1

Republika e Kosovës

Republika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada-Government

Zyra e Kryeministrit-Ured Premijera-Office of the Prime Minister

Zyra për Qeverisje të Mirë - Kancelarija za Dobro Upravljanje - Office on Good Governance

STRATEGIJA I AKCIONI PLAN O LJUDSKIM PRAVIMA U REPUBLICI

KOSOVO

(2013-2017)

Avgust 2013

SADRŽAJ:

1. Spisak skračenica i akronima..........……………………………………………………………

2. Zahvalnosti....……………………………………………………………………………………..

3. Izvršni pregled................... ……………………………………………………………………….

2

4. Uvod……………………………………………………………………………………………….

5. Vizija i misija ……………………………………..........………………………………………..

6. Načela…………………………………………………………………………………………….

7. Metodologija……………………………………………………………………………………..

8. Sfond………………………………………………………………………………………………

9. STRATEŠKI CILJEVI...............…………………………………………………………………

9.1 Strateški cilj 1: Jačanje uloge i kapaciteta institucija Kosova,uključujući zakonodavne, izvršne i sudske organe za delotvorno sprovodjenje zakonodavstva.

9.2 Strateški cilj 2: Jačanje nacionalnog sistema za zaštitu i promovisanje ljudskih prava.

9.3 Strateški cilj 3: Stvaranje delotvornog zakonskog okvira za zaštitu i promovisanje ljudskih prava koji će biti u skladu sa acquis communautaire.

9.4 Strateški cilj 4: Pravna edukacija o standardima ljudskih prava.

12. Mehanizmi za nadgledanje i izveštavanje o sprovodjenju Strategije i Akcionog plana o ljudskim pravima.

3

1. Spisak skračenica i akronima KANU-Kosovska akademija nauka i umetnosti

EU- Evropka Unija

ODO- Opštinske direkcije obrazovanja

GIZ -

INA- Institucija narodnog advokata

SIT- Sudski institut Kosova

KIJA-Kosovski institut za javnu administraciju

NIJLP- Nacionalne institucije za ljudska prava

SE- Savet Evrope

EK- Evropska komisija

SIK-Sudski institut Kosova

PSK- Tužilački savet Kosova

LGBT- Lesbian Gej Biseksual Transeksual

MALU –Ministarstvo za administraciju lokalne uprave

MONT- Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

MP - Ministarstvo pravde

ZLJP- Zaštitnici ljudskihp rava

MEI - Ministarstvo evropske integracije

MKOS – Ministarstvo kulture, omladine i sporta

MUP - Ministarstvo unutrašnjih poslvoa

MRSZ – Ministarstvo rada i socijalne zaštite

MZ- Ministarstvo zdravlja

AKK- Advokatska komora Kosova

NVO- Nevladine organizacije

OUN- Organizacija ujedinjenih nacija

OEBS- Organizzacija za evropsku bezbvednost i saradnju

PK- Policija Kosova

OSP- Operativne standardne procedure

NSZPLJP- Nacionalni sistem za zaštitu i promovisanje ljudskih prava

KPR/KDU- Kancelarija premijera / Kancelarija za dobro upravljanje

KUPP/KPR- Kancelarija za usluge i pravne pomoći/Kancelarija premijera

4

2. Zahvalnosti (treba popuniti)

3. Izvršni pregled Ustav Republike Kosova sadrži jasne odredbe za obezbedjenje medjunarodnih standarda o ljudskim pravima. Pored šireg kataloga osnovnih ljudskih prava i sloboda, Ustav postavlja operativne odredbe brojnih medjunarodnih instrumenata o ljudskim pravima kao obavezujućih unutar pravnog poretka Kosova i iste se primenjuju neposredno u Republici Kosovo i imaju prednost u slučaju sukoba, u odnosu na ostale propise , zakone i akta javnih institucija1. Osnovna ljudska prava i slobode su neodvojiva, neotudjiva i nedodirljiva i predstavljaju osnovu pravnog poretka Republike Kosova. Vršenje javne vlasti u Republici Kosovo zasniva se na načelima ravnopravnosti pred zakonom svih pojedinaca i na punom poštovanju medjunarodno priznatih osnovnih ljudskih prava i sloboda, , kao i na zaštiti prava i učešću svih zajednica i njihovi pripadnika. Aktuelno, Kosovo nije članica OUN-a niti Saveta Evrope. Iz tog razloga nije u poziciji da ratifikuje medjunarodne odgovarajuće instrumente o ljudskim pravima. Kosovo ne podleže ovim okvirima postavljenih od strane medjunarodnih tela za redovno izveštavanje i saradnju za ljudska prava (uključujući i Evropski sud za ljudska prava). Pitanje realizacije ljudskih prava vezano je i uslovljeno delotvornim sprovodjenjem zakona. Uopšte, slabo sprovodjenje zakona je najogromnija prepreka zaštiti, promovisanju i sprovodjenju ljudskih prava. Mada, usvajanje zakona i njihovo uskladjivanje sa standardima EU-a je vrlo izazovan proces i vrlo znajčajan korak na putu uspeha i perspektive zemlje u pravcu integracije u evropsku uniju, aktuelni nivo društvenih, ekonomskih i političkih zbivanja kroz kojih prolazi Kosovo zahteva preduzimanje konkretnijih i koordinisanijih koraka za njihovo delotvorno sprovodjenje2.

Koncepti vladavine zakona i dobrog upravljanja karakterišu se ne samo usvajanjem potrebnog zakonskog okvira, nego i adekvatnim sprovodjenjem njegovih odredbi. Konačno, podizanje svesti javnosti na novi institucionalni i regulativni okvir smatra se suštinskim za njegovo efikasno sprovodjenje. Kosovo raspolaže solidnim zakonskim okvirom za zaštitu ljudskih prava i aktuelno radi na izradi i dopuni – izmeni nekih zakona koji substancijalno i direktno se odnose na oblast zaštite ljudskih prava kao što su: Zakon protiv diskriminacije, Zakon o narodnom advokatu, Zakon o ravnopravnosti polova i dr.

1 (1) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima; (2)Evropska konvencija o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda i njeni prokoli; (3) Medjunarodna konvencija o gradjanskim i političkim pravima i njeni protokoli; (4) Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina; (5) Konvencija o eleminisanju svih oblika rasne diskriminacije; (6) Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije prema ženama; (7) Konvencija o dečjim pravima; (8) Konvencija protiv turture ostalih svirepih, nedljudskih i ponižvajučih tretiranja I kažnjavanja . 2 U kontekstu ove strategije – delotvorno sprovodjenje zakona podrazumeva blagovremenu izradu podzakonskih akata, izradu strategija, osnivanje organa, posebnih tela kao što je predvidjeno primarnim zakonodavstvom, angažovanje za podizanje svesti stanovništva na sadržaj novih zakona i propisa, kao i izradu strateških programa i dokumenata koji se predvidjaju primarnim zakonodavstvom.

5

Medjutim ostaje još mnogo posla da se uradi za delotvorno sprovodjenje zakona) koji u sebe sadrži i mnoge aktivnosti koje treba preduzeti u tekućim godinama. Strateški ciljevi koji se nastoje postići u periodu (2013-2017) usredsredjeni su na: Jačanje uloge i kapaciteta institucija Kosova,uključujući (zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast) za delotvorno sprovodjenje zakona, jačanje nacionalnog sistema za zaštitu i promovisanje ljudskih prava, stvaranje delotvornog zakonskog okvira za zaštitu i promovisanje ljudskih prava koji će biti u skladu sa asquis communautaire, kao i stalnu edukaciju o standardima ljudskih prava.

Preko ovog strateškog dokumenta fokus Vlade u narednih pet godina biće usmeren na utvrdjivanje i ispunjavanje gorenavedenih ciljeva i pitanja. Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima tretiraće identifikovanje problema u oblasti ljudskih prava neograničavajući se niti pozivajući se samo na na nalaze Poslednjeg izveštaja o progresu Evropske komisije za Kosovo (2011), Izveštaja domačih medjunarodnih organizacija, Izveštaja Evropske komisije o progresu Kosova u ispunjvanju zahteva iz putokaza o liberalizaciji viza kojim se izveštajima jasno potvrdjuje da: Promovisanje i sprovodjenje ljudskih prava ostaje ogroman izazov za Kosovo, potrebno je pojačati napore na unapredjivanju sprovodjenja postoječih zakona i politika, primenjivost pravnih i administrativnih sredstava u vezi sa kršenjima ljudskih prava potrebno je poboljšati na svim nivoima upravljanja. Spektar institucija i tela koja se bave ljudskim pravima na centralnom i opštinskom nivou je vrlo raspostranjen a ponekada i isprepleten. Komunikacija i koordinacija izmedju institucija i raznih tela koja se bave ljudskim pravima na centralnom i lokanom nivou kao i sa Ombudsmanom su slabe. Nedvosmisleno, od posebnog značaja biće koordinacija napora za zaštitu i promovisanje ljudskih prava izmedju institucionalnih i neinstitucionalnih aktera. Obezbedjenje punog poštovanja ljudskih prava i delotvorno sprovodjenje zakona je ključni prioritet Vlade Kosova koja je sebi postavila jasan cilj-integrisanje u strukturama Evropske unije.

Šta više, Vlada Kosova povečaće njene napore za dalje poboljšanje, profesionalizaciju, odgovornost, efikasnost i delotvornost javne uprave na svim nivoima upravljanja koje je od suštinskog značaja za delotvorno sprovodjenje zakona i bolju zaštitu i sprovodjenje ljudskih prava.

Vlada Kosvoa pozdravlja i ceni pomoć i saradnju medjunarodnih aktera koji imaju za cilj podršku demokratskoj tranziciji kroz koju prolazi Kosovo, u funkciji jačanja i osnaživanja institucionalnih kapaciteta za delotvorno sprovodjenje zakonodavstva i delotvornu zaštitu i sprovodjenje ljudskih prava.

