Sri Aurobind - Pisma o Jogi (4)

8/19/2019 Sri Aurobind - Pisma o Jogi (4)

1/607

PISMA O JOGI

^ETVRTI DEO

[ri Aurobindo


2/607

Naslov originala: Sri Aurobindo,

" Letters on Yoga, part Four"© Sri Aurobindo Ashram Trust 1971,

Pondicherry, India

prevod sa engleskog:Milan @ivkovi}

izdava~:

Milan @ivkovi}

{tampa: Veliki Medved, Beograd

prvo izdanje,Beograd, 2011

tira`: 300

ISBN 978-86-84597-12-2

bibliotekaIFBSU DPSF JTTVFT


3/607

S A D R @ A J

^ E T V R T I D E O

Glava ITROSTRUKI PREOBRA@AJ:

PSIHI^KI – DUHOVNI - NADUMNI 963

Glava II

PREOBRA@AJ UMA 1091

Glava IIIPREOBRA@AJ VITALA 1133

Glava IVPREOBRA@AJ FIZI^KOG 1249

Glava V

PREOBRA@AJ PODSVESNOG I NESVESNOG 1499

Glava VITE[KO]E STAZE 1419

Glava VIISUPROTSTAVLJANJE NEPRIJATELJSKIH SILA 1519

Glosar sanskritskih termina 1561

O [ri Aurobindu 1565


4/607


5/607

PRVA GLAVA

TROSTRUKI PREOBRA@AJ:

PSIHI^KI – DUHOVNI - NADUMNI


6/607


7/607

Trostruki Preobraàj:Psihi~ki – Duhovni – Nadumni

TEMELJNA ostvarenja ove joge su:1. Psihi~ka promena tako da potpuna posve}enost moè da bude

glavni motiv srca i vladar misli, ìvota i delovanja u stalnom jedinstvusa Majkom i u njenom Prisustvu.

2. Silazak Mira, Mo}i, Svetlosti itd Vi{e Svesti kroz glavu i srce ucelo bi}e, zauzimaju}i i same }elije tela.

3. Opaànje Jednog i Boànskog beskrajno svuda, Majke svuda i

ìvljenje u toj beskrajnoj svesti. ***

Znate tri stvari na kojima ostvarenje mora da se zasniva:(1) na dizanju do stani{ta iznad uma i na otvaranju kosmi~ke

svesti;(2) na psihi~kom otvaranju; i

(3) na silasku vi{e svesti sa njenim mirom, svetlo{}u, silom,znanjem, Anandom itd na sve ravni bi}a skroz do najfizi~kijeg.

Sve ovo mora da se obavi radom Maj~ine sile pomognuto va{omte`njom, posve}eno{}u i predano{}u.

To je Staza. Ostalo je stvar odra|ivanja ovih stvari za {ta morateda imate veru u Maj~in rad.

***

Kad ~ovek govori o boànskoj iskri, on misli o du{i kao o deluBoànskog koji je si{ao odozgo u ispoljenje pre nego li o ne~emu {to jesebe odvojilo od kosmosa. Priroda je ta koja je uobli~ila sebe izkosmi~kih sila – um iz kosmi~kog uma, ìvot iz kosmi~kog ìvota, teloiz kosmi~ke Materije.

Za du{u postoje tri ostvarenja: – (1) ostvarenje psihi~kog bi}a isvesti kao boànskog elementa u evoluciji; (2) ostvarenje kosmi~kog

Sopstva koje je jedno u svemu; (3) ostvarenje Svevi{njeg Boànskog izkoga su i pojedinac i kosmos do{li i pojedina~nog bi}a (\ivatme) kao

ve~nog dela Boànskog.

***


8/607

Pisma o Jogi966

Fizi~ko je naravno osnova – osnova prekouma je izme|u dvehemisfere. Nià hemisfera mora da sadrì sav um uklju~uju}i njegove

vi{e ravni, vital, fizi~ko. Gornja hemisfera sadrì Boànsko postojanje-svest-blaènstvo, sa nadumom kao svojim sredstvom formulisanjasebe. Prekoum je na ~elu niè hemisfere i on je posredna ili prelaznaravan izme|u te dve.

