Sterilizacija je osnovni metod asepse kojim se postie potpuno unitavanje svih ivih oblika mikroorganizama (patogeni, apatogeni i njihove spore)

STERILIZACIJA KAO ZLATNI STANDARD SPREAVANJA INTRAHOSPITALNIH INFEKCIJASterilizacija je osnovni metod asepse kojim se postie potpuno unitavanje svih ivih oblika mikroorganizama (patogeni, apatogeni i njihove spore). To je profilaktika mera kojom se spreava unoenje infekcije u organizam predmetima koji dolaze u kontakt sa krvlju (instrumenti, zavojni materijal, gumene rukavice, tenosti) ili tkivima ispod nivoa epiderma.

Usled injenice da u ivotu nita nije apsolutno,tako i mi ne moemo tvrditi da su nam poznate sve vrste mikroorganizama,a shodno toj injenici,nismo u mogunosti obezbediti adekvatne podloge na kojima bi se mogli kultivisati,uslovno reeno,nepoznate vrste mikroorganizama.

Analogno ovoj injenici,1971 godine Bruch i Bruch predlau da se upotrebljava definicija prema kojoj je sterilizacija proces kojim se ivi mikroorganizmi unitavaju do te mere da se na raspoloivim podlogama za kultivisanje ne mogu dokazati,tj.da na raspoloivim podlogama mikroorganizmi ne rastu.

Za sterilizaciju materijala koji se koristi u medicinske i farmaceutske svrhe,moe se koristiti definicija po kojoj je to postupak kojim se garantuje da u konanom ishodu (nakon ciklusa sterilizacije) nee preiveti vie od jednog mikroorganizma na jedan milion sterilisanih proizvoda,tj.jedan mikroorganizam moze biti prisutan samo na jednom predmetu od milion ukupno sterilisanih. Drugim reima,neki se predmet moe smatrati sterilnim ako je verovatnoa prisutnih ivih mikroorganizama manja od 1:1.000.000.

Cilj sterilizacije jeste osigurati potpunu odsutnost ivih organizama.

ORGANIZACIJA JEDINICE ZA STERILIZACIJUCentralna sterilizacija je radna jedinica koja osigurava sterilni materijal i pribor za celu bolnicu.

Organizacijom centralne jedinice za sterilizaciju smanjuje se broj aparata i osoblja koje provodi sterilizaciju i ima dobar nadzor nad njenim provoenjem.

Jedinice za sterilizaciju po pravilu su graevinski podeljene u tri zone neisto, isto i sterilno.

Temperaturu u svim prostorima trebalo bi odravati izmeu 18 i 22 C, relativnu vlanost izmeu 35 i 70%, a strujanje vazduha usmeriti od istih prema relativno neistim prostorijama.

Kvalitet rada u tim jedinicama osigurava kvalifikovano osoblje, sprovoenjem standardnih postupaka, nezavisno od vrste aparata koju poseduju.

Postupak:

Nakon upotrebe pribora sa odeljenja (instrumente, rukavice, nastavci, sonde) doneti u jedinicu za sterilizaciju

pribor primiti u zoni za neisto (obino je oznaena crvenom bojom)

provesti mehaniko ienje, dezinfekciju, ispiranje i suenje. Runo ienje kontaminiranih predmeta moe izloiti zdravstveno osoblje patogenim mikroorganizmima koje se prenosi krvlju i drugim tetnim mikroorganizmima, te bi ga trebalo izbegavati. Za ienje treba upotrebljavati aparate za ultrazvuno ienje, aparate za pranje posua, aparate za pranje dekontaminaciju ili perae sterilizatore.

isti pribor premestiti u zonu za isto (obino je oznaena plavom bojom), primiti isto i suvo rublje iz perionice

ispitati ispravnost svakog predmeta

sloiti instrumente u setove

staviti hemijske indikatore za kontrolu seta

umotati setove i pojedine predmete

staviti indikatore za kontrolisanje sterilizacije i naznaiti datum i vrieme sterilizacije

umotane setove i pojedinani pribor staviti u korpe

korpe staviti u sterilizator i ukljuiti odgovarajui program

nakon zavrene sterilizacije iskljuiti sterilizator

ohladiti i isprazniti sterilizator, a sterilni materijal premestiti u zonu za sterilno (obino je oznaena zelenom bojom)

indikatore za bioloki nadzor sterilizacije pregledati u jedinici za sterilizaciju ili poslati u mikrobioloku laboratoriju

svaku sterilizaciju dokumentovati (datum, vreme, tehnike parametre, hemijske pokazatelje ispravnosti sterilizacije)

sterilan materijal i pribor dostaviti na odelenja (idealno nakon bioloke provere).

ienjeienje podrazumeva uklanjanje neistoa ili bilo kojeg drugog neeljenog materijala (krv, ostatke hrane, itd.) na povrinama i predmetima. ienjem se uklanjaju vidljive neistoe. ienje, pored estetske i psiholoke uloge, ima zadatak mehanikog uklanjanja mikroorganizama, ili im moe uskratiti izvor hranjivih materija. Broj mikroorganizama (bioloka kontaminacija) moe se znaajno smanjiti temeljnim ienjem (50-90 %). Za efikasno ienje presudni su efikasnost hemijskih sredstava, mehanika sila, vreme i temperatura.

Vanost ienja medicinskih pomagala:

Uklanjanje vidljive praine i prljavtine;

Uklanjanje plodnog tla za preivljavanje mikroorganizama;

Smanjenje biolokog tereta;

Zatita od korozije;

Obezbeivanje sigurnijeg slobodnog kretanja opreme i materijala.

Lina zatita tokom ienja

Medicinska pomagala koja su koriena u operacionoj sali mogu biti veoma kontaminirana mikroorganizmima kada stignu na odeljenje za ienje.Zato se ienje smatra najopasnijom fazom sterilizacije.U cilju smanjenja rizika bitno je da se preduzmu mere predostronosti kako bi se osiguralo bezbedno rukovanje tokom procesa ienja.

Prvi veliki princip je da se ogranii dodir sa materijalima to je vie mogue.Zato se maina za ienje preporuuje kad god je to mogue.

Za zatitu tokom runog ienja dostupno je niz materijala:

RukaviceNapomena: ak i kada se nose debele rukavice,treba paziti kako bi se spreile povrede iglom ili posekotine prilikom pranja otrih delova!U sluaju povrede treba slediti protokol za povrede, propisan u bolnici/objektu. Kod ribanja osigurati da prskanje bude dalje od tela (pokreti od vas).Takoe se moe uraditi ribanje pod vodom.

Plastina kecelja

Spreava da vlaga doe u dodir sa odeom.Maska za usta,vizir,naoare i kapaMaska zatiuje od udisanja prskanja ili kapljica aerosola.Vizir ili naoare zatiuju oi.

Zaklon protiv prskanjaZaklon protiv prskanja iznad sudopere (bazena) za ienje se moe koristiti kako bi se spreilo prskanje u oi, usta i nos.To smanjuje potrebu za noenjem vizira i/ili maske te tako prua vie udobnosti za disanje.

Zaklon bi trebao da se pomera polako i da prui jasan pogled na materijale koji se iste.

Pakovanje

Medicinski instrumenti i pribor, koji moraju biti sterilni za primenu na bolesniku, moraju se sterilisati posebno spakovani.

Pakovan titi od vlage, praine i kontaminacije mikroorganizmima. Ono obezbeuje sterilnost od vremena kad je odreeni predmet izvaen iz sterilizatora, kroz vreme skla-ditenja sve do trenutka korienja.

Nasuprot tome, predmeti koji nisu spakovani ,a sterilisani su,gube sterilnost odmah nakon vaenja iz sterilizatora i onda samo mogu biti oznaeni kao predmeti sa niskom mikrobnom kontaminacijom". U nekim je situacijama u praksi to prihvatljivo (npr. odreeni instrumenti u stomatologiji).

Posebna panja mora se obratiti na sledee elemente:

Masu, spoljanji oblik, otre ivice ili delove instrumenata i pribora koji tre

Moguu osetljivosti instrumenata i pribora na oteenja (zaglavljivanje, uvrtanje, zbijanje, pritiskanje, udaranje)

Sastav za pakovanje ne sme tetno uticati na efikasnost postupka sterilizacije

Sterilnost se mora sauvati tokom transporta i skladitenja do trenutka korienja

Instrumenti i pribor moraju biti tako pakovani da se mogu izvaditi iz pakovanja (ambalae) u trenutku upotrebe bez kontaminacije. Sadraj odreenog paketa moe se primeniti samo na jednom pacijentu i to u istom zahvatu, a sve to ostane smatra se nesterilnim.

Vrstu, sastav i veliinu svakog paketa treba dokumentovati, a svaki predmet koji se sterilie mora biti specificiran i sadran u listi za pakovanje.

abloni (liste za pakovanje) moraju biti izraeni za svaki set Proizvoa materijala za pakovanje (ambalae) mora dati uputstvo kako se odreeni materijal za pakovanje ili ambalaa koriste. Na primer, za koju je vrstu sterilizacije prikladan, na kojoj se temperaturi zavaruje, kako se kontejner za sterilizaciju isti, itd.

Samo ako se potuju sve navedene pojedinosti moe se garantovati da e materijal za pakovanje biti prikladan za odreenu svrhu (npr. zatita od ponovnog prljanja, sterilnost unutar pakovanja, itd).

Liste za pakovanje sastavljaju odgovorne osobe sa odeljenja, koje imaju potrebnu strunost. Osoblje zadueno za pakovanje instrumenata i pribora mora se pridravati sadraja lista za pakovanje. Ako postoji bilo kakav problem da se to uini, kvalifikovani lan osoblja mora proceniti situaciju pre nego to se nastavi s pakovanjem.

Vrste pakovanja

Sistem mikrobne barijere prua zatitu od mikroorganizama i odrava sterilnost proizvoda do trenutka upotrebe. Sistem mikrobne barijere podrazumeva minimalne zahteve koji e osigurati navedene potrebe:

Omoguiti sterilizaciju

Osigurati barijeru za mikroorganizme

Omoguiti odravanje sterilnosti.

Primeri oblikovanja mikrobne barijere:

Viekratni kontejneri

Papir, transparentne vreice i rolne. To su samo sastavni delovi mikrobne barijere pre nego to se ispune i konano zatvore ili zavare.

Vrste sistema mikrobnih barijera

Sistem vrste mikrobne barijere (tvrdo pakovanje)

Sistem meke mikrobne barijere (meko pakovanje)

Vieslojno pakovanje omoguava veu sigurnost jer se slojevi mogu postupno odstraniti (prvo spoljanji, a posle unutranji). Ovaj nain pakovanja titi od bilo kakve kontaminacije (estice praine, mikroorganizmi) unutranjeg sloja. Treba paziti da estice praine koje su se oslobodile u vazduh prilikom otvaranja ne padnu na sterilni materijal. Zbog toga se materijal mora drati na sigurnoj udaljenosti. Spoljanje pakovanje ujedno titi unutranje od moguih mikro oteenja. Vieslojno pakovanje e biti korisno samo ako se na ispravan nain primenjuje metoda postupnog otvaranja (aseptini uslovi). Treba izbegavati pakovanje u previe slojeva (npr. zajedniko umotavanje vie paketa) jer e vieslojno pakovanje ometati prodor sterilizacionog sredstva .

Odreeni broj sterilnih instrumenata i pribora potrebnih za jednog pacijenta, kad god je to mogue, a i zbog higijenskih razloga, trebalo bi se pakovati u jedan paket ili set. Paket se smatra korienim onog asa kad se otvori i ne moe se ponovo koristiti ili skladititi. Ne rade se nikakve zalihe u zajednikom pakovanju za nekoliko pacijenata niti se jedno pakovanje moe koristiti viekratno za istog pacijenta.

METODE STERILIZACIJESterilizacija toplotom (toplotna sterilizacija termostabilnih materijala):

Sterilizacija suvom toplotom

Sterilizacija vlanom toplotom

Hladna sterilizacija sterilizacija hemijskim sredstvima (termolabilni materijal):

sterilizacija etilen-oksidom

sterilizacija tabletama formaldehida

sterilizacija potapanjem u antiseptike koji imaju germicidnu mo

sterilizacija jonizacijom

sterilizacija gama-zracima

plazma sterilizacija

STERILIZACIJA TOPLOTOMnajbolji i najpristupaniji postupak za unitavanje mikroorganizama. Toplota uzrokuje koagulaciju belanevina i inaktivaciju fermenata vanih za ivot mikroorganizama.

Sterilizacija toplotom zavisi od:

vrste toplote i posrednika

visine temperature

duine trajanja sterilizacije

sposobnosti penetracije sterilizirajueg sredstva

otpornosti mikroorganizma.Sterilizacija suvom toplotom

Vazduh manje delotvoran za odravanje i prenos energije od vode. Budui da je vru vazduh manje delotvoran od pare, za sterilizaciju suvom toplotom potrebne su vie temperature i due vreme izlaganja.

Sterilizacija se vri u posebnim aparatima STERILIZATORIMA i to na taj nain da se vazduh zagreva elektrinom energijom do eljenog stepena i eljene duine trajanja. Bitno je znati ta se moe sterilisirati tom metodom i koji je postupak sterilisanja.

Jedan od naina sterilizacije toplotom je delovanje visoko zagrejanog vazduha na instrumente u toku odreenog vremenskog perioda. Na ovaj nain, zbog temperatura koje su potrebne da bi se uspeno ostvario zadatak sterilizacije, mogu biti sterilisati samo metalni i stakleni predmeti. Ostali predmeti koje obraujemo za ponovnu upotrebu nisu u stanju da podnesu te temperature , a da ne budu veoma oteeni ili ak uniteni.

Suvim vazduhom steriliu se predmeti koji podnose visoku temperaturu stakleni i metalni predmeti (instrumenti hirurki noevi, makaze, pincete; brizgalice, igle).

Suva toplota ne deluje korozivno i ne oteuje predmete koji se steriliu.

Zavojni materijali, rublje, gumeni predmeti (gumene rukavice) ne mogu se sterilisati suvom toplotom.

Suvom toplotom sterilie se u posebnim aparatima sterilizatorima na suvi vazduh razliitih veliina i oblika.

Rukovanje aparatom je jednostavno, sterilizacija uspena ako potujemo sva pravila u pripremi materijala za sterilizaciju, ako postignemo odgovarajuu temperaturu (180 C) i odravamo je tokom jednog sata.

Niz postupaka za sterilizaciju suvim vrelim vazduhomNakon zavrene operacije upotrebljene instrumente sakupiti i staviti na metalnu reetku i odneti u prostor za pranje instrumenata.

Dekontaminirati predmete potapanjem u dezinfekciono sredstvo.

Sve instrumente koji se sastoje iz vie delova rasklopiti i dobro oprati u mlakoj vodi i deterdentu. Za pranje koristiti meku etku. Upotreba deterdenta je bitna, jer voda sama nije u stanju da ukloni belanevine i masne materije. Za vreme pranja predmeti se dre pod vodom da bi se izbeglo prskanje.

Instrumente isprati pod mlazom tekue, iste vode i posuiti.

Instrumenti se ili poredaju na reetku sterilizatora ili rasporede na posebne tasove (obino kao set za jednu operaciju). iste i suve predmete sloiti prema vrsti ili u setove za odreeni zahvat u metalne ili staklene kutije (kasete).Staviti indikatorske trake za kontrolisnje uspenosti sterilizacije hemijski indikator.

Otvorene kasete i poklopci (unutranja strana okrenuta prema gore u sterilizatoru)

Zatvoriti sterilizator

Ukljuiti sterilizator. Od trenutka postizanja eljene temperature meriti vreme sterilizacije:Temperatura od 170 C = 1 sat

Temperatura od 160 C = 2 sata

Temperatura od 150 C = 2,5 sat

Temperatura od 140 C = 3 sata

Po isteku vremena predvienog za sterilizaciju potrebno je ostaviti sterilizator i instrumente da se ohlade. To vreme moe biti i nekoliko sati , to ovaj metod ne ini metodom izbora u svakodnevnom radu.

Izvaditi i zatvoriti kutije sa sterilisanim materijalom

Pregledati indikator traku (proveravanje promene boje).

Jedan od nedostataka ove metode sterilizacije je to suva toplota oteuje otre instrumente te se zato ne preporuuje korienje temperature vie od 160 C.

Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom

Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom je najei i najpouzdaniji nain sterilizacijeinstrumenata i drugih predmeta u zdravstvenim ustanovama. Obavlja se u aparatima koji se zovu autoklavi, a za njeno izvoenje neophodna je voda, odreena temperatura i pritisak, tokom propisanog vremena. Primenjuje se u bolnikim ustanovama.

Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom je gotovo najea metoda koja se danas koristi u zdravstvenim ustanovama jer je:

mogue sterilisati instrumente, operacioni ve, gumu, tenosti,

krai je proces sterilizacije to nam omoguava bru cirkulaciju instrumenata,

pouzdana je i sigurna, bez tetnog delovanja na okolinu, sa velikom prodornom moi.

Autoklavi su razliitog oblika i veliine, a svi rade po istim osnovnim naelima. Temperatura vodene pare proporcionalna je visini pritiska u autoklavu.

Zavisno od vrste materijala koji se sterilie:

temperatura u autoklavu kree se izmeu 126 i 138 C,

pritisak izmeu 1,5 i 2,5 bara,

vreme sterilizacije je od tri do 30 minuta.

Vlanim vazduhom steriliu se tekstil (ogrtai, aravi, komprese, pelene, zavojni materijal), metalni predmeti (instrumenti), gumeni predmeti (rukavice, sonde, nastavci) i stakleni predmeti, a ne steriliu se ulja, masti i praci.

Niz postupaka za sterilizaciju vodenom parom pod pritiskom:

1. Nakon zavrene operacije upotrebljene instrumente sakupiti i staviti na vrstu metalnu reetku i odneti u prostor za pranje instrumenata.

2. Dekontaminisati predmete potapanjem u dezinfekciono sredstvo.

3. Sve predmete koji se sastoje iz vie delova rasklopiti i dobro oprati u mlakoj vodi i deterdentu. Za pranje koristiti meku etku. Upotreba deterdenta je bitna, jer voda sama nije u stanju da ukloni belanevine i masne materije. Za vreme pranja predmeti se dre pod vodom da bi se izbeglo prskanje.

4. Instrumente isprati pod mlazom tekue, iste vode i posuiti.

5. Zapakovati instrumente na pravilan nain:

Umotavanjem setova i instrumenata u 4 sloja tkanine, specijalnim postupkom uvijanja.

Pakovanjem u metalne kasete sa pamunim filterima.

Pakovanjem u metalne kasete sa pamunim filterima, ili u havana papir.

U specijalne kese koje na sebi imaju indikator trake za kontrolu sterilizacije.

U doboe (za pakovanje operacionog vea, za instrumente se retko koriste).

Preporuuje se veliina paketa 303060 cm ili najvie 6 kg suvog rubljaKao materijali za pakovanje koriste se kraft-papir, muslin (gustoe 140 niti), netkani omotai i papirnoplastini omota.

Predmete treba umotati u dva sloja papira ili netkanog materijala. Ako se primenjuju jednostruko uvijeni sterilni omoti, njihov se sadraj pri otvaranju moe kontaminirati doticanjem sa spoljanjom povrinom.

6. Rasporediti spakovane instrumente u unutranju komoru autoklava na taj nain da se omogui slobodna cirkulacija pare i prodiranje iste do svih predmeta u autoklavu.

7. Vreme sterilizacije je odreeno vrstom materijala koji se sterilie kao i zadatim parametrima pritiska i temperature (svaki pritisak ima svoju, odgovarajuu tempe-raturu).

8. Pakovanja ostaju po zavrenom procesu sterilizacije u autoklavu oko 30 minuta. To je vreme potrebno da se pakovanja potpuno osue, jer ukoliko bi se izvadila vlana, bila bi mogua kontaminacija predmeta iz okoline.

9. Pravilno uskladititi sterilisane instrumente. Smatraju se sterilnim 72 sata nakon sterilizacije, ako se u tom periodu ne iskoriste, moraju se ponovo sterilisati.

10. Sterilni materijali koji se prenose do operacionih sala i drugih prostora u bolnici moraju imati dodatnu spoljanju zatitu od praine, koja se moe ukloniti pre unoenja predmeta u isti prostor.

Priprema materijala za sterilizaciju

Predmeti od tekstila:

nakon upotrebe predmete (za viekratnu uporabu ogrtai, komprese, aravi) treba oprati, dezinfikovati, isprati, osuiti

sloiti prema vrsti ili u komplete za pojedine zahvate

predmete za jednokratnu uporabu (tupfere razliitih veliina) sloiti prema veliini, obliku

sloiti vertikalno (to omoguava dobru penetraciju vodene pare) u posebne kutije za sterilizaciju s baktericidnim platnom ili u tekstil umotati setove, a u papir pojedinane komade rublja. Kutije ili omoti s materijalom ne smeju biti vei od 25x25x50 cm

staviti hemijski indikator za kontrolisanje sterilizacije.Predmeti od metala:

nakon upotrebe predmete treba oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti

proveriti ispravnost svakog instrumenata

otrice makaza i hirurkih noeva (skalpela) zatititi stavljanjem u navlake

instrumente umotati u tekstil ili papir, pojedinano ili u setove za pojedine zahvate, tako da se omoti mogu lako otvoriti i sadraj upotrebiti uz najmanju mogunost kontaminacije

staviti hemijski indikator za kontrolisanje sterilizacijePredmeti od gume i plastike:

nakon upotrebe oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti

utvrditi neoteenost rukavica

sloiti rukavice prema veliini i paru, napraiti ih s obe strane talkom i u svaku staviti smotuljak gaze

svaki par rukavica omotati gazom ili papirom

predmete staviti vertikalno u vreicu ili kutije

staviti hemijski indikator za kontrolisanje sterilizacije.Predmeti od stakla:

nakon upotrebe oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti

staviti u vreicu ili kutiju

staviti indikator za kontrolisanje sterilizacije.

Materijal pripremljen za sterilizaciju oznaimo datumom i vremenom sterilizacije,

stavljamo u autoklav,

zatvaramo i ukljuujemo odreeni program, zavisno od vrste materijala koji emo sterilisirati. Program odreuje visinu temperature, pritiska i vreme trajanja sterilizacije.

Nakon izvrene sterilizacije i hlaenja sestra otvara i prazni autklav, zatvara reetke na bubnjevima, autoklavne koare ili kutije odlae u prostor za sterilni materijal i pri tome razvrstava prema odeljenjimaa ili vrsti materijala, vrsti setova.

Sterilne predmete treba sloiti tako da se omoti ne guvaju, savijaju, pritiskaju ili probue.

Zapakovani pribor treba drati na istim policama koje moraju biti 20 25 cm iznad poda, 45 50 cm ispod plafona, te 15 20 cm od zida.

Sestra zaduena za sterilni materijal mora voditi dokumentaciju o svim postupcima u sterilizaciji i distribuciji sterilnog materijala (datum, odeljenje).

Rok upotrebe materijala sterilisanog u autoklavu:

vreme tokom kojeg je materijal sterilan uslovljeno je nainom i materijalom umatanja, postupcima rukovanja, uslovima uvanja, a ne vremenom.

materijal u bubnjevima smatra se sterilnim 48 sati,

u kutijama i setovima s baktericidnim platnom est nedelja,

pakovan i hermetiki zatvoren u vreici ili foliji 6 meseci do dve godine (zavisno od vrste folije), ako su neoteeni.

Pre upotrebe svaki set / pakovanje potrebno je detaljno pregledati pre otvaranja kako bismo utvrdili na nema oteenja.

Pribor se ne sme upotrebiti ako postoji i najmanja sumnja da je omot oteen.

Nadzor sterilizacije autoklavom obuhvata:

proveru opreme,

punjenja autoklava i setova,

izlaganja te

dokumentovanje.

Proveru opreme

obavljamo svaki dan pre prve sterilizacije.

Prilikom jutarnjeg zagrejavanja programiramo autoklav za Bowie&Dick test (134 C za 3,5 min).

U sredinu komore stavimo test paket (izmeu sloenog materijala stavimo testni papir s hemijskim indikatorom i pokrenemo program.

Nakon zavretka programa iz testnog paketa izvadimo testni papir i oitamo rezultat. Vakumska pumpa u autoklavu ispravno radi ako je hemijski indikator na testnom papiru ravnomerno promenio boju.

Dobar rezultat znak je da moemo poeti raditi, a lo rezultat signal je da taj autoklav moramo iskljuiti iz upotrebe i pozvati ovlaenog servisera.

Tehnika provera sterilizacije

sprovodi se za vreme svake sterilizacije pomou termometara i manometara ugraenih u autoklav.

na autoklavu se nalazi automatski pisa koji ubeleava visinu temperature i pritiska tokom sterilizacije.

nakon zavrene sterilizacije potrebno je na kartici oznaiti datum i vreme sterilizacije i spremiti je u dokumentaciju.Hemijski nadzor sterilzacije sastoji se od nadzora izlaganja i nadzora sterilizacije svakog pojedinog seta.

Hemijski pokazatelji su papirne trake zalepljene na svaki set ili kutiju, koje promene boju kad su odreeno vreme izloene temperaturi i vlazi.

Za nadzor sterilizacije svakog pojedinog seta slui hemijska traka koja se uloi u set pre pakovanja i menja boju pri sterilizaciji.

hemijski indikatori (6 klasa) ne pokazuju je li sterilizacija bila uspena,

pokazatelj je da je neki materijal bio izloen temperaturi odreeno vreme - proao sterilizaciju trake,

papirii koji reaguju promenom boje supstance du crte

Hemijski integratori

Informacije o vie parametara u ciklusu sterilizacije

postizanje odreene temperature kroz odreeno vremensko razdoblje

kvalitet pare

relativna vlanost. Unutranji indikatori se stavljaju u pakete.

STERILIZACIJA HEMIJSKIM SREDSTVIMA

Postoje hemijske supstance koje posle izvesnog vremena unitavaju sve mikroorganizme na predmetima potopljenim u njih, ak i njihove spore, a naziv im je sterilizanti. Koriste se za sterilizaciju termiki labilnih instrumenata.Hemikalije koje se najee koriste:

etil alkohol, fenol (0,5% rastvor karbolne kiseline),

lizol (3% rastvor karbolne kiseline),

formalin (40% vodeni rastvor formaldehida),

etilen oksid-plastika

Niz postupaka za sterilizaciju hemijskim sredstvima:

1. Nakon zavrene operacije upotrebljene instrumente sakupiti i staviti na metalnu reetku i odneti u prostor za pranje instrumenata.

2. Dekontaminisati predmete potapanjem u dezinfekciono sredstvo (vreme potapanja zavisi od vrste dezinfekcionog sredstva).

3. Dobro isprati instrumente, a zatim ih oprati u toploj vodi (temperatura ne sme biti vea od 35C). Pere se svaki instrument posebno, svaki njegov deo (zglobovi, neravne povrine) mekanom etkom.

4. Dobro posuiti sve instrumente.

5. Pripremiti rastvor hemijskog sredstva prema uputstvu proizvoaa.

6. Na kontejneru uvek oznaiti naziv hemijskog sredstva, datum pravljenja i datum isticanja dejstva (najvei broj rastvora se moe koristiti dve nedelje po pravljenju, npr. CIDEX).

7. Pre svake sterilizacije treba kontrolisati dejstvo rastvora indikator trakama.

8. Rasklopiti sve instrumente i predmete koji se sastoje iz vie delova.

9. Potopiti sve instrumente u rastvor tako da se nau u potpunosti ispod povrine.

10. Poklopiti kontejner poklopcem i ne dodavati niti vaditi predmete do isteka vremena predvienog za sterilizaciju.

11. Slediti vreme proizvoaa u pogledu vremena predvienog za sterilizaciju.

12. Po isteku vremena za sterilizaciju izvaditi reetku sa instrumentima i isprati ih detaljno fiziolokim rastvorom.

13. Osuiti ih sterilnom gazom ili kompresom. Obratiti panju na injenicu da je rastvor sterilizanta toksian i da oteuje kou i sluzokou, kao i druga tkiva sa kojima doe u kontakt. Strogo ograniiti kontakt sa rastvorom i vreme kretanja u toj prostoriji, a vreme izloenosti ograniiti na najkrai mogui period, i istovremeno obezbediti dobru ventilaciju prostorije.

Pri radu sa rastvorom obavezno nositi zatitnu opremu (rukavice, naoare, zatitna kecelja). Rastvor za sterilizaciju se mora promeniti pre isteka vremena predvienog dejstva ako postane mutan i ako indikatorska traka pokae oslabljeno dejstvo.

Sterilizacija etilen-oksidom

Pri sterilizaciji etilen oksidom instrumenti i pribor koji se steriliu izloeni su delovanju gasa etilen oksida u nepropustljivoj zadihtovanoj komori.

Sterilizacija etilen-oksidom metoda je izbora za materijale osetljive na visoke temperature (plastini ili gumeni predmeti, otri predmeti, osetljivi instrumenti, predmeti koji se ugrauju u bolesnikovo telo).

Gasoviti etilen-oksid je sterilizirajua supstancija baktericidnog, fungicidnog i virucidnog delovanja. Zapaljiv je i toksian, a u direktnom dodiru s koom i sluznicama izaziva opekotine, pa zahteva poseban oprez.

Sterilizacija etilen-oksidom sprovodi se u posebnim sterilizatorima. U prisutnosti etilen-oksida, temperature u komori od 54 do 55 C i pritiska od 1,5 do 5,5 bara, tokom 1 2 sata, automatski regulisanim meuodnosima tih initelja odvija se proces sterilizacije.

Ceo postupak se mora odvijati u potpuno automatizovanom etilen oksidnom sterilizatoru. Tek nakon potpunog provetravanja (to produuje vreme obrade) sterilizator se moe otvoriti i sterilni materijal sigurno izvaditi iz sterilizatora.

Zbog opasnih svojstava ovog gasa, u Nemakoj na primer, postoje posebni kursevi koji su obavezni za osoblje koje radi sa sterilizatorom etilen oksidom (Potvrda o rukovanju gasovima u skladu s nemakim propisima o rukovanju opasnim stvarima - tehniko pravilo 513). Ako rade s EO sterilizatorima, zaposlenima se obavezno preporuuje pohaanje takvog kursa.Etilenoksid:

nema miris

toksian

kancerogen

mutagen vrlo eksplozivan

vrlo ekspanzivan

laki od vazduha

obavezno provetravanje

Postupak:

pripremiti materijal za sterilizaciju

staviti materijal i indikator za proveravanje uspenosti sterilizacije u komoru sterilizatora

ukljuiti regulator za temperaturu i pritisak, te u prisustvu etilen-oksida sterilisati materijal u propisanom vremenu

po zavrenoj sterilizaciji materijal ostaviti u prostoru za provetravanje (od 12 sati do 7 dana)

uvati sterilan materijalPriprema materijala za sterilizaciju

Postupak:

pre sterilizacije predmete oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti

svaki predmet posebno staviti u pvc vreicu, a gumene i plastine hermetiki zatvoriti (zbog opasnosti stvaranja toksinog hlorhidrina)

staviti u koare.

Provetravanje sterilisiranih predmeta traje najmanje 12 sati, a materijala predvienih za implantaciju u bolesnike (valvule, pace-makere, proteze) 5 do 7 dana

nakon zavrene sterilizacije i provetravanja, koare ili kutije sa sterilnim materijalom odlau se u prostor za sterilni materijal i pri tome se razvrstavaju

materijal koji se sterilie mora biti oznaen datumom, prikladno uvan, sterilisan etilen-oksidom, ostaje sterilan 1 2 godine

Sterilizacija parama formaldehida

Sterilizacija formaldehidom ima prednost jer parne smese formaldehida koje se koriste u postupku nisu ni zapaljive ni eksplozivne.

Isto tako,desorpcija gasa se odvija odmah nakon sterilizacije u potpuno automatizova-nom formaldehidnom sterilizatoru. Jednom kad je sterilizacioni ciklus zavren, nema potrebe za dodatnim provetravanjem, a sterilisani materijal se moe odmah koristiti.

Formaldehid se upotrebljava za sterilizaciju i dezinfekciju predmeta osetljivih na vlagu i visoke temperature. Njegove pare deluju baktericidno, ali nemaju sasvim pouzdano sterilizirajue delovanje.

Predmete koje elimo na taj nain sterilisati ili dezinfikovati (najee su to optiki instrumenti i delovi aparata za anesteziju) posle pripreme stavljamo u kutije, ormare ili prostorije koje hermetiki zatvaramo. Na jedan prostorni metar dolazi 10 tableta formaldehida, koje se i isparuju tokom 10 sati do 72 sata na sobnoj temperaturi,ili se sprovodi u sterilizatoru na temperaturi 60-70(C u negativnom pritisku i traje 1-3 sata zavisno od koncentracije gasa.Nedostaci proizlaze zbog slabog prodiranja u plastine materijale i zbog odreenih problema koji se javljaju kad se koristi za sterilizaciju upljih predmeta. Upravo kao i za etilen oksid, tako se i u ovom sluaju mora strogo pridravati uputstva proizvoaa o ponovnoj sterilizaciji. U Nemakoj su, zaposlenima koji rade s formaldehidom, dostupni kursevi za osposobljavanje.

Opte karakteristike formaldehida :gas vrlo intenzivnog mirisa

toksian

kancerogen

mutagen

nije eksplozivan

nije ekspanzivan

tei od vazduha

nema provetravanja

Postupak:

Nakon upotrebe predmete mehaniki oistiti i po mogunosti oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti

Sloiti u kutiju, ormar ili prostoriju predvienu za sterilizaciju

Staviti tablete formaldehida

Hermetiki zatvoriti kutiju, ormar ili prostoriju

Drati zatvoreno 10 sati do 72 sata

Pre upotrebe predmete isprati sterilnom vodom i osuiti sterilnom gazom (da ne bi dolo do oteenja tkiva formaldehidom), ili zapakovane staviti u sterilizator na temperaturu 60-70(C - negativan pritisak - 1-3 sata zavisno od koncentracije gasa, provetravanje

Kontrola sterilizacije formaldehidom sprovodi se mikrobiolokim metodama.

Sterilizacija potapanjem u antiseptike

Sterilizacija potapanjem u antiseptike mogua je, ali nepouzdana metoda i primenjuje se samo kad nemamo drugu mogunost sterilizacije.

upotrebljavaju se dezinficijensi koji imaju visok stepen dezinfekcije / sterilizacije: glutaraldehid, glikosal i benzalkonij-hlorid ,peroctena kiselina, hidrogen peroksid za sterilizaciju endoskopa, termolabilnih instrumenata, pribora za anesteziju i respiratornu terapiju

Nakon upotrebe predmete oisti. Za ienje termolabilnih instrumenata i pribora, naroito endoskopa, te za postizanje najboljeg uinka hemijskog sredstva koja e se koristiti za sterilizaciju, najbolje je koristiti enzimske deterdente.

Enzimski deterdent treba pripremiti prema uputstvu proizvoaa, svaki dan ponovno. Instrumente uroniti u pripremljen rastvor.

Deterdentni uinak rastvora se poveava zagrevanjem (najvie do 60 C) ,nakon ienja instrumenti se isperu tekuom vodom

Pripremiti rastvor antiseptika prema uputstvu proizvoaa

Predmete potopiti u rastvor (rastvor mora prekrivati predmete)

Zatvoriti posudu u kojoj su predmeti potopljeni

Predmete drati potopljene odreeno vreme prema uputstvu proizvoaa

Pre upotrebe predmete isprati destilisanom vodom, zatim 70%-tnim etilnim alkoholom i posuiti. Nakon toga je spreman za upotrebu.

Usenost sterilizacije kontrolie se biolokim metodama.

STERILIZACIJA GAMA ZRACIMA

Sterilizacija gama zracima ima iroku primenu u fabrikama koje proizvode pribor i medicinske instrumente za jednokratnu upotrebu (brizgalice, igle, sonde, rukavice, katetere, setove za pojedine zahvate i sl.).

koristi se elektronsko zraenje beta estica iz linearnih akceleratora ili gama zraenje

PLAZMA STERILIZACIJA

Vodik peroksid "plazma" sterilizacijaZa ovaj postupak koriste se visokofrekventna energetska polja u kojima se gas (vodonik peroksid) dovodi do stanja plazme i koristi kao sterilizacijsko sredstvo (sterilant). Nakon korienja vodonikovog peroksida u postupku sterilizacije, nusproizvodi koji preostaju nakon raspadanja su voda i kiseonik.

postupak se odvija u vakuumu.

nakon evakuisanja vazduha u komoru se ubrizga 1,8 ml rastvora 58%-tnog vodonik peroksida. Stvorena plazma se vee za elije mikroorganizama i uzrokuje ireverzibilne promene.

temperatura 37 do 44C traje 55 minuta

predmeti pristupanih povrina, ali se ne smeju sterilisati materijali koji imaju sposobnost upijanja poput pamuka, gaze ili papira te u sebi sadre celulozu.

za pakovanje se koristi specijalna folija ili omot koji nema sposobnost apsorpcije.

Medicinski instrumenti i pribor koji se steriliu plazmom:

Kamere

Elektrini vodii

Optike

Metalni mikroinstrumenti

Ostali termolabilni materijali (silikon, najlon, plastika, teflon...)

Ogranienja sterilizacije plazmom:

Materijali koji sadre celulozu (papir i tekstil)

uplji predmeti slepog zavretka

STERILIZACIJA JEDNOKRATNOG MEDICINSKOG PRIBORA

Jednokratni medicinski instrumenti i pribor oznaavaju se znakom koji znai jednokratna upotreb. Znak za jednokratnu upotrebu je precrtan broj "2" .Osim ove ne postoji ni jedna druga odredba za obradu (reprocesiranje) jednokratnog pribora!

Ako neko ipak rasterilie jednokratni pribor, mora ga shodno tome obeleiti ili to nije dozvoljeno.

Naknadna obrada pribora za jednokratnu upotrebu se nikako ne preporuuje, jer se odgovornost prebacuje na onoga koji je sproveo tu obradu, to znai da, dogodi li se bilo ta npr. zbog zamora materijala, proizvoa se oslobaa bilo kakve odgovornosti.

KONTROLA STERILNOSTIpostupak kojim se utvruje odsutnost ili dokazuje prisutnost mikrobiolokog oneienja ispitivanog materijala koji je proao sterilizacijski postupak

sprovodi se samo kada postoji opravdana indikacija

postupak ispitivanja odvija se u strogo aseptinim uslovima bez direktnog delovanja UV svetla ili aerosola

uzimaju se uzorci materijala i oitavaju posle 10-og dana sa jedne i 14-og dana sa druge podloge

materijal je sterilan ako su oba uzorka sterilna odnosno ako se nije pojavio rast mikroorganizama ni na jednoj podlozi

PROVERA POSTUPAKA STERILIZACIJEfizika - merenje temp., pritiska, vremena, konc. gasova ili doze radioaktivnog zracenjahemijska - se vri putem promene boje hemijskih indikatorabioloka - bioloka kontola provodi se sporama Bacillusa subtilisa ili Bacillusa stearotermophilusa.

Bioloki nadzor sterilizacijenajvanija je provera funkcije sterilizatora,

jedina metoda provere uspenosti sterilizacije.

bioloke indikatore staviti u sterilizacijsku komoru na mesta najtee dostupna pari.

Bacillus Stearothermophilus spore za sterilizaciju u autoklavu - unitavaju se za 5-15 min na121C.

Bacillus Subtilis spore za sterilizaciju suvim vazduhom i etilen oksidom -unitavaju se za 17 min. na 100C.

Bacillus pumilus spore za kontrolu zraenja

Bacillus atrophaeus za kontrolu EO i suve toplote

Nakon zavrene sterilizacije paketi s biolokim materijalom alje se u mikrobioloku laboratoriju, gde se utvruje jesu li mikroorganizmi uniteni ili ne.

Moderniji bioloki pokazatelji osim trake sa sporama imaju i hranilite, te se analiza moe napraviti u jedinici za sterilizaciju, gde postoji priruni inkubator koji omoguuje oitavanje rezultata nakon 24 48 sati, to je mnogo bre od ekanja rezultata iz mikrobioloke laboratorije (tri i vie dana).

Nova generacija biolokih pokazatelja moe se oitati za 1 3 sata.

Unitene spore potvruju uspenost sterilizacije.

Materijal nakon tri sata moemo izdati sa punom sigurnou da je sterilan.

Sterilizacija se kontrolie sporama svakih 7 dana i svaki put kada se sterilie materijal za implantaciju.

Evropski pravilnici preporuuju bioloki nadzor svakog punjenja autoklava, a najmanje jedanput nedeljno .

OPOZIV STERILNOG MATERIJALA

Pre nego to se spakovani sterilni materijal otvori, mora se pregledati. Ako se uoi vlaga, praina, oteenje ili se primeti da je materijal ve bio otvaran, on se, u tom sluaju smatra nesterilnim i morae se ponovo sterilisati ili baciti (pribor za jednokratnu upotrebu).GREKE PRI STERILIZACIJI

Mogue greke nastaju kao posledica:

nepoznavanja teorije sterilizacije,

nepoznavanja rada specifinog sterilizatora,

prenatrpanosti sterilizatora,

nepravilne pripreme setova,

neodravanja ureaja,

prekratkog trajanja sterilizacije,

pokuaja da se ubrza postupak sterilizacije.

SKLADITENJE STERILNIH MEDICINSKIH INSTRUMENATA I PRIBORA

Niz postupaka za smetaj i uvanje sterilnih instrumenata:

1. Prekontrolisati da li je ambalaa (havana papir, kese za sterilizaciju...) suva, neoteena, da li je materijal spakovanom na propisan nain.

2. Da li postoji traka za kontrolu sterilizacije i da li je promenila boju.

3. Da li je set potpisan od strane instrumentarke koja je set spakovala, i da li postoji kompletan datum kada je sterilizacija obavljena.

4. Tek tada materijal odloiti u posebne prostorije za uvanje sterilnog materijala, koje moraju da ispunjavaju sledee uslove :

da su suve, tamne, sa ogranienim kretanjem osoblja,

da poseduju zatvorene ormare, koji tite od praine, takvi ormari i fioke moraju biti glatke i neoteene povrine kako bi se mogli redovno dezinfikovatioptimalna temperatura bi bila izmeu 18 i 22C.

5. Pri pakovanju novog materijala voditi rauna da onaj sa starijim datumom sterilizacije bude blii i da se prvo koristi.

Od izuzetne vanosti za skladitenje je pridravanje naela prvi-unutra-prvi spolja", a to znai - koristiti prvo materijal koji due stoji.

Najdue razdoblje skladitenja pakovanog sterilisanog materijala, zavisie od naina pakovanja i primenjenom nainu skladitenja. Nezatieno skladitenje, na primer na otvorenim policama, trebalo bi se koristiti samo za materijal koji je namenjen za neposrednu upotrebu (u vremenu od najvie 24 sata). Zbog toga bi se takav oblik skladitenja trebao izbegavati koliko je god to mogue. Ako je u skladitu vazduh proien, cela se soba smatra zatienim skladitem, ba kao i ormar.

ROK TRAJANJA

Rok trajanja je razdoblje u kojem su sva postignuta svojstva sauvana (npr. za viekratna pakovanja kao to su kontejneri ili tekstil).Ako se sterilni materijal ne koristi odmah nakon sterilizacije, on se mora uskladititi.

Razdoblje (vreme) skladitenja nekog predmeta ne zavisi samo od vrste pakovanja, nego i od uslova rukovanja, transporta i skladitenja.

Nakon sterilizacije, pakovanje je izloeno ponovnoj kontaminaciji putem praine ili mikroorganizama na rukama ili odei, to moe ugroziti sterilnost materijala. Odgovornost za utvrivanje uslova i odreivanje odgovarajueg vremenskog razdoblja skladitenja sterilnog materijala trebalo bi biti na timu za kontrolu i suzbijanje bolnikih infekcija.Rok za upotrebu zavisi od toga kako je materijal pakovan, od vrste sterilizacije, od naina uvanja.

Trajanje sterilnosti:

Doboi i kasete: 72 sata (3 dana)

Havana papir: 6 nedelja

Poliuretanske vreice: 6 meseci

Kese za sterilizaciju: 12 meseci

Fabriki sterilisirana oprema ima rok sterilnosti najee 5 godina, ako se uva po propisima i u originalnoj ambalai.

LITERATURA:

Suvada vraki, Emina emi, Mehmedalija Pindo- VODI ZASESTRE I TEHNIARE INSTRUMENTARE -MINISTARSTVO ZDRAVSTVA KANTONA SARAJEVO, Sarajevo, 2010.

Osnovna skripta za reprocesiranje medicinskih instrumenata i pribora - V. Buchrieser, T. Miorini 2009.

Dr. Viola Buchrieser, Mag.Dr. Tillo Miorini Austrian Society for Sterile Supplies sterreichische Gesellschaft fur Sterilgutversorgung (www.oegsv.com)

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sterilizacijahttp://dndcommerce.rshttp://www.susid.rs/osnovi-sterilizacije/ciklus-sterilizacije/