Stambeni krediti KVADRATI NA TRIDESET GODINA Odbrana.pdf · bije od nabujalih reka, a pro{le godine...

Godi

na IV

Broj

63

1. m

aj

2008

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

S t a m b e n i k r e d i t iS t a m b e n i k r e d i t i

KVADRATI NATRIDESET GODINA

KVADRATI NATRIDESET GODINA

ISPUWENAO^EKIVAWAISPUWENA

O^EKIVAWA

Dodatak Dodatak

U f o k u s uU f o k u s u

Ministarstvo odbraneMinistarstvo odbrane

4

INTERV J U

Rade Gromovi}, vr{ilac du`nosti direktora fabrike Zastava-oru`jeBALANSIRAWE NA @ICI 8

Dràvni sekretar Du{an Spasojevi} posetio Rumuniju PODR[KA EVROPSKIMINTEGRACIJAMA 12

U FOKUSU

Program stambenog kreditirawa vojnih lica KVADRATINA TRIDESET GODINA 14

T EMA

Obuka i razvoj podoficirskog kora LIDERI NA PRVOJ LINIJI 18

PRILOG

DR@AVNI I VOJNI PRAZNICI 23

Sa galerijeKU]A OD SNOVA 39S

AD

R@

AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. maj 2008.

40

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

Sni

mio

Nem

awa

PA

N^

I]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sre}ni Vaskr{wi i

ODBRANA

Ga|awe pilota 98. avijacijske bazeRAKETIRAWE CIQEVA NA ZEMQI 40

DRU[TVO

Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika MNOGO DOBRE VOQE 42

Dr Miro âvaquga, pomo}nik ministra rada i socijalne politikeODJECI RATNIH TRAUMA 44

ParaleleNOVE VEZE STARIH SAVEZNIKA 49

FEQTON

Nesmrtonosna oru`ja (3) VI[ESTRUKO OPRAVDANA UPOTREBA 50

DuhovnostISTINSKA QUBAV 54

42

RE^ UREDNIKA

5

PRAZNOVAWE

Iako nismo rekorderi po broju prazni~nih dana u tokugodine, svakako zasluùjemo posebno priznawe zadovitqivost da spojimo radne i neradne dane i datako produìmo vreme praznovawa. Novu godinu i Boì} smo ove godine, naravno sa

vikendom, razvukli na celih deset dana, a kalendar je jo{jednom lepo udesio da na sli~an na~in spojimo uskr{we iprvomajske praznike. Mali godi{wi odmor, mnogima seponovo sme{i. Dva dana, iz rezerve, od pro{logodi{wegodmora ili od prekovremenog rada na}i }e se ve} nekakoza tu priliku. Posledwe dane aprila radi}e izgleda samoonaj ko mora.

Specifi~ni smo i po praznovawu Me|unarodnogpraznika rada – 1. maja. Taj dan se u svetu uglavnomproslavqa radno, kako mu ime i kazuje. Sindikalniskupovi i manifestacije sa prepoznatqivomikonografijom prilika su da se poslodavcima ukaè napoloàj i probleme radnika.

Kod nas se {trajkuje i protestuje maltene cele godineispred vlade i drugih dràvnih institucija, a praznikrada slavi se neradno, uz i}e i pi}e. Tradicionalniprvomajski uranak proletera postao je zabava zaomladinu koja u sitne sate, posle ùrki u kafi}ima idiskotekama, hvata mesto za ro{tiq u obli`wimizleti{tima. Srbija tog dana miri{e na }umur i prènomeso. âk ni ki{a ne moè da pokvari uìtak.

Predah izme|u prvomajskih praznika i \ur|evdanakada, kako se to obi~no kaè u sli~nim prilikama, polaSrba slavi a druga polovina ide kod wih na slavu, dobro}e do}i za oporavak od ro{tiqskih |akonija i da sepriberu snage za mladu jagwetinu ili prasetinu sa ra`wabez kojih se |ur|evdanska slavska trpeza ne moèzamisliti.

Nismo zaboravili ni Dan pobede – 9. maj. Tajdràvni praznik, kojim se obeleàva pobeda nadfa{izmom u Drugom svetskom ratu, obeleì}emo radno idostojanstveno negovawem uspomene na stravi~ne ratnegodine i brojne `rtve u borbi za slobodu.

Majskom praznovawu, bar kad je o Vojsci re~, ni tunije kraj. [estog maja slavi}e Garda, Obave{tajnaslu`ba i Vojnobezbednosna agencija, a koji dan kasnijesvoj dan obeleì}e, prvi put, pripadnici pravne slu`be iInstituta za strategijska istraìvawa.

Za prazni~no izdawe Odbrane pripremili smospecijalni prilog o vojnim praznicima, koji su nedavnoozvani~eni odlukom predsednika Republike Srbije.Verujemo da }e vam posluìti kao svojevrstan kalendarnajzna~ajnijih istorijskih datuma koje pripadniciMinistarstva odbrane i Vojske Srbije na sve~an na~in obeleàvaju u toku godine.

Sre}ni praznici.Prvomajski praznici

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIO SLOVA^KOG MINISTRA JANA KUBI[AMinistar odbrane Dragan [utanovac primio je 21. aprila

slova~kog ministra spoqnih poslova Jana Kubi{a. Tokom razgovo-ra, ministar [utanovac istakao je da je saradwa dve zemqe uoblasti odbrane na zadovoqavaju}em nivou i izrazio spremnostza weno daqe unapre|ivawe. Posebno je naglasio saradwu u obla-sti razmene studenata, oficira na General{tabnom usavr{avawui razmenu iskustava u okviru Programa Partnerstvo za mir.

Ministar Kubi{ ponovio je principijelan stav Slova~ke dane}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, na-glasio podr{ku Srbiji u odbrani svog stava po tom pitawu i na-stavku pribliàvawa Evropskoj uniji. Posebno je zahvalio na do-broj saradwi Vojske Srbije sa Kforom i istakao da je od izuzet-

nog zna~aja da se odrè mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji iizbegnu provokacije.

Ministri su razgovarali i o predstoje}em obeleàvawu 90.godi{wice pogibije slova~kih vojnika u Kragujevcu, pri ~emu je mi-nistar [utanovac preneo spremnost Ministarstva odbrane dapruì Slova~koj svu potrebnu pomo} i podr{ku.

PRIJEM DELEGACIJE PORODICAKIDNAPOVANIH, ZAROBQENIH I UBIJENIH NA KOSOVU I METOHIJI Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 16. aprila

delegaciju Udruèwa porodica kidnapovanih, zarobqenih i ubije-nih na Kosovu i Metohiji koju je predvodio predsednik udruèwaSimo Spasi}.

U razgovoru, ~lanovi delegacije preneli su ministru pro-bleme sa kojima se suo~avaju u svom nastojawu da otkriju {ta sedogodilo sa wihovim porodicama. Oni su izrazili zabrinutost{to jo{ uvek nije ni{ta u~iweno povodom brojnih dokaza o zlo~i-nima koje su dostavili Ha{kom tribunalu i doma}em Tuìla{tvuza ratne zlo~ine. Ministar je izrazio àqewe zbog nerasvetqa-vawa slu~ajeva i obe}ao da }e Ministarstvo odbrane u~initi sve{to je u wegovoj mo}i kako bi pomoglo u wihovom re{avawu.

RAZGOVOR SA PREDSTAVNICIMAVOJNIH PENZIONERAMinistar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 16. apri-

la sa predstavnicima Udruèwa vojnih penzionera na Zvezdari. Te-ma razgovora bili su brojni problemi koji optere}uju tu populaci-ju, pre svega obra~un penzija i nere{ena stambena pitawa.

Ministar [utanovac je konstatovao da je re~ o problemimakoji su nagomilavani decenijama unazad i naglasio da se oni nemogu re{iti za nekoliko meseci, ve} da je za wihovo re{avawepotreban duì vremenski period.

DOGA\AJI

1. maj 2008.6

POMO] CIVILNOMSTANOVNI[TVU

M

Pripadnici civilne za{tite iz Srbije, Rumunijei Ma|arske, tri zemqe ~lanice akcione grupeDunav–Kara{ Mori{–Tisa, proverili suspremnost za borbu protiv poplava, koju sustekli na obuci u Ma|arskoj

inistar odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je 22. apri-la ve`bi civilne za{tite „[ajka 2008“ koja je izvedena na te-ritoriji op{tine Titel. - U suprotstavqawu elementarnim nepogodama neophodna je

me|unarodna saradwa jer prirodne katastrofe ne poznaju granice.Organizacijom ve`be „[ajka 2008“ pripadnici civilne za{tite uSrbiji sti~u nova iskustva i u~e od svojih kolega iz Rumunije iMa|arske, koji ve} imaju dosta iskustva u suprotstavqawu elemen-tarnim nepogodama. Iako na{i susedi poseduju kvalitetniju opremu,pripadnici civilne za{tite Srbije su pokazali da su izuzetno do-bro obu~eni i da ne zaostaju u osposobqenosti za izvr{avawe zada-taka pomo}i stanovni{tvu, istakao je ministar [utanovac. On jerekao i da }e deo opreme koja je kori{}ena na ve`bi ostati u na{ojzemqi i biti kori{}ena, ukoliko bude potrebno, u vanrednim situa-cijama.

Kako je naglasio [utanovac, Vojska Srbije je svojevremeno svimraspoloìvim kapacitetima doprinela odbrani Titela i cele Sr-bije od nabujalih reka, a pro{le godine je u~estvovala i u ga{ewupoàra, ~ime je pokazala da je spremna da ispuni svoju tre}u misijupomo}i civilnim strukturama u slu~aju elementarnih nepogoda.

M I N I S T A R O D B R A N E N A V E @ B I

Ve`bu „[ajka 2008“ organizovala je Uprava za vanredne si-tuacije Ministarstva odbrane u saradwi sa Izvr{nim ve}em Vojvo-dine i u sadejstvu sa predstavnicima po dve ùpanije iz Ma|arske iRumunije. Projekat formirawa akcione grupe radi zajedni~ke borbeprotiv izazova nastalih od poplava izradilo je Izvr{no ve}e Vojvo-dine, a finansira ga Evropska unija.

Obuka me{ovite ekipe za borbu protiv izazova uzrokovanih po-plavama sprovedena je u Ma|arskoj u skladu sa me|unarodnim princi-pima u za{titi od katastrofa i pruàwu humanitarne pomo}i.

A. ANTI]

PRIJEM VOJNIH POSMATRAÂMinistar odbrane

Dragan [utanovac primio je18. aprila predstavnikeMinistarstva odbrane i Voj-ske Srbije koji odlaze u mi-rovne operacije u Demokrat-skoj Republici Kongo, Libe-riji i Obali Slonova~e.

U sastavu novog {esto-~lanog sanitetskog tima Mi-nistarstva odbrane i VojskeSrbije (AMET 11), koji se uokviru redovne smene upu}uje u misiju MONUC u DR Kongo, su le-kari dr \or|e Man~i} i dr Boìdar Jakovqevi} i medicinskitehni~ari \or|e Kukri}, Bojan Jovanovi}, Bojan \in|i} i Alek-sandar Mili}.

U svojstvu vojnih posmatra~a, kapetan Igor Coli} i majorDejan \uri} bi}e upu}eni u misiju UNMIL u Liberiji, a majorIvan Poqi~ak, major Nenad Milosavqevi} i major Nenad Ota-{evi} u misiju UNOCI u Obali Slonova~e.

Ove mirovne misije sprovode se pod okriqem Ujediwenihnacija. Prijemu je prisustvovao i na~elnik Centra za mirovneoperacije Zdruène operativne komande G[ VS pukovnik Jelesi-je Radivojevi}.

SARADWA SA INSTITUTOM „KIRILO SAVI]“ Sporazumom o sarad-

wi Ministarstva odbrane iInstituta „Kirilo Savi}“,koji su 17. aprila potpisa-li ministar odbrane Dra-gan [utanovac i prof. drMilutin Milovanovi}, pre-dvi|ena je izrada nau~no –istraìva~kih i stru~nihprojekata u oblasti izgrad-we sistema odbrane, civil-ne za{tite i za{tite ̀ ivot-ne sredine, upravqawe rizicima i vanrednim situacijama.

Deo saradwe ~ini}e i izrada i realizacija projekata ranenajave akcidenata kao i razvoj sistema upravqawa otpadnim ma-terijama i proceni opasnosti od hemijskog udesa vojnih objekatana ìvotnu sredinu.

POSETA INOSTRANIH VOJNIH PREDSTAVNIKA VOJNOTEHNI^KOM INSTITUTUInostrani vojni predstavnici akreditovani u na{oj zemqi

posetili su 15. aprila Vojnotehni~ki institut, u organizacijiUprave za me|unarodnu vojnu saradwu i Uprave za odbrambenetehnologije.

Goste je pozdravio na~elnik Uprave za odbrambene tehnolo-gije pukovnik dr Danko Jovanovi}, dok je direktor Vojnotehni~koginstituta pukovnik dr Mladen Panti} predstavio organizacijurada i aktuelne projekte te nau~noistraìva~ke ustanove, kojaove godine obeleàva 60 godina postojawa.

Tokom posete, strani vojni predstavnici obi{li su aerotu-nel T-38 i dve laboratorije Vojnotehni~kog instituta.

Predstavnik asocijacije vojnih ata{ea u Beogradu, pukovnikTerje Haverstad, je rekao da su se, obilaze}i VTI, strani vojnipredstavnici uverili da su laboratorije Instituta na visokomnivou i da u wima rade vrhunski stru~waci.

M. [.

7

GENERAL PONO[ U TOC-UNa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{, u pratwi na~elnika Uprave za planirawe i razvojG[ VS general-majora Boìdara Force, obi{ao je Tehni~ki opitnicentar.

Na po~etku posete pomo}nik direktora TOC-a pukovnik Goran Sto-janovi} predstavio je organizacijsko-formacijsku strukturu te nau~noi-straìva~ke ustanove, rezultate ispitivawa sredstava NVO i stawemerne opreme i infrastrukturnog odràvawa ustanove koja je lociranana tri mesta – u Kumodraù, Batajnici i Nikincima.

Sadràj i uslove rada laboratorija tri sektora TOC-a, za metro-logiju, elektroniku i za mototehni~ka i mornari~ka sredstva, generaluPono{u predstavili su na~elnici sektora – major Predrag Rakowac ipukovnici Miroslav Elezovi} i Novak Vuk~evi}.

Na~elnika General{taba VS posebno su zanimale mogu}nosti istawe merne opreme, performanse savremenih ure|aja koji }e se u bu-du}nosti nabavqati i wihova primena, te aktuelni vojni projekti i na-u~noistraìva~ki zadaci na kojima se u TOC-u radi. Sagledani su iproblemi koji postoje u radu, prevashodno zato {to je najve}i broj po-stoje}e ispitno-merne opreme u upotrebi dvadesetak godina.

M. [.

IZ AKTIVNOSTI MINISTRA ODBRANEC I V I L N E Z A [ T I T E „ [ A J K A 2 0 0 8 “

1. maj 2008.

Proizvodwa oru`ja je

specifi~na delatnost koja je,

u osnovi, su{tinski zavisna

od obima ostvarenog izvoza.

Roba koju Zastava proizvodi

i prodaje je politi~ke

prirode, bar ona vojna od

koje se ìvi, a na trì{tu se

mora filigranski precizno

igrati i postupati poput

artiste na ìci. Mala

gre{ka i upadate u ambis.

Zato mi u Zastavi, stalno

balansiramo na ìci

– isti~e na{ sagovornik.

8

Tokom pro{le godine, ta~nije 26. novembra 2007, za vr{ioca du`nosti direk-tora fabrike Zastava-oru`je postavqen je Rade Gromovi}, ~ovek koji jeponikao i dosada{we iskustvo stekao u tom srpskom gigantu. Bio je poputmnogih stru~nih kadrova Zastavin stipendista. Dugo je radio kao direktormarketinga, a svoja prva iskustva kao rukovodilac stekao je na poslovima di-

rektora prodaje. Wegovu biografiju ispisuje dosta stru~nih publikacija i analiza,radio je na programima finansijske konsolidacije preduze}a, na programu oporav-ka posle bombardovawa Natoa, i, kako kaè, poznaje fabriku u prste. A kako je iodli~an poznavalac svetskog trì{ta, mnogo mu je lak{e da upravqa unutra{wimresursima fabrike, razvojem i daqim aktivnostima preduze}a. Sa wim smo razgo-varali o uslovima u kojima posluje Zastava.

Danas Zastava-oru j̀e beleì, posle duèg vremena, stabilnije poslovawe.Obezbe|eni su ~vrsti ugovori i poruxbine za ovu godinu, i {to je jo{ va`nije,dominantan je izvoz za poznatog inostranog kupca. Da li ste zadovoqni i {tajo{ o~ekujete?– Ta~no je da Zastava–oru j̀e u posledwih nekoliko meseci posluje u stabilni-

jim uslovima nego {to je to bio slu~aj u 2007, a pogotovo 2006. godini. Zakqu~eniugovori s kraja pro{le godine, pogotovo za vojni program, bitno su doprineli daplan za ovu godinu baziramo na onome {to ti ugovori predvi|aju. Zna~i, planira-mo proizvod za poznatog kupca, a to je san svih proizvo|a~a, jer sve ono {to nijeproizvodwa za poznatog kupca mora se osloniti na marketing{ka predvi|awa irizik stvarawa zaliha, pri ~emu treba imati u vidu da je trì{te oru j̀a prili~nonepredvidivo. Sve to je kvalitet koji je opredelio da mi plan za ovu godinu, u izno-su od oko 30,6 miliona dolara, imamo pokriven ~vrstim ugovorima i poruxbenica-ma sa 75 odsto. A to je jak argument koji nam omogu}ava da kaèmo kako posle nizagodina poslujemo u stabilnijim uslovima.

Zastava–oru j̀e ima u osnovi dva bitna programa na kojima bazira svoju pro-izvodwu, a to je lova~ki i sportski program (LSO) te program proizvodwe

B A L A N S I R

RADE GROMOVI], VR[ILACDU@NOSTI DIREKTORA

FABRIKE ZASTAVA–ORU@JE

Tih ~iwenica u posledwe vreme svesni su i na{i politi~ari,bar oni glavni koji su zaduèni da u bitnoj meri gazduju i vode ra~u-na o kapacitetima odbrambene industrije jer su, da podsetim, svapreduze}a u najve}oj meri pod ve}inskim vlasni{tvom dràve. ê-tvrtog marta imali smo sastanak u Ministarstvu ekonomije i re-gionalnog razvoja na kome su, pored ministra ekonomije i regio-nalnog razvoja Mla|ana Dinki}a i ministra odbrane Dragana [u-tanovca, bili prisutni direktori i predsednici sindikata svih{est preduze}a odbrambene grupacije, a i direktor Jugoimporta –SDPR. Tom prilikom inicirano je re{ewe nekoliko pitawa va`nihza regulisawe odre|ene problematike koja mu~i sva preduze}a iodre|eni su pravci daqeg delovawa. Sve to ukazuju da je dràva re-{ena da sistemskim pristupom konsoliduje sva ta preduze}aodbrambene industrije. Mi smo tada pokazali koliki je izvozni po-tencijal ove grupacije, jer i u ovakvim uslovima u kakvim poslujemoostvarujemo zna~ajan obim izvoza od 70 do 80 miliona dolara, apotencijal je bar 200 miliona dolara godi{we. To se moè posti}isamo uz investicije u modernizaciju proizvodnih kapaciteta,nabavku novih, produktivnijih tehnologija i otvarawe nekih novihtrì{ta na koja dràva treba da prokr~i put. A to je posao politi-~ara.

Ako se uzme u obzir ~iwenica da su ova preduze}a uglavnomneto izvoznici, u smislu da je tih 200 miliona dolara u izvozu za-visno od uvoza oko 15 odsto, jasno se uo~ava da bi 85 odsto od 200miliona, ili 170 miliona bio ~ist neto devizni efekat za ovu ze-mqu. To je zna~ajno jer, hteli mi priznati ili ne, na{a dràva godi-nama unazad boluje od hroni~nog spoqnotrgovinskog deficita. Ujed-no, to je bio bitan argument koji je opredelio nadle`ne dràvneinstitucije da se ozbiqnije pozabave odbrambenom industrijom ikona~no po~nu sistemski re{avati probleme.

Da li i ove godine zadràvate kurs proboja na nova trì-{ta, pre svega na rusko, Dalekog istoka i Ju`ne Amerike?– Apsolutno da. Mi s ponosom isti~emo i nadle`nim dràvnim

institucijama da je Zastava–oru j̀e proizvo|a~ koji danas, kada govo-rimo o oba programa, izvozi svoje oru j̀e u vi{e od 40 zemaqa sve-ta. Kako je vojno oru`je vrlo specifi~no nije realno o~ekivati daautomatske pu{ke prodajemo Amerikancima ili zapadnoj Evropi. Znase koja su tradicionalna trì{ta za na{e vojno oru j̀e i decenijamaunazad postoji utabana staza plasmana, i mi se trudimo da nakon go-dina sankcija povratimo status koji smo ranije imali na svim tim tr-ì{tima. Svakako treba ista}i i pohvaliti napore koje ~ini Jugoim-port – SDPR, kao dràvna institucija ~iji je primarni zadatak daobezbedi trì{te za preduze}a odbrambene industrije. Mislim da utom zajedni~ki dosta i uspevamo. To je uglavnom trì{te Bliskog isto-ka, Afrike, a sada se spremamo i za proboj na Daleki istok.

naoruàwa i vojne opreme (NVO). Postoji i tr}i tzv. diversifiko-vani program koji je mawe zastupqen, ali na kome }emo intenzivnoraditi u narednom periodu. Iako su godine sankcija u~inile da voj-ni program znatno opadne zbog restrikcija koje je na{a dràvaimala u izvozu, mi smo se nakon skidawa sankcija maksimalno tru-dili da pove}amo obim proizvodwe i prodaje lova~kog i sportskogprograma iz prostog razloga {to je taj program dosta predvidiv –lak{e ga je planirati i do}i do kupca, atraktivniji je i brè se natrì{tu dobijaju izvozne dozvole. I tu imamo jako kvalitetnu ponu-du. Ali, ako se pogledaju na{i bilansi, i daqe je lova~ki i sportskiprogram u mawem obimu zastupqen u odnosu na vojni. Trenutni od-nos je 35–38 odsto naspram 62–65 za vojni program.

Kada se sve to uzme u obzir, dolazi do izraàja kvalitet za-kqu~enih ugovora sa kraja pro{le godine. Predmet tih ugovora jesteproizvodwa sredstava NVO za potrebe multinacionalnih snaga uregionu, a nedavno je posredstvom i zahvaquju}i Jugoimportu – SD-PR zakqu~en i jedan ve}i aran`man sa Irakom, gde Zastava plasi-

ra svoje pi{toqe CZ 99. Uplatom avansa 2. aprila i taj ugovor jestupi na snagu. Podse}am da je Zastava–oru j̀e ve} duè od dve godi-ne i oficijelni snabdeva~ snaga UN, tako da mi koristimo statuskoji smo stekli kako kvalitetom na{ih proizvoda tako i reputaci-jom proizvo|a~a koji po{tuje svoje ugovorene obaveze. Mi u Zas-tavi, naravno, o~ekujemo da se taj trend ugovarawa za potrebe sna-ga UN nastavi.

Robi posebne namene koju Zastava proizvodi vrata za ino-strano trì{te moraju da otvaraju predstavnici vlasti. Mi-slite li da su na{i politi~ari napokon shvatili kakav se po-tencijal krije u fabrikama odbrambene industrije i ne}e lise vi{e ponoviti godina kada je stopiran Zastavin izvoz natrì{te Gruzije u vrednosti od 2,7 miliona dolara?– Treba podsetiti da je namenska, a sada odbrambena indu-

strija, bila jedna od najva`nijih i najprofitabilnijih izvoznih gra-na i da se krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina ubiv{oj SFRJ godi{wi obim izvoza kretao i do dve milijarde dola-ra. Naravno, od tada su se uslovi i okolnosti poslovawa bitnopromenile i mi smo morali da se snalazimo, kao i ostala preduze-}a u borbi za goli opstanak. Bila je to situacija u kojoj je dràva adhok pomagala, ali nije bilo sistemskog pristupa u sagledavawu ire{avawu kompletne problematike cele odbrambene industrije. Atreba imati u vidu i da je Vojska Srbije znatno redukovana. Mi smosvesni ~iwenice da vi{e nema, kao nekad, obimnih ugovora sa na-{im tradicionalnim kupcima – Vojskom i policijom, a to nije real-no o~ekivati ni ubudu}e. Zato smo sve na{e aktivnosti usmerili kapove}awu obima izvozu. Izvoz i boqe pozicionirawe na svetskomtrì{tu, kqu~ su na{eg opstanka.

9

ZA[TITA INTERESA– Dràva treba da vodi ra~una o politi~kim intere-

sima u celini kako se nekim lo{im izvoznim aran`manimane bi zatvorila vrata u {irem smislu. U svakom slu~ajutreba izvoziti tamo gde postoje saznawa da su to „~iste”zemqe, sa aspekta svih sankcija. Ali, tamo gde nema nika-kvih barijera treba na}i na~ine da se ne zatvaraju vrata.Verujte, ima i takvih slu~ajeva. Mislim da dràva treba da{titi politi~ke interese, ali da tamo gde oni nisu ugroè-ni nema razloga da se ugroàvaju interesi nas proizvo|a-~a koji se, verujte, borimo za svaki posao.

NOVA POSLOVNA FILOZOFIJA– Za nas vi{e nema velikih i malih poslova, nego su svi

od velike va`nosti i taj princip se po{tuje. Shvatili smo da}emo ako budemo ~ekali kapitalni ugovor izgubiti mnogo vre-mena, a i rizikujemo da propadnemo. Ovako, ako skupimo mnogoporuxbina i malih ugovora moèmo da od svega toga napravimodobar poslovni mozaik koji }e dati sliku o stabilnom poslova-wu Zastave, jer }e se bazirati na wima. A u slu~aju da jedan odugovora ne realizujemo ne gubimo mnogo, tu su ostali da„priteknu u pomo}“. To je na{a nova poslovna filozofija kojaza sada daje dobre rezultate.

R AW E N A @ I C I

Kad je re~ o programu lova~kog i sportskog oru j̀a, tu zaista uZastavi ~inimo izuzetne napore i aktivnosti da maksimalno pove-}amo svoj plasman. Ve} smo, nakon skidawa sankcija, krenuli 2001.sa va`nim marketin{kim aktivnostima. Izgradili smo svoju Inter-net prezentaciju, koja je za oko tri godine postala jedna od najpose-}enijih u ovoj bran{i, {to nam mnogo pomaè jer nam se sve vi{ejavqa stranih partnera. Tako|e, sve svoje proizvode izlaèmo nadva najzna~ajnija svetska sajma – „Shot ShoW“ u Americi i IWA Ne-ma~koj. U Americi je to izlagawe specifi~no zbog saradwe sa na-{im ameri~kim partnerom, ina~e najpoznatijim i najstarijimproizvo|a~em oru j̀a utoj zemqi, firmom Remington, pa su karabi-ni i malokalibarske pu{ke predstavqe-ni pod Remingtonovim brendom na na-{em {tandu, a sara|ujemo i sa firmomEuropiean American Armory (EAA) prekokoje izvozimo pi{toq CZ 999. Od ovegodine po~eli smo da izvozimo i M88,pi{toq u dowoj sredwoj klasi, koji je za-uzeo odre|eno mesto i ve} su plasiraneprve partije. Tako|e, tu je i dalekometnapu{ka crna strela.

Sem toga, ~inimo maksimalne na-pore da pove}amo plasmane svojih pro-izvoda sa dràva zapadne Evrope iSkandinavije, gde smo godinama prisut-ni, i u Australiju, Novi Zeland, Ju`noa-fri~ku Republiku, ali i na neka nova tr-ì{ta za koja smo, putem marketin{kihanaliza, ocenili da }e u narednom pe-riodu biti atraktivna. Na primer trì-{te Rusija.

Sa druge strane, tu je trì{te Da-lekog istoka na koje smo pro{le godinenapravili zna~ajan iskorak. Pomenu}usamo Pakistan, gde ide sjajno programpi{toqa, pa trì{te Indonezije, gdesmo tako|e krenuli sa isporukama cr-nih strela i pi{toqa iz familije CZ.Ciq nam je da osvojimo i trì{te Malezije, koje je jedno od najboga-tijih i izuzetno va`nih u regionu.

Nedavno smo i na sajmu IWA u nema~kom gradu Nirnbergu zabe-leìli odli~ne rezultate. Imali smo vi{e od 60 sastanaka sapredstavnicima raznih firmi i sada dobijamo poruxbine iz poje-dinih zemaqa Latinske Amerike.

Kada je re~ o vojnom programu za nas je najinteresantnijaZastavina nova pu{ka. Ispitivawa M-21, kalibra 5,56 mm,uspe{no su zavr{ena i predvi|eno je da se Vojska Srbije, upo~etku, opremi sa 1.500 komada. Kada se moè o~ekivati data pu{ka stigne u na{e jedinice?– Mi smo nedavno dobili re{ewe da je pu{ka M-21 usvojena u

naoruàwe Vojske i da se moè pre}i na serijsku proizvodwu.Ostalo je da se zavr{e jo{ neke proceduralne stvari i onda }emomo}i da ugovorimo posao sa Upravom za snabdevawe MO. O~ekuje-mo da uskoro zakqu~imo taj ugovor. Ve} smo proizveli zna~ajnu ko-li~inu tih pu{aka tako da }emo brzo izvr{iti ugovornu obavezu iizraditi svih 1.500 komada koliko je ministar odbrane nedavnonajavio da }e Vojska kupiti u ovoj godini.

I to }e za Zastavu-oru j̀e biti va`no ne samo u finansijskomsmislu ve} i kao referenca od izuzetne va`nosti. Mnogi kupci kojido|u kod nas prvo pitaju da li va{a vojska koristi tu pu{ku i ako jeodgovor negativan, onda to ve} izaziva kod wih crv sumwe da postojeproblemi. Jer, ve}ina na{ih kupaca, ako ne i svi, znaju da Vojska Sr-

bije ima veoma rigorozne uslove za prijem naoruàwa u svoju upo-trebu i znaju kakve sve testove i procedure mora to oru j̀e da pro|e.Zbog svega toga, ova godina nam je izuzetno va`na jer }e pu{ka M-21kona~no ste}i referencu da se nalazi u naoruàwu Vojske.

Fabrici je dobra referenca i saradwa sa poznatom svet-skom firmom Remington. Ho}ete li pro{irivati proizvodniprogram za wih? – @elim da podsetim da je ovo ve} tre}a godina kako sara|uje-

mo sa najja~om ameri~kom kompanijom za proizvodwu lova~kog isportskog oru`ja – Remingtonom. Mi smo tom saradwom dosta togadobili, najpre samom referencom i ~iwenicom da imamo mogu}-nost da potvrdimo na{ kvalitet na taj na~in {to jednu poznatu rob-nu marku stavqamo na na{e lova~ke karabine.

Ono {to je oteàvaju}e u na{oj saradwi sa Remingtonom nezavisi ni od nas ni od wih. To su ekonomski uslovi koji trenutnovladaju u SAD i koji nisu nimalo sjajni. Tamo je maltene recesija

ve} na vratima, a to se manifestuje ustravi~no niskom kursu ameri~kog dola-ra gde mi kao izvoznici sada imamo ve-liki problem. Dodatno oteàvaju}a okol-nost je ~iwenica da su u Americi odne-davno aktivirani brojni hipotekarnikrediti koji su sredwu klasu bukvalno do-veli pred bankrotstvo – ìvot nekolikodesetina miliona qudi sada se sveo nagolu egzistenciju i bez mogu}nosti da se irazmi{qa o kupovini lova~kog i sport-skog oru j̀a. To je, naàlost, ciqna grupakojoj teì Zastava.

Sada poku{avamo da, u saradwi sa Re-mingtonom, napravimo ne{to {to nam kodkarabina primeweni Mauzer sistemomogu}ava, pogotovo kod lova~kih kara-bina, a to je da proizvedemo karabin vi-{e klase koji bi se na{ao ~ak, po ceni,iznad klase Remingtonovih karabina ikoji bi bio usmeren ka bogatijoj ciqnojgrupi. To su oni koji su spremni da za je-dan karabin potro{e izme|u 1.500 i2.000 dolara.

Trenutno smo u zavr{nim fazama ispi-tivawa karabina od ner|aju}eg ~elika itrebalo bi da u drugoj polovini godine

napravimo iskorak i da bar pripremimo teren – katalo{ki najavi-mo na{ karabin za 2009. Tako }emo popuniti tu gamu karabina atrudimo se da iskoristimo i ostale mogu}nosti.

Da li moète da ispo{tujete sve potpisane ugovora? Ta~nije,postoje li uska grla u proizvodwi koja vas u tome spre~avaju ikako taj problem re{avate?– Ugovori i poruxbine koje smo zakqu~ili i dobili prili~no

nam obezbe|uju sigurnosti u poslovawu i planirawu. Ali smo tekpre godinu-dve krenuli u nove investicije kupovinom 21 obradnogcentra. Petnaest-{esnaest godina pre toga nismo mogli ni{ta dainvestiramo jer smo bukvalno preìvqavali. Sada moramo razmi-{qati o investicijama, o ulagawu u teku}e investiciono odràva-we, u nabavku nove opreme. Bez toga nije mogu}e „razbu{iti” odre-|ena uska grla. Ona postoje i to je evidentno. ̂ iwenica je i da ima-mo odre|ene pravce i tehnolo{ke linije koje zahtevaju revitaliza-ciju, remont. Mi to radimo u hodu zahvaquju}i sredstvima koja samiobezbe|ujemo.

Ve} smo sa Bankom inteza, koja nas dugo godina prati, obezbe-dili odre|enu kreditnu liniju na nivou od 1,8 miliona evra, pri~emu }emo taj novac iskqu~ivo uloìti u planirane investicije, pr-venstveno u remont postoje}e opreme, revitalizaciju odre|enih ka-paciteta, kupovinu nekih specifi~nih delova za pojedinu opremu, zakupovinu novih ma{ina u pojedinim delovima. I na{ plan je u bit-noj meri baziran na realizaciji tih investicionih ulagawa. To smo

1. maj 2008.10

INTERVJU

11

nedavno i predstavili ministrima Mla|anu Dinki}u i Draganu [u-tanovcu kada su bili u poseti na{oj fabrici.

Postoje i drugi pravci i na~ini re{avawa tog problema, a je-dan od wih je, kako su ministri najavili, osnivawe Fonda za od-brambenu industriju koji bi trebalo da preduze}ima odbrambeneindustrije obezbedi odre|ene kreditne linije, prvenstveno za novainvesticiona ulagawa. Mi podràvamo tu inicijativu, ali je ~iwe-nica da }e sudbina tog fonda biti u direktonoj vezi sa na~inom we-govog puwewa. Mi sada nemamo dovoqno vremena da ~ekamo osniva-we tog fonda i kredite iz wega, nego problem re{avamo sami.

Za koje namene biste tro{ili sredstva iz dràvnog fonda?– Mi smo gladni investicija. Ovo su samo najosnovnije inve-

sticije koje pruàju mogu}nost da se zakqu~eni ugovori realizujubez problema. Naravno, postoji potreba da se, pre svega, redukuju

tro{kovi energije. Imamo razra|en projekat izgradwe sopstvenekotlarnice u vrednosti od oko 3,9 miliona evra, koja se isplati za3,2 godine nakon pu{tawa u rad. To je izuzetno va`no jer su nam sa-da tro{kovi energije na izuzetno viskom nivou. Briga o smawewutro{kova na{ je primaran zadatak.

Ostaje problem vi{ka zaposlenih radnika. Naravno, tajproblem nema samo Zastava, jer on pritiska i ostale fabri-ke obrambene industrije. Ra~unate li na pomo} dràve?– Mi smo plan poslovnih aktivnosti za ovu godinu zaista te-

meqno uradili i u wega smo ukqu~ili sve komponente, pa i planradne snage. Prema zakqu~enim ugovorima za ovu godinu, plan an-gaòvawa zaposlenih kaè da imamo mawak od 138 radnika u pro-izvodwi, a vi{ak u slu`bi reìje, tako da je ove godine ukupan vi-{ak od 180 do 200 zaposlenih. Trenutno nas je 2.706. Ovaj nivotehnologije i ugovorenih poslova zahteva oko 2.500 radnika i na-dam se da }e ta brojka biti podràna i da }emo pomo}u socijalnogprograma Vlade Srbije, tokom aprila meseca, na dobrovoqnojosnovi re{iti pitawe vi{ka od 200 zaposlenih, mahom qudi kojiimaju tridesetak i vi{e godina radnog staà.

Ali, generalno gledano, Zastava-oru j̀e mora da modernizujei unapre|uje svoje kapacitete primenom novih produktivnijih teh-nologija, {to inicira potrebu za mawim brojem radnika. Mi ima-mo tehnologije iz sedamdesetih i osamdesetih godina i koje daju po-treban kvalitet, ali nisu produktivne. Sada imamo linije sa po 10do 15 ma{ina i za svakom je jedan radnik, a sve te operacije mogaobi da uradi u jednom kvalitetnom obradnom centru samo jedan ~o-vek. Tome treba teìti, prvenstveno zbog cene i kvaliteta proizvo-da – ta~nije da budemo rame uz rame s konkurencijom.

Svim ti procesi moraju neminovno do}i, ali ne preti li ta-ko opasnost da ostanete bez dela kvalifikovanog i stru~nogkadra? – îwenica je da smo prili~no stara fabrika jer je prosek

godina starosti na{ih radnika od 48 do 49 godina. Zato se trudi-mo da pri redukciji ne smawimo samo broj zaposlenih nego i dapodmladimo kadar. Tako smo pro{le godine primili 170 mladihqudi, uglavnom sa proizvodnim zanimawima. Tada je to mo`da bilo

nepopularno jer smo morali da obja{wavamo kako to da primamoqude kad imamo vi{ak zaposlenih, a s druge strane vi{ak moramoda zbriwavamo putem socijalnih programa. Odgovor je jednosta-van. Prijemom mladih radnika uravnoteùjemo i nepovoqnu struk-turu izme|u proizvodnih i neproizvodnih radnika, i smawujemoprosek starosne strukture. Ciq je da se napravi prirodna fluktu-acija kadra, podmla|ivawe, {to nije ~iweno u posledwih 15 godi-na. Na taj na~in stvaramo preduslove da se o~uva i prenosi sa ge-neracije na generaciju ono {to je tradicija u oruàrstvu – znawekoje imaju stariji radnici. A to je najve}i kvalitet i kapital. Tonam je, pored neophodne modernizacije, garancija da }emo opstatina svetskom trì{tu.

Da li se u na{oj zemqi danas moè zaraditi na proizvod-wi oru j̀a? Ta~nije, kakav je odnos prihoda i tro{kova proiz-vodwe? – Naàlost, posledwih nekoliko godina uslovi su takvi da ne

moè. Ve} sam napomenuo da je Zastava–oru`je dominantni netoizvoznik, {to je povoqno, ali se taj prihod najvi{e ostvaruje uameri~kim dolarima. I saradwa sa Remingtonom je u toj valuti, a isa drugim trì{tima. Jedino je zapadna Evropa trì{te koje pla}au evrima. Naàlost, kurs dolara je toliko destimulativan da jepao vi{e od 29 odsto za nepune dve godine. Godine 2006. bio je 72dinara a sada je ispod 53. Pri tom su nam za isti period tro{ko-vi zarada sko~ili sa prose~nih 18.300 u februaru 2006. na oko28.000. Energenti su duplo skupqi, a drasti~no su sko~ile cene irepromaterijala i pomo}no-potro{nnih materijala koje koristi-mo u proizvodwi. Kada sagledate obe strane – prihodnu koja zbogkatastrofalnog kursa dolara pada, i rashodnu koja iz meseca u me-sec raste, imamo veliki problem da proizvodwu u~inimo smisle-nom i ekonomski isplativom.

Taj problem poku{avamo da postepeno re{avamo i pove}awemcene na ino-trì{tu, {to je ina~e nepopularno, uz rizik da namkupci odu konkurenciji, ali procewujemo da i konkurencija nijeimuna na sli~ne probleme, pa lagano pomeramo tu cenovnu granicunavi{e. Ali, to nisu procenti pove}awa od 15 do 20 odsto, ve}tri, ~etiri ili pet odsto. Sa Remingtonom smo pro{le godine dogo-vorili pove}awe tri plus tri posto – tri posto na po~etku i tri nasredini godini. Ove godine nam nude to isto jer su i oni svesni tihproblema. Ali, ti procenti pove}awa na{ih prodajnih cena ne mo-gu da pokriju te{ko}e koje stvaraju prihodi i rashodi. O tome samnedavno govorio i gospodi ministrima. Dràva nam tu mora pomo-}i. U ranijem periodu nas je pomagala putem subvencija i kreditaiz Fonda za razvoj Republike Srbije koji se namenski dodequjuproizvo|a~ima za obezbe|ewe obrtnih sredstava. To su zaista izu-zetno povoqni krediti i zahvaquju}i wima uspeli smo da pokrije-mo tu dubiozu, ali ne u potpunosti.

Treba re}i da to nije samo na{ problem, ve} globalni i dapoga|a mnoge proizvo|a~e. Kompletna evropska industrija ima tajproblem zbog plasmana na ameri~ko trì{te i pada dolara u od-nosu na evro. Ali, ukoliko je dràva opredeqena da pospe{i izvo-znike kako bi re{avala svoje probleme u spoqnotrgovinskom bi-lansu, potrebno je da ima razumevawa posebno za nas prave netoizvoznike, a ne one koji uvezu 50 miliona dolara, a izvezu 45, pase hvale samo izvozom, a uvoz kriju. Mogu se uvesti izvozne stimu-lacije poput onih u biv{oj SFRJ. Sada one ne postoje, ali svakakotreba stimulisati izvoznike nekim dodatnim merama i ono na ~emumi posebno insistiramo, treba stimulisati neto devizni efekat.

Nedavno su Zastavu-oru`je posetili ministri Dragan [u-tanovac i Mla|an Dinki} i obe}ali da }e fabrika mese~nodobijati 30 miliona dinara za modernizaciju proizvodwe,kupovinu repromaterijala i pove}awe plata zaposlenih. [ta}e to zna~iti za Zastavu?– U wihovim re~ima prepoznajem re{enost dràve da sistem-

skim pristupom otkloni i re{i nagomilane pote{ko}e u preduze-}ima odbrambene industrije.

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

TR@I[TE RUSIJE– Rusija iz godine u godinu ekonomski ja~a. To jeste veliko

trì{te, sa 150 miliona qudi. Na{a ciqna grupa su uglavnomlovci, a lov je aktivnost koja ipak zahteva dubqi xep. Sve je vi-{e qudi u Rusiji koji }e mo}i da kupe to oru j̀e. Li~no mislimoda i pi{toq CZ 999 ima svoje komplementarne prednosti u od-nosu na ruske pi{toqe koji su u prili~noj meri zastareli ili suizra|eni u ne ba{ atraktivnom dizajnu. Pro{le i ove godineimali smo zna~ajne kontakte sa Rusima na sajmu u Nirnbergu,~ak smo pro{le godine krenuli sa pilot partijama na wihovomtrì{tu. U svakom slu~aju planiramo da nam u narednim godina-ma trì{te Rusije bude izuzetno va`no jer je veliko i sa aspek-ta apsorpcione mo}i i ciqne grupe kojoj teìmo.

DOGA\AJI

1. maj 2008.12

D R @ A V N I S E K R E T A R D U [ A N S P A S O J E V I ] P O S E T I O R U M U N I J U

Rumunija sna`no podràva stavove Sr-bije u vezi sa Kosovom i Metohijom ine}e priznati nezavisnost Kosmeta –izjavio je dràvni sekretar Du{an Spa-

Spasojevi} posle razgovora sa ministromodbrane Rumunije Teodorom Mele{kanuom.

Od Rumunije je stigla sna`na podr{kaevropskoj integraciji Srbije i zajedni~ki jezakqu~ak da je ~lanstvo Srbije u EU jedanod najefikasnijih na~ina o~uvawa suvere-niteta i teritorijalnog integriteta na{ezemqe, istakao je Spasojevi}.

Prema wegovim re~ima, tokom razgo-vora Mele{kanu je izrazio jasan stav daodricawe Srbije od Kosmeta ne sme, nemoè i ne}e biti uslov za ~lanstvo Srbi-je u EU.

Spasojevi} je ukazao na to da su oba-vqene detaqne konsultacije o trenutnojpoliti~ko-bezbednosnoj situaciji u regio-nu, ne samo u Srbiji ve} i na ~itavom Bal-kanu, i da je zakqu~ak da delimo zajedni~-ke vrednosti i imamo zajedni~ke pogledena izazove i rizike koji prete i Srbiji iRumuniji.

Dràvni sekretar Spasojevi} sastaose i sa predsedavaju}im Komisije za spoqnu

politiku parlamenta Rumunije [tefanomGlavanom i tom prilikom je ponovo iskazanprincipijelan stav Rumunije u vezi sa Koso-vom i Metohijom.

