mogu zasnivati na privat-nom osigurawu. Na primer, penzijsko,zdravstveno, od nezaposlenosti ili odsiromaštva, gde bi pojedinci sami, pola-zeći od svog sopstvenog interesa, kupova-li polise osigurawa kako bi se osiguraliod odgovarajućih rizika. I zaista, kada nebi postojalo državno zdravstveno osigu-rawe, na primer, ja bih kupio privatnupolisu osigurawa kako bih se obezbediood visokih troškova privatnog lečewateških bolesti ukoliko me spopadnu.

44 CLDS

Strategija reformi

Ali, privatno, slobodno (neregulisano)osigurawe od pojedinih rizika nije uvekdobro, jer neregulisano tržište tih osi-guravajućih usluga nije savršeno. Ono pa-ti od slabosti koje se moraju imati na umuprilikom razmišqawa o strategiji so-cijalnih reformi:

• kratkovidost nekih pojedinaca, tj.znatna verovatnoća da će potcenitirizike i izbeći osigurawe, što ćedoneti probleme,

• nesavršenosti tržišta osigurawa,zbog grešaka kao što su moralni ha-zard, negativna selekcija i slično,koje čine nerealističnim baš ovevrste osigurawa,

• siromaštvo nekih qudi tokom celogživotnog veka, koje im onemogućavakupovinu odgovarajuće polise osigu-rawa, i

• nepostojawe dobrih instrumenataosigurawa i štedwe, a zbog nerazvi-jenosti tržišta novca i kapitala.

Dakle, postoje razlozi za državnu in-tervenciju u socijalnom sektoru, a u ci-qu popravqawa situacije. Naravno, samačiwenica da privatna inicijativa imau ovim područjima slabosti još uvek ni-je dovoqan dokaz da je uvek dobro da dr-žava preuzme stvari u svoje ruke, jer niona nije imuna na greške. Ponekad je,čak, boqe da tržište greši, nego da ne-sposobna država pokuša da popravi tegreške tržišta. Ali, pretpostavićemo,dosta hrabro, da je naša država sposob-na, ili da će to biti, i da je uglavnom do-bronamerna.

Zakqučak razmatrawa problema osigu-rawa je da privatno osigurawe poseduje usocijalnom sektoru izvesne teškoće kojeotežavaju punu efikasnost, pa ima mestaza vaqanu državnu intervenciju.

Dođosmo do redistribucije dohotka.Pitawe je da li siromašni imaju pravana jednosmeran transfer dohotka od boga-tijih, a posredstvom države, ili nemaju.Neću diskutovati ono što je, verujem,odavno vaqano dokazano – da siromašninemaju prava na dohodak bogatijih samim

tim su siromašni. Ne postoji ono što sečesto naziva socijalnom pravdom – to jeobična fraza iza koje nikada nije stajaopravi sadržaj. Ne verujem ni u pozitivnaekonomska i socijalna prava pojedinaca,već samo u negativno definisane slobode,tj. slobode od ugwetavawa, kako niko ne bismeo da ometa pojedinca u wegovom ispo-qavawu slobode.

Razlozi za državnu podršku siroma-šnima ipak postoje. Vidim ih nekoliko,a za različite situacije:

• prvo, sistem državne pomoći siro-mašnima je jedan vid osigurawa, gdedržava organizuje osigurawe, a gra-đani plaćaju polisu osigurawa krozporeze; kako mnogi qudi ne mogu, uuslovima slobodnog tržišta, daočekuju sigurnost zarade, to je izve-sno osigurawe od privremenog gu-bitka dohotka dobrodošlo kako po-jedinci ne bi gladovali zato što su,na primer, izgubili posao, a još ni-su pronašli novi,