Psihi~ko bi}e stoji iza srca podràvaju}i um, ìvot i telo. Upsihi~kom preobraàju postoje tri glavna elementa: (1) otvaranjeokultnog unutra{njeg uma, unutra{njeg vitala, unutra{njeg fizi~kog,tako da ~ovek postaje svestan svega {to leì iza povr{inskog uma,

ìvota i tela – (2) otvaranje psihi~kog bi}a ili du{e kojim ono izlazinapred i rukovodi umom, ìvotom i telom okre}u}i sve ka Boànskom– (3) otvaranje celog nièg bi}a ka duhovnoj istini – ovo poslednje semoè nazvati psiho-duhovnim delom promene. Sasvim je mogu}e dapsihi~ki preobraàj povede ~oveka izvan pojedina~nog u kosmi~ko.âk i okultno otvaranje uspostavlja vezu sa kosmi~kim umom,kosmi~kim vitalom, kosmi~kim fizi~kim. Psihi~ko ostvaruje kontakt sasvim postojanjem, jednost Sopstva, univerzalnu ljubav i druga

ostvarenja koja vode kosmi~koj svesti. Ali sve to je rezultat otvaranja ka duhovnom iznad i dolazi

ubacivanjem ili odraàvanjem duhovnog svetla i istine u um, ìvot itelo. Duhovni preobraàj u uèm smislu po~inje ili postaje mogu} kadase ~ovek izdigne iznad uma i ìvi tamo rukovode}i svime odozgo. âki u psihi~kom preobraàju ~ovek moè da se izdigne iznad nekom

vrstom odlaska umnog, vitalnog, fizi~kog bi}a gore i povratka, ali~ovek ne ìvi jo{ iznad u svesti vrhunca gde nadum ima svoje sedi{te

sa drugim ravnima koje su iznad ljudskog Uma.Nadumni preobraàj moè da do|e jedino kada se kapak izme|uniìh i vi{ih hemisfera ili polovina postojanja ukloni i nadum umestoprekouma postane rukovode}a mo} postojanja – ali o tome se ni{ta nemoè re}i sada.

***

Izme|u psihizacije i oduhovljenja postoji razlika. Duhovna je promenakoja silazi odozgo, psihi~ka je promena koja dolazi iznutra tako {topsihi~ko dominira umom, vitalom i fizi~kim.

***


9/607

Trostruki Preobraàj

967

Psihizacija zna~i promenu niè prirode koja donosi ispravno vi|enje uum, ispravan impuls i ose}anje u vital, ispravnu kretnju i naviku u

fizi~ko – sve okrenuto ka Boànskom, sve zasnovano na ljubavi,divljenju, bakti – na kraju, vi|enje i ose}aj Majke svuda u svemu kao iu srcu, njene Sile koja radi u bi}u, veru, posve}enje, predanost.

Duhovna promena je uspostavljen silazak mira, svetlosti,znanja, mo}i, blaènstva odozgo, svesnost o Sopstvu i Boànskom i o

vi{oj kosmi~koj svesti i promena ~itave svesti ka tome.

***

Oba ta ose}anja su ispravna – ona ukazuju na dve neophodnostisadane. Jedna je da se ode unutra i otvori u potpunosti veza izme|upsihi~kog bi}a i spolja{nje prirode. Druga je otvoriti se ka gore premaBoànskom Miru, Sili, Svetlosti, Anandi iznad, di}i se u to i spustiti gadole u prirodu i telo. Nijedna od ove dve kretnje, psihi~ka i duhovna,nije potpuna bez ove druge. Ako se ne obave duhovni uzlazak isilazak, duhovni preobraàj prirode ne moè da se desi; ako se puno

psihi~ko otvaranje i veza ne na~ine, preobraàj ne moè da budepotpun.

Ne postoji nespojivost izme|u te dve kretnje; neki po~nu prvopsihi~ku, drugi prvo duhovnu, neki izvode obe skupa. Najbolji na~in jeteìti za obema i pustiti Maj~inu Silu da to odradi u skladu sapotrebom i sklono{}u prirode.