Drugog dana boravka delegacije Mini-starstva odbrane Srbije u Bukure{tu, dr-àvni sekretar Du{an Spasojevi} sastaose sa dràvnim sekretarom Ministarstvaodbrane Rumunije Kornelijem Dobricojuomi na~elnikom General{taba Rumunske ar-mije admiralom Georgijem Marinom.

Dràvni sekretar Dobricoju ponovioje rumunski stav da Srbija ima kqu~nu uloguza bezbednost na Balkanu. Rumunija sna`nopodràva napore Srbije i Ministarstvaodbrane u procesu reforme sistema i da-qim integrativnim procesima. Sagovorni-ci su se sloìli da dele zabrinutost u vezisa situacijom nakon jednostranog progla-{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije.

Rumunske snage ostaju angaòvane uokviru Kfora, ~iji je mandat zasnovan naRezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, awihov primaran zadatak ostaje za{titasrpskog i nealbanskog stanovni{tva.

Dràvni sekeretar Dobricoju preneoje zakqu~ak sa nedavno odrànog samitaNatoa u Bukure{tu da postoji konsenzus uokviru Alijanse o pruàwu pune podr{keSrbiji za kori{}ewe svih mogu}nosti ak-tivnog ~lanstva u okviru Programa Part-nerstvo za mir.

Dràvni sekretar Spasojevi} zahva-lio je za veliku podr{ku koju srpska stranadobija za svoju principijelnu politiku, kojaukqu~uje i punu podr{ku Rumunije za ~lan-stvo Srbije u okviru SEDM, kao i za sarad-wu u okviru regionalnih inicijativa.

Na sastanku sa na~elnikom General-{taba, admiralom Georgijem Marinom iz-raèno je obostrano zadovoqstvo odli~nomvojnom saradwom. Razmatrani su novi mo-daliteti za weno unapre|ewe prvenstvenorazmenom iskustava u procesu transforma-cije oruànih snaga, odràvawem zajedni~-kih ve`bi, zajedni~kom obukom, {kolova-wem, usavr{avawem i saradwom u okviruPprograma Partnerstvo za mir.

Tokom boravka u Bukure{tu odràni sui sastanci stru~waka iz dva ministarstvaodbrane na temu vojnog buxetirawa (PPBS) iorganizacionih pitawa.

Na kraju posete dràvni sekretarSpasojevi} sastao se i sa dràvnim sekre-tarom Ministarstva spoqnih poslova Ru-munije Julijanom Bugom.

PODR[KAEVROPSKIMINTEGRACIJAMADelegacija Ministarstva odbrane Republike Srbije, sa dràvnimsekretarom Du{anom Spasojevi}em na ~elu, boravila je u posetiRumuniji 16. i 17. aprila. Sa rumunskim zvani~nicima razgovaranoje o vojnoj saradwi, situaciji nastaloj jednostranim progla{ewemnezavisnosti Kosova i Metohije i evropskim integracijama Srbije.

Tokom posete delegacije Ministar-stva odbrane Srbije susednoj Rumuniji,potpisan je Plan bilateralne vojne sa-radwe za 2008. godinu, koji obuhvata 22aktivnosti.

Teì{ne oblasti saradwe, koje suovim planom obuhva}ene, jesu razmenaiskustava u okviru vojnog buxetirawa,vojnomedicinska saradwa, upravqawekrizama u vanrednim situacijama i za-jedni~ke ve`be.

PLAN VOJNE SARADWE

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

13

PEGLAWEJAVNOG LICA

Vojska Srbijedanas ima javnilik uskla|en saulogom u sistemudemokratskedràve. Wenilideri nisuume{ani upoliti~kalicitirawa,niti agituju upredizbornimkampawama.Nema naznakada su neki „vojnianaliti~ari“ naplatnom spiskuMinistarstvaodbrane.Uglavnom svakopi{e i govoriono {to misli,a to ponekadnije najzdravijeslu{ati.

A

M

P

meri~ka vojska je izgleda izda{no pla}ala no-vinske komentatore. I to da ~esto, ako ne istalno, pi{u u wenu korist, dakle „rastere}e-

no“ i bez nepotrebnog zakerawa. Bilo je poèqnoprepoznatqivo ruì~asto pakovawe, a i najgorestvari mogle su biti obja{wene slobodnom upotre-bom logike.

Wihove novine (Wujork tajms, pre svega) napra-vile su od toga prili~no zvu~nu aferu, navode}i daDràvna kancelarija i Pentagon imaju na svom spi-sku blizu hiqadu revnosnih komentatora kozmeti~a-ra. Neki od wih su, sve ~e{kaju}i vojsku velike silepo le|ima, dobili i penzije. îtav radni vek u ulozipla}enika, {to doma}ih {to stranih, jer je izvesnoda ode ameri~koj oruànoj sili nisu pisali samo do-micilni ùrnalisti.

Ako je to uop{te novinarstvo!? A moè biti ida jeste. Istorija ratovawa ne moè se odvojiti odpsiholo{ke podr{ke, koja se u svom ogoqenom vidupretvara u agitprop. Vo|a pobuwenih rimskih robo-va, Spartak, pomno je {irio stra{ne glasine o svomskorom dolasku.

Svaka vest o pobedi gladijatora nad centurio-nima bila je poèqna novinska informacija. Po{tonije bilo {tampe, elektronskih poruka, a verovatnoni televizije, vesti su putovale kuririma ili preda-wem. Odbegli rob i vojskovo|a Spartak je mo`da pr-vi razumeo zna~aj (dirigovane) informacije u ostva-rewu vojni~ke pobede.

Kartaginski general Hanibal, ~ovek koji je prvii zasad jedini prejahao na slonovima preko Alpa,drào se konspiracije i ~uvao slonovska iznena|e-wa za pospane i samouverene Rimqane. Ali, kad biim se pribliìo, slao je brze i drske glasnike daobaveste i prepadnu legije kojima je od Kartagiwa-nina srce silazilo do kolena.

Mo`da najve}eg vojskovo|u u istoriji, Aleksan-dra Velikog, filozofiji ratovawa u~io je li~no Ari-stotel. Najzna~ajnija poduka koju mu je dao, verovat-no je ova: Glas o tvojim pobedama mora sti}i do ne-prijateqa makar tri dana pre tebe.

Ako jo{ pomalo pamtim kategorije i pojmove, ov-de se govori o psiholo{koj operaciji, i nema sumweda su hitri nosioci abera, na tri dana hoda ispredAleksandra, ~inili sve {to je trebalo da se protivni-kov moral svede na motiv za rasulo i beàniju.

oderna vremena su olak{ala, ali i oteàla di-stribuciju „dobrih“ informacija o vojnoj sili.Posebno o najve}oj i najja~oj. Nije lako pisati

„relaksirane“ komentare o ameri~koj vojsci. Za tosu potrebna tvrda pera, dobro podmazani pisci,{kolovani kao profesionalci koji su davno zabora-vili da rasipaju svoje emocije. Sve moè da se platii kupi, pa i novinar koji bi pisao po naruxbini.

O~igledno da ameri~ka vojska ima problema sasvojim „javnim licem“. Da li je ono realno ili samopoèqno, budu}i da je ciq svakog odnosa velikog si-stema sa javno{}u da poèqnu sliku o sebi publikaprihvati kao istinitu.

Sve je, naravno, lak{e od toga. Svako od nasveruje da je lep, duhovit, snaàn, po{ten i neodoqiv.Moè nas prevariti ogledalo, ali ne i objektivnisud. ̂ ovek (pojava, sistem, vojska) nije ono {to on mi-sli o sebi, niti ono {to drugi sude o wemu. Nego ono{to objektivno (zaista) jeste. E, sad se tek postavqapitawe objektivnosti i nadle`nosti za wu.

Zato je javni lik svake vojske stvarawe poèq-ne slike o woj, vrlo ~esto u sukobu sa stvarno{}u.Za ostvarewe dobrog ciqa, Amerikanci koriste svasredstva. U tome su zaista mo}ni. Za posledwih pe-deset godina, holivudska produkcija izbacila je pre-ko 300 filmova u kojima je glavni junak ameri~ki voj-nik. Ima i parodija poput „Kvake 22“, „Usijanih gla-va 1, 2 i 3“, „Forest Gampa“, ali dominiraju roman-ti~ne pri~e, pune neverovatnih podviga i neizmernogpatosa. Uz tipi~no crno-belo razumevawe pravde na{tetu „lo{ih momaka“!

Ameri~ka vojska je imala i svetle i crne ta~ke usvojoj istoriji. Ali, marketin{ka te`wa je da se pro-movi{e nepogre{ivost, i to sa stajali{ta nepriko-snovene sile. Ako bi se i iz najgorih vremena i eti~-kih posrtawa priznale gre{ke, to bi vodilo gubitkuprestià i priznavawu slabosti. Te okolnosti se ukreirawu juna~kog i pravednog lica ne mogu dopustiti.

Za sve to potrebno je mnogo ulagawa, pa i pro-izvodwa „poèqnih“ akcija kako bi iluzija mogla dazameni lice. Mnogi misle da je JNA „ubio“, pre sve-ga, wen javni lik.

rojektovana kao „oruàna snaga svih naroda inarodnosti“, Armija je trajala tek ne{to duèod svoje nesolidne propagandne podr{ke. Zadu-

èna da ~uva lik i delo, ustavni poredak, granice i„bratstvo i jedinstvo“, nestala je malo docnije odvrednosnog sistema koji je i sam po sebi bio nemogu}amisija. Idili~nu sliku o sebi JNA je poku{ala da sa-~uva ignorisawem stvarnosti koja je kona~no sru{ilai nesre}nu za{titnicu takvog haoti~nog ambijenta.

Vojske Jugoslavije i Srbije i Crne Gore doìve-le su apsurdno sistemsko razre{ewe, poku{avaju}ida pojme virtuelnu dràvu kao svoju otaxbinu u raz-lazu. Kao i SFRJ sa JNA, tako su delovi wenog ci-vilnog rukovodstva rastakali bratsku zajednicu kojuje oruàna sila poku{ala da zapamti kao svoju.

Vojska Srbije danas ima javni lik uskla|en saulogom u sistemu demokratske dràve. Weni liderinisu ume{ani u politi~ka licitirawa, niti agituju upredizbornim kampawama. Nema naznaka da su neki„vojni analiti~ari“ na platnom spisku Ministarstvaodbrane. Uglavnom svako pi{e i govori ono {to mi-sli, a to ponekad nije najzdravije slu{ati.

Uo~io sam najmawe dva, ako ne i tri nova vojnaanaliti~ara. Oni tvrde kako je situacija u svetu, a bo-gami i kod nas, vrlo sloèna. Mada bi moglo biti igore, jer Kosovo ostaje izvor krize. Balkan je bure ba-ruta, {ta da vam kaèm. Qudi se ne bi najeli leba uPentagonu! A Srbija je plodna i bogata zemqa, pa kone zna ni{ta drugo, po~ne da pi{e i govori o vojsci.

Autor je komentator lista „Politika“

Ministarstvo odbrane u saradwi sa Nacionalnom korporacijom za osigurawe stambenihkredita i Ministarstvom finansija napravilo je model po kome bi, prema re~ima dràv-nog sekretara MO Aleksandra Mi{~evi}a, za ~etiri do pet godina moglo da se re{i iz-me|u deset i ~etrnaest hiqada stambenih pitawa. Program je, kako saznajemo, dugoro~nogtipa i ekonomski je odrìv, a pruà i solidne subvencije qudima koji odlu~e da na taj na-~in re{e pitawe krova nad glavom. Nekoliko meseci pre stupawa na snagu novih zakona o Vojsci i odbrani stru~ne slu`be

MO radile su na razvoju odrìvog projekta stambenog zbriwavawa. Nakon usvajawa tih si-stemskih akata otvorio se prostor za realizaciju modela koji ve}em broju profesionalnihpripadnika VS pruà {ansu da sredstva, koja su do sada tro{ili na iznajmqivawe stana,usmere na wegov otkup.

Korak koji je neposredno prethodio finalizaciji projekta bilo je dono{ewe novog Pra-vilnika o putnim i drugim tro{kovima. On je predvideo da profesionalna vojna lica mogu za-dràti takozvani UTS ukoliko èle da stambeno pitawe re{e putem kredita. Program dugo-ro~nog stambenog kreditirawa profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, koji je 17. aprilausvojila Vlada Republike Srbije, pruà alternativu qudima koji ne èle da ~ekaju da im sedodeli stan prema postoje}em pravilniku i rang listi stambenih interesenata.

– Ciq Programa dugoro~nog stambenog kreditirawa je da se na trì{ni na~in, uz zna~aj-nu pomo} Republike Srbije, re{i problem velikog broja profesionalnih pripadnika Vojske –kaè dràvni sekretar Ministarstva odbrane Aleksandar Mi{~evi}. On nagla{ava da jeProgram namewen iskqu~ivo profesionalnim oficirima i podoficirima, a da civilna licai dràvni slu`benici mogu koristiti ve} poznati model kreditirawa po kome dràva nudi 20posto subvencije kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije.

– U slu~aju profesionalnih pripadnika Vojske Srbije bi}e primewen novi model po komeoni dobijaju subvenciju ~ija }e visina zavisiti od godina provedenih u uniformi. Smatramo daje Program u tom smislu veoma dobro prilago|en potrebama i mogu}nostima stambenih inte-resenata – isti~e Mi{~evi} i nagla{ava da }e vojna lica imati potpunu slobodu u pogledu iz-bora stambene jedinice, lokacije, veli~ine i ostalih karakteristika.

– Dràva je Zakonom o buxetu za tu namenu izdvojila jednu milijardu dinara i program zaovu godinu }e trajati dok tog novca bude. Mi predvi|amo da }e od tih sredstava mo}i da seobezbedi izme|u 1.200 i 1.500 stambenih kredita – obja{wava na{ sagovornik. On dodaje dato direktno zavisi od procenta qudi sa vi{e ili mawe radnog staà koji }e uzimati kredite,odnosno visine subvencija koje se budu davale.

Dràvni sekretar podvla~i da je pogodnost projekta u tome {to se angaòvana sredstvavra}aju dràvi, {to je potrebno mawe novca u odnosu na dosada{we modele stambenog zbri-

1. maj 2008.

Pred profesionalnimpripadnicima Vojske

Srbije od pre nekolikodana na{la se potpuno

nova {ansa da re{epitawe krova nad glavom.Ministarstvo odbrane iNacionalna korporacijaza osigurawe stambenih

kredita ponudili su dugonajavqivani model

stambenog zbriwavawa.Zakon o buxetu za 2008.

godinu predvideo jemilijardu dinara

za tu namenu. U~e{}e ne}e biti potrebno

– samo sredstva za obradu kreditnog

zahteva i osigurawe.

14

U FOKUSU

PROGRAM STAMBENOG

KREDITIRAWAVOJNIH LICA

Aleksandar Mi{~evi}, dràvnisekretar u Ministarstvu odbrane

KVADRATI NATRIDESET GODI

wavawa i {to su dodatno po-ve}ani plasmani u stambenekredite ali i investicije ugra|evinarstvo.

Profesionalni pripad-nici Vojske Srbije mo}i }e dauzimaju stambene kredite kodsvih poslovnih banaka. Naci-onalna korporacija za osigu-rawe stambenih kredita po-slala je poziv bankama dapredloè kamatnu stopu kojabi vaìla u tom slu~aju. Mi-nistarstvo odbrane }e, naosnovu ponuda, svojim pripad-

rejting i visina kredita, odnosno mese~ne rate koju profesional-ni pripadnik Vojske moè da pla}a. Ona je pravilima banaka ogra-ni~ena na polovinu ukupnih mese~nih primawa klijenta i wegovogsolidarnog du`nika. Vojna lica bi pre toga u svojim jedinicamapotpisivali izjavu da se odri~u prava na dodelu stana prema po-stoje}em pravilniku i rang listi.

Slede}i korak, kako obja{wava Mi{~evi}, jeste pronalaè-we odgovaraju}eg stana i sklapawe predugovora ili ugovora saprodavcem. Na bazi tog dokumenta banka elektronskim putem {aqezahtev Nacionalnoj korporaciji koja ga unosi u bazu podataka. Zaodobravawe kredita potrebno je oko dve nedeqe. ̂ im se takav kre-dit odobri profesionalnom pripadniku VS aktivirala bi se izja-va o skidawu sa liste stambenih interesenata.

Prema re~ima dràvnog sekretara Mi{~evi}a, Program du-goro~nog stambenog kreditirawa profesionalnih pripadnika Voj-ske Srbije, prema navedenim uslovima, vaì}e za 2008. godinu.Mogu}e je da uslovi kreditirawa tokom slede}e godine budu izme-weni u skladu sa sredstvima koje dràva iz buxeta izdvoji za tunamenu.

Aleksandar PETROVI]

15

SUBVENCIJEKorisnici kredita: profesionalna vojna lica;Namena kredita: kupovina ili izgradwa stambenih jedinica;Iznos kredita: do 100.000 evra, osim u slu~aju kada stambeno pitawe nije adekvatno re{eno;Rok otplate kredita: 30 godina (otplata posledwe rate sa 70 godina ìvota), gde se u prvih 25 go-dina otpla}uje banci a posledwih 5 dràvi;U~e{}e: nema u~e{}a;Subvencija dràve: od 5% do 25% vrednosti nekretnine odnosno traènog iznosa kredita (Za petgodina efektivnog radnog staà dobija se subvencija od pet posto iznosa kredita. Svi koji u Vojscirade duè, dobija}e po jedan procenat po godini, s tim {to najve}a subvencija ne}e prelaziti 25posto). Preostali iznos obezbe|uje poslovna banka;Kamatna stopa: na deo kredita koji obezbe|uje poslovna banka je maksimalno {estomese~ni EURI-BOR + 2.5%, a na deo koji obezbe|uje dràva 0.1%;Kreditna sposobnost: polovina plate korisnika kredita, UTS i polovina dokumentovanih primawasolidarnog du`nika;Obezbe|ewe kredita: hipoteka na nekretnini koja se kupuje i osigurawe Nacionalne korporacije;Kupqena nekretnina se ne sme otu|iti u narednih pet godina i ukoliko se otu|i posle tog roka, kre-dit se mora izmiriti u potpunosti;Nekretnine se ne smeju rentirati do potpunog izmirewa kredita, osim u slu~aju prekomande;Kupac nekretnine mora izvr{iti prijavu boravka na toj adresi;Ukoliko korisnik kredita napusti profesionalnu slu`bu u Vojsci, gubi privilegiju kori{}ewaPrograma i kredit se reprogramira po trì{nim uslovima.

Vrednost nekretnina (kupoprodajna cena) 50.000,00 € 50.000,00 € 50.000,00 € 50.000,00 € 50.000,00 €Kredit dràve (subvencija) u % 5,00% 10,00% 15,00% 20,00% 25,00%Rok kredita (u mesecima) 300 300 300 300 300Rok kredita dràve (u mesecima) 60 60 60 60 60Kamatna stopa na kredit banke 6,90% 6,90% 6,90% 6,90% 6,90%Kamatna stopa na kredit dràve 0,10% 0,10% 0,10% 0,10% 0,10%

Kredit banke 47.500,00 € 45.000,00 € 42.500,00 € 40.000,00 € 37.500,00 €Kredit dràve (subvencija) 2.500,00 € 5.000,00 € 7.500,00 € 10.000,00 € 12.500,00 €Rata za kredit banke 332,70 € 315,19 € 297,68 € 280,17 € 262,65 €Rata za kredit dràve (subvencija) 41,77 € 83,55 € 125,32 € 167,09 € 208,86 €

Tro{ak banke za obradu zahteva 0,5% 237,50 € 225,00 € 212,50 € 200,00 € 187,50 €Premija osigurawa NKOSK 1.781,25 € 1.687,50 € 1.593,75 € 1.100,00 € 1.031,25 €Tro{ak uspostavqawa hipoteke 100,00 € 100,00 € 100,00 € 100,00 € 100,00 €UKUPNO 2.118,75 € 2.012,50 € 1.906,25 € 1.400,00 € 1.318,75 €

nicima preporu~iti kod kojih banaka da uzimaju kredite. Mini-starstvo odbrane je tako|e traìlo od banaka da primene povoq-nije uslove stambenog kreditirawa za civilna lica u MO i VS.

Treba re}i da Program ograni~ava banke u visini kamatnestope na {estomese~ni EURIBOR uve}an za 2,5 posto, {to na godi-{wem nivou iznosi 6,9 procenata. Aleksandar Mi{~evi} smatrada bi poslovne banke u èqi da privuku ve}i broj klijenata mogleda smawe kamate, jer je ukupna vrednost posla od oko 100 milionaevra primamqiva za na{ finansijski sektor.

– Krediti }e mo}i da se podiù za kupovinu stana ili izgrad-wu stambenih objekata, s tim {to }e nekretnine morati da buduukwiène, a ukoliko se korisnik kredita opredeli za izgradwu,mora}e da bude ispo{tovana kompletna zakonska procedura.

On navodi da }e vojna lica koja nemaju nikakav stan mo}i dapodignu kredit do 100.000 evra, a oni koji poseduju nekretninu neo-dgovaraju}e povr{ine da uzmu razliku wene vrednosti do pomenutogiznosa. Pri tome }e ve{taci banke procewivati trì{nu vrednostnekretnine koju profesionalni pripadnik vojske poseduje.

Prvi korak ka dobijawu kredita trebalo bi da bude odlazak uneku od banaka koja nudi takve usluge, gde bi se proverio kreditni

PRIMERI KREDITA

Sni

mio

Dar

imir

BA

ND

A

NA

Ve`ba jedinica ABHO „Akcidentna situacija 2008“

ODGOVOR PRETWAMAJedinice atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane izvele su, 17.

aprila na poligonu „Ravwak“ kod Kru{evca, ve`bu „Akcidentnasituacija 2008“. Kru{eva~ki 246. bataqon ABHO, Tre}i bataqonvojne policije iz Ni{a, Odeqewe za vanredne situacije, vatroga-sna jedinicom MUP-a i Odeqewe Crvenog krsta prikazali su deoaktivnosti i angaòvawa iz domena tre}e misije Vojske Srbije.

Na~elnik Gene-ral{taba VS general-potpukovnik ZdravkoPono{ ve`bu je oce-nio kao uspe{nu i sa-dràjnu. Obra}aju}ise u~esnicima ve`beon je rekao da }e Voj-ska imati sve vi{eprilika da se angaùjeu svojoj tre}oj misijiodnosno pomo}i ci-vilnim vlastima u slu-~aju elementarnih ne-pogoda i drugih akci-denata.

Pod rukovod-stvom pukovnika Zora-na Stojanovi}a, ko-mandanta 246. bata-

qona ABHO, prikazano je niz aktivnosti i postupaka na re{ava-wu zadataka dekontaminacije, hemijskog izvi|awa, uzimawa uzo-raka i obeleàvawa kontaminiranog zemqi{ta.

A. P.

DRU@EWE VOJSKEI GRA\ANA U VRAWU Stare{ine i vojnici êtvrte brigade Kopnene vojske druì-

li su se sredinom. aprila sa gra|anima i u~enicima osnovnih isredwih {kola Vrawa i P~iwskog okruga, u kasarni„Prvi pe{a-dijski puk Kwaza Milo{a Velikog”.

Oko ~etiri hiqade Vrawanaca obi{lo je tehni~ki zbor nao-ruàwa i vojne opreme i sa zanimawem propratilo sadràje bor-bene obuke u vidu borila~kih ve{tina, protivteroristi~ke ve-`be, prelaska tenka preko nosa~a mosta, posedawa vatrenog po-loàja samohodnim oru|ima 122 mm i pokreta kolone tenkova iborbenih vozila pe{adije.

Na kraju druè-wa gosti su obi{liSpomen sobu „Prvogpe{adijskog puka Kwa-za Milo{a Velikog”.

Komandant vraw-skog garnizona pukov-nik Milosav Simovi}naglasio je da je dobro{to se vojnici i civi-li druè i {to sve vi-{e mladih Vrawanacapokazuje interesova-we za vojni poziv.

Z. M.

DOGA\AJI

1. maj 2008.16

MODERNIZACIM

M I N I S T R I [ U T A N O V A C I D

inistar odbrane Dragan [utanovac i ministar ekonomije i regio-nalnog razvoja Mla|an Dinki} posetili su 19. aprila kompaniju„Sloboda“ u â~ku. Na sastanku sa menaxmentom fabrike, ~iji jegeneralni direktor Radomir Quji}, ministri su razgovarali o per

spektivi poslovawa i u delu namenske industrije i u oblasti koja proiz-vodi za civilno trì{te.

– Ove godine „Sloboda“ obeleàva 60 godina postojawa, {to go-vori o wenoj tradiciji, ali i onome na ~emu moè graditi budu}nost. Usvetu postoji potreba za municijom koju fabrika proizvodi. Naàlost,kapaciteti su 1999. godine u dobroj meri razoreni, ali smo ube|eni daministarstva odbrane i ekonomije i regionalnog razvoja mogu pomo}ida ona ponovo zauzmu mesto na trì{tu – rekao je ministar [utanovac.

Ministar [utanovac je naglasio da je za budu}i razvoj fabrikeneophodna saradwa sa zemqama Evropske unije. Tako, na primer, za uvozma{ina koje su potrebne ~a~anskoj fabrici mora se dobiti dozvola Ne-ma~ke, pa ako se ne budemo kretali u tom pravcu, bi}e dovedeno u pita-we weno poslovawe.

– Municija koju „Sloboda” proizvodi jeste „politi~ki proizvod“ i zawen plasman neophodna je politi~ka podr{ka – istakao je [utanovac.

Plate u namenskom delu fabrike, objasnio je ministar odbrane,moraju se podi}i na nivo republi~kog proseka, jer treba, bar donekle,da prate rast zarada zaposlenih u Ministarstvu odbrane, koje su pove-}ane za oko deset posto. Tako|e, traè se adekvatna re{ewa i za pora-st plata u nenamenskom delu fabrike.

– îwenica da u „Slobodi“ radnici rade i subotom ve} tri mese-ca, govori da weni proizvodi imaju plasman na stranom trì{tu. @eli-mo da pomognemo kompaniji da investira u novu opremu za proizvodwu,kako bi se obezbedila ve}a sigurnost za zaposlene – rekao je ministarMla|an Dinki}. Prema wegovim re~ima, deo sredstava od oko deset mi-

Ministar odbrane Dragan [utanovac, u pratwi direktora Jugoim-porta – SDPR Stevana Nik~evi}a, posetio je 21. aprila fabriku Utva,u kojoj se, u okviru ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom odbraneIraka, izra|uje 20 lakih borbenih aviona lasta-95. Nosilac razvojalaste-95 je Vojnotehni~ki institut, finalizator Utva, a u proizvodwiu~estvuje Prva petoletka iz Trstenika, Fadip iz Be~eja, Trajal iz Kru-{evca i ve}i broj drugih doma}ih kooperanata.

Fabrika Utva postoji 71 godinu i o~igledan je primer da dobarproizvod moè da na|e kupca. Iako je ova fabrika mo`da najvi{e stra-

MINISTAR [UTANOVAC PO

liona dolara, koje je Irak dugovao „Slobodi” za proizvode, a napla}enje ove godine, upotrebi}e se za modernizaciju fabrike, dok }e ostatakbiti iskori{}en za pove}awe zarada radnika i isplatu prvomajskihnagrada. Racionalizacijom uslova proizvodwe, deo koji proizvodi zacivilno trì{te bi}e pripremqen za privatizaciju, najverovatnije udrugoj polovini 2008. godine, dok }e namenski deo ostati u dràvnomvlasni{tvu.

A. ANTI]

IZASLANIK ODBRANE RUSIJEPOSETIO VOJNU AKADEMIJU Delegacija izaslanstva odbrane Ruske Federacije u Beo-

gradu, na ~elu sa pukovnikom Viktorom Avdeevim, posetila je 16.aprila Vojnu akademiju.

Tom prilikom, pukovnik Avdeev predao je predstavnicimaVojne akademije donaciju u vidu uxbenika ruskog jezika i drugihmaterijala za u~ewe tog stranog jezika.

Pukovnik Vladimir Gruji} iz Vojne akademije rekao je da jenavedena donacija jo{ jedan korak u pro{irewu vojnoobrazovnesaradwe izme|u dve zemqe.

SARADWA NORVE[KE I SRBIJEPredstavnik Vojske Kraqevine Norve{ke major Otar To-

merstol obi{ao je Vojnu bolnicu Ni{, sanitetsko-veterinarsku~etu Centra za obuku logistike i medicinsku ~etu i sagledao mo-gu}nosti budu}e saradwe.

Zamenik upravnika VB Ni{ pukovnik Neboj{a \eni}, potpu-kovnik Predrag Kastratovi} iz G[ VS i komandir sanitetsko-ve-terinarske ~ete potpukovnik Slobodan Andreji} upoznali su go-sta sa infrastrukturnim i kadrovskim mogu}nostima ni{kih me-dicinskih ustanova. Z. M.

KURS CIVILNO-VOJNE SARADWEU Centru za mirovne operacije Zdruène operativne koman-

de General{taba Vojske Srbije odràn je me|unarodni kurs ci-vilno-vojne saradwe „NORDCAPS BAL CIMIC Course 2008/1”, nakome su u~estvovali oficiri i civilna lica iz Bosne i Hercego-vine, Bugarske, Crne Gore, Danske, Makedonije, Slovenije, [ved-ske, Turske i Srbije, predstavnici Ministarstva unutra{wih po-slova Republike Srbije, ameri~ke agencije USAID i nevladine or-ganizacije ASTRA.

Polaznici kursa sa-znali su ne{to vi{e o poj-mu, mestu i ulozi civilno-vojne saradwe, osnovnimtehnikama i proceduramaza wenu uspe{nu realiza-ciju, potencijalnim part-nerima i iskustvima izove oblasti u razli~itimzemqama.

Instruktori na kursu bili su iskusni oficiri iz Danske,Finske, Norve{ke, [vedske i na{e zemqe. Osim instruktora,predavawa su odràli Pol Henri Arni, {ef regionalne delegaci-je Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, danski antropolog RikeHagegard i predava~i iz Natoa, ASTRE i Ministarstva odbrane Re-publike Srbije. S. \.

BUGARSKA DELEGACIJAU VOJNOM ARHIVU Delegacija Centra za vojnu istoriju Vojne akademije Rakovski

iz Bugarske, boravila je u trodnevnoj poseti Institutu za strategij-ska istraìvawa Ministarstva odbrane. Gosti iz Bugarske, zame-nik na~elnika Sekcije za vojnoistorijska istraìvawa pukovnik drAnatoli Prokopijev, koji je predvodio delegaciju, major mr AntoniZaprijanov i mr Sneàna Radojeva, razgovarali su sa doma}inimao daqoj saradwi u oblasti vojnoistorijskih istraìvawa.

Tom prilikom, gosti su obi{li Vojni arhiv i Centar za digi-talizaciju, pregledali arhivsku gra|u, posebno dokumenta o ugo-vorima Srbije i Bugarske u Prvom balkanskom ratu 1912. godi-ne, ali i ostale spise o odnosima dve zemqe.

Kako je istakao na~elnik Odeqewa za vojnu istoriju dr Mi-lan Terzi}, sa bugarskim vojnim istori~arima dogovoren je zajed-ni~ki projekt – pisawe zbornika radova o srpsko-jugoslovensko-bugarskim vojnim odnosima u 20. veku. V. P.

17

IJA FABRIKEI N K I ] U „ S L O B O D I “ ^ A ^ A K

dala od drugih, ona je zadràla ono {to je najvitalnije, rekao je mini-star [utanovac i istakao da }e Ministarstvo odbrane pomo}i da seUtva revitalizuje kako bi se ispo{tovao ugovor koji je potpisan sa Ira-kom.

– Moje duboko ube|ewe je da }emo, zajedno sa Ministarstvom zaekonomiju i regionalni razvoj, na}i na~in da pomognemo ovoj fabrici ina drugi na~in – da se otpi{u dugovi koji postoje, odnosno da ih preve-demo u dràvno vlasni{tvo. Na}i }emo na~in da subvencioni{emo ovufabriku, naravno, uz uslov da se uradi studija izvodqivosti, plan radakoji }e imati realni osnov. Ube|en sam da }e ugovor izme|u SDPR-a iove fabrike doneti realne planove koji su izvodqivi – rekao je [uta-novac.

Ministar je rekao i da }e Utva u}i u proces restrukturisawa i dapostoji imovina koja je vi{ak, a koja moè da se prevede u nov~ana sred-stva, koja bi se potom uloìla u fabriku. Ako se to na adekvatan na~ini odre|enom brzinom uradi, ova fabrika ima}e svoju dobru budu}nost.

Direktor Jugoimporta – SDPR Stevan Nik~evi} istakao je kako jebitna stvar {to je kupac izrazio interes za na{ avion, nakon {to jesagledao mogu}nosti ve}eg broja sli~nih letelica, sli~nih karakteri-stika, iz mnogobrojnih zemaqa zapadne Evrope. Nas je izabrao veruju}iu na{e znawe, tehnologiju i iskustvo koje ova fabrika ima, rekao jeNik~evi}.

Pan~eva~ka Utva ima 175 zaposlenih i, kako je rekao wen direk-tor Tomislav Bjelogrli}, ugovor sa Irakom je dobra prilika da se pove-}a broj zaposlenih, osavremeni tehnologija i nastavi sa ugovorenimposlovima.

M. [VEDI]

OSETIO „UTVU” U PANÊVU

Ako nekog oficira pitate ko ga je nau~io prvim prakti~nim znawima posle stu-pawa u profesionalnu slu`bu, verovatno }e, bez mnogo razmi{qawa, izgo-voriti ime nekog zastavnika ili starijeg vodnika. To naro~ito vaì za gene-racije koje su stasavale u nekada{woj JNA i docnije u Vojsci Jugoslavije.Scenario prvih oficirskih dana je, sa malim razlikama, kod ve}ine potpo-

ru~nika bio isti – prijem du`nosti posle Vojne akademije, profesionalna i ì-votna prekretnica, te nesigurnosti i „de~je bolesti” koje sve to prate.

I kao po pravilu, tu se na{ao neki stari, iskusni zastavnik, majstor vojni~-kog zanata, kome su godine trupnog staà prekalile ve{tine koje se ne nalaze upravilima i uxbenicima. Danas neki od najodgovornijih stare{ina Vojske Srbijesa po{tovawem izgovaraju imena tih qudi i navode ih kao primer vojnika, po`r-tvovanih i disciplinovanih profesionalaca.

Od tih se podoficira, zaista, imalo {ta i nau~iti. Posedovali su dovoqnoiskustva, a bili su i kvalitetno potkovani stru~nim znawima tokom ~etvorogodi-{weg boravka u sredwoj vojnoj {koli.

Danas, kada reforma i modernizacija oruànih snaga uveliko traju, svetlo-st dana ugledao je novi Koncept obuke i razvoja podoficirskog kadra u Vojsci Sr-bije. Odgovor na pitawe {ta obuhvata taj, moè se re}i, kapitalni zahvat potra-ìli smo u Upravi za obuku i doktrinu General{taba VS u razgovoru sa na~elni-kom general-majorom Petrom ]ornakovom i wegovim zamenikom pukovnikom Bran-kom Deleti}em.

VASPOSTAVQAWE VREDNOSTIOp{ta socijalna i finansijska kriza tokom devedesetih pogodila je i Vojsku

koja je morala da na|e model popune podoficirskim kadrom bez velikih ulagawa uvi{egodi{we {kolovawe. Danas je jasno da takav vid popune jedinica podofici-rima nije dobar iz mnogo raloga. Prvo, stru~no specijalisti~ko {kolovawe traja-

1. maj 2008.18

LIDERINA PRVOJ LINIJI

Kvalitet oruànihsnaga neke zemqe ne izraàva se samo u savremenoj opremi,niti vrhunskim ubojnimsredstvima u rukamavojnika. Mera kvalitetanije ni modernoustrojena organizacija,sama po sebi. Iakotehnika i organizacijanesumwivo odre|uju da li je neka vojska dobraili ne, jezi~ak vagepretegnu}e na stranukvaliteta i obu~enostiqudstva. Teret tog poslau svakoj vojsci nosepodoficiri.

O B U K A I R A Z V O JP O D O F I C I R S K O G K O R A

lo je godinu dana (jednogodi{wespecijalisti~ko {kolovawe zapodoficire – JS[P) za ve}inurodova i slu`bi, dok je dve go-dine trajalo obrazovawe mla-di}a za neke du`nosti u slu-`bama tehni~ke struke. Ukupangodi{wi fond ~asova bio jeoko 1.300, a stru~ni predmetislu{ali su se tek 625 nastav-nih sati. Ako se u obzir uzme~iwenica da su kandidati uJS[P primani posle zavr{e-na ~etiri, a ~esto i tri razre-da sredwe {kole, bez osnovnihvojni~kih znawa (odsluèn voj-ni rok bio je uslov samo za 11.i 12. klasu), ne ~ude prili~nolo{i izlazni rezultati.

Analize su pokazale danovoproizvedeni vodnici nisubili ni stru~no ni metodski do-voqno pripremqeni za rad saqudima i mnogima od wih biloje potrebno vi{e godina dasteknu potebna znawa i isku-stvo za obavqawe formacij-skih du`nosti.

Drugi problem u dosada-{woj koncepciji wihovog vo|e-wa u slu`bi bio je nedostatakusavr{avawa i dodatnog obra-zovawa. âk su i iskusni podo-ficiri, koji su poha|ali ~etvo-rogodi{we {kolovawe, bili zapostavqeni jer nisu mogli zauzetiadekvatna mesta gde bi se wihovo znawe vaqano upotrebilo. Si-stem obuke i organizacije ̀ ivota i rada u jedinicama bio je ustro-jen tako da je sva odgovornost bila na oficirima.

Uprava za obuku i doktrinu General{taba u Konceptu obuke iprofesionalnog razvoja podoficira Vojske Srbije razradila jepotuno novi sistem koji iz korena mewa na~in izbora i {kolova-

wa podoficirskog kadra, pro-ces usavr{avawa i principevo|ewa u slu`bi.

General-major Petar ]or-nakov kaè da se podoficirskikor u Vojsci ponovo uspostavqana druga~ijim osnovama, alinagla{ava da je on fakti~ki ido sada u pojmovnom smislu po-stojao kao zajednica svih podo-ficira.

– Moglo bi se re}i da smomi nekada imali veoma dobarpodoficirski kor, sastavqenod qudi koji su se ~etiri godi-ne obrazovali za te du`nosti u{kolama sa, zaista, kvalitet-nim nastavnim planovima iprogramima. Oni su bili pra-vi predstavnici vojni~kog esna-fa – podse}a general ]orna-kov.

PREDVIDIVOSTKARIJERE

Sistem jednogodi{weg {ko-lovawa, obja{wava na{ sago-vornik, nije dao dobre rezul-tate, a u Vojsci Srbije danasradi i odre|en broj podofici-ra koji nemaju adekvatno stru~-no obrazovawe. Otud potrebaza prestrojavawem.

– Vaspostavqawe podofi-cirskog kora na novim osnovama – isti~e ]ornakov – veoma je bit-no i predstavqa jednu od najva`nijih karika u procesu reforme iprofesionalizacije Vojske. Ne moèmo imati obu~enog, sposobnogprofesionalnog vojnika, koji ìvi i radi u Vojsci, ako podoficirkoji mu komanduje nema stru~ne, moralne i liderske kompetencijeza tako ne{to. Dakle, profesionalni vojnik traì autoritet, a toje upravo podoficir kakav nama treba.

19

PO@EQNE OSOBINENovi koncept obuke i profesionalnog razvoja podofici-

ra Vojske Srbije odre|uje poèqne osobine i karakteristikepodoficira. Prema re~ima pukovnika Branka Deleti}a, zame-nika na~elnika Uprave za obuku i doktrinu, to su: visoke mo-ralne vrednosti, izraène liderske sposobnosti utemeqene naprofesionalnom odnosu prema pot~iwenima i pretpostavqe-nima, visoka stru~nost u radu, sposobnost za rukovo|ewe obu-kom, sposobnost aktivnog reagovawa u kriznim situacijama iose}aj odanosti narodu i svojoj zemqi. Kako saznajemo, u izra-di je kodeks koji }e propisati i objediniti sve profesionalne imoralne zahteve za podoficire.

ZASTAVNICI SA DOKTORATOMU kanadskoj vojsci od oko 45.000 qudi koji ~ine podofi-

cirski kor, wih 6.000 ima dve godine vi{e {kole, 880 diplomube~elera tj. trogodi{wih strukovnih studija, titulu mastera po-seduje wih 250, a trojica rade doktorske disertacije. Podacikaù da je oko 15 posto podoficira u Kanadi u vojsku stupilosa obrazovawem vi{im od sredweg ili je tokom slu`be steklovi{i ili visok stepen obrazovawa.

General ]ornakov obja{wava da takve pojave obja{wava-ju veoma uticajne pozicije koje pojedini podoficiri mogu zauze-ti u vojnoj organizaciji.

– Tim qudima zakon omogu}ava da dobiju ~in oficira, alioni to ne èle. Za{to bi neko bio poru~nik, ako u ~inu zastav-nika moè biti glavni podoficir u komandi, na primer, rangakopnene vojske – zakqu~uje on i dodaje da }e i u na{im oruà-nim snagama sigurno biti sli~nih slu~ajeva.

RAZVOJNI PUT KARIJERE PODOFICIRA

nekoliko godina rada u jedinici ve} poseduje obimna znawa. Do-datno {kolovawe samo bi trebalo da ta znawa upotpuni i zaokru-ì u jednu funkcionalnu celinu. Takav sistem }e, prema mi{qewuna{ih sagovornika, pruìti dodatni motiv profesionalnim vojni-cima da svoju karijeru u oruànim snagama obogate i li~no seafirmi{u.

Novi koncept, kako kaè pukovnik Deleti}, defini{e na~inobezbe|ivawa kvalitetnih podoficira, wihov profesionalnirazvoj, ali i uloge i zadatke u okviru misija Vojske.

– [to se profesionalnog razvoja ti~e, on }e biti uslovqenpre svega potrebama oruànih snaga, zatim rezultatima u radu ko-je pojedini stare{ina pokazuje i principom permanentnog usavr-{avawa – isti~e on.

Karijera podoficira bi}e mnogo sli~nija oficirskoj, naro-~ito u pogledu predvidivosti. Zavisno od sklonosti, podoficiribi se razvrstavali na one koji }e se usavr{avati kao karijernipodoficiri za du`nosti u komandama jedinica i one koji }e akce-nat dati na stru~na znawa i ve{tine. Koncept ta~no odre|uje te

dve linije i pruà mogu}nostizbora.

Podoficirski kor }e u naj-ve}oj meri dobiti na zna~ajuuvo|ewem takozvanih „prvih” i„glavnih” podoficira u jedini-cama i komandama Vojske Srbi-je. Inostrana iskustva pokaza-la su da je taj princip znatnodoprineo podizawu ugleda pod-oficirskog poziva.

Prema mi{qewu genera-la ]ornakova, filozofijapristupa mestu i ulozi podo-ficira u vojnoj organizaciji

Budu}i podoficiri Vojske Srbije bira}e se iz redova profe-sionalnih vojnika za koje se utvrdi da poseduju potrebne osobineza upu}ivawe na osnovne liderske kurseve. Zamenik na~elnikaUprave za obuku i doktrinu pukovnik Branko Deleti} isti~e da jeto koncept koji }e, kako iskustva najsavremenijih armija sveta po-kazuju, dati dobre rezultete.

– Posle najmawe tri godine provedene u ~inu razvodnika pro-fesionalni vojnik bi se, ukoliko za to pokaè sklonosti i sposob-nosti, upu}ivao na osnovni liderski kurs nakon ~ega bi dobio ~indesetara. Dve godine nakon toga stekao bi uslov da poha|a osnov-ni kurs za podoficire i tako dobije ~in vodnika – obja{wava pu-kovnik Deleti}. On dodaje da bi taj kurs najverovatnije imao trimodula ili faze i to – osnovni (liderski), koji je prema trajawu isadrìni isti za sve rodove islu`be, zatim specijalisti~ki,fokusiran na usko stru~nimznawima i ve{tinama, a tre}aetapa podrazumevala bi staì-rawe u jedinici u svojstvu pod-oficira pripravnika. Me|u-tim, ukoliko me|u profesio-nalnim vojnicima ne bude do-voqno odgovaraju}ih kandida-ta, oni bi se prema potrebamaprimali na obuku iz civilstva.

Prednosti novog konceptao~igledne su ve} na prvi pogled.Profesionalni vojnik posle

TEMA

1. maj 2008.20

INTENZIVNI KURSEVIU toku su dva kursa – za prve i glavne podoficire koji se

odràvaju u Pan~evu, odnosno u Vojnoj gimnaziji u Beogradu. Od16. aprila dve grupe od po 35 podoficira intenzivno se usavr-{avaju kako bi po uvo|ewu odgovaraju}ih formacijskih mestamogli da zauzmu pozicije u svojim komandama.

Kurs za prve podoficire u ~etama traje do 22. maja, a kursza glavne podoficire do polovine oktobra.