• drugo, pojedine kategorije stanovni-ka, kao što su invalidi, deca i staribez penzije, zaslužuju državnu pomoćzato što većina qudi u društvu neprihvata mogućnost patwe ovih ne-moćnih. A dobrotvorna, privatna po-moć, iako načelno najboqa, ne možeda zaštiti ove qude od stradawa zatošto je nedovoqna u siromašnim ze-mqama kao što je Srbija i zato štodobročinstvo nije razvijeno u post-komunističkim zemqama; ovde je ši-roko prisutan sindrom zavisnostiod države,

• treće, u zemqama u tranziciji, kao uSrbiji, radikalno se mewaju pravilaekonomske igre, što ugrožava dohot-ke većeg broja qudi i proširuje si-romaštvo zato što se brojni poje-dinci ne snalaze najboqe u novimpravilima igre ili čak nemaju pri-liku da se snađu usled pogoršawa op-štih ekonomskih okolnosti, pa jedobro pomoći im iz ekonomskih isocijalnih razloga, a s realističnom

Načela nove socijalne politike

CLDS 45

Boško Mijatović

nadom da im pomoć u doglednoj buduć-nosti neće biti potrebna,

• i četvrto, i pomalo cinično, re-forme je potrebno „progurati”, od-nosno obezbediti im političku po-dršku kako bi bile što šire pri-hvaćene; kako hrabre reforme podra-zumevaju gubitke za jedan deo stanov-ništva na kraći rok, to je dobro zasame reforme i za boqitak zemqe usredwem i dugom roku da se ta podr-ška obezbedi; a državna podrškaonima koji su izgubili je vrlo dobrosredstvo.

III

Da su reforme socijalnog sektora nu-žne verovatno nema sumwe. Penzijskisistem je u dubokoj krizi, zdravstvo je narubu kolapsa, puno je siromašnih i ne-zaposlenih koje slabo ko pomaže, mnogidomovi su u očajnom stawu. Preteranioptimisti veruju da će ekonomski napre-dak tokom sledećih godina vratiti stva-ri na svoje mesto, tj. na one nivoe uslugai transfera koje smo imali pre deset go-dina. To nije realno, jer problem u ovomsektoru ne leži samo u nedostatku novca,već i u temeqnim, koncepcijskim slabo-stima, koje, same po sebi, generišu nega-tivne efekte.

Sistem koji smo imali u vreme samou-pravqawa bio je uglavnom velikodušanprema korisnicima. Tako se u penzijuišlo rano, a penzije su bile visoke u odno-su na zarade. Zdravstvo je bilo svima do-stupno i besplatno, a organizovano u dr-žavnoj režiji itd. Naravno, neko je to mo-rao da plati: zemqa se zaduživala i zadu-žila, a onda je nastala kriza, koja se produ-bqivala tokom 1990-tih godina. Izdvajawaza penzije i zdravstvo, na primer, privre-da i stanovništvo ne mogu podneti, ali susredstva ipak nedovoqna za makar mini-malno finansirawe ovih namena. Stoga jepenzijski fond zaposlenih u stalnom de-ficitu, dok o privatnim plaćawima uzdravstvu ne treba trošiti reči.

U celom svetu se preispituje državnisocijalni sektor, ne samo u zemqama utranziciji i razvoju, već i u razvijenimzemqama. Problemi su slični, iako su di-menzije različite. Niko nije zadovoqanstarim rešewima, zasnovanim na držav-noj organizaciji celog socijalnog sekto-ra. Pokazalo se ono što je liberalima od-uvek jasno, a to je da država nije dobar or-ganizator i da ne uspeva da na efikasannačin obavi ono što joj je dato u zadatak.

Pokušaću da navedem, uz pomoć JanošaKornaja, najvažnije principe reformesocijalnog sektora, odnosno moderne so-cijalne politike.

1) Proširewe suverenosti pojedina-ca. Oni nisu samo platiše (kroz poreze)i korisnici usluga, već i individue kojeimaju prava da biraju, da sami donose od-luke koje ih se veoma tiču. Istovremenobi bila smawena sada prevelika uloga dr-žave u donošewu odluka.