***

Kad razvoj vi{e svesti ne bi doneo stvari za koje um ranije nije ~uo, tone bi bogzna {ta vredelo. Ujedinjenje sila i aktivnosti psihi~ke i vi{esvesti je neophodno za sadanu bilo u ovo ili neko drugo vreme.

***

Psihi~ki je prvi od dva neophodna preobraàja – ako imate psihi~ki

preobraàj to znatno olak{ava ovaj drugi, tj. preobraàj obi~ne ljudskeu vi{u duhovnu svest – u protivnom ~ovek }e verovatno imati ili sporoi dosadno ili uzbudljivo, ali veoma opasno putovanje....

Nikad nisam ni{ta rekao o "preobraàju psihi~kog"; oduveksam pisao o "psihi~kom preobraàju" prirode, {to je sasvim razli~ita


10/607

Pisma o Jogi968

stvar. Ponekad sam o tome pisao kao o psihizaciji prirode. Psihi~ko jeu evoluciji, deo ljudskog bi}a, njegov boànski deo – tako dapsihizacija ne}e poneti ~oveka izvan sada{nje evolucije, ali }e na~initi

bi}e spremnim da odgovori na sve {to dolazi od Boànske ili Vi{ePrirode i nevoljnim da odgovori Asuri, Rak{asi, Pi{a~i ( Asura,

Rakshasa, Pishacha) ili @ivotinji u bi}u ili na bilo kakav otpor nièprirode koja se ispre~uje na putu boànske promene.

***

Pro~itao sam {ta ste rekli o svojoj sadani. Nema ni{ta da se kaè,

mislim – jer sve je u redu – osim da je najva`nija stvar za vas darazvijete psihi~ku vatru u srcu i te`nju za psihi~ko bi}e da istupinapred kao predvodnik sadane. Kad psihi~ko to u~ini, pokaza}e vam"neopaène ~vorove ega" o kojima govorite i odre{i}e ih ili }e ih spalitiu psihi~koj vatri. Ovaj psihi~ki razvoj i psihi~ka promena uma, vitala ifizi~ke svesti je od krajnjeg zna~aja zato {to to ~ini bezbednim i lakimsilazak vi{e svesti i duhovni preobraàj bez kojeg nadumni mora uvekda ostane jako daleko. Mo}i itd. imaju svoje mesto, ali vrlo

nièrazredno sve dok se ovo ne obavi.

***

Sve je opasno u sadani ili moè biti, osim psihi~ke promene.

***

Du{a, psihi~ko bi}e je u direktnom dodiru sa boànskom Istinom, ali jesakrivena u ~oveku od strane uma, vitalnog bi}a i fizi~ke prirode.ôvek moè da ve`ba jogu i da stekne prosvetljenja u umu i razumu;moè da ovlada nad mo}i i da uìva u svim vrstama iskustava u vitalu;moè ~ak da ustali iznena|uju}e fizi~ke Sidije; ali ako se istinska mo}du{e iza ne ispolji, ako psihi~ka priroda ne do|e napred, ni{ta istinskonije ura|eno. U ovoj jogi psihi~ko bi}e je to koje otvara ostatak prirodeistinskoj nadumnoj svetlosti i na kraju vrhovnoj Anandi. Um moè da

se otvori sam od sebe svojim sopstvenim vi{im domenima; moè daumiri sebe i da se pro{iri u Bezli~no; moè tako|e da oduhovi sebe unekoj vrsti stati~nog oslobo|enja ili Nirvane; ali nadumno ne moè dana|e dovoljnu osnovu samo u oduhovljenom umu. Ako senajunutarnjija du{a probudi, ako ima novog ro|enja iz puke umne,


11/607


969

vitalne i fizi~ke u psihi~ku svest, onda ova joga moè da se obavlja; uprotivnom (isklju~ivom mo}i uma ili bilo kog drugog dela) to jenemogu}e.... Ako postoji odbijanje psihi~kog novog ro|enja, odbijanje

da se postane dete novoro|eno od Majke, zahvaljuju}i vezanosti zaintelektualno znanje ili umne ideje ili neku vitalnu èlju, onda }e do}ido neuspeha u sadani.

