4. decembar 2017. godine

Stopa nezaposlenosti 12,9 odsto

Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je u trećem kvartalu 2017. godine 12,9 odsto, što je za 1,2 procentna

poena više nego u prethodnom tromesečju.

U odnosu na uporedni period prošle godine nezaposlenost je opala za

0,9 procentnih poena.

Stopa nezaposlenosti kod muškaraca iznosi 12 posto, za žensko

stanovništvo 14 odsto, prema podacima Ankete o radnoj snazi za treći

kvartal 2017, koju je danas objavio Republički zavod za statistiku

(RZS).

Nezaposlenost je, u odnosu na isti prošlogodišnji kvartal, prvenstveno

smanjena kod populacije starosti od 25 do 34 godine, dok je kod

populacije starije od 55 godina povećana.

Kod mladih uzrasta od 15 do 24 godine nije bilo bitnih promena u

broju zaposlenih i nezaposlenih ali je, usled negativnih demografskih

trendova, došlo do smanjenja neaktivnog, odnosno ukupnog stanovništva tog uzrasta, što je dovelo do

povećanja stopa zaposlenosti i nezaposlenosti mladih, navodi se u saopštenju RZS .

Stopa zaposlenosti mladih sada iznosi 23,7 procenata, a stopa nezaposlenosti 28,8 posto.

U ukupnoj populaciji uzrasta od 15 do 24 godine, udeo mladih koji niti rade niti su u sistemu obrazovanja,

tzv. NEET stopa, smanjen je za 1,1 procentni poen na 17,1 odsto.

Stopa dugoročne nezaposlenosti je takođe pala za 1,3 procentna poena, i sada iznosi 7,7 odsto.

Najveću stopu nezaposlenosti beleži Region Južne i Istočne Srbije, 14,1 procenat, u Beogradskom regionu

ona iznosi 13,6 odsto, a najmanja je u Vojvodini, 11,7 odsto.

Stopa zaposlenosti je u tri meseca od jula do kraja septembra ove godine bila 48,2 procenta, a stopa

neaktivnosti je iznosila rekordno niskih 44,7 posto.

Broj zaposlenih mladih uzrasta od 15 do 24 godine je porastao za 20.800, pa je i stopa zaposlenosti te

populacije povećana za 2,9 procentnih poena, i sada iznosi 23,7 posto.

Najveća stopa zaposlenosti je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (49,7 odsto), zatim u Beogradskom

regionu (49%), dok je najniža u Regionu Južne i Istočne Srbije (45,9%).

Stopa neformalne zaposlenosti na nivou svih delatnosti smanjena je za 2,3 procentna poena i iznosi 21,8

procenata, pri čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim

delatnostima, navodi se u saopštenju statistike.

ĐORĐEVIĆ DEMANTUJE ZORANU Majke neće dobijati novac

za treće dete do punolestva

Ministar Zoran Đorđević rekao je da će zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom ući u skupštinsku

proceduru sledeće nedelje, ali da on ne predviđa mere koje najavljuje ministarka Zorana Mihajlović.

Đorđević je za današnju "Politiku" istakao da vlada od 2014. godine vodi odgovornu politiku u interesu

države i građana, vodeći prvenstveno računa o ekonomskim mogućnostima države.

Mere koje su predviđene ovim zakonom, kako je rekao Đordević, nisu one o kojima je za "Politiku" od

nedelje govorila predsednica Koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Ona je u okviru "Politikine" teme nedelje "Velike porodice, a malo pomoći", najavila niz novina u

finansijskoj podršci porodicama sa decom, uključujući i novac za treće dete do punoletstva.

"Najavljeno je donošenje Građanskog zakonika kojim će se uređivati naknada za rođenje trećeg deteta do

punoletstva. To je apsolutno nerealno, s obzirom na to da se materija Građanskog zakonika uopšte ne bavi

finansijskom podrškom porodici i demografskim pitanjima", rekao je Đorđević.

"Ovakva mera, ako bi se donela (do 2018. godine), srušila bi ekonomsku stabilnost. Uostalom, i mnoge

razvijene zemlje, koje imaju isti demografski problem, nemaju ovakve mere niti razmišljaju o njima", ističe

ministar Đorđević.

On demantuje i da je Vlada Republike Srbije razmatrala stvaranje demografskog fonda, kako je navela

Zorana Mihajlović i dodaje da zakon ne razmatra promenu statusa majke, pa ni menjanje privilegija. Isplata

je i do sada vršena bez obzira na bračni status.

"Budućim zakonom je predviđeno da kao prva mera bude povećanje dodatka za prvo dete sa 39.000 na

100.000. Dakle nije tačno da se roditeljski dodatak povećava za svu decu, već samo za prvo dete, a za ostalu

ostaje isti iznos. Roditeljski dodatak se uvek isplaćivao direktno majkama, to jest roditelju i ubuduće će biti

isto. Razlika je u tome da ovaj zakon predviđa da se naknada za porodiljsko, zbog dosadašnje prakse

problema kašnjenja koji je bio, umesto poslodavcu, isplaćuje direktno majkama, to jest roditelju", objašnjava

Đorđević.

Ministar naglašava i da se zakon neće primenjivati retroaktivno.

Dinamika isplate i visina će se određivati podzakonskim aktima i biće u skladu sa finansijskim

mogućnostima države. Smisao leži baš u tome da Vlada u skladu sa mogućnostima i potrebama

podzakonskim aktima uređuje ovu oblast i da na taj način procedura bude i lakša i brža i efikasnija jer je

donosi vlada a ne skupština.

Đorđević napominje da nije tačna ni tvrdnja Mihajlović da je na inicijativu Saveta za populacionu politiku

Vlada izdvojila 130 miliona (dinara) za mere populacione politike. "Istina je da su planirana budžetska

sredstva opredeljena na ličnu inicijativu Aleksandra Vučića dok je bio predsednik Vlade. Nikakav savet nije

doneo, nego je on lično bio inicijator svega toga. Jeste 130 miliona opredeljeno za 15 opština, ali je to bila

inicijativa Aleksandra Vučića na sednici Vlade".