O~ekuje se da krajem godine neki od tih qudi zauzmu veomava`ne pozicije u sistemu odbrane. Jedan od wih bi}e i glavnipodoficir Vojske Srbije koji }e odgovarati samo na~elniku Ge-neral{taba.

21

bi}e bitno promewena. Sajedne strane, za to postoji in-stitucionalni okvir koji sezasniva na novom Zakonu oVojsci Srbije i ostalim pod-zakonskim aktima, izme|uostalog, i pomenutim koncep-tom. Sistem bi podoficirimatrebalo da pruì odgovaraju-}i prostor za profesionalnuafirmaciju, ali i oni samimoraju da se prilagode „pra-vilima igre”.

– Podoficiri, pre svega,moraju imati liderske sposob-nosti, jer oni su ti koji trebada drè na okupu vojni~ki ko-lektiv, staraju se o disciplinii moralu qudi kojima komandu-ju. Drugo, oni svoja znawa mo-raju podi}i na ekspertski nivo– moraju biti majstori vojni~-kog zanata sa visokim li~nim iprofesionalnim integritetom.Dakle, ne}e biti razloga da seoficiri „me{aju” u wihov po-sao. I na kraju, podoficirimoraju biti instruktori koji }ebrinuti o individulanoj obucisvojih pot~iwenih – isti~e]ornakov.

Linija podr{ke komandovawu, koja uspostavqa novu hijerar-hijsku lestvicu me|u podoficirima, trebalo bi da pomogne pri-hvatawu i razumevawu navedenih zahteva. Na nivou ~ete bi}e uve-dena formacijska mesta prvog, a od nivoa bataqona do General-{taba – glavnog podoficira.

Pukovnik Deleti} kaè da }e wihova primarna uloga bitisavetovawe pretpostavqenih po svim pitawima koja se ti~u dnev-nih aktivnosti i obuke. Prvi, odnosno glavni podoficiri ima}e

ulogu supervizora individual-ne obuke. Bavi}e se profesio-nalnim i li~nim pitawima iproblemima vojnika, podofi-cira, a usmerava}e ih u reali-zaciji odluka organa komando-vawa.

General ]ornakov podvla-~i da se ne radi o uspostavqa-wu paralelnog lanca komando-vawa nego savetodavne podr-{ke postoje}oj strukturi koju}e, kao i do sad, ~initi ofi-cirski kadar.

– Za te du`nosti bira}e senajkompetentniji podoficiri,sa visokim moralnim i patri-otskim vrednostima. Oni }ebiti desna ruka svojih koman-danata, sa velikim uticajem nadono{ewe odluka u domenu po-slova za koje su oni stru~ni –kaè na~elnik Uprave za obukui doktrinu.

Da bi pomenuti koncept upotunosti zaìveo potrebno jenekoliko godina. Neophodno je,kako kaè general ]ornakov,da se stru~ni i profesionalninivo podoficira podigne i upotunosti urede normativi od

kojih je za sada samo deo zavr{en. Potrebno je, veli on, i da sena~in razmi{qawa oficira u tom smislu promeni.

]ornakov navodi deo razgovora sa jednim stranim genera-lom, koji mu je pokazuju}i dve strane jednog nov~i}a rekao otprili-ke ovako – Ovo sam ja, a ovo je moj glavni podoficir!

Aleksandar PETROVI]Snimio Darimir BANDA

VISOKI ZAHTEVIIzmewena uloga u komandovawu i obuci zahteva da podo-

ficir postane nosilac propisanih normi i standarda, te nosi-lac uspostavqawa i odràvawa reda i discipline u jedinici.Predvi|eno je da podoficiri budu nosioci individulane obukei obuke malih jedinica – tima, grupe, posade, posluge i odeqe-wa, ali i da budu „lideri na prvoj liniji”, to jest neposrednevo|e koje }e motivisati vojnike.

Podoficir tako|e treba da bude tehni~ki espert u pozna-vawu, rukovawu i odràvawu sredstava i borbenih sistema, amora}e i da poseduje ekspertsko znawe takti~kih ve{tina zanivo tima, grupe ili odeqewa. Wihova du`nost }e biti i da po-maù mladim oficirima i podoficirima tokom prilago|ava-wa u jedinici.

KORU kolokvijalnom govoru re~ kor uglavnom se vezivala za

oficire i diplomate. Kada je trebalo uvesti pojam podoficir-skog kora javile su se nedoumice u vezi sa definicijom i zna~e-wem te re~i.

Prema tuma~ewu lingviste Ivana Klajna, kor je zajednica,dru{tvo, odnosno svi predstavnici jednog reda qudi. U Leksi-konu Milana Vujaklije kor se pomiwe kao telo, celina, zajedni-ca, dru{tvo ili esnaf. Re~nik srpskog jezika Matice srpske ka-è da je kor vojni~ka struktura, jedinica, odnosno zajednicasvih lica iste struke.

AKCIJA “SRBIJAZEMQA JORGOVANA“ Na novobeogradskoj obali Save,

kod Brankovog mosta, 12. aprila orga-nizovana je akcija sadwe jorgovana uokviru ekolo{ke, kulturne i turisti~-ke manifestacije “Srbija zemqa jor-govana” koju sprovodi Ekolo{ki cen-tar “Vratimo lepotu rekama”.

Me|u brojnim sponzorima, akcijupodràva i Ministarstvo odbrane Sr-bije. Dràvni sekretari Zoran Jefti}i Igor Jovi~i} i na~elnik Uprave za od-nose s javno{}u kapetan bojnog brodaPetar Bo{kovi}, zasadili su po jedanjorgovan, zajedno sa predstavnicimadràvnih organa, grada Beograda, op-{tine Novi Beograd, javnih preduze}ai prijateqa iz Gr~ke i Makedonije…

Prva sadwa jorgovana u akciji“Srbija zemqa jorgovana” organizo-vana je pro{le godine kod manastiraGradac, a prvo stablo zasadio je knezAleksandar Pavlov Kara|or|evi}, ko-ji je i na ovoj akciji pozdravio sve u~e-snike, zajedno sa Vesnom de Vin~a, ko-ja je osmislila ovaj projekt u ~ast srp-ske kraqice Jelene Anùjske, ènekraqa Uro{a I Nemawi}a i majkekraqeva Milutina i Dragutina.

U akciji su u~estvovale i poznateli~nosti iz sveta nauke i umetnosti,sporta, estrade, studenti i u~eniciosnovnih {kola i brojni qubiteqiprirode. R. M.

DONACIJA ZA PRISMU Razgovori na ekspertskom nivou

izme|u predstavnika Ministarstvaodbrane Srbije i Nordijske inicija-tive, o donaciji te organizacije zaprogram PRISMA, vo|eni su 17.aprila u Ministarstvu odbrane. Nor-dijska inicijativa je organizacija kojaokupqa skandinavske zemqe i donaci-jom èli da pomogne radu Centra zaobuku-prekvalifikaciju podoficira icivilnih lica u okviru programa zbri-wavawa vi{ka vojnog kadra PRISMA.

Dogovorena je dinamika sprovo-|ewa mera kojima bi se omogu}ilo dase do jeseni sredstvima donacije opre-mi deo objekata za potrebe formira-wa pomenutog Centra.

U razgovoru je, u ime Nordijskeinicijative, u~estvovala predstavnicaMinistarstva odbrane KraqevineDanske Nina Vudstrop Jensen dok suMinistarstvo odbrane Srbije predsta-vqali na~elnik Uprave za kadrove pu-kovnik Sla|an \or|evi}, savetnik po-mo}nika ministra odbrane za qudskeresurse Milan Mi}anovi}, na~elnikDirekcije za prekvalifikaciju potpu-kovnik Miodrag Bogojevi}, predstavni-ci Uprave za infrastrukturu i Upraveza me|unarodnu vojnu saradwu. A. A.

DOGA\AJI

1. maj 2008.22

Tro~lana delegaci-ja Vojske Srbije poloì-la je 22. aprila venackraj Spomenika `rtvamagenocida u Drugom svet-skom ratu na Novom Beo-gradu. U znak se}awa na`rtve fa{isti~kog tero-ra, delegacija General-{taba VS, u kojoj su biligeneral-major Petar]ornakov, na~elnikUprave za obuku i dok-trinu G[ VS, i potpukov-nici Bo{ko Zori} i Vlado Grbin, poloìla je venac na mestu na kome je tokom nema~ke okupa-cije bio jedan od zloglasnih logora smrti, poznat pod imenom Staro sajmi{te.

Pokraj monumentalnog spomenika vence su poloìli i predstavnici Ministarstva radai socijalne politike, Grada Beograda i delegacije nacionalnih mawina ~iji su pripadnicistradali u logorima tokom Drugog svetskog rata.

Komemorativna manifestacija u okviru kompleksa nekada{weg logora smrti Staro saj-mi{te odràna je u znak se}awa na 22. april 1945, kada se posledwa grupa preìvelih lo-gora{a probila iz usta{kog logora u Jasenovcu. D. G.

Na spomen kompleksu „Sremski front“ u Ada{evcima kod [ida, 12. aprila obeleènaje 63. godi{wica proboja Sremskog fronta u Drugom svetskom ratu.

Na spomen obele`je, venac je u ime Vlade Srbije poloìo ministar kulture VojislavBrajovi}, a poloèni su i venci ambasada Rusije, Ukrajine i Belorusije. Na spomen obele`jesu poloèni i venci Vojske Srbije, SUBNOR-a Srbije, kao i SUBNOR-a Hrvatske, Makedoni-je i Republike Srpske, i venac Socijalisti~ke partije Srbije.

Obeleàvawe godi{wice proboja Sremskog fronta odràno je uz visoke dràvne ivojne po~asti.

Narodni heroj Danica Milosavqevi} rekla je da je pre 63 godine na tom mestu vo|enajedna od najve}ih bitaka na jugoslovenskom rati{tu u kojoj je „slomqen otpor sedam neprija-teqskih odbrambenih linija“. Ta borba predstavqa jednu od najsvetlijih stranica u borbiSrbije za slobodu, rekla je Danica Milosavqevi}, koja je bila u~esnik borbi na Sremskomfrontu.

Manifestaciju su organizovali Ministarstvo rada i socijalne politike u saradwi saMinistarstvom odbrane i Republi~kim odborom SUBNOR-a.

U Ada{evcima kod [ida, okupio se veliki broj predstavnika bora~kih organizacija izsvih krajeva Srbije, kao i pojedinih republika nekada{we SFRJ, koji su evocirali uspomenena herojsku borbu partizanskih jedinica i wihovih saveznika protiv nema~kih okupatora.

P O M E N @ R T V A M A G E N O C I D A

G O D I [ W I C A P R O B O J A S R E M S K O G F R O N T A

SPECIJALNI PRILOG 32

DR@AVNI

I VOJNI

PRAZNICI

K

alendar dràvnih i vojnih praznika i obeleàvawa

zna~ajnih istorijskih doga|aja zasniva se na Zakonuo dràvnim i drugim praznicima u Republici Srbiji,Zakonu o Vo jsci Srbi je , odluci predsednikaRepublike i Programu Ministarstva rada isocijalnepolitike Republike Srbije za obeleàvawezna~ajnih istorijskih doga|aja oslobodila~kihratova Srbije, koje je nadle`no, na dràvnom nivou,

za oblast tradicija. Namewen je organizacionim

jedinicama Ministarstva odbrane i komandama,

jedinicama i ustanovama Vo jske Srbi je i ima

karakter op{tih smernica, za obeleàvawe

dràvnih i vojnih praznika i zna~ajnih istorijskih

doga|aja.

24

DR@AVNI PRAZNICI

D

REPUBLIKE

SRBIJE

1. maj 2008.

ràvni praznici Republike Srbije su: Sretewe -

Dan dràvnosti Republike Srbije 15. februar;

Nova godina - 1. i 2. januar; Praznik rada - 1. i 2.

maj; Dan pobede - 9. maj (radni dan).

URepublici Srbiji praznuju se verski praznici:

prvi dan Boì}a (7. januar) i uskr{wi praznici po~ev

od Velikog petka zakqu~no sa drugim danom Uskrsa.

U dane dràvnih i verskih praznika koji se praznuju u

Republici Srbiji ne rade dràvni i drugi organi,

privredna dru{tva i drugi oblici organizovawa za

obavqawe delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede

koji se praznuje radno.

Dràvni i drugi organi, privredna dru{tva i drugi

oblici organizovawa za obavqawe delatnosti ili us-

luga du`ni su da, u skladu sa zakonom i propisima done-

senim na osnovu zakona, obezbede neprekidno

obavqawe delatnosti, odnosno usluga i u dane dràvnih

i verskih praznika, ukoliko bi zbog prekida obavqawa

delatnosti, odnosno usluga, nastale {tetne posledice

za gra|ane i dràvu.

Privredna dru{tva i drugi oblici organizovawa

za obavqawe delatnosti ili usluga ~ija priroda delat-

nosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva

neprekidan rad, mogu da rade i u dane dràvnih i ver-

skih praznika.

Ako jedan od datuma kada se praznuju dràvni

praznici Republike Srbije padne u nedequ, ne radi se

prvog narednog dana.

Zaposleni imaju pravo da ne rade i u dane slede}ih

verskih praznika i to: pravoslavci - na prvi dan krsne

slave; katolici i pripadnici drugih hri{}anskih ver-

skih zajednica - na prvi dan Boì}a i u dane uskr{wih

praznika po~ev od Velikog petka zakqu~no sa drugim

danom Uskrsa, prema wihovom kalendaru;

pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazan-

skog bajrama i prvi dan Kurban-bajrama; pripadnici

jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura.

Radno se praznuju:

Sveti Sava - Dan duhovnosti (27. januar) i

Vidovdan - spomen na Kosovsku bitku (28. jun).

25

VOJNI PRAZNICI

DAN VOJSKE SRBIJEDan Vojske Srbije - 15. februar - Sretewe, pred-

stavqa prekretnicu izme|u predmoderne i moderne srpske

dràve. Simbolizuje dràvotvornost Prvog srpskog ustanka,

a vojni uspesi su upravo vodili ka stvarawu srpske vojske i

dràve. U Prvom srpskom ustanku javqaju se prvi organizo-

vani oblici oruàne sile budu}e srpske dràve, bez obzi-

ra na to {to imaju vi{e milicijski, nego vojni karakter.

Praznovawe Sretewa kao Dana Vojske Srbije objediwuje

identitet Vojske i dràve, jer ovo je ujedno i Dan dràvnos-

ti Republike Srbije.

DANI VIDOVADan Kopnene vojske - 16. novembar - Po~etak jedne

od najzna~ajnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, Kolubarske

bitke, 1914. godine. Nosioci borbenih dejstava srpske vo-

jske u toku ove bitke bile su jedanaest pe{adijskih i jedna

kowi~ka divizija, podràne sa 426 artiqerijskih oru|a.

Dan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne

odbrane - 24. decembar - Na osnovu Odluke srpskog Vo-

jnog ministarstva i Glavnog |eneral{taba, vojvoda Radomir

Putnik doneo je Re{ewe o formirawu Vazduhoplovne ko-

mande sa sedi{tem u Ni{u, 1912. godine. U sastav komande

u{li su Aeroplansko i Balonsko odeqewe, Vodoni~ka cen-

trala i Golubija po{ta (svi segmenti tada{weg vazduho-

plovstva). U to vreme Srbije je bila jedna od 15 zemaqa u

svetu koja je imala vojno vazduhoplovstvo i jedna me|u prvih

pet zemaqa u svetu koja je tokom opsade Skadra 1913. godine

upotrebila vazduhoplove u borbenim dejstvima.

DANI RODOVA Dan avijacije - 2. avgust - Nare|ewem kraqa Srbije

Aleksandra Prvog Obrenovi}a, predvi|eno je da se u svakoj

diviziji obrazuju vazduhoplovna odeqewa, a to su bile prve

vazduhoplovne jedinice u srpskoj vojsci 1893. godine. Do

1941. godine taj dan je tradicionalno proslavqan kao sla-

va svih pilota i leta~a.

Dan re~nih jedinica - 6. avgust - Na ûkarici kod

Beograda porinut je prvi srpski re~ni ratni brod „Jadar”,

~ime je zvani~no otpo~elo formirawe srpske re~ne flotile

1915. godine.

Dan artiqerije - 14. septembar - Po~ela je ar-

tiqerijska priprema proboja Solunskog fronta, koja je tra-

jala do po~etka proboja - 15. septembra u 5.30 ~asova 1918.

godine. Blizu 2.000 artiqerijskih cevi oglasilo je po~etak

dugoo~ekivanog napada savezni~kih armija na Solunskom

frontu.

Dan artiqerijsko-raketnih jedinica za protivvazduho-

plovna dejstva - 30. septembar - Grupa nema~kih aviona bom-

bardovala je Kragujevac 1915. godine. Tada je artiqerac

Radomir-Raka Qutovac vatrom iz topa oborio nema~ki

avion. Bilo je to prvo obarawe neprijateqskog aviona pro-

tivavionskim topom u Srbiji.

Dan oklopnih jedinica - 31. oktobar - Ustani~ki

vod od dva tenka prvi put je dejstvovao u toku borbe za oslo-

ba|awe Kraqeva 1941. godine

Dan inìwerije - 6. novembar - U Kneèvini Srbi-

ji donet je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o ure|ivawu vo-jske iz 1864. godine, kojim su pontoniri i pioniri izdvojeni

iz artiqerije i obrazuju poseban rod - rod inìwerije,

1865. godine.

Dan jedinica za elektronska dejstva - 11. no-

vembar - U Ni{u je formirana prva jedinica za radio-

izvi|awe i protivelektronska dejstva, 1946. godine.

Dan pe{adije - 16. novembar - Po~ela je Kolubars-

ka bitka 1914. godine. Nosilac borbenih dejstava srpske

vojske u toku ove bitke su jedanaest pe{adijskih i jedna

kowi~ka divizija, podràne sa 426 artiqerijskih oru|a.

DANI SLU@BI

Dan geodetske slu`be - 5. februar - Kwaz Milan

Obrenovi} doneo je odluku o formirawu \eneral{taba

srpske vojske, koji je u svom sastavu imao tri odeqewa, od

kojih je drugo odeqewe bilo Geografsko, nameweno za pre-

mer Srbije za vojne potrebe, 1876. godine.

Dan informati~ke slu`be - 21. februar -

Formirana je VI uprava (Naredba DSNO, pov. br. 56)

1963. godine. Ovoj upravi pot~iwen je Centar za obradu

podataka (COP), koji je 1964. godine opremqen prvim

ra~unarskim sistemom UNIVAC-1004. Kasnije su ra~unars-

ki centri bili sledbenici COP kako tehni~ki, tako i orga-

nizaciono i kadrovski. Zato se ovaj dan vezuje za po~etak

uvo|ewa ra~unarske tehnike u Vojsku i razne segmente poslo-

vawa.

Dan obave{tajne slu`be - 6. maj - Stupila je na

snagu Uredba o Glavnom |eneral{tabu i |eneral{tabnoj

struci Kraqevine SHS, kojom je obrazovano Obave -

{tajno odeqewe Glavnog |eneral{taba i prvi

put od nastanka moderne vojske na na{im

prostorima obave{tajna funkcija izdvoje-

na u posebnu organizacionu celinu,

1920. godine.

Dan pravne slu`be -

10. maj - U Srbiji je donet Vo-

jni sudski zakonik, kojim su

bili ure|eni organizacija i

postupak vojnih sudova u re-

dovnom i vanrednom stawu,

1864. godine. Vojni pra -

vosudni organi prestali

su sa radom 31. maja

2004. Za navedeni da-

tum vezane su tradi-

cije pravne slu`be u

Vojsci Srbije i Min-

istarstvu odbra ne. Ve-

liki deo poslova iz na-

dle`nosti biv{ih vojnih

pravosudnih organa preu -

zeli su vojni disciplinski

sudovi.

Dan slu`be vaz-

du{nog osmatrawa i

javqawa - 18. jun - Srps-

ka Vrhovna komanda izdala

je Nare|ewe da se oforme

stalne osmatra~ke sig-

nalne stanice, radi oz-

na~avawa pravca leta

neprijateqskih aviona,

1915. godine. Na osnovu to-

ga samo u tada{woj Tre}oj

VOJNI PRAZNICI

armiji formirano je vi{e stanica na rejonima

Drinske, Timo~ke i Kombinovane divizije.

Dan sanitetske slu`be - 30. jul - Ukazom je

postavqen prvi {tabni doktor (po sada{woj termi-

nologiji na~elnik saniteta), {to je prvi zvani~ni

dokument o radu vojne sanitetske slu`be, a datira iz

1839. godine.

Dan kadrovske slu`be - 1. septembar -

Na osnovu dosada{weg iskustva u radu personalnih

organa - kadrovske slu`be u Vojsci i iskustava

stranih oruànih snaga (npr. Francuska) - 1. sep-

tembra po~iwe takozvana „personalna godina”. Naj-

va`nije aktivnosti u ovoj oblasti (javqawe na

du`nost novoproizvedenih oficira i podoficira,

upu}ivawe na {kolovawe, analize kadra...) sprovode

se i sumiraju do ovog datuma.

Dan bezbednosne slu`be - 14. septembar

- Nare|ewem vrhovnog komandanta oruànih snaga

FNRJ, broj 31, formirana

je vojna policija u Jugosloven-

skoj narodnoj armiji 1955. go-

dine. Osim za vojnu policiju, taj

datum vezuje se i za bezbednosnu

slu`bu.

Dan intendantske slu`be -

14. septembar Ministar vojni |en-

eral{tabni pukovnik Jovan Petrovi}

izdao je naredbu, broj 1494, o Glavnom

intendantstvu i administraciji

Vrhovnog {taba 1885. godine.

Dan vojne policije

- 14. septembar - Nare|ewem vrhovnog komandan-

ta oruànih snaga FNRJ, broj 31, formirana je voj-

na policija u Jugoslovenskoj narodnoj armiji 1955.

godine.

Dan tehni~ke slu`be - 15. septembar - U

barutani "Obili}evo" kod Kru{evca zapo~ela je

proizvodwa nitroceluloznog (bezdimnog) baruta,

1891. godine, {to je omogu}ilo da kragujeva~ki Zavod

do 1901. godine osvoji proizvodwu municije 7x57 mm

za pu{ke "mauzer" M 1899. Tokom 1908. godine lini-

ja za izradu pe{adijske municije je obnovqena. Zah-

vaquju}i razvoju i osavremewavawu vojne industrije,

Srbija se ubrzano pripremala za pobede u balkan-

skim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Dan saobra}ajne slu`be - 15. septembar

- Kraq Petar Prvi Kara|or|evi} izdao je Ukaz o

formirawu saobra}ajne slu`be 1908. godine.

Dan slu`be telekomunikacije - 20. sep-

tembar - Na predlog ministra vojnog prestolo -

naslednik Aleksandar Kara|or|evi} odobrio je

1. maj 2008.26

27

DANI JEDINICA I USTANOVA U VOJCI SRBIJE

êtvrta brigada Kopnene vojske - 31. januar

- Obeleàva se Dan oslobo|ewa Vrawa od Turaka, a to je

i Dan Prvog pe{adijskog puka kwaza Milo{a velikog, koji

je bio sme{ten u kasarni Vrawe, koja i danas nosi wegovo

ime. Ovaj puk je postojao vi{e od pet decenija i u~estvovao

u pet ratova. Pored dana oslobo|ewa grada, 31. januar

bio je i gradska slava Vrawa (Sveti Atanasije Veliki). Ove

praznike obeleàvali su i pripadnici Prvog pe{adijskog

puka kwaza Milo{a velikog, jer je 31. januar bio pukovska

slava. Pripadnici biv{e 78. mtbr, koja je u{la u sastav

êtvrte brigade KoV, ovaj dan obeleàvali su kao Dan je-

dinice.

Dan Tehni~kog opitnog centra - 22. mart -

Na osnovu Re{ewa saveznog sekretara za narodnu

odbranu, Tehni~ki opitni centar Kopnene vojske po~eo

je sa izvr{avawem zadataka u oblasti ispitivawa

sredstava naoruàwa i vojne opreme 1973. godine.

Centar za obuku logistike - 4. maj - Nared-

bom ministra odbrane Republike Srbije formiran je

Centar za obuku logistike 2007. godine.

Garda - 6. maj - Nare|ewem kneza Milo{a

Obrenovi}a formirana je Gvardija 1830. godine.

126. centar vazdu{nog osmatrawa, javqawa i

navo|ewa - 18. jun - Srpska Vrhovna komanda iz-

dala je Nare|ewe da se oforme stalne osmatra~ke sig-

nalne stanice, zbog ozna~avawa pravca leta nepri-

jateqskih aviona, 1915. godine. Samo u tada{woj

Tre}oj armiji formirano je vi{e stanica na rejonima

Drinske, Timo~ke i Kombinovane divizije. Dan Centra

obeleàva se kada i Dan slu`be vazdu{nog osmatrawa

i javqawa.

Druga brigada Kopnene vojske - 12. jul -

\or|e Petrovi} Kara|or|e, vo|a Prvog srpskog ustan-

ka, sa 6.000 ustanika, knezovima i najvi|enijim srp-

skim vojvodama tog vremena, izvojevao je pobedu nad

Turcima, u oslobo|ewu tada{weg Karanovca, a

dana{weg grada Kraqeva sa okolinom, 1805. godine.

U istoriji je ovaj datum poznat kao Boj na Kara-

novcu. Potpuna pobeda i osloba|awe Karanovca

od turske vlasti izvojevana je uspe{nim koman-

dovawem, ali i pregovara~kim sposobnos-

tima Kara|or|a.

Re~na flotila - 6. avgust

- Na ûkarici kod Beograda porinut

je prvi srpski re~ni ratni brod

„Jadar”, ~ime je zvani~no otpo~elo

formirawe srpske re~ne flotile

1915. godine. Dan jedinice

obeleàva se isto kada i Dan re~nih

jedinica.

Uredbu o vojnom telegrafu, na osnovu koje su jedinice

veze izdvojene iz sastava roda inìwerije, prerasle u

jedinice ranga bataqon-puk i veza je postala samosta-

lan rod vojske 1916. godine. To {to je nekada bila veza,

danas su telekomunikacije..

Dan atomsko-biolo{ko-hemijske slu`be - 28.

septembar - Na osnovu Uredbe ministra vojske i

mornarice Kraqevine Jugoslavije, u Kru{evcu je po~elo

formirawe barutanskog bataqona u okviru Zavoda

„Obili}evo” 1932. godine. Bila je to prva regularna jedini-

ca protivhemijske za{tite.

Dan veterinarske slu`be - 1. novembar - Na

predlog dràvnog saveta, Ukazom kneza Aleksandar

Kara|or|evi}, postavqen je prvi na~elnik veterinarske

slu`be 1851. godine.

Dan meteorolo{ke i navigacijske slu`be - 1.

novembar - U Petrovaradinu je osnovana meteorolo{ka

sekcija Prve vazduhoplovne komande 1923. godine. Zadatak

sekcije bio je da se stara o organizaciji vazduhoplovne mete-

orolo{ke slu`be i popuni qudstvom i opremom.

Dan finansijske slu`be - 8. novembar - Formi-

rano je Finansijsko odeqewe pri Povereni{tvu narodne

odbrane, koje je postalo rukovode}i organ finansijske

slu`be za celu NOVJ 1944. godine. Istovremeno, u svim ko-

mandama formirani su organi finansijske slu`be. Na taj

na~in je finansijska slu`ba, prvi put u organizaciji vojske,

pravno konstituisana kao posebna slu`ba.

Dan gra|evinske slu`be - 8. novembar

- Me|unarodni dan urbanizma

Republika Srbija zvani~no je prihvatila

kao Dan urbanizma. Uloga urbanizma u vojnom

gra|evinarstvu vidi se u definisawu i uskla|ivawu uzajam-

nih potreba sistema odbrane. Poseban zna~aj i ulogu ova

oblast ima u organizaciji prostora unutar vojnih baza,

preko definisawa osnovnih elemenata infrastrukture

odbrane, sa aspekta funkcije, ekonomije, estetike.

Me{ovita artiqerijska brigada - 14. sep-

tembar - Na taj datum po~ela je artiqerijska

priprema proboja Solunskog fronta, koja je trajala do

po~etka proboja - 15. septembra u 5.30 ~asova, 1918.

godine. Oko 2.000 artiqerijskih cevi oglasilo je

po~etak dugoo~ekivanog napada savezni~kih armija na

Solunskom frontu. Dan jedinice obeleàva se isto ka-

da i Dan artiqerije.

Brigada veze - 20. septembar - Na predlog

ministra vojnog, prestolonaslednik Aleksandar

Kara|or|evi} odobrio je Uredbu o vojnom telegrafu,

1916. godine. Baza nastavqa tradicije jedinica veze

Vrhovne komande, odnosno \eneral{taba srpske vo-

jske, nastalih nakon dono{ewa ove uredbe. Dan

brigade obeleàva se isto kada i Dan slu`be teleko-

munikacije.

Specijalna brigada - 29. septembar -

Naredbom ministra odbrane Republike Srbije briga-

da je formirana 2006. godine.

Tre}a brigada Kopnene vojske - 7. oktobar

- U Prvom balkanskom ratu, Drugi pe{adijski puk

„Kwaz Mihailo”, prvog poziva Moravske divizije,

krenuo je u rat. Ovaj puk je vojevao u Kumanovskoj,

Prilepskoj i Bitoqskoj bici. U Drugom balkanskom

ratu, u Bregalni~koj bici, zbog energi~nosti, siline i

neprobojnosti odbrane, od protivnika dobija epitet

„gvozdeni”. U Prvom svetskom ratu u~estvuje u Cerskoj

bici, a wegovom tre}em komandantu, pukovniku Milivo-

ju Stojanovi}u, Stanislav Bini~ki posve}uje kom-

poziciju „Mar{ na Drinu”. Prilikom

povla~ewa srpske vojske preko

Albanije {titio je odstup-

nicu i 1916. godine

u~estvovao u bici

na Gorni~evu, a

1918. aktivno

u~estvuje u

oslobo|ewu

Ni{a. Borbeni

put vodi ga sve do

T e m i { v a r a .

„Gvozdeni

puk” je

jedna od naj~uvenijih jedinica srpske vojske, koju je

Vrhovna komanda upotrebqavala u presudnim bitkama.

Sedmi centar za obuku - 7. oktobar - Srps-

ka vojska ulazi u Leskovac, 1918. godine.

êtvrti centar za obuku - 15. oktobar -

Ulaskom srpske vojske oslobo|eno je Vaqevo 1918. go-

dine.

Peti centar za obuku - 19. oktobar -

Oslobo|en je Zaje~ar, 1918. godine.

[esti centar za obuku - 19. oktobar - Srp-

ska vojska osloba|a Kru{evac 1918. godine.

Tre}i centar za obuku - 1. novembar

- Prva srpska armija, pod komandom vojvode

Petra Bojovi}a, osloba|a Beograd, 1918. go-

dine. Bila je to kruna velike savezni~ke

ofanzive, zapo~ete mesec i po ranije, probojem

Solunskog fronta.

Prva brigada Kopnene vojske - 9.

novembar - Jedinica srpske vojske, pred-

vo|ena majorom Vojislavom

Bugarskim, 1918. godine,

u{la je u

VOJNI PRAZNICI

28 1. maj 2008.

Novi Sad - centar politi~kog pokreta za otcepqewe

Srema, Banata, Ba~ke i Barawe od Ugarske i wihovo

prisajediwavawe Srbiji, {to se i dogodilo 25. novem-

bra na Velikoj narodnoj skup{tini. Ta i druge jedinice

srpske vojske, koje su zaposele nazna~enu teritoriju,

omogu}ile su sprovo|ewe izbora za Skup{tinu.

Drugi centar za obuku - 9. novembar - Dru-

gi pe{adijski puk Moravske divizije ulazi u Pan~evo i

osloba|a ga od austrougarske okupacije, 1918. godine.

224. centar za elektronska dejstva - 11.

novembar - U Ni{u je formirana prva jedinica za

radio-izvi|awe i pro-

29

tivelektronska dejstva, 1946. godine. Dan Centra

obeleàva se isto kada i Dan jedinica za elektronska

dejstva.

Prvi centar za obuku - 13. novembar - Srp-

ska vojska je u{la u Sombor 1918. godine, a istog dana

2006. godine, naredbom ministra odbrane Republike

Srbije, formiran je Prvi centar za obuku.

Centar za obuku Kopnene vojske - 16. no-

vembar - Po~ela je Kolubarska bitka 1914. godine.

Nosilac borbenih dejstava srpske vojske u toku ove

bitke su jedanaest pe{adijskih i jedna kowi~ka divizi-

ja, podràne sa 426 artiqerijskih oru|a. Dan Centra

obeleàva se isto kada i Dan pe{adije.

Centralna logisti~ka baza - 16. novem-

bar - Formirana je 608. PoB, 1992. godine, a

wene tradicije nastavqa CloB.

250. raketna brigada protivvaz-

duhoplovne odbrane - 24. novembar -

Ova brigada formirana je 1962. godine.

98. avijacijska baza - 28. novem-

bar - Formiran je 98. lova~ko-bom-

barderski avijacijski puk, 1949. godine,

i on ima najduù tradiciju od svih je-

dinica, koje su u{le u sastav sada{we

baze. On je najstarija formirana je-

dinica u nekada{wem RV i PVO.

204. avijacijska baza - 2.

decembar - Formiran je 204.

lap, 1949. godine, koji od svih je-

dinica, koje su u{le u sastav sa-

da{we baze, ima najduù tradici-

ju, jer je nastavqa~ tradicije

[estog lova~kog puka, koji se is-

takao u odbrani Beograda 1941.

godine.

Centar za obuku Vaz-

duhoplovstva i protivvaz-

duhoplovne odbrane - 24. de-

cembar - Na osnovu Odluke srpskog

Vojnog ministarstva i Glavnog |ener-

al{taba, vojvoda Radomir Putnik do-

neo je Re{ewe o formirawu Vazdu -

hoplovne komande sa sedi{tem u Ni -

{u, 1912. godine. Imaju}i u vidu da

je osnovna namena Centra obuka i

osposobqavawe vojnika i stare {ina

za potrebe V i PVO, Dan Centra

obeleàva se isto kada i Dan Vaz-

duhoplovstva i protivvazduhoplovne

odbrane.

Dan Vojnoobave{tajne agencije - 6. maj - Stupila je na

snagu Uredba o Glavnom |eneral{tabu i |eneral{tabnoj

struci Kraqevine SHS, kojom je obrazovano Obave{tajno

odeqewe Glavnog |eneral{taba i prvi put od nastanka mod-

erne vojske na na{im prostorima obave{tajna funkcija

izdvojena u posebnu organizacionu celinu, 1920. godine.

30

DANI ORGANIZACIONIH

.CELINA I USTANOVA MO

Dan Vojne bolnice Ni{ - 22. januar - Na predlog na~el-

nika saniteta, ministar vojni donosi ukaz da po~ne sa

radom Vojna bolnica za hiqadu bolesnika i rawenika u

Ni{u, 1878. godine.

Dan Novinskog centra „Odbrana” - 24. januar - Ob-

javqen je prvi broj ~asopisa "Ratnik", 1879. godine. Cen-

tar nastavqa tu tradiciju.

Dan Vojnogeografskog instituta - 5.

februar - Kwaz Milan Obrenovi} do-

neo je odluku o formirawu \ener-

al{taba srpske vojske, koji je u svom

sastavu imao tri odeqewa, od ko-

jih je drugo odeqewe bilo Ge-

ografsko, nameweno za premer

Srbije za vojne potrebe,

1876. godine.

Dan Vojnomedicinske

akademije - 2. mart - Na os-

novu saglasnosti Sovjeta

Kne`evine Srbije, knez

Aleksandar Kara|or|evi}

doneo je akt o osnivawu

bolnice Centralne vojske,

~ime su postavqeni temeqi

Glavne vojne bolnice,

prete~e dana{we Vo-

jnomedicinske akademije,

1844. godine.

Dan Vojne akademije -

18. mart - Knez Aleksan-

dar Kara|or|evi}

odobrio je Projekat us-

trojavawa Artiqerijske

{kole, koja je

osposobqavala oficirs-

ki kadar svih rodova ta-

da{we Srpske vojske,

1850. godine. Wenom re-

organizacijom 1880. godine

obrazovana je Vojna

akademija sa Ni`om i Vi{om

{kolom.

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

31

Dan Instituta za strategijska istraìvawa - 10. maj -

Odlukom ministra odbrane, preformiran je i preimeno-

van Institut ratne ve{tine, a Vojnoistorijski institut

u{ao je u sastav Instituta, kao Odeqewe za vojnu istoriju,

2006. godine.

Dan Centra vojnomedicinskih ustanova Beograd - 9.

jun - Formiran je CVMU Beograd, 1922. godine.

Dan Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlovi}” - 1.

jul - Naredbom [taba Vrhovne komande, br. 13186, formi-

rana je Aeroplanska radionica na aerodromu Mikra kraj

Soluna, 1916. godine. Ova radionica je u toku svog posto-

jawa mewala lokacije, a od 1. januara 1973. locirana je u

Batajnici. Naredbom SSNO, pov. br. 20-18 od 13. decem-

bra 1976, dobija ime Vazduhoplovni zavod "Moma Stano-

jlovi}".

Dan Vojnog muzeja - 22. avgust - Ukazom kneza Milana

Obrenovi}a osnovan je Vojni muzej, 1878. godine.

Dan Tehni~kog remontnog zavoda Kragujevac - 26. sep-

tembar - Osnovana je vojna radionica, kao specijalizo-

vana vojna ustanova tehni~ke slu`be, 1950. godine. Nared-

bom za formirawe propisana je i unutra{wa organizacija

radionice.

Dan Umetni~kog ansambla Vojske Srbije „Stanislav

Bini~ki” - 26. septembar - Nare|ewem ministra vojnog

Kraqevine Srbije, u Beogradu je formirana vojna muzika

pod nazivom „Beogradski vojni orkestar”, 1899. godine.

Umetni~ki ansambl nastavqa tradicije tog orkestra.

Dan Tehni~kog remontnog zavoda â~ak - 30. septem-

bar - Re{ewem Dràvnog saveta Kraqevine SHS, us-

tupqeno je nepovratno imawe Op{tine ̂ a~ak Ministarstvu

Vojske i Mornarici, radi podizawa Inìwerijsko-

tehni~kog zavoda, 1925. godine.

Dan Vojnotehni~kog instituta - 3. novembar - Min-

istarstvo narodne odbrane FNRJ pokrenulo je formirawe

Vojnotehni~kog instituta.

Dan Centralnog doma Vojske Srbije - 8. novembar -

Formirana je Oficirska ~itaonica sa kasinom, 1881. go-

dine, sa ciqem da oficiri beogradskog garnizona imaju

priliku i mogu}nosti da prate savremeni razvoj vojne lit-

erature, stru~ne rasprave o kwièvnosti, kao i da se javn-

im udruìvawem uzajamno obave{tavaju o raznim vojnim

pitawima. Kasnije je ova ~itaonica prerasla u Oficirski

dom.

Dan Vojnomedicinskog centra Novi Sad - 11. novem-

bar - Postavqen je upravnik Stalne vojne bolnice Potiske

divizijske oblasti i ustanova. Bolnica u Petrovaradinu

po~ela je da radi 1919. godine.

Dan Vojnobezbednosne agencije - 12. novembar - Donet

je Vojni zakon, koji je prvi pravni akt u kome se na celovit

na~in defini{u pitawa bezbednosne i kontraobave{tajne

za{tite vojske Kneèvine Srbije, 1839. godine. Ovim za-

konom detaqno su razra|eni oblici ugroàvawa bezbed-

nosti vojske, predvi|ena su dela i sankcije zbog izdaje, bek-

stva, pobune i drugih oblika pojedina~nog ili kolektivnog

delovawa. Tako|e, obra|eni su blud i nasiqe, a

posebno su razra|ena dela {pijunaè, ali i dela

protiv ustava i "slobode naroda".

Dan Vojnofilmskog centra „Zastava film”

- 14. novembar - Zamenik na~elnika Politi~ke

uprave saop{tio je da je formirana nova organi-

zacijska jedinica, Odeqewe za filmove Ju-

goslovenske armije. Na osnovu se}awa prvog

na~elnika tog odeqewa, majora Marijana

Marinca, 1948. godine.

32

JANUARDR@AVNI PRAZNICINova godina - 1. i 2. januar

Boì} - 7. januar

Sveti Sava - Dan duhovnosti - 27. januar

VOJNI PRAZNICIDan Vojne bolnice Ni{ - 22. januar

Dan Novinskog centra „Odbrana” - 24. januar

Dan êtvrte brigade Kopnene vojske - 31. januar

FEBRUARDR@AVNI PRAZNICISretewe - Dan dràvnosti Republike Srbije

- 15. februar

VOJNI PRAZNICIDan geodetske slu`be - 5. februar

Dan Vojnogeografskog instituta - 5. februar

Dan Vojske Srbije - 15. februar

Dan informati~ke slu`be - 21. februar

KALENDAR DR@AVNIH I VOJN

MART

VOJNI PRAZNICIDan Vojnomedicinske akademije - 2. mart

Dan Vojne akademije - 18. mart

Dan Tehni~kog opitnog centra - 22. mart

APRIL

DR@AVNI PRAZNICIVaskr{wi praznici - od 25. do 28. aprila

MAJDR@AVNI PRAZNICIPraznik rada - 1. i 2. maj

Dan pobede - 9. maj

VOJNI PRAZNICIDan Centra za obuku logistike - 4. maj

Dan obave{tajne slu`be - 6. maj

Dan Vojnoobave{tajne agencije - 6. maj

Dan Garde - 6. maj

Dan pravne slu`be - 10. maj

Dan Instituta za strategijska istraìvawa - 10. maj

JUNDR@AVNI PRAZNICIVidovdan - spomen na Kosovsku bitku - 28. jun

VOJNI PRAZNICIDan Centra vojnomedicinskih ustanova

Beograd - 9. jun

Dan slu`be vazdu{nog osmatrawa i javqawa - 18. jun

Dan 126. centra vazdu{nog osmatrawa,

javqawa i navo|ewa - 18. jun

JULVOJNI PRAZNICIDan Vazduhoplovnog zavoda

„Moma Stanojlovi}” - 1. jul

Dan Druge brigade Kopnene vojske - 12. jul

Dan sanitetske slu`be - 30. jul

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

33

AVGUSTVOJNI PRAZNICI

Dan avijacije - 2. avgust

Dan re~nih jedinica - 6. avgust

Dan Re~ne flotile - 6. avgust

Dan Vojnog muzeja - 22. avgust

SEPTEMBARVOJNI PRAZNICIDan kadrovske slu`be - 1. septembar

Dan artiqerije - 14. septembar

Dan bezbednosne slu`be - 14. septembar

Dan intendantske slu`be - 14. septembar

Dan vojne policije - 14. septembar

Dan Me{ovite artiqerijske brigade - 14. septem-

bar

Dan tehni~ke slu`be - 15. septembar

Dan saobra}ajne slu`be - 15. septembar

Dan slu`be telekomunikacije - 20. septembar

Dan Brigade veze - 20. septembar

Dan Tehni~kog remontnog zavoda Kragujevac - 26.

septembar

Dan Umetni~kog ansambla Vojske Srbije „Stani s -

lav Bini~ki” - 26. septembar

Dan atomsko-biolo{ko-hemijske slu`be - 28. sep-

tembar

Dan Specijalne brigade - 29. septembar

Dan artiqerijsko-raketnih jedinica za protivvaz-

duhoplovna dejstva - 30. septembar

Dan Tehni~kog remontnog zavoda â~ak - 30. sep-

tembar

OKTOBARVOJNI PRAZNICIDan Tre}e brigade Kopnene vojske - 7. oktobar

Dan Sedmog centra za obuku - 7. oktobar

Dan êtvrtog centra za obuku Vaqevo - 15. okto-

bar

Dan Petog centra za obuku - 19. oktobar

Dan [estog centra za obuku - 19. oktobar

Dan oklopnih jedinica - 31. oktobar

NOVEMBARVOJNI PRAZNICI

Dan veterinarske slu`be - 1. novembar

Dan meteorolo{ke i navigacijske slu`be - 1. novem-

bar

Dan Tre}eg centra za obuku - 1. novembar

Dan Vojnotehni~kog instituta - 3. novembar

Dan inìwerije - 6. novembar

Dan finansijske slu`be - 8. novembar

Dan gra|evinske slu`be - 8. novembar

Dan Centralnog doma Vojske Srbije - 8. novembar

Dan Prve brigade Kopnene vojske - 9. novembar

Dan Drugog centra za obuku - 9. novembar

Dan jedinica za elektronska dejstva - 11. novembar

Dan 224. centra za elektronska dejstva - 11. novem-

bar

Dan Vojnomedicinskog centra Novi Sad - 11. novem-

bar

Dan Vojnobezbednosne agencije - 12. novembar

Dan Prvog centra za obuku - 13. novembar

Dan Vojnofilmskog centra „Zastava film” - 14. no-

vembar

Dan Kopnene vojske - 16. novembar

Dan pe{adije - 16. novembar

Dan Centra za obuku Kopnene vojske - 16. novembar

Dan Centralne logisti~ke baze - 16. novembar

Dan 250. raketne brigade protivvazduhoplovne

odbrane - 24. novembar

Dan 98. avijacijske baze - 28. novembar

DECEMBAR

VOJNI PRAZNICIDan 204. avijacijske baze - 2. decembar

Dan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne

odbrane - 24. decembar

Dan Centra za obuku Vazduhoplovstva i protiv-

vazduhoplovne odbrane - 24. decembar

IH PRAZNIKA 2008

34

P R V I S R P S K I U S T A N A K - 15. FEBRUAR 1804. GODINE

Prvi srpski ustanak vezuje se za po~etak obnove

srpske dràvnosti posle vi{evekovnog ropstva. Na zboru

stare{ina u Ora{cu, 14. februara 1804, za vo|u ustanka

izabran je \or|e Petrovi}, ~ime je ustanak dobio organi-

zovan karakter.

