Statički i Dinamički Aspekti Uvažavanja Statizma

7/23/2019 Statiki i Dinamiki Aspekti Uvaavanja Statizma

1/20

Struni rad UDK:621.3.027.3:621.313.322:621.315BIBLID:0350-8528(2012),22.p.1-19doi:10.5937/zeint22-2518

Statiki i dinamiki aspekti uvaavanja statizma

regulacije napona generatora u analizama

naponsko-reaktivnih stanja prenosnih mrea

Milan Ivanovi, Dragan P.Popovi, ore Stoji, Slavko Veinovi,Milan Milinkovi, Duan Arnautovi, Saa Mini

1,

1

Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Univerzitet u BeograduKoste Glavinia 8a,11000 Beograd, Srbija

[email protected]

Kratak sadraj: U radu se razmatra uticaj koeficijenta statizmaregulacije napona generatora na naponsko-reaktivna stanja prenosnihmrea. Najpre se daje definicija statizma, kao i mogunosti i naininjegovog merenja i podeenja u praksi. Zatim, daju se modeli njegovogukljuenja u analize statikih i dinamikih stanja, koji su inkorporirani uodgovarajue raunarske programe za analize statike i dinamikesigurnosti elektroenergetskih interkonekcija, razvijenih u Institutu "Nikola

Tesla". U zavrnom poglavlju ovog rada daju se neki od karakteristinihprimera praktine primene programa za analize statike i dinamikesigurnosti. Razmatrana je prenosna mrea Srbije, u njenom irokomokruenju, sa posebnim osvrtom na kvantifikaciju uticaja statizma ponaponu generatora na uspostavljena postdinamika kvazistacionarnastanja.

Kljune rei:statizam, napon generatora, regulacija pobude, naponsko- reaktivna stanja, prenosna mrea Srbije

1. Uvod

Generalno gledano, dobrim izborom opsega relevantnih parametara i ka-rakteristika novih, kao i revitalizovanih agregata i njihovih blok-transformatora,postie se optimalni rad proizvodnog bloka, odnosno, u interaktivnoj sprezi saelektroenergetskim sistemom (EES) na koji se prikljuuje, postie se maksi-malno, odnosno, racionalno iskorienje njegovih performansi.

U kontekstu naponsko-reaktivnih prilika, prvi i jedan od najznaajnijih, areklo bi se i jedan od najdelikatnijih zadataka, je izbor najpovoljnijih vrednostinominalnog faktora snage generatora, koji se mora vriti simultano sa izbo-rom prenosnog odnosa njegovog blok-transformatora.

1
http://dx.doi.org/10.5937%2Fzeint22-2518http://dx.doi.org/10.5937%2Fzeint22-2518


2/20

Ostajui u pomenutom kontekstu, imperativ odravanja potrebnog nivoasigurnosti i kvaliteta elektrine energije, zahteva da svi relevantni elementi ukorpusu za odravanje i regulaciju napona u EES moraju da zadovolje otrekriterijume koji se odnose na njihovu funkcionalnost, pouzdanost i raspoloi-vost. Sistemi pobude sinhronih generatora, kao osnovni ureaji za regulacijunapona i odravanje statike i tranzijentne stabilnosti EES, moraju imati svepomenute osobine, kako bi ispunili navedene kriterijume. Automatski regulato-ri napona (koristi se i termin - regulatori pobude), kao sastavni delovi sistemapobude, namenjeni su za obavljanje primarne regulacije napona u EES. Ta-koe, od njihovih konstruktivnih i funkcionalnih karakteristika zavisie kvalitetelektrine energije koja se isporuuje potroaima, kao i stabilnost EES.

U studiji [1] prouavane su vrste, osobine i karakteristike sistema pobude,

tada (2005. godina) ugraenih na agregatima i blokovima u EPS. U njoj,posebna panja bila je posveena eksperimentalnom utvrivanju vrednostikoeficijenata statizma naponske regulacije generatora (koristi se i termin -statizam po naponu generatora). Ovaj parametar, kako e se to videti u ovomradu, ima veoma vaan uticaj u pogledu same participacije generatora uostvarenju naponsko-reaktivnih prilika u EES, a samim tim, i na kvalitetostvarenih naponsko-reaktivnih prilika.

U meuvremenu, dolo je do znaajnih pozitivnih promena na ovoj pro-blematici u nas, koje su navedene u radu [2]. U njemu su prikazani dosadanjirezultati rada Instituta "Nikola Tesla" na planu razvoja, projektovanja, proizvo-dnje i putanja u rad novih pobudnih sistema u EPS. Posebna panja jeposveena razvijenim digitalnim automatskim regulatorima napona, u okviru

kojih statizam naponske regulacije ima znaajnu funkciju.

Interesantno je napomenuti, da ovaj parametar ne figurie u aktuelnojregulativi UCTE (sada je to asocijacija ENTSO-E (European Network ofTransmission System Operators for Electricity)), koja se odnosi na regulacijunapona [3]. Za razliku od statizma primarne regulacije uestanosti, koji je pre-cizno definisan i normiran u aktuelnoj regulativi UCTE [4] i regulativi EMS [5].

Takoe, koeficijent statizma naponske regulacije generatora ne figurie niu aktuelnim verzijama raunarskih programa svetske reputacije, kao to su toraunarski programi PSS/E-28 (Power System Simulator for Engineering) [6] iDIgSILENT Power Factory, version 14 [7]. On nije figurisao ni u dosadanjojregulativi EMS [5].

Meutim, u izmenama i dopunama regulative EMS [8] (taka 4.4.7.3.),

uvodi se i normira koeficijent statizma regulacije napona na sabirnicamaprenosne mree, na koju je prikljuena elektrana. Zahteva se da on mora bitipodesiv u opsegu od -1,5% do -6%. Pri tome se ne ekspliciraju vrednostikoeficijenata statizma regulacije napona na krajevima generatora, a koje suprisutne, odnosno podesive, u savremenim digitalnim regulatorima pobude.

Kad je vereo aktivnostima na planu regulacije pobude u EES Srbije,uz pomenutu studiju [1], trebalo bi navesti i studiju "Sistemski parametriregulacije pobude i turbinske regulacije u elektranama EPS-a" (faza I) , ija je

2


3/20

izrada u toku. Osnovni cilj ove Studije, koja se radi za potrebe ElektroprivredeSrbije, je da izvri odgovarajue provere, snimanja, ispitivanja, podeavanja ianalize relevantnih parametara sistema regulacije pobude, kao i sistematurbinske regulacije agregata, odnosno blokova u svim elektranama EPS.Zatim, predvieno je da se na bazi tako odreenih relevantnih parametararegulacionih sistema, izvre odgovarajue simulacije na realnom modelu EESSrbije, u njegovom irokom okruenju. Na taj nain, bili bi "pokriveni" tzv.sistemski aspekti, koji su jedino relevantni za postavljeni cilj. Krajnji cilj ovestudije je poboljanje kvaliteta primarne regulacije napona i primarne,sekundarne i tercijarne regulacije uestanosti i eventualno usklaivanje sapostojeom vaeom regulativom.

Dosadanja istraivanja, u toku njene izrade, ukazala su na veliki znaaj

statizma naponske regulacije generatora, to objanjava osnovne motive irazloge za nastanak ovoga rada. U njemu se, u okviru raspoloivog prostora,izlae prilaz Instituta "Nikola Tesla" inkorporiranju naponskog statizma uodgovarajue matematike modele (i raunarske programe) za analizestatike i dinamike sigurnosti elektroenergetskih interkonekcija. Tomepredhodi krai opis samih definicija statizama, naina njihovogeksperimentalnog odreivanja i podeenja. Zavrni deo rada bavi se nekimod karakteristinih rezultata praktine primene unapreenog raunarskogprograma za analize statike sigurnosti, na primeru prenosne mree Srbije, unjenom irokom okruenju. Posebna panja je posveena kvantifikaciji uticajastatizma po naponu generatora na postdinamika kvazistacionarna stanja,uspostavljena nakon razmatranih poremeaja.

2. Koeficijenti statizama regulacije napona generatora

2.1. Generalno

U teoriji regulacije sistema, statizam proporcionalnog regulatora seobino definie preko pojaanja sistema sa zatvorenim povratnim vezama.Stepen zavisnosti promene regulisane veliine od promene njenog uzrokanaziva se koeficijentom statizma ili stepenom statizma. On predstavlja nagibkarakteristike regulacije prema apscisnoj osi i izraava se tangensom uglaizmeu apscise i karakteristike regulacije.

U praksi regulacije napona, statizam se definie kao kolinik promenenapona sinhrone maine (generatora) i promene reaktivne snage, koja izazivatu promenu napona.

Sistem regulacije se moe nalaziti u odreenom stacionarnom stanju ili uprocesu prelaska iz jednog stacionarnog stanja u drugo. Novo stacionarno (ili,preciznije, kvazistacionarno) stanje moe da se uspostavi kada se regulisanaveliina vrati na svoju prvobitnu vrednost ili kada regulisana veliina primineku novu vrednost, odreenu definisanim zakonom njene promene. U prvomsluaju se radi o astatikoj karakteristici regulacije, a u drugom, o statikojkarakteristici.

3


4/20

Pri podeavanju koeficijenta statizma veoma je vano na koji je naingenerator povezan na mreu. Jedan od naina, koji je najei u praksi, je da sugeneratori povezani na mreu preko blok-transformatora, a drugi, da su genera-tori direktno vezani na zajednike sabirnice. U sluaju generatora vezanih namreu preko blok-transformatora, raspodela reaktivnog optereenja izmeu njihse vri i pri statikoji pri astatikojkarakteristici regulacije. Meutim, ako su ge-neratori direktno vezani na zajednike sabirnice, raspodela reaktivnog optere-enja meu njima moe da se vri samo pri statikoj karakteristici regulacije.

Dalje, u praksi, figuriu dvevrednosti koeficijenata statizma regulacije na-pona. Prva vrednost je asocirana krajevima generatora, a druga visokonapo-nskoj strani njegovog blok-transformatora, koja je, kako je to vereeno, uve-dena i normirana u novu, izmenjenu i dopunjenu regulativu EMS [8]. Nainima

njihovog eksperimentalnog utvrivanja i prorauna, bavi se naredni tekst.

2.2. Utvrivanje vrednosti statizama regulacije napona

Kako je to vebilo reeno, u praksi, proraun koeficijenata statizma seobavlja na osnovu podataka dobijenih merenjem. Merenja statizma naponskeregulacije je najpovoljnije izvriti prilikom pokretanja agregata (ulazak na mre-u posle remonta ili nekog drugog zastoja) ili njegovog zaustavljanja (planskisilazak sa mree). Tako je to bilo uraeno u studiji [1], kao i u okviru pretho-dno pomenute studije, koja se radi za potrebe Elektroprivrede Srbije. Sam po-stupak merenja implicira i nain prorauna. Merenje se vri prema optojjednopolnoj emi sa slike 1 [1]. Ujedno, na slici je data i grafika interpretacijastatizma po naponu, u skladu sa njegovom prethodno datom definicijom.

Slika 1. ema merenja statizma naponske regulacije

Kod odreivanja statizma naponske regulacije na visokonaponskoj straniblok-transformatora, merenja se obavljaju, najpre pri radu agregata na mrei uradnoj taki: P=Pmin(tehniki minimalna vrednost) i Q=Qn(ili blisko nominalnojvrednosti), a zatim, posle iskljuenja prekidaa na visokonaponskoj straniblok-transformatora(P=0, Q=0). Kod odreivanja statizma naponske regulaci-je na generatoru, merenja se obavljaju, takoe najpre pri radu agregata namrei u radnoj taki: P=Pmin (tehniki minimalna vrednost) i Q=Qn (ili bliskonominalnoj vrednosti) i posle iskljuenja generatorskog prekidaa(P=0, Q=0).

4


5/20

2.2.1 Koeficijent statizma naponske regulacije na krajevima generatora

Nakon izvrenih pomenutih merenja, proraun koeficijenta statizma napo-nske regulacije na generatoru g[%], vri se preko sledee relacije [1]:

2 1 2 2

2 1

100 1000

Gn

g E g E G

Gn Gn

gE

G

Gn

V V V

V VQ Q

QQ

(1)

gde je:

VG - promena napona na generatoru pri promeni reaktivne snage za QG;QG - promena reaktivne snage generatora;VGn - bazni (nominalni) napon generatora;QGn - bazna (nominalna) reaktivna snaga generatora;Vg2E1 - napon na generatoru pri ukljuenom generatorskom prekidau, pri

minimalnoj aktivnoj i maksimalnoj reaktivnoj snazi generatora Q2E1;Vg2E2 - napon na generatoru pri iskljuenom generatorskom prekidau, pri nultoj

vrednosti reaktivne snage.

2.2.2 Koeficijent statizma naponske regulacije na visokonaponskoj straniblok-transformatora

Nakon izvrenih merenja, koeficijent statizma naponske regulacije na vi-sokonaponskoj strani blok-transformatora m[%], se prema [1] rauna kao:

1 1 1 2

1 1

100% 100%0

m tr E tr E

mn mnm

Em

mnmn

V V V

V VQ Q

QQ

(2)

gde je:

Vm - promena napona na visokonaponskoj strani blok-transformatora pripromeni reaktivne snage za Qm

Qm - promena reaktivne snage na visokonaponskoj strani blok-transformatora;

Vmn - bazni (nominalni) napon na visokonaponskoj strani blok-transformatora;Qmn - bazna reaktivna snaga na visokonaponskoj strani blok-transformatora,

koja se pri odreivanju koeficijenta statizma pojedinanog generatorauzima jednaka nominalnoj reaktivnoj snazi toga generatora, a priodreivanju zajednikog statizma vie generatora, ona je jednaka zbirunjihovih nominalnih reaktivnih snaga;

Vtr1E1 - napon na sabirnicama pri ukljuenom generatorskom i mrenomprekidau, pri minimalnoj aktivnoj i maksimalnoj reaktivnoj snazi nasabirnicama ispitivanog generatora Q1E1;

Vtr1E2 - napon na sabirnicama pri iskljuenom mrenom prekidau, pri emu jereaktivna snaga jednaka nuli.

5


6/20

Treba napomenuti da statizam naponske regulacije na visokonaponskojstrani blok-transformatora m (koristi se i termin mreni statizam), za razlikuod statizma naponske regulacije na krajevima generatora g, ne figurie kaoparametar u savremenim regulatorima pobude. Njegova vrednost je uneposrednoj korelaciji sa zadatom vrednou statizma na generatorskimsabirnicama i veliinama stanja generatora, to e biti posebno elaborirano uovom radu.

2.3. Praktine mogunosti podeenja koeficijenta statizma naponske

regulacije

Da bi se ostvarili efekti prethodno elaboriranih naponskih statizama gene-

ratora, u okviru savremenih digitalnih regulatora pobude (ili preciznije, elektro-nskih, digitalno mikroprocesorskih regulatora) treba da postoji parametar -statizam na generatorskim sabirnicama. Tako je to reeno u digitalnom regu-latoru pobude, razvijenom u Institutu "Nikola Tesla" [2], u okviru koga je vanafunkcija statizma realizovana programski, saglasno mogunostima koje pruasavremena digitalna tehnika.

Statizam naponske regulacije gje broj, koji se zadaje eksplicitno u pro-centima. On odreuje proporcionalni faktor koji povezuje promenu reaktivnesnage generatora sa odgovarajuom promenom referentne vrednosti stato-rskog napona. Regulator pobude, zbog postojanja integralnog dejstva, radi sanultom grekom statorskog napona u stacionarnom stanju, u odnosu na zada-tu referentnu vrednost.

U reenju Instituta "Nikola Tesla", parametar - statizam na generatorskimsabirnicama, se moe podeavati na dva naina:

-direktno, pomou tastature na korisnikom panelu regulatora pobude;

-putem serijske veze i odgovarajueg korisnikog programa.

U ovom reenju, koeficijent statizma regulacije napona na sabirnicamageneratora gje, dakle, podesiva veliina, u okviru predefinisanog irokogopsega moguih vrednosti od 10%.

Pozitivna vrednost naponske statike generatora se uvodi radi kompenzacijeinduktivnog pada napona na blok-transformatoru ili prenosnoj mrei do take ukojoj se odrava eljena vrednost napona. Negativna vrednost se uvodi kodvezivanja vie generatora na iste sabirnice, u cilju ravnomerne raspodele reakti-

vnog optereenja meu njima. Na taj nain, ostvarena je velika udobnost i pre-glednost u podeavanju eljenih vrednosti statizama, odnosno njihovog lakogeventualnog korigovanja, saglasno zahtevima EES Srbije u cilju ostvarenjapovoljnih naponsko-rektivnih prilika.

Prethodno reeno, odnosilo se na optereenje generatora reaktivnomsnagom induktivnog karaktera. A kako je to reeno za potpobuena stanja(generator optereen reaktivnom snagom kapacitivnog karaktera)? U tomsluaju, imajui u vidu da je funkcija statizma realizovana programski u okviru

6


7/20

digitalnog regulatora pobude, omogueno je da upravljaki algoritam, prilikomdetekcije kapacitivne vrednosti reaktivne snage generatora, zanemaruje ko-mponentu referentne vrednosti napona statora koje potie od statizma.Odnosno, tada statizam ima vrednost od 0%.

3. Inkorporiranje naponskog statizma u analize statikih idinamikih stanja

3.1. Inkorporiranje u analize postdinamikih kvazistacionarnih stanja

U prilazu Instituta "Nikola Tesla" analizama statike sigurnosti, bio je uve-den koeficijent statizma regulacije napona generatora [9 - 12]. Ovaj koeficijent

je prisutan i kod utvrivanja graninih prenosnih kapaciteta elektroenergetskihinterkonekcija [12 - 15]. U analizama statike sigurnosti, posledice analiziranihporemeaja utvruju se na bazi procene postdinamikih kvazistacionarnihstanja, pomou odgovarajuih modela tokova snaga. Ovi modeli samo implici-raju dinamiki prelazni proces, koji se neminovno javlja nakon poremeaja.Njihova sposobnost za vie ili manje tanom procenom uspostavljenih postdi-namikih kvazistacionarnih stanja zavisi od same vrste modela tokova snaga(konvencionalni ili nekonvencionalni) i od naina odgovarajueg inkorporiranjaefekata postojee sistemske automatike, regulacije i zatite.

U prilazu Instituta "Nikola Tesla", proraunavaju se tokovi snaga u kara-kteristinim postdinamikim kvazistacionarnim stanjima. U pitanju su neko-nvencionalni modeli tokova snaga, koji obuhvataju stanja nastala nakon de-

jstva primarne regulacije napona i uestanosti, stanja nastala nakon dejstvasekundarne regulacije uestanosti i snage razmene i stanja nastala nakonpreduzetih dispeerskih akcija, ako su one bile neophodne.

U ovim modelima tokova snaga, generatori sa statizmom po naponu do-bijaju karakterPQvorova, u kojima reaktivna snaga ima oblik:

QG=QGO+QGN(VG-VGO)/(gVGN) (3)

gde su:

VGOi QGO - vrednosti napona i reaktivne snage generatora u polaznom,ustaljenom stanju;

VGi QG - vrednosti napona i reaktivne snage generatora u uspostavljenompostdinamikom kvazistacionarnom stanju;

VGNi QGN - nominalne vrednosti napona i reaktivne snage generatora;g - podeena vrednost naponskog statizma na sabirnicama

generatora u r.j.

Saglasno tome, izvrena je konzistentna dopuna dijagonalnih lanovamatrice Jakobijana. Uvoenjem statizma po naponu nisu bile ugroene ranijeuoene dobre karakteristike konvergenvije razvijenih brzih postupka sarazdvajanjem varijabli, korienih za odreivanje tokova snaga u navedenimkarakteristinim postdinamikim kvazistacionarnim stanjima [12].

7


8/20

U unapreenim verzijama raunarskih programa STATNTC (automatizo-vani proraun graninih prenosnih kapaciteta elektroenergetskih interkonekci-ja [12-15]) i NOVI IZBOR (sofisticiraniji nain izbora nominalne vrednostifaktora snage novih generatora i parametara i karakteristika njihovih blok-transformatora[16]), omogueno je da se izraunavaju koeficijenti statizmanaponske regulacije na visokonaponskoj strani blok-transformatora m, imese dobija korelacija sa zadatom (podeenom) vrednou koeficijenta statizmanaponske regulacije na generatoru g.

3.2. Inkorporiranje u analize dinamikih stanja

U okviru analiza dinamike sigurnosti, nezaobilazno je obuhvatanje

prelaznih stanja u sistemu regulacije pobude sinhronih maina. Za te svrheposluili su standardizovani IEEE modeli pobudnih sistema i sistema regula-cije pobude [17-19]. Meutim, u okviru ovih modela ne nalazi se modelmultivarijabilnog, odnosno vieulaznog sistema regulacije pobude, koji postojiu naem sistemu (u HE erdap 1 i HE erdap 2). Stoga je, koristei kaoosnovu referencu [17], posebno razvijen model multivarijabilnog, odnosnovieulaznog sistema regulacije pobude [20], za potrebe analiza razliitihkarakteristinih dinamikih stanja EES Srbije i njegovog okruenja.

U toku rada na studiji "Sistemski parametri regulacije pobude i turbinskeregulacije u elektranama EPS-a" (faza I) izvrene su odgovarajue dopunematematikog modela sistema pobude, saglasno utvrenoj strukturi modela irezultatima sprovedenih eksperimenata, a sve u cilju to veeg pribliavanjastvarnom stanju ove regulacije u EES Srbije. Prva dopuna se odnosi naukljuenje koeficijenta statizma regulacije napona na krajevima generatora,veliine koje su utvrene u okviru sprovedenih eksperimenata. Druga dopunase odnosi na ukljuenje integralnog dejstva regulatora pobude, trea dopuna,na ukljuivanje forsiranja pobude, a etvrta dopuna, na ukljuenje povratneveze po struji rotora.

Strukturna ema tako formiranog generalizovanog modela sistemaregulacije pobude generatora daje se na slici 2, uz napomenu da on ukljuujei forsiranje pobude, a koje nije bilo praktino mogue eksplicirati u njegovojprezentaciji.

Na emi sa slike 2, ulazna veliina naponskog kanala regulatora pobudeima oblik:

V=VREF + VS - Vr - V (4)

gde je:

VREF - podeena referentna vrednost napona na krajevima statorageneratora;

VS - komponenta vezana za statizam po naponu generatora;Vr -komponenta vezana za povratnu spregu po struji rotora generatora;V - tekua vrednost napona na krajevima generatora.

8


9/20

Komponenta vezana za uticaj statizma po naponu generatora VSiznosi:

VS=VGNg(QGQGO)/QGN (5)

gde je:VGN - nominalni napon generatora;g - koeficijent statizma regulacije napona na krajevima generatora;QG - tekua vrednost reaktivne snaga generatora;QGO - vrednost reaktivne snaga generatora u polaznom ustaljenom stanju;QGN - nominalna reaktivna snaga generatora.

U EES Srbije, povratnu vezu po struji rotora generatora imaju regulatoripobude generatora A4 u TE N. Tesla A, A5 u TE Kolubara B i generatora uTE Morava. Stoga je, u okviru formiranog modela sistema regulacije pobude

generatora, podeenoj referentnoj vrednosti napona generatora VREF, prido-datajekomponentavezanazastrujurotorageneratoraVr,kojaseformira kao:

Vr =ksr Eq (6)

gde je:

ksr - pojaanje povratne vezue po struji rotora generatora;Eq -elektromotorna sila generatora, uslovljena strujom pobudnog kola.

Slika 2. Strukturna ema multivarijabilnog sistema regulacije pobude generatora

U strukturnoj emi sa slike 2, uvedene oznake imaju sledea znaenja:

T, TI -vremenske konstante kanala napona sistema regulacije pobude;

k0, kI - pojaanja po nultom i prvom izvodu naponskog kanala;kI - integralno pojaanje regulatora;kw0, kwI - pojaanja po nultom i prvom izvodu kanala uestanosti;Tw, TwI - vremenske konstante kanala uestanosti;TE - vremenska konstanta pobudnog sistema;Efq0 -elektromotorna sila, srazmerna naponu pobudnog kola u polaznom,

stacionarnom stanju;fsat(Efq) - uticaj zasienja magnetnog kola, koje samo postoji kod

elektromainskih sistema pobuivanja.

9


10/20

Izlazna veliina prikazanog modela je napon na krajevima pobudnog kolageneratora, "preslikan" na stator, odnosno elektromotorna sila Efq, koja daljekomunicira sa modelom sinhronog generatora, na nain opisan u [21].

Saglasno izvrenim dopunama matematikog modela sistema pobude,izvrene su odgovarajue dopune raunarskih programa, razvijenih u Institutu"Nikola Tesla", za simulacije dinamikih stanja, razliite vrste i trajanja. Upitanju su raunarski programi DINST (analize tranzijentne stabilnosti [21]),PRIMCONT(PRIMary CONTrol- tanije praenje prelaznih procesa relativnodueg trajanja [21-23]) i PRSECONT (PRimary and SEcondary CONTrol).Raunarski program PRSECONT,namenjen je za stroe praenje prelaznih

procesa relativno dugog trajanja, odnosno, omoguuje na konsekventan ikontinualni nain praenje toka i efekata, kako primarne regulacije napona i

uestanosti, tako i sekundarne i tercijarne regulacije uestanosti i snage ra-zmene.Ovaj raunarski programbaziran je na delu mogunosti koje prua ra-unarski program STATNTC, i na daljem proirenju i unapreenju rauna-rskog programa PRIMCONT, koja se odnose na inkorporiranje sekundarne itercijarne regulacije uestanosti i snage razmene. Takoe, predmet posebnograda bie i dinamiki aspekti ukljuivanja statizma naponske regulacije.

4. Neki od karakteristinih primera uvaavanja naponskogstatizma generatora

4.1. Uvodne napomene

Efekti koeficijenata statizma regulacije napona generatora su sagledaninamodelurealneelektroenergetskeinterkonekcije,kojuineEES Srbije,CrneGore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Maarske,Bugarske, Grke i Albanije. Modelovane su kompletne visokonaponske mree220 kV i 400 kV u pomenutim EES (u EES Grke, i relevantni delovi mree150 kV), uz kompletno modelovanje mree 110 kV u EES Srbije i uvaavanjeostatka UCTE interkonekcije. Razmatrano je maksimalno stanje, ostvareno 31decembra 2010. godine u 17:30 h, saglasno podacima o 15-to minutnim opte-reenjima i angaovanju agregata, zvanino dobijenih od Elektromree Srbije.

Uz sagledavanje globalnih aspekata uticaja statizma regulacije naponagenaratora na naponsko-reaktivna stanja, predmet posebne observacije sugeneratori 1, 2 i 6 u TE N. Tesla A i generator 1 u TE Kostolac B. Osnovnirazlog za to nije samo u injenici da su u pitanju relevantni generatori, veuinjenici da je u novim ispitivanjima, koje je sproveo Institut "Nikola Tesla" [24-27], u okviru studije "Sistemski parametri regulacije pobude i turbinskeregulacije u elektranama EPS-a" (faza I),kod svih ovih generatora utvrenanulta vrednost koeficijenta statizma regulacije napona na krajevima generato-ra. U prethodnim merenjima, obavljenim 2005. godine [1], utvreno je da, naprimer, generator 2 u TE N. Tesla A je imao statizam po naponu generatora uiznosu od +2.02 %, a generator 1 u TE Kostolac B, u iznosu od +2.66 %.

10


11/20

U nastavku rada, najpre se sagledavaju efekti naponskog statizma uokviru statikog prilaza, odnosno na bazi utvrenih postdinamikih kvazistaci-onarnih stanja. Zatim se ti efekti sagledavaju u analizama dinamikih stanjana prethodno opisani nain.

4.2. Statiki aspekti naponskog statizma generatora u analizama

postdinamikih kvazistacionarnih stanja

Efekti naponskog statizma u okviru statikog prilaza, utvrivani su prime-nom raunarskog programaNOVI IZBOR, koji korisniku prua iroke mogu-nosti kod izbora poremeaja i generisanja niza pokazatelja za uspostavljenapostdinamika kvazistacionarna stanja, i njihovih promena u odnosu na po-

lazno, ustaljeno stanje. Od niza dobijenih rezultata, navode se rezultati za dvakarakteristina sluaja.

U prvom sluaju, analizirani su posledice simultanog poveanja ukupnesnage potroaa u celom razmatranom EES Srbije za 10% (za 761.0 MW i194.2 Mvar). U drugomsluaju, razmatran je simultani ispad generatora 1 i 2u TE N. Tesla B (gubitak injektiranja od 1113 MW i 502 Mvar). U oba slu aja,intenzivni su procesi uP-fkonturi, ali i u Q-V konturi (nastali debalansi u akti-vnoj i reaktivnoj snazi aktiviraju intenzivan rad primarne regulacije uestanostii napona). U ovom radu, predmet primarne panje bie Q-V kontura, u okvirukoje e biti valorizovan uinak koeficijenta statizma naponske regulacije.

Globalni efekti simultanog poveanja ukupne potronje, dati su u tabeli 1.Ona prikazuje promene ukupno generisane reaktivne snage (QG), promene

ukupnih gubitaka aktivne (Pg) i reaktivne (Qg) snage u modelovanom EESSrbije, u odnosu na polazno stanje i promene totala razmene reaktivne snagesa susedima (Qr). Dalje, ova tabela prikazuje i promenu indeksa napona(Iv), na nivou modelovanog EES Srbije (modelovane mree naponskih nivoa110, 220 i 400 kV). Taj indeks, prvobitno uveden u [28, 29], koji moe bitiveoma indikativan za postavljene ciljeve ovih globalnih analiza, sraunava sena sledei nain:

EL

N

V

N

V

N

V

N gn

g

VN

VVV

V

V

I VVVG

110220400115231400

(7)

gde su:Vg - ostvarene vrednosti napona na krajevima generatora;Vgn - nominalne vrednosti napona generatora;Vv - ostvarene vrednosti napona na poetku dalekovoda naponskih nivoa

400, 220 i 110 kV;NEL - ukupan broj elemenata u razmatranom EES, odnosno

NEL=NG+NV400+NV220+NV110, gde je NGukupan broj generatora, a NV400,NV220i NV110ukupan broj dalekovoda naponskih nivoa 400, 220 i 110kV, respektivno.

11


12/20

Svi pomenuti pokazatelji iz tabele 1, dati su za varijante A, B i C:

- A - svi generatori u EES Srbije su imali nultu vrednost statizmanaponske regulacije na krajevima generatora;

- B - svi generatori u EES Srbije imaju nultu vrednost ovog statizma,osim generatora 1, 2 i 6 u TE N.Tesla A i generatora 1 u TEKostolac B, koji su imali vrednost naponskog statizma u iznosu od+ 2%;

- C - svi generatori u EES Srbije su imali vrednost ovog statizmanaponske regulacije u iznosu od + 2%.

Tabela 1.Globalni efekti simultanog poveanja snaga potroaa EES-a Srbijeza 10%

QG Pg Qg Qr IV

[Mvar] [MW] [Mvar] [Mvar] [r.j.]

A 613.5 65.42 521.24 134.1 -0.0159

B 617.7 65.04 517.32 123.7 -0.0154

C 646.2 64.16 504.62 77.8 -0.0125

Varijanta

Analizirajui pokazatelje date u tabeli 1, jasno se uoava veliki praktianznaaj postojanja statizma naponske regulacije generatora g. Sa njihovimveim vrednostima, angaovani generatori u EES od interesa imaju vei odzivpo reaktivnoj snazi, u okviru raspoloivih mogunosti, sa veim vrednostimanapona na njihovim krajevima. To se direktno odraava na povoljnije vredno-sti relevantnih pokazatelja uspostavljenih postdinamikih stanja u EES od

interesa. Dakle, ukoliko se pojave vei zahtevi za reaktivnom snagom,postojanje statizma naponske regulacije generatora g omoguava dodatnopodizanje naponske ravni u njihovoj okolini, to implicira smanjenje gubitakaaktivne i reaktivne snage, odnosno, pomenute povoljnije vrednosti relevantnihpokazatelja. Poseban problem je optimalna raspodela poveanja napona pogeneratorima, odnosno optimalan izbor vrednosti statizama naponskeregulacije po pojedinim generatorima, u cilju optimizacije tokova reaktivnihsnaga u mrei.

Neizbeno poveanje gubitaka aktivne i reaktivne snage je manje uvarijanti B, a posebno u varijanti C, u kojoj su svi generatori u EES Srbije imalivrednost statizma naponske regulacije u iznosu od + 2%. U ovoj varijanti,smanjuje se i uee suseda u reaktivnoj snazi (za 56.3 Mvar), to ima, i toe imati, vaan praktian znaaj.

Da bi se efekti postojanja statizma naponske regulacije generatora jobolje sagledali, razmatran je i prethodno pomenuti drugi, karakteristian sluaj(simultani ispad generatora 1 i 2 u TE N. Tesla B), koji je indikativanporemeaj za razmatrani cilj, jer bi uzrokovao trenutni deficit u reaktivnoj snaziu iznosu od 502 Mvar. U ovom sluaju, predmet posebne obseravcije sugeneratori 1, 2 i 6 u TE N.Tesla A i generator 1 u TE Kostolac B, iz veprethodno pomenutih razloga. Karakteristini rezultati za ovaj sluaj, dati suposredstvom tabela 2, 3 i 4 i slike 2.

12


13/20

Globalni efekti se sagledavaju u postdinamikim kvazistacionarnim stanji-ma, dostignutim nakon razmatranog poremeaja, posredstvom tabele 2, ana-logne sa tabelom 1. Tabela 3 pokazuje uticaj podeenih vrednosti statizma g,na uspostavljena nova stanja obseraviranih generatora. Tabela 4, za ove ge-neratore, daje odnose podeenih vrednosti statizama naponske regulacije nakrajevima generatora g i ostvarenih vrednosti statizama na krajevima blok-transformatora m. Slika 3 daje grafiku interpretaciju rezultata iz tabele 4.

Tabela 2.Globalni efekti simultanog ispada generatora 1 i 2 u TE N.Tesla B

QG Pg Qg Qr IV

[Mvar] [MW] [Mvar] [Mvar] [r.j.]

A 493.2 37.62 101.06 145.0 -0.010

B 510.2 36.96 96.30 119.5 -0.0091

C 533.1 36.54 89.90 87.1 -0.0075

Varijanta

Tabela 3.Uticaj statizma naponske regulacije na krajevima generatora g

g Ug Qg Um Qm

[ % ] [ % ] [Mvar] [ % ] [Mvar]

TE Kostolac B1 0 58.1 -1.795 53.4

TENT A1 0 27.6 -1.308 24.8

TENT A2 0 27.7 -1.308 24.8

TENT A6 0 78.1 -2.490 71.3

TE Kostolac B1 0.295 63.5 -1.661 58.6

TENT A1 0.235 30.6 -1.205 27.6

TENT A2 0.235 30.5 -1.205 27.6

TENT A6 0.432 88.7 -2.378 81.1

TE Kostolac B1 0.648 69.9 -1.492 64.7

TENT A1 0.528 34.3 -1.071 31.1

TENT A2 0.528 34.3 -1.071 31.1

TENT A6 1.002 103.2 -2.232 94.4

TE Kostolac B1 1.075 77.3 -1.278 71.9

TENT A1 0.898 38.9 -0.899 35.5

TENT A2 0.898 38.9 -0.899 35.4

TENT A6 1.810 124.1 -2.031 113.5

3

Elektrana

0

1

2

Tabela 4.Odnos statizama naponske regulacije na krajevima generatora giblok-transformatora m

g=0% g=1% g=2% g=3%

TE Kostolac B1 -7.29 -6.15 -5.00 -3.59

TENT A1 -6.82 -5.64 -4.45 -3.27

TENT A2 -6.82 -5.64 -4.45 -3.27

TENT A6 -7.18 -6.03 -4.86 -3.68

m[ % ]Elektrana

13


14/20

Prethodno prikazani rezultati, na evidentan nain, i dalje ukazuju na velikipraktian znaaj koji imaju statizmi regulacije napona na uspostavljena postdi-namika stanja. Jasno se uoava njihov sistemski karakter, jer se pri odgova-rajuim podeenim vrednostima statizama naponske regulacije na krajevimageneratora, a koje svakako nisu nulte, dobija znaajan benefit. Pozitivni glo-balni sistemski efekti su prisutni u tabeli 2, a tabela 3 se odnosi na observi-rane generatore (generatori 1, 2 i 6 u TE N.Tesla A i generator 1 u TE Kosto-lac B). Saglasno pokazateljima iz ove tabele, za nultu vrednost statizma g,ukupan neto odziv u reaktivnoj snazi observiranih generatora (odziv na kra-jevima blok-transformatora, koji se plasira u mreu) bi iznosio 174.3 Mvar, aza podeenu vrednost statizma u iznosu od 2%, taj odziv bi iznosio 221.7Mvar (47.4 Mvar vie). Za podeenu vrednost statizma u iznosu od 3%, tajodziv bi iznosio 256.3 Mvar (82.0 Mvar vie).

-8

-7

-6

-5

-4

-

0 1 2 3g[%]

m

[%]

TE Kostolac B1

TENT A1

TENT A2

TENT A6

Slika 3. Ostvarene vrednosti statizma

m, u funkciji podeenih vrednosti statizma

g

Ve je bilo reeno, da se u izmenama i dopunama regulative EMS [8],uvodi i normira samo koeficijent statizma regulacije napona na sabirnicamaprenosne mree m, na koju je prikljuena elektrana. Zahteva se u [8], da tajkoeficijent mora biti podesiv u opsegu od -1,5% do -6%.

Rezultati prikazani u tabeli 4 (a grafiki intrepretirani na slici 3) pokazujuda bi propisana gornja granica za mod -6%,za observirane generatore, bilapraktino zadovoljenaza vrednosti statizma gu iznosu oko 1%. Odnosno, zamanje apsolutnevrednosti za m,u propisanom opseguod -1,5% do -6%, bilobi potrebno da statizam gbude vei od1%, i to znaajno.

Sada se postavlja jedno vano praktino pitanje: kako to postii u praksi,jer u dokumentu [8] figurie samo statizam

m, a ne ekspliciraju se vrednosti

statizma g? A poznato je da je vrednost statizma mu neposrednoj korelacijisa zadatom vrednou statizma gi veliinama stanja generatora.

Ve je takoe bilo reeno, da je u savremenim digitalnim regulatorimapobude, prisutan koeficijent statizma regulacije napona na sabirnicamageneratora g, koja je, na udoban i pregledan nain, podesiva veliina. On sezadaje kao broj, sa vrednou definisanom u procentima. Svaka njegovavrednost, u okviru predefinisanog irokog opsega moguih vrednosti od10%, moe se eksplicitno zadati, ukljuujui i vrednost od 0%.

14


15/20

Prethodno reeno upuuje na razmiljanje o uvoenju statizma gu regu-lativu EMS, saglasno iznetim argumentima, a da se njegovo normiranje izvriselektivno, saglasno realnim mogunostima generatora u EES Srbije, u pogle-du plasmana reaktivne snage. Ve sada se moe rei da bi turbogeneratori(koji po pravilu imaju nie vrednosti nominalnog faktora snage, u odnosu nahidrogeneratore) trebalo da imaju srazmerno vee vrednosti za g, u odnosuna hidrogeneratore. Konkretne vrednosti statizama pojedinih generatora mo-gu se definisati tek na osnovu analize veeg broja stanja EES Srbije i naosnovu tog sagledavanja potrebne reakcije pojedinih generatora u sistemu upogledu nivoa napona, pri razliitim nivoima njihovog reaktivnog optereenja,za niz razliitih stanja u mrei. Dakle, intencija je da se raspoloivi resursi rea-ktivne snage koriste racionalno, i da se aktiviraju u okviru svojih realnih mogu-nosti, kada je to EES-u Srbije najpotrebnije. Naravno, konane odluke naovom planu i eventualnoj dopuni regulative EMS, trebalo bi doneti nakon izra-de posebne studije (ili studija), koja bi se posebno fokusirala na ovu proble-matiku. Ovo je samo predlog za razmiljanje o eventualnoj dopuni regulativeEMS. Da bi ovaj predlog imao potrebnu relevanciju, obavljene su i analizedinamikih stanja, u okviru kojih su verifikovani rezultati statikog prilaza, imese bavi naredni tekst.

4.3. Efekti naponskog statizma generatora u analizama dinamikih

stanja

Sagledavanje efekata naponskog statizma generatora, u analizamadinamikih stanja, obavljeno je primenom raunarskog programaPRIMCONT,

koji korisniku prua iroke mogunosti kod izbora poremeaja i generisanjaniza pokazatelja za sam tok prelaznog stanja, pokazatelja za uspostavljenapostdinamika kvazistacionarna stanja i njihovih promena u odnosu na pola-zno, ustaljeno stanje. Od niza dobijenih rezultata, raspoloivi prostor za ovajrad, omoguava navoenje rezultata za simultani ispad generatora 1 i 2 u TEN.Tesla B (gubitak injektiranja od 1113 MW i 502 Mvar).

Grafika interpretacija nekih od karakteristinih rezultata data je na slika-ma 4 i 5. Na njima, za razmatrani poremeaj, daju se promene reaktivne sna-ge na krajevima generatora 1, 2 i 6 u TE N. Tesla A i generatora 1 u TE Ko-stolac B, za vremenski interval od 30 s. Slika 4 se odnosi na varijantu A (svigeneratori u EES Srbije su imali nultu vrednost statizma naponske regulacijena krajevima generatora), a slika 5, na varijantu B (svi generatori u EES Srbijeimaju nultu vrednost ovog statizma, osim generatora 1, 2 i 6 u TE N.Tesla A igeneratora 1 u TE Kostolac B, koji su imali vrednost naponskog statizma uiznosu od + 2%). Observirani genertori imaju statike samopobudne sisteme iproporcionalnu regualaciju pobude, sa parametrima modela koji su utvreni unovim ispitivanjima, koje je sproveo Institut "Nikola Tesla" [24-28].

Analizom dobijenih rezultata dinamikih simulacija, konstatovana je nji-hova visoka podudarnost sa rezultatima statikih simulacija, zato to razlikauspostavljenih reaktivnih snaga i napona na krajevima generatora iznosisvega nekoliko procenata, saglasno prikazanom u tabeli 5.

15


16/20

40

60

80

100

120

140

160

180

-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30t [s]

Qgen

[Mvar]

TE Kostolac B1

TE NT 1

TE NT 2

TE NT 6

Slika 4. Promene reaktivnih snaga generatora 1, 2 i 6 u TE N.Tesla A i generatora 1 uTE Kostolac B - varijanta A

40

60

80

100

120

140

160

180

-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28

TE Kostolac B1

TE NT 1

TE NT 2

TE NT 6

3t [s]

Qgen

[Mvar]

0Slika 5. Promene reaktivnih snaga generatora 1, 2 i 6 u TE N.Tesla A i generatora 1 uTE Kostolac B - varijanta B

Tabela 5.Rezultati statikog i dinamikog prilazaTE N. Tesla 1 TE N. Tesla 2 TE N. Tesla 6 TE Kostolac B1

Qg[Mvar] Qg[Mvar] Qg[Mvar] Qg[Mvar]

Statiki 90.1 90.7 152 114.5

Dinamiki (Slika 3) 91.8 92.7 147.6 117.2

Statiki 96.8 97.5 177.1 126.3

Dinamiki (Slika 4) 95.8 96.8 174.5 124.5

A

B

Varijanta Prilaz

U varijanti A, u statikom prilazu, u ostvarenom postdinamikom stanju,reaktivne snage generatora 1, 2 i 6 u TE N.Tesla A i generatora 1 u TE Kosto-lac B, iznosile su: 90.1, 90.7, 152.0 i 114.5 Mvar, respektivno. Dinamiki prilazje dao sledee vrednosti (slika 4) 91.8, 92.7, 147.6 i 117.2 Mvar, respektivno.U varijanti B, statiki prilaz je dao sledee vrednosti: 96.8 , 97.5, 177.1 i 126.3

a dinamiki prilaz: 95.8, 96.8, 174.5 i 124.5 Mvar, respektivno (slika 5).

Ujedno, time je izvrena verifikacija statikog prilaza, koji je, na evidentannain, ukazao na veliki praktian znaaj koji imaju vrednosti statizama regula-cije napona generatora na uspostavljena postdinamika naponskoreaktivnastanja. Dakle, aktualizuje se predlog o uvoenju statizma g u regulativuEMS, saglasno iznetim argumentima, a da se njegovo normiranje, kako je tovebilo istaknuto, izvri selektivno, saglasno realnim mogunostima genera-tora u EES Srbije, u pogledu plasmana reaktivne snage.

16


17/20

5. Zakljuci

U radu su izloeni naini inkorporiranja koeficijenta statizma regulacijenapona generatora u analize statike i dinamike sigurnosti elektroenerge-tskih interkonekcija. Na primeru prenosne mree Srbije, u njenom irokomokruenju, utvren je veliki praktian znaaj njegovog postojanja i adekvatnogpodeenja, a ujedno je izvrena i verifikacija statikog prilaza, baziranog nautvrivanju uspostavljenih postdinamikih kvazistacionarnih naponsko-reakti-vnih stanja. Analiza dobijenih rezultata simulacija onoguila je formiranje pre-dloga za razmiljanje o eventualnoj dopuni regulative EMS-a, uvoenjem sta-tizma g, saglasno iznetim argumentima, a da se njegovo normiranje izvriselektivno, saglasno realnim mogunostima generatora u EES Srbije, u pogle-du ostvarenja povoljnih naponsko-reaktivnih prilika.

Literatura

[1] "Regulacija napona, odnosno pobudne struje sinhronih generatora uelektranama Elektroprivrede Srbije sa gledita zahteva sistema", StudijaInstituta "Nikola Tesla", Beograd, 2005.

[2] D. Arnautovi, Z. iri, . Stoji, N. Miloji, D. Joksimovi, M. Milinkovi,S. Veinovi, M. Baki, V. Palija,"Modernizacija, rekonstrukcija i razvojsistema pobude sinhronih generatora", Zbornik radova, Elektrotehnikiinstitut "Nikola Tesla", knjiga 21, 2011., str. 181-195.

[3] "UCTE Operation Handbook, Policy 3: Operational Security; B. Voltage

Control and Reactive Power Management", Final Version (approved by SCon 19 March 2009)

[4] "UCTE Operation Handbook, Policy 1: Load-Frequency Control andPerformance; A. Primary Control", Final Version (approved by SC on 19March 2009)

[5] "Pravila o radu prenosnog sistema", Elektromrea Srbije, Verzija 1.0, april2008.

[6] "PSS/E-29 (Power System Simulator for Engineering)", PowerTechnologies, Inc., October 2002.

[7] "Users Manual, DIgSILENT Power Factory Version 14", DIgSILENT,GmbH, Gomaringen, Germany, 2008.

[8] Pravila o radu prenosnog sistema JP EMS, Dokumenat: IZMENE IDOPUNE, Sl.gl. 3/2012. od 18.01.2012.

[9] D.P. Popovi, "An Efficient Methodology for Steady-state SecurityAssessment of Power Systems", Int. Journal of Electrical Power andEnergy Systems, Vol.10, No.2, April, 1988, pp 110-116.

[10] D.P. Popovi, "An Efficient Unified Methodology for Steady-State SecurityAssessment of Electric Power Interconnection", International Review ofElectrical Engineering,Vol.5, No.1, January-February 2010., pp. 241-249.

17


18/20

[11] D.P Popovi, . Dobrijevi, N. Mijukovi, D. Vlaisavljevi, "Metodoloki ipraktini aspekti studijskih analiza statike sigurnosti elektroenergetskogsistema Srbije", Elektroprivreda, br.4,1999, str.88-94.

[12] D.P. Popovi Statika sigurnost elektroenergetskih interkonekcija, Institut"Nikola Tesla", Beograd, str.170, ISBN 86-83349-03-9, jun 2004.

[13] D.P. Popovi, ''Automatizovani proraun graninih prenosnih kapacitetaelektroenergetskih interkonekcija'', Elektroprivreda, br.4, 2003, str. 5-17.

[14] D.P. Popovi, ''Praktini aspekti automatizovanog prorauna graninihprenosnih kapaciteta elektroenergetskih interkonekcija'', Elektroprivreda,br.1, 2004, str. 5-16.

[15] D.P. Popovi, "Automatic Cross-Border Transmission Capacity Calculation

in Electric Power Interconnections", FACTA UNIVERSITATIS, Series:Electronics and Energetics, vol. 22, No. 1, April 2009, pp. 49-60.

[16] M. Ivanovi, D. P. Popovi, S. Mini, "Izbor najpovoljnijih vrednostiparametara i karakteristika blok-transformatora u HE erdap 2 sa aspektanaponsko-reaktivnih stanja EES-a Srbije", Zbornik radova, Elektrotehnikiinstitut "Nikola Tesla", Beograd, Knjiga 21, 2011., str.109-128.

[17] IEEE Committee Report, "Computer Representation of ExcitationSystems", IEEE Transactions on Power Apparatus and Systems,Vol.PAS-87, June 1968. pp. 1460-1464.

[18] IEEE Committee Report, "Excitation System Models for Power SystemStability Studies", IEEE Transactions on Power Apparatus and Systems,Vol. PAS-100, No. 2, February 1981., pp. 494-509.

[19] "IEEE Standard Definition for Exitation Systems for SynchronousMachines", An American National Standard, The Institute of EEE, NY, USA,1986.

[20] D. P. Popovi, "An Approach to the Evaluation of ElectromechanicalTransient Process in Power Systems", Electric Power Systems Research,Vol. 7, No. 2, 1984., pp. 141-151.

[21] D. P. Popovi, Dinamika sigurnost elektroenergetskih interkonekcija,Institut "Nikola Tesla", Beograd, 255 str., ISBN 978-86-83349-07-4, jun2008.

[22] D. P. Popovi, "Jedna metodologija za kontinualno praenje tokova snagau uslovima odvijanja primarne regulacije uestanosti elektroenergetskihsistema", asopis "Elektroprivreda", br.3, 1997., str.3-11.

[23] D. P. Popovi, S. Mijailovi, "An Efficient Methodology for the Analysis ofPrimary Frequency Control of Electric Power System", Int. Journal ofElectrical Power and Energy Systems, vol. 22, 2000., pp 331-341.

[24] "Izvetaj o izvrenim ispitivanjima sistema pobude na agregatu A2 u TENikola Tesla A", Institut "Nikola Tesla", Beograd, maj, 2011.

[25] "Izvetaj o izvrenim ispitivanjima sistema pobude na agregatu A1 u TENikola Tesla A", Institut "Nikola Tesla", Beograd, avgust, 2011.

18


19/20

[26] "Izvetaj o izvrenim ispitivanjima sistema pobude na agregatu A6 u TENikola Tesla A", Institut "Nikola Tesla", Beograd, avgust, 2011.

[27] "Izvetaj o izvrenim ispitivanjima sistema pobude na agregatu B1 u TEKostolac", Institut "Nikola Tesla", Beograd, septembar, 2011.

[28] "Planiranje izvora reaktivne snage u prenosnoj mrei EES Srbije-II faza",Studija Instituta "Nikola Tesla", Beograd, 2006.

[29] D. P. Popovi, M. Lj. Stojkovi, Naponsko-reaktivna stanja prenosnihmrea", Institut "Nikola Tesla", Beograd, ISBN 978-86-83349-09-8, jun2009. godine, str.295.

Abstract.This paper examines the impact of generator voltage droop tothe voltage-reactive states of transmission networks. First, voltage droopdefinition is given, as well as its measurement procedure and setting.Models of incorporating generator voltage droop into an analysis ofstatic and dynamic states are given. These analyses are incorporatedinto appropriate computer programs, developed at the Institute "NikolaTesla", for the static and dynamic security analyses of electrical powersystems. The final chapter presents some typical examples of practicalapplications of static security analyses. The Serbian power system,together with neighbouring power systems has been considered.Special attention has been paid to quantifying the influence of generatorvoltage droop to post-dynamic quasi-stationary states

Keywords:droop, generator voltage, excitation control, voltage-reactivestates, Serbian transmission netvork

Generator Voltage Droop and Voltage - Reactive

States of Transmission Network

19


20/20

20

Statički i Dinamički Aspekti Uvažavanja Statizma

Documents

Transcript of Statički i Dinamički Aspekti Uvažavanja Statizma