"Vlada vodi ozbiljnu politiku i svesna je problema demografije u Republici Srbiji. Ministarstvo za rad,

zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razmatra strategiju, radimo analizu i svakako će u budućem

periodu biti podnete i neke nove mere, a sve u cilju povećanja nataliteta i većeg broja dece. Ministarka

Slavica Đukić Dejanović i ja radimo zajednički i ostajemo duboko posvećeni ovom poslu i ubeđen sam da

ćemo već za koju godinu imati vidno bolje rezultate", ističe Đorđević.

Đorđević je rekao i da bi zakon, ako ga Skupština usvoji, trebalo da stupi na snagu 1. januara, a

primenjivaće se od 1. jula 2018. godine.

Mihajlović je za "Poliku" rekla da bi do kraja godine trebalo da bude donet novi zakon o finansijskoj podršci

porodicama sa decom, kojim su predviđene mere finansijske pomoci roditeljima, da je najznacajnije

povecanje planirano za rađanje prvog deteta, a da će država povecati roditeljski dodatak i za svu ostalu decu.

UZBUNA NA PRIVATNIM FAKULTETIMA: Sporno čak 2.000

doktorata

Komisija za akreditaciju ne priznaje diplome velikog broja profesora na privatnim fakultetima. Zbog

predavača ugrožen i status studenata. Uključeno i Ministarstvo prosvete

DIPLOME oko 2.000 profesora, docenata i asistenata na privatnim univerzitetima dovedene su u pitanje, što

baca senku i na diplome studenata koje su ocenjivali, kao i

kvalitet studijskih programa na kojima predaju. Razlog za

to je, kažu, odluka Komisije za akreditaciju (KAPK) da

traži dokumentaciju koja nikada u procesu akreditacije

nije tražena, niti je moguće da je obezbede, jer se od njih

zahteva nešto što pre "Bolonje", kada su završili studije,

nije ni bilo predviđeno zakonom. U KAPK, ipak, kažu da

se sve radi u skladu sa zakonom.

Među oštećenima su predavači "Singidunuma",

"Megatrenda", "Union Nikola Tesla", visokih strukovnih

škola... Oni tvrde da sporna dokumentacija nedostaje i

velikom broju državnih fakulteta.

Problem je, kažu, nastao kada je u postupku reakreditacije KAPK odlučio da doktorima nauka zaposlenim

na fakultetima i visokim školama traži plan i program doktorskih studija. Ne mogu da ga dostave, tvrde

oštećeni, svi oni koji su doktorirali pre "Bolonje", jer tada nisu ni postojale doktorske studije, već se sa

magistrature direktno išlo na doktorat. Pisao se samo rad, a nisu se polagali ispiti.

- Drugi osnov po kome smo oštećeni je što nam, za potvrdu doktorata, traže dozvolu fakulteta na kome smo

doktorirali za izvođenje magistarskih studija. Po tadašnjem zakonu takva dozvola nije bila neophodna i niko

je do sada nije tražio - žale se oštećeni. - Neverovatno je da se posle 12 godina neko setio da nam "fali jedan

papir". Već su naše ustanove akreditovane sa istom dokumentacijom, naše diplome potvrđene kao validne, a

sada retroaktivno neko kaže da ono što je vredelo do sada više ne važi. Posledice ovakvog postupanja mogu

biti nesagledive.

U rešavanje problema uključilo se i Ministarstvo prosvete, koje kaže da je zatražilo mišljenje i Nacionalnog

saveta za visoko obrazovanje, ali i međunarodnih institucija.

- Potrebno je utvrditi na osnovu kojih kriterijuma je komisija za akreditaciju došla na ideju o preispitivanju

validnosti diploma zaposlenih u visokoškolskim ustanovama - kaže, za "Novosti", dr Ana Langović

Milićević, državni sekretar u Ministarstvu prosvete.

U Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta kažu da je sve urađeno po zakonu, te da su utvrdili da postoje

privatni fakulteti koji već 20 godina nezakonito izdaju doktorske diplome. Tvrde da nije reč o svim

privatnim univerzitetima već o samo nekoliko fakulteta i daleko manjem broju nastavnika.

- Ranije su KAPK optuživali da samo broji stolice i meri kvadrate, sada tim kritičarima ne odgovara što se

KAPK bavi suštinskim pitanjem kvaliteta - kaže, za "Novosti", prof. dr Miroljub Milivojčević, član KAPK. -

Te diplome su nevažeće, jer su ih izdale ustanove koje nikad nisu dobile rešenje o utvrđivanju ispunjenosti

uslova za obavljanje delatnosti magistarskih ili doktorskih studija. To je u starim zakonima u univerzitetu

bilo ono što je akreditacija u novom.

Rešenje za ove ljude je, objašnjava prof. Milivojčević, da kao magistri nauka upišu treću godinu doktorskih

studija na ustanovama koje su za to akreditovane i doktoriraju u skladu sa postojećim zakonom.

INSPEKCIJA ĆUTALA

- POSAO prosvetne inspekcije je da proverava da li visokoškolske ustanove ispunjavaju sve potrebne uslove

na osnovu kojih su akreditovane - kažu oštećeni profesori. - Inspekcija Ministarstva prosvete godinama nije

reagovala, a njihovo ćutanje može da se posmatra kao znak odobravanja. Za 12 godina ni u jednoj od ovih

ustanova nisu utvrdili neki problem sa diplomama koje se sada osporavaju.

Od starih blokova ušteda 600 miliona evra!