U narednih nekoliko godina ustani~ka vojska, pod

vo|stvom Kara|or|a, u ~uvenim bitkama kod Ivankovca,

Deligrada, Mi{ara, u Beogradu, na Suvodolu i drugim mesti-

ma, razbila je turske snage i oslobodila gotovo celu teri-

toriju tada{weg Beogradskog pa{aluka. Time su Srbi otpo~eli

oslobodila~ku borbu protiv turske vlasti i proces stvarawa

svoje novovekovne dràve. Svi kasniji uspesi postignuti

izme|u 1815. i 1833. godine imaju svoje izvori{te u Prvom

ustanku, koji je razvio borbene i organizatorske sposobnosti

srpskog naroda.

D A N S E ] A W A N A B O M B A R D O V A W E N A T O A - 24. MART 1999. GODINE

Odlukom Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 15.

marta 2001, 24. mart progla{en je za Dan se}awa na ubijene

i nastradale u bombardovawu Natoa. Tog dana 1999. godine

Nato je po~eo bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije.

[ E S T O A P R I L S K O B O M B A R D O V A W E( P O ^ E T A K D R U G O G S V E T S K O G R A T A )- 6. APRIL 1941. GODINE

Na podru~ju Kraqevine Jugoslavije Drugi svetski rat ot-

po~eo je bombardovawem Beograda, 6. aprila 1941. godine.

Takozvani aprilski rat potrajao je svega nekoliko dana, da

bi, sredinom istog meseca, poraèna od daleko nadmo}nijeg

neprijateqa, kraqevska vojska poloìla oru`je. Tokom tog pe-

rioda, a pre svega za vreme masovnih bombardovawa gradova,

stradalo je mnogo qudi, a bilo je i velikih materijalnih

razarawa. Tada je uni{teno zdawe Narodne biblioteke Sr-

bije na Kosan~i}evom vencu (jedine nacionalne bib-

lioteke, koja je stradala u Drugom svetskom ratu).

P R O B O J S R E M S K O G F R O N T A- 12. APRIL 1945. GODINE

Sremski front je trajao 175 dana - od 21. ok-

tobra 1944. do 12. aprila 1945. Na ravnicama

Srema vo|ena je najduà i najteà bitka u Ju-

goslaviji, u kojoj je u~estvovalo vi{e od 250.000

vojnika, sa obe strane. U tim borbama poginulo je

oko 14.000 boraca Jugoslovenske armije. Front

je kona~no probijen 12. aprila 1945. i za dva

dana jedinice Jugoslovenske armije izbile su na

liniju Vinkovci–Vukovar, a zatim nastavile de-

jstvo kroz Slavoniju ka zapadnim granicama

biv{e Jugoslavije.

I S K R C A V A W E N A K R F U- 18. APRIL 1916. GODINE

Posle neuspelog poku{aja da

se srpska vojska povu~e dolinom

Vardara, zbog prodora bugarske

armije, presecawa komunikacija i

izostanka planiranog prodora

saveznika iz Soluna u susret srpskoj

vojsci, Vrhovna komanda je 24. novem-

bra 1915. odlu~ila da se trupe povuku

preko Crne Gore i Albanije na Jadran-

sko primorje. Posle vi{e od mesec

dana te{kih mar{eva po najteèm vre-

menu i bespu}u, srpska vojska prikupila

se kod Skadra, Dra~a i Valone, odakle se

povukla na Krf na kome je do aprila

pristiglo 151.828 vojnika, u Bizertu oko 13.000,

a na Korziku i u Francusku oko 5.000 vojnika. Na~el-

nik Vrhovne komande general Petar Bojovi} na Krf je

stigao me|u posledwim e{alonima 6. februara 1916. go-

dine.

D A N S E ] A W A N A @ R T V E G E N O C I D A U D R U -G O M S V E T S K O M R A T U - 22. APRIL 1945. GODINE

Ovaj datum obeleàva se u znak se}awa na proboj logora{a

Koncentracionog logora "Jasenovac", a odre|en je kao takav

~lanom 2. Zakona o osnivawu Muzeja ̀ rtava genocida („Slu`beni

glasnik Republike Srbije”, br. 49/92).

ZNAÂJNI ISTORIJSKI

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

35

D R U G I S R P S K I U S T A N A K- 23. APRIL 1815. GODINE

U Takovu, 23. aprila 1815, Milo{ Obrenovi} je na

skupu stare{ina objavio po~etak novog ustanka za

oslobo|ewe Srbije od turske vlasti. Posle dvomese~nih

borbi Turci su se zadràli samo u Beogradu i u nekoliko

utvr|enih gradova.

Ve{tim diplomatskim pregovorima Milo{ Obrenovi} je do

kraja 1815. godine zakqu~io usmeni mir sa Mara{li Ali-

pa{om i priznat je za vrhovnog srpskog kneza. On je punih

petnaest godina, mirnim putem, postepeno izgra|ivao au-

tonomni poloàj Srbije u okviru Turskog carstva i svoju

vlast u Srbiji.

Hati{erifom od 1830. godine Srbiji je priznata au-

tonomija.

D A N P O B E D E- 9. MAJ 1945. GODINE

Tog dana kona~no je kapitulirala fa{isti~ka Nema~ka

i time je u Evropi zavr{en Drugi svetski rat, osim u zapad-

nim delovima biv{e Jugoslavije. Jugoslovenske trupe nas-

tavi}e borbu sve do 15. maja, kada su kapitulirale pre-

ostale grupacije nema~ko-usta{kih snaga u podru~ju Kara-

vanki.

B O J N A ^ E G R U- 31. MAJ 1809. GODINE

Boj na êgru predstavqao je jedan od posledwih

poku{aja Kara|or|evih ustanika da zaustave prodor turskih

snaga sa juga. U znamenitoj bici, u kojoj je srpske snage pred-

vodio vojvoda Stevan Sin|eli}, ustanici su pretrpeli svoj

najve}i poraz od 1804. godine, a Turci su nakon ostvarene

pobede od nekoliko stotina odse~enih glava svojih protivni-

ka u obli`wem Ni{u podigli ]ele-kulu.

V I D O V D A N- 28. JUN 1389. GODINE

U svesti je srpskog naroda kao simbol slobode, otpora

tu|inu, negovawa patriotizma, nacionalnog bi}a, vite{tva i

herojstva. Taj dan je prekretnica u daqem ìvotu Srba posle pe-

rioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemawi}. U vekovnoj

borbi za slobodu, Vidovdan, odnosno Kosovska bitka, pomiwe

se u mnogim dràvnim proglasima, deklaracijama i porukama.

B O J N A M I [ A R U- 13. AVGUST 1806. GODINE

Na Mi{aru su 13. avgusta 1806. godine ustanici (7.000

pe{aka i 2.000 kowanika) pod komandom Kara|or|a sa~ekali

i porazili turske snage iz Bosne (oko 40.000 vojnika), pod ko-

mandom Sulejman-pa{e Skopqaka. Turci su pretrpeli velike

gubitke i u panici se povukli. Pobeda na Mi{aru imala je

pored vojni~kog i veliki politi~ki i moralni zna~aj. Turska je

prisiqena da popusti. Srpskom delegatu Petru I~ku obe}an je

mir (I~kov mir).

B O J N A I V A N K O V C U- 18. AVGUST 1805. GODINE

Na Ivankovcu, 18. avgusta 1805, turska pe{adija i kow-

ica napale su ustani~ke snage, pod komandom Milenka Sto-

jkovi}a i Petra Dobrwca. U boju, koji je trajao ceo dan, obe

strane pretrpele su ogromne gubitke. No}u 18/19. avgusta na

boji{te je stigao Kara|or|e s poja~awem i prisilio Turke na

povla~ewe ka Para}inu. Bio je to prvi sukob srpskih ustanika

sa carskim trupama i prva velika pobeda ustanika.

B I T K A N A C E R U - 24. AVGUST 1914. GODINE

Od 12. do 24. avgusta 1914, srpska vojska vodila je

borbe i porazila austrougarsku vojsku u Ma~vi, na Ceru

i prognala je preko Drine. Na Ceru je postignuta prva

zna~ajna pobeda savezni~ke vojske protiv Centralnih

sila u Prvom svetskom ratu. Ova pobeda oja~ala je u srp-

skoj vojsci i u narodu veru u sopstvene snage.

O S N I V A W E P R A V I T E Q S T V U J U [ ^ E G S O V J E T A S R P S K O G- 27. AVGUST 1805. GODINE

Praviteqstvuju{~i sovjet srpski, kao prvi organ izvr{ne

vlasti u Kara|or|evoj Srbiji i prete~a savremene Vlade Repu-

like Srbije, osnovan je 27. avgusta 1805. u ku}i kneza Sime

Markovi}a u selu Veliki Borak (op{tina Barajevo).

DOGA\AJI

Drine i iz Bugarske, armije Centralnih sila imale su

zadatak da okruè i uni{te srpsku vojsku. Beograd su

napadali delovi nema~ke i austrougarske armije

veoma jakim snagama, uz sna`nu podr{ku artiqeri-

je sa kopna i reka. Trupe odbrane Beograda

pruàle su èstok otpor, posebno na poloàjima

koje su branile jedinice majora Dragutina

Gavrilovi}a, koji je svojom poznatom za-

pove{}u pozvao vojnike da ne àle ìvote u

odbrani Beograda i poveo ih na juri{ protiv

neprijateqa.

K U M A N O V S K A B I T K A - OD 10. DO 11. OKTOBRA 1912. GODINE

Najzna~ajnija bitka Prvog balkan-

skog rata odigrala se u kumanovskoj

dolini izme|u 10. i 11. oktobra 1912.

godine. Srpska vojska pobedila je ta-

da nadmo}nije turske trupe i posle

vi{e od pet vekova donela slobodu

starim sredwovekovnim srpskim

oblastima.

M A S O V N A S T R E Q A W A U K R A Q E V U

- OD 15. DO 20. OKTOBRA 1941. GODINE

Nakon zajedni~kog napada parti-

zanskih i ~etni~kih snaga na Kraqevo

i osetnih gubitaka koje su nema~ke trupe

tom prilikom pretrpele, okupacione

vlasti naredile su masovna streqawa koja su

obavqena izme|u 15. i 20. oktobra 1941. godine.

Tom prilikom ubijeno je nekoliko hiqada nedu`nih

gra|ana Kraqeva i okoline. Taj doga|aj predstavqa

jedan od prvih masakara koji se tokom Drugog svetskog rata

odigrao na podru~ju Srbije. Komemoracije se odràvaju

svakog 14. oktobra u spomen-kompleksu u Kraqevu.

O S L O B A \ A W E B E O G R A D A U D R U G O M S V E T S K O M R A T U

- 20. OKTOBRA 1944. GODINE

Oslobo|ewe Beograda i ve}eg dela Srbije, 20. okto-

bra 1944, ima vi{estruki zna~aj za daqi tok rata sve do

kona~ne pobede. Uspostavqen je kontakt sa delovima Cr-

vene armije ~ije su jedinice u~estvovale pri oslobo|ewu

isto~ne Srbije, [umadije i Beograda. Stvorena je ve-

lika slobodna teritorija a time i mogu}nost popune

36

B O J N A D E L I G R A D U- 4. SEPTEMBAR 1806. GODINEDeligrad, mesto na desnoj obali Ju`ne Morave zu

Aleksinca, u{ao je u istoriju po ~uvenoj odbrani utvr|enih

reduta. Ustanici su utvrdili sistem {an~eva od nekoliko

kilometara - poloàja koji su zatvarali pravac

Ni{–Beograd. Ovi poloàji bili su posednuti srpskim us-

tanicima ja~ine nekoliko hiqada qudi. Sredinom 1806. go-

dine, Turska je koncetri~nim napadom od Ni{a i iz Bosne

krenula u veliku ofanzivu protiv ustani~ke vojske, ka

Beogradu. Pod komandom Ibrahim-pa{e, oko 6.000 Turaka,

16. juna 1806, izbilo je pred bedeme deligradskih poloàja,

koje su branili ustanici, pod komandom Petra Dobrwca,

ja~ine oko 5.000 qudi. Borbe su vo|ene nekoliko nedeqa.

Posada se herojski branila. Po{to je pobedio Turke kod

Mi{ara, Kara|or|e je brzo prebacio snage na front kod

Deligrada, uputio odred vojske, pod komandom Stanoja Gla-

va{a, u pozadinu i 4. septembra razbio turske snage,

odbaciv{i ih ka Ni{u.

P R O B O J S O L U N S K O G F R O N T A- 15. SEPTEMBAR 1918. GODINENa frontu snaga Antante (Solunski front) srpska vojska

probila je najteì deo fronta na Kajmak~alanu. Od 15. do

29. septembra 1918, srpska vojska izbila je u dolinu Var-

dara, zauzela Prilep i Skopqe. Ovim je Bugarska prisiqe-

na na kapitulaciju, koju je potpisala 30. septembra. Zatim je

Prva armija nastavila gowewe austrijskih i nema~kih snaga

dolinom Morave, a Druga armija dolinom Ibra i pobedonos-

no su napredovale ka Beogradu.

B I T K A N A G O R N I ^ E V U- 15. SEPTEMBAR 1916. GODINEBitka na Gorni~evu (12-16. septembra 1916) obuhvata

dejstva Prve i Tre}e armije protiv Bugara. U toku petodnevnih

borbi srpska vojska je probila front bugarskih snaga kod

Gorni~eva i naterala ih na povla~ewe ka Bitoqu. Zbog

sporosti dejstva francuskih snaga, Bugari su stabilizovali

front u visini Starkovog groba severno od Florine. Srpska

vojska je pobedila i poboq{ala svoje poloàje. Poginulo je

oko sedam hiqada srpskih vojnika.

O D B R A N A B E O G R A D A- 7. OKTOBAR 1915. GODINE

Oktobra 1915. godine, napadaju}i glavnim

snagama preko Save i Dunava, ka dolini Ve-

like Morave, a pomo}nim preko

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

37

oslobodila~kih jedinica qudstvom, materijalnim potrebama.

Tako|e, stvoreni su uslovi za organizovawe proizvodwe u

opusteloj i razorenoj zemqi. U borbama za oslobo|ewe

Beograda i okoline poginulo je oko 3.000 boraca NOVJ, 4.000

je raweno, a poginulo je i 960 vojnika Crvene armije.

M A S O V N A S T R E Q A W A U K R A G U J E V C U- 21. OKTOBAR 1941. GODINEU znak odmazde zbog likvidacije i rawavawa nekolicine ne-

ma~kih vojnika, okupacione vlasti u Kragujevcu izvr{ile su maso-

van zlo~in protiv lokalnog stanovni{tva, narediv{i streqawa

gra|ana Kragujevca. Tom prilikom, pored nekoliko hiqada

odraslih osoba, ubijen je i ve}i broj |aka i profesora znamenite

kragujeva~ke gimnazije.

O S L O B O \ E W E B E O G R A D A U P R V O M S V E T S K O M R A T U- 1. NOVEMBAR 1918. GODINE

Zna~ajan datum u nacionalnoj istoriji novog veka je dan

oslobo|ewa Beograda qudstvom Prve armije pod komandom

vojvode Petra Bojovi}a i izbijawem wenih jedinica na Dunav

i Savu, prelazak ovih reka i prodor prema zapadnim grani-

cama biv{ih jugoslovenskih zemaqa, koji je zna~io i kona~an

raspad Austrougarske monarhije i oslobo|ewe ne samo Sr-

bije, ve} i podru~ja na kojima su ìveli Srbi severno i za-

padno od Dunava, Save i Drine.

D A N P R I M I R J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U- 11. NOVEMBAR 1918. GODINE

Tog dana potpisano je primirje, kojim su nakon ~etiri

godine okon~ana ratna dejstva u Prvom svetskom ratu. Oru`je

je kona~no utihnulo, a zara}ene strane pripremale su se za

u~e{}e na mirovnoj konferenciji, koja je odràna u Parizu.

Srbija je u ovom ratu izgubila veliki procenat svoje popu-

lacije i doìvela te{ka materijalna razarawa od ~ega se

oporavqala u narednim decenijama.

B O R B E N A K A D I W A ^ I - 29. NOVEMBAR 1941. GODINE

U poku{aju da zaustave prodor nema~kih trupa na slo-

bodnu teritoriju, borci Radni~kog bataqona pruìli su, 29.

novembra 1941, juna~ki otpor mnogo nadmo}nijem neprijate-

qu. [tite}i povla~ewe glavnine ustani~kih snaga i dela

stanovni{tva, `rtvuju}i svoje ìvote, oni su omogu}ili

spasavawe velikog broja qudi, rawenika i nastavak borbi

za oslobo|ewe zemqe.

B I T K A N A K O L U B A R I - 15. DECEMBAR 1914. GODINE

Kolubarska bitka trajala je od 16. novembra do 15. de-

cembra 1914. godine. Ova bitka ima dve faze: defanzivnu i

ofanzivnu. U prvoj fazi srpska vojska je bila prinu|ena na

povla~ewe iza Kolubare i Qiga, a zatim, krajem novembra

na liniju ka Varovnici, Kosmaju i Rudniku. Odvojiv{i se od

neprijateqa za svega tri dana, srpska vojska se odmorila i

donekle popunila.

Na predlog generala Mi{i}a, komandanta Prve armije,

doneta je odluka o protivofanzivi. Do 5. decembra slomqen

je neprijateqev otpor na Suvoboru, du` linije fronta, a

preduzeto je gowewe [este austrijske armije, koja je do 12.

decembra odba~ena preko Save u Srem. U isto vreme srpske

trupe razbile su i Petu neprijateqsku armiju i odbacili je

preko Save, tako da 15. decembra, osim zarobqenih, na tlu

Srbije nije bilo neprijateqskih vojnika. Ova bitka pred-

stavqa jedinstven primer u istoriji ratova, jer se vojska,

kojoj je predvi|an skori slom, za kratko vreme reorganizo-

vala i izvela protivofanzivu i porazila neprijateqa, ~ime

je porastao ugled Srbije i wene vojske.

G O D I [ W I C E S M R T I Z N A ^ A J N I H

L I ^ N O S T I V O J S K O V O \ A I V L A D A R A

Knez Mihailo Obrenovi} - 11. jun 1868.

Vo`d \or|e Petrovi} Kara|or|e - 26. jul 1817.

Kraq Petar Prvi - 16. avgust 1921.

Knez Milo{ Obrenovi} - 27. septembar 1860.

Kraq Aleksandar Prvi - 9. oktobar 1934.

Vojvoda Petar Bojovi} - 19. januar 1945.

(godi{wica se obeleàva 20. januara)

Vojvoda @ivojin Mi{i} - 20. januar 1921.

Vojvoda Stepa Stepanovi} - 27. april 1929.

Vojvoda Radomir Putnik - 17. maj 1917.

Major Milan Tepi} - 29. septembar 1991.

FEBRUARPrvi srpski ustanak - 15. februar

38

KALENDAR ZNA^AJNIH ISTORIJSKIH DOGAÐAJA

JANUARGodi{wica smrti vojvode

Petra Bojovi}a - 20. januar

Godi{wica smrti vojvode

@ivojina Mi{i}a- 20. januar

MARTDan se}awa na bombardovawe Natoa - 24. mart

APRIL[estoaprilsko bombardovawe (po~etak Drugog

svetskog rata) - 6. april

Proboj Sremskog fronta - 12. april

Iskrcavawe na Krfu - 18. april

Dan se}awa na `rtve genocida u Drugom

svetskom ratu - 22. april

Drugi srpski ustanak - 23. april

Godi{wica smrti vojvode

Stepe Stepanovi}a - 27. april

MAJGodi{wica smrti vojvode

Radomira Putnika - 17. maj

Boj na ^egru - 31. maj

JUNGodi{wica smrti kneza

Mihaila Obrenovi}a - 11. jun

JULGodi{wica smrti vo`da \or|a Petrovi}a

Kara|or|a - 26. jul

AVGUSTBoj na Mi{aru - 13. avgust

Godi{wica smrti kraqa

Petra Prvog - 16. avgust

Boj na Ivankovcu - 18. avgust

Bitka na Ceru - 24. avgust

Osnivawe Praviteqstvuju{~eg

sovjeta srpskog - 27. avgust

SEPTEMBARBoj na Deligradu - 4. septembar

Proboj Solunskog fronta - 15. septembar

Bitka na Gorni~evu - 15. septembar

Godi{wica smrti kneza Milo{a

Obrenovi}a - 27. septembar

Godi{wica smrti majora

Milana Tepi}a - 29. septembar

OKTOBAROdbrana Beograda - 7. oktobar

Godi{wica smrti kraqa Aleksandra

Prvog - 9. oktobar

Kumanovska bitka - od 10. do 11. oktobra

Masovna streqawa u Kraqevu

- od 15. do 20. oktobra

Osloba|awe Beograda uDrugom

svetskom ratu - 20. oktobar

Masovna streqawa u Kragujevcu - 21. oktobar

NOVEMBAROslobo|ewe Beograda u

Prvom svetskom ratu - 1. novembar

Dan primirja u Prvom

svetskom ratu - 11. novembar

Borbe na Kadiwa~i - 29. novembar

DECEMBARBitka na Kolubari - 15. decembar

1. maj 2008.

P R I L O G J E P R I P R E M Q E N U S A R A D W I S A U P R A V O M Z A Q U D S K ER E S U R S E G E N E R A L [ T A B A V O J S K E S R B I J E ( J - 1 )

39

T elevizija je ~udo. Definitivno. Prozor u svet,brza informacija, mo}no sredstvo propagande,zabavni medij, sve zavisi od ugla gledawa na ti-

traju}u sliku. Ako se oprezno konzumira, poput jakehrane, moè da prija i ne}e ugroziti zdravqe. Me|u-tim, ukoliko se doza neobuzdano pove}a(va) ~oveku seslo{i. Neke od dijagnoza koje prou~avaju stru~waciopisuju se kao aritmija, povi{eni pritisak i nivo {e-}era, probavne smetwe, ~ir na dvanaestopala~nom...Dakle, umereno i oprezno. To {to je preporuka ekspe-rata, ma~ku o rep. Televizija se gleda {irom otvore-nih ~ula, bez rezerve i pardona, pa {ta ko{ta...

Narod na{ nasu{ni u potrazi za vaqanim au-toritetima ~esto uzima televiziju za saveznika. Tra-ì da ga obavesti, nau~i, podu~i, razgali... I{te idobar film, komediju, dramu... [ta biva kada se svata o~ekivawa izmiksuju u svesti obi~nih qudi i po-stanu deo wihove pri~e?

Televizije, a wih je oho-ho (ìvela kablovska!),utrkuju se u anketama i uveravaju publiku da su naj-gledanije s toplom preporukom „ne mewajte kanal, napravom ste mestu”.

Zavr{en je serijal „Veliki brat” i moèmo daodahnemo, pogotovo roditeqi ~ija su deca netremicepratila ko je kome i {ta rekao, kako se razmazala{minka kojoj razmaènoj zvezdi, kakve su psovke lan-sirali uku}ani. Besmisleni „rijaliti {ou” uselio se umnoge domove poput lukavog uqeza sa preporukom da subezidejnost, lewost, silexijstvo i prostakluk pre~icado jeftine popularnosti ili povratka starog sjaja.

Sa ekrana je oti{ao „Veliki brat”, ali do svogpovratka ostavio je u amanet gradwu „Ku}e snova”.Dvanaest ko zna po kojim kriterijuma izabranih pa-rova {irom Srbije podiza}e stambeni objekat od250 kvadrata sa bazenom. Po koncepciji „Brata”,igra bez pravila moè da se zavr{iti svakojako, aliobjekat mora biti sazidan na samo jedan na~in. Akoni{ta drugo, umesto iritiraju}eg razvla~ewa po fo-teqama, ovaj serijal obe}ava mnogo rada i znoja, agde je takva nagrada zacelo }e pote}i i suze. Vide}e-mo. Ne}e biti uobi~ajenog nedeqnog cinkarewa poispovedaonici ve} su parovi upu}eni da biraju naj-boqe te sedmice. Kakav napredak!

NNe treba biti previ{e mudar i shvatiti damotivi u~esnika takmi~ewa nisu sasvim isti.Neki su zaista stambeno ugroèni i naprosto

vape za „ku}icom”, dok pojedini, rekli bismo, i{tupoga~u preko hleba. To je wihova stvar. Me|u kandi-datima je i doju~era{wi potpukovnik, stare{ina smnogo prekomandi, lomatawa po bespu}ima gde su ra-darska ~vori{ta, penzijom i nere{enim stambenimpitawem. Kad nema druge, sam svoj majstor. Hrabro}e se latiti onoga {to nikada nije radio, niti je zato {kolovan. Me|utim, muka natera ~oveka na sva-{ta. Za sada mu dobro stoji {lem, a wegovoj energi~-noj supruzi i sve ostalo. Pa, ako nema druge – juri{!

Iz kolegijalne solidarnosti navija}emo da se re{ijedan stambeni problem u vojsci.

Neki bi ku}u na brzinu, uz ne{to rada, druèwa,obavezne popularnosti, bar kod kasirke u samoposlu-zi, a drugi, opet uz pomo} televizije – svadbu. Gde }e{brè od 48 sati i jeftinije kad ne ko{ta ni{ta! Te{koda }e iko ikada saop{titi statistiku o procentu op-stanka, a potom i uspe{nosti instant ven~awa, jer nateleviziji svi izgledaju tako radosno i zaqubqeno dou{iju. Nedavno je jo{ jedan „rijaliti {ou” imao trage-diju posle snimawa. Za razliku od troje mladih uku}a-na „Velikog brata” koji su stradali tokom neopreznevo`we na klizavom putu, mlada Novosa|anka je skokomsa terase prekratila trzavice kratkog bra~nog ìvo-ta. U policijskom izve{taju stoji da se tragedija dogo-dila 13. aprila u 13 ~asova, ispred zgrade broj 13...

Ta~no je, nama pravila, to se doga|a, naàlost.Ali, mnogo te{ko pada pomisao da su trenuci ni~imzasluène popularnosti i wenog nepotrebnog teretaodveli mlade qude u prostore gde nikada nisu bili iu kojima se nisu sna{li.

S ve je teè povu}i liniju razdvajawa televizi-je i filma. Brzina i slika su im zajedni~keodlike. Tehnika je sli~na, glumi se u obe kon-

kurencije, mawe ili vi{e uspe{no. Veoma gledana se-rija „Vrati}e se rode” ima ozbiqnog producenta, sja-jan scenario, rediteqa i gluma~ku ekipu. Opet slikana{e stvarnosti, jednog dela makar, u kojoj se preli-va svekoliki muq velegrada preko ~edne pre~anskepalanke. Lako se prepoznaju mnogi likovi, wihoveosobine, re~nik... Malo svetlih tonova daje pravo nanadu ba{ kao poenta cele pri~e da se rode morajuvratiti kad ode prokletstvo.

Mnogo je dobrih uloga koje tuma~e sjajni glumci.Jedan od wih je na ogromnu àlost zauvek napustioekipu. Odigrao je svoj lik kao da je diplomirao nadve akademije, a zavr{io je samo jednu – vojnu. Pukov-nik u penziji Qup~e Lazarovski maestralno je odi-grao èstokog krimosa, tako upe~atqivo da su neupu-}eni mislili kako su nekog tipa iz zatvora pustili naprivremeni rad.

Qup~e, beogradski {meker, vrhunski sportista,xentlmen, veran prijateq, glava porodice, ali na pr-vom mestu – vojnik! U najboqem smislu re~i. Od 36. kla-se Vojne akademije do vanrednog unapre|ewa u ~in pu-kovnika. Istrajan, uporan, uspe{an... Sem ostalog, in-struktor u ~uvenoj sedamdeset drugoj. Taj i takav Qup~ezapao je za oko prijatequ Draganu Bjelogrli}u, koji biruku u vatru da pred sobom ima ne glumca, nego glum~i-nu. Ko zna {ta bi nam jo{ do~arao na ekranu da ranogaprilskog jutra nije stalo wegovo veliko srce. Film itelevizija su bili opasno brzi i za wegov ritam.

Ako nam sa ekrana stiè neka uteha, onda je to~in ra|awa u dokumentarnom serijalu „Vreme je zabebe”. Pratimo bra~ne parove kako se zdu{no boreza potomstvo i pobe|uju u slavu ìvota.

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

KU]A OD SNOVA

1. maj 2008.

RAKETIRAWECIQEVA NA ZEMQI

40

Piloti iz sastava 98. avijacijske baze, u okviruredovne leta~ke obuke, izveli su ve`bu raketi-rawa ciqeva na zemqi. Na poligonu „Pasuqan-ske livade” dejstvovale su 119. i 714. protivo-klopna helikopterska eskadrila. Piloti helikop-

tera „gama”, naoruàni protivoklopnim vo|enim ra-ketama, odli~no izvedenim manevrima dovodili su le-telice u najboqi poloàj za napad i time operatori-ma omogu}ili optimale uslove za lansirawe raketa.Ni rezultati nisu izostali. Od osam lansiranih ra-keta, sedam je ostvarilo direktan pogodak na ciq, ia-ko je nekim posadama ovo bio prvi zadatak te vrste.

Juri{nici iz Komande 98. avio-baze i 214. lo-va~ko-bombarderske eskadrile dejstvovali su na po-ligonu „ênta” raketiraju}i ciqeve na zemqi nevo|e-nim raketnim zrnima. Piloti su se u svojim „orlovi-ma”, pra}eni ki{om i smawenom vidqivo{}u, u bes-prekornom borbenom poretku i u ta~no odre|eno vre-me, pojavqivali iznad poligona. Nevo|ena raketna zr-na lako su pronalazila put do meta na poligonu.

Komandant 98. avijacijske baze pukovnik DejanJoksimovi} izrazio je zadovoqstvo postignutim rezul-tatima posada aviona i helikoptera i najavio inten-zivirawe leta~ke obuke radi daqeg borbenog osposo-bqavawa i poboq{awa ukupne trenaè pilota. Oda-ju}i priznawe pilotima i operatorima, pukovnik Jok-simovi} istakao je i doprinos pripadnika vazduho-plovno-tehni~kog sastava 98. avijacijske baze, koji supripremaju}i avione, helikoptere, ali i ubojna sred-stva na aerodromu u La|evcima, znatno doprineliuspe{nom izvr{avawu zadataka cele jedinice.

R. K.Snimili: R. POPOVI] i I. SALINGER

G A \ A W E P I L O T A 9 8 . A V I J A C I J S K E B A Z E

OD

BR

AN

A

1. maj 2008.

Na~in uskla|ivawa vojnihpenzija i isplate duga koji je narastao na preko~etiri i po milijardedinara, prelazak vojnog u republi~ki fondpenzijskog i invalidskogosigurawa, neispla}enaprimawa stare{inama koji su penziju stekli u Crnoj Gori,dezinformacije o generalskim penzijama i umnoàvawu udruèwa,najzna~ajnija su teme o kojima je govoriopukovnik MilojkoMilovanovi}, direktorFonda za socijalno i penzijsko urawe vojnih osiguranika

42

MNOGO DOBRE VOQEF O N D Z A S O C I J A L N O O S I G U R A W E V O J N I H O S I G U R A N I K A

Pukovnik Milojko Milovanovi}, direktor Fonda za socijalno i penzijsko osigurawe vojnih osiguranika

Vremena i novca je uvek malo, danas pogotovo jer se obaveze umnoàvajuiz ~asa u ~as a ono od ~ega se ìvi nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. Na-protiv. Na kraju radnog veka sledi penzija, a kakva je i kolika zavisi odmnogo ~iwenica. Pre svega, koliko nam je dràva sna`na, kakva nam jeprivreda, odnos uvoza i izvoza, investicije, kamate... Mnogo sloèna

jedna~ina ~iji rezultat u ovakvim prilikama zavisi od ~estih po{tapalica„ako” i „kada bi”.

Vojska Srbije, odnosno sistem odbrane u celini je sloèn mehanizam uslu`bi dràve i wenih interesa. Od onoga koliko ima u kasi, vojnicima do-ti~e ili mawka. Bitno je da se beleì napredak, a on je vidqiv. Ne onolikokoliko bismo èleli, ali pokazateqi jasno govore o tome. Porasle su platei penzije...

Vrednost boda za drugi deo vojne penzije bi}e 9,4. Ispla}ene su razlikeza januar i februar na osnovu instrukcije Ministarstva odbrane za plani-rawe sredstava u ovoj godini. Na taj na~in penzioneri su dobili pove}awekoje je wihovim kolegama u aktivnoj slu`bi pripalo 1. septembra u iznosu od4,2 odsto.

Kako }e te}i daqe uskla|ivawa wihovog rasta?– Shodno odredbama ~lana 193 Zakona o Vojsci Srbi-

je, predvi|eno je da }e se penzije uve}avati na na~inkako se to ~ini u Republici Srbiji. To zna~i pr-vog aprila i prvog oktobra. Koliko }e tobiti za april zna}emo kada se objavestatisti~ki podaci o platama ostva-renim u martu. O~ekujemo da tobude oko sedam posto. To je ne-zvani~an podatak sa kojim ba-rataju stru~ne slu`be – kaèpukovnik Milojko Milovano-vi}, direktor Fonda za soci-jalno i penzijsko osigurawe voj-nih osiguranika.

DUG NA RATEêsto se pomiwe veliki dug, odnosno ne-

ispla}ene razlike za penzije i topli obrok. Posto-je li naznake da }e se to pitawe re{iti i kako?

– Zakon o Vojsci Srbije, odnosno ~lan 193, ta~kadva, odnosi se na obavezu Vlade da reguli{e dug od 40razlika u penzijama i osam razlika za topli obrok. Potom pitawu, Fond je u~inio sve {to {to ima u nadle-`nosti. U formi inicijative uputili smo Vladi Srbijenacrt Zakona o javnom dugu po osnovu preuzimawa fon-da vojnih osiguranika, a posle delimi~nog uskla|iva-wa penzija i nov~anih naknada. Zatim je sa~iwena od-luka o na~inu, postupku i dinamici izmirewa duga.Osnovno re{ewe u Zakonu o javnom dugu je da se uradinominalna restitucija, odnosno da se u nominalnomnov~anom iznosu isplati dug nosiocima vojnih penzija.Predvi|eno je da se to u~ini u ~etiri jednake rate s timda se doda kamata na nivou prose~ne godi{we inflacije uRepublici Srbiji.

DR

U[

TV

O

nisawa odloìti za po~etak naredne godine – obja{wava pu-kovnik Milovanovi}.

Mnogo polemike, pa i javnog nezadovoqstva, izazvale sustare{ine koje su stekle penzije u Crnoj Gori jer ve} ~etirimeseca ne primaju svoje prinadle`nosti. Postoji li na~in dase taj problem re{i?

– Problem je nastao izmenom Zakona o penzijskom i inva-lidskom osigurawu Crne Gore, po ~ijem je slovu licima kojanemaju prebivali{te na wihovoj teritoriji uskra}eno pravona penziju. Re~ je o 65 qudi, penzionera i korisnika porodi~-nih penzija. Nakon zavr{etka aktivne vojne slu`be oni su do-{li da ̀ ive u Srbiju, odakle su rodom. Ali, ostali su bez sred-

stava za ìvot. Obra}ali su se mnogim institucijama Republi-ke Srbije. Shvataju}i teìnu problema doju~era{wih kolega,Fond je uputio inicijativu Ministarstvu rada i socijalne po-litike. Resorni ministar, gospodin Rasim Qaji} zna kakav jeto problem i moram ista}i da se zdu{no zauzeo da se prona|ere{ewe. Odmah je uputio pismo u kome je pozvao na hitan sa-stanak predstavnike Ministarstva rada i socijalnog starawaRepublike Crne Gore, koji je i odràn 16. aprila. Tom prili-kom, problem je svestrano razmatran, uz puno uvaàvawa idobre voqe. Crnogorska delegacije je istakla ~iwenicu da jenavedenom broju lica svojevremeno zatraèno da u roku oddva meseca dostave ta~ne podatke o mestu stanovawa a da onito nisu u~inili. Bez obzira na sve, re{ewe je na pomolu i wi-ma }e se redovno ispla}ivati penzije na na~in kako to budedogovoreno, kao i zaostala dugovawa.

UJEDIWEWE RAZJEDIWENIHOno {to je pukovnik Milovanovi} jo{ èleo da istakne

ti~e se broja udruèwa penzionisanih vojnih lica. Neki su ne-zadovoqni visinom penzija, drugi misle da su im uskra}enaprava, tre}i da ne uìvaju odgovaraju}i dru{tveni status. Os-im Udruèwa vojnih penzionera, imamo Udruèwe penzioni-sanih podoficira, Asocijaciju penzionisanih pripadnika Voj-ske, Udruèwe penzionisanih leta~a i padobranaca...

– Mislim da to nije dobro. Oni moraju prevazi}i razli-ke i stvoriti jedinstvenu organizaciju. êsto pojedina~noobra}awe dràvnim organima nema rezultata i ne vodi niku-da. Poku{a}emo da izmenimo tu sliku. Naime, predsednikUpravnog odbora Fonda SOVO general-major mr Vidosav Ko-va~evi} pozva}e na sastanak predstavnike svih udruèwa iasocijacije. Na}i }emo se na Vojnoj akademiji i poku{a}emoda prevazi|emo razlike. To je u zajedni~kom interesu. Udruè-ni, vi{e }emo mo}i i vi{e zna~iti, uìva}emo ve}i ugled ipokazati da imamo zajedni~ke ciqeve.

Branko KOPUNOVI]

43

BROJKE IZ PRVE RUKEPostoje razna, uglavnom proizvoqna tuma~ewa o broju

vojnih penzionera i visinama wihovih primawa. Posebno seneodgovorno pi{e i pri~a o generalskim penzijama. Na tajna~in stvara se lo{a dru{tvena klima u kojoj se biv{e stare-{ine neopravdano svrstavaju u red onih ~ija su primawa znat-no iznad proseka. Zato je pukovnik Milovanovi} izdiktiraobrojke iz prve ruke.

Postoji 51.666 vojnih penzionera ~ija su prose~na me-se~na primawa 31,658 dinara. [to se ti~e najvi{ih ~inova,Fond ispla}uje 732 generalske penzije, 478 li~ne i 264 poro-di~ne penzije (posle smrti, na osnovu srodstva i prava nasle-|ivawa). Prosek generalskih penzija iznosi 52.446 dinara.

Osim toga, uradili smo tri uredbe alternativnih nadok-nada duga. Prema prvoj, to bi bilo putem obveznica. Drugom jepredvi|ena kombinacija obveznica i novca, dok bi u tre}ojvarijanti penzioneri dobili potvrde koliko im Fond dugujekoje bi im posluìle kao sredstvo pla}awa javnim preduze}i-ma (infostan, elektri~na energija, komunalije...). Taj dug izno-si ~etiri milijarde i 512 miliona dinara, bez kamate. S timu vezi, Ministarstvo odbrane, kao pokreta~ inicijative, svojeobaveze ispunilo je predajom akata. Nadamo se da }e VladaSrbije u skladu sa ovla{}ewima u roku od 90 dana doneti od-luku – kaè pukovnik Milovanovi}.

U SKUP[TINSKOJ PROCEDURIOno {to pomalo brine penzionere ti~e se prelaska u re-

publi~ki fond. Vi{e puta sa razli~itih mesta je ponavqano dane postoji nikakav razlog za bojazan. Dokle se stiglo u reali-zaciji te ideje?

– Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijama i in-validskom osigurawu Republike Srbije, trebalo je da se na|eu skup{tinskoj proceduri marta meseca. Wime je predvi|enoda Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika postanedeo Republi~kog fonda PIO od 1. januara 2009. i da profe-sionalna vojna lica od 31. decembra 2010. odlaze u penzijuna na~in koji predvi|a Zakon o Vojsci. Na taj na~in bi se uva-àvala i vrednovala teìna vojne slu`be, sva isku{ewa krozkoja prolaze profesionalna vojna lica tokom godina slu`bo-vawa, usavr{avawe, odsustvovawa od mesta boravka... Zbogde{avawa na politi~koj sceni, Zakon nije u{ao u skup{tinsku

proceduru, ali realno je o~ekivati da }e do}i na dnev-ni red tokom prvih jesewih zasedawa. Me|u-

tim, smatram da }e se rok fuzio-

Monografija „Ratna psihotrauma srpskih veterana“, upravo predstavqena jav-nosti, odjek je jauka iz pakla rata i wegovih psiholo{kih posledica. Ona u~ii opomiwe da je teàk i duga~ak put koji treba pre}i da bi se ratni veterani,a takvih je u Srbiji nekoliko stotina hiqada, vaqano ukqu~ili u mirnodop-ski ìvot. Kwigu o psiholo{kim posledicama oruànih sukoba i naporima,

pre svega psihijatrije i psihologije, da se ta iskustva prou~e i olak{aju, izdaloje Udruèwe boraca ratova od 1990. godine op{tine Zvezdara u okviru ostvari-vawa dugoro~nog projekta „Procena zdravstvenog stawa i zdravstvenih potrebaboraca ratova devedesetih Republike Srbije“ . U ostvarivawu tog projekta zna-~ajnu ulogu ima Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva rada i so-cijalne politike, {to je bio povod za razgovor sa pomo}nikom ministra dr Mi-rom âvaqugom.

Œ Suo~eni sa svim problemima dru{tva u tranziciji, naj~e{}e potpuno ne-mo}ni da bilo {ta u~ine za sebe i svoje najbliè, kako ste istakli na pro-mociji monografije, ratni veterani su vrlo rawiva populacija, bez obzirato {to je re~ o mu{karcima u zrelim godinama. Republika Srbija, ipak, ni-je im okrenula le|a. Bar ne svima... – Dràva {titi u~esnike ratova po zakonu, ali samo one koji su u tim rato-

vima izgubili svoje najbliè – zna~i porodice palih boraca i one koji su povre-|eni, odnosno postali invalidi. One koji nisu o{te}eni psihi~ki ili fizi~ki,kao {to sam i ja sam, ne {titi. U Srbiji danas 55.000 qudi koristi bora~ko-in-validsku za{titu. Skoro polovina su u~esnici Drugog svetskog rata, a pola ih jeiz ratova vo|enih devedesetih godina. Teì{te je na za{titi invalida i dece pa-

INTERVJU

1. maj 2008.

DR MIRO ÂVAQUGA, POMO]NIK MINISTRARADA I SOCIJALNE POLITIKE

U Srbiji ima nekolikostotina hiqada u~esnikaratova. Dràva, po zakonu,{titi samo one koji su u tim ratovima izgubilisvoje najbliè – porodicepalih boraca i one koji supovre|eni, odnosnopostali invalidi. One kojinisu o{te}eni psihi~ki ili fizi~ki ne {titi. Od 55.000 qudi kojikoriste bora~ko-invalidskuza{titu skoro polovina suu~esnici Drugog svetskograta, a pola ih je iz ratova vo|enih devedesetihgodina. Teì{te je naza{titi invalida i decepalih boraca.

44

ODJECIRATNIH TRAUMA

lih boraca. Pitawima za{tite bavi se Ministarstvo rada i so-cijalne politike preko Sektora za bora~ko-invalidsku za{titu imislim da se to dobro radi. Svaka op{tina u Srbiji ima slu`buiz ove oblasti. Pored ovog, Sektor se bavi i za{titom srpskihvojnih memorijala u zemqi i inostranstvu i negovawem tradicijaoslobodila~kih ratova Srbije.

Œ Kako je danas organizovan si-stem bora~ke za{tite u Srbiji? Je-su li oni koji su izloìli najvi{e{to su imali – svoje ìvote – is-po{tovani, ili }e, kao u Lazare-vi}evoj pripoveci, wihove muke istradawa jednog dana tek ’Bog pla-titi’?– Za{tita je zasnovana na dva za-

kona, pet uredbi i {ezdesetak podzakon-skih akata. Veoma je nesavremena. Kodnas postoji {uma propisa sa te{ko upo-trebqivim, ~esto protivre~nim re{e-wima, zbog ~ega na{e slu`be ~esto nisusigurne kako da re{e neki problem, paod nas traè tuma~ewe. Mi pokrivamosva pitawa vezana za bora~ku za{titu,sem stambene politike, koja zakonom ni-je razre{ena. Ministarstvo je uspeloda prikupi izvesna sredstva i od 2003.do sada izgradi 318 stanova za borce uSrbiji, koji se sada raspodequju. Nijedovoqno, ali je to ono {to je u ovom tre-nutku mogu}e.