***

Psihi~ko bi}e je uvek tu, ali se ne ose}a jer je prekriveno umom i vitalom; kad vi{e nije prekriveno, kaè se da je budno. Kad je budno,

po~inje da obuzima ostatak bi}a, da uti~e na njega i menja ga tako dasve moè da postane istinski izraz unutra{nje du{e. Ova promena jeono {to se naziva unutra{njim preobra}anjem. Ne moè bitipreobra}anja bez bu|enja psihi~kog bi}a.

***

Kod upotrebe izraza "otvaranje psihi~kog" mislio sam ne na obi~no

psihi~ko otvaranje koje proizvodi neku koli~inu psihi~ke (kaosuprotnost vitalnoj) ljubavi i bakti, ve} ono {to se naziva izlazakpsihi~kog napred. Kad se to desi ~ovek biva svestan psihi~kog bi}a sanjegovim spontanim samodavanjem i ose}a njegovu rastu}u direktnukontrolu (ne tek zakriljeni ili upola zakriljeni uticaj) nad umom,

vitalom i fizi~kim. Naro~ito postoji psihi~ko uo~avanje koje odjednomobasjava misli, emocionalne kretnje, vitalne porive, fizi~ke navike i neostavlja tamo ni{ta zamra~eno, zamenjuju}i pogre{ne kretnje

ispravnim. To je ono {to je te{ko i retko, uo~avanje je ~e{}e umno i um je taj koji poku{ava da sve dovede u red. U tom slu~aju, silazak vi{esvesti kroz um je ono {to otvara psihi~ko, umesto da se psihi~ko otvoridirektno.

***

Niko nije rekao da to [otvaranje psihi~kog] mora nu`no da se obavi

odozgo. Prirodno se to obavlja direktno i tada je najdelotvornije. Alikad se ispostavi da je te{ko uraditi to direktno, kao {to jeste kodizvesnih priroda, onda promena po~inje odozgo i svest koja silaziodozgo mora da oslobodi sr~ani centar. Kako dela na sr~ani centar,psihi~ko delovanje postaje vi{e mogu}e.


12/607

Pisma o Jogi970

***

On [dinami~ki silazak odozgo u srce] moè da pomogne psihi~kom daistupi napred, ali ne radi to uvek automatski – barem stvara boljeuslove za psihi~ko.

***

Direktno otvaranje psihi~kog centra je lako samo kad seegocentri~nost veoma smanji i tako|e ako postoji jaka bakti prema

Majci. Duhovna poniznost i ose}anje pot~injenosti i zavisnosti jeneophodna.

***

Ono na {ta se misli pod izlaskom [psihi~kog] napred je naprosto ovo.Psihi~ko je obi~no duboko unutra. Vrlo malo ljudi je svesno svojihdu{a – kada govore o svojoj du{i, obi~no misle na vital + umno bi}e ili

u protivnom (la`nu) du{u èlje. Psihi~ko ostaje iza i dela samo krozum, vital i fizi~ko gde god moè. Iz tog razloga psihi~ko bi}e osim gde

je veoma razvijeno ima samo mali i delimi~an, sakriven i pome{an ilirazblaèn uticaj na ìvot ve}ine ljudi. Pod istupanjem napred misli seda izlazi od iza vela, njegovo prisustvo se ose}a ve} u budnoj dnevnojsvesti, njegov uticaj puni, dominira, preobraàva um i vital i njihovekretnje, ~ak i fizi~ko. ôvek biva svestan svoje du{e, ose}a da jepsihi~ko njegovo istinsko bi}e, um i ostalo po~inju da bivaju samo

instrumenti najunarnjijeg unutar nas.Unutra{nji um, vital, fizi~ko su tako|e zakriljeni, ali mnogo

bliì povr{ini i veliki deo njihovih kretnji ili nadahnu}a probija se kroz veo (ali ne u nekoj puno}i ili ~istoti) u ìvotima razvijenih ljudskihbi}a, ponekad ~ak u ìvotima obi~nih ljudi. Ali i oni tako|e u jogizbacaju veo nakon nekog vremena i dolaze napred i njihovo delovanjepreovladava u svesti dok se spolja{nje vi{e ne ose}a kao ~ovekovo

vlastito sopstvo ve} samo kao prednji deo ili ~ak obod bi}a.