Koliko je u Srbiji neiskorišćen potencijal sortiranja građevinskog otpada, jer zasad ne postoje zakonski

propisi. Nijedna firma još nije dobila licencu za reciklažu šuta

DOK se u svetu odavno zgrade rasklapaju po sistemu lego

kockica, u Srbiji se i dalje ruše bagerom i nestaju u oblaku

prašine. Na smetlišta širom Srbije se godišnje odloži oko 1,5

milion kubika šuta, drveta, stakla i ostalih materijala. Strunjaci

tvrde da bi reciklažom građevinskog otpada Srbija mogla da

ostvari dobit od oko 600 miliona evra godišnje.

Dejan Bojović, predsednik srpske Asocijacije za rušenje,

dekontaminaciju i reciklažu, tvrdi da bi pravilnim odlaganjem, sortiranjem i reciklažom građevinskih

materijala otpad umesto izvora zagađenja mogao da postane izvor uštede.

- Samo u poslednjih godinu dana u Beogradu je srušeno šest ogromnih zgrada, među kojima su i Savezni

MUP i zgrada američke ambasade - priča Bojović. - Umesto što je završio na nekom od 4.000 smetlišta, taj

materijal je mogao ponovo da se upotrebi. Ali, za to nema ni zakonskih okvira. Naš cilj je da srpske firme

osposobimo za rad po evropskim standardima, pošto trenutno nijedna nema licencu da novi materijal stvara

iz otpada. Ako smo ove godine dali više od pet milijardi evra za infrastrukturne projekte, to znači da smo

mogli bar 10 odsto da uštedimo upotrebom recikliranih materijala. Pravimo duple troškove i ponašamo se

kao bahati naslednici.

Bojović navodi kao apsurdnu situaciju da Zakon o zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom propisuje da

se komunalni otpad prekriva šutom.

Profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Miodrag Nestorović napominje da je krajem 20. veka

građevinski otpad postao jedan od najvećih ekoloških problema u većini zemalja. To se desilo posle decenija

intenzivne gradnje tokom koje se nije vodilo dovoljno računa o uticaju objekata na životnu sredinu - od

gradnje, preko veka korišćenja do rušenja i odlaganja građevinskog otpada. Zbog toga je kao održivo rešenje

prihvaćena reciklaža građevinskog otpada, ali ona još nije zaživela u Srbiji.

Nestorović smatra da je potrebno strožim zakonima destimulisati odlaganje građevinskog otpada na deponije

i povisiti naknade za odlaganje na njih. Neophodno je, smatra profesor, i promovisiti stručno rušenje

građevina, unaprediti tržište reciklaže građevinskog materijala, promovisati kvalitet recikliranog

građevinskog materijala, a arhitekte podsticati da projektuju objekte koji će biti jednostavniji za demontažu i

reciklažu.

PRVO PROPISI I PROCEDURE

PROFESOR Građevinskog fakulteta u Subotici, dr Dragan Milašinović, ističe da bez ozbiljnih propisa koji

bi doneli precizna uputstva kako se otpad može reciklirati i upotrebljavati prilikom izgradnje, ne treba ulaziti

u ovakve projekte.

- Nemačka već 20 godina ima regulativu koja prati ovaj segment - napominje Milašinović. - Ima mnogo

ljudi iz struke koji pažljivo prate dešavanja i spremni su da se upuste u istraživanja, koja su neophodna pre

donošenja propisa. Moraju se uspostaviti jasne procedure i tehnologije i tehnike, pre nego što počne

korišćenje recikliranih materijala u građevinarstvu.

Smetlište Upotrebljene cigle i drugi materijali završavaju na otpadu.

Нови правилник о наплати ПДВ креће у јануару

Почетак примене новог правилника о евиденцији пореза на додату вредност (ПДВ) неће бити још

једном одложена и он ће по свему судећИ почети да се

примењује од 1. јануара 2018. године.

Примена овог документа већ “касни” годину дана јер је

требала да почне у јануару ове године, али је због бројних

примедби пре свега Уније послодаваца Србије и Савеза

рачуновођа и ревизора Србије примена је одложена за

годину дана. Међутим, иако се поменуте организације и

даље противе увођењу нових прописа, они ће почети да се

примењују за месец дана.

Удружењу рачуноводствених агенција Војводине (УВРА) сматрају да би од примене поменутог

правилника требало одсутати, јер је он изузетно компликован и није у складу са политком ЕУ у овој

области. Поред тога Светска банка ће новчано ове године помоћи Србији да поједностави законе и

друге прописе о порезима, док поменути правилник иде сасвим у супротном смеру. До сада се чуло

много аргумената против правилника и једна од кључних ствари на коју се позивају противници је то

што је, како тврде, Правилник овом тренутку супротан са европском праксом. Тамо се труде да

евиденцију о овом порезу што више упросте, док смо ми на путу да га додатно закомпликујемо.

Србија ће ускоро почети преговоре о Поглављу 16 у ЕУ које се баш односи на порезе и зато је и

сухронизација у том погледу неопходна.

- Редовно плаћање ПДВ могуће је пратити и са делако скромнијом евиденцијом ако су прописи

добро конципирани - каже председник УВРА-е, Јован Беара - Рецимо у Ирској документ сличан

поменутом правилнику предвиђа само десет ставки. У Немачкој је то 45 ставки, Мађарска има око

90 стваки и они су најобимнији али опет “скромнији” од нас. Ми већ пратимо преко сто стваки, а са

новим правилником би та бројка требала да се још повећа. То значи да ће све агенције имати додатне

трошкове набавке новог софтвера и додатни посао.

Шеф канцеларије Светске банке у Србији, Стивен Ндегва каже да је ова институција наменила 300

милиона евра за помоћ Србији у 2018. Део новца предвиђен је за поједностваљивање закона и

других прописа о порезима. Новине које ће то донети требале би да заживе током наредне године.

Циљ је да се предузећима олакша процес плаћања пореза и да у тој области заживи једноставнији и

ефикаснији начин обрачуна и контроле.