Aktuelni nivo za{tite je, po shva-tawu samih korisnika, koji nam to otvo-reno priznaju, apsolutno pristojan. Za-{tita koju pruàmo, naàlost, nikadane moè vratiti izgubqeno zdravqe ilipoginulog borca, ali imaju}i u vidu ono~ime Srbija u ovom trenutku raspolaè,moèmo re}i da na{i korisnici nisuzaboravqeni.

Ne zaboravqamo ni vojne memori-jale, ~ijim se odràvawem bavimo u ze-mqi, ali i u inostranstvu po zahtevimana{ih diplomatsko-konzularnih pred-stavni{tava, i u skladu sa zakonima ze-maqa u kojima se nalaze – pla}amo wi-hovo redovno i vanredno odràvawe,~uvare, kustose... Sada su u toku radovina vojni~kom grobqu u Bitoqu, pro{legodine zavr{eni su radovi na Spomenkosturnici na Zejtinliku u Solunu, upra-vo po~iwe sanacija spomenika Nezna-nom junaku na Avali. Mi vodimo politi-ku u oblasti i obezbe|ujemo sredstva,dok radove izvode zavodi za za{tituspomenika kulture.

Œ Vodite li ra~una i o najve}em srpskom strati{tu – Jase-novcu?– To nije u na{oj nadle`nosti, iako je to stvarno najve}e stra-

ti{te srpskog naroda. Jasenovac je u nadle`nosti Republike Hr-vatske.

Œ U pripremi je novi zakon o bora~ko-invalidskoj za{titi.[ta od wega moè da se o~ekuje?– Novi zakon treba da pro~isti {umu propisa koji postoje

u ovoj oblasti i pojednostavi za{titu, u~ini je dostupnijom ilak{e primewivom. Omogu}i}e da uvedemo jedinstveni eviden-cioni sistem ~ije }e kori{}ewe poboq{ati i samo planiraweza{tite, wenu projekciju u budu}nosti, pravce razvoja... Popu-

lacija koju pokrivamo stari, a obnavqa se iskqu~ivo ratovima.To stvara mogu}nost, ako na odgovaraju}i na~in planiramo, dase za{tita ne samo pro{iri, ve} i produbi. Ima mnogo toga {tobi moglo da se planira i uradi, ali moramo stvoriti zakonskiosnov. Na{e slu`be u op{tinama treba da se oslobode preve-

likog administrirawa i dobiju vremekoje }e posvetiti konkretnim qudima iwihovim problemima. Nakon novog za-kona i uvo|ewa informacionog siste-ma (koji je upravo u fazi implementa-cije!), te su`be ima}e vi{e vremena,recimo, da obi|u roditeqe palog bor-ca, porazgovaraju, sagledaju wihovepotrebe, predloè re{ewa...

Dakle, digitalni informacionisistem – evidencioni i isplatni – upra-vo uvodimo. Ju~e smo zavr{ili obuku na-{ih qudi u Zlatiborskom okrugu, a dokraja maja obu~i}emo sve svoje slu`be-nike za upotrebu tog sistema.

Nacrt zakona je gotovo zavr{en iskoro u potpunosti usagla{en sa pred-stavnicima korisnika. Ostali su neki de-taqi, nakon ~ega je spreman za ulazak uskup{tinsku proceduru. Naàlost, u me-|uvremenu su raspisani izbori i sve }emorati da ~eka novu vladu. U zakonu na ko-jem radimo, izme|u ostalog, predloìlismo i stvarawe fonda za re{avawe stam-benih potreba korisnika, {to bi, ako seprihvati, bilo jako zna~ajna novost.

Œ Sektor za bora~ko-invalidskuza{titu Ministarstva rada i soci-jalne politike, Udruèwe boracaratova devedesetih RS i mnogi is-taknuti stru~waci koji se bave tomproblematikom, u~estvuju u dugo-ro~nom projektu „Procena zdrav-stvenog stawa i zdravstvenih po-treba boraca ratova devedesetihRS“. Monografija o ratnoj psiho-traumi srpskih veterana po~etni jekorak projekta. Koji je slede}i?

– Radimo istraìvawa u kojimaprocewujemo op{te zdravstveno stawete populacije, pri ~emu smo po{li oddefinicije zdravqa Svetske zdravstve-ne organizacije, koja ga vidi kao ukupnosocijalno, psihi~ko i fizi~ko blagosta-we. Analize prve faze istraìvawabi}e gotove za oko mesec dana. Sredi-nom maja po~iwemo drugi krug istraì-vawa, koji se odnosi iskqu~ivo na men-talne probleme. Potom nam sledi izra-

da nacionalne strategije za pomo} veteranima, koja }e biti pred-stavqena javnosti u oktobru, ako sve bude bilo po planu. Strate-gija }e posluìti Vladi kao smernica za dono{ewe odgovaraju-}ih odluka o pomo}i borcima, po~ev od le~ewa do zapo{qava-wa. Strategija mora da predvi|a na~in kako da borci ekonomskioja~aju, ina~e nema smisla. Jer, ako se on vrati od lekara i vidida mu deca nemaju {ta da obuku ili da nema dovoqno hrane nastolu, ~emu sve ostalo? Zna~i, mere pomo}i moraju da budu sveo-buhvatne.

Œ Odnos dràve prema u~esnicima rata, pre svega povre-|enim, druga~iji je od odnosa dru{tva, ili bar jednog wego-vog dela, vrlo spremnog da sve borce proglasi ratnim zlo-~incima ili ih sakrije pod tepih. Pretpostavqam da borci

45

Ako uop{te ne{to treba da se glorifikuje, onda je to odbrana zemqe,a za zdrave i punoletne mu{karce je toustavna obaveza, koja se od pamtivekapo{tuje i ispuwava.***Za{tita koja se pruà korisnicima bora~ko-invalidske za{tite, naàlost,nikada ne moè vratiti izgubqeno zdravqe, ili poginulog borca, ali imaju}i u vidu ono ~ime Srbija u ovomtrenutku raspolaè, moèmo re}i da oni nisu zaboravqeni.

nisu o~ekivali fanfare po povratku u mirnodopski ìvot,ali ni negirawe. To sigurno donosi brojne probleme?– Na{a zemqa nije u~estvovala u ratovima u Bosni i Hrvat-

skoj, ali dobrovoqci jesu. I to je legitimno. Oni su pomagali srp-skom narodu u Bosni i Hercegovini i Krajini. Sad su ti qudi ovde.Ovde je i nekoliko stotina hiqada biv{ih dràvqana BiH i Hrvat-ske – sada su gra|ani Srbije. Zna~i, ovoga trenutka u Srbiji imanekoliko stotina hiqada u~esnika ratova. Tako da sada imamo sta-we da dràva nije bila u ratu, a stotine hiqada dràvqana jesu;pa se onda razlozi zbog kojih su vo|eni ratovi tuma~e na razli~i-te na~ine, a tek kad se razne definicije izri~u iz politi~kih raz-loga, tada postoji bezbroj istina o tom delu na{e istorije...

Uostalom, ni ranije nije bilo boqe... Mi jo{ ne znamo kolikoje ta~no Srba izginulo u Prvom svetskom ratu, a kamoli u Drugomili tokom devedesetih. Sektor sada skupqa dokumentaciju iz svihmogu}ih arhiva i izvora sa spiskovima na{ih vojnika poginulih uPrvom svetskom ratu, kako bismo napravili jedinstvenu dokumenta-ciju i stavili je na sajt da bi bila svima dostupna... Za{to dokumen-tacija nije sre|ena pre 60, 70 godina? Ne znam. Verovatno je po-stojao neki pre~i posao.

Mi se jo{ nismo odredili ni prema mnogo ranijim istorij-skim doga|ajima, te stoga nije nikakvo ~u-do da to nije u~iweno ni prema ratovimaiz devedesetih. Odatle proizlaze i mno-gi problemi s kojima se borci danas sre-}u. Niko od wih nije o~ekivao fanfarepo povratku iz rata, ali odre|eno po-{tovawe – svakako. Pa mnogi od wih sudeca ili unuci partizana, koji su imalisasvim druga~iji tretman. A sada se nega-tivna mi{qewa o wima generalizuju, {toje apsolutno nekorektno. Ili im se do-dvoravaju, ne bi li se pokupili neki po-liti~ki poeni. Retko ko poku{ava i èlida stvarno u|e u su{tinu wihovih proble-ma i pomogne.

Nepotrebna glorifikacijaveterana tako|e je samo politi~-ki motivisana. Ako uo{pte ne{totreba da se glorifikuje, onda jeto odbrana zemqe, a za zdrave ipunoletne mu{karce je to ustav-na obaveza, koja se od pamtivekapo{tuje i ispuwava. Po meni, ap-solutno normalna stvar...

O na{em odnosu premaistoriji i kona~no o sebi, govo-ri i ~iwenica da je u Izraelu, uMuzeju holokausta Jad Va{em,logor Staro sajmi{te u Beogra-du predstavqen kao logor smr-ti, a Jasenovac kao prolaznikoncentracioni logor. Svi miznamo da je istina druga~ija, daje razlika nemerqiva i {ta jebio Jasenovac, ali nismo se po-trudili da to i dokumentujemo. Ito je jedan od na{ih generalnihproblema. Mislimo da je istinasama po sebi dovoqna. Ali nije,moramo se potruditi i predsta-viti je tamo gde treba. Slu{ajtei ovo – me|u narodima praved-

nicima, koji su pomagali Jevrejima u Drugom svetskom ratu, u JadVa{emu navedeni su svi narodi biv{e Jugoslavije, sem Srba, kojisu predstavqeni kao Jugosloveni!

Ne bih da preuveli~avam ulogu Srba u toj ~asnoj aktivnosti,ali je apsolutno sigurno da smo i u tome predwa~ili... Za takvu po-stavku u muzeju nisu krivi Jevreji, jer su upotrebqavali dokumenta-ciju koja im je dostavqena. Naravno, mi smo sada pokrenuli sve{to smo mogli da se to promeni. Ali, do toga nije moralo da do|e ine bi do{lo da smo o tome vodili ra~una, kao {to su drugi...

Œ Zabuna postoji i o Ravnogorcima. Dràva im je priznalapravo na bora~ku i invalidsku za{titu, ali ona je te{koostvariva...– Problem nastaje kada treba dokazati status pripadnika

ravnogorskog pokreta, budu}i da ravnogorske dokumentacije uglav-nom nema. Dokazni postupak po aktuelnom zakonu predvi|a komisi-je i jo{ ne{to {to obavezuje – u~e{}e ~lanova Subnora u wima, aoni to ne}e da rade. I tako imamo situaciju da prava na bora~ku iinvalidsku za{titu Ravnogoraca zvani~no postoje, ali prakti~none mogu da se koriste.

Œ Paradoksalno je da se nekada{wi protivnici na rati-{tima biv{e Jugoslavije danas sarad|uju i razmewuju isku-stva u re{avawu sli~nih problema. – Svi borci, bilo iz Hrvatske, Srbije, BiH, unekoliko se na-

laze u sli~noj situaciji. Zbog toga jedni druge najboqe razumeju.Udruèwa ratnih veterana iz biv{ih SFRJ republika prili~nodobro me|usobno komuniciraju. Dele sli~ne probleme i ose}aj dasu se drugi okoristili wihovom mukom, da su bili obi~no topovsko

meso... Koliko su u tome u pravu, drugoje pitawe – ja govorim o ose}awu koje jeizuzetno ~esto...

Œ Kao neposredni u~esnik rata,vrlo ste svesni rawivosti tih qu-di. U ~emu se ona najvi{e ogleda?

– Kad ~ovek ode u rat, on prvo usta-novi da se na{ao u jako opasnoj situa-ciji u kojoj moè izgubiti glavu, a trau-matski doga|aji su svakodnevni. Ko mo-è ostati miran kada mu je drug izre-{etan? Do{li su puni pri~a o otaxbi-ni i pomagawu bra}i, a suo~ili se sanajru`nijom stranom ìvota. Po po-vratku ku}i, ne samo da wihovu `rtvu

niko nije uvaàvao, da ih nikoniza{ta nije pitao, da su imporodice na ivici opstanka,nego su – u kona~nom – od wihimali koristi drugi, a oni sa-mo {tetu. Mnogi su psihotrau-matizovani, pre svega nekada-{wi logora{i, zlostavqanisu najokrutnije i fizi~ki ipsihi~ki...

Nemo} veterana da razu-meju u potpunosti sopstvenuulogu u dru{tvu, ali i procesekoji se u tom dru{tvu odvijaju– ~ini ih izuzetno rawivompopulacijom, jer nisu u stawuda se prilagode okolini iukqu~e u svakodnevni ìvot...Stoga im je potrebna pomo}svih.

Razvijaju}i za{titu vete-rana, èlimo, pored ostalog,da shvate da ih dru{tvo nijeodbacilo i da se ono {to suu~inili mora po{tovati.

Sneàna \OKI] Snimio G. STANKOVI]

INTERVJU

1. maj 2008.46

SRPSKI VETERANIU Centralnom Domu Vojske

Srbije u Beogradu, nedavno jepredstavqena monografija„Ratna psihotrauma srpskih ve-terana”, ~iji je izdava~ Udru-èwe boraca rata RepublikeSrbije od 1990. godine op{ti-ne Zvezdara. U pisawu radova,osim urednika monografije dr@eqka [piri}a, docenta naKlinici za psihijatriju VMA,u~estvovali su prof. dr Gorda-na Dedi}, doc. dr Radomir Sa-marxi} i doc. dr Gordana Man-di}-Gaji} sa Klinike za psihi-

jatriju VMA, dr Milanko âbarkapa, docent na Odeqewu za psi-hologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu , dr Milorad Todoro-vi}, docent na Katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta uKosovskoj Mitrovici i dr Vladimir Jovi}, izvr{ni direktor„Centra za rehabilitaciju ̀ rtava torture” iz Beograda.

Objavqivawe monografije pomogli su Ministarstvo kul-ture i Ministarstvo rada i socijalne politike.

Nacionalna strategija za pomo} veteranima mora da predvidi na~in kakoda borci ekonomski oja~aju, ina~e nemasmisla. ***Nemo} veterana da razumeju u potpunostisopstvenu ulogu u dru{tvu, ali i procesekoji se u tom dru{tvu odvijaju – ~ini ihizuzetno rawivom populacijom, jer nisuu stawu da se prilagode okolini i ukqu~e u svakodnevni ìvot... Stoga im je potrebna pomo} svih.

MERIDIJANI

U panel diskusiji na Pravnom fakultetu u Podgorici, predstavnik Natoa u Crnoj Go-ri Rok Kosirnik, o mogu}nosti Crne Gore da u|e u Alijanse, rekao je da je weno suverenopravo da sama odlu~i ho}e li u taj savez u}i kao demilitarizovana zemqa ili sa oruànimsnagama. Liberalna partija Crne Gore (LPCG) saop{tila je da je ta izjava potvrda is-pravnosti wenog stava o demilitarizaciji.

Ministarstvo odbrane ocenilo je da Crna Gora ne moè biti ni demilitarizovanani vojno neutralna zemqa.

Komentari{u}i pozivawe LPCG na primer Islanda, kao demilitarizovane zemqe,Ministarstvo odbrane Crne Gore navelo je da ta zemqa nije demilitarizovana, jer imadobro obu~enu obalsku straù i vazdu{nu odbranu, a na wenoj teritoriji se nalaze i ame-ri~ke vojne baze.

Priprema Mirjana SANDI]

Makedonski ambasador u SADZoran Jolevski izjavio je da }e Ma-kedonija i Amerika 7. maja u Va-{ingtonu potpisati bilateralnivojno-tehni~ki sporazum kojim }e tazemqa „garantovati bezbednostMakedonije”.

Sjediwene Ameri~ke Dràve na-javile su potpisivawe tog sporazu-ma posle samita Natoa u Bukure{tupo~etkom aprila, na kojem Makedo-

nija nije dobila poziv za ~lanstvo u Severnoatlantskoj alijansi zbog nere{enog spora sasusednom Gr~kom oko naziva dràve. Vojno-tehni~ki sporazum predstavqa garanciju bez-bednosti Makedonije do u~lawewa u Nato.

Nema~ka }e znatno pove}ati pomo} zacivilnu obnovu Avganistana, najavio je ne-ma~ki ministar odbrane Franc JozefJung. Sredstva za civilnu obnovu Avgani-stana treba da budu pove}ana u ovoj godi-ni sa 80 na 140 miliona evra, a do 2010.godine Berlin }e, kako je najavqeno, sta-viti na raspolagawe sumu od oko 900 mi-liona evra.

Nema~ka vojska je spremna da se jo{vi{e angaùje u obuci avganistanskih bez-bednosnih snaga. Pored Kosova, Nema~kaima najve}u vojnu misiju u Avganistanu, gdeje angaòvano blizu 3.000 vojnika.

Dràva BiH i weni entiteti – Re-publika Srpska i Federacija – nedav-no su sklopili Sporazum o pokretnojvojnoj imovini. Ministarstvo odbranei Oruàne snage BiH po~eli su izraduplanova za preuzimawe perspektivnevojne imovine, weno prebacivawe izaduìvawe po jedinicama vojske.

Prema informacijama koje je iz-nela Komisija Parlamenta BiH za od-branu i sigurnost, u BiH se nalazi oko35.000 tona municije koja nije adekvatno uskladi{tena. Na~elnik Zajedni~kog {taba Oru-ànih snaga BiH general-pukovnik Sifet Poxi} izjavio je da }e se sva nestabilna munici-ja i oru`je uskoro uni{titi, te da }e se to obaviti u skladi{tima u „Tromu” Doboj i „Pre-tisu” Vogo{}a.

1.. maj 2008.48

Predsednik Nikola Sarkozi najavioje na samitu Natoa u Bukure{tu da do krajagodine èli da zakqu~i proces povratkaFrancuske u vojnu komandu Severnoatlant-ske alijanse.

Ovo ukqu~ivawe Francuske u struktu-re Saveza moglo bi da bude zvani~no saop-{teno na slede}em samitu Natoa, u aprilu2009. godine.

Francuska se u februaru 1966. godi-ne, u vreme predsednika [arla de Gola, po-vukla iz zajedni~ke komande Natoa, iako ni-je napustila Alijansu. Tada je i sedi{te Na-toa preseqeno iz Pariza u Brisel.

Brazil i Rusija postigli su sporazum ozajedni~kom razvoju borbenih aviona i lan-sirnih rampi sa satelitskim navo|ewem.

Brazilski ministar za strate{ke po-slove Roberto Mangabeira Unger izjavio jeda }e sporazum doprineti razvoju pete ge-neracije borbenih aviona, {to je najmoder-nija vrsta takvog tipa letelice.

Sporazumom, koji su potpisali pred-stavnici brazilskih i ruskih vlasti, pred-vi|ena je izgradwa raketa za lansirawenekoliko vrsta satelita u orbitu.

UNI[TAVAWE MUNICIJE U BIH

SPRAZUM SAD I MAKEDONIJE

CRNA GORA I NATO POVRATAK FRANCUSKE

SARADWA BRAZILAI RUSIJE

CIVILNA OBNOVAAVGANISTANA

49

Pi{eAleksandar RADI]

Za sada nemapreciznih podatakao odbrambenimposlovima Rusije i Libije zato {to su predsedniciPutin i Gadafipotpisali dokumento pravilimapostupawa sa poverqiviminformacijama.Me|utim,formalnihprepreka za poslove nema,jer je Putin li~no u novembru 2003.godine potpisaoukaz o ukidawusankcija Libiji. Sa paketomkonkretnihekonomsko-odbrambenih mera on je li~nopromovisao novurusku politikuokrenutu ka obnovi veza sa tradicionalnimsaveznicima.

N

NOVE VEZESTARIH SAVEZNIKA

P

R

iko ne moè zamisliti biv{eg ruskog predsed-nika Vladimira Putina kao penzionera. Sadane sedi u predsedni~kom kabinetu, ali ima sve

{anse da ostane alfa i omega u listi mo}i ruske dr-àve. Li~nim autoritetom on }e verovatno direktnouticati na sva pitawa od posebnog zna~aja za Rusiju.Model po kome }e ubudu}e Putin re{avati problememoè da se sagleda u nedavnoj poseti Libiji u kojojse kao sagovornik Moamera Gadafija pobrinuo daoìvi godinama relativno slabe veze dve dràve.Sa paketom konkretnih ekonomsko-odbrambenih me-ra on je li~no promovisao novu rusku politiku okre-nutu ka obnovi veza sa tradicionalnim saveznicima.

Sve ima svoju cenu i zato je Moskva, da bi sevratila u poslove u severnoj Africi, prvo pristalada se odrekne pozama{ne sume od ~etiri i po mili-jarde ameri~kih dolara sa libijskih ra~una za na-bavke naoruàwa tokom osamdesetih godina. Rusi supreìveli i bez tog novca i sada se mora daqe. Pu-tin se odrekao starih poslova i zauzvrat „na ruke”dobio nove, te{ke vi{e milijardi dolara.

Gadafi sada uìva plodove rasta cena naftei zato se vra}a starim planovima za izuzetno am-biciozni razvoj infrastrukture u vrednosti i do 50milijardi dolara. Prvi novi poslovi su pruga izme-|u Sirte i Bengazija, zatim istraìva~ki poduhvatiu potrazi na izvorima nafte, a slede poslovi u ve-likom programu modernizacije oruànih snaga Li-bije. Na listi planiranih nabavki nalazi se gotovosve – od pe{adijskog naoruàwa za elitne jedinicedo savremenih vi{enamenskih borbenih aviona.

U prvim godinama vlasti libijski vo|a se nabolan na~in distancirao od do tada svemo}nih ame-ri~kih firmi i morao se naoruàti na istoku. U ni-zu velikih aran`mana sedamdesetih godina uvezenesu enormne koli~ine, ako se ima u vidu populacijaLibije, u to vreme savremenog naoruàwa. Samo je1974. godine u jednom paketu naru~eno 288 avionaiz SSSR-a. Veliko trì{te otvorilo se i za ~lani-ce Var{avskog pakta, ali i za biv{u SFRJ odaklesu Libijci nabavili {kolsko-borbene avione galebi jastreb, protivavionska oru|a, brodove.

osebno va`ni poslovi odnosili su se na prisu-stvo firmi iz SFRJ u stvarawu do tada ne po-stoje}e infrastrukture oruànih snaga – aero-

droma, kasarni, luka, remontnih zavoda, {kolskihustanova. Problemi su nastali sredinom osamdese-tih zbog pada cene nafte – presu{ili su izvori fi-nansirawa i otkazani su brojni ve} pokrenuti po-slovi. Libijci su prekinuli pla}awe svim savezni-cima i Moskvi su uskratili pomenuti novac koga sePutin sada i formalno odrekao.

Po{to problemi obi~no ne dolaze sami, Gada-fi se osim sa slomom buxeta morao suo~iti i sakonfliktom sa Amerikancima i vode}im silama Na-toa. Na{ao se pod pritiskom zbog podr{ke terori-stima koji su uni{tili xambo xet pun putnika. Gada-

fi se vratio u glavne svetske tokove po~etkom 2004.godine posle niza poteza usmerenih na pridobijawepodr{ke Va{ingtona. Libijci su se pridruìli ratuprotiv terorizma i odrekli se ambicije da posedujuoru`je za masovno uni{tavawe. Ujediwene nacijenagradile su Libiju ukidawem embarga na poslovesa naoruàwem, ~ime su otvorene mogu}nosti za ob-novu libijskih oruànih snaga, koje su tokom dugogo-di{we izolacije ostale bez dobrog dela tehni~kihresursa.

Za po~etak, oruàne snage Libije pokrenule suremont {kolskih aviona. Predstoji i modernizaci-ja, a Gadafi ̀ eli eskadrilu savremenih vi{enamen-skih borbenih aviona. I Francuzi su poku{ali dase vrate na staro trì{te. Predsednik Nikola Sar-kozi li~no se pobrinuo da Gadafi sazna da moèra~unati sa 18 rafala francuske proizvodwe akoèli da vidi te avione sa zelenim oznakama Libije.

usi, naravno, ne èle da se odreknu svog udelau poslovima i sada nude celovit aran`man zaremont i modernizaciju dela naoruàwa koje

Libija ve} ima u paketu sa novim sredstvima ratnetehnike. Lista artikala tek }e biti formirana inaknadno }emo saznati {ta se tu sve nalazi. Ipakmoè se pretpostaviti da }e Rusi ponuditi Libijci-ma da izaberu neki ili neke od savremenih aviona.U ponudi su vi{enamenski derivati porodice Su-27, modernizovani MiG-29SMT i, kao favorit zaodbranu vazdu{nog prostora lovac za prevlast uvazduhu, MiG-31. Libijcima su tako|e potrebni i{kolski avioni prilago|eni potrebama obuke pilo-ta na novim borbenim avionima. Rusi nude izborizme|u Jak-130 i MiG-AT.

Pored toga Libijci su pokazali veliko intere-sovawe i za razvoj sistema PVO. Ne}e biti iznena-|ewa ako na listi za nabavke budu i neki od raket-nih sistema S-300PMU-2 ili S-400, i sistemi krat-kog dometa pancir. Ti sistemi postali su izvozni hitruskih fabrika u poslovima sa dràvama tre}egsveta.

Osim vazdu{nih snaga, koje }e biti prioritetu modernizaciji, Libija namerava da usavr{i ten-kove T-72 i borbena vozila pe{adije BMP-1 ili na-bavi nova borbena vozila. Sada su u inventaru oru-ànih snaga te zemqe dominantni zastareli T-55.Bi}e modernizovani i sistemi veza, a planirana jei nabavka novih komandno-infromacionih sistema.

Gadafi tako|e èli da oja~a flotu patrolnihbrodova za otvoreno more, {to }e svakako biti{ansa za nove poslove sa Rusima.

Za sada nema preciznih podataka o odbrambe-nim poslovima Rusije i Libije, izme|u ostalog zato{to su dva dràvnika potpisala i dokument o pra-vilima postupawa sa poverqivim informacijama.Me|utim, formalnih prepreka za poslove nema, jerje Putin li~no novembra 2003. godine potpisao ukazo ukidawu sankcija Libiji.

P A R A L E L E

Pravilna upotreba nesmrtonosnih oru`ja ne izaziva trajne {tetne posledicepo ̀ ivot i zdravqe lica koja su im izloèna, {to iskqu~uje tro{kove wihovekasnije sanacije, odnosno osigurawa, le~ewa, sahrane... Nesmrtonosna oru`-ja doprinose pove}awu ekonomi~nosti wihove upotrebe i na dva posrednana~ina. Onesposobqavawem terorista spre~ava se i wihovo dejstvo protiv

materijalnih dobara, ~ime se u pojedinim slu~ajevima {titi i bezbednost wihovogokruèwa. Navedeni stav potvr|uje primer nesposobnosti otmi~ara u moskovskompozori{tu „Dubrovka” da nakon emitovawa smiruju}ih agenasa aktiviraju baremdeo od oko 120 kilograma eksploziva kojim su raspolagali, iako su nesumwivoimali samoubila~ke namere.

Pored toga, smiruju}i agensi omogu}avaju brè angaòvawe protivterori-sti~kih jedinica, {to se moè ilustrovati time da je do navedene akcije u Moskvido{lo tokom tre}eg dana otmice, dok je u sli~nim slu~ajevima (npr. vi{e stotinatalaca, zatvoreni objekat i dr.) wihovo osloba|awe zapo~iwalo znatno kasnije,kao u japanskoj ambasadi u Limi (Peru) 1997. godine. Naime, tada je prinudna ak-cija osloba|awa talaca (u tim uslovima bila jedina mogu}a) zapo~ela tokom 126.dana trajawa otmice.

USPE[NOST PRIMENE

Uspe{nost predstavqa odnos efektivnosti i ekonomi~nosti. Pri tome, teìse naravno da efikasnost varijanti angaòvawa bude {to ve}a. Uspe{nost pri-mene nesmrtonosnih oru`ja moè se razmatrati na primeni smiruju}ih agenasatokom osloba|awa talaca iz moskovskog pozori{ta „Dubrovka”. Naime, imaju}i uvidu brojnost i naoruànost otmi~ara tokom otmice gra|ana u moskovskom pozo-

1. maj 2008.

Efekti kori{}ewanesmrtonosnih oru`ja nedvosmislenodokazuju da za wihovuupotrebu ima svevi{e opravdawa. U uslovima koji susvojstveni savremenimbezbednosnimopasnostima, wihovaprimena smawuje verovatno}u nastankagre{aka i ne nanositrajne {tetne posledice po qude i po materijalna dobra koja koristeili im mogu koristiti.

50

FE

QT

ON

N E S M R T O N O S N A O R U @ J A ( 3 )

VI[ESTRUKOOPRAVDANAUPOTREBA

Pi{e doc. dr Dane SUBO[I]

ri{tu, krajem 2002. godine, postignut je odgovaraju}i uspeh emito-vawem (ne)smrtonosnog gasa protivteroristi~ke jedinice „Alfa”.Pri tome, me|u ruskim specijalcima nije bilo poginulih i povre-|enih.

O uspe{nosti primene nesmrtonosnih oru j̀a na posredan na-~in svedo~e i lica koja su bila taoci u „Dubrovki”. Naime, izjave opona{awu otmi~ara govore o wihovoj brutalnosti, nepopustqivo-sti i samoubila~kim namerama. Ova obele j̀a terorista donosiocuodluke o osloba|awu talaca upotrebom nesmrtonosnih oru j̀a bilasu poznata od oslobo|enih talaca i zahteva otmi~ara. To da se on unavedenim uslovima opredelio ba{ za nesmrotonosna oru j̀a i od-govaraju}u varijantu, kao i uspeh koji je iz uspe{ne realizacije ta-kve odluke rezultirao, govori o tome da su navedena sredstva va-qan izbor u re{avawu najteìh bezbednosnih problema.

SVE KRA]E VREME DEJSTAVAMinimizacija vremena re{avawa problema ispoqava se u

dva potkriterijuma. Prvi je vreme izazivawa èqenog efekta, adrugi je wihovo trajawe. Onesposobqavawe lica aktivirawemakusti~no-opti~kih nesmrtonosnih oru`ja (npr. „{ok” bombi) tre-nutno je, a efekat traje od nekoliko do 45 sekundi, zavisno od uslo-va u kojima je lice onesposobqeno (vrsta i broj sredstava, blizi-na eksplozije, zatvorenost prosto-ra i dr.).

Uticaj hemijskog nesmrtono-snog oru`ja na minimizaciju vre-mena trajawa varijanti angaòva-wa protivteroristi~kih jedinicaistraùje se posebno za lepqivepene, smiruju}e agense i nadra-`qivce. To je posledica razli~i-tosti brzine izazivawa i trajawaefekata koji se postiù upotrebomsvake od navedenih vrsta hemijskihnesmrtonosnih oru`ja.

Spre~avawe lica da koristematerijalna dobra na koja su na-nete odgovaraju}e koli~ine lepqi-ve pene trenutno je, dok takav efe-kat traje oko 15 minuta od trenut-ka wihovog nano{ewa na èqenupovr{inu. Dakle, brzim spre~avawem kori{}ewa materijalnihdobara od lica koja ugroàvaju bezbednost, koje ujedno i dovoqnodugo traje, na posredan na~in poboq{ava se bezbednost samih gra-|ana, pripadnika protivteroristi~kih jedinica, materijalnih do-bara i wihovih okruèwa. Dobija se vreme koje razli~itim na~i-nima eksploatisawa moè stvoriti uslove da se oni definitivnosavladaju.

Onesposobqavawe lica smiruju}im agensima gotovo je tre-nutno, dok takav efekat traje dovoqno dugo da bi bio eksploati-san, {to potvr|uje nedavno izvedena akcija osloba|awa talaca izpozori{ta „Dubrovka”. Me|utim, brzim onesposobqavawem licakoja ugroàvaju bezbednost, koje je ujedno i dovoqnog trajawa, naposredan na~in poboq{ava se bezbednost samih gra|ana, pripad-nika protivteroristi~kih jedinica, materijalnih dobara i wiho-vih okruèwa, jer se time stvaraju odgovaraju}i uslovi za wihovodefinitivno savladavawe i uklawawe sile ili pretwe kojima susprovodili sopstvene aktivnosti.

Tokom osloba|awa talaca iz „Dubrovka”, ve} tokom tre}eg da-na od po~etka otmice, doneta je i realizovana odluka kojom se pred-vi|a upotreba smiruju}ih agenasa, {to je u uslovima neizvesnostikoja je vladala tokom wenog dono{ewa veoma brzo. U sli~noj situa-ciji u kojoj nisu kori{}ena nesmrtonosna sredstva prinude (osloba-|awe oko 500 talaca iz japanske ambasade u Limi, Peru, 1997. go-dine), odluka je realizovana tek 126. dana od uzimawa talaca.

Onesposobqavawe lica pomo}u nadra`qivaca gotovo je tre-nutno, dok takav efekat traje od 10 do 20 minuta. Nadra`qivci seupotrebqavaju tako da izazivaju efekte gotovo trenutno. Na pri-

mer, hemijske sprej boce nije dobro koristiti ako se efekat ne po-stiè trenutno, zbog „dohvatne distance” sa licem protiv koga sekoristi. Brzim onesposobqavawem lica koja protivpravno ugro-àvaju bezbednost, koje i dovoqno dugo traje, na posredan na~inpoboq{ava se bezbednost samih gra|ana, pripadnika protivtero-risti~kih jedinica, materijalnih dobara i wihovih okruèwa, jerse time stvaraju odgovaraju}i uslovi za wihovo definitivno sa-vladavawe i zaklawawe objekata za{tite, ali i samih pripadnikanavedenih jedinica.

Onesposobqavawe lica aktivirawem elektri~nih nesmrto-nosnih oru`ja trenutno je (0,25 do 0,5 sekundi), dok takav efekattraje oko 15 minuta. Trenutnim onesposobqavawem lica koja wi-hovu bezbednost ugroàvaju na posredan na~in poboq{ava se bez-bednost samih gra|ana, pripadnika protivteroristi~kih jedinica,materijalnih dobara i wihovih okruèwa, jer se time stvaraju od-govaraju}i uslovi za wihovo definitivno savladavawe i nestanakpotencijala kojima su sprovodili dotada{we aktivnosti.

Uticaj kineti~kih nesmrtonosnih oru`ja na minimizaciju vre-mena trajawa varijanti angaòvawa protivteroristi~kih jedinicarazmatra se posebno za istoimenu municiju, bombe i mine, s jedne,i zaustavqa~e vozila, sa druge strane. To je posledica razli~ito-sti efekata koji se postiù upotrebom svake od navedenih vrsta

hemijskih nesmrtonosnih oru`ja,ali i brzine wihovog izazivawa,odnosno trajawa.

Onesposobqavawe lica ki-neti~kim nesmrtonosnim oru`ji-ma (osim zaustavqa~a vozila) jetrenutno, dok takav efekat trajerazli~ito, u zavisnosti od toga sakoje daqine je pogo|eno lice, ka-kvih je fizi~ke konstitucije, zdra-vqa… Bez obzira na navedenu za-visnost, smatra se da onesposo-bqavaju}i efekti traju dovoqnodugo da se lica protiv kojih se na-vedena sredstva koriste mogu sa-vladati, tokom eksploatisawawihovih efekata, a s ciqem uspe-{nog okon~awa zadataka. Brzimonesposobqavawem lica koja

bezbednost ugroàvaju, koje ujedno i dovoqno dugo traje ({to uslu~aju potrebe omogu}uje maksimizaciju trajawa varijanti, kojamoè biti na~in da u nepovoqnim uslovima varijanta bude uspe-{no okon~ana), na posredan na~in poboq{ava se bezbednost sa-mih gra|ana, pripadnika protivteroristi~kih jedinica, materi-jalnih dobara i wihovih okruèwa, jer se time stvaraju odgova-raju}i uslovi za wihovo definitivno savladavawe, nestanak po-tencijala kojima su sprovodili dotada{we aktivnosti i zakla-wawe objekata za{tite.

OPTIMIZACIJA PREPADAOptimizaciji varijanti prepada, zaseda i obezbe|ewa po

kriterijumu minimizacije vremena re{avawa problema, izme|uostalog, doprineli su brzina izazivawa efekata nesmrtonosnimoru`jima (gotovo trenutno, dok je u slu~aju nadra`qivaca ono du-ìne do jednog minuta), wihovo trajawe (do 45 sekundi u slu~aju„{ok” bombi i wima po efektima srodnim sredstvima, 15 minutaod nano{ewa lepqivih pena, 10 do 20 minuta od prestanka izlo-ènosti lica dejstvu nadra`qivaca, 15 minuta u slu~aju elektri~-nih sredstava, ~ak i do 30 minuta u slu~aju nesposobnosti organi-zma da da onesposobqavaju}e efekte brè prevazi|e, ...) i brzinadono{ewa odluka o izazivawu efekata koji se wima postiù, priostvarewu obaveznih potciqeva. Naime, varijante prepada, zase-da i obezbe|ewa, koje podrazumevaju upotrebu nesmrtonosnihoru`ja, vode minimizaciji vremena i iz tog razloga {to skra}ujuvreme dono{ewa odluke, koje je pre wihovog uvo|ewa u najop{ti-jem slu~aju predstavqalo izbor izme|u neprinudnih ovla{}ewa,

51

Dimna bomba

kih jedinica na kontrolnim punktovima otvaraju vatru na vozila ilica u wima. Izdavawe upozorewa i nare|ewa licima koja su uwima, pogotovu kada se ne zna wihov jezik, gotovo da je besmisle-no, posebno zbog maweg vidnog poqa lica kojima su ona upu}ena ismawene ~ujnosti unutar wih, jer radi motor. S druge strane, neo-phodno je izbe}i eventualne nepotrebne i {tetne `rtve, kao po-sledice paqbe po vozilu radi wegovog zaustavqawa. Iz tog razlo-ga neophodno je na siguran na~in zaustaviti vozila, uz {to mawe{tete. Tome upravo doprinose zaustavqa~i vozila.

Pored toga, negativne posledice po druge qude mogu se iza-zvati na licu mesta dejstvom vatrenim oru`jem, tako {to je pogo|e-no lice nevino, uz istovremeni proma{aj napada~a. Najzad, svenavedene posledice mogu se nepovoqno odraziti po protivterori-sti~ke jedinice i institucije u ~ije ime deluju jer }e javno mwewenegativno reagovati na takve doga|aje. O tome svedo~i ameri~koangaòvawe u Iraku, koje sadrì najnovije primere primene pre-komerne sile, koja je ispoqavana u vi{e navrata, posebno na punk-tovima za kontrolu saobra}aja i tokom gra|anskih nereda. Poseb-no su negativne reakcije javnog mwewa bile povodom pogibije ci-vila u kombiju na kontrolnom punktu kod grada Naxafa i vi{e slu-~ajeva gra|anskih nereda koji su se dogodili u bliòj i daqoj oko-lini Bagdada tokom kojih su ameri~ke snage otvarale vatru na gra-|ane (za koje snage SAD tvrde da su ih napali, izme|u ostalog i va-trenim oru`jem).

Pouzdanost izazivawa èqenih efekata upotrebom elek-tri~nih nesmrtonosnih oru`ja veoma je visoka. Naime, prilikomdosada{we upotrebe utvr|ena je pouzdanost o{amu}uju}ih pi{to-qa u 86 odsto slu~ajeva. S druge strane, „tejzeri” ostvaruju pou-zdanost izazivawa èqenih efekata u najmawe 99 odsto slu~aje-va upotrebe.

Pored toga, ma|arska municija RA–63, kalibra 9 milimeta-ra, onesposobqava lica, a ne{kodqiva je za materijalna dobra,{to je posebno zna~ajno za savladavawe otmi~ara u vazduhoplovi-ma, dok su u letu. U takvim situacijama, zbog potencijalnog o{te}e-wa vitalnih instalacija, veoma je rizi~no da osobqe bezbedno-snih slu`bi savladava otmi~are upotrebom vatrenog oru`ja. Wi-hovim o{te}ewem moè do}i do pada vazduhoplova i izazivawanesagledivih {teta, sli~nih onima koje su nastupile 11. septembra2001, u Wujorku.

Iz navedenih potencijala pojedinih vrsta nesmrtonosnihoru`ja moè se zakqu~iti da u uslovima koji su svojstveni savre-menim bezbednosnim opasnostima, wihova primena smawuje vero-

vatno}u nastanka gre{aka, ti-me {to efektima koje izaziva-ju otklawaju problem u celiniili delimi~no, onesposobqa-vawem lica za koje se pretpo-stavqa da mogu ugroziti bez-bednost gra|ana, pripadnikaprotivteroristi~kih jedinica,materijalnih dobara i wiho-vog okruèwa, bez trajnih{tetnih posledica po wih i pomaterijalna dobra koja kori-ste ili im mogu koristiti. Nataj na~in izbegavaju se ilismawuju trajne {tetne posle-dice za koje se naknadno moèutvrditi da su nepotrebne (ilisu na osnovu trajnosti {teta iodgovaraju}eg spleta okolno-sti iskonstruisane), ~ime seujedno pove}ava verovatno}auspe{nog realizovawa vari-janti prepada, zaseda i obez-be|ewa, to jest wihova pouzda-nost.

(Kraj)

FEQTON

1. maj 2008.52

kao {to su upozorewe i nare|ewe i prinudnih, odnosno primenevatrenog oru`ja.

U slu~aju lepqivih pena, nadra`qivaca i kineti~kih nesmrto-nosnih oru`ja (osim zaustavqa~a vozila) utvr|en je wihov uticajna varijante angaòvawa protivteroristi~kih jedinica „podesi-vo{}u vremena wihovog trajawa”, {to zna~i da osim minimizaci-je, navedena sredstva mogu doprineti i maksimizaciji vremena wi-hovog izvo|ewa. Taj uticaj moè biti presudan po uspe{nost vari-janti u nepovoqnim okolnostima, jer se „kupovinom vremena” stva-raju uslovi za vaqanije dono{ewe odluka, pregrupisavawe snaga,pristizawe poja~awa... Pri tome, treba imati u vidu da maksimi-zacija vremena trajawa ima negativan uticaj na vi{ekriterijumskuoptimizaciju varijanti po kriterijumima ekonomi~nosti, a posred-stvom toga i efikasnosti. Ipak, uz odgovaraju}e me|usobno rangi-rawe kriterijuma po zna~aju mogu}e je dodeliti takve teìne kri-terijumima da su pozitivne posledice maksimizacije vremena ta-kve, da su ve}e od onih koje su negativne.

S obzirom na to {to je navedenim primerima prepada, zase-da i obezbe|ewa potvr|eno da su upotrebom nesmrtonosnih oru`-ja uspe{no re{avani najsloèniji bezbednosni problemi, moè sere}i da po kriterijumu „podesivosti vremena trajawa” (shva}enomkao minimizacija ili maksimizacija vremena trajawa varijanti, uzavisnosti od potrebe) navedena sredstva doprinose optimizacijivarijanti kojima se wihovo kori{}ewe predvi|a.

VISOKA POUZDANOSTTokom prepada, zaseda i obezbe|ewa koja izvode protivtero-

risti~ke jedinice potrebno je onesposobiti lica protiv kojih sesredstva prinude koriste, a da pri tome ne budu povre|eni gra|a-ni i pripadnici protivteroriti~kih jedinica, odnosno nanete {te-te materijalnim dobrima i wihovom okruèwu. U nejasnim situa-cijama, prisutnim u savremenim konfliktnim situacijama, moèdo}i do me{awa lica protiv kojih se koristi prinuda, gra|ana ipripadnika protivteroristi~kih jedinica. Pored toga, namere po-jedinaca i grupa mogu navoditi pripadnike protivteroristi~kih je-dinica na dono{ewe pogre{nih odluka, ~ije posledice mogu bitidejstvo po nedu`nim gra|ani-ma, prekomerna upotreba sile,dejstvo po vlastitim snagama.

Na primer, usled neade-kvatne primene ovla{}ewa,kao {to su upozorewe ili na-re|ewe, omogu}ava se vremenapada~u da izazove smrt, ra-wavawe, povredu i druge po-sledice po gra|ane i pripadni-ke protivteroristi~kih jedini-ca. Tome treba dodati mogu}-nost dejstvovawa vatrenimoru`jem protiv lica, zbog sum-we da ugroàvaju bezbednostgra|ana, odre|enih li~nosti,objekata ili jedinica, a ona ihzapravo provociraju bezopa-snim predmetima ili aktivno-stima. O tome svedo~i slede}iprimer!

Pogre{no procewuju}inamere voza~a da }e ugrozitibezbednost gra|ana, objekata,drugih vrednosti i wih samih,pripadnici protivteroristi~-

NC „Odbrana”, Bra}eJugovi}a19,11000 Beogradtel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363, ìro ra~un: 840-49849-58

N A R U X B E N I C A

Naru~ujem _________ primeraka kwige po ceni sa popustom 496,80 d.

Kupac _____________________________________________________/ime, o~evo ime, prezime/

Ulica i broj __________________________________________________

Mesto i broj po{te____________________telefon________________

Datum____________________ Potpis naru~ioca

________________________

Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o uplaticelokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100 dinara. Rekla-macije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u roku od 30 dana.

1. maj 1886.