***

îni mi se da do sada ve} sigurno znate za psihi~ko bi}e – da je onoiza vela i njegova svest tako|e; samo malo izlazi u um i vital i fizi~ko.


13/607


971

Kada ta svest nije prikrivena, kada ste svesni va{e du{e (psihi~kogbi}a), kada su njena ose}anja i svest va{i, onda imate svest psihi~kogbi}a. Ose}anja i te`nje psihi~kog bi}a su svi okrenuti prema istini i

ispravnoj svesti i Boànskom; to je jedini deo koji ne mogu da dotaknuneprijateljske sile i njihove sugestije.

***

Psihi~ko bi}e izranja sporo kod ve}ine ljudi, ~ak i nakon {to se nekolati sadane. Ima toliko toga u umu i vitalu {to mora da se promeni iprilagodi pre nego {to psihi~ko moè da bude u potpunosti slobodno.

ôvek mora da ~eka dok neophodni proces ne odmakne dovoljnodaleko pre nego {to bude mogao da razbije svoj vekovni veo i istupinapred da kontroli{e prirodu. Ta~no je da ni{ta ne moè da da tolikounutra{nje sre}e i radosti – mada mir moè do}i umnim i vitalnimoslobo|enjem ili kroz rast jake samata-e u bi}u.

***

Nema procesa za to [dovo|enje psihi~kog napred]. To dolazi kaodruge stvari – morate da teìte za tim i to se moè desiti jedino kad stedovoljno uznapredovali.

***

Jedino onda moè psihi~ko bi}e da se potpuno otvori kada se sadakaotarasi me{avine vitalnih motiva sa njegovom sadanom i kad je

sposoban za jednostavno i iskreno nu|enje sebe Majci. Ako postoji bilokoja vrsta naklonjenosti egoizmu ili neiskrenost motiva, ako se jogaradi pod pritiskom vitalnih prohteva, ili delimi~no ili u potpunosti dabi se zadovoljila neka duhovna ili druga ambicija, ponos, ta{tina ilitraganje za mo}i, poloàjem ili uticajem nad drugima ili sa bilo kakvimporivom ka zadovoljavanju bilo kakve vitalne èlje uz pomo} jogi~kesile, onda psihi~ko ne moè da se otvori, ili se otvara samo delimi~noili samo povremeno i zatvara se opet zato {to ga velom sakrivaju

vitalne aktivnosti; psihi~ka vatra ne uspeva u gu{e}em vitalnom dimu.Tako|e, ako um uzme vode}u ulogu u jogi i stavi unutra{nju du{u upozadinu, ili ako bakti ili druga kretnja sadane uzme vi{e od vitalanego od psihi~ke forme, postoji ista nesposobnost. îstota,

jednostavna iskrenost i sposobnost neegoisti~nog nepome{anog


14/607

Pisma o Jogi972

nu|enja sebe bez pretenzija ili zahteva su uslov potpunog otvaranjapsihi~kog bi}a.

***

Naravno da je ego i vital sa svojim prohtevima i èljama uvek glavnaprepreka izranjanju psihi~kog. Jer oni ~ine da ~ovek ìvi, dela, ~ak i daradi sadanu radi sebe, a psihizacija zna~i ìveti, delati i raditi sadanuradi Boànskog.

***

Ako se èlja odbaci i vi{e ne rukovodi mi{lju, ose}anjem ili akcijom ipostoji postojana te`nja potpuno iskrenog samodavanja, psihi~ko seobi~no nakon nekog vremena otvori samo od sebe.

***

Da bi se psihi~ko dovelo napred, nu`no je otarasiti se sebi~nosti i

prohteva ({to je osnova vitalnih ose}anja) – ili ih barem nikad neprihvatiti.