У Унији послодаваца Србије сматрају да је број прописа који регулише ПДВ превелик јер Србија

поред Закона о ПДВ-у има о томе још три уредбе и 31 правилник који омогућавају његову примену.

Уколико би се на ову шуму прописа додао још и компликован правилник то било додатно оптерећње

за обвезнике.

Државну касу Србије са око две трећине пуне порези и од тога скоро половину чини баш новац од

наплате ПДВ-а. Обзиром да је код нас ниво сиве економије и даље висок, процена је да због

активности у сивој зони, Србија остане без 300 милиона евра пореза годишње те посматрано из тог

угла није чудо што држава жели да има појачану конторолу...

- Што је ситем који се примењује код пореза компликованији то су и шансе за злоупотребу веће -

објашњава Беара, -Бојим се да би се то догодило и код нас. Поред тога додатне административне

компликације не би допринеле да наставимо да идемо напред на дуинг бизнис листи, већ напротив.

PIO joj tražio da vrati 46.700 RSD, ovo je epilog

Posle deset godina primanja invalidske penzije od 14.016 dinara Dragani Jovanović stiglo rešenje da

Penzijskom fondu vrati 46.700.00 dinar.

Kasnije se utvrdilo da oni njoj treba da vrate oko 20.000 dinara.

Dragana Jovanović iz Velike Plane koja je vež deset godina invalidski penzioner i kojoj je kako kaže, usled

nepravilnog lečenja zračnim terapijama uništeno 70 odsto unutražnjih organa, neprijatno se iznenadila kada

joj je ovih dana iz Fonda PIO osiguranje filijala Smederevo, uručeno rešenje, “kojim joj se na teret stavlja

obaveza vraćanja sredstava u iznosu od 46.700, 00 dinara, u roku od 15 dana, što čini nekakvu razliku u

uplati invalidske penzije”.

“Niti sam ja pisala rešenje i obračunavala naknadu po osnovu prava na invalidsku penziju koju primam od

21. aprila 2007.godine u iznosu od 14.016 dinara mesečno, niti sam kriva za bilo čiju grešku ukoliko greške

ima. Primljeno rešenje je zavedeno pod istim brojem kao i prvo rešenje od pre 10 godina”, priča ova

tridesetrogodišnjakinj, piše Politika.

Vlada Srbije planira zaduženje od 675 mlrd RSD

Vlada Srbije planira da se u 2018. godini zaduži za 675,7 milijardi dinara.

Na taj način će finansirati budžetski deficit i otplatila glavnicu duga za pozajmice uzete od domaćih i stranih

kreditora za direktne i indirektne obaveze države.

U predlogu budžeta za iduću godinu koji je dostavljen

Skupštini Srbije navodi se da će biti uzeti krediti od

domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih

finansijskih institucija, i inostranih vlada u ukupnom

iznosu od najviše 90,1 milijardu dinara.

Emitovanjem hartija od vrednosti na domaćem tržištu u

domaćoj i inostranoj valuti država će se zadužiti do 425

milijardi dinara, a prodajom evroobveznica na stranom

tržištu obezbediće se 121,7 milijardi dinara.

U obrazloženju predloga budžeta istaknuto je da će

planirano zaduživanje po osnovu prodaje hartija od vrednosti biti smanjeno ukoliko bude prihoda od

privatizacije ili povoljnijih dugoročnih koncesionalnih zajmova. Očekivanja su da će dogodine biti data

koncesija za beogradski Aerodrom "Nikola Tesla".

U 2018. godini predviđeno je izdavanje državnih garancija do iznosa od 58,6 milijarde dinara (432 miliona

evra i 18 miliona kuvajtskih dinara).

Država će davati garancije za kredite koje će uzimati javna preduzeća Železnica, EPS, Srbijagas, Resavica.

Prema predlogu budžeta za narednu godinu, država će dobiti projektne i programske zajmove do iznosa od

oko 576,4 milijarde dinara (2,79 milijardi dolara, 2,13 milijardi evra i 1,43 milijardi kineskih juana).

Najviše pozajmica u ukupnom iznosu od 278,8 milijardi dinara (2,42 milijarde dolara i 1,44 milijarde

kineskih juana) biće uzeto od kineske Eksport-import banke i namenjene su izgradnji puteva i pruga,

postrojanja za preradu otpadnih voda i toplovoda u Beogradu.

Od tog iznosa za modernizaciju i rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta na deonici od Novog Sada do

Subotice biće uzet zajam od milijardu dolara.

Od Svetske banke biće uzeti krediti u vrednosti od 191,1 miliona evra i 350 miliona dolara, a od Evropske

investicione banke 731 miliona evra, Evropske banke za obnmovu i razvoj 100 miliona evra, Banke za

razvoj Saveta Evrope 45 miliona evra, Nemačke razvoje banke (KfW) 60 miliona evra, a od turske vlade 16

miliona dolara.

Predlogom zakona o budžetu za 2018. godinu predviđeni su prihodi od 1.178 milijardi dinara, rashodi od ;

1.207 milijardi, tako da će deficit iznosti 28,4 milijardi dinara.

Budžet je planiran na osnovu prognoze da će u 2018. godini rast BDP-a iznositi 3,5 odsto, a da će godišnja

inflacija biti 2,7 odsto.

Očekuje se, kako navodi, da prihodi budžeta od naplate poreza budu 988,6 milijardi dinara, od čega je

naplata PDV-a 503,4 milijarde.

Prihodi od naplate akciza planirani su u iznosu od 286,3 milijarde, a od carine 42,9 milijardi dinara.

O dobiti javnih agencija planiran je prihod od 1,6 milijardi, od dobiti javnih preduzeća i didvidendi 15,5

milijardi dinara, a od donacija 14,2 milijarde dinara.