4. Uvod: U okviru stalnih napora za poboljšanje i podizanje nivoa dobrobiti njenih gradjana i u skladu sa stavovima i deklaracijom koja je proizašla sa Svetske konferencije o ljudskim pravima održanoj u Beču 2003.god.3, Vlada Repubilke Kosova je 3 decembra 2008.god., usvojila Strategiju i Akcioni plan o ljudskim pravima u Republici Kosovo (2009-2011). Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima (2009-2011) bili su osnovni pozivajući dokument iz koga su proizašle mnoge strategije i Akcioni planovi o raznim oblastima ljudskih prava koje će imati pozitivan uticaj na zaštitu i promovisanje prava gradjana Republike Kosova.

3 Svetska konferencija o ljudskim pravima preporučila je da svaka država sagleda volju za izradu nacionlanog akcionog plana koji bi identifikovao mere kojima će država poboljšati promovisanje i zaštitu ljudskih prava.

6

S obzirom da mnogi ciljevi Strategije i Akconog plana o ljudskim pravima koja je obuhvatila period sprovodjenja (2009-2011) su pretočeni u ostalim strateškim i sektorskim dokumentima, Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima u Republici Kosovo (2013-2017) imaće sveobuhvatan pristup u pogledu tretiranja, zaštite, promovisanja i sprovodjenja ljudskih prava bez naznačenja neke posebne grupe ljudskih prava i sloboda ili neke ugrožene grupe ili kategorije društva. U okviru strategije o ljudskim pravima tretiraće se sledeća prioritetna pitanja i fokus angažovanja rada Republike Kosova u petogodišnjem periodu biće usredsredjen na četiri glavne oblasti: 1. Jačanje uloge i kapaciteta institucija Kosvoa uključujući (zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast) za delotvorno sprovodjenje zakonodavstva.

2. Jačanje nacionalnog sistema zaštite i promovisanja ljudskih prava.

3. Stvaranje delotvornog zakonskog okvira za zaštitu i promovisanje ljudskih prava koji će biti u skladu sa acquis communautaire.

4. Stalna edukacija o standardima ljudskih prava.

Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima imaće nešto drugačiji pristup u odnosu na druga strateška i sektorska dokumenta koji se pozivaju i odnose na zaštitu i promovisanje ljudskih prava. Preko ovog strateškog dokumenta, koji će na početku biti popračen i trogodišnjim akcionim planom za njegovo sprovodjenje, Vlada izražava jasno posvečenje i nastoji da unapredi zakonski i institucionalni okvir za zaštitu, poštovanje, promovisanje i sprovodjenje ljudskih prava u Republici Kosovo kroz usmeravanje napora na: Jačanje uloge i kapaciteta institucija u delotvornom sprovodjenju zakonodavstva. Jačanje nacionalnog sistema zaštite i promomvisanja ljudskih prava,(to ne znači ca nemamo

ovakav sistem i da preko ove strategije nastojimo da ga stvorimo), ali intencija je da ovaj sistem ojačamo, unapredimo, učinimo ga funkcionalnijim, odgovornijim i da ga kompletiramo novim mehanizmima tamo gde je potrebno da bi ovaj sistem bio u funkciji sprovodjenja zakonodavstva, postovanja, zaštite, promovisanja i boljeg sprovodjenja ljudskih prava;

Stvaranje delotvornog zakonskog okvira za zaštitu i promovisanje ljudskih prava koji će biti u skladu sa acquis communautaire;

kao i napori će biti usmereni na stalnu edukaciju o standardima ljudskih prava.

Gore navedene oblasti biće glavni stubovi na kojima će se izraditi Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima (2013-2017). Ovaj strateški dokument biće u funkciji realizacije prioriteta Vlade Kosaova u kojem se jasno utvrdjuje da: na temeljima demokratske države Kosovo je potrebno postaviti najviše standarde o ljudskim pravima bez ikakve diskriminacije poštujući u potpunosti kulturnu raznolikost zemlje.4 Razlog zašto je potrebn predloženi strateški dokument:

4 Vidi program Vlade Kosova (2011-2014)

7

Studija izvodljivosti SE-a za 2012.god., i zaključci Saveta iz decembra 2012.god., postavili su jasan put za prijem Kosova u Evropsku Uniju (EU). U cilju tretiranja izazova koji su proizašli iz Izveštaja Evropske komisije o progresu za Kosovo (2011), medju ostalog istiće se da:

• Promovisanje i sprovodjenje ljudskih prava ostaje ogroman izazov za Kosovo. • Je potrebno ojačati napore za sprovodjenje postoječih zakona i politika.

Izveštaj Evropske komisije o progresu Kosova u ispunjavanju zahteva iz putokaza o liberalizaciji viza jasno utvrdio da je: potrebno što pre izraditi novu strategiju i nov Akcioni plan o ljudskim pravima. Takodje u okviru akcionog plana za sprovodjenje putokaza o liberalizaciji viza usvojenog od strane vlade – traži se izrada strategije i akcionog plana o ljudskim pravima. I konačno na poslednjem sastanku DPSA, za slobodu i bezbednost održanog 19-21 marta 2013.god., jedan od zaključaka je da se usvoji Strategija o ljudskim pravima. Strategija je dizajnirana da bi se ispunili sledeći zahtevi: prvo, zamišljeno je da to bude jasan dokumenat koji identifikuje prioritete za petogodišnji period; drugo da bude funkcionalan i dostižan ciljajući obuhvatanje ciljeva koji su realni i primenjivi, uzimajući u obzir postojeće ljudske kapacitete kao i budžetske mogučnosti i ograničenja vlade; da bude fleksibilan tako da ako je potrebno,da se dopuni ili izmeni u skladu sa budučim zbivanjima.

5. Vizija i misija Vizija: Na temeljima demokratske države Kosovo treba postaviti najviše standarde ljudskih prava bez ikakve diskriminacije, poštujući u potpunosti kulturnu raznolikost zemlje. Misija: Misija Vlade Kosova je da štiti i promoviše osnovna ljudska prava i slobode, da uspostavlja demokratiju, dobro upravljanje i vladavinu zakona i da se angažuje do maksimuma za ostvarivanje medjunarodnih standarda o ljudskim pravima kao i da stvara i poboljša delotvornost institucionalnih mehanizama koji garantuju da se medjunarodno prihvačene norme poštuju i da se domaći zakoni i politike sprovode. Misija Vlade Kosova je da izradom zakona i politika obezbedi poštovanje i zaštitu ljudskih vrednosti i dostojanstva, obezbedivši puno poštovanje i sprovodjenje ljudskih prava, njihovo bolje poznavanje i podizanje svesti, poboljšanje koordinacije aktivnosti kao i podizanje i jačanje mehanizama zaštite i promovisanje ljudskih prava. Republika Kosovo, iz dana u dan sve više pokazuje pozitivan pristup u izgradnji politika ravnopravnosti, stimulisanja rešenja koja obezbedjuju i promovišu raznolikost i stvaranje atmosfere ravnopravnosti za sve njene gradjane.

8

6. Načela

Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima su izgradjeni na načelima otelotvorenim u glavnim medjunarodnim instrumentima o ljudskim pravima u kojima se jasno potvrdjuje i garantuje da su ljudska prava prirodna, neodvojiva, neotudjiva i univerzalna prava. A po osnovuovih načela, Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima biće u funkciji poboljšanja zaštite, promovisanja i sprovodjenja ljudskih prava, koja su načela otelotvorena u Ustavu Republike Kosova, u zakonima i politikama koji se odnose na zaštitu i sprovodjenje ljudskih prava.

Zaštita, promovisanje i bolje sprovodjenje ljudskih prava ostvariće se kroz snažne demokratske institucije i to nezavisnog sudstva, vladavine zakona, odgovorne vlade, slobodnih medija i jakog civilnog društva.

7. Metodologija i proces izrade Strategije (potrebno je dopuniti)

8. Sfond Do proglašenja nezavisnosti, rukovodeću i konačnu vlast nad zakonodavstvom, izvršnim organima, uključujući i upravljanje pravosidjem imao je UNMIK. Institucije Kosova imale su brojne privremene organe a njihove nadležnosti bile su limitirane i ograničene. Zakonodavni delokrug Skupštine Kosova do proglašenja nezavisnosti (2008) u velikoj meri bio je namečen i pod stalnim nadzorom vlasti UNMIK-a. Tokom perioda (1999-2008), po prvi put u istoriji, Ujedinjene Nacije, preko vlasti UNMIK-a bile su nosioci i odgovorni za izradu nacionalnih zakona. I pored toga što je Kosovo nezavisna država od 17. Februara 2008.god., njene institucije noš nisu uspostavile zakonodavne, izvršne i sudske nadležnosti na celoj njenoj teritoriji, Kosovo još ne uživa pun politički, zakonski, ustavni i medjunarodni subjektivitet.

Kosovo je u poslednjoj deceniji ostvarilo evidentan progres u izradi i usvajanju zakona koji su u skladu sa medjunarodnim standardima o ljudskim pravima i sa acquis communautaire, medjutim još uvek postoje problemi tokom njihovog sprovodjenja.

Realnu prepreku u sprovodjenju zakona na Kosovu predstavlja pravna nejasnoća u vezi sa primenjivim zakonima na Kosovu5. Zakonski okvir na Kosovu je vrlo kompleksan i neadekvatan u sprovodjenju.

5 Pravni sistem na Kosovu je kombinacija usvojenih zakona od strane institucija Kosova, administrativnih uredbi i

naredbeihUNMIK-a, kao i zakona iz bivše Jugoslavije koji su bili na snazi pre 22. Marta 1989.god., ukoliko nisu diskriminatorski.

9

Na Kosovu poseban problem predstavlja nedostatak zakonskih komentara (legal comentaries). U drugim zemljama sveta i Evrope, akademici pišu i prpremaju zakonske komentare za tumačenje zakona koji se smatraju specifičnim tokom njihovog sprovodjenja. Do proglašenja nezavisnosti, večina zakona je izradjena uz pomoć i podršku medjunarodnih stručnjaka iz raznih zemalja bez adekvatnih analiza, politika i potreba kao i uz visoko koštanje za budžet.

Razvoj zakonodavnih politika nije bio dobro isplaniran, politike, zakoni izradjeni su brzo kao odgovor na krize i hitne potrebe ili kao odgovor ili reakcijA na neočekivane političke zahteve koji su se odrazili i na slab kvalitet zakona. Pre perioda proglašenja nezavisnosti, institucije Kosova kao i medjunarodne institucije koje deluju na Kosovo posvetili su veliki značaj izradi, razvoju i usvajanju zakona a manji značaj su posvetili njihovom sprovodjenju.