Pored prava, pojedinci bi snosili iodgovornost za posledice svoga izbora,odnosno trebalo bi da budu svesni da jestara paternalistička država nestala iustupila mesto drugačijoj. U Srbiji je ra-širena navika da se od države očekuje za-štita od svih rizika, što je nerealno.Paternalistička država, ona koja treti-ra pojedince kao maloletnu decu o kojoj ćese brinuti i učiniti ih srećnim, trebalobi da bude ukinuta i zamewena državomkoja respektuje slobodu odlučivawa gra-đana u najvećoj meri.

2) Pomoć onima koji pate i koji su ne-moćni. Težwa za solidarnošću je pri-rodna i potiče iz dobronamernosti, izosećaja zajedništva ili bratstva, iz al-truizma.

Načelo solidarnosti znači da bi svakotrebalo da zadovoqi osnovne životne po-trebe, sa naglaskom na reči osnovne. Ovonačelo svakako ne bi trebalo primewiva-ti na sredwi sloj, kako se to u politiciobično čini ne bi li se pridobio sredwiglasač. Stoga se solidarnost mora ispo-qavati kroz targetiranu, tj. ciqnu pomoćusmerenu iskqučivo na najsiromašnije.

46 CLDS

Strategija reformi

Sa druge strane, prvi princip, onajkoji govori o suverenosti pojedinca,podrazumeva (i zahteva) da pojedinac budeodgovoran za svoj život. Dakle, on je du-žan da preduzme sve kako ne bi pao u si-romaštvo, a time i drugima na teret.Stoga država nije dužna da se brine osposobnima za zarađivawe, već samo oonima koji nisu u stawu da sebi obezbedeosnovno preživqavawe sopstvenim na-porima.

Država ima prava i na sebičnost, tj. nazaštitu novca poreskih obveznika. Takoona ima prava da propiše minimalnopenzijsko i zdravstveno osigurawe kakojoj neosigurani stari i bolesni ne bi pa-li na teret.

Princip solidarnosti važi i u odnosuprema budućim generacijama. Ove sada-šwe ne bi trebalo da im, sebično težećilepšem životu, ostave velike dugove itime opterete wihove živote.

3) Konkurencija. Mora postojati kon-kurencija različitih formi vlasništvai različitih mehanizama koordinacije.Samim tim će doskorašwi državni mo-nopol nestati.

Konkurencija je dobra iz dva bitnarazloga. Prvi je realizacija prava izbo-ra pojedinca (prvi princip), a drugipovećawe efikasnosti na osnovu konku-rencije.

Ukoliko ne postoji konkurencija, tadaće pojedinac biti prinuđen da se obratidržavi. A ukoliko konkurencija postoji,tada će moći da se, kada je državna ponudaloša, obrati nekom drugom.

Bez konkurencije nema efikasnosti. Dabi se novac trošio efikasno, nužno jeomogućiti konkurenciju i dati pravepodsticaje akterima i na strani ponude ina strani tražwe da, polazeći od svog se-bičnog ciqa, ostvaruju maksimalne re-zultate u korist svih.

4) Nova uloga države. Država višene bi sama organizovala, držala u vla-sništvu ustanove i prikupqala sredstvaza funkcionisawe socijalnog sektora,već bi prevashodno imala ulogu onoga ko

donosi zakonske okvire, ko vrši nadzornad nedržavnim institucijama i koobezbeđuje posledwe osigurawe i pomoć.

Smawewe uloge države doneće još jednudobru posledicu – smawiće se uticaj po-litike, borbe političkih stranaka za po-pularnost i pojedinačnih interesa lobi-ja i birokratskih grupa na donošewe od-luka, a koje je, popravilu, donosilo lošerezultate.

5) Zdravo finansirawe. Ovo načelobi trebalo da se podrazumeva, ali je čestostradalo pod pritiskom socijalnih pra-va koja su bila nedodirqiva. Srbija nesme da se vrati inflacionom finansira-wu buxeta, te, stoga, mora da dizajnira so-cijalni sektor u skladu sa svojim moguć-nostima, a ne žeqama.