Rashodi budžeta za zaposlene iznosiće 272,3 milijardi dinara, donacije socijalnim fondovima oko 222,2

milijarde dinara, o čega je Republičkom fondu za penzijsko i invaldisko osiguranje pripasti 185,8 milijardi

dinara. Za subvencije je izdvojeno 87,6 milijardi dinara.

U odnosu na realizaciju u tekućoj godini, investicije će u sledećoj godini po prvi put biti 30 odsto veće i

iznosiće preko 180 milijardi dinara na nivou opšte države, odnosno 128 milijardi dinara na nivou republike.

U bankrotu 150.000 Srba

Sto puta smo videli primere država koje su bankrotirale. I sami živimo u jednoj koja je u prošlom

veku dva puta bankrotirala. Posebno je mučno bilo 1992. godine kada je Srbija imala u svetu do tada

nezapamćenu hiperinflaciju.

Procenjuje se da danas u Srbiji ima oko 150.000 građana koji su, stručno rečeno, nesolventni, a zapravo više

ne mogu da vraćaju zajmove bankama. Premda još nema Zakona o ličnom bankrotstvu, koji je u

skupštinskoj proceduri od jeseni 2016, u NBS-u kažu da treba biti jako pažljiv sa uvođenjem mehanizma za

proglašenje stečaja pojedinca.

"Strategijom za rešavanje problematičnih kredita, koju je Vlada Srbije usvojila u aprilu 2015. godine,

predviđena je procena potrebe, izvodljivosti i izbora trenutka uvođenja ličnog stečaja, u kontekstu

unapređenja okvira za vansudsko rešavanje dugova i

hipoteke. NBS podržava oprezan pristup sagledavanja

opcije uvođenja ličnog stečaja u domaći pravni okvir",

navedeno je u odgovoru NBS-u.

To što zakona još nema, ne znači da nema

bankrotstva. O tome svedoče specijalizovani portali i

oglasi u štampi iz kojih se vidi da na doboš odlaze

automobili, kućna tehnika, njive ili mašine, lokali i

fabrike, nažalost i kuće i stanovi, a sve zbog građana koji su zaduženi, a nemaju finansijske mogućnosti da

redovno izmiruju obaveze.

- Poenta ovakvog zakona nije uništenje, već bi trebalo da štiti "poštenog, a nesrećnog građanina koji se

spletom okolnosti našao u nezavidnoj finansijskoj situaciji". Stečaj fizičkih lica je osetljiv jer se može i

zloupotrebljavati, zbog čega je važno da se pažljivo odabere model koji ne bi ugrozio interese poverilaca, ali

ne bi ni dodatno pogoršao situaciju osobe čija je imovina pod stečajem - kaže dr Vuk Radović, profesor

Pravnog fakulteta u Beogradu i autor Zakona o stečaju iz 2009. godine.

Centralna banka veruje da je 150.000 ljudi zrelo za bankrot, mada su brojke mnogo crnje. To se vidi iz

podatka da je ogroman broj građana u debelom minusu, a čak 213.983 računa je blokirano mesec ili više

dana. Dug građana bankama prošlog meseca iznosio je 879 evra po glavi stanovnika.

Bankrot, odnosno stečaj u Srbiji gotovo uvek znači i kraj, katanac na firmi koje bi ga proglašavale. Na

Zapadu to ni izbliza nije tako i ideja ličnog bankrotstva ne znači raskućiti dužnika. Za to neki poseban zakon

i nije potreban, jer već postoje mehanizmi prinudne naplate. Poenta bankrota je da se kompanija ili

pojedinac konsoliduju, a to se završava katancem tek kad se sva druga sredstva iscrpe.

U praksi, ako bi pojedinci proglasili lični bankrot, to bi za njih značilo da dobijaju stečajnog upravnika koji

će odrediti koliko im je novca potrebno za osnovno preživljavanje, a sve ostalo odlazi na otplatu starih

dužničkih obaveza. Lični bankrot pojedincu pomaže da izmiri obaveze, ali to nikako ne znači brisanje starih

obaveza niti njihov otpis. U isto vreme, lični bankrot mu omogućava finansijski novi početak posle relativno

kratkog perioda, a to ga podstiče na izmirenje dugova.

Međutim, loša strana za takvog dužnika je što čak i kada izmiri obaveze i postane ponovo solventan, banke

ostaju oprezne i nepoverljive pa je otuda šansa da ponovo dobije kredit veoma mala, jer podaci ostaju

zapisani u Kreditnom birou.

Nisu samo banke bauk

Premda su bankarski krediti ti koji su zakopali u dugove hiljade građana, lični bankrot bi se odnosio na sve

poverioce, od poreznika, javnih preduzeća, pa do održavanja zgrada. Svaka obaveza koja se mora platiti po

zakonu podleže prinudnoj naplati, pa bi time bila obuhvaćena i Zakonom o ličnom bankrotstvu.

Teško će funkcionisati

Skeptici kažu da Srbija prosto nije spremna za ovakav vid propisa, iako ga, recimo, Hrvatska i Slovenija od

bivših republika, uveliko primenjuju. Razlozi zbog kojih kod nas još nije donet ovakav propis, po mišljenju

stručne javnosti, jesu to što ovako osetljivi zakoni zahtevaju besprekorno funkcionisanje državnog i sudskog

sistema, ali i veću platežnu moć građana. U zemlji u kojoj se minimalnom zaradom ne mogu pokriti ni

računi za stan od 80 kvadrata, a prosečna plata ne pokriva ni statističku potrošačku korpu, teško se može

govoriti o sprovođenju ovakvog zakona.

Dva modela ličnog stečaja

U svetu postoje dva koncepta ličnog stečaja - anglosaksonski i kontinentalni. U SAD kada pojedinac

zapadne u dužničku krizu povereniku predaje svu imovinu, a dugovi mu se po okončanju stečaja otpisuju.