Zakonodavna infrastrutkura uopšte je u skladu sa evropskim i medjunarodnim standardima, medjutim još uvek postoje problemi u njenom sprovodjenju u praksi. To dolazi kao posledica nedostatka ljudskih i finansijskih resursa, nedostatka profesionalne ekspertize, administrativnih prepreka a ponekad i zbog nedostatka političke volje. A na drugoj strani, delotvorno sprovodjenje zakona zahteva veću finansijsku podršku, ljudske kapacitete sa dovoljnom i odgovarajučom profesionalnom stručnošću kao i veće napore u koordinaciji, saradnji i raspodeli informacija izmedju glavnih aktera koji su odgovorni za izradu i sprovodjenje zakona.

Istovremeno, koncept dobrog upravljanja karakteriše se ne samo obavljajući potrebne zakonske regulacije nego i kroz njeno adekvatno sprovodjenje. Delotvorno sprovodjenje zakona odražava se na delotvorno sprovodjenje ljudskih prava. Izvršena su istraživanja, izveštaji od strane pojedinaca, raznih domačih i medjunarodnih organizacija institucija u vezi sa sprovodjenjem zakona i situacija rezultira kao delimično zadovoljavajuća i još nije na željenom nivou, ova situacija ostavlja mesto i za zabrinutost i postavlja i opravdava potrebu za preduzimanje konkretnih koraka za rešavanje problema koji utiću na delotvorno sprovodjenje zakonodavstva a što se direktno povezuje sa zaštitom, promovisanjem i delotvornim sprovodjenjem ljudskih prava. Slika 1. Zabrinuti u vezi sa sprovodjenjem zakonodavstva?

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Legal Department (Ministry)

Legal Officer

(Municipality)

Police Judges Citizens

Concerned 58% 42% 58% 51% 53% Very cocerned 10% 8% 7% 7% 31% Not concerned 16% 42% 21% 38% 5% Not sure 16% 8% 14% 4% 11%

10

Rezultati istrazivanja prikazani na slici 1 pokazuju zabrinutost i preokupaciju ključnih aktera u vezi sa sprovodjenjem zakona uopšte a više zabrinuti i vrlo zabrinuti su se izrazili gradjani i ova situacija je potpuno opravdana jer nesprovodjenje zakona direktno utiće na zaštitu i sprovodjenje ljudskih prava6. Stepen sprovodjenja suštinskog zakonodavstva za zaštitu ljudskih prava i prava zajednica je ključno za obezbedjenje zaštite širokog spektra ljudskih prava i gradjanskih sloboda7. Potpuna zaštita u ovim oblastima može se obezbediti samo ako se sprovodi adekvatan zakonski okvir kroz podzakonska akta, strategije i programe kao i osnivanjem posebnih organa kao što je utvrdjeno zakonom. Vlada Kosova, putem ove strategije koja će od početka biti popračena trogodišnjim akcionim planom za njeno sprovodjenje daće podsticaj rešavanju ključnih problema sa kojima se suočavaju institucije Republike Kosova tokom procesa sprovodjenja zakona i sprovodjenju ljudskih prava. Nesumnjivo je da će delotvorno sprovodjenje zakona imati pozitivnog uticaja i poboljšaće stepen zaštite i sprovodjenja ljudskih prava. STRATEŠKI CILJEVI Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima jasno utvrdjuju i definišu strateške ciljeve koji se nastoje ostvariti u petogodišnjem periodu. Strategija o ljudskim pravima kroz konkretne mere predvidjenih u akcionom planu o njenom sprovodjenju postavlja i utvrdjuje odredjene obaveze za institucije u okviru izvršne, zakonodavne i suske vlasti a koje treba ispuniti u odredjenim vremenskim rokovima. Takodje daje uputstva i podstiće vaninstitucionalne aktere (domaće i medjunarodne organizacije) da podržavaju i postaju deo procesa sprovodjenja strategije i akcionog plana o ljudskim pravima. Definisanje institucija koje će biti nosioci raznih aktivnosti omogučiće da planirane mere imaju odredjenu adresu za sprovodjenje i za traženje odgovornosti. Ovaj pristup povečava vrednost svake pojedinačne aktivnosti u odnosu na strateške ciljeve uopšte. Prioritetne oblasti uvrštenih u strategiju o ljudskim pravima se zasnivaju na ispunjvanju navedneih i preporučenih zahteva od strane Evropske komisije i drugih domačih i medjunarodnih relevantnih institucija za poboljšanje delotvornog sporovodjenja zakona a to će svakako rezultirati podizanjem kvaliteta zaštite, promovisanja i sprovodjenja ljudskih prava. Strategija je strukturisana na četiri (4) strateške oblasti koje obuhvataju sve glavne aspekte koji će imati pozitivnog uticaja na sprovodjenje ljudskih prava kao što su: 6 Vidi rad,Strengthening the Role and Capacities of Kosovo Institutions for Effective Implementation of Legislation, fq.9

7 Oblasti kao što su ravnopravnost polova, politika protiv diskriminacije, prava zajednica i njihovih pripadnika, pristup putnim ispravama, ličnim kartama, jezička prava na Kosovu i zaštita protiv nasilja u porodici, vidi izveštaj OEBS-a, mere sprovodjenja za zakonodavstvo koje se odnosi na ljudska prava na Kosovo, str.4

11

STRATEŠKI CILJ 1: Jačanje uloge i kapaciteta institucija Kosova uključujući zakonodavnu, izvršnu i sudsku

vlast za delotvorno sprovodjenje zakonodavstva.

STRATEŠKI CILJ 2: Jačanje nacionalnog sistema, zaštite i promovisanje ljudskih prava (NSZPLJP).

STRTATEŠKI CILJ 3: Stvaranje delotvornog zakonskog okvira za zaštitu ljudskih prava.

STRATEŠKI CILJ 4: Stalna edukacija o standardima ljudskih prava.

OSTVARIVANJE STRATEŠKIH CILJEVA

STRATEŠKI CILJ 1: Jačanje uloge i kapaciteta institucija Kosova uključujući zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast za delotvorno sprovodjenje zakonodavstva Kosovo se suočava sa jednim od največih političkih i istorijskih procesa zemlje koji su vezani za proces integracije Kosova u Evropsku Uniju. Ovaj je izazovan proces i vrlo značajan za gradjane Kosova koji pruža perspektivu razvoja i blagostanja, medjutim zahteva odgovornu, funkcionalne, transparentne institucije i sa sa dovoljnim ljudskim kapacitetima koje će nositi teret angažovanja i odgovornosti za preduzimanje svih potrebnih postupaka koji će rukovoditi i ostvariti proces integracije Kosova u EU. Republika Kosova je u procesu podizanja i konsolidacije držvanih demokratskih institucija koje će delovati po osnovu podele vlasti garantovanih Ustavom Republike Kosova. U članu 4 Ustava jasno je definisano da je Kosovo demokratska republika zasnovana na načelu podele vlasti i kontrole medjusobnog izbalanciranja kao što je utvrdjeno ovim ustavom.

• Skupština Republike Kosova vrši zakonodavnu vlast. • Vlada Republike Kosova je odgovorna za sprovodjenje zakona i državnih politika i ona je pod

kontrolom parlamenta. • Sudska vlast je jedinstvena, nezavisna i vrše je sudovi.

Proces podizanja i konsolidacije sve tri vlasti i njihova performansa nije bez problema. I pored evidentnih problema sa kojima se suočavaju tri glavna stuba države (zakonodavna, izvršna i sudska vlast) u pogledu delotvornog sprovodjenja zakona kao i zaštite i sprovodjenja ljudskih prava, Strategija o ljudskim pravima koja će u početku biti popračena akcionim trogodišnjim planom za njeno sprovodjenje daće snažan podsticaj rešavanju problema i takodje će doprineti procesu integracije Kosova u EU. U nastavku će se predstaviti kučni problemi sa kojima se suočavaju institucije kosova u vezi sa delotvornim sprovodjenjem zakona i njihovo odražavanje na sprovodjenje ljudskih prava. Identifikovani problemi u zakonodavnu vlast u vezi sa sprovodjenjem zakona i ljudskih pravqa Skupština Republike Kosova usvaja zakone, rezolucije i druga opšta akta. Skupština takodje nadgleda rad vlade i drugih javnih institucija koje izveštavaju u skupštini, u skladu sa ustavom i zakonom. I

12

pored postojanja zakonskog okvira koji jasno definiše i pojašnjava ustavnu ulogu i značaj zakonodavnog organa još uvek postoje praktične teškoće u sprovodjenju i kršenju misije skupštine. U Skupštini postoji odbor za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica i peticije, čiji je

mandat da razmatra sva pitanja koja se odnose na ljudska prava, da preispita peticije od strane gradjana i nadgleda delotvorno sprovodjenje zakona u okviru njenih nadležnosti, medjutim njeni kapaciteti za bavljanje delotvornog nadzora sprovodjenja zakona j oš uvek su ograničeni.

Skupštini nedostaju kapaciteti za pračenje sprovodjenja zakona, organizovanje debata, javnih konsultacija, amandiranje nacrta zakona, istraživanja, javne rasprave ostaju sporedične dok civilno društvo nije delotvorno obuhvačeno na nijednoj parlamentarnoj raspravi.

Ono što nedostaje u dobrom funkcionisanju i boljoj performansi Skupštine Kosova je funkcionisanje jedne jedinice-službe za parlamentarne istrage što, kroz analizu i istraživanje može poboljšati zakonodavni proces u Skupštini Kosova i istovremeno će pomoći da se poveća delotvornost poslanika tokom vršenja njihove funkcije za nadgledanje izvršnog ogranka.

Ne postoji institucionalna platforma koja bi omobučila redovan dijalog izmedju skupštine i organizacija civilnog društva.

Kapaciteti Skupštine za nagdledanje i istraživanja još uvek su slabi. Potrebno je ojačati zakonodavnu proceduru da bi se obezbedila medjusektorska ekspertiza.