[irom Sjediwenih Ameri~kih Dr-àva odràno je oko 5.000 {traj-kova nezadovoqnih radnika koji suzahtevali osmo~asovno radno vre-me. Tre}eg i ~etvrtog maja u îkaguje do{lo do sukoba izme|u radnikai policije u kojima je bilo i `rta-va. U znak se}awa na poginule rad-nike na Prvom kongresu Druge in-ternacionale, u Parizu 1889. godi-ne odlu~eno je da se 1. maj proglasiza me|unarodni praznik rada.

1. maj 1945.Nakon dejstava u Julijskoj krajini,jedinice Jugoslovenske armije pro-diru u Trst. To je izazvalo o{tarprotest zapadnih sila koje su od Ju-goslavije zahtevale da povu~e svojetrupe iz Trsta. Tr{}ansko pitawe jeostalo sporna ta~ka u odnosima Ju-goslavije i Italije sve do oktobra1954. godine kada su dve zemqe pot-pisale sporazum.

5. maja 1862. U vojsci Kneèvine Srbije donetoUstroenie voenog ministarstva. Uokviru ministarstva vojnog tada suse nalazile narodna i staja}a voj-ska, kao i vojni zavodi.

5. maj 1919.

Uru~ivawem mirovnih uslova ne-ma~koj delegaciji, zavr{ena je Ver-sajska mirovna konferencija. Ne-ma~ka javnost doìvqavala je odlu-ke Konferencije kao „versajski dik-tat” i veliku nepravdu u~iwenu ne-ma~kom narodu.

6. maj 1830.Po naredbi kneza Milo{a Obre-novi}a u Poàrevcu je na \ur|ev-dan 1830. godine po~ela obuka po-

sebno odabranih vojnika. Nakonobuke i polagawa zakletve, knezMilo{ ih je uzeo za svoje li~noobezbe|ewe koje je nazvao Gvardija. Nare|ewem na~elnika General{ta-ba iz 1994. godine 6. maj odre|en jeza Dan Gardijske motorizovane bri-gade.

6. maj 1867.Posledwi turski vojnik napustioje Beograd. Odlazak turskih voj-nika iz Srbije bio je predvi|enfermanom koji je 18. april 1867.godine pro~itan u Beogradu i ko-jim je turska vlada predala Beo-grad, [abac, Smederevo i Klado-vo na upravu srpskim vlastima.Turska zastava ostala je da se vi-jori na Beogradskoj tvr|avi svedo sticawa nezavisnosti 1878.godine.

8. maj 1980.U Beogradu je sahrawen predsednikSFRJ Josip Broz Tito. Sahrani suprisustvovali najvi{i predstavni-ci vi{e od 120 zemaqa i 200 par-tija. Direktan prenos sahrane pre-uzele su televizijske stanice iz vi-{e od 40 zemaqa.

9. maj 1945.

Nema~ki feldmar{al VilhelmKajtel ratifikovao je u Berlinuzavr{ni dokument o okon~awuDrugog svetskog rata. U ime save-znika dokument su potpisali so-vjetski mar{al Georgij @ukov ibritanski general Artur Teder.Dokument o bezuslovnoj predajiNema~ke prethodno je potpisan 7.maja u Remsu.

9. maj 1950.Ministar inostranih poslovaFrancuske Rober [uman uputio jepoziv za pomirewe Francuske iNema~ke i predloìo stvarawe Za-jednice za ugaq i ~elik, prethodni-ce Evropske unije. [umanov plan je1951. godine potpisalo {est zema-qa. Ovaj datum obeleàva se kaoDan Evrope.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

53

MAJSKA SKUP[TINAU SREMSKIM KARLOVCIMAVelika narodna skup{tina odràna je u Sremskim

Karlovcima od 13. do 15. maja 1848. godine. Uo~i i utoku Majske skup{tine u Karlovcima se na{lo mnogosveta iz svih krajeva srpstva. Pored delegata bilo jegra|ana, seqaka, grani~ara i omladinaca, gostiju izSrbije i Hrvatske. Sve je bilo u nacionalnom romanti-~arskom zanosu, sve u trobojkama sa igrom i pesmom.Ukupno je bilo predstavnika 175 op{tina Karlova~ke,Ba~ke, Budimske, Vr{a~ke, Gorwokarlova~ke, Pakra~kei Temi{varske eparhije. Na dan 1(13). maja, posle sve-~anog bogosluèwa, mitropolit Raja~i} otvorio je skup-{tinu govorom da Srbi moraju svoja prirodna, politi~-ka i verska prava povratiti i ponovo ih uìvati. Mi-tropolit je upozorio da Srbi moraju raditi kao narodslobodan i slavan, pametan, zreo i mudar i dostojansrpske slave. Istoga dana skup{tina je izvikala Raja-~i}a za patrijarha, a za vojvodu Stevana [upqikca izOgulinske regimente, koji se u to vreme nalazio na ita-lijanskom boji{tu sa grani~arskom vojskom, pa o de{a-vawima nije ni{ta ni znao. Po{to je 1(14). maja bilanedeqa i skup{tina nije radila, tre}eg dana, odnosno3(15). maja, doneti su zakqu~ci koji su se odnosili po-liti~ki poloàj Srba. Srbi u Vojvodini progla{eni su„za narod politi~ko slobodan i nezavisan pod domomaustriskim i ob{tom krunom ugarskom”. Ogromna ve}i-na Srba je u prvom zanosu prihvatila zakqu~ke Majskeskup{tine, ali bilo je i onih koji su ih smatrali za pre-urawene, ~ak {tetne i vrlo opasne. Jakov Igwatovi} jena samoj skup{tini po~eo govoriti da se treba manutiVojvodine i Ma|ara i okrenuti se prema Srbiji, we-nom uve}awu i obnovi Du{anovog carstva, ali ga je ma-sa gotovo premlatila. Austrijska i ma|arska vlada nisupriznale srpsku autonomiju.

DU@NOSTI VOJNIH SVE[TENIKAMinistar vojni i mornarice |eneral Milo{ Va-

si} propisao je 4. maja 1922. godine Pravilo o du`no-stima vojnih sve{tenika, kojim je regulisano obavqawesvih veroispovednih poslova u vojsci i mornarici, kaoi s wima u vezi administrativnih poslova. Sve te du-`nosti sve{tenik je vr{io u skladu sa crkveno-verskimpropisima odre|ene veroispovesti i u skladu sa voj-nim i dràvnim zakonima. Posebne du`nosti bile susloènije i detaqno opisane u {esnaest ta~aka. Vojnisve{tenik je bio duàn da neguje religioznu i moralnusvest u vojsci svim sredstvima koje vera pruà, re~ju idelom, poukom i opomenom, a naro~ito li~nim prime-rom. Svojim delovawem sve{tenik je kod vojnika treba-lo da ja~a hrabrost i izdr`qivost, ~astoqubqe, ose}ajdu`nosti i discipline, po{tovawe pretpostavqenih,druèqubqe bez obzira na konfesione razlike i na-cionalnost, kao i duboku vernost i odanost prema kra-qu i otaxbini. Praznikom i nedeqom vojni sve{tenikje u crkvi, ili za to odre|enim prostorijama, dràoslu`bu Boìju i propovedao o verskim i moralnim isti-nama, s obzirom na prilike i potrebe vojnika. Izvr-{avawe svih verskih tajni, naro~ito svete tajne ispo-vesti i pri~e{}a u vreme postova, bila je redovna du-`nost sve{tenika. Prema propisanom programu verskenastave u vojsci, sve{tenik je drào ~asove veronaukei moralnog vaspitawa u trupi i vojnim {kolama.

Pripremio Miqan MILKI]

Ro|en je u hercegova~komPopovom Selu od prostodu-{nih i blagorodnih rodite-qa. Jo{ u detiwstvu je bio is-puwen qubavqu prema veri icrkvi. Kada je odrastao oti-{ao je u trebiwski manastirUspenija Bogorodice i tamose zamona{io. Kao monahpro~uo se zbog svog ozbiqnogi podvi`ni~kog ìvota, adocnije je izabran i posve}enza episkopa zahumskog i sken-derijskog.

Kao arhijerej je ìveo umanastiru Tvrdo{u i u~iopravoslavqu svoje vernike

~uvaju}i ih od turske svireposti i latinskog lukavstva. Kada suTurci razorili Tvrdo{, Vasilije se preselio u manastir Os-trog gde je nastavio podvi`ni~ki ìvot, uz mnoge tople molitvei brigu za svoje vernike.

Umro je u 16. veku, a wegove ~udotvorne i celebne mo{tikao i wegov grob bri`qivo se ~uvaju i danas. U wihovu mo} isce-qewa i utehe veruju i priti~u im i hri{}ani i muslimani. U Os-trogu se svake godine na Trojice odràva veliki narodni sabor.

JOM A[OA –– DDAN SE]AWAU suludoj nameri da zatre postojawe jednog naroda, sled-

benici Hitlerove ideologije tokom Drugog svetskog rata pobilisu vi{e od {est miliona Jevreja. Od Kristalne no}i, kada jepo~eo pogrom, preko nacisti~kih logora do sloma fa{izma, ga-sili su se nedu`ni ìvoti qudi, èna i dece. Iako goloruki iokruèni u Var{avskom getu, Jevreji su pruìli otpor ubica-ma. Odmazda je bila stra{na...

Jom A{oa je praznik u ~ast ̀ rtvama holokausta i herojskojborbi za dostojanstvo svog naroda. Obeleàva se ne samo uIzraelu ve} u svim jevrejskim zajednicama {irom sveta.

1. maj 2008.54

DUHOVNOSTR A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

ISTINSKAQUBAV

V E R S K I PP R A Z N I C I1-15. maj

Pravoslavni3. maj – Prepodobni Joasaf Srpski; Sveti Nikolaj @i~ki5. maj – Sveti sve{tenomu~enik Platon Bawalu~ki6. maj – Sveti velikomu~enik Georgije – \ur|evdan7. maj – Sveti Sava Erdeqski; Sveti sve{tenomu~enik

Branko8. maj – Sveti apostol i jevan|elist Marko – Markovdan10. maj – Spaqivawe mo{tiju Svetog Save na Vra~aru12. maj – Sveti Vasilije Ostro{ki ûdotvorac14. maj – Sveti prorok Jeremija

Rimokatoli~ki1. maj – Uza{a{}e Gospodinovo11. maj – Duhovi – Pedesetnica

Jevrejski2. maj – Jom A{oa8. maj – Jom Aacmaut

SVETI VASILIJEOSTRO[KI

Niko ne zna kako nikne qubav izme|u mu{karca i ène, odakleona dolazi i {ta donosi sa sobom... Ali, jedanput, ona do|e.Nemam u vidu flert kada se zbliàvaju, navodno, „zaqu-

bqeni” koji istovremeno znaju da nije tako, kada su spremni dase zadovoqe nekakvim „nevino-krivim”, lakim pritvorstvom dru-ge strane. Ovde svaki kri{om zna da i on ne prihvata ozbiqnotu „qubavnu igru”, kao i da wega samoga ne prihvataju za ozbiq-no, da on moè i „druk~ije”, da moè da se igra isto tako i sadrugima, da moè da se sna|e i bez svog sada{weg „partnera”...To se zove zabavnim tro{ewem vremena, te`wom za ne~im nemnogo vi{im od pohote, a kao rezultat sve se napokon oblati jernije vi{e od trenutnog drhtawa dva neodgovorna komarca... Da-leko je to od qubavi kao nebo od zemqe!

Kad nai|e prava qubav, ~ovek gubi ose}awe slobodne neodgo-vornosti, slobodne igre. On se odjednom oseti svezanim, kao da gaje proèla nekakva nu`nost, ili da je potpao pod uticaj nekakvog za-kona: sada on ne moè druk~ije, kao da je u vlasti ~arolije.

Po tome prepoznaju istinsku qubav: ko „moè i druk~ije”, ko„moè i sa drugima”, taj ni{ta ne zna o qubavi. Qubav je – izabra-nost u kojoj se ~esto ni{ta ne ose}a do samog tog izabrawa. Vidi{sebe definisanog, a zaqubqeno bi}e kao jedino i nepromenqivo.

Sa tim izabranim bi}em zaqubqenik èli da bude zajedno,da se nasla|uje wegovim prisustvom bez smetwi sa strane drugih,on ne ̀ eli vi{e da se igra, ve} da odbaci suzdrànost, da postanesa drugim potpuno iskren i prida toj iskrenosti ciqnu formu.

Po tome se poznaje istinska qubav – ona nije samo usred-sre|ena i iskqu~iva, ve} i „totalitarna”, ona zahteva i guta ce-log ~oveka, ona je predodre|ena sudbinom. Istinska qubav èliu ~oveku sve: ne samo spoqa{we – qudsko, ve} i svetu tajnu li~neduhovnosti, drevni isto~nik boànstvenog disawa u wemu, da bipostala jedinstvena u ̀ ivotu, ravna ̀ eqama i molitvama. Ko ni-{ta o tome ne zna, taj ne zna za istinsku qubav.

Pri tom, uop{te se ne mora uvek misliti na „ènidbu”. Taj„razlog” kao da se sam od sebe podrazumeva. Jer, ako mu{karaci èna budu zahva}eni istinskom qubavqu i ve} ne mogu ìvetijedno bez drugoga, tada formiraju stvarala~ku ìvotnu zajedni-cu, kao novu, divnu ìvotnu vrednost koja teì da bude priznataBogom i qudima – osve{tano odobrena, uvaèna i o~uvana...

Voleti i biti voqen od svoje voqene. Kakva sre}a, kakvobogatstvo stvarala~kih mogu}nosti... ve} i samo po sebi to je –ìva pohvalna himna Gospodu. Ispuwewe najboqih èqa, lebde-}a radost, oduhotvoreni dokaz, izlaze}a jutarwa zora... U ~ovekuse bude pritajene sile wegovih dalekih predaka sa kojima on naza~u|uju} na~in ose}a sebe jedinstvenim.

Ko, me|utim, prihvata tu radost ne kao nevinu i svetu – jerdolazi iz nepodeqene qubavi, jer je prirodno èqena, jer je Go-spodom osve{tana; ko zbog sve te sre}e ne ose}a laku tugu – jer uqubavi se tako mnogo izgara, zato {to se u woj budi predoset na-stupaju}ih qubavnih patwi, jer je dosegnut vrh ìvota, i jer ono{to je ve~no prolazno èli podi}i svoj glas; ko pri tom ne mislio bremenu odgovornosti i ne ose}a svetski bol – taj i ne zna {taje to istinska qubav...

Jo{ jedna stvar: onaj koji voli èli sre}u za sebe i to sre-}u tvora~ki-prelepe zajednice, predstoje}u sre}u koja ukqu~ujemnogobrojnu de~urliju. Ako on istovremeno ne èli sre}u voqe-nog bi}a, ako wegovo srce u svojoj dubini ne misli na `rtve, akone postavi sre}u voqenog bi}a vi{e od sopstvene, onda je wego-va qubav koristoqubiva i nije istinska...

Jer istinska qubav je iskra Boìja u ~oveku.Ivan A. IQIN

Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”Svetigora, Cetiwe 2001.

Profesionalni pripadnici VS i dràvni slu`benici MO mogu kon-kurisati za dodelu stipendija za usavr{avawe na vanrednim studijamadrugog i tre}eg stepena na fakultetima ili drugim visokim {kolama u gra-|anstvu (koje imaju dozvolu za rad Ministarstva prosvete Republike Sr-bije) u {kolskoj 2008/2009. godini, ako ispuwavaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su dràvqani Republike Srbije, – da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu (utvr|uje nadle`na

vojna zdravstvena ustanova) i – da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog kri-

vi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno, da nisu osu-|ivani za takva dela kaznom zatvora duòm od {est meseci.

a) za studije drugog stepena (diplomske akademske – master i specijalisti~ke aka-

demske studije)

Na studije drugog stepena (diplomske akademske – master i specija-listi~ke akademske studije) moè biti upu}en profesionalni pripadnikVS i MO, odnosno dràvni slu`benik MO:

– koji je zavr{io Vojnu akademiju ili osnovne akademske studije pr-vog stepena, sa prose~nom ocenom najmawe 7,50 i vi{om;

– koji u toku slu`be ima sve povoqne slu`bene ocene i ~iji je pro-sek ocena u slu`bi najmawe „vrlo dobar”;

– koji poznaje jedan strani jezik na nivou prvog stepena prema kri-terijumu Centra za strane jezike Vojne akademije, odnosno na nivou 1-1-1-1 STANAG 6001;

– koji je u slu`bi u MO ili VS proveo najmawe pet godina efektiv-ne slu`be, a izuzetno tri godine ako je osnovne akademske studije zavr-{io prose~nom ocenom 9,00 i vi{om;

– koji u godini u kojoj se upu}uje na {kolovawe nije stariji od 35 go-dina;

– koji u prethodnom periodu nije upu}ivan na {kolovawe istog ni-voa.

b) za studije tre}eg stepena – doktorske akademskestudije

Na studije tre}eg stepena – doktorske akademske studije moè bitiupu}en profesionalni pripadnik VS i MO, odnosno dràvni slu`benikMO:

– koji je zavr{io studije drugog stepena;– koji u toku slu`be ima sve povoqne ocene, ~iji je prosek ocena u

toku slu`be najmawe „vrlo dobar” i koji za posledwa dva perioda oce-wivawa ima slu`bene ocene „odli~an”;

– koji poznaje jedan strani jezik na nivou drugog stepena prema kri-terijumu Centra za strane jezike Vojne akademije, odnosno na nivou 2-2-2-2 STANAG 6001;

– koji u kalendarskoj godini u kojoj se upu}uje na {kolovawe nijestariji od 42 godine;

– koji u prethodnom periodu nije upu}ivan na {kolovawe istog ni-voa;

– doktor medicine, koji je proveo najmawe jednu godinu na du`nostilekara specijaliste, ~ija }e tema doktorske disertacije biti iz nekog odnau~noistraìva~kih zadataka koje je odobrilo nau~no-nastavno ve}eVMA.

NAÎN KONKURISAWAKandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa popuwavaju upitnik za

{kolovawe („Slu`beni vojni list”, broj 41/93, obrazac br. 2).

Uz upitnik treba priloìti slede}a dokumenta:

– mi{qewe stare{ine organizacijske jedinice ranga na~elnikauprave ili vi{eg, za kandidate iz MO, odnosno, mi{qewe stare{ineranga komandanta puka–brigade ili vi{eg za kandidate iz VS, o kandi-datu i potrebi {kolovawa za du`nost koju }e obavqati;

– kopije posledwe dve slu`bene ocene;– za civilna lica na slu`bi u VS i dràvne slu`benike MO po-

tvrdu nadle`nog organa da je lice u toku slu`be ocewivano povoqnimocenama sa prosekom ocena u toku slu`be;

– kopiju diplome – uverewa o zavr{enom prethodnom {kolovawu(ako u diplomi –uverewu nema prose~ne ocene uspeha, prilaè se izvodiz predmetnih ocena);

– potvrdu fakulteta o mogu}nosti upisa studija i da kandidat ispu-wava uslove za upis koje propisuje fakultet;

– spisak nau~nih i stru~nih radova;– potvrdu Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije da se stu-

dije ne mogu realizovati u Vojnoj akademiji, odnosno Vojnomedicinskojakademiji;

– uverewe Centra za strane jezike Vojne akademije o stepenu po-znavawa stranog jezika, odnosno sertifikat STANAG 6001.

Osim navedenih dokumenata, kandidati za studije tre}eg stepenatreba da dostave i overenu fotokopiju diplome o zavr{enim studijamadrugog stepena, a kandidati iz oblasti medicine, stomatologije i farma-cije jo{ i potvrdu na~elnika VMA o odobrewu doktorske disertacije.

Fotokopije dokumenata koje se prilaù treba da overi nadle-`ni organ.

Konkursna dokumenta kandidati podnose u svojim organizacijskimjedinicama MO, odnosno jedinicama–ustanovama VS, do zakqu~ewa kon-kursa. Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata iz MO i mi{qewemstare{ine ranga na~elnika uprave ili vi{eg, odnosno mi{qewem sta-re{ine ranga komandanta puka – brigade, za kandidate iz VS, nadle`naorganizacijska jedinica dostavqa Upravi za kadrove SQR MO.

Uprava za kadrove SQR MO sa~ini}e rang liste kandidata. Nausavr{avawe na fakultete u gra|anstvu bi}e upu}eni samo kandidati, zakoje MO utvrdi da fakultet (smer) koji kandidat ̀ eli da upi{e, odgovarapotrebama sistema odbrane. Nadle`ne komande–jedinice }e za kandida-te, koji budu izabrani za {kolovawe, pokrenuti postupak za upu}ivawena sistematski specijalisti~ki pregled, radi utvr|ivawa zdravstvenesposobnosti, kao i druge neophodne radwe, za upu}ivawe na {kolovawe.

Nepotpuna i nekompletna dokumenta ne}e se uzimati u razma-trawe.

Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Republike Srbije i li-ca upu}enih na studije drugog i tre}eg stepena u gra|anstvu reguli{u seugovorom.

Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobiti u Upraviza kadrove SQR MO (na tel. 23-513, odnosno 011/3201-513). Upravaza kadrove ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji nisu izabrani.

Konkurs je otvoren do 23. maja 2008. godine.

MINISTARSTVO ODBRANESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

K O N K U R Sza stipendirawe profesionalnih pripadnika VS

i dràvnih slu`benika MO za usavr{avawe na vanrednim studijama drugog i tre}eg stepena na fakultetima u gra|anstvu

55

KONKURSI

M I N I S TAR S TV O O D B R AN E S E K TO R Z A Q U D S K E R E S U R S E

UPRAVA ZA KADROVEraspisuje

K O N K U R Sza prijem oficira na redovno

komandno-{tabno i general{tabno usavr{avawe u Vojnoj akademiji

KONKURSI

{kolovawa snosilo MO, odnosno G[) i kandidati koji do sada nisu uspe-{no realizovali planirane oblike usavr{avawa – poslediplomskih stu-dija (upu}eni na usavr{avawe – poslediplomske studije naredbom na~el-nika Uprave za kadrove SQR MO – Personalne uprave G[ i ~ije je tro-{kove {kolovawa snosilo MO, odnosno G[), nemaju pravo konkurisawa.

NAÎN KONKURISAWAKandidati koji ispuwavaju uslove konkursa popuwavaju upitnik za {kolo-vawe („Slu`beni vojni list”, broj 41/93, obrazac br. 2).

Uz upitnik treba priloìti slede}a dokumenta:

– mi{qewe stare{ine organizacijske jedinice ranga na~elnikauprave ili vi{eg, za kandidate iz MO, odnosno, mi{qewe stare{ineranga komandanta puka–brigade ili vi{eg za kandidate iz VS;

– kopije posledwe dve slu`bene ocene; – kopiju diplome – uverewa o zavr{enom prethodnom {kolovawu

(ako u diplomi – uverewu nema prose~ne ocene uspeha, prilaè se izvodiz predmetnih ocena);

– uverewe Centra za strane jezike Vojne akademije o stepenu pozna-vawa stranog jezika, odnosno sertifikat STANAG 6001;

– kandidati za komandno-{tabno usavr{avawe koji su vojne akade-mije, druge visoke {kole ili fakultete zavr{ili sa prose~nom ocenommawom od 7,50, a ispuwavaju sve druge uslove konkursa, podnose prijavuza polagawe posebnog ispita propisanu Uputstvom o posebnom ispitu zaprijem na komandno-{tabno usavr{avawe za kandidate koji su vojne aka-demije zavr{ili sa prose~nom ocenom mawom od osam („Slu`beni vojnilist”, broj 11/00).

Fotokopije dokumenata koje se prilaù treba da overi nadle`ni or-gan.

Poseban ispit za kandidate za komandno-{tabno usavr{avawe rea-lizova}e Vojna akademija.

Konkursna dokumenta kandidati podnose u svojim organizacijskim je-dinicama MO, odnosno jedinicama–ustanovama VS, do zakqu~ewa konkur-sa. Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata iz MO i mi{qewem sta-re{ine ranga na~elnika uprave ili vi{eg, nadle`na organizacijska jedi-nica MO dostavqa Upravi za kadrove SQR MO. Upitnike (prijave) sa do-kumentima kandidata iz VS i mi{qewem stare{ine ranga komandanta pu-ka – brigade ili vi{eg, nadle`na komanda, odnosno ustanova, dostavqaUpravi za qudske resurse (J-1) G[ VS.

Uprava za kadrove SQR MO sa~ini}e rang liste kandidata za ko-mandno-{tabno i general{tabno usavr{avawe, koje }e razmatrati Ka-drovska komisija MO. Nadle`ne komande–jedinice }e za kandidate, kojibudu izabrani za {kolovawe, pokrenuti postupak za upu}ivawe na siste-matski specijalisti~ki pregled, radi utvr|ivawa zdravstvene sposobno-sti, kao i druge neophodne radwe, za upu}ivawe na {kolovawe.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti ne}e se uzimati u razmatrawe. Usavr{avawa po~iwu 1. septembra 2008. godine i traju jednu {kolsku

godinu. Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Srbije i lica primqe-

nih na usavr{avawe reguli{u se ugovorom..Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobiti u Upravi za

kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane (tel. 23-513 ili 011/3201-513).

Uprava za kadrove ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji nisuizabrani.


Oficiri Vojske Srbije mogu konkurisati za prijem na redovno komandno-{tabno i general{tabno usavr{avawe u Vojnoj akademiji u {kolskoj2008/2009. godini, ako ispuwavaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:

– da su dràvqani Republike Srbije, – da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu (utvr|uje nadle`na voj-

na zdravstvena ustanova) i – da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog kri-

vi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno, da nisu osu|i-vani za takva dela kaznom zatvora duòm od {est meseci.

POSEBNI USLOVI:

a) za komandno-{tabno usavr{avawe:

– da su zavr{ili Vojnu akademiju, drugu visoku {kolu ili fakultetsa prose~nom ocenom najmawe 7,50; kandidati koji su Vojnu akademijuili odgovaraju}i fakultet zavr{ili sa prose~nom ocenom mawom od7,50 polaù poseban ispit,

– da imaju najmawe ~in kapetana, – da su u toku slu`be imali sve povoqne slu`bene ocene, a za po-

sledwi period ocewivawa pre upu}ivawa na {kolovawe ima ocenunajmawe „vrlo dobar”,

– da poznaju jedan strani jezik na nivou prvog stepena prema kriteri-jumu Centra za strane jezike Vojne akademije, odnosno na nivou 1-1-1-1STANAG 6001,

– da su du`nost za koju je odre|en ~in kapetana ili vi{i ~in uspe-{no obavqali najmawe dve godine,

– da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa, – da su ro|eni 1968. godine ili kasnije,– kandidati koji su zavr{ili odre|eni oblik poslediplomskih studija

u Vojnoj akademiji ili na fakultetima u gra|anstvu (~ije je tro{kove {kolo-vawa snosilo MO, odnosno G[) i kandidati koji do sada nisu uspe{no re-alizovali planirane oblike usavr{avawa – poslediplomskih studija (ofi-ciri upu}eni na usavr{avawe – poslediplomske studije naredbom na~elni-ka Uprave za kadrove SQR MO – Personalne uprave G[ i ~ije je tro{ko-ve {kolovawa snosilo MO, odnosno G[), nemaju pravo konkurisawa.

b) za general{tabno usavr{avawe:

– da su komandno-{tabno usavr{avawe ili poslediplomske studije za-vr{ili sa prose~nom ocenom najmawe 8,00,

– da imaju najmawe ~in potpukovnika, – da su komandne, {tabno-operativne, nau~no-nastavne ili druge du-

`nosti za koje je odre|en ~in potpukovnika ili vi{i ~in uspe{no obavqa-li najmawe dve godine,

– da su za posledwi period ocewivawa oceweni slu`benom ocenom„odli~an”,

– da poznaju jedan strani jezik na nivou drugog stepena prema krite-rijumu Centra za strane jezike Vojne akademije, odnosno na nivou 2-2-2-2STANAG 6001,

– da su ro|eni 1961. godine ili kasnije,– kandidati koji su zavr{ili poslediplomske studije oblika dokto-

rata u Vojnoj akademiji ili na fakultetima u gra|anstvu (~ije je tro{kove

56 1. maj 2008.

Profesionalni pripadnici VS i MO mogu konkurisati za prijem na re-dovne PDS oblika specijalizacije iz oblasti medicine i farmacije u Voj-nomedicinskoj akademiji u {kolskoj 2008/2009. godini, i to:

OFICIRI

a) na PDS oblika specijalizacije iz medicine– Anesteziologija sa reanimatologijom 4– Higijena 1– Imunologija 1– Interna medicina 4– Oftalmologija 2– Op{ta hirurgija 4– Patologija 1– Pneumoftiziologija 1– Radiologija 4– Transfuziologija 1– Zarazne bolesti 1– Op{ta medicina 4

b) na PDS oblika specijalizacije iz farmacije– Farmaceutska tehnologija 1– Ispitivawe i kontrola lekova 3– Medicinska biohemija 2

CIVILNA LICA NA SLU@BI U VS I MO

a) na PDS oblika specijalizacije iz medicine– Anesteziologija sa reanimatologijom 4– Interna medicina 4– Klini~ka farmakologija 1– Oftalmologija 1– Patologija 4– Psihijatrija 1– Radiologija 3– Sudska medicina 1– Transfuziologija 1

b) na PDS oblika specijalizacije iz farmacije– Farmaceutska tehnologija 1

Za prijem na PDS oblika specijalizacije iz medicine i farmacije u VMAmogu konkurisati profesionalni pripadnici VS i MO ako ispuwavajuslede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su dràvqani Republike Srbije, – da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu (utvr|uje nadle`na voj-

na zdravstvena ustanova) i da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupakili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`no-sti, odnosno, da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora duòmod {est meseci.

POSEBNI USLOVI:– da su zavr{ili odgovaraju}i fakultet sa prose~nom ocenom

najmawe 8,00;

– da su u toku slu`be imali sve povoqne slu`bene ocene, a zaposledwi period pre upu}ivawa na poslediplomske studije imaju ocenunajmawe „vrlo dobar”;

– da poznaju strani jezik na nivou prvog stepena prema kriterijumuCentra za strane jezike Vojne akademije, odnosno na nivou 1-1-1-1 STA-NAG 6001;

– da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;da u prethodnom periodu nisu upu}ivani na {kolovawe istog nivoa.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa popuwavaju upitnik za {kolo-vawe („Slu`beni vojni list“, broj 41/93, obrazac br. 2).

Uz upitnik treba priloìti slede}a dokumenta: – mi{qewe stare{ine organizacijske jedinice ranga na~elnika

uprave ili vi{eg, za kandidate iz MO, odnosno, mi{qewe stare{ineranga komandanta puka-brigade ili vi{eg za kandidate iz VS, o kandidatui potrebi {kolovawa za du`nost koju }e obavqati;

– kopije posledwe dve slu`bene ocene; – kopiju diplome-uverewa o zavr{enom prethodnom {kolovawu (ako

u diplomi-uverewu nema prose~ne ocene uspeha, prilaè se izvod izpredmetnih ocena);

– kopiju diplome o poloènom stru~nom ispitu;– uverewe Centra za strane jezike Vojne akademije o stepenu pozna-

vawa stranog jezika, odnosno sertifikat STANAG 6001.

Fotokopije dokumenata koje se prilaù treba da overi nad-le`ni organ.

Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata i mi{qewem sta-re{ine organizacijske jedinice MO ranga na~elnika uprave i vi{eg, zakandidate iz MO, odnosno stare{ine ranga komandanta puka-brigade ivi{eg, za kandidate iz VS, nadle`na organizacijska jedinica dostavqa ne-posredno Upravi za kadrove Sektora za qudske resurse MO najkasnije dozakqu~ewa Konkursa.

Nadle`ne komande-jednice }e za kandidate, koji budu izabraniza {kolovawe, pokrenuti postupak za upu}ivawe na sistematski specijali-sti~ki pregled, radi utvr|ivawa zdravstvene sposobnosti, kao i druge neo-phodne radwe, za upu}ivawe na {kolovawe.

PDS oblika specijalizacije obavqa}e se po Nastavnom planu iprogramu VMA, iskqu~ivo u VMA, pred ~ijom komisijom }e slu{aoci pola-gati specijalisti~ki ispit.

Nepotpuna, nekompletna i neblagovremeno dostavqena dokumen-ta ne}e se uzimati u razmatrawe. Uprava za kadrove Sektora za qudskeresurse MO ne}e vra}ati dokumenta licima kojima nisu odobrene studije.

Po~etak PDS izabranim kandidatima bi}e regulisan naknadno,posebnom naredbom, kada im se obezbedi zamena na du`nosti.

Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Republike Srbije ilica upu}enih na poslediplomske studije oblika specijalizacije u Vojnome-dicinsku akademiju reguli{u se ugovorom.

Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Upra-vi za kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane (na tel.23-513, odnosno 011/3201-513).


M I N I S TAR S TV O O D B R AN ES E K TO R Z A Q U D S K E R E S U R S E

UPRAVA ZA KADROVEraspisuje

K O N K U R Sza prijem profesionalnih pripadnika VS i MO

na redovne poslediplomske studije oblika specijalizacije iz medicine i farmacije u Vojnomedicinskoj akademiji

57

58 1. maj 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Ukusni {umski plodovi, 2. Naramenice, 3. Zemqoradnici, 4. Osamnae-sto i 13. slovo azbuke, 5. Kon~i}i, konci, 6. Stranica (skr.), 7. Engleskapeva~ica i tekstopisac, Tanita, 8. Inicijali glumice Turman, 9. Namera,nakana, 10. Polufabrikat za proizvodwu aluminijuma, 11. @iteqi Ir-ske, 12. @ensko ime, Beatrisa, 13. Ratna mornarica (skr.), 14. Grad u En-gleskoj, 15. Biv{i drvni kombinat iz Sarajeva, 16. Praotac Italijana,17. Holivudska glumica, 19. Sredstvo za eliminaciju, 20. Struk cve}a,22. Ameri~ki pisac, Bret Iskon, 23. Gr~ko mu{ko ime, 25. Simbol natri-juma, 26. Kontrakti, 27. Vrsta sive boje, 29. Gre{an ~in, 30. Ime finskogumetnika Ratikainena, 32. Vrsta dizalice, 33. @ena koja timari kowe,34. Odlivak, 35. Sedi{ta u sportskim dvoranama, 37. Vrsta zemqi{ta iorgansko gorivo, 38. âsovi, 39. Teritorija kojom upravqa emir, 41. Raz-red, 42. Deo otplate kredita, 43. Simbol aluminijuma, 44. Sablast, utva-ra, 45. Nema~ki filosof, Imanuel, 46. Lekovita biqka, izop, 47. Starinaziv za Vijetnam, 49. Savez izvi|a~a Srbije (skr.), 50. Atanasije odmila,52. Li~na zamenica, 53. Mu{ko gove~e, 54. Li~na zamenica.

VODORAVNO:18. Holivudska glumica, 19. Nag, 20. Svilen konac (pers.), 21. Zapaliti,22. Kineska mera za teìnu, 23. Vrsta kola~a (mn.), 24. Motorno (skr.),25. Takmi~ewa u brzini, 26. ânkoliz, poltron, 27. Italijanski fudbal-ski klub, 28. Posoqeni, osoqeni, 29. Oksidi koji sadrè aluminijum, 30.Grumen, grudva, 31. Ker, pas, 32. Norve{ki kompozitor, Edvard, 33.Mu{ko ime, Mihailo, 34. Selo blizu [apca, 36. Engleski slikar, Vi-lijam, 37. Lepotica, 38. Radnik koji ore, 39. Li~na zamenica, 40. Jeste,da, 41. Najvi{i vrh Suve planine, 42. Proizvodwa vina, 43.Jedinicaenergije, 44. Slom, propast, 45. Italijanski fudbalski klub, 46. Mada,premda, 47. Knez beduinskog plemena, 48. Gr~ki lekar i medicinski pisac,49. Takmi~ari u karateu, 50. Dokaz o ne~ijoj nevinosti u odnosu na krimi-nalno delo, 51. Vrsta ìtarice, 52. Gr~ko mu{ko ime, 53. Mu{ko ime, 54.Regionalni investicioni fond (skr.), 55. Deseti deo, 56. Deo zgrade, 57.Koza~ke stare{ine, 58. Pristalica etatizma, 59. Li~na zamenica, 60.Pododbor, potkomisija.

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: Sve

ti S

ava,

iz,

mr{

avos

t, vi

tali

st, t

alij

a, E

pir,

ani

mato

, Ana

tol,

spr

ega,

kok

ati,

Bral

ovi}

, Ant

on, A

nera

, kri

mina

list

i, R

S, d

ata,

Ela

, oj,

cirk

a, T

N,

Ra, s

taza

, at,

tar,

pri

m, u

a, S

tari

na N

ovak

, tra

ve, s

jati

, kla

ni~a

r,kr

omid

, odr

oni,

ino

zit,

prob

ava,

rem

i, p

ojas

ar, p

romo

ter,

ara

kan-

ga, t

m, A

ligi

jeri

.

ZAVR[NICAAVERBAH 1981.

Beli: Ke6, Tg2Crni: Ke3, e4Beli na potezu.Kako je crni kraq blizu izlaznog poqa

svog pe{aka, ~ini se da moè odràti re-mi. Uz pravilnu igru, me|utim, nije tako.

Tg5!Remi bi bilo 1.Ke5 Kf3 2.Th2 e3 3.Th3

Kf2 4.Kf4 e2 5.Th2 Kf1 6.Kf3 e1S!1…Kf3 2.Tf5! Kg2 (2…Ke2 3.Ke5 e3

4.Ke4 Kd2 5.Td5 +-) 3.Te5 Kf3 4.Kd5 e35.Kd4 e2 6.Kd3

1:0

ZANIMQIVOSTIPION I PRSTOko 40 {ahista je gledalo

prenos velikog {ahovskog me~a.Jedan od {ahista je imao pionamawe i gledaoci su diskutovalikoliku ima kompenzaciju. Jedanprisutni majstor citirao jeFajna: „Kao {to je Rjuben Fajnrekao, radije bih dao prst negopiona.” Velemajstor Roman Xin-xiha{hvili je dodao „Sve zavi-si kojeg piona i koji prst!?”

MORNARI^KI[AH

Tokom Drugog svetskog rata,mornarica SAD ukqu~ila je uvojnu slu`bu {ahistu RjubenaFajna – da proceni na osnovuverovatno}e pozicije – gde bise moglo o~ekivati pojave ne-prijateqskih podmornica.

Godinama posle, kada su gapitali kakav je bio rezultat togprojekta, skromno je odgovorio:„Funkcionisalo je dobro.”

[AH

IZABRANA PARTIJADAMA IZ

KOM[ILUKAA. Stefanova - P. Nikoli}

Vajk an Ze, 2005.1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 c5 4.Sf3Pored toga {to je svetski {am-

pion Topalov iz Bugarske, i svetskaprvakiwa Antoaneta Stefanova jeiz na{eg kom{iluka. Svetskim {am-pionkama se automatski priznaje imu{ka velemajstorska titula, aliova simpati~na Bugarka èli vi{e-da mu{kom rodu dokaè da, poredNone Gaprinda{vili, Maje îbur-danidze i Judit Polgar – i ona mo-è ravnopravno da se bori sa mu-{karcima. @rtva je bio bosansko-hercegova~ki velemajstor PredragNikoli}. Doìveo je pravi pravca-ti slom, takore}i u minijaturi! Asve je po~elo mirno, svojim drugimpotezom u{lo se u poznate vode En-gleske partije.

4…cd4 5.Sd4 Dc7 6.b3 e5 7.Sc2Dc6 8.Tg1 Lc5 9.Lg2 Db6 10.Le3 d6

„Rupa” u crnoj poziciji na d6 jeo~igledna slabost.

11.Sc3 0-0 12.Dd2 Sc6 13.0-0-0Td8 14.Lg5 Lb4 15.Sb4 Sb4 16.Kb2

Le6 17.Lf6 gf6 18.Dh6 d5 19.Ld5Sd5 20.cd5 Lf5 21.g4

Beli: Kb2, Dh6, Td1, Tg1, Sc3, a2, b3,d5, e2, f2, g4, h2Crni: Kg8, Db6, Ta8, Td8, Lf5, a7,b7, e5, f6, f7, h721…Lg6 22.h4 Tac8 23.h5 Lc2

24.g51:0

REKLI SU...Nije sve u pobedi, ali poraz jeni{ta.

E. Mednis

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili profesijom koju je trebalo zasluìti, odsluìti i neobe{~astiti. Kaù, ìve}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo ìvimo toliko brzo ih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOM

i PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojom

profesijom u porodi~no nasle|e.

Oficirska sabqa i paradni bodeì

kroz vreme i sve~anosti

Paradni bodeì• kopneni

• vazduhoplovni• mornari~ki

cene sabqi • standardna ... 33.000,00 + PDV• posrebrena ... 36.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 39.000,00 + PDV

NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu

– • paradni bode` (zaokruìti)

Ime i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________

Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2

paradnih bodeà• pozla}en ....... 28.000,00 + PDV• posrebren..... 25.000,00 + PDV

15 mese~nih rata

Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: [email protected]

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

Sa vre me ni bez bed no sni iza zo vi, ri zi ci i pret we, unu -tra {we i me |u na rod ne po li ti~ ke, eko nom ske, kul tu ro lo {ke iteh no lo {ke pri li ke sa ko ji ma se da nas su o ~a va na {a ze mqa,sva ka ko i wi ho vo pred vi |a we u bu du} no sti, na met nu li su po -tre bu da se si stem od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, naj pre u za ko -no dav nom, a po tom i u or ga ni za ci o nom smi slu, ure di umno go -me dru ga ~i je u od no su na pret hod ni pe ri od.

Raz u me va ju }i vre me u ko me de lu je, Mi ni star stvo od bra neje u pro te klih go di nu da na na sta vi lo za po ~e te re form ske pro -ce se u od bram be nom sek to ru. Za raz li ku od ra ni je no vi me -nax ment ra dio je vi {e, br ̀ e i efi ka sni je.

Usle di le su pro me ne prav ne re gu la ti ve i usva ja we stra -te {kih do ku me na ta ko ji pre ci zi ra ju funk ci o ni sa we si ste maod bra ne. No vi na ma u si ste mu pla ta i voj nih pen zi ja, iz me na -ma u obla sti voj nog zdrav stva i {kol stva na sto ja lo se pri bli -`i ti ci vil nim struk tu ra ma dru {tva, ali i po pra vi ti na ru {enstan dard i po lo ̀ aj za po sle nih.

Me |u na rod na voj na sa rad wa i ukqu ~i va we u evro a tlant -ske bez bed no sne in te gra ci je de fi ni sa ne su u skla du sa dr ̀ av -nim in te re si ma. Po me nu tim pro pi si ma, re or ga ni za ci jom sa sta -va Mi ni star stva i je di ni ca Voj ske, ali i me na xer skim pri stu -pom za da ci ma, si stem od bra ne je i sta bi li zo van i una pre |en.

Evrop ska ko mi si ja oce ni la je pro me ne u Mi ni star stvuod bra ne, to kom 2007. go di ne, kao zna ~a jan is ko rak na bo qe,po seb no u do me nu ci vil ne i de mo krat ske kon tro le Voj ske Sr -bi je.

Shod no zah te vi ma stru ke i prak se, si stem od bra ne Re pu -bli ke Sr bi je tre ba do dat no una pre |i va ti, ka ko bi u pot pu no -sti do sti gao stan dar de ko ji se pri me wu ju u raz vi je nim ze mqa -ma sve ta. U tom smi slu, teh ni~ ka mo der ni za ci ja i pro fe si o na -li za ci ja Voj ske, ja ~a we ka drov skih i ma te ri jal nih po ten ci ja la,je su te ̀ i {ne ak tiv no sti Mi ni star stva od bra ne u bu du} no sti.

SADR@AJ

Boris Tadi}, predsednik

Republike Srbije 3

Dragan [utanovac,

ministar odbrane 4

Dr`avni sekretari

Ministarstva odbrane 10

Vojska Srbije 12

Sektor za qudske resurse 16

Sektor za materijalne resurse 18

Uprava za vanredne situacije

i Inspektorat odbrane 20

Vojnobezbednosna i

vojnoobave{tajna agencija 22

UPRAVA ZA ODNOSE SA JAVNO[]U

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnik

Zamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

Urednik prilogaVladimir Po~u~, major

Dizajn i prelomEnes Me|edovi}, likovni urednik

N O V I N S K I C E N T A R

M i n i s t a r s t v o o d b r a n e

VRE ME

IS KO RA KA

1. maj 2008.

S r e } n i V a s k r { w i iP r v o m a j s k i p r a z n i c i

B o r i s T a d i } , p r e d s e d n i k R e p u b l i k e S r b i j e

slu pra vi in stru ment spoq ne po li ti ke ze mqe. Tu ne ma

ni ka kve di le me. Voj ska ni je i ne }e bi ti in stru ment unu -

tra {we po li ti ke.