Evropski model je drugačiji, pa rezaduženi se predaje u ruke supervizora, prodaje mu se imovina, nastavlja

da radi i otplaćuje dugovanja.

Supervizor, inače, određuje i sumu novca koja je dovoljna za preživljavanje. Određen je spisak stvari koje se

ne mogu prodavati radi namirenja obaveza, poput odeće, obuće i drugih predmeta za ličnu upotrebu, kao i

hrane i ogreva za tri meseca za dužnika i njegovu porodicu. Sve ostalo ide na doboš.

- Bliži nam je ovaj drugi model koji funkcioniše po principu da dužnik narednih pet do osam godina radi za

poverioce, ali će posle toga imati šansu za novi početak, jer će biti oslobođen odgovornosti za isplatu svih

svojih dugovanja - istakao je Radović.

Oružarski zahtevi neprihvatljivi za Ministarstvo odbrane

- Većina oružarskih zahteva neprihvatljiva je za nadležne u Ministarstvu odbrane, saopštili su predstavnici

sindikata najznačajnijih domaćih vojnih fabrika: Zastave oružja, Prvog partizana, Slobode, Krušika, Milana

Blagojevića i Prve iskre..

.. koje čine grupaciju Odbrambena industrija Srbija (OIS),

nakon četvorosatnog, sastanka sa ministrom odbrane

Aleksandrom Vulinom i njegovim saradnicima, kojem su

prisustvovali i direktori i predsednici nadzornih odbora

preduzeća OIS.

Predsednik Odbora Samostalnog sindikata Odbrambene

industrije Srbije Dragan Ilić našem listu je rekao da je na

sastanku sa Vulinom odbijen zahtev da se zarade radnika Odbrambene industrije Srbije izuzmu iz uredbe

Vlade Srbije o umanjenju zarada, pošto oružari, kako pojašnjavaju sindikalci, svoje plate zarađuju na

inostranim tržištima, a ne iz budžeta kao ostatak javnog sektora, u koji su svrstani mimi svake logike.

Nadležni, međutim, nisu imali razumevanja za taj, kao ni za zahtev oružara o jednokratnoj novčanoj pomoći

koju će, kako će najavljeno, da dobiju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, ali

ne i radnici vojne industrije, iako je ta industrijska grana u nadležnosti MO. Na sastanku sa Vulinom nije

prihvaćena ni inicijativa da zaposleni u fabrikama OIS mogu da se leče na Vojnomedicinskoj akademiji u

Beogradu.

Zaposleni u Odbrambenoj industriji Srbije protive se privatizaciji domaćih vojnih fabrika (prodajom do 49

odsto njihovog kapitala inostranim kompanijama i investitorima - prim. Z. R.), predviđenoj Nacrtom zakona

o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, o čemu su njihovi sindikalni lideri prekjuče obavestili

nadležne u Ministarstvu. Ministar Vulin im je, međutim, prenosi Ilić, poručio da će privatizacija da bude

dobra za njihove fabrike, te da nemaju razloga da se boje. Otuda će, dodao je Vulin, rad na izradi novog

zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme da bude nastavljen.

Na sastanku nije prihvaćen ni predlog Sindikata o podeli akcija vojnih fabrika zaposlenima u OIS, iako je to

ranije bilo predviđeno. Nije podržan ni sindikalni stav da društveni kapital, kojeg u preduzećima OIS ima i

do 40 odsto, ne treba da bude podržavljen, kako je to predviđeno Nacrtom zakona o proizvodnji i prometu

naoružanja i vojne opreme.

Ministarstvo odbrane je, nakon sastanka, saopštilo da je ministar Vulin garantovao da će, u koordinaciji sa

ostalim državnim organima i ministarstvima, "učiniti sve kako bi se stvorili uslovi da problemi industrije u

tranziciji budu otklonjeni".

Na sastanku je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva, bilo reči i o "statusu poslovanja fabrika te strateški

važne industrije kao i o nivou implementacije investicija i očekivanim rezultatima", razgovaralo se i o

međusobnim odnosima unutar sindikalnih organizacija u fabrikama kao i o zahtevima za unapređenje

razvoja za potrebe Vojske Srbije.

021/RTS

Otkriveno više od 10.000 nelegalnih privrednika

Skoro 10.000 privrednika koji nelegalno posluju otkriveno je u 640.000 kontrola za 18 meseci koliko se

primenjuje Zakon o objedinjenom inspekcijskom nadzoru.

Kako piše RTS, s druge strane, gotovo za deset odsto više je onih koji

su legalizovali posao, što sa sobom nosi manji broj radnika na crno.

"Kada govorimo o ovoj godini, možemo reći da je konstatovano negde

oko 17.000 neregistrovanih radnika, od kojih je nakon kontrola,

prijavljeno 16.300, što je negde oko 90 odsto uspešnosti, i to su vrlo konkretni rezultati objedinjenog

inspekcijskog nadzora i kontrole", kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu

samoupravu Zoran Kasalović.

Inspektor u Srbiji u proseku ima 55 godina. Vozi se u automobilu starom četvrt veka. Na 1.200 stanovnika

ide po jedan inspektor, što je tri puta manje nego u Evropi i nedovoljno za kompletnu reformu,

upozoravaju načelnici okruga.

"Kontrolišu dve ili više oblasti što je zaista nedopustivo, broj inspektora na lokalnom nivo što se tiče Srbije

je 3.000 što je zaista malo za efikasan i funkcionalan rad. Postoje oblasti na lokalnom nivou koje su

apsolutno nepokrivene u kontroli inspekcijskih službi", kaže načelnica Južnobanatskog okruga Danijela

Lončar.

Toga su svesni u Vladi Srbije gde navode da dok tragaju za rešenjem, plan je da se postojeći kapaciteti troše

na one za koje je očigledno da posluju nelegalno.