IV

Naš socijalni sektor je u veoma lošemstawu. Kao što smo već naveli, pretpo-stavqen ekonomski napredak tokom sle-dećih godina neće biti u stawu da vratistvari na staro, dobro vreme, već su po-trebne korenite reforme kako bi se uklo-nio i ovaj ostatak državnog, centralno-planskog monopola.

Izvesne promene su već učiwene, do-duše ne kao legalne reforme, već kaostihijno prilagođavawe propadawu dr-žavnog sektora. Na primer, u zdravstvuje razvijen privatni sektor, često u po-luilegali, nefinansiran od stranefonda zdravstvenog osigurawa, dok suprivatna plaćawa u državnom deluzdravstva veoma raširena pojava. Ili,humanitarne i druge domaće i strane or-ganizacije preuzele su brigu o mnogimstarim i nemoćnim osobama i deci.Ili, dozvoqeno je formirawe privat-nih, dopunskih penzijskih fondova, alibez potrebne regulacije.

Penzijski sistem

Reforme penzijskog sistema moraju bi-ti podeqene na kratkoročne i dugoročne,

Načela nove socijalne politike

CLDS 47

Boško Mijatović

tj. na one koje se mogu relativno brzo iz-vesti i koje će dati efekte tokom slede-ćih godina, kao i na one čije pripreme iizvođewe zahtevaju više vremena i kojedaju efekte tek na dugi rok.

U kraćem roku potrebno je reformisa-ti državno penzijsko osigurawe, kako bise spaslo sve dubqe krize i kako bi pre-stalo da u ovoj meri opterećuje buxet iprivredu. Osnovni pravci reforme bitrebalo da budu:

• napuštawe ideje da se problemi neza-poslenosti rešavaju kroz rano pen-zionisawe; stoga je potrebno zao-štriti uslove i postići kasnijepenzionisawe, pošto naši zaposle-ni prerano, sa oko 57 godina u prose-ku, odlaze u penziju; umesto da još go-dinama rade i plaćaju doprinose,oni, bez vaqanog razloga, odlaze upenziju i povlače sredstva iz penzij-skog fonda; u zapadnim zemqama sepravo na penziju standardno stiče sa65 godina života,

• vezivawe visine penzije za penzijskidoprinos koji je pojedinac uplatiotokom radnog veka; ovo rešewe je nesamo pravedno, već bi se wime posti-gla veća zainteresovanost zaposlenogza plaćawe doprinosa,

• izjednačavawe položaja muškaraca ižena, pošto postojeće beneficijekoje žene stiču pri penzionisawunemaju racionalnog opravdawa,

• reforma invalidskog osigurawa, ko-je je tokom vremena postalo način re-šavawa svih problema u okviru „dru-štvenog” sektora; posebno bi značaj-na mera bilo periodično preispiti-vawe invaliditeta,

• preispitivawe beneficiranog radnogstaža i drugih povlastica koje imajupojedine kategorije osiguranika,

• smawewe odnosa prosečne penzije iprosečne zarade, koje je sada neobič-no visoko; ovo, naravno, ne bi treba-lo izvesti kroz smawewe inače ni-skih penzija, već kroz wihovo izve-sno zaostajawe za rastom realnih

plata; stoga bi trebalo promenitinačin indeksacije penzija i novimehanizam zasnovati ili na rastutroškova života ili na kombinaci-ji rasta troškova života i plata,

• postepeno smawewe minimalne pen-zije, koju sada koristi oko 40% pen-zionera,

• preispitivawe postojawa i načinafunkcionisawa penzijskog fonda ze-mqoradnika, koji je, očigledno, u te-škim problemima, i

• zakonska regulacija dobrovoqnog(dopunskog) penzijskog osigurawa.

Dugoročna reforma bi trebalo da posta-vi penzijski sistem tako da, bez velikihtroškova i teškoća, obezbedi stabilne idovoqno visoke penzije za sve, povećawedomaće štedwe i ubrzawe privrednog raz-voja, povećawe efikasnosti penzijskog si-stema i proširewe mogućnosti izbora odstrane penzijskih osiguranika.