Kancelarija za pravna pitanja, standardizaciju i uskladjivanuje je u nedostatku osoblja oslabivši na ovaj način delotvorno i detaljno razmatranje zakonodavstva. Kapaciteti skupštine za obezbedjenje usaglašenosti zakonodavstva sa evropskim normama treba da se poboljšaju na efektivan način.

Skupština još uvek nema pravni departman koji bi pružio pravne savete o rukovodiocima administracije, predsedniku i predseništvu i isto tako bi predstavio skupštinu na sudu..

Kapaciteti administracije i skupštine u pružanju pravnih saveta i formalnih mišljenja za skupštinu o ustavnim pitanjima takodje ostaju i dalje slabi.

Ublažavanje i moguće rešavanje identifikovanih problema u zakonodavnoj vlasti u vezi sa sprovodjenjem zakona i ljudskih prava nastoji se ostvariti predlaganjem konkretnih aktivnosti koje će biti predvidjene u akcionom planu o sprovodjenju strategije o ljudskim pravima, čije je sprovodjenje bi snažno uticalo na jačanje uloge i kapaciteta zakonodavne vlasti za delotvorno sprovodjenje zakonodavstva kao i bolje sprovodjenje ljudskih prava. Planirane mere za ostvarivanje ovog cilja su: Skupština Kosova, preko skupštinskih komisija treba da vrši redovnu kontrolu nad

aktivnostima izvršnog ogranka da bi se obezbedilo polaganje računa u vezi sa sprovodjenjem zakona koje usvaja skupština.

Skupština treba da poboljša na substancialan način kvalitet izrade zakona kao i da poveća učešće civilnog društva u procesu izrade i razmatranje zakona koje vlada prosledjuje skupštini na usvajanje.

Kapaciteti skupštine za obezbedjenje usaglašenosti zakonodavstva sa evropskim normama treba da se poboljšaju na delotvoran način.

Potrebno je podizati tehničke i adminsitrativ ne kapacitete skupštinskih komisija da bi kapaciteti nadgledanja zakonodavstva nad izvršnom ogranku bili delotvorniji.

13

Skupština treba da stavi u funkciju i ojača jedinicu za parlamentarna istraživanja kako bi poslanici unapred raspolagali podacima i informacijama koje će im pomoći za preispitivanje i izradu zakona kao i ostalih strateških dokumenata koje vlada prosledjuje skupštini na osvajanje.

Program rada skupštine treba da se uskladi sa zakonodavnim programom vlade sa ciljem da ne bude prepreka u prosledjivanju i usvajanju zakona u skupštini.

Potrebno je ojačati odbor skupštine za evropske integracije, posebno u pogledu administrtivnih kapaciteta i kako bi se obezbedilo da na efektivan način razmatra zakonodavstvo u pogledu usaglašenosti sa evropskim standardima.

Identifikovani problemi u izvršnoj vlasti u vezi sa sprovodjenjem zakona i ljudskih prava; Kosovo je parlamentarna demokratija gde izvršnu vlast vrši Vlada Kosova. Ustav Kosova predvidja da

Vlada, za svoj rad odgovara Skupštini Kosova vidi (Član 97). Takoreži glavni sponzor zakona koji se prosledjuju skupštini na osvajanje je Vlada Kosova. I pored izrade i uskladjivanja zakona sa evropskim i medjunarodnim standardima, njihovo delimično i neadekvatno sprovodjenje u praksi ima direktnog efekta na zaštitu i sprovodjenje ljudskih prava.

Opšti problemi u izvršnoj vlasti u vezi sa sprovodjenjem zakona i ljudskih prava: Važeće zakonodavstvo Obe veze zakona sa javnom politikom ne funkcionišu: (a) analiza politika koja treba da prethodi

donošenju zakona pre nego sto je zakon usvojen, i (b) sprovodjenje i nadgledanje efekata zakona.

Poteškoće u sprovodjenju zakona su nastale delimično i kao posledica toga što su relevantne institucije posvetile više pažnje izradi primarnog zakonodavstva a manje sekundarnog zakonodavstva, stoga ovaj pristup u buduće treba da bude bolje izblansiran.

U ovom trenutku nije ništa neobično za pravne kancelarije sa ljudskim kapacitetima na raspolaganju da bi se suočile sa zadacima koji zahtevaju veće kapacitete. Proces evropskih integracija, preuzimanje i uskladjivanje domačeg zakonodavstva sa acque comunitaire zahteva dodatne kapacit ete koji poznaju dobro zakonodavstvo i politike EU-a.

Proces objavljivanje podzakonskih akata od strane izvršnih organa na oba nivoa upravljanja još uvek nije potpuno na željenom nivou.

Sprovodjenje zakonskog okvira koji reguliše zaštitu kulturnog nasledja ostaje slab. Zakonima se predvidja osnivanje mehanizama a to se ne dešava u praksi. Sprovodjenje zakonskog okvira je neadekvatno. Javne višejezične službe nisu formirane. Sprovodjenje zakona o upotrebi službenih jezika je neadekvatno. Delotvornost nezavisnog nadzornog Saveta Kosova je ograničen pošto večinu njegovih odluka

ne izvršavaju odgovarajuće javne institucije.. Slabo sprovodjenje zakona o imovini je najveća prepreka zaštiti i sprovodjenju imovinskih

prava. Uopšte, Postojeći zakonski okvir je nerazvijen dok njegovo sprovodjenje ostaje slabo. Ustav zabranjuje diskriminaciju po osnovi seksualnog opredeljenja. Zakon protiv diskriminacije

takodje pruža visok stepen zaštite lejzbijske, homoseksualne i transeksualne zajednice (LGBT), medjutim praktična primena zakonodavstva ostaje kao izazov.

Implementacija i sprovodjenje aktuelnog zakonodavstva protiv diskriminacije je slaba.

14

Planirane mere za ostvarivanje ovog cilja su:

• Akcenat treba staviti na razvoj kapaciteta za približavanje i uskladjivanje zakonodavstva sa . acquis, i stručnu obuku i razvoj ljudskih resursa u pravnim kancelarijama i departmanima za integracije u EU u okviru ministarstva.

• Pravna kancelarija treba da tesno saradjuje sa departmanima unutar ministarstava kako bi oblast koju reguliše zakon ili podzakonski akt bila zasnovana na dragocenu stručnost odgovarajučih departmana a ovaj pristup bi doprineo kvalitenijoj izradi zakona i njihovom boljem sprovodjenju.

• Strukturisaniji pristup konsultacijama sa organizacijama civilnog društva tokom procesa izrade zakona i politika je značajan za vladu i skupštinu.

• Strukturisanje pravnih departmana u resornim ministarstvima treba biti u skladu sa Administrativnim uputstvom br. 13/2007 o organizovanju i funkcionisanju pravnih službi u izvršnom ogranku. Svaki pravni departman (kancelarija) treba da ima dve divizije, diviziju za razvoj i uskladjivanje zakonodavstva i diviziju za nadgledanje nad sprovodjenjem zakona, pravnu podršku i medjuinstitucionalnu saradnju za zakonodavstvo.

• Jačanje kapaciteta resornih ministarstava za analizu politika, izradu koncepta dokumenata, izradu i uskladjivanje zakona sa standardima EU-a i javne konsultacije. Opšti kvalitet zakonodavstva neće se poboljšati ako su zakoni izradjeni bez prethodne i adekvatne analize politika.

• Pravne kancelarije, u okviru ministarstava treba da izrade godišnji izvaštaj za pravnu kancelariju premijera u vezi sa progresom u sprovodjenju primarnog i sekondarnog zakonodavstva u njihovim odnosnim oblastima.

• Vlada će obavezati državne službenike da ukljuće nevladine relevantne organizacije u ranijim fazama izrade politika-zakona i isto tako će pružiti obuke za ove službenike u vezi sa ovim procesom.

• Sprovodjenje odluka vlade od 2008.godine za funkcionalizaciju odora za nadgledanje nad sprovodjenjem zakona i komisije za identifikaciju i uklanjanje sukoba izmedju zakona.

• Uošđte, vlada tereba da preduzme značajne korake za nadgledanje nad sprovodjenjem zakona na sveobuhvatan sistematki način. Kao početak, preporučuje se odredjivanje jedne osobe ili osnivanje jedne jedinic e koja bi bila odgovorna isključivo za koordinaciju sprovodjenja zakona. Ova kontaktna tačka bi mogla poslužiti kao službena administrativna veza sa sekretarijatom skupštine8.

• Svako ministarstvo treba da se angažuje u sistematskom nadgledanju nad sprovodjenjem odgovarajučeg zakonodavstva. Nadgledanje nad sprovodjenjem zakonodavstva treba da vrši poseban organ, ne od izradjivaća navedenog zakonodavstva, da bi se garantovao nezavisan sistem nadgledanja9.

• Pre nego sto bude donet neki zakonski akt koji zadire u interesu lokalnih vlasti, potrebno je da se konsultuju opštine.

• Potreban je izbalansiran pristup u pravnim kancelarijama raznih ministarstava, gde sprovodjenje zakona treba da ima sličan prioritet kao i izrada novog zakonodavstva.

8 Vidi izveštaj OEBS-a, mere sprovodjenja zakonodavstva koje se odnose na ljudska prava na Kosovu, st. 27.

9 Isto-str 27.

15

• Kancelarija za usluge pravne pomoći u okviru KPR-a treba da stalno vodi i ažurira registar podzakonskih akata10. Ministarstva i opštine treba da redovno objavljuju zakonska akta na njihovim web stranicama, a na drugoj strani pružanje informacija o zakonskim aktima svim zainteresovanim stranama povečaće stepen poštovanja važečeg zakonodavstva i takodje će uticati na bolje sprovodjenje ljudskih prava.