"Ceo niški okrug koji ima veliki klinički centar, kontroliše samo jedan inspektor. Mi ćemo uraditi detaljnu

analizu i sačiniti predlog modela kontinuiranog popunjavanja inspektorima i opremanja inspektora u

materijalnom smislu", kaže Kasalović.

Kako navode u Naledu (Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj), inspekcije su bolje organizovane,

ali su potrebne obuke kako bi inspektori umeli da pišu prekršajne prijave koje će dobiti pravi sudski

epilog.

"Imamo slučajeve da se izriče veliki broj opomena, umesto kazni, veliki broj prijava inspektora zastareva,

neujednačena je praksa sudija širom Srbije u izricanju presuda, tako da su tu potrebne su obuke i za sudije,

dakle tu moramo isto da radimo na obukama", kažu u Naledu.

Podsetimo, još 2015. godine predstavljen je projekat e-inspektor, koji je trebalo da poveže svih 40

inspekcija, ali to još nije zaživelo. Tada je najavljeno da će umesto pred šalterima i uz pomoć

komplikovanih procedura i gomile obrazaca, građani i predstavnici kompanija u Srbiji moći će da

komuniciraju i prate rad i izveštaje inspekcija u potpunosti onlajn.

Projekat e-inspektor osmišljen je kao odgovor na rezultate istraživanja i anketa, koji su od 2011. do 2015.

godine sprovedeni na temu inspekcijskog nadzora u Srbiji, a koji, primera radi, ukazuju na to da jedan

turistički inspektor nadzire čak i do 300 subjekata.

Poslednji put e-inspektor se pominje u septembru ove godine kada je Vlada Srbije donela Zaključak o

usvajanju Akcionog plana za primenu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, koji predviđa

izradu softvera za za taj projekat.

FONET/POLITIKA

Platni razredi se odlažu za 2019.

Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Kasalović izjavio je za

današnju Politiku da se primena sistema platnih razreda odlaže do 1. januara 2019. godine, iako je bilo

najavljeno da će reforma sistema plata u nekim službama javnog sektora početi već sledeće godine.

Do 1. januara 2019. godine, piše Politika, trebalo bi doneti zakon o sistemu plata u javnom sektoru, zakon o

zaposlenima u javnim službama i nameštenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave,

kao i zakon o platama u javnim agencijama.

Kasalović je ocenio i kao značajan budući katalog radnih mesta u javnom sektoru.

Upoznavanje mladih sa preduzetničkim idejama i izazovima

"Put mladog preduzetnika" je projekat za smanjenje nezaposlenosti među mladima kroz promociju

omladinskog preduzetništva. Zato će od 13. do 15. decembra u Beogradu biti organizovan Sajam

omladinskog preduzetništva. Na istom poslu našli su se Privredni forum mladih ministarstava omladine i

sporta, prosvete, privrede i Privredna komora Srbije.

Mladi ljudi imaju prilike da se u univerzitetskim centrima upoznaju sa preduzetnicima, da čuju njihova

iskustva, i da saznaju kako da se nose sa izazovima koje donose poslovi kojima bi želeli da se bave.

Tako je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održano predavanje "Put mladog preduzetnika".

Oni koji imaju startap kompanije podelili su svoja iskustva sa akademcima.

"Mislim da je preduzetnik osoba koja ima u stvari određeni majncet koji se zove – napraviću ideju bez

obzira u kojoj sredini se nalazim, bez obzira kojom opremom raspolažem. U pitanju je pravi tim i u pitanju

je vizija i istrajnost", rekao je Dimitrije Jelić, izvršni direktor i osnivač kompanije "SEEZER".

Privredni forum mladih želi da poveže mlade, privredu, akademsku zajednicu i državne institucije kako bi

postao platforma za razvoj omladinskog preduzetništva u Srbiji.

"Ideja celog projekta jeste da informišemo mlade ljude i da kroz interakciju i komunikaciju sa već uspešnim

preduzetnicima motivišemo da i sami krenu u preduzetničke poduhvate. Sajam će na jednom mestu okupiti

50 uspešnih preduzetnika koji će kroz tri dana mladima ukazati na to kako izgleda jedan razvojni put

preduzetnika u Srbiji, i dakle želimo da prikažemo koji su to uspešni primeri preduzetnika koji posluju na

našim prostorima", kaže Marijana Marinković, predsednica Privrednog foruma mladih.

Istraživanja Ministarstva omladine i sporta pokazuju da mladi žele da pokrenu posao.

"Žele da se aktiviraju. Samo im je potrebna adekvatna informacija i naravno pomoć i podrška na celom tom

putu. Dakle mi se zalažemo i za to da mladi ljudi pored otvaranja, znači kada otvore ta svoja preduzeća i

preduzetniništvom počnu da se bave, da oni mogu da dobijaju stalno neku mentorsku podršku. Mentor je

ipak neko ko je dragocen. Pa mi i kad imamo pripravnika, godinu dana neko radi sa njim. Tako da i kada se

radi o preduzetništvu, smatramo da je veoma dobro da postoji i zato podržavamo projekte koji daju takvu

mogućnost", ističe Snežana Klašnja, pomoćnica ministra omladine i sporta.

Tako će sredinom decembra mladi moći na jednom mestu da vide kako izgleda preduzetnička zajednica u

Srbiji.

Ovo su svi načini na koje Maja Gojković ZLOUPOTREBLJAVA

funkciju predsednice Skupštine Srbije

Ona za tri sekunde može da izrekne tri opomene jednom poslaniku, da pozove na glasanje, pa ga poništi, pa i

da okonča raspravu u Skupštini, iako je za nju ostalo još skoro četiri sata. Može i u direktnom prenosu da

vređa najbliže saradnike i da poslanike šalje u zdravstvenu službu. Sve ovo su primeri kako Maja Gojković

tokom svog drugog predsedničkog mandata u Skupštini zloupotrebljava funkciju na kojoj se nalazi.