Osnovni principi dugoročne penzij-ske reforme bi mogli da budu ovi:

• penzijsko osigurawe bi bilo obave-zno, pošto dobrovoqno osigurawe,ukoliko je jedino, donosi znatneprobleme,

• državno penzijsko osigurawe ne bibilo jedino, čak ga ne bi moralo nibiti (osim za stare penzionere);osnovne prednosti dobro regulisa-nih privatnih penzijskih fondovasu obezbeđewe mogućnosti izbora odstrane zaposlenih i veća efikasnostna osnovu konkurencije,

• zasnovanost privatnih penzijskihfondova na kapitalu, tj. penzijskifond bi uvek raspolagao kapitalomkoji je dovoqan za servisirawe wego-vih obaveza; kapitalom fundiranipenzijski fondovi obezbeđuju većupenziju nego fondovi zasnovani natekućem finansirawu, a pri jednakojstopi doprinosa, i

• penzija bi se određivala na osnovuakumuliranih sredstava na indivi-dualnom računu osiguranika, s tim dataj obim sredstava zavisi od mase

48 CLDS

Strategija reformi

uplaćenih doprinosa i prinosa nainvestirani kapital.

Penzijska reforma je nužna, i to br-zo. Jer, penzije predstavqaju jedan odnajvećih ekonomskih tereta (i proble-ma) u zemqi. Reforma neće biti popu-larna, ali je neminovna.

Zdravstvo

Osnovna načela kojih bi se trebalopridržavati su efikasnost i pravednost.Efikasnost znači najveće efekte uz naj-mawe troškove, dok pravednost značiobezbeđewe potrebne zdravstvene zaštiteza sve (niko ne sme da umre zato što nijeosiguran, zato što nema novca za lečeweili zato što ne poznaje prave qude).

Prvi korak je ukidawe centralno-plan-skog karaktera naše zdravstvene zaštite.Ne postoji nikakav razlog da sve bitne od-luke donosi državna birokratija, a da le-kari i pacijenti budu sasvim marginali-zovani. Naprotiv, potrebno je da lekari ipacijenti budu osnovni činioci zdrav-stvene zaštite, ne samo deklarativno, veći stvarno – po svom uticaju na sve rele-vantne odluke koje se tiču lečewa – a dadržavna uloga bude sužena samo na onošto zaista mora da bude u wenom domenu.

Dakle, reforma zdravstva bi trebalo dapočiva na sledećim osobinama:

• staviti pojedince (i pacijente i le-kare) ispred državne birokratije,

• kombinovati elemente osigurawa idirektnih plaćawa i vaspostavitivezu kupac/prodavac između pacijen-ta i lekara,

• podvrgnuti zdravstvene ustanove izdravstveno osigurawe konkurenciji,

• izvući zdravstvo iz političke arene.Takva načela zahtevaju suštinske pro-

mene zdravstvenog sistema: pacijenti mo-raju imati slobodu izbora i lekara izdravstvenih ustanova. Državne zdrav-stvene ustanove bi mogle preći na samo-finansirawe, umesto paušalnog finan-sirawa od strane države ili osigurawa,da bi mogle da se nadmeću za pacijente.

Pored državnog zdravstvenog osigurawa,mora biti mesta i za privatno, koje će bi-ti fleksibilno i boqe respektovati po-trebe i ukuse građana.

Konkurencija, kao faktor povećawaefikasnosti zdravstvene zaštite, treba-lo bi da bude praćena delimičnom priva-tizacijom kapitala u zdravstvu.

Država i daqe mora imati bitnu uloguu zaštiti zdravqa stanovništva, a zbognesavršenosti tržišta zdravstvenihusluga i načela solidarnosti sa siroma-šnima, koji moraju imati potreban pri-stup zdravstvenim uslugama. Međutim,kao što tržište nije savršeno, tako nidržavna intervencija ne obezbeđuje ide-alne rezultate, pa ni woj ne treba prepu-stiti donošewe svih bitnih odluka.Stoga je potrebno i dobro kombinovatitržište i državnu intervenciju kakobi se obezbedili najpovoqniji mogućirezultati.