î we ni ca je da svet ne uva ̀ a va do voq no ze mqe ko je ne

pre u zi ma ju od go vor nost za sud bi nu tog istog sve ta. Od u vek je

bi lo ta ko, a ta ko }e bi ti i u bu du} no sti. Mi smo ne ka da bi -

li u mi rov nim mi si ja ma {i rom sve ta, ima li smo ko mand ne

funk ci je, bi li smo jed ni od osni va ~a Uje di we nih na ci ja,

ima li ozbiq nu ulo gu u Po kre tu ne svr sta nih, na {a spoq no -

po li ti~ ka po zi ci ja bi la je ne u po re di vo bo qa ne go {to je to

da nas. Ka da bih se oslo nio na po li ti ku Sr bi je de ve de se tih

go di na, u{ao bih u ì vo bla to. Ka da se oslo nim na po li ti -

ku Ju go sla vi je do de ve de se tih, to je ~vrst te meq.

^lan stvo u Evrop skoj uni ji ne ma sa mo svo ju po li ti~ -

ku i eko nom sku di men zi ju, ve} ima i du bo ku na ci o nal nu di -

men zi ju. Tek ~lan stvom u EU mi po no vo is pu wa va mo onaj

na ci o nal ni ide al da ì vi mo svi za jed no u jed noj dr ̀ a vi,

ili dr ̀ av noj tvo re vi ni, kao {to smo ì ve li u biv {oj Ju -

go sla vi ji. Ka da gra ni ce bi va ju re la ti vi zo va ne me |u na ma

i ka da, kao i sva ki dru gi na rod, ima mo pra vo da raz vi ja -

mo i ~i ni mo efek tiv nom i na {u na ci o nal nu po li ti ku. To

ni je na ci o na li sti~ ka po li ti ka, ve} na ci o nal na. Mo je du -

bo ko uve re we je da je ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, o ko me

da nas ne ki go vo re u ne ga tiv nom kon tek stu, je di ni mo gu }i

na ~in da is pu ni mo i svoj na ci o nal ni ciq.

Iz in ter vjua ma ga zi nu „OD BRA NA”, 15. ok to bra 2007.

PRE U ZI MA WE

OD GO VOR NO STI

Voj ska je tu da obez be di si gur nost i sta bil nost ze -

mqe. Ho }u da iz beg ne mo sva ki rat. In si sti ra ju }i na

in te gri te tu mi se po na {a mo kao sva ka nor mal na

evrop ska ze mqa. Rat ni kom ne do no si do bro. Re }i }u

to i ja sni je – rat bi bio si gu ran na ~in da iz gu bi mo

Ko so vo. Jer bi smo u no vom ra tu za Ko so vo, po no vo

sa me |u na rod nom za jed ni com, bi li si gur no po ra ̀ e ni. Ho -

}e mo mir no, in te gra tiv no re {e we, ko je us po sta vqa sta -

bil nost i vo di ka pro spe ri te tu.

Na la zi mo se na kra ju jed nog isto rij skog pro ce sa. On

ima svo ju te {ku di men zi ju za na{ na rod. Pre go va ra ti o in -

te gri te tu sop stve ne ze mqe je ~ak i isto rij ski ne shva tqi vo.

Kao pred sed nik po sta vqen sam u tu si tu a ci ju, in te gri tet

bra nim Usta vom, {to je mo ja oba ve za i {to }u ra di ti do

po sled weg tre nut ka sa pu nom ve rom da }e mo ga i o~u va ti.

Uvek sam go vo rio da je voj ska teh no lo {ki po ten ci -

jal za raz voj. Sr bi ja je ne za mi sli va bez voj ske. Voj ska sa

po ~et ka, sre di ne ili kra ja 20. ve ka ni je i ne mo ̀ e bi ti

ista kao voj ska na po ~et ku 21. ve ka. Svet se me wa, a one

dr ̀ a ve ili po li ti~ ke struk tu re ko je ne raz u me ju tu pro -

me nu, uru {a va ju sa mu dr ̀ a vu i sa mu voj sku. Kod nas po -

sto ji àl za ne kim sta rim vre me ni ma. Go vo ri se o sto ti -

na ma hi qa da voj ni ka. To sko ro da vi {e ni jed na voj ska na

sve tu ne ma. Da nas se ide na spe ci ja li za ci ju voj ni ka. Na -

ma je po treb na voj ska sma we na po broj no sti, osna ̀ e na

po teh no lo {kim i bor be nim ka pa ci te ti ma. Voj ska ko ja je

u sta wu da pre u zme od go vor nost, re spek ta bil ni ~i ni lac

u re gi o nu. Ta ko i ze mqu vi {e po {tu ju. Voj ska je u tom smi -

D R A G A N [ U T A N O V A C – G O D I N U D A N A M I N I S T R A O D B R A N E

Pro ble mi ne mo gu vi {e da se gu ra ju pod te pih, jer je to br do is pod te pi ha to li ko na ra slo da ne mo ̀ e da se pre |e pre ko we ga. Ube |en sam da smo kre nu li pra vim pu tem i da }e mo se tim pu tem kre ta ti mno go br ̀ e ne go dru ga mi ni star stva. Ni sam do {ao ov de da bih na sta vio da ra dim ona ko ka ko je to do sa da ra |e no. Na pro tiv, do {ao sam da ubr zam re for me i da ra dim na me ni svoj stven na ~in – da br zo re {a vam pro ble me, uz mo gu} nost da se na pra vi gre {ka, ali i da se ta gre {ka br zo is pra vi.

(po stu pa wu na du ̀ nost)

ISPUWENA

O^EKIVAWA

5do ba vqa ~i ma pla }e no je ~e ti ri pu ta ma we ne go 2006, ~i -

me je u voj nom bu xe tu sa ~u va no oko 500 mi li o na di na ra.

Reformisan sistem plata

Ove go di ne pla te su po ve }a ne pr vo 17 odsto u pro -

se ku, a za tim i 10 od sto li ne ar no. Ti me je do stig nut pro -

se~ ni ni vo po ve }a wa pla ta od 30 od sto.

Po red po ve }a wa pla ta, ura |e na je i re for ma plat -

nog si ste ma – na pot pu no nov na ~in vred nu je se od nos pre -

ma po slo vi ma, za la ga wa, re zul ta ti ra da. ^in je i da qe

je dan od ele me na ta za utvr |i va we pla ta, ali i po lo ̀ aj,

funk ci ja i od go vor nost, uslo vi ra da, slu ̀ be na oce na...

No vim pra vil ni kom pod sti ~e se kon ku rent nost, a

kva li tet na gra |u je uve }a wem pla te.

Smawewe tro{kova

i rast investicija

Sma we we ope ra tiv nih tro {ko va sa 35 od sto voj nog

bu xe ta u 2007. na 24,2 od sto u ovoj go di ni, pred sta vqa

wi ho vo uma we we za 2,7 mi li jar di di na ra. S dru ge stra -

ne, za in ve sti ci je i opre mu, ko je u bu xe tu u~e stvu ju sa 20,2

od sto, ove go di ne iz dvo je no je 9,45 mi li jar di di na ra, ili

5,4 mi li jar di di na ra vi {e ne go pret hod ne. To je za 36 od -

sto vi {e u od no su na 2007. go di nu, ili vi {e ne go 2005,

2006. i 2007. go di nu za jed no. Naj vi {e nov ca, oko 7,7 mi -

li jar di di na ra, „od ne }e” ma {i ne i opre ma, a ne {to vi -

{e od 1,67 mi li jar di di na ra iz dvo je no je za in ve sti ra we

u zgra de i dru ge gra |e vin ske ob jek te.

Sopstveni prihodi

Si stem od bra ne je sa mo na osno vu ka ma ta, od svo jih du -

`ni ka, u dru goj po lo vi ni 2007. i pro te klom pe ri o du ove go -

di ne, na pla tio oko 15 mi li o na di na ra, ili 6 pu ta vi {e ne -

go 2006. go di ne. U od no su na istu go di nu na pla }e ni pri ho di

uve }a ni su za 60,5 od sto, od no sno sa 3,23 na 5,34 mi li jar -

di di na ra. To je omo gu }i lo da se iz 2007. go di ne pre ne se vi -

{ak pri ho da od 2,38 mi li jar di di na ra u 2008. go di nu.

Uskla|ene penzije

Od 1. de cem bra pro {le go di ne voj ne pen zi je za oko

47.000 ko ri sni ka us kla |e ne su za pe ri od od 1. av gu sta

2004. do 30. no vem bra 2007, ta ko da su, s pr vim april -

Usva ja we za kon ske re gu la ti ve po ko joj funk ci o ni {u

Mi ni star stvo od bra ne, stra te {kih do ku me na ta u

obla sti od bra ne, ali i iz me ne u obla sti pla ta, fi -

nan si ra wa od bra ne, us kla |i va we voj nih pen zi ja, voj -

no {kol skog i voj no zdrav stve nog si ste ma sa onim u Re -

pu bli ci Sr bi ji, po red re {a va wa stam be ne pro ble -

ma ti ke, sa mo su deo ak tiv no sti Mi ni star stva u pro te klih

go di nu da na. Taj pe ri od obe le ̀ i la je i in ten ziv na me |u -

na rod na voj na sa rad wa, na sta vak pro ce sa bez bed no snih

in te gra ci ja, ali naj ve }i po mak u~i wen je po pi ta wu stan -

dar da i sta tu sa pri pad ni ka Mi ni star stva i Voj ske. Mi ni -

star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz dva ja sa mo ne ke od po -

stig nu tih re zul ta ta.

Zakonska regulativa

Po sle usva ja wa Za ko na o Voj sci i Za ko na o od bra -ni, uz broj na stra te {ka do ku men ta ko ja pre ci zi ra ju rad

sa sta va Mi ni star stva i Voj ske, do ne ti su Pra vil nik opla ta ma i dru gim nov ~a nim pri ma wi ma pro fe si o nal nihpri pad ni ka Voj ske Sr bi je, Pra vil nik o na kna da ma put nihi dru gih tro {ko va u Voj sci, Od lu ka o nov ~a nim pri ma wi -ma voj ni ka, u~e ni ka, stu de na ta i li ca na stru~ nom ospo -so bqa va wu.

Uve}an buxet

Pro {le go di ne, u voj nom bu xe tu bi lo je 40,3 mi li -

jar di, ili 8,9 od sto vi {e od 2006, dok je za ovu go di nu

re a li zo va no po ve }a we od no vih 16,9 od sto u od no su na

2007. go di nu. Ta ko je za bu xet MO, bez sred sta va za voj -

ne pen zi je i NIP-a, u 2008. go di ni obez be |e no 46,79 mi -

li jar di di na ra.

Po pr vi put bu xet je re a lan i kva li te tan, ko ji }e nam

omo gu }i ti da re a li zu je mo ono {to smo pla ni ra li.

Bez dugova u 2008. godinu

Sre di nom ma ja 2007. go di ne du go va wa si ste ma od -

bra ne iz no si la su 2,79 mi li jar di di na ra, {to je iz i ski -

va lo i pla }a we vi so kih za te znih ka ma ta. U dru goj po lo -

vi ni go di ne svi du go vi su vra }e ni, a za za te zne ka ma te

1. maj 2008. www.mod.gov.yu

6

qan za ga {e we po ̀ a ra. Pla ni ra mo da in ve sti ci jom iz NIP-

a u {est vi {e na men skih le te li ca do bi je mo he li kop -

te re ko ji }e slu ̀ i ti za tran sport i za ga {e we po ̀ a ra. Dru -

gi ve li ki pro je kat za ko ji }e bi ti obez be |e na sred stva iz

NIP-a je pra vqe we ci vil no-voj nog ae ro dro ma Ba taj ni -

ca. Taj ae ro drom ima niz pred no sti, `e le zni~ ka pru ga

prak ti~ no ide do pi ste, bli zu su i re ke i au to put, bli zu

je gra da, ima bo qe me te o ro lo {ke uslo ve od Sur ~i na.

Mo gao bi da bu de we go va do bra al ter na ti va, da bu de ae -

ro drom za kar go pre voz.

Tre }i stra te {ki pro je kat ko ji se fi nan si ra iz Na ci -

o nal nog in ve sti ci o nog pla na je ba za Ce po ti na na ju gu

Sr bi je. Svet ska is ku stva po ka zu ju da gde je voj na ba za, tu

je {an sa za raz voj pri vre de. Sa bez bed no snog sta no vi -

{ta, to je bi tan pro je kat za de mi li ta ri za ci ju ad mi ni stra -

tiv ne li ni je sa Ko so vom i za do bi ja we stra te {ki bit ne po -

zi ci je sa ko je je mo gu }a kon tro la ~i ta vog ju ga Sr bi je. Za

ove pro jek te pla ni ra no je oko pet mi li jar di di na ra.

Cepotina gotova do kraja leta

Ba za Ce po ti na ima ve li ki stra te {ki, voj no be zbed -

no sni i po li ti~ ki zna ~aj za na {u ze mqu, pa }e za vr {e tak

ra do va bi ti na da qe pri o ri tet u ra du Mi ni star stva. Do

sa da je u iz grad wu in fra struk tu re ba ze i pri prem ne ra -

do ve ulo ̀ e no oko 400 mi li o na di na ra, a za za vr {e tak

de la ba ze za sme {taj Voj ske po treb no je jo{ oko 800 mi -

li o na di na ra, ko ji su obez be |e ni iz sred sta va Voj ske Sr -

bi je i Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na.

Visoka ocena Evropske komisije

Evrop ska ko mi si ja usvo ji la je 6. no vem bra pro {le

go di ne iz ve {taj za 2007. go di nu, u ko me prvi put pozi-

tivno oce wu je rad Ministarstva odbrane.

U iz ve {ta ju se na vo di da po sto ji na pre dak u ci vil -

no-de mo krat skoj kon tro li voj ske, {to je je dan od kqu~ nih

pri o ri te ta evrop skog part ner stva.

Pri hva ta ju }i de mo krat sku kon tro lu si ste ma od bra ne

kao je dan od po stu la ta sa vre me nog de mo krat skog dru {tva,

Sr bi ja je usva ja wem prav ne re gu la ti ve stvo ri la neo p hod -

ne pred u slo ve za tran spa rent no i od go vor no upra vqa we

si ste mom od bra ne. Usva ja wem Za ko na o slu ̀ ba ma bez -bed no sti i Za ko na o de mo krat skoj i ci vil noj kon tro li bi -

}e za o kru ̀ en set za ko no dav nih do ku me na ta i omo gu }en

da qi raz voj i ja ~a we par la men tar nih i ci vil nih me ha ni -

za ma kon tro le i nad zo ra.

Partnerstvo za mir

i me|unarodna saradwa

Ia ko je Okvir ni do ku ment, ko jim je Sr bi ja pri stu pi -

la Pro gra mu Part ner stvo za mir, pot pi san kra jem 2006,

Pre zen ta ci o ni do ku ment je u se di {tu Ali jan se pred sta -

vqen tek 5. sep tem bra na red ne go di ne. Mi ni star stvo od -

bra ne sma tra da je Part ner stvo za mir do voq na i neo p -

hod na me ra sa rad we Sr bi je sa tom or ga ni za ci jom.

Tim za ko or di na ci ju ak tiv no sti Mi ni star stva u

Pro gra mu iz ra dio je deo Na cr ta in di vi du al nog part ner -skog pro gra ma sa rad we za 2008. go di nu. Wi me je pred vi -

|e no an ga ̀ o va we Mi ni star stva i Voj ske u 94 ak tiv no sti.

Me |u tim, wi ho va re a li za ci ja ni je po ~e la jer jo{ uvek ni -

je pot pi san Bez bed no sni spo ra zum.

m i n i s t a r o d b r a n e D r a g a n [ u t a n o v a c

skim ~e kom, voj ni pen zi o ne ri do bi li i po ve }a we od 4,2

od sto za ja nu ar, fe bru ar i mart.

U sa rad wi s Mi ni star stvom fi nan si ja raz ma tra ju

se i mo gu} no sti za iz mi re we du ga pre ma voj nim pen zi o ne -

ri ma u ukup nom iz no su od 4,5 mi li jar di di na ra, a u sa -

rad wi sa Mi ni star stvom ra da i so ci jal ne po li ti ke o~e -

ku je se re a li za ci ja re dov nih us kla |i va wa voj nih pen zi ja,

kao i ci vil nih, dva pu ta go di {we.

Stanovi na Be`anijskoj kosi

Oko 22.000 pri pad ni ka Voj ske ne ma re {e no stam -

be no pi ta we, od ko jih 16.000 ne ma ni ka kav stan. Me |u

wi ma su i ofi ci ri ko ji su do {li u Sr bi ju iz biv {ih re -

pu bli ka ne ka da {we SFRJ.

Mi ni star stvo od bra ne je kra jem 2007. go di ne do ne -

lo od lu ku o na stav ku grad we sta no va na Be ̀ a nij skoj ko si.

Za vr {e tak oko 180 sta no va o~e ku je se do kra ja ju la ove

go di ne, a do kra ja 2009. jo{ oko 600 sta no va.

Mi ni star stvo na me ra va da obez be di ve }i broj sta -

no va za slu ̀ be ne po tre be sta re {i na na od re |e nim du -

`no sti ma.

Subvencionisani stambeni

krediti

Mi li jar da di na ra iz dvo je na je iz bu xe ta Sr bi je za

kre di ti ra we i ku po vi nu sta no va za pri pad ni ke Voj ske

Sr bi je i Mi ni star stva od bra ne. U sa rad wi sa Na ci o -

nal nom kor po ra ci jom za osi gu ra we stam be nih kre di ta,

Mi ni star stvo od bra ne pri pre mi lo je pro gram sub ven ci -

o ni sa wa stam be nih kre di ta ko jim }e se, ove go di ne, re -

{i ti stam be no pi ta we za vi {e od 1.200 pri pad ni ka.

Kqu~ni projekti iz NIP-a

Pr vi pro jekt ko ji }e se fi nan si ra ti iz Na ci o nal nogin ve sti ci o nog pla na usme ren je za po mo} ci vil nom sta nov -

ni {tvu u slu ~a ju ele men tar nih ne po go da, po seb no u po pla va -

ma i po ̀ a ri ma. Po ka za lo se da ne ma mo do voq no ka pa ci te -

ta za te ak tiv no sti. Na pri mer, je dan he li kop ter je ne do vo -

To kom pret hod ne go di ne za kqu ~e no je de vet me |u na -

rod nih ugo vo ra u obla sti od bra ne.

Na 117 raz li ~i tih ob li ka {ko lo va wa, usa vr {a va -

wa i kur se va u ino stran stvu, u~e stvo va lo je 168 pri pad -

ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. Naj ve }i broj

{ko lo va wa i usa vr {a va wa or ga ni zo van je u Ne ma~ koj,

Ma |ar skoj, SAD, Au stri ji i cen tru RA CVI AC.

U mi rov nim mi si ja ma u sve tu pri sut ni smo u tri ze -

mqe sa 15 qu di. U Li be ri ji i Oba li Slo no va ~e na {i

ofi ci ri su po sma tra ~i u mi rov nim pro ce si ma, a u Kon gu

se sme wu ju na {i {e sto ~la ni me di cin ski ti mo vi.

Trilateralna ve`ba

Zajedni~ka ve`ba Srbije, Rumunije i Bugarske

Dunavska straà 07 izvedena je od 25. do 29. juna

pro{le godine. Na woj je prikazana uloga sistema

odbrane u otklawawu posledica elementarnih nepogoda,

hemijskih i ostalih akcidenata, borbi protiv terorizma,

ali i pruàwa pomo}i i podr{ke civilnim organima

vlasti u takvim situacijama.

Uz Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, na ve`bi

su u~estvovali pripadnici ostalih ministarstava Vlade

Srbije – unutra{wih poslova, vodoprivrede i {umarst-

va, kapitalnih investicija i zdravqa. Tako|e su bili

angaòvani i predstavnici Me|unarodnog komiteta

Crvenog krsta i organi lokalne samouprave.

Iz vr {e nim pro me na ma ope ra tiv ne spo sob no sti Voj -

ske Sr bi je zna ~aj no su uve }a ne. Kop ne na voj ska i ViP VO

dva su vi da Voj ske Sr bi je, sa osnov nom po de lom na sna ge

za re a go va we, glav ne od bram be ne sna ge i sna ge oja ~a wa.

Wi ho vu osno vu ~i ne bri ga de, od no sno je di ni ce istog ran -

ga, kao {to su avi ja cij ske ba ze u ViP VO.

Mo du lar na raz vi je nost ba ta qo na i je di ni ca istog

ran ga, omo gu }a va wi ho vu kom bi na ci ju za iz vr {a va we

kon kret nog za dat ka. To je u skla du sa pro me na ma u mo der -

nim ar mi ja ma sve ta, gde se oru ̀ a ne sna ge sve vi {e pro -

jek tu ju pre ma mo gu }im za da ci ma, a to je osno va za for mi -

ra we je di ni ca mo du lar nog ti pa.

Modernizacija vojske

Pri o ri te ti u mo der ni za ci ji Voj ske Sr bi je su te le -

ko mu ni ka ci o na opre ma, opre ma za pri ku pqa we, ob ra du,

~u va we i di stri bu ci ju po da ta ka, za {tit na ba li sti~ ka

opre ma za voj ni ka, bor be na vo zi la to~ ka {i, {kol ski

avi on za po ~et nu obu ku pi lo ta, opre ma za kon tro lu va zdu -

{nog pro sto ra, te ren ska mo tor na vo zi la i opre ma za

spe ci jal ne i jed ni ce voj ne po li ci je.

Na bav ka te le ko mu ni ka ci o ne opre me je dan je od pri -

o ri te ta jer u toj obla sti pre ko 20 go di na ni su ku po va na

ozbiq ni ja sred stva. Re a li za ci ja je sti gla do za vr {ne fa -

ze ugo va ra wa i ve} ove go di ne o~e ku je se is po ru ka po je -

di nih sred sta va iz tog du go ro~ nog pro jek ta. Ra di se i na

mo der ni za ci ji ra ket nih si ste ma „Kub” i „Ne va” i ra dar -

skih si ste ma. Za teh ni~ ko opre ma we voj ske u 2008. go di ni

bi }e iz dvo je no oko 7,5 mi li jar di di na ra.

Vojska u~estvovala u odbrani

od poplava i poàra

Pri pad ni ci Voj ske Sr bi je su to kom pro {lo go di {wih

po pla va, ko je su za de si le po je di ne de lo ve Re pu bli ke, pru -

ì li neo p hod nu po mo} ci vil nom sta nov ni {tvu, po seb no

se an ga ̀ u ju }i na od bra ni od po pla va, gde je u~e stvo va lo

9.645 pri pad ni ka Voj ske, sa 290 te ren skih i 149 plov nih

vo zi la. Oni su da li ne mer qiv do pri nos u su prot sta vqa -

wu vo de noj sti hi ji i spa sa va wu qud skih ì vo ta i ma te ri -

jal nih do ba ra u ugro ̀ e nim pod ru~ ji ma.

U ga {e wu po ̀ a ra na Sta roj pla ni ni kod Pi ro ta u~e -

stvo va li su pi lo ti iz 119. me {o vi te he li kop ter ske eska -

Bez ideolo{kih re{ewa

Va ̀ no je is ta }i da usvo je ni Za kon o od bra ni i Za kono Voj sci Sr bi je ni su ide o lo {ki. Pred lo ̀ e na re {e wa do -

{la su iz stru ke, iz nad le ̀ nih or ga ni za ci o nih je di ni ca

Mi ni star stva, a uku pan po stig nu ti kva li tet u nor ma tiv -

nom ure |e wu si ste ma od bra ne, po zi ci je, or ga ni za ci je,

ulo ge i za da ta ka Voj ske, osta }e u te me qu i bu du }e prav ne

na do grad we ove obla sti.

Organizacijsko-mobilizacijske

promene

Voj ska Sr bi je pre {la je u pro {loj go di ni na stan -

dard ko ji je pri znat u sve tu, ta ko zva ni bri gad ni ili NA -

TO stan dard. Pro ces re or ga ni za ci je, ura |en iz sred sta -

va ko ja su bi la pred vi |e na bu xe tom, tra jao je 13 me se ci

i za vr {en je 28. ju na, for mi ra wem êtvr te bro ga de Kop -

ne ne voj ske u Vra wu.


8

lo je je 10 pu ta vi {e mladi}a iz gra |an stva, u od no su na

2006. go di nu i 3 pu ta vi {e ne go u 2007. go di ni. Ta ko |e,

po ve }a no je i in te re so va we de vo ja ka za Voj nu aka de mi ju –

ove go di ne pri ja vi lo se 107 de vo ja ka za 30 me sta, dok je

broj pri ja vqe nih pro {le go di ne bio 65. Za prijem u Vojnu

gimnaziju, u 2007. konkurisalo je 269 kandidata za 90

mesta, a ove godine na konkurs se prijavilo 498 mladi}a.

Poverewe u vojsku

Izvoz u Irak – posao veka

Ministarstvo odbrane maksimalno je pomoglo da jav -

no pred u ze }e Ju go im port – SDPR i Mi ni star stva od bra ne

Ira ka pot pi{u ugo vor o iz vo zu na o ru ̀ a wa i voj ne opre me.

U re a li za ci ji tog ugo vo ra, vred nog oko 235 mi li o na do la -

ra, u~e stvu ju fa bri ke srp ske na men ske in du stri je – „Kru -

{ik“ iz Va qe va, kra gu je va~ ka „Za sta va“, „Mi lan Bla go je vi}“

iz Lu ~a na, u`i~ ki „Pr vi par ti zan“, ~a ~an ska „Slo bo da“ i

„Pr va iskra“ iz Ba ri ~a. „Utva“ iz Pan ~e va }e za Irak pro -

iz vo di ti {kol ske avi o ne.

Remont aviona

Ugo vo re ni re mont pet avi o na MiG 29 tre ba lo bi da

bu de kom plet no za vr {en po lo vi nom 2008. go di ne. Ja ~a we

srp skog va zdu ho plov stva na sta vqa se re mon tom no vih le -

te li ca i to dva he li kop te ra Mi24, dva he li kop te ra

Mi17, tri he li kop te ra Mi8 i avi o na An26. Po red po ve -

}a wa bez bed no sti na {eg ne ba, to }e znat no po ve }a ti i

tran sport ne ka pa ci te te srp skog va zdu ho plov stva.

Prepoznatqiv imix

Na kra ju man da ta u ovoj Vla di, si gu ran sam da mo gu

da ka ̀ em da su gra |a ni po no sni ji na svo ju voj sku i da smo

ve} za ovih de set me se ci ostva rili ciq da vra timo ugled

Voj sci, Mi ni star stvu i wi ho vim pri pad ni ci ma.

Ta ko |e, no vi me na xment uspeo je u otva ra wu ka jav -

no sti i ru {e wu ra znih pred ra su da ko je su stvo re ne pod

pla {tom „voj ne taj ne“. Stvo ri li smo pre po zna tqiv imix

Voj ske – uve li no ve ozna ke svih pri pad ni ka VS i no ve re -

gi star ske ta bli ce za voj na vo zi la.

m i n i s t a r o d b r a n e D r a g a n [ u t a n o v a c

dri le iz Ni {a. Wi hov u~i nak bio je iz u zet no uspe {an,

ia ko su na tom za dat ku an ga ̀ o va na sa mo tri he li kop te ra.

Oni su upo tre bqa va ni na naj u gro ̀ e ni jim me sti ma, u sa -

rad wi sa te ri to ri jal nim va tro ga snim slu ̀ ba ma, sta nov -

ni {tvom i je di ni ca ma MUP-a. U ga {e wu po ̀ a ra u Gr~ koj

srp ski tim je za se dam da na na pra vio 283 le ta, 146 ~a -

so va pro veo u va zdu hu i od va tre ne sti hi je spa sa vao gr~ -

ka se la, lo ka li tet drev ne Olim pi je i na ci o nal ni park

Fo loi.

Boqi uslovi

u Kopnenoj zoni bezbednosti

Kom pa ni ja SBB po klo ni la je 21 pa ket ka blov ske te -

le vi zi je Mi ni star stvu od bra ne, od no sno ba za ma u Kop ne -

noj zo ni bez bed no sti gde su sta ci o ni ra ne je di ni ce Voj ske

Sr bi je. U do na ci ji u~e stvu je i 13 be o grad skih op {ti na

ko je su 21 voj nu ba zu u KZB-u opre mi li te le vi zo ri ma, DVDple je ri ma i kom pju ter skom opre mom. Za hva qu ju }i no voj

opre mi pri pad ni ci Voj ske Sr bi je u Kop ne noj zo ni bez bed -

no sti mo gu da pra te pro gra me pre ko sa te li ta i da bu du

mno go bo qe informisani ne go do sa da.

I civili se le~e na VMA

Voj no me di cin ska aka de mi ja je jed na od naj re spek ta -

bil ni jih bol ni ca u re gi o nu. Od ove go di ne je u mre ̀ i

zdrav stve nih usta no va Sr bi je, u istom sta tu su kao i kli -

ni~ ki cen tri, ta ko da se u woj mo gu le ~i ti i ci vi li. Pla -

ni ra no je we no opre ma we naj sa vre me ni jim elek tron skim

apa ra ti ma, ob na vqa we i ku po vi na no ve opre me neo p hod -

ne za di jag no sti ku. U okvi ru me |u na rod ne voj ne sa rad we

stran ci ma }e bi ti omo gu }e no {ko lo va we u VMA.

Vojno{kolski sistem usagla{en

sa univerzitetskim

Si stem voj nog {kol stva usa gla {a va se sa pro pi si ma

Re pu bli ke Sr bi je i pri bli ̀ en je Be o grad skom uni ver zi -

te tu. Stu den ti Voj ne aka de mi je po sle za vr {et ka {ko lo va -

wa osim voj ne, do bi ja ju i di plo mu po je di nih ci vil nih fa -

kul te ta.

Ve}i broj kandidata za vojne {kole

U ovoj go di ni znat no je po ve }a no in te re so va we za

{ko lo va we u Voj noj aka de mi ji – za jed no me sto kon ku ri sa -

9* * *For mi ra we dr ̀ a ve Na toa na Ko so vu i Me to hi ji po kra ji -

ni sva ka ko ne po dr ̀ a vam, i mi slim da to ni ko i ne na me ra va,

ali ne mo gu da za mi slim {ta bi se u ovom tre nut ku de si lo u ju -

`noj srp skoj uko li ko bi se sna ge Kfo ra po vu kle. Mo ram da pod -

se tim da su u okvi ru tih sna ga i voj ni ci Gr~ ke, Bu gar ske, Fran -

cu ske i ve li kog bro ja tra di ci o nal no pri ja teq ski na stro je nih

ze ma qa pre ma Sr bi ji i srp skom na ro du. Ze mqe za ko je ka ̀ e mo

da su nam brat ske ne mo ̀ e mo da sma tra mo ne pri ja te qi ma na

Ko so vu i Me to hi ji, a pri ja te qi ma u ne kim dru gim od no si ma.

(OD BRA NA, 1. sep tem bar 2007)

Po sle ni za go di na pre go va ra wa ugo vo ri li smo iz voz na -

o ru ̀ a wa za Irak u vred no sti od oko 235 mi li o na do la ra. Sve

to za hva qu ju }i sta bil no sti u na {oj ze mqi. U ne sta bil nim ze -

mqa ma ta kvi ugo vo ri i pla no vi pro pa da ju. Na la zi mo se u si -

tu a ci ji da pot pi su je mo Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ̀ i -

va wu sa EU za to {to smo ostva ri li sta bil nost i za to {to je

iz ve sno vre me i eko nom ski rast u Sr bi ji naj ve }i u re gi o nu.

Ima mo re zul ta te ko je i dru gi pri zna ju.

(DA NAS , 28. de cem bar 2007)

Pro fe si o na li za ci ju Voj ske do ̀ i vqa vam kao pro je kat mog

man da ta. U ovoj go di ni pla ni ra no je da upo sli mo vi {e od hi qa -

du pro fe si o nal nih voj ni ka. Tu se, me |u tim, su o ~a va mo sa iz ve -

snim di le ma ma. Po {tu ju }i po li ti~ ka opre de qe wa Sr bi je o evro -

a tlan skim in te gra ci ja ma mo ji pret hod ni ci pra vi li su pro jek te

za sno va ne na tom opre de qe wu. Tre nut no ne mam eg zakt nu ana li zu

ko li ko }e ko {ta ti pro fe si o na li za ci ja Voj ske jer sa da ra ni ji

pla no vi za sno va ni na evro a tlant skim opre de qe wi ma mo ra ju da

pre tr pe od re |e ne pro me ne. Za to ra di mo vi {e sce na ri ja, jer te -

{ko je pred vi de ti po li ti~ ku si tu a ci ju i pra vac ko jim }e se Sr bi -

ja kre ta ti. Kao po li ti ~ar znam ku da Sr bi ja mo ra da ide, pi ta we

je sa mo vre me na ka da }e to ura di ti. Jer, ako sve ze mqe u okru -

è wu bu du u NA TO-u, te {ko da }e Sr bi ja mo }i da na pre du je kao

ne ko ne u tral no ostr vo. Ve} sle de }e go di ne }e, iz u zev Bo sne i

Her ce go vi ne i even tu al no Cr ne Go re, sve ze mqe bi ti u NA TO,

ukqu ~u ju }i Ma ke do ni ju, Al ba ni ju i Hr vat sku. Pro ce ne su da }e sa -

da {we iz dva ja we iz bu xe ta od 2,4 od sto BDP-a bi ti do voq no i

kad se Voj ska bu de pro fe si o na li zo va la. Ni {ta to ne }e ko {ta ti

vi {e na {u dr ̀ a vu ne go {to sa da ko {ta. Pro fe si o nal ni voj nik

pro fe si o nal no mno go vi {e vre di od re gru ta i sve sku pa, sa

istim ula ga wi ma mo ̀ e mo do bi ti ve o ma pro fe si o nal nu Voj sku.

(EKO NO MIST, 11. no vem bar 2007)

Iz in ter vjua mi ni stra od bra ne

BEZ GU RA WA PRO BLE MA

POD TE PIH

Mi ni star stvo od bra ne ne }e ra di ti u ko rist {te te Voj ske

ta ko {to }e sa mo tran sfe ri sa ti (usme ra va ti) no vac iz bu xe ta

ka od bram be noj in du stri ji. Po dr ̀ a va }e mo sva ku ini ci ja ti vu

od bram be ne in du stri je ko ja po boq {a va od bram be nu mo} na {e

ze mqe, a sa dru ge stra ne od bram be na in du stri ja mo ra da se

pri la go di ve li ~i ni tr ̀ i {ta na ko je è li da pla si ra svo ju ro -

bu i da ima re al ne zah te ve pre ma MO.

Ula skom u Part ner stvo za mir otva ra ju se per spek ti ve za

od bram be nu in du stri ju i sma tram da je to je dan od pri o ri te ta

ko ji ma se re sor no mi ni star stvo u bu du }em pe ri o du mo ra ba -

vi ti. Ako smo ne ka da go vo ri li da je od bram be na in du stri ja u

pro ble mu zbog ne mo gu} no sti iz vo za, ja }u u~i ni ti sve za ubr -

za va we iz da va wa do zvo la. To pi ta we sam ve} po kre nuo na sed -

ni ci Vla de, ali i ini ci ja ti vu za iz me ne i do pu ne Za ko na o

spoq no tr go vin skom pro me tu na o ru ̀ a wa i voj ne opre me.

* * *Po seb no è lim da na gla sim da sam ja, kao i voj ni vrh,

sve stan svo jih za kon skih oba ve za, ali da je pro blem ha {kih op -

tu ̀ e ni ka, u stva ri, pro blem ci vil nih bez bed no snih struk tu ra,

te da ne }u do zvo li ti da se taj pro blem pre ba cu je na te ret Voj -

sci. U naj kra }em ro ku po kre nu }u ak tiv no sti ko ji ma }e bi ti po -

ka za na ja sna opre de qe nost Mi ni star stva od bra ne i Voj ske da

efi ka sno u~e stvu je u re {a va wu tog pro ble ma.

(OD BRA NA, 1. jun 2007)

[e ma Mi ni star stva je ste jed na stvar, po pu we nost ka dro vi -

ma je dru ga stvar i in si sti ra }u na to me da naj bo qi ka dro vi bu -

du na naj od go vor ni jim me sti ma. To je je dan od na {ih bu du }ih ve -

li kih za da ta ka, ne sa mo u okvi ru Mi ni star stva ve} i u Voj sci.

Na sto ja }u da se sta ri si stem ne po ti zma, i to ga da ne ko ko je bli -

ì svom {e fu ima pri o ri tet u od no su na ne kog ko je kva li tet ni -

ji od we ga, jed nom za u vek za u sta vi.

U Mi ni star stvu i Voj sci svi tre ba da zna ju na ko ji na ~in

mo gu da na pre du ju – na osno vu oce na ko je su do sa da ima li i

od go va ra ju }eg ste pe na stru~ ne spre me, uz {to ma we dis kre ci -

o nih pra va, mi ni stra i na ~el ni ka G[, ili bi lo ko ga u Ge ne -

ral {ta bu i MO. Uve ren sam da je to po li ti~ ki ciq i pred sed -

ni ka re pu bli ke, jer }e mo na taj na ~in do bi ti ozbiq nu i sta -

bil nu in sti tu ci ju, ka kva tre ba da bu de Mi ni star stvo od bra ne.


No vim za kon skim re {e wi ma dr ̀ av ni slu ̀ be ni ci i

na me {te ni ci Mi ni star stva od bra ne iz jed na ~e ni su

po po lo ̀ a ju sa za po sle ni ma u osta lim mi ni star stvi -

ma Vla de. Dva si stem ska za ko na, o od bra ni i Voj sci,

iz ko jih su pro is te kli broj ni pod za kon ski ak ti, omo -

gu }i la su na sta vak za po ~e te tran sfor ma ci je Voj ske

Sr bi je i si ste ma od bra ne u ce li ni.

Oba za kon ska ak ta po sta vqe na su na stan dar di ma

po ko ji ma se pra ve sa vre me ne od bram be ne stra te gi je, a

jed na od wi ho vih naj bit ni -

jih od li ka je ste mo gu} nost

raz vo ja stra te {ko-dok tri -

nar ne kon cep ci je. Stvo re -

na je osno va za ja ~a we re -

gi o nal ne sa rad we, za jed -

ni~ ko re {a va we bez bed no -

snih ri zi ka i so li dar nost u

slu ~a ju ele men tar nih i dru -

gih ak ci dent nih pret wi. To

ja ~a bez bed nost, u~vr {}u je

po ve re we i usme ra va sna ge

i sred stva na br ̀ i pri -

vred ni raz voj i bo qi `i -

vot, ali i iz grad wu sta bil -

nog od bram be nog si ste ma.

Sle di do no {e we 109

raz li ~i tih op {tih aka ta,

od ko jih je 13 iz nad le ̀ no -

sti Skup {ti ne Sr bi je, kao

Uskla|ivawe

interesa

{to su za ko ni i stra te gij sko-dok tri nar ni do ku men ti, 19

iz nad le ̀ no sti pred sed ni ka Re pu bli ke, 37 iz nad le ̀ no -

sti Vla de, 42 iz nad le ̀ no sti mi ni stra od bra ne i osam iz

nad le ̀ no sti na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba. U za vr {noj fa zi

iz ra de su na cr ti Za ko na o voj noj, rad noj i ma te ri jal nojoba ve zi, Za ko na o ci vil nom slu ̀ e wu i Za ko na o ci vil nojza {ti ti. For mi ra na je rad na gru pa za iz ra du za ko na o

Voj no o ba ve {taj noj i Voj no be zbed no snoj agen ci ji.

Okon ~a na je i re for ma si ste ma pla ta za po sle nih u

si ste mu od bra ne.

No vim Pra vil ni komo pla ta ma znat no su po ve -

}a na pri ma wa pro fe si o -

nal nih pri pad ni ka Voj ske.

To je sti mu la tiv no de lo va -

lo na rad za po sle nih, ali

i in te re so va we kan di da ta

za {ko lo va we na Voj noj

aka de mi ji. Sta re {i na ma

ko je oba vqa ju ko mand ne i

ru ko vo de }e du ̀ no sti, ima -

ju ve }e od go vor no sti, od -

re |e na je vi {a pla ta u od -

no su na one ko ji ra de ad -

mi ni stra tiv ne po slo ve.

Dok su pro {le go di ne

pla te po ra sle za 3,2 od sto

u mar tu i 4,2 od sto u sep -

tem bru, po ~et kom ove go di -

Dr Zo ran Jef ti}

Usva ja wem Za ko na o mi -ni star stvi ma, u ma ju pro {le

go di ne, Mi ni star stvo od bra -

ne zva ni~ no je u{lo u sa stav

Vla de Re pu bli ke Sr bi je. Bio

je to pred u slov da se si stem

od bra ne ure di Za ko nom o od -bra ni i Za ko nom o Voj sci

Re for ma ima jed nu pre po zna tqi vu

di men zi ju u ko joj nor ma tiv na

re {e wa uvek ima ju u vi du qu de ko ji

su no si o ci wi ho vog iz vr {a va wa.

Po ~ev od onih mla dih ko ji tek tre ba

da vi de pred no sti i iza be ru voj ni

po ziv, pre ko po sta vqa wa prin ci pa

pred vi di ve voj ne ka ri je re i

efi ka snog upra vqa wa

qud skim re sur si ma.

Igor Jo vi ~i}

Sr bi ja je do bi la prav -

ni, od no sno in sti tu ci o nal ni

okvir za ure |e we i funk ci o -

ni sa we je din stve nog si ste ma

od bra ne, ura |en po stan dar -

di ma sa vre me nih od bram be -

nih stra te gi ja

Dr ̀ av ni se kre ta ri Mi ni star stva od bra ne

10

Upra va za sta ra te gij sko pla ni ra we Mi ni star stva

ra di la je na kre i ra wu broj nih do ku me na ta, pre sve ga

Stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti, Stra te gi je od bra neRe pu bli ke Sr bi je i Stra te gij skog pre gle da od bra ne, kaoi Mi ni star skog uput stva za 2008. go di nu, te na Glav noj

stu di ji na uvo |e wu si ste ma pla ni ra wa, pro gra mi ra wa,

buxe ti ra wa i iz vr {e wa – PPBI.

U obla sti me |u na rod ne voj ne sa rad we za kqu ~e no je

de vet me |u na rod nih ugo vo -

ra. Sa rad wu sa Nor ve {kom

obe le ̀ i la je wi ho va do na -

ci ja In sti tu tu za stra te gij -

ska is tra ̀ i va wa. Voj no me -

di cin sku aka de mi ju opre mi -

li su la kom poq skom bol ni -

com dru gog ni voa i pra te -

}im tre na ̀ nim se tom opre -

me, vred ne vi {e od 1,5 mi -

lo na evra.

Mi ni star stvo od bra -

ne u na red nom pe ri o du o~e -

ku je in ten ziv na me |u na rod -

na sa rad wa, pot pi si va we

spo ra zu ma o pro to ku bez -

bed no snih in for ma ci ja i

na sta vak bez bed no snih in -

te gra ci ja u okvi ru Pro gra -

ma Part ner stvo za mir

ne re a li zo va no je po ve }a we naj pre za oko 17 od sto u pro -

se ku, a za tim jo{ 10,3 od sto li ne ar no, ~i me je do stig nu to

po ve }a we obe }a nih, u pro se ku, 30 od sto i ta ko po boq {an

so ci jal ni sta tus voj nih li ca. Do kra ja go di ne o~e ku je se

jo{ jed no po ve }a we.

Za in ve sti ci je i opre mu ove go di ne pla ni ra no je

20,2 od sto bu xe ta, {to je dvo stru ko vi {e ne go u 2007. go -

di ni. Sred stva za in ve sti ci je u gra |e vin ske objek te, ma -

{i ne i opre mu, odo bre na u ovo go di {wem bu xe tu u iz no su

od 9,45 mi li jar di di na ra, ve }a su ne go ona iz dvo je na za

istu na me nu u pret hod ne tri go di ne za jed no. Isto vre me no,

kad je re~ o tro {ko vi ma ra da, Voj ska se i da qe po na {a

ve o ma ra ci o nal no, pa je ostva re no sma we we za oko tri

mi li jar de di na ra, od no sno sa 35 od sto u 2007. go di ni na

24,2 od sto ovo go di {weg bu xe ta.

Pr vi put po sle ve o ma du gog pe ri o da, si stem od bra -

ne u 2008. go di nu u{ao je

bez du ga, ia ko je sre di nom

pro {le go di ne on iz no sio

go to vo tri mi li jar de di na -

ra. Uz to, 2007. go di ne je

za 60,5 od sto po ve }a na i

stav ka na pla }e nih pri ho -

da, ta ko da je ove go di ne u

si ste mu od bra ne pre net

vi {ak pri ho da od 2,4 mi -

li jar de di na ra.

Ra di {to po voq ni jeg

re {a va wa stam be nih pro -

ble ma Vla da je usvo ji la

pro gram sub ven ci o ni sa wa

stam be nih kre di ta, ko ji }e

omo gu }i ti da do sta na do |e

vi {e od 1.200 pro fe si o -

nal nih pri pad ni ka Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske.