***

On [tok ljubavi i radosti iz sr~anog centra] se moè zloupotrebiti na veliko samo ako postoji jak i silovit vitalni ego koji nije navikao nakorigovanje ili u protivnom vital pun kama-vasana-e. Na malo se moè

zloupotrebiti sitnim sebi~nostima, ta{tinama, ambicijama, prohtevimanièg vitala koji se na njega oslanjaju. Ako ste na oprezu protiv ovihstvari onda nema opasnosti zloupotrebe. Ako psihi~ko istakne napredpsihi~ko razabiranje zajedno sa ljubavlju, nema opasnosti, jer svetlostpsihi~kog razabiranja smesta odbacuje svu me{avinu ili zloupotrebu.

***

Te`nja, stalna i iskrena, i volja za okretanjem samo ka Boànskom sunajbolje sredstvo da se psihi~ko dovede napred.

***


15/607


973

Ono [psihi~ko] istupa napred samo od sebe bilo kroz stalnu ljubav ite`nju, bilo kada silazak odozgo i delovanje Sile u~ine um i vitalspremnim.

***

Ako postoji volja za predano{}u u sredi{njem bi}u, onda psihi~ko moèda istupi napred.

***

Sredi{nje bi}e je iznad Adara – ve}ina ljudi nije svesna svog sredi{njegbi}a (\ivatme) – svesni su samo ega.

Psihi~ko je du{a, ono je deo Boànskog koji podràva um i telou evoluciji. Psihi~ko dobija pomo} Boànskog direktno od Boànskog.

Sredi{nje bi}e je ono od kojeg sva druga zavise. Ako ono u~inisvoju predaju, to jest, odrekne se svog odvojenog ispunjenja kako bibilo instrument Boànskog, onda je lak{e umu, vitalu i fizi~kom da sepredaju.

***

To nema nikakve veze sa odgovaraju}im okolnostima. Ako se voljasredi{njeg bi}a okrene ka sjedinjenju sa Boànskim, onda se onoodri~e svog zasebnog ispunjenja.

***

Ono [psihi~ko bi}e] mora da se preda svesno i sa sve vi{e i vi{e znanja.Psihi~ko teì Boànskom ili odgovara stvarima boànskim, ono jepredano u principu, ali mora da detaljno razvije svoju predanostnose}i sa njom predaju celog bi}a.

***

Ni{ta u~injeno u pro{losti ili sada{njosti ne moè da spre~i psihi~ko daistupi napred ako postoji istinska volja da se ~ovek otarasi ovih stvari ida se ìvi u psihi~koj i duhovnoj svesti.

***


16/607

Pisma o Jogi974

Va{e prvo iskustvo je bilo iskustvo otvaranja psihi~kog; postali stesvesni psihi~kog bi}a i njegovih te`nji i iskustava i spolja{njeg bi}a

ispred, kao dva odvojena dela svoje svesti. Niste bili u stanju dasa~uvate ovo iskustvo zato {to vital nije bio pro~i{}en i povukao vas jenapolje u obi~nu spolja{nju svest. Nakon toga, dospeli ste nazad upsihi~ko i bili ste u isto vreme u stanju da vidite svoju obi~nu vitalnuprirodu, da postanete svesni njenih nedostataka i da radite putemmo}i psihi~kog za njeno pro~i{}enje. Pisao sam vam u po~etku da je tona~in; jer ako je psihi~ko budno i napred, postaje lako da se ostanesvestan stvari koje moraju da se promene u spolja{njoj prirodi i

relativno je lako tako|e promeniti ih. Ali ako se psihi~ko na|e iza velai povu~e se u pozadinu, spolja{nja priroda prepu{tena sama sebi nalazida je te{ko ostati svestan njenih sopstvenih pogre{nih kretnji i ~ak niuz veliki napor ne moè da uspe da ih se otarasi. Vi i sami moète

videti, kao po pitanju hrane, da sa psihi~kim aktivnim i budnimispravan stav dolazi prirodno