U modernim razmišqawima o zdrav-stvenom sistemu državi se sve mawe dajeuloga onoga ko organizuje zdravstvenoosigurawe, ko ubira sve prihode i finan-sira funkcije i ko proizvodi zdravstve-ne usluge, već joj se previđa uloga onoga koobezbeđuje zakonsku regulaciju, nadzornad ispuwewem standarda i obezbeđewesolidarnosti.

Tako država može propisati obave-znost zdravstvenog osigurawa, ali ono nemora biti izvedeno u državnoj režiji,pošto to efikasnije mogu učiniti pri-vatna osiguravajuća društva. Ili, držav-na regulativa mora obezbediti svima je-dan osnovni nivo zdravstvene zaštite,ali to ne znači da svi kapaciteti, ili ve-ćina kapaciteta, moraju biti u državnojsvojini, niti da sva sredstva za finansi-rawe zdravstvene zaštite moraju proćipreko državnih računa. Sasvim je mogućeda značajan deo kapaciteta bude u privat-nom vlasništvu, a da država zadrži jedandeo kako bi mogla da obezbeđuje žeqenideo zdravstvene zaštite.

Zdravstvena zaštita podleže zakonuopadajućih prinosa, koji kaže da je efekat

Načela nove socijalne politike

CLDS 49

Boško Mijatović

dodatnih zdravstvenih usluga sve skupqi, ada daje sve mawe rezultata. Stoga je sintag-ma da bi trebalo svakom obezbediti najbo-qu zdravstvenu zaštitu pogrešna i fi-nansijski neodgovorna. Pitawe qudskogzdravqa jeste osetqivo i etički i poli-tički, ali mora se naći razumna mera u sve-mu, pa i u nivou zdravstvenih usluga kojenaša zemqa može da podnese.

Nezaposlenost

Nezaposlenost je u nas vrlo visoka, alije malo wih obuhvaćeno nekim oblikomdržavne pomoći. U budućnosti će, među-tim, taj broj verovatno porasti u kratkomroku, pa se postavqa pitawe wihovogzbriwavawa.

Osnovni metod bi trebalo da bude na-knada za nezaposlenost, koju bi novoneza-posleni primao određeno vreme. U tomperiodu bi trebalo da pronađe novi po-sao i tako sebi i svojoj porodici obezbe-di zaradu.

Postojeća velikodušna rešewa (pri-mawe naknade do 24 meseca, od 50 do 100%prethodne zarade) nisu dobra kako iz raz-loga fiskalne neodrživosti, tako i zatošto destimulišu tražewe novog posla. Ataj sindrom zavisnosti od države potreb-no je što pre eliminisati ili svesti namawu meru. Stoga bi period primawa na-knade za nezaposlenost trebalo najmaweprepoloviti, a maksimalni iznos smawi-ti na 50-60%

Siromaštvo

Najvažniji činilac smawewa siroma-štva je ekonomski rast. Načelno gleda-no, povećawe dohotka jedne zemqe nemi-novno donosi i povećawe dohotka wenihsiromašnih građana, stvarajući moguć-nosti za boqi život. Moguće je, ipak, dau određenim situacijama ekonomski rastdovede do privremene stagnacije iliopadawa dohotka siromašnih, kao štose može dogoditi prilikom tranzicijeiz socijalizma u kapitalizam, gde dolazi

do promene institucija i preraspodeledohotka od egalitarne sheme u standard-nu tržišnu (sa rastom učešća dohotkaod kapitala u ukupnom dohotku).

Državna podrška siromašnima u Sr-biji počiva na dva instrumenta – na so-cijalnoj pomoći i na dečjim dodacima.Ovo drugo kako zbog uverewa da su poro-dice sa decom najugroženije, tako i izpopulacionih razloga. Starije politikeočuvawa standarda, iz vremena Miloše-vića, kroz limitirawe cena egzistenci-jalnih proizvoda i potpunu zaštituradnog mesta postepeno se napuštaju, paje potrebno naći nove ili pojačati po-stojeće sisteme.

Srbija ima u osnovi moderan i dobarsistem socijalne pomoći. Zasnovan je natargetirawu, tj. usmeravawu pomoći oni-ma za koje se testirawem ustanovi da su si-romašni. Međutim, neka rešewa nižegranga nisu dobra i potrebuju reformu.

Prvo, potrebno je relaksirati sadastroge uslove za sticawe prava na soci-jalnu pomoć. Prethodni režim je zanema-rivao socijalnu pomoć kao instrumentpolitike, a ona bi u budućnosti trebaloda bude važnija za siromašne nego što jesada, posebno s obzirom na predstojećutranziciju i wene potencijalne negativ-ne efekte na rawivi deo populacije.

Drugo, loš je koncept postojeće linijesiromaštva, koja je ustanovqena relativ-no, tj. jednim procentom vezana za proseč-nu platu. Boqe je rešewe po kome je lini-ja siromaštva ustanovqena apsolutno, tj.u dinarima, pošto se time omogućuje in-verzno kretawe dohotka i broja siroma-šnih – što je dohodak zemqe veći, to jemawe siromaših, što deluje prirodno.

Treće, potrebno je ukinuti postojećudiferencijaciju uslova za sticawe pravana socijalnu pomoć u zavisnosti od op-štine živqewa. Ovim rešewem se stva-raju nepotrebne razlike među građanimaSrbije. Boqe je jedinstveno rešewe za ce-lu republiku.

Kod dečjih dodataka postoje dva ozbiq-na problema. Prvi je wihov karakter – da

50 CLDS

Strategija reformi

li su oni instrumenti socijalne ili po-pulacione politike? Drugi je odsustvobilo kakve kontrole podnete dokumenta-cije, pa se za dečje dodatke kvalifikuje iveliki broj onih koji ne bi trebalo.

Verujem da bi trebalo ukinuti to dvoj-stvo dečjih dodataka i wih zadržati kaoinstrument socijalne politike, a na dru-ge instrumente (roditeqski dodatak itd)preneti težište populacione politike.

Domovi

O domovima se malo šta dobro možereći. Institucionalna zaštita siroči-ća, starih, invalida i drugih koji nisuimali sreće i ne mogu da se brinu o sebi jedugo bila zanemarena. Posledice su stra-šne. Srbija mora naći snage da dostojnoodržava ove institucije i onda kada pre-sahnu donacije, jer na ovom poqu jednodruštvo dokazuje ili ne dokazuje svojucivilizovanost.

V

U poređewu sa drugim institucional-nim reformama, reforma socijalnog sek-tora je teža i kompleksnija. Tome dopri-nose bar četiri činioca:

• ne postoje priručnici za reforme;čak i u stručnim krugovima u zemqii van we postoji ograničeni konsen-zus o dizajnu reformi,

• korisnici usluga i transfera iz so-cijalnog sektora najčešće ih doži-vqavaju kao stečeno, na moralu zasno-vano pravo koga ne žele da se odrek-nu,

• veće reforme socijalnog sektora suizuzetno kompleksne u organizacio-nom smislu, i

• u svakom trenutku troškovi odlaga-wa reformi političarima izgledajumali, čak i onda kada su, kumulativnoposmatrano, vrlo veliki.

Na koga se ugledati? Teško je reći, jersu socijalni sektori gotovo svih zemaqau krizi i vapiju za reformama. Stoga je,

možda, najboqe krenuti hrabrim puteminovativnih reformi, koje postoje ukwigama i u ponekim zemqama, koje su, bu-dući i same u nuždi, pokušale nešto no-vo… I izgleda uspele.

CLDS 51

Načela nove socijalne politikeBoško Mijatović