Koliko god da trajao, ovaj skupštinski saziv pamtićemo najviše po velikom broju incidenata tokom sednica,

a i van njih, koji su znali da se okončaju i fizičkim sukobom. I mada u njima niko nije u potpunosti nevin,

jasno je da je u najvećem delu kumovala upravo Maja Gojković.

Opomena! Opomena! Opomena!

Jer, da li se ikad u istoriji srpskog parlamentarizma dogodilo da je predsedavajući poslaniku koji je prišao

njenom stolu samo rekao: "Opomena. Opomena. Opomena". Upravo to je Gojkovićeva učinila kada joj se

približila poslanica DJB Branka Stamenković i zatražila reč, a izircanje ovih kazni značilo je i njeno

udaljenje sa sednica u trajanju od 20 dana.

Iako su tri opomene u tri sekunde verovatno rekord koji je teško ponoviti, Gojkovićeva će ostati poznata po

tome što je u roku od godinu i po dana podelila više od 60 opomena i to opoziciji. Poslanici vladajuće

koalicije za vreme ovog skupštinskog saziva dobili su svega dve kazne.

Zvonce i poništavanje glasanja

Gojkovićeva je u parlamentarnu praksu uvela i jednu novinu - zvonce, čijim korišćenjem poslanicima

vladajuće većine sugeriše da glasaju za neki predlog zakona. Pre dve nedelje, kada je čitala predloge

opozicije za dopunu dnevnog reda, nehotice je pritisnula zvonce, pa su parlamentarci iz redova SNS glasali

za opozicioni predlog.

Kada je shvatila šta se dogodilo, Gojkovićeva je poništila glasanje, uz objašnjenje da je zakazao elektronski

sistem i zatražila da se utvrdi kvorum.

Predsednica parlamenta često tokom sednica vodi polemike sa liderom DJB Sašom Radulovićem, koji je i

apsolutni rekorder po broju izrečenih kazni - ima ih čak 13. Posle jednog verbalnog sukoba, Gojkovićeva ga

je izbacila iz sale, rekla mu da zatvori vrata i preporučila odlazak kod lekara.

I nije da to radi samo svojim političkim protivnicima.

- Odlazi, odmah, videćeš ako me još jednom dovedeš u zabludu, odlazi odmah i donesi mi podatke - vikala

je ona na generalnu sekretarku parlamenta Svetislavu Bulajić, koja joj na vreme nije dostavila obrađene

podatke o povučenim amandmanima.

Minut za predloge opozicije

Na istoj sednici, nakon burne rasprave sa opozicijom, odlučila je da zaključi raspravu, iako je u elektronskoj

evidenciji e-parlamenta stajalo da je ostalo još 255 minuta.

Maji Gojković nije strano ni da kasni sa dostavljanjem dnevnog reda poslanicima i zakazivanjem sednice.

Nedavno je na raspravu stavljen set infrastrukturnih propisa, a predlozi su dostavljeni opoziciji 24 sata i

jedan minut ranije, umesto, kako je to predviđeno Poslovnikom sedam dana.

To znači da je opozicija imala svega jedan minut vremena da dostavi dopunu dnevnog reda. Gojkovićeva je

posle kritika na sednici, odgovornost za to prebacila na ministarku građevinarstva i infrastrukture Zoranu

Mihajlović.

Kabadahijski odnos i neznanje

Poslanica Sanda Rašković Ivić kaže za "Blic" da, iako je bila u više skupštinskih saziva, ovakvo vođenje

parlamenta i sednica nije doživela. Ona navodi da je čak bolji odnos opozicije i pozicije i normalnija

atmosfera bila u vreme kada je Skupštinu vodio Nebojša Stefanović.

- Ovo nije stvar samo kabadahijskog odnosa, već i neznanja. Mi više nemamo ni skupštinske kolegijume,

koji su u ranijim sazivima bili prilično redovni. Do sada smo imali samo tri, do kojih je jedan bio osnivački,

a drugi kad je suspendovan rad parlamenta zbog predsedničkih izbora - navodi Ivićeva.

Nikada nije bila ovakva atmosfera

Kako kaže, upravo je suspenzija rada parlamenta najveća zloupotreba koju je načinila Gojkovićeva.

- Nikada nije bila ovakva atmosfera. Jasno mi je da niko nije ovde u potpunosti nevin, ali predsednik

parlamenta treba da da ton skupštini, a on daje ton ponižavanju i vređanju - navodi Ivićeva.

Bojan Klačar, izvršni direktor "Cesida", slaže se da je prilično loša atosfera u Skupštini i kaže da su tome

delimično doprinele ekstremnije političke opcije, ali i predsedavajuća parlamenta, kao i najveća poslanička

grupa.

- Oni pokazuju nerazumevanje prema opoziciji, a u vreme kada je počela predizborna kampanja sužavaju im

prostor. Tu onda dolazi do incidenata i svako vuče konopac na svoju stranu. I pojedini opozicioni poslanici

prelaze granicu pristojnog ponašanja. Bilo bi dobro da sa obe strane dođe do relaksirajućih poruka, a da

inicijativa krene od predsedavajuće i vladajuće većine - zaključuje Klačar.

"Predsednik Skupštine treba da pokaže nepristrasnost"

Jovana Đurbabić iz Otvorenog parlamenta kaže za "Blic" da predsednik Skupštine u jednom demokratskom

društvu načinom na koji vodi rad parlamenta "treba da pokaže nepristrasnost i čuva dostojanstvo

predstavničkog tela".

- Dešavanja u parlamentu danas nisu u skladu sa demokratskom kulturom koja podrazumeva dijalog i

argumentavanu razmenu mišljenja poslanika kao predstavnika građana. Pravila koja su definisana

Poslovnikom treba da se primenjuju jednako i na poslanike vladajuće većine i opozicije a ovakva atmosfera

samo doprinosi daljem urušavanju poverenja građana u parlament - smatra ona.