Identifikovani problemi u izvršnoj vlasti u vezi sa sprovodjenjem zakona i ljudskih prava Od 2010.godine kada je usvojeno zakonodavstvo o reformi sudstva, Kosovo je uložilo ozbiljne napore u njegovom sprovodjenju. Počev od 2013.godine, osnovni sudovi, apelacioni sud i viši sud počeli su da funkcionišu na osnovu novog zakonodavstva. Aktuelno, sudski sistem smatran je kao jedna od najslabijih karika vladavine zakona na Kosovu. To i dalje nastavlja sprečiti upravljanje pravdom, zato što sudije nisu uvek sigurni u pogledu zakonskog osnova njihovih odluka, a na drugoj strani to ima negativnog uticaja na sprovodjenje Zakona i zaštitu ljudskih prava. Još uvek nedostaje jedinstven sistem pravosudja u celoj zemlji kao i medju stanovništvom postoji slab nivo poverenja u sudstvo. Sudski sitem ostaje slab, dok efikasnost treba poboljšati. Upravljanje podacima i predmetima je još uvek slabo. Još uvek ima prijava pretnji i zastrašivanja sudija, naročito u osetljivim slučajevima kao i u onima u vezi sa imovinskim pravima. Ovo je ozbiljna briga u smislu nepristrasnosti sudstva. Mešanje politike u rad sudstva još uvek je zabrinjavajuće. Sudski sistem i dalje je slab. Mešanje u radu pravosudja i dalje postoji, ugrožavajući nezavisnost i nepristrasnost sudstva. Postoji potreba za pobojlšanja u efikasnosti sudskih postupaka kao i u izvršavanju odluka. Pravno obrazovanje advokata i sudija bilo je slabo. Kao pitanje koje zabrinjava ostaje obezbedjenje dovoljno budžeta za adekvatno funkcionisanje sudova. U funkciji jačanja uloge i kapaciteta sudskog sistema u vezi sa delotvornim sprovodjenjem zakona i polju zaštitu i sprovodjenja ljudskih prava preduzeće se sledeće mere: Planirane mere za ostvarivanje ovog dilja su: • Potrebno je preduzeti prikladne mere bezbednosti i zaštite da bi se sudijama i osoblju u sudovima

obezbedio siguran radni ambijent, kao i delotvorne mere zaštite od mogučih pretnji i zastrašivanja. • Sprovoditi strategiju za smanjenje predmeta koji čekaju na razmatranje čitavih godina u sudovima

Kosova. • Zakonodavstva o krivičnoj pravdi i zakonodavstvo koje reguliše funkcionisanje sudstva je

sprovedeno na efektivan način. • Postoji potreba za poboljšanja u efikasnosti sudskih postupaka kao i izvršavanju odluka a ovaj

proces će uticati na smanjenje godinama nagomilovanih predmeta. • Jačanje nezavisnosti sudstva koje će se odraziti na bolje sprovodjenje zakona i zaštite i sprovodjenja

ljudskih prava. • Sudske odluke su konačne i ne mogu se nadglasati, i na njih ne mogu uticati drugi državni akteri . • Potrebno je obezbediti adekvatnu stručnost za standarde ljudskih prava i evropsko pravosudje kao

i ljudska prava su integrisana u obrazovnoj i materijalnoj praksi svih pravnih aktera. • Sloboda izražavanja za sve pravne aktere je garantovana zakonom i zasniva se na praksi.

10 Odluka Vlade br. 08/35 od 01. septembra 2011.god.

16

• EKLJP i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava treba da se ukljući u pravnu edukaciju i stručnim obukama za pravne akte.

• Povečati pravno saznanje stanovništva i poverenje u pravne institucije. STRATEŠKI CILJ 2: Jačanje Nacionalnog sistema zaštite i promovisanja ljudskih prava (NSZPLJP)

Nesporno je da učinak zakona, politika i performansa institucija koja se bave zaštitom i promovisanjem ljudskih prava zavise od opšteg političkog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog konteksta, uključujući i dobro upravljanje, nivo demokratije, korupcije i kulturne tradicije.

Nacionalni sistem za zaštitu ljudskih prava (NSZPLJP) je zbir zakona politia i institucija koje promovišu i štite ljudska prava, to je opšta infrastruktura ljudskih prava. Svaka država ima svoj nacionalni mehanizam (sistem) za zaštitu ljudskih prava koji se razlikuje zavisno od istorijskog, političkog, ekonomskog i kulturnog kontesta. Kosovo čini stalne napore na jačanju NSZPLJP kako postoječih mehanizama tako i stvaranju novih mehanizama za one oblasti gde je to potrebno a koji će biti u funkciji zaštite i sprovodjenja ljudskih prava. Prisustvo efektivnog (NSZPLJP) može se smatrati kao znak dobrog upravljanja i kao doprinos vladavinizakona i demokratije u zemlji.

Efektivni nacionalni sistem za zaštitu ljudskih pra va (NSZPLJP) – čine četiri fundamentalne osnove:

1. Normativni standardi, pravilnici i domaći zakoni koji odražavaju nacionalne obaveze o ljudskim pravima.

2. Politike i procedure koje obezbedjuju zaštitu i promovisanje ljudskih prava obezbedjuju polaganje računa i pružanje načela nediskriminacije.

3. institucije koje doprinose promovisanje i zaštiti ljudskih prava, garantuju nadgledanje i polaganje računa, ovde su uključene nacionalni odbori za ljudska prava, sudstvo, narodni advokat i dr.

4. Civilno društvo koje je u stanju i može doprinositi promovisanju i zaštiti ljudskih prava.

U okviru nacionalnog sistema za zaštitu ljudskih prava (NSZPLJP) spadaju;

Nacionalne institucije za ljudska prava (NILJP) koje mogu biti organizovane u obliku: nacionalnih odbora za ljudska prava, institucije narodnog advokata, specijalizovane institucije (odbori za jednake mogučnosti, ljudska prava, dečja prava i dr.).

Nacionalne institucije za ljudska prava (NILJP), su organ koji formira i finansira država i koji obično drži poluautonomnu poziciju, to razlikuje (NILJP) od NVO-a. Osnivanje nacionalnih institucija zaljudska prava u skladu sa pariskim načelima 11 je ključni elemenat za efektivan i jak nacionalni sistem za zaštitu ljudskih prava. One mogu pomoći za obezbedjenje usaglašenosti nacionalnih zakona i politika sa medjunarodnim normama o ljudskim pravima, za izveštavanje o situaciji ljudskih prava, 11 Pariška načela u vezi sa statusom i funkcionisanjem nacionalnih institucija za zaštitu i promovisanje ljudskih prava. Ova načela su definisana na Prvom medjunarodnom seminaru o nacionalnim institucijama za promovisanje i zaštitu ljudskih prava u Parizu od 07-09 oktobra i koja su usvojena od strane Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Rezolucijom generalne skupštine 48/134 of 1993.

17

promovisanje ljudskih prava putem informisanja i edukacije, podržavaju vlade za obezbedjenje njihovog sprovodjenja nadgledanje i razmatranje kršenja ljudskih prava kao što su torture, proizvoljna hapšenja trgovina ljudima, prava emigranata, podržavaju rad zaštitnika ljudskih prava i doprinose eliminisanje svih mogučih oblika diskriminacije.

Pariska načela u vezi sa statusom nacionalnih institucija za zaštitu i promovisanje ljudskih prava su opisale glavne uslove i kriterijume koje treba postaviti i koje treba imati za efektivnu NIJLP.12

Izveštavanje u Skupštini omogučuje NILJP-ima da vladu čine odgovornijom, parlamentarci su važna linija komunikacije izmedju NILJP i vlade i koja pomaže i obezbedjuje da su njihove preporuke uzete u obzir i na adekvatan način od strane relevantnih javnih vlasti.

Nezavisne NILJP imaju životnu ulogu na identifikaciji praznina u nacionalnim sistemima zaštite ljudskih prava. Njihovo uključivanje pitanjima ljudskih prava može poprimiti oblike kao što su: Nadgledanje mesta zadržavanja, nadgledanje sudjenja i radeći za sprečavanje turture i za pružanje pomoći onima koji se žale. Samo istinske nezavisne NILJP biće u stanju da identifikuju oblasti gde nacionalni sistem za ljudska prava pruža neefektvnu i neadekvatnu zaštitu. Od posebnog značaja je zajedničko delovanje izmedju sudskog sistema, nezavisnih NILJP i zaštitnika ljudskih prava kao tri nezvisnih entiteta koji mogu dopuniti jedna drugu na način koji obezbedjuje veliko moguće sadejstvo i doprinosi stvaranju zaista efektivnog sistema koji se odnosi na kršenja ljudskih prava

U funkciji zaštite i sprovodjenje ljudskih prava potrebno je podsticati saradnju i konstruktivne odnose izmedju NILJP i vlade, skupštine, nevladinih organizacija koja rade na zaštitu i promovisnje ljudskih prava.

Institucija narodnog advokata (INA) kao nezavisan mezanizam za zaštitu i promovisanje ljudskih prava igra značajnu ulogu u okviru NSZPLJP i ista može da se ojaća ako se preduzmu sledeći postupci: obezbedjenje dovoljnog prostora za rad i prijem stranaka kod institucije narodnog advokata i da se obezbedi njena budžetska nezavisnost. Organi na centralnom i lokalnom nivou upravljanja trebaju obezbediti brze odgovore ne sve zahteve i preporuke narodnog advokata. Kancelarija premijera će posebno koordinisati proces saradnje sa INA sa mehanizmima za ljudska prava na centralnom i lokalnom nivou upravljanja i takodje će koordinisati i nadgledati proces sprovodjenja preporuka INA koje se upučuju ministrstvima i opštinama.

Pravosudne institucije gde se uključuju (sudije, sudovi, advokati i tužioci), mogu ojačati sitem nacionalnog mihanizama za zaštitu i promovisanje ljudskih prava, na razne načine obezbedjujući polaganje računa naznačivši nekažnjavanje i obezbedjujući potrebna pravna sredstva žrtvama kojima su kršena ljudska prava.

12 Široke nadležnosti i zadaci, uključujući razne vrste savetovanja, nadgledanja i ponekada i zakonske nadležnosti, Nezavisnost koja je garantovana ustavom ili drugim zakonodavstvom, nezavisno i pluralističko osoblje predstavljenog od žena i muškaraca raznih grupa društva, dovoljne i održive izvore, metode rada koje su jasno utvrdjene, uključujući pristup vladinim informacijama kao i predstavnicima vlade u svako doba, širi mandat zasnovan na univerzalnim standardima o ljudskim pravima. To obuhvata rad i angažovanje za ekonomska, socijalna i kulturna prava ili posetivši pažnju osteljivim pitanjima. Adekvatna moć istrage.

18

U okviru podele vlasti, stručne pravne institucije koje su pristupačne za društvo mogu ojačati NSZPLJP na razne načine. Pristup pravnim institucijama je posebno značajno za siromaštne i za marginalizovana lica u društvo. Mehanizmi pravde su presudni za borbu protiv diskriminaciju, korupcije i za zaštitu ljudskih prava. Konačno pravne institucije su ustanju da utiću i promene politike vlade u ovim oblastima. Institucije pravde takodje mogu imati neposredan negativan uticaj na opštu situaciju ljudskih prava. Sudije, mogu biti nevoljne ili nesposobne da vode pravedno sudjenje, oni mogu biti osetljivi na korupciju ili mogu otkazati u pošovanuju medjunarodnih standarda o ljudskim pravima bilo zbog nedostatka nedovoljnog znanja o ovim standardima bilo zbog nemarnosti i neodgovornosti a čija činjenja i nečinjenja mogu su štetna po sprovodjenje zakona i ljudskih prava.

Advokati su u stanju da predstavljaju žrtve kojima su kršena ljudska prava, da prikupe važeće dokaze protiv činioca zločina, sprečavaju donošenje nepravednih odluka. Kompetentan i dostižan, pristupačan sistem zaštite je odlučujući za povečanje pristupa pravdi za siromašne i za najugroženije u društvu.

Preko njihove uloge u upravljanju pravdom, tužioci igraju prsudnu ulogu u NSZPLJP.

Sistem tradicionalne pravde, još jedan segment zaštite ljudskih prava je i sistem tradicionalne pravde koji može komplementirati a nikako zameniti formalni pravosudni sistem, radi se o posredovanju u alternativnoj formi za rešavanju sukoba. Tradicionalni i neformalni sistemi pravde mogu pružiti prednost u odnosu na formalni sistem pravde, oni mogu biti lakše pristupačni, sa manje troškova, da pružaju brza rešenja i mogu uključiti posrednike unutar same zajednice.

Potrebno je podsticati primenu sistema posredovanja kao alternativnog oblika rešavanja sukoba u cilju ublažavanja opterečenja sudova sa nerešenim predmetima.

Sektor bezbednosti - Policija, Stručna i odgovorna policijska snaga i koja polaže račune jej suštinski značajan elemenat . Svi organi bezbednosti treba da deluju u unutar zakonskog okvira koji garantuje ljudska prava, polaganje računa i postavlja prihvatljive standarde za upotrebu sile. Iz tog razloga, policijski službenici su pružaoci javne službe koji su odgovorni da se uzdržavaju i da štite ljudska prava shodno medjunarodnim standardima o ljudskim pravima, definisanih u 13.

Postoje razne opcije delovanja za jačanje uloge policije u vezi sa zaštitom ljudskih prava: Ključni elementi u nastavku za stručnu i odgovornu policijsku snagu i koja polaže računa i koja štiti ljudska prava su značajne. Zakonski okvir, baziran na medjunarodnim standardima koji jasno definišu zadatke i mandat policije u vezi sa: sprečavanjem i otkrivanjem kriminala; očuvanjem javnog reda i mira; i pružanjem pomoći onima kojima je potrebno. Standardne operativne procedure (SOP) ili uputstva i instrukcije za upotrebu sile koja predstavljaju medjunaodne standarde ljudskih prava kao šo su Osnovna načela OUN-a, upotrebe sile i dovoljni izvori za policiju koji uključuju dvoljno nagradjivanje i

13 Konvenciji protiv turture i neljudskog tretiranja, Konvencija o gradjanskim i političkim pravima, Konvencija o dečjim

pravima, Konvencija o elemenisanju svih oblika diskriminacije prema ženama, Konvencija protiv rasne diskrminacije, Evropska konvencija o zaštiti osnovnih ljudskih prava i slobda koje sadrže niz članova kojis su neposredno relevantni u svakodnevnim poslovima policije.

19

raspoloživos opreme kao što su oužje, sredstva komuniciranja i uniforme i dr. Obuka policije koja nastoji povečati stručni policijski rad i obuhvata aspekte ljudskih prava. Podizanje svesti na specifična prava, potrebe za zaštitu (noegrničavajući se samo na to) prava žena, dece, lica sa ograničenim sposobnostima, zajednice LGBT i dr., treba da budu prioriteti u okviru programa obuke.

Policija Kosova treba da poštuje neutralnost novinara i biti obučena za poštovanje medjunarodnih načela i normi o slobodi informisanja i poštovanju rada medija tokom demonstarivnih skupa. Potrebno je stimulisati finansiranje programa za policiju u zajednici koji povečavaju dijalog i saradnju izmedju gradjana i policijskih institucija kao i za potsticanje civilnog društva na intenzivniju saradnju sa telima sprovodjenja zakona.

Parlament – Parlament je glavni staratelj ljudskih prava i glavni organ koji obezbedjuje odgovornost izvršnih vlasti. Aktivnost parlamenta odnosi se na sva ljudska prava kao što su: Politička, gradjanska, ekonomska, socijalna ili kulturna prava.

U smislu jačanja NSZPLJP angažovanja parlamentaraca treba da se fokusiraju na: proces ratifikacije medjunarodnih instrumenata o ljudskim pravima i njihovo integrisanje u domačem zakonodavstvu, obezbedjenje konzistentnosti drafta zakonodavstva koji sponzoriše vlada sa medjunarodnim standardima o ljudskim pravima, obezbedjenje da specifični zakoni, strategije i politike za zasštitu ljudskih prava su izradjeni u skladu sa medjunarodnim standardima i da je obezbedjen dovoljan budžet za njihovo sprovodjenje, iniciranje ili učešće na osnivanju institucije/a za ljudska prava (kao NILJP) i drugih mehanizama i društvo koji imaju za cilj zaštitu ljudskih prava, pokretanje specifisčnih slučajeva kršenja ljudskih prava u parlamentu u vezi sa zaštitom pojedinaca, stvaranje posebnih parlamentarnih odbora za ljudska prava ako je to potrebno ili ojačanje onih postoječih.

Vlada – centralna i lokalna

Centralna i lokalna administracija koja je osetljiva na ljudska prava predstavlja vrlo značajan elemenat za delotvoran nacionalni sistem zaštite ljudskih prava. Države snose glavnu odgovornost za zaštitu ljudskih prava i njihovo polaganje računa odnosi se na sve nivoe upravljanja. Zapravo, postoji veliki jaz u mnogim zemljama izmedju zakona i politika na centralnom nivou, uključujući i ljudska prava kao i sa aktuelnim praksama i njihovim sprovodjenjem na lokalnom nivou. Lokalne vlasti imaju glavnu ulogu u prevazilaženju ovog jaza.

Cebntralna vlada – je glavni entitet koji legitimno i moralno snosi glavnu odgovornost za zaštitu i promovisanje ljudskih prava i ova odgovornost može se vršiti preko: ratifikacije i sprovodjenja standarda o ljudskim pravima i usvajanjem unutrašnjih zakona koji štite ljudska prava za sve pripadnike društva. Stvaranje i nadgledanje delotvornih i odgovornih institucija za zaštitu ljudskih prava, uključujući snažno sudstvo, odgovorne političke snage i NILJP, izradjivanje i sprovodjenje specifičnih politika o ljudskim pravima kao što su planovi protiv diskrimiancije, protiv nasilja u porodici, protiv trgovine ljudima, protiv korupcije itd. Ministarstva treba da budu svesna na njihove posebne odgovornosti prema ljudskim pravima. One treba da umaju, a ukoliko to nemaju, da formiraju

20

jedinicu-kancelariju sa dovoljno stručnosti da bi se garantovao integritet ljudskih prava u svim odgovorajučim politikama.

Lokalna vlada- Igra ključnu ulogu u sprovodjenju zakona i politika koje se tiću oblasti ljudskih prava, ali ponekada je njihova uloga u tom pogledu zanemarena i potcenjena. Integrisanje ljudskih prava u lokalnom upravljanju je usko povezano sa procesom decentralizacije koji u sebe sadrži odgovornost opština da prilikom pružanja usluga budu odgovorne za poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava. One treba da obezbedjuju da sve usluge budu pružane na nediskriminatorskim osnovama uključujući usluge u oblati obrazovanja, zdravlja, vodovoda i kanalizacije, smeštaja, policije, ili lokalnom sudstvu. Politike na lokalnom nivou treba da budu u skladu i u potpunoj prikladnosti sa politikama centralnog nivoa upravljanja i da budu u funkciji delotvornog sprovodjenja zakona i boljeg sprovodjenja ljudskihp prava. Kako može doprineti lokalni nivo upravljanja jačanju nac ionalnih mehanizama za zaštitu ljudskihp rava; treba da postoji redovna saradnja izmedju službenika lokalnog upravljanja i institucija za ljudska prava i/ili zaštitnika ljudskih prava, u cilju poboljšanja sprovodjenja ljudskih prava od strane lokalne uprave.

Lokalna uprava je odgovorna prema obe vlade, centralnoj i lokalnoj a naročito prema njenim biračima i trebada postoje unutrašnji i spoljni mehanizmi nadgledanja da bi se obezbedilo da oni ne krše načela o ljudskim pravima.

Načelo nediskriminacije (uključujući sve osnove diskriminacije) treba da bude otelotvoreno na eksplicitan način u svim lokalnim politikama u pružanju usluga i praksi.

Zaštitnici ljudskih prava i civilno društvo-značajan elemenat (NSZPLJP)

U skladu sa deklaracijom OUN-a o zaštiti ljudskih prava, svi oni koji doprinose na miran i aktivan način sprovodjenju univerzalne deklaracije o ljudskim pravima mogu se smatrati zaštitnicima ljudskih prava14. Deklaracija OUN-a o zaštitnicima ljudskih prava je glavni dokumenat koji priznaje značaj i legitimnost rada zaštitnika ljudskih prava kao i njihovu potrebu za bolju zaštitu od strane države15. Aktivno i dobro organizovano civilno društvo je važan elemenat i može uticati na jačanju NSZPLJP. Civilno društvo, pored toga što obuhvata organizacije koje rade za zaštitu ljudskih prava u mnogim oblatima uključujući obrazovanje, zdravstvo, ili na osetljivim pitanjima kao što je trgovina ljudima, seksualno zlostavljanje, pitanja zajednice LGBT-a, obuhvata i one aktere koji doprinose na indirektan način promovisanju ljudskih prava, kao što su novinari, koji izveštavaju o kršenju ljudskih prava, sindikalci ili rukovodioci zajednice. Zaštitnici ljudskih prava mogu igrati značajnu ulogu za pomoć žrtvama, informisajuči ih o njihovim pravima i zastupanju u njihovo ime. Mada, glavna odgovornost za pružanje otštete za kršenje prava je na državu, pojedinci i NVO takodje mogu pružiti pomoć 14 Usvojena od strane Generalne skupštine OUN-a u decembru 1999.god. Pun naziv deklaracije je Deklaracija o pravima i odgovornosti pojedinaca, grupa i organa društva za promovisanje i zaštitu opšte priznatih osnovnih ljudskih prava i sloboda.

15 Ždeklaracija OUN-a o zaštiti ljudskih prava zahteva od država da jačaju nacionalni sistem zaštite ljudskih prava unutar kojeg oni deluju, država treba da podrži kada je to prikladno, stvaranje i razvoj ostalih nezavisnih nacionalnih institucija za promovisanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda na celoj teritoriji unutar njene juridikcije.

21

žrtvama za ostvarivanje njihovihh prava i upravljanje programima za njihovu rehabilitaciju (na primer za žrtve torture).

Zaštitnici ljudskih prava mogu identifikovati oblasti gde nedostaju pravna sredstva i mogu se zalagati za zakonske promene za zaštitu i promovisanje ljudskih prava i da pružaju efeltovma šravna sredstva za njihovu zaštitu. Delotvornost NVO-a u ispunjavanju njihovog mandata u vezipromovisanja ljudskih prava u znatnoj meri zavisi i uslovljen je njihovim tehničkim, finansijskim i ljudskim kapacitetima. I pored nedostatka tehničkih i financijskih kapaciteta one treba da čine ozbiljne napore za izmenu i poboljšanje Strategija i tehnika reagovanja i zastupanja u odnosu na državne institucije u cilju jačanja nacionalnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava.

Potrebno je podsticati pristup zasnovan na ljudskim pravima u svim programima razvoja kako bi organizacije koje predstavljaju razne interese interesnih grupa bile podsticane da integrišu univerzalne standarde koji su vezani za ljudska prava u svim njihovim aktivnostima, počev od analize pa sve do rešavanja problema koji su vezani za ljudska prava.

Jaka zajednica zaštitnika ljudskih prava koja može doprinositi na efektivan način zaštiti ljudskih prava treba da bude potpračena::

Postojanjem zakonskog okvira koji dozvoljava da ZLJP rade njihov posao bez ometanja uključujući zakone koje obezbedjuju njihovo registrovanje, slobodu izražavanja i štampe, dobijanje donacija, finansiranje i dr.

Visokim nivoom saznanja medju ZLJP o medjunarodnim standardima o ljudskim pravima, uključujući i praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Raspoloživošću dovoljnih sredstava objekata i izvora, uključujući dugoročno finansiranje, ako je to potrebno.

Stalnom saradnjom izmedju ZLJP i drugih aktera unutar NSZPLJP, naročito sektora bezbednosti i pravnih institucija.

Postojanjem redovnog i konstruktivnog dijaloga izmedju vlade i MLJP za diskutovanje o napretku u oblasti ljudskih prava i o njihovom položaju u društvu.

Mediji-značajan segment Nacionalnog sistema za zaštitu i promovisanje ljudskih prava

Slobodna i nezavisna štampa je neophodan elemenat NSZPLJP-a. To uključuje ne samo tradicionalne medije, kao što su novine, radio ili televizija, nego i sve više savremenija sredstva kao što su internet i dr. Nezavisni mediji koji su u stanju da izveštaju o mogučim kršenjima ljudskih prava, mogu učiniti da vlade budu odgovorne i polažu račune, da informišu gradjane o pitanjima koja se tiću njihovih prava i da bi se omogučila sveobuhvatna javna debata. Mediji mogu imati znatan i neposredan uticaj na situaciju ljudskih prava. Sa druge strane, oni mogu izveštavati o mogučim kršenjima ljudskih prava, proceniti vladine politike, pratiti i izveštavati o radu zaštitnika ljudskih prava i mogu mnogo učiniti na edukaciji javnosti o ljudskim pravima.

Strateški cilj 3: Stvaranje delotvornog zakonskog okvira za zaštitu ljudskih prava

22

Ovaj zahztev sadrži odredjen broj raznih aspekata, uključujući obzebedjenje zakonskog okvira u potpunom skladu sa medjunarodnim standardima, delotvorno sprovodjenje pravnih sredstava, nezavisno sudstvo i jako civilno društvo.

U funkciji stvaranja delotvornog zakonskog okvira u oblasti ljudskih prava, Kosovo treba da ulaže stalne napore za približavanje zakonodavstva sa acquis za njegovo delotvorno sprovodjenje u srednjoročnom periodu, u oblasti zaštite i promovisanja ljudskih prava.

Nezavisan sudski sistem igra značajnu i ključnu ulogu uobezbedjenju delotvornih pvarnih sredstava za kršenju ljudskih prava. Još jedan značajan aspekat uobezbedjenju delotvornih pravnih sredstava preko nacionalnih sudova stoji u stručnost sudstva i tehničkim kapacitetima da bi se poznavale i bavilo kršenjima osnovnih ljudskih prava i sloboda, ovaj pristup svakako da obuhzvata razvoj pravosudja o ljudskim pravima, objavljivanje sudjenja i da one budu pristupačne gradjanima, olakšavanje za pokretanje sudskih postupaka, obuku osoblja o medjunarodnim standardima i poznavanju ljudskih prava tokom sudskih pretresa.

S obzirom da veliki broj nevladinih organizacija koje deluju na Kosovu, njihovu aktivnost usmeravaju na nadgledanje i procenu sprovodjenja politika i zakona, preporuke i informacije koje stiću NVO putem raznih istraživanja i iveštaja mogu poslužiti kao vredno sredstvo za javne vlasti i uticaće pozitivno na stvaranje delotvornog zakonskog okvira o zaštiti ljudskih prava. Dobro izradjeno i efektivno zakonodavstvo je temelj svake funkcionalne države zasnovane na vladavini zakona. Pitanje ostvarivanja ljudskih prava vezano je i uslovljeno delotvornim sprovodjenjem zakona. U celini, slabo sprovodjenje zakona je najogromnija prepreka zaštiti, promovisanju i sprovodjenja ljudskih prava. Mada usvajanje zakona je vrlo značajan korak na uspešnom putu, aktuelni stepen zbivanja kroiz kojih prolazi Kosovo zahteva preduzimanju konkretnijih i koordinisanijih koraka za njihovo delotvorn o sprovodjenje. Svaka država koja nastoji da se učlani u EU, pored približavanja zakonodavstva sa standardima EU-a, EU poseban prioritet i značaj posvečuje efektivnom sprovodjenju zakona. Efektivan zakonski okvir treba da bude u funkciji zaštite i sprovodjenja prava najmarginalizovanih grupa društva. Efektivna zaštita i sprovodjenje ljudskih prava zahteva ne samo adekvatan zakonski okvir koji je u skladu sa evropskim i medjunarodnim srandardima o zaštiti i promovisanju ljudskih prava, nego takodje zahteva finansijska sredstva, angažovanje, stručnost i stalne napore za njihovo delotvorno sprovodjenje.

Strateški podcilj br.3.1-Delotvorno sprovodjenje zakonodavstva

Delotvorno sprovodjenje zakonodavstva zahtevaće dodatne napore i političku odlučnost za rešavanje postoječih problema kao i povčanje medjuinstitucionalne saradnje i koordinacije. Efektivni zakonski okvir o ljudskim pravima treba da sadrži efektivne mehanizme, efektivna pravna sredstva koja će obezbediti potpuno sprovodjenje zakona i potpuno sprovodjenje ljudskih prava.

Efektivno sprovodjenje zakonodavstva sa opipljivim i evidentnim rezultatima podrazumeva blagovremenu izradu podzakonskih akata od strane nadležnih institucija, formiranje posebnih organa

23

kako se to traži prema primarnom zakonodavstvu, zalaganje za podizanje svesti stanovništva na sadržaj zakona, novih pravilnika kao i izradu programa i strategija koja su predvidjena primarnim zakonodavstvom..

Šta nastoji ukloniti delotvorno zakonodavstvo:

1. Nedostatak adekvatne infrastrukture; 2. Nedostatak investicija u infrastrukturu; 3. Nedovoljne usluge, naročito za najugroženie grupe društva.

Šta nastoji postići delotvorno zakonodavstvo:

Proširenje mreža i pružanje adekvatnih usluga najugroženijim grupama društva, ne ograničavajući se samo na: poboljšanje kvaliteta usluga; podsticanje domačih i stranih investitora na investicije; Uključivanje dece sa ograničenim sposobnostima u okviru sveobuhvatnog obrazovanja, zapošljavanje lica sa ograničenim sposobnostima, penzije, pomoć žrtvama nasilja u porodici, socijalnu pomoć koja obezbedjuje blagostanje za ugrožena lica.

Planirane mere za ostvarivanje ovob cilja su:

Blagovremena izrada i donošenje sekondarnog zakonodavstva za delotvorno sprovodjenje zakonodavstva kao i stvaranje Strategija, posebnih programa i izvršnih organa kao što je predvidjeno zakonom.

Izrada instrukcija, priručnika, zakonskih komentara za sprovodjenje zakona. Kosovu nedostaju zakonski komentari.

Konačno podizanje svesti javnosti na nov institucionalni i regulativni okvir smatra se od suštinskog značaja za njegovo efikasno sprovodjenje.

Takodje potrebno je povečati administrativne kapacitete u cilju delotvornijeg sprovodjenja zakonodavstva u srednjeročnom periodu.

U cilju delotvornog sprovodjenja zakonodavstva svako ministarstvo treba da procenjuje zakonodavstvo za koje je bilo nosilac, dali je u potpunosti u skladu sa acquis.

Delotvorno sprovodjenje novog zakonodavstva ili podzakonskih akata treba da bude propračeno paketom obuke za njegovo efikasno sprovodjenje. Službenici treba da znaju kako da sprovode u praksi detaljno novo zakonodavstvo.

Da bi se primenio na efektivan način zakon i politike koje su vezane za kulturno nasledje, potrebno je dalje stručno osposobljavanje osoblja u institucijama za nasledje.

Delotvorno sprovodjenje zakonodavstva može se ojačati obezbedivši povečanu transparenciju tokom procesa izrade zakona.

Komunikacija i koordinacija izmedju institucija i raznih tela koja se bave ljudskim pravima na centralnom i lokalnom nivou kao i sa Ombudsmanom doprinelo bi stvaranju efektivnog zakonskog okvira i efektivno sprovodjenje zakona.

Često puta, sprovodjenje zakona popračuje stvaranje novog mehanizma koji se pokriva adekvatnim ljudskim i stručnim resursima, ali u nedostaku izvora finansijskih sredstava za delotvorno sprovodjenje tog zakonodavstva.

24

Konačno, stvaranje efektivnog prikladnog i ažuriranog zakonskog okvira treba da se kombinuje efikasnim sa sistemom za nadgledanje i izveštavanje o njegovom sprovodjenju. STRATEŠKI CILJ 4 : Stalna edukacija o standardnim ljudskim pravima

Edukacija o ljudskim pravima promoviše vrednosti, povrenje i stavove koji podstiću sve pojedince da

podrže njihova prava i prava drugih. Ova edukacija razvija shvatanje zajedničke odgovornosti svakoga

da ljudska prava učini realnost u svakoj zajednici.16.

Edukacija o ljudskim pravima predstavlja osnovni doprinos dugoročnom sprečavanju zooupotrebe ljudskih prava i znaći važno angažovanje u naporima za ostvarivanje pravednog i demokratskog društva u kojem sva ljudska prava svih lica procenjuju, štite, promovišu i poštuju.

Prema tome, svako – žene, muškarci, mladi i deca treba da znaju i razumeju njihova ljudska prava, koja su značajna za njihove interese i ciljeve i to sem ože postići putem obrazovanja i učenja o ljudskim pravima, a koje obrazovanje može biti službeno, neslužbeno ili neformalno. Razumevanje načela i procedura ljudskih prava omobučuje ljudima da učestvuju u odlukama koje utiću na njihov život, da rade u pravcu rešavanja sukoba i očuvanja mira zasnovano na ljudskim pravima.

Preko saznanja o ljudskim pravima, može se razviti zaista jedna “kultura ljudskih prava”, zasnovana na poštovanju, zaštiti, ispunjavanju, sprovodjenju i sprovedjenju ljudskih prava.

Poznavanje i negovanje multietničkih i multikulturnih vrednosti biće ključni elemenat u demokratskom razvoju zemlje.

S toga, cilj obrazovanja o ljudskim pravima je „školovanje svih o ljudskim pravima”. Ili prema rečima Nelsona Mandele: „izgraditi novu političku kulturu zasnovane na ljudskim pravima“. Ukupan društveni razvoj obuhvata široko obrazovanje o ljudskim pravima, u cilju osposobljavanja ljudi da traže njihova prava i poštovanje prava drugih.

Moguće aktivnosti koje će biti u funkciji stalne edukacije o ljudskim pravima.

Stvaranje nove Web stranice za ljudska prava.

Oranizovanje seminara o ljudskim pravima i kurseva obuke za razne grupe uključujući nastavnike, žene, socijalne radnike, javne službenike;

16 Rezolucija 49/184 Generalne skupštine OUN-a od 23. Decembra 1994.god., proglađavajući deceniju OUN-a za HRE (obrazovanje o ljudskim pravima) istiće: “Obrazovanje o ljudskim pravima treba da obuhvata više od informativnog dela i treba da bude stalan i sveobuhvatan proces u kojem ljudi svih nivoa razvoja i slojeva društva uće o poštovanju prema dostojanstvu drugih kao i o sredstvima i metodama obezbedjenja tog poštovanja u svim društvima.”

25

Izgradnja kulture ljudskih prava putem kulturnih dogadjaja kao što su pozorišne predstave, umetničke izložbe i muzički koncerti;

Razvoj edukativnih programa za povredljive grupe ne fokusirajući se samo na: penzionere, lica sa ograničenim sposobnostima, lica sa drugačijim seksualnim opredeljenjem, lica sa HIV pozitivnim, mlade koji dolaze u sukob sa zakonom i dr.

Vršenje aktivnosti u vezi sa edukacijom o ljudskim pravima sa decom i mladima kao što su školska takmičenja i formiranje omladinskih klubova za ljudska prava.

Vlada treba da preduzme sve potrebne mere u cilju razvijanja i podržavanja obrazovanja i podizanja svesti za ljudska prava u svim sektorima društva stavljajući akcenat naročito na pravne stručnjake, sudije, tužioce, advokate.

Uključivanje obrazovanja i prikladnih obuka o Evropskoj konvenciji i sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, naročito u okviru univerzitetskih studija za prava i političke nauke, kao i stručne kvalifikacije pravnih zanimanja i implemenata zakona;

Ključno je da edukacija o konvenciji bude uključena u potpunosti u programima pravnih fakulteta, ne samo kao nezavisan predmet nego i horizonatalno u svakoj pravnoj disciplini (krivično pravo, gradjansko pravo i dr.) kako bi studenti prava u vreme diplomiranja, nezavisno od specijalizacije, imali saznanja o implikacijama konvencije u njihovoj oblasi.

Potrebno je podsticati uvodjenje postdiplomskih specijalizovanih studija o konvenciji kao što su pojedina master zvanja na nacionalnom nivou ili evropski master o ljudskim pravima i demokratiji.

Ministarstvo obrazovanja treba da uvodi poseban predmet, edukaciju o ljudskim pravima počev od osnovnog razrednog nivoa. Na Kosovu preko 40% stanovništva je ispod 19 godina starosti. Ovo je izvanredn potencijal i ukoliko se ovaj potencijal koristi i obrazuje za period od 5 do 10 godina, kultura o ljudskim pravima će se izmeniti potpuno.

Obrazovanje o ljudskim pravima treba da bude integrisano u potpunosti u sistemima osnovnih i srednjih škola i da se promoviše kao dopuna u svim društvima svih nivoa, od sredstava kao što su mediji, NILJP i projekata zajednice i civilnog društva.

Nevladine organizacije (NVO) mogi igrati ljučnu ulogu u promovisanju, širenju i podizanje kulture o ljudskim pravima, demokratiji i vladavini zakona, kao i integralni deo jednog jakog civilnog društva.

Civilno društvo, preko pisanih i elektronskih medija može doprineti podizanju svesti šire javnosti u vezi sa pravima i obavezama koje garantuje i definiše zakonodavstvo, kako putem predstavljanja informativnih kampanji, debata, televizijskih storija, kulturnih inicijativa za realizaciju istraživanja u raznim oblastima.

MEHANIZAM IZVEŠTAVANJA I NADGLEDAVANJA NAD SPROVODJENJEM STRATEGIJE I AKCIONOG PLANA O LJUDSKIM PRAVIMA Strategija o ljudskim pravima na Kosovu, predstvlja osnovni dokument politika za promovisanje i zaštitu ljudskih prava i sprovodiće se tokom perioda (2013 -2017).

26

Kancelarija premijera-Kancelarija za dobro upravljanje ze zaduženi organ koji usaradnji i koordinaciji sa ostalim institucijama će koordinisati proces sprovodjenja i izvestiti i nadgledati sprovodjkenje strategije. Šta više, Kancelarija premijera – Kancelarija za dobro upravljanje je odgorovna za nadgledanje nad sprovodjenjem mera utvrdjenih u Akcionom planu o ljudskim pravima. Odgovorne institucije za sprovodjenje aktivnosti u okviru akcionog plana izvestiće Kancelariju premijera Republike Kosova – Kancelariju za dobro upravljanje i ljudska prava, na šestomesečnim osnovama. Takodje podstiću se i domaće i medjunarodne organizacije da nadgledaju i izveštavaju o sprovodjenju Strategije i akcionog plana o ljudskim pravima (2013-2017). U skladu sa specifičnim ciljevima i nastojanjima potvrdjenih u strategiji za ljudska prava na Kosovu, Akcioni plan odražava i definiše specifične i konkretne mere za svaku odgovornu instituciju, zajedno sa opipljivim pokazateljima uspeha i jasnim vremenskim periodom. U cilju sprovodjenja i realizacije mera predvidjenih u Akcionom planu za ljudska prava ivzršiće se približan obračun financijskih implikacija za svaku meru i adekvatna finansijska podrška treba da bude pružena od strane Vlade Republike Kosova. Koačno, Kancelarija premijera-Kancelarija za dobro upravljanje je odgovorni organ koji izveštava o opštem sprovodjenju strategije za ljudska prava na Kosovu. U vezi toga, Kancelarija premijera-Kancelarija za dobro upravljanje direktno izveštava Vladu Republike Kosova, na godišnjim osnovama. Koordinator za ljudska prava Vlada Republike Kosova kordinisaće proces sprovodjenja Strategije i Akcionog plana o ljudskim pravima u saradnji sa jedinicama za ljudska prava u svim ministarstvima Vlade Republike Kosova kao i sa jedinicama za ljudska prava na opštinskom nivou i takodje će se održati redovni mesečni sastanci sa ovim mehanizmima radi pračenja progresa i poteškoća u implementaciji Strategije i Akcionog plana o ljudskim pravima. KPR/KDU dužno je da na godišnjim osnovama objavljuje Izveštaj o sprovodjenju Strategije i Akcionog Plana dok će Platforma CiviKos i druge zainteresovane organizacije biti pozvane da na redovnim osnovama prate i izveštavaju paralelno o sprovodjenju konkretnih aktivnosti predvidjenih ovom strategijom.