Alek san dar

Mi {~e vi}

Voj ni bu xet je u pro {loj

go di ni uve }an u od no su na

2006. za go to vo de vet od sto,

a ovo go di {wi za no vih 16,9

od sto, {to je ste du go o~e ki -

va no po boq {a we ma te ri jal -

nog po lo ̀ a ja za po sle nih u

Mi ni star stvu od bra ne i Voj -

sci Sr bi je

Mr Du {an

Spa so je vi}

Kre i ra we broj nih

stra te {kih do ku me na ta,

or ga ni za cij sko-mo bi li za -

cij ske pro me ne i uspon me -

|u na rod ne voj ne sa rad we

obe le ̀ i li su pro te klih

go di nu da na ra da Sek to ra

za po li ti ku od bra ne


12

Ja~awe

borbene

mo}i

tro kom po nent nost sa sta va i na me ne, stan dard ve li ~i ne

sna ga, mo du lar nost or ga ni za ci je, in ter o pe ra bil nost,

pri o ri te ti mo der ni za ci je i ma te ri jal na odr ̀ i vost si -

ste ma.

Energija razvoja

Sma wen je broj je di ni ca ko je ne ma ju bor be nu mo} i

uki nu ti su gar ni zo ni ko ji bro je sto ti nak voj ni ka, jer te -

{ko da do pri no se od bram be noj spo sob no sti ze mqe. Pre -

for mi ra ni su Ge ne ral {tab i od re |e ne ko man de, a sma -

wen je i broj sa sta va na tak ti~ kom ni vou. Voj ska je ras te -

re }e na vi {ka na o ru ̀ a wa i voj ne opre me, ali i ne per -

spek tiv nih bor be nih sred sta va. Po me nu te pro me ne od vi -

ja le su se u skla du sa naj vi {im svet skim stan dar di ma u

voj noj obla sti.

I ne po voq na ka drov ska pi ra mi da – struk tu ra ofi -

ci ra po ~i no vi ma, um no go me je po pra vqe na. Do 2010.

godine pred vi |e na je pot pu na pro fe si o na li za ci ja Vojske.

Broj no sta we de fi ni sa no je na osno vu pro ce we nih

bez bed no snih iza zo va, ri zi ka i pret wi sa ko ji ma se Sr -

bi ja mo ̀ e su o ~i ti, we nih fi nan sij skih mo gu} no sti, po vr -

{i ne ze mqe i od lu ke da se ukqu ~i u po je di ne ko lek tiv ne

si ste me bez bed no sti.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je

ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{

Po sle pr vo bit nih pro me na u or ga ni za ci ji,struk tu ri, ras po re du, bro ju i na o ru ̀ a wu je di -ni ca Voj ske, to kom pro {le go di ne, sle di mo -der ni za ci ja si ste ma obu ke, ali i zna ~aj ni jeteh ni~ ko opre ma we sa sta va.

Osnov ni ciq tran sfor ma ci je Voj skebio je da se for mi ra ju sa sta vi ko jisu pro fe si o nal ni i ra ci o nal nih di men zi ja, pri la go dqi vi za da ci mai po kre tqi vi, ali i za sno va ni na lo gi sti~ kom kon cep tu. Wi ho ve bor be ne ka pa ci te te tre ba lo je raz vi ja ti, a po ve }a ti spo sob nost je di ni ca za re a go va we. Usva ja wem Za ko na o Voj sci stvo re ni su uslo vi za na sta vak re for me, ko ja je za po ~e la sre di nom 2006. go di ne.

Tran sfor ma ci ja Voj ske Sr bi je

osmi {qe na je u dve fa ze – pr va od

ju na 2006. do ju na 2007, a dru ga

do 2010. go di ne. Za po ~e la je for -

mi ra wem Pr ve bri ga de Kop ne ne

voj ske, u No vom Sa du. Osnov ne or ga ni -

za ci o ne pro me ne u je di ni ca ma za vr -

{e ne su sre di nom pro {le go di ne, ka da

je u Vra wu for mi ra na ^e tvr ta bri ga -

da Kop ne ne voj ske.

No vim re {e wi ma za u sta vqen je

pad bor be ne mo }i Voj ske. Shod no ras -

po lo ̀ i vim fi nan si ja ma, pro jek to va na

je we na efi ka sni ja i ra ci o nal ni ja

struk tu ra, od go va ra ju }a broj na ve li ~i -

na, ka ko bi uspe {no od go vo ri la de fi -

ni sa nim mi si ja ma i za da ci ma. Svi no -

vo for mi ra ni sa sta vi opre mqe ni su

pa ̀ qi vo oda bra nim i is prav nim sred -

stvi ma rat ne teh ni ke, ko jom tre nut no

ras po la ̀ e mo, ali i po pu we ni kva li -

tet nim ofi ci ri ma i pod o fi ci ri ma.

Pre ci zi ra na su i na ~e la na ko ji -

ma }e po ~i va ti – pro fe si o na li zam,

V o j s k a S r b i j e

Za remont pet aviona MiG 29, dva

helikoptera Mi 17, dva Mi 24, tri Mi

8 i jednog transportnog avi ona An 26 iz

Nacionalnog investicionog plana izd-

vojeno je oko 30 mi liona evra. Kako

nagla{ava ko man dant Vazduhoplovstva i

protivvazdu hoplovne odbrane Vojske

Sr bi je general-major Dragan Kata ni},

let re montovanog aviona MiG 29 na

ve`bi povodom Dana Vojske Srbije u

Ni {u najavio je obnavqawe na{ih bor-

benih kapaciteta.

Jedan od najva`nijih ciqeva

Komande jeste da ove godine imamo od 40

do 50 sati naleta po pilotu, a da se

naredne godine dostigne 80 sati naleta,

koliko je ranije i bila norma za pilote

na{e borbene avijacije. Treba znati, da

je pro{le godine broj naleta po pilotu

iznosio oko 20 sati, dok je 2005. godine

bio svega {est sati. Leta~ka obuka u vaz-

duhoplovnim sastavima intenzivno se

prilago|ava novim uslovima u avi-

jacijskim bazama.

Formirawem dve avijacijske baze – u La|evcima i na Batajnici –

objediwavawem svih protivvazduhoplovnih jedinica u jednu brigadu i

reorganizacijom jedinica vazdu{nog osmatrawa, javqawa i navo|ewa,

racionalizovani su svi sastavi Vazduhoplovstva i protvvazduhoplovne

odbrane Vojske Srbije, a komandovawe je postalo znatno efikasnije.

Ko man da Kop ne ne voj ske, ~i je je se di {te u Ni {u, nad le ̀ na je

za ospo so bqa va we, raz voj, opre ma we i usa vr {a va we svih ro do -

va i slu ̀ bi. ê ti ri bri ga de tog vi da Voj ske, Spe ci jal na i Me {o -

vi ta ar ti qe rij ska bri ga da, ali i osta le ma we je di ni ce, opre mqe -

ne su naj kva li tet ni jim i naj i sprav ni jim bor be nim sred stvi ma, te

pred sta vqa ju osnov nu sna gu i oko sni cu na {eg si ste ma od bra ne.

– U pro te klom pe ri o du ru ko vo di li smo or ga ni za ci jom ve o ma

zah tev nih ak tiv no sti, ka kva je bi la za jed ni~ ka ve ̀ ba na {ih oru ̀ a -

nih sna ga, Bu gar ske i Ru mu ni je „Du nav -

ska stra ̀ a”. Ta ko |e, uve li smo u prak -

su da se je di ni ce re dov no uve ̀ ba va ju

na po li go nu „Pa su qan ske li va de”, po -

seb no u obla sti boj nih ga |a wa. Broj ne

or ga ni za cij sko-mo bi li za cij ske pro me -

ne i opre ma we no vim teh ni~ kim ka pa -

ci te ti ma obez be di le su da Kop ne na

voj ska bu de znat no ja ~a i efi ka sni ja –

tvr di ko man dant tog sa sta va ge ne ral-

pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}.

Mno ge je di ni ce, po put Spe ci jal ne

bri ga de, ba ta qo na voj ne po li ci je ili

Re~ ne flo ti le su u do voq noj me ri pro -

fe si o na li zo va ne. Ubu du }e

o~e ku je mo pro fe si o na li za ci ju

ten kov skih po sa da, ali i osta -

lih sa sta va Kop ne ne voj ske.

KOP NE NA VOJ SKA

– Obuka, kao osnovni segment

osposobqavawa Vojske, usmere-

na je na obu~avawe vojnika na

sluèwu vojnog roka i profe-

sionalnog sastava. U odnosu na

prethodni model, koji se zasni-

vao na obu ci po unapred pri -

pre mqe nim planovima i pro -

gra mima, nezavisno od prirode

nare|enih zadataka, novi sis-

tem obuke usmeren je na pred-

stoje}e misije i zadatke Vojske

Srbije. To jeste su{tinska novina

koja treba da obezbedi boqu

obu~enost pojedinaca, ali i

jedinica u celini – isti~e koman-

dant Komande za obu ku general-

major Qubi{a Di ko vi}.

Vojnici se, najpre, oko mesec

i po dana obu~avaju u centrima za

osnovnu obuku, a potom isto

toliko vremena provode u centri-

ma za specijalisti~ku obuku.

Po{to se osposobe za svoju vojno-

evidencionu specijalnost, drugi

deo vojnog roka sluè u borbenim jedinicama. Na obuku se u

proseku prima oko 4.500 regruta po generaciji.

I stare{ine se redovno obu~avaju. U toku su kursevi za

podoficire koji }e biti postavqeni na du`nosti prvih podofi-

cira u jedinicama ranga ~ete–baterije i glavnih podoficira u

komandama, od bataqona do General{taba Vojske Srbije.

Ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi} 13

Ge ne ral-major

Dragan Katani}

VAZDUHOPLOVSTVO I

PROTIVVAZDUHOPLOVNA

ODBRANA

Ge ne ral-major

Qubi{a Dikovi}

KOMANDA

ZA OBUKU


14

V o j s k a S r b i j e

Da nas Voj ska ima bri ga de ko je broj ~a no i teh ni~ -

ki od go va ra ju svom re al nom na zi vu. Wi ma ko man du ju

naj per spek tiv ni je sta re {i ne u si ste mu od bra ne, bu du -

}i bri gad ni ge ne ra li.

No vi iz gled Voj ske Sr bi je, po ti pu, sa sta vu, a do -

brim de lom i opre mqe no sti, ne za o sta je za oru ̀ a nim

sna ga ma u re gi o nu. Na stra te gij skom ni vou Voj ska ima

Ge ne ral {tab sa Zdru ̀ e nom ope ra tiv nom ko man dom,

de vet or ga ni za cij skih je di ni ca i Upra vu voj ne po li ci -

je. Kop ne na voj ska, Va zdu ho plov stvo i pro tiv va zdu ho -

plov na od bra na, ali i Ko man da za obu ku je su sa sta vi

ope ra tiv nog ni voa. Tak ti~ ki ni vo ~i ne je di ni ce ran ga

bri ga de.

Ulagawe u budu}nost

Po sle pr ve fa ze re or ga ni za ci je za po ~eo je raz -

voj Voj ske, od no sno kre i ra we no vog si ste ma obu ke,

dok tri ne i pra vi la upo tre be je di ni ca. Sve pro me ne

iz ve de ne su bez do dat nih fi nan sij skih sred sta va, u

okvi ru pla ni ra nog i odo bre nog voj nog bu xe ta za 2007.

i 2008. go di nu.

To kom pro te klih go di nu da na te ̀ i {ni za da ci bi li

su mo der ni za ci ja si ste ma za za {ti tu in for ma ci ja, re -

mont pet avi o na MiG29, ali i osta lih bor be nih sred -

sta va Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne,

me |u ko ji ma je i avi on za po ~et nu obu ku la sta 95.

Pri o ri te ti od 2007. do 2010. go di ne je su da qa

op ti mi za ci ja or ga ni za ci je i lo gi sti~ ke po dr {ke, pre -

la zak na pro fe si o nal nu Voj sku, iz grad wa voj nih ba za,

ali i teh ni~ ka mo der ni za ci ja u skla du sa mo gu} no sti -

ma ze mqe.

U 2008. go di ni pla ni ra se do dat no opre ma we je -

di ni ca sa vre me nom te le ko mu ni ka ci o nom opre mom, ku -

po vi na bor be nih vo zi la to~ ka {a, la kog na o ru ̀ a wa,

za {tit ne opre me naj no vi je ge ne ra ci je i te ren skih vo zi -

15

Da bi obu ka voj ni~ kih sa sta va bi la efi ka sni ja, for mi ra na je i Ko -

man da za obu ku sa cen tri ma za osnov nu i spe ci ja li sti~ ku obu ku, u ko ji ma

se or ga ni zu je in di vi du al na ospo so bqa va we. ^i ne je je di ni ce ne ka da {wih

Ope ra tiv nih i Kop ne nih sna ga Voj ske, te Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu -

ho plov ne od bra ne. Ko man da se na la zi u Be o gra du, a we ni sa sta vi ras po -

re |e ni su na ~i ta voj te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je.

U woj se pla ni ra, or ga ni zu je, re a li zu je i kon tro li {e osnov na i

stru~ no-spe ci ja li sti~ ka obu ka voj ni ka na slu ̀ e wu voj nog ro ka svih ro do -

va, slu ̀ bi i spe ci jal no sti, ma wih ti mo va i po sa da, ofi ci ra, ali i pri -

pad ni ka stra nih ar mi ja, {to je, u mi ru, osnov na mi si ja Voj ske.

Pod o fi ci ri Voj ske Sr bi je ta ko |e se ob u ~a va ju i usa vr {a va ju za rad

u cen tri ma za obu ku voj ni ka, ali i voj ni ci po ugo vo ru za pod o fi cir ske du -

`no sti. No vim mo de lom bor be nog ospo so bqa va wa pred vi |e no je da pod o -

fi ci ri bu du ko man di ri voj ni~ kih ode qe wa i, ujed no, in struk to ri ko ji iz vo de obu ku. Or ga ni zo va wem Ko man de za o kru ̀ en je mo del

ospo so bqa va wa voj ni ka i sta re {i na Voj ske – raz dvo je na je funk ci ja ob u ~a va wa od upo tre be tak ti~ kih je di ni ca.

To kom 2007. go di ne nad le ̀ ni su usvo ji li Pro gram raz vo ja si ste ma obu ke do 2010. go di ne, Pro gram re for me si ste ma obu kedo 2015. go di ne i Dok tri nu obu ke, u ko ji ma je de fi ni sa na vi zi ja ob u ~a va wa Voj ske Sr bi je u sred wo ro~ nom i du go ro~ nom pe ri o du.

U to ku je iz ra da Uput stva za upra vqa we obu kom i ni za nor ma tiv nih do ku me na ta ko ji tre ba da ute me qe pro me ne u or ga ni za ci ji i

iz vo |e wu ko lek tiv ne obu ke i obu ke spe ci jal nih je di ni ca.

la, za tim, po pu na spe ci jal nih sa sta va na o -

ru ̀ a wem i voj nom opre mom, ali i re mont

de la bor be ne teh ni ke Kop ne ne voj ske.

Neo p hod no je za vr {i ti i for mi ra we

rat nih je di ni ca, sa te ̀ i {tem na te ri to -

ri jal nim bri ga da ma. So ci jal na di -

men zi ja i da qe osta je kqu~ -

na oblast re for me Voj ske

Sr bi je. Usva ja we no vog si -

ste ma vred no sti, ko ji se

ne te me qi kao do sa da sa -

mo na pa tri o ti zmu, ve} na ob ra zo va wu,

obu ci i usa vr {a va wu, ali i tak mi ~ar skom du -

hu, je ste no vi mo del ko ji ubu du }e tre ba da pri -

hva te svi pri pad ni ci si ste ma od bra ne.

MO DE LO VA WE OBU KE

www.mod.gov.yu

Iz kvantiteta

u kvalitet

Re zul ta ti ra da Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star -

stva od bra ne u ve li koj me ri di rekt no se pre sli ka va ju

na uslo ve `i vo ta, eko nom ski i so ci jal ni sta tus za po -

sle nih u si ste mu od bra ne. U we go voj nad le ̀ no sti su i

pi ta wa ko ja uti ~u na for ma ci ju i si ste ma ti za ci ju rad -

nih me sta, {ko lo va we i usa vr {a va we voj nog ka dra.

Imenik `ivotnih pitawa

Ni zom re {e wa re gu li sa no je ostva ri va we pra va za

raz li ~i te na dok na de, od ko jih se pre ma zna ~a ju iz dva ja uskla -

|i va we dnev ni ca za slu ̀ be no pu to va we pro fe si o nal nih voj -

nih li ca sa sli~ nim da va wi ma kod dr ̀ av nih slu ̀ be ni ka, ~i -

me su te pri na dle ̀ no sti uve}ane za oko 90 po sto. Iz me nom

pra vil ni ka re gu li sa no je i pla }a we op {teg de ̀ ur stva i po -

ve }a na na dok na da za stru~ no de ̀ ur stvo u voj no zdrav stve nim

usta no va ma. Na kna de tro {ko va za za kup sta na i odvo je nog ̀ i -

vo ta od po ro di ce u tom pe ri o du uve }ane su za 10 pro ce na ta.

Do net je i no vi Pra vil nik o na kna da ma put nih i dru -

gih tro {ko va u Voj sci, ko ji pred vi |a da li ca ko ja ostva ru -

ju pra vo na na kna du de la tro {ko va za za kup sta na, uko li ko

se od lu ~e da stam be no pi ta we re {e pu tem kre di ta, ta sred -

stva usme re na we go vu ot pla tu. Usvo je ne su i iz me ne stam -

be nog pra vil ni ka ko ji ma je uki nu ta mo gu} nost od ri ca wa od

pri pa da ju }e struk tu re sta na ili u~e {}a li~ nim sred stvi -

ma. Ti me su spre ~e ne mo gu} no sti zlo u po tre ba i ne pred -

vi|e nih pro me na re do sle da na rang-li sta ma, a i ve li ~i na

sta no va ko ji se do de qu ju ogra ni ~e na je ~e tvo ro sob nom

struk tu rom.

Uniforma ponovo u modi

U je di ni ce Voj ske Sr bi je na od slu ̀ e we voj nog ro ka upu -

}e no je 94,18 po sto pla ni ra nih re gru ta, {to je u od no su na

pret hod nu go di nu za 31,9 pro ce na ta vi {e. Bu du }i da je in te -

S e k t o r z a q u d s k e r e s u r s e

Pro me ne u obla sti sta tu sa i stan dar daza po sle nih, pro ces re gru ta ci je i upu tasve ve }eg bro ja mla di }a na od slu ̀ e wevoj nog ro ka, usa gla {a va we si ste ma voj nog obra zo va wa sa si ste mom u gra |an stvu, ne ka su od pi ta wa ko ji ma su se pro te klih dva na est me se ci ba vi le Upra va za ka dro ve, Upra va za {kol stvo i Upra va za oba ve ze od bra ne.

17re so va we za slu ̀ e -

we voj nog ro ka pod

oru` jem po ra slo,

na ro ~i to u sep tem -

bar skom uput nom ro -

ku, plan je po ve }an

za 600 me sta, dok je

u de cem bru ka pa ci -

tet pro {i ren za jo{

130 re gru ta. Na ci -

vil no slu ̀ e we voj -

nog ro ka upu }e no je

17.909 mla di }a.

Na 17 lo ka ci ja

u voj nim od se ci ma

Be o grad-1 i Be o grad-2 po ~e la je pri me na in for ma ci o nog

si ste ma voj ne evi den ci je – VO JE VID, ~i me se ob je di wu je

ba za po da ta ka voj nih ob ve zni ka na tom pod ru~ ju.

VRED NI JE VOJ NE DI PLO ME

U pro te kloj go di ni u~i weni su kqu~ ni po ma ci ka

pre po zna va wu si ste ma voj nog obra zo va wa kao rav no -

prav nog ~i ni o ca pro svet nog si ste ma Re pu bli ke Sr bi je.

Pot pi si va wem spo ra zu ma sa ne ko li ko fa kul te ta Be o -

grad skog i Ni {kog uni ver zi te ta stvo re ni su uslo vi da

stu den ti i stu dent ki we Voj ne aka de mi je stek nu i ade kvat -

na zva wa pri zna ta u ci vil stvu. Iz ra |e ni su i no vi na -

stav ni pla no vi i pro gra mi Voj ne gim na zi je, ko ji su u pot -

pu no sti uskla |e ni sa zah te vi ma gim na zi ja op {teg sme ra

u gra |an stvu.

Voj na aka de mi ja

NA DVO STRU KOM KO LO SE KU

Voj na aka de mi ja, usta no va u ko joj se sti ~e voj no obra zo va we, una pre -

di la je obra zov ni pro ces ko ji spro vo di i po boq {a la kva li tet na sta ve u

svim do me ni ma. U toj in sti tu ci ji, ulo ̀ e ni su na po ri da pri me we ni ob li ci

na sta ve bu du u ve }oj me ri za stu pqe ni u {ko lo va wu i obu ci stu de na ta, kao

i zdru ̀ e ne vi dov ske ve ̀ be.

Zna ~aj ni re zul ta ti ko je je Aka de mi ja ostva ri la u pro te klom pe ri o du je -

su {ko lo va we stu de na ta po Bo low skoj kon ven ci ji i pri jem u sa stav Be o grad -

skog uni ver zi te ta. Sa po je di nim fa kul te ti ma iz ra di la je pro gra me ko ji sa dr -

`e ne ko li ko stu dij skih pod ru~ ja i mo du la. In ten zi vi ra na je i sa rad wa sa vi -

so ko {kol skim usta no va ma u ze mqi i ino -

stran stvu, po seb no u obla sti raz me ne

stu de na ta i slu {a la ca. U sklo pu re for me

voj nog {kol stva, Voj na gim na zi ja u{la je u

si stem obra zo va wa Re pu bli ke Sr bi je.

Je se nas je {ko lo va we za po ~e la

131. kla se stu de na ta Voj ne aka de mi je po

za jed ni~ kim stu dij skim pro gra mi ma sa

fa kul te ti ma uni ver zi te ta u Be o gra du i

Ni {u. Na sta vqe no je i ostva ri va we

sred wo ro~ nog pro gra ma iz da va~ ke de -

lat no sti, iz ra dom no vih lek ci ja, skrip -

ti, ux be ni ka i uput sta va. Pr vi put u

isto ri ji Voj ne aka de mi je na {ko lo va we

su pri mqe ne devojke. Po ~et na is ku stva

su do bra. Za do voq ne su i stu dent ki we,

wi ho vi na stav ni ci i sta re {i ne, a pra -

va oce na wi ho vog za la ga wa vi de }e se

po sle ~e ti ri go di ne {ko lo va wa, ka da se

bu de pro mo vi sa la pr va kla sa `e na ofi ci ra u Sr bi ji.

Na {ko lo va we u ino stran stvo oti {lo je 12 stu de na ta. Oni su pri mqe -

ni na voj ne aka de mi je SAD, Ita li je, Ne ma~ ke i Gr~ ke. Aka de mi ja je ak tiv no

u~e stvo va la u me |u ar mij skoj sa rad wi. Ostva re ne su 32 po se te u 19 ze ma qa

Evro pe, Azi je, Afri ke i Ame ri ke. Pri pad ni ci naj vi {e voj ne {ko le pu to va li

su u Kra qe vi nu Bel gi ju, Re pu bli ku Hr vat sku i Re pu bli ku Gr~ ku. Voj nu aka de mi -

ju, u istom pe ri o du, po se ti le su de le ga ci je iz 29 ze ma qa.

Pri pad ni ci Voj ne aka de mi je u~e stvo va li su na se mi na ri ma i kur se vi ma

o re or ga ni za ci ji i tran sfor ma ci ji Voj ske Sr bi je, ali i na osta lim ob li ci -

ma usa vr {a va wa. Pre da va ~i su ~e sto bi li vo de }i dr ̀ av ni funk ci o ne ri i

ugled ni na u~ ni rad ni ci Sr bi je, po seb no u [ko li na ci o nal ne od bra ne, naj -

vi {em ob li ku usa vr {a va wa ofi ci ra na {e voj ske.

Dr Bojan Dimitrijevi},pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse

Ge ne ral-ma jor Vi do sav Ko va ~e vi},

na ~el nik Voj ne aka de mi je

Promena kvantiteta u kvalitet


18

Re zul ta ti re form skih pro ce sa u lo gi sti ci ogle da li

su se u sma we wu broj ne ve li ~i ne, ras for mi ra wu i

pre for mi ra wu sa sta va, efi ka sni joj ma te ri jal noj

po dr {ci, po voq ni joj ras po de li fi nan si ra wa, po -

ste pe nom po di za wu pro fe si o nal nog i li~ nog stan -

dar da.

Vojnotehni~ki institut

Voj no teh ni~ ki in sti tut se tre nut no an ga ̀ u je na 26

is tra ̀ i va~ kih i 38 raz voj nih za da ta ka iz nad le ̀ no sti

upra va Mi ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj ske.

Kao re zul tat ra da, u na o ru ̀ a we Voj ske usvo je ni su ure -

|aj za za {ti tu ten kov skog mo to ra od ne pra vil nog star to -

S e k t o r z a m a t e r i j a l n e r e s u r s e

Nadomak

svetskih

standarda

Ciq pro me na u obla sti ma te ri jal nih re sur sa bio je da se u okvi ru ras po lo ̀ i vih mo gu} no sti dr ̀ a ve us po sta vi op ti mal na or ga ni za ci ja lo gi sti ke si ste ma od bra ne i lo gi sti~ ke po dr {ke Voj ske Sr bi je, ka ko bi mo der na, efi ka sna i eko no mi~ na oru ̀ a na si la u pot pu no sti od go vo ri la sa vre me nim bez bed no snim iza zo vi ma

va wa, si stem za za {ti tu od eks plo zi je go ri va i po ̀ a ra,

a usa vr {en je i elek tron ski oki da~ za lan ser 128 mi li -

me ta ra ogaw. U raz vo ju sred sta va na o ru ̀ a wa i opre me,

pred wa ~i li su pro jek ti avi o na za po ~et nu obu ku la sta-95, si ste ma mi ni bes pi lot ne le te li ce, pro ti vo klop nog

ra ket nog si ste ma „Bum bar“, mo de la opre ma wa voj ni ka

pe {a di je M-21.

Pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva od bra ne, u Be o -

gra du je, u ju nu 2007. go di ne, or ga ni zo van sa jam na o ru ̀ a wa

i voj ne opre me PART NER 2007. In sti tut je ta da iz lo ̀ io ve -

li ki broj eks po na ta u za vr {noj fa zi raz vo ja. U ok to bru iste

go di ne, odr ̀ an je dru gi po re du na u~ no stru~ ni skup o od -

bram be nim teh no lo gi ja ma – OTEH 2007. Pri ka za no je 179

ra do va, 287 au to ra i ko a u to ra.

U pro te kloj go -

di ni de fi ni sa ni su

prin ci pi re or ga ni -

za ci je i re for me

voj nog zdrav stva u

si ste mu od bra ne i

na pra vqen pred log

funk ci o nal ne in -

te gra ci je u si stem

zdrav stva Re pu bli ke

Sr bi je. Pri to me je

o~u van iden ti tet

voj nog zdrav stva,

sa ~u va ni su qud ski i

ma te ri jal ni re sur -

si, za dr ̀ a na pra va

voj nih osi gu ra ni ka i

obez be |e ni uslo vi

da se ta pra va

ostva re.

Uz po dr {ku Upra ve za snab de va we sklo pqe no je 150

ugo vo ra sa Re pu bli~ kim za vo dom za zdrav stve no osi gu ra -

Ili ja Pi li po vi}, po mo} nik mi ni stra od bra ne

za ma te ri jal ne re sur se

NO VE OZNA KE I ^I NO VI

Uni for me pri pad ni ka Voj ske Sr bi je do bi le su no -

ve zna ko ve pri pad no sti i ozna ke ~i no va. Re di zaj ni ra -

ne su i ozna ke ~i no va ge ne ra la. Po red to ga, no va obe -

le` ja do bi li su i ro do vi i slu ̀ be pod o fi ci ra.

19

V o j n o m e d i c i n s k a a k a d e m i j a

BREND DR@AVE I VOJ SKE

Voj no me di cin ska aka de -

mi ja je vo de }a usta no va u obla -

sti le ~e wa, pre ven tiv ne me di -

ci ne, far ma ci je, obra zo va wa

i na u~ no i stra ̀ i va~ kog ra da

na Bal ka nu, sa tra di ci jom du -

gom 164 go di ne. U svom sa sta vu

ima 27 kli ni ka, 17 in sti tu ta,

Di jag no sti~ ko po li kli ni~ ki

cen tar, Cen tar za dnev nu hi -

we na me we nih pru ̀ a wu zdrav stve nih uslu ga voj nim osi gu -

ra ni ci ma u ci vil nim zdrav stve nim usta no va ma ta mo gde ne

po sto je voj ne am bu lan te i voj ne apo te ke. Na ba vqe no je se -

dam no vih sa ni tet skih mo tor nih vo zi la ti pa ci tro en – jam -

per za po tre be voj no zdrav stve nih usta no va.

Infrastruktura i transposrt

Planirano je da baza Ce po ti na bude zavr{ena do

kraja godine. Ona ima ve li ki stra te {ki, voj no be zbed no -

sni i po li ti~ ki zna ~aj za na {u ze mqu, pa }e ona i daqe

bi ti pri o ri tet u ra du Mi ni star stva.

U obla sti pla ni ra wa i ure |e wa pro sto ra za vr {e -

na je stu di ja opre ma wa in ter vi dov skog po li go na „Pa su -

qan ske li va de” i ka sar ne „Rast ko Ne ma wi}” u Pan ~e vu.

In ten ziv no se ra di na re a li za ci ji Ma ster pla na, ko jim

je ob u hva }e no 447 voj nih kom plek sa.

Kam pa we za po ve }a we ko ri {}e wa si gur no snih po ja -

se va „Ve ̀ i po jas – pru ̀ i {an su `i vo tu” i „Voj ni u~e sni -

ci u sa o bra }a ju – bez al ko ho la” or ga ni zo va ne su u svim

sa sta vi ma Mi ni star stva i Voj ske. In ten zi vi ra ne su ak -

tiv no sti na opre ma wu je di ni ca i usta no va ne bor be nim

mo tor nim vo zi li ma. Zbog ogra ni ~e nih fi nan sij skih sred -

sta va, u pro te kloj go di ni, ku pqe no je sa mo de vet mo tor nih

vo zi la za po tre be si ste ma od bra ne.

Ge ne ral-ma jor Mi o drag Jev ti}, na ~el nik VMA

OBU KA ZA MI ROV NE OPE RA CI JE

U tre ning cen tru Kra qe vi ne Nor ve {ke ob u ~e no

je 29 pri pad ni ka na {e sa ni tet ske slu ̀ be, raz li ~i tih

spe ci jal no sti, za u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma.

Hi rur {ki tim u~e stvo vao je u ve ̀ bi Na toa „Hlad ni od -

go vor” na se ve ru Nor ve {ke i na ve ̀ bi „Med ca u er” u

Mol da vi ji.

STA NO GRAD WA

Na Be`anijskoj kosi use qe no je ukup no 108 sta -

no va. U 2008. go di ni pred sto ji za vr {e tak iz grad we i

use qe we u 179 sta no va. Ta ko |e, za 2008. i 2009. go -

di ni pla ni ran je na sta vak i za vr {e tak za po ~e te iz -

grad we obje ka ta sa ukup no 394 sta na. In ten ziv no se

ra di na kupovini 119 slu ̀ be nih sta no va u gar ni zo ni -

ma u Sr bi ji.

rur gi ju, Cen tar za kon tro lu tro va wa, Cen tar hit ne po -

mo }i i Cen tar za tran splan ta ci ju or ga na i kost ne sr ̀ i,

u ko ji ma se spro vo di vi {e od 5.000 di jag no sti~ kih i te -

ra pij skih pro ce du ra.

To kom pro te kle go di ne, na VMA je pre gle da no

550.000 bo le sni ka, a ho spi ta li zo va no vi {e od

30.000. Iz ve de no je oko 20.000 hi rur {kih in ter ven ci -

ja i bli zu tri mi li o na ra znih di jag no sti~ kih, te ra pe ut -

skih i la bo ra to rij skih pro ce du ra. Skra }e no je bol ni~ -

ko le ~e we, a u re dov nu prak su uve de na je dnev na hi rur -

gi ja. Ostva re ni su i za pa ̀ e ni svet ski re zul ta ti u obla -

sti tran splan ta ci o ne hi rur gi je, le ~e wa de ge ne ra tiv nih

bo le sti ki~ me nog stu ba, en do skop ske i mi ni mal no in va -

ziv ne hi rur gi je. Od sep tem bra 2007. go di ne VMA je i

Re gi o nal ni cen tar za voj no me di cin sku sa rad wu. Sa ra -

dom je za po ~e la i Am bu lan ta za di ja spo ru.

Od lu kom Vla de Re pu bli ke Sr bi je, u de cem bru

2007. go di ne, VMA je in te gri sa na u mre ̀ u zdrav stve nih

usta no va na {e ze mqe, kao elit na me di cin ska in sti tu -

ci ja ter ci jar nog ni voa, na me we na svim gra |a ni ma. Sa

wom su ugo vo re o sa rad wi pot pi sa la 42 ci vil ne usta -

no ve. Obez be |e na su i sred stva za ku po vi nu mul ti slajs -

nog ske ne ra naj no vi je ge ne ra ci je.


20

U

Odmeravawe

rizika

U to ku 2007. go di ne, Upra va je

osno va la 160 op {tin skih {ta bo va

ci vil ne za {ti te, 24 okru ̀ na,

~e ti ri grad ska i je dan po kra jin ski

{tab, te ime no va la wi ho ve ko man dan te

i na ~el ni ke. Pri pre mi la je

Na crt za ko na o ci vil noj za {ti ti,

ko ji tre ba da obez be di uslo ve za

funk ci o ni sa we in te gri sa nog si ste ma

za {ti te i spa sa va wa u Re pu bli ci.

sva ja wem Pra vil ni ka o unu tra {wem ure |e wu i si -ste ma ti za ci ji rad nih me sta Mi ni star stva od bra ne,

u no vem bru pro {le go di ne for mi ra na je Upra va za

van red ne si tu a ci je. Na sled nik je Upra ve za od bra nu

Re pu bli ke Sr bi je, ko ja se od 1994. go di ne ba vi la

od bram be nim pri pre ma ma ci vil nih struk tu ra dru -

{tva i po slo vi ma ci vil ne za {ti te. Po me nu te nad le ̀ no -

sti za dr ̀ a la je i da nas. Upra va je je di na ce li na Mi ni -

star stva ko ja pro ce wu je ste pen ugro ̀ e no sti ze mqe od

ele men tar nih ne po go da, teh ni~ kih i teh no lo {kih ne sre -

}a. Ta ko |e, or ga ni zu je slu ̀ bu ci vil ne za {ti te u gra do -

vi ma, op {ti na ma i okru zi ma Sr bi je.

U to ku 2007. go di ne, Upra va za van red ne si tu a ci je

osno va la je 160 op {tin skih {ta bo va ci vil ne za {ti te,

24 okru ̀ na, ~e ti ri grad ska i je dan po kra jin ski {tab, te

ime no va la wi ho ve ko man dan te i na ~el ni ke. Pri pre mi la

je Na crt za ko na o ci vil noj za {ti ti, ko ji tre ba da obez -

be di uslo ve za funk ci o ni sa we in te gri sa nog si ste ma za -

{ti te i spa sa va wa u Re pu bli ci.

Uz to, Upra va je nad le ̀ ni ma pred lo ̀ i la i Na crtured be o or ga ni za ci ji i funk ci o ni sa wu slu ̀ bi osma -tra wa i oba ve {ta va wa, pre ma ko joj se na kva li tet ni ji

na ~in pri ku pqa ju, ob ra |u ju i raz me wu ju po da ci o ugro -

`e no sti te ri to ri je i sta nov ni {tva, pred u zi ma ju ak tiv -

U p r a v a z a v a n r e d n e s i t u a c i j e

21no sti ra di za {ti te gra |a na i ma te ri jal nih do ba ra.

Tre nut no su u na {oj ze mqi an ga ̀ o va na 33 cen tra za

oba ve {ta va we, ko ja de ̀ u ra ju dva de set i ~e ti ri ~a sa.

Pri pad ni ci Upra ve za van red ne si tu a ci je sa ra |i -

va li su pro te kle go di ne sa In sti tu tom za dr ̀ av nu upra -

vu i lo kal nu sa mo u pra vu iz Ri ma i Od bo rom Na toa za

pla ni ra we u van red nim si tu a ci ja ma. U~e stvo va li su na

me |u na rod nim se mi na ri ma i ve ̀ ba ma u Ki ni, Hr vat -

skoj, Au stri ji i Ukra ji ni.

U apri lu i sep tem bru 2007. go di ne Upra va je ospo -

so bi la 1.929 voj ni ka na ci vil nom slu ̀ e wu voj nog ro ka,

u ~e ti ri grad ska i 21 okru ̀ nom ode qe wu. Tom pri li kom

bi lo je an ga ̀ o va no 494 pre da va ~a. Od de cem bra pro -

{le go di ne u sa sta vi ma Upra ve ci vil ni voj ni rok

slu ̀ i 263 voj ni ka. Je di ni ce ci vil ne za {ti te

pre u ze le su od Voj ske Sr bi je deo opre -

me i teh ni~ kih sred sta va ko ja su

pro gla {e na za vi {ak, ali je

neo p hod no da se mo der ni zu -

ju. Po treb no je, me |u tim, na -

da qe ob u ~a va ti i pod mla |i va ti wi hov ka dar.

Zna ~aj ne re zul ta te u pret hod nom pe ri o du eki pe

Upra ve ostva ri le su u uni {ta va wu ne ek splo di ra nih

uboj nih sred sta va – bi le su an ga ̀ o va ne 240 da na, na

222 me sta, a pri ku pi le su i uni {ti le vi {e od 2.450

ne ek splo di ra nih uboj nih sred sta va, oko 2.400 ko ma da

pe {a dij ske mu ni ci je i sto ti nak ki lo gra ma ba ru ta i eks -

plo zi va.

Vla da Re pu bli ke Sr bi je odo bri la je 65,9 mi li o na

di na ra iz Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na za pro je -kat Upra ve o Iz grad wi si ste ma oba ve {ta va wa i ru ko -vo |e wa u slu ~a ju he mij skih ude sa na te ri to ri ji Sr bi je.U bu du} no sti se mo ̀ e o~e ki va ti for mi ra we mi ni star -

stva za van red ne si tu a ci je, ko je bi ~i ni li sa sta vi

Upra ve za van red ne si tu a ci je, Mi ni star stva unu tra -

{wih po slo va i Mi ni star stva eko lo gi je. Na taj na ~in,

na ni vou dr ̀ a ve, bi li bi ob je di we ni svi ka pa ci te ti

si ste ma za {ti te i spa sa va wa.

U nad le ̀ no sti In spek to ra ta od bra ne je su po slo vi in -

spek ci je pri pre ma za od bra nu u Mi ni star stvu od bra ne. On

pla ni ra, or ga ni zu je i re a li zu je in spek ci ju bor be ne go to vo -

sti, funk ci o nal ne spo sob no sti, ma te ri jal no-fi nan sij skog

po slo va wa, za tim, za {ti te na ra du, za {ti te `i vot ne sre di -

ne, ali i za {ti te od po ̀ a ra, svih je di ni ca, ko man di i usta -

no va Voj ske Sr bi je i or ga ni za cij skih ce li na Mi ni star stva

od bra ne.

In spek to rat je od go vo ran i za in spek ci ju pri pre ma za

od bra nu svih u~e sni ka si ste ma od bra ne Re pu bli ke Sr bi je.

In spek to rat od bra ne pod no si iz ve {ta je pred sed ni ku Re pu -

bli ke i Mi ni star stvu od bra ne i re zul ta ti ma kon tro la. Sa

nad le ̀ nim re pu bli~ kim in sti tu ci ja ma sa ra |u je u obla sti

pri pre ma za od bra nu i pru ̀ a im stru~ nu po mo}. U~e stvu je i

u me |u na rod noj voj noj sa rad wi, ka ko bi u svoj rad ugra dio

is ku stva raz vi je nih ze ma qa sve ta.

KONTROLA ODBRAMBENIH PRIPREMA

I n s p e k t o r a t o d b r a n e


22

V o j n o b e z b e d n o s n a a g e n c i j a

DO PRI NOS SI GUR NO STI SI STE MA

To kom pro {le go di ne Voj no be zbed no sna agen ci ja re for mi sa na je na osno vu

smer ni ca iz Stra te gij skog pre gle da od bra ne, Mi ni star skog uput stva, za kqu ~a ka Ti -

ma za ko or di na ci ju re for mi si ste ma od bra ne i opre de qe wa o pro me na ma u bez bed -

no sno-oba ve {taj nom sek to ru Sr bi je. We na struk tu ra de fi ni sa na je pre ma Za ko nu o osno va ma ure |e wa slu ̀ bi bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je.

U tom pe ri o du, ostva re na je ra zno vr sna bi la te ral na i mul ti la te ral na sa rad -

wa sa po je di nim stra nim slu ̀ ba ma i or ga ni za ci ja ma. Sa dr ̀ a va ma ko je su ~la ni ce

Na toa, Part ner stva za mir i Me di te ran skog di ja lo ga na {a slu ̀ ba bez bed no sti raz -

me wi va la je sa zna wa o iza zo vi ma, ri zi ci ma i pret wa ma u re gi o nu, is ku stvi ma i or ga ni za ci ji ra da ino stra nih

oba ve {taj no-bez bed no snih in sti tu ci ja.

Zna ~aj ne re zul ta te Agen ci ja je po sti gla u obla sti {ko lo va wa i usa vr {a va wa ka dra za spe ci fi~ ne za dat -

ke. Od lu kom mi ni stra od bra ne, Voj nom ar hi vu pre da la je deo ar hiv ske gra |e, u ko joj su sa ~u va ni va ̀ ni do ku -

men ti iz ju go slo ven ske i srp ske isto ri je. Ta -

ko |e je raz ja sni la po je di ne kri mi nal ne do -

ga |a je u Voj sci Sr bi je i Mi ni star stvu od -

bra ne, po seb no one ko ji su se od no si li na

or ga ni zo van kri mi nal i ve }e ma te ri jal ne

{te te.

Pri pad ni ci tog sa sta va si ste ma od -

bra ne pr ven stve no su se an ga ̀ o va li pro tiv

de lo va wa al ban skih eks tre mi sti~ kih, te ro -

ri s ti ~kih i kri mi nal nih gru pa na ad mi ni -

stra tiv noj li ni ji sa Ko so vom i Me to hi jom i

na ju gu cen tral ne Sr bi je. Sem to ga, ope ra -

tiv nim an ga ̀ o va wem spre ~i li su i po ku {a -

je stra nih oba ve {taj nih slu ̀ bi da raz vi ju

agen tur ne ve ze u Mi ni sta rstvu od bra ne.

Voj no be zbed no sna agen ci ja je ta ko do pri ne -

la ne sme ta nom funk ci o ni sa wu Mi ni star -

stva, ali i raz vi ja wu ope ra tiv nih i funk ci -

o na lnih spo so b no sti Voj ske.

Voj no o ba ve {taj na agen ci ja je ste sa stav ni deo si ste ma bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je. Od go vor na je za oba ve -

{taj no obez be |e we, pred sta vqa we i za {ti tu in te re sa Mi ni star stva od bra ne van gra ni ca na {e ze mqe. Za dat ke

oba vqa oba ve {taj nom i voj no di plo mat skom de lat no {}u. Tre nut no na{ si stem od bra ne ima 20 iza slan sta va u ino -

stran stvu.

Agen ci ja dr ̀ av nom i voj nom ru ko vod stvu pra vo vre me no obez be |u je po dat ke o voj no po li ti~ koj si tu a ci ji na glo -

bal nom ni vou i u re gi o nu, te ak tiv no sti ma me |u na rod nih sna ga i or ga ni za ci ja. Ona pro ce wu je stra ni voj ni fak tor

i ot kri va na me re i ak tiv no sti te ro ri sti~ kih i eks tre mi sti~ kih sna ga.

Raz me nom po da ta ka na svet skom i re gi o nal nom ni vou, u okvi ru bor be pro tiv te ro ri zma, or ga ni zo va nog kri mi -

na la i osta lih bez bed no snih pret wi, Agen ci ja je ostva ri la kva li tet nu sa rad wu sa sli~ nim stra nim slu ̀ ba ma.

Pro ce ne Voj no o ba ve {taj ne agen ci je u pret hod nom pe ri o du, i po red slo ̀ e ne bez bed no sne si tu a ci je u ko joj se

na la zi Sr bi ja, bi le su bla go vre me ne i re al ne. Za to su spre ~e na stra te gij ska iz ne na |e wa, a nad le ̀ ne dr ̀ av ne in -

sti tu ci je pra vil no su re a go va le na ak tu el ne bez bed no sne ri zi ke i pret we.

RE AL NA PRO CE NA IZA ZO VA

V o j n o o b a v e { t a j n a a g e n c i j a

Dan Vojske S

rbije – 15. februar

Ve`ba „S

retewe 2008”

Stambeni krediti KVADRATI NA TRIDESET GODINA Odbrana.pdf · bije od nabujalih reka, a pro{le godine...

Documents

Transcript of Stambeni krediti KVADRATI NA TRIDESET GODINA Odbrana.pdf · bije od nabujalih reka, a pro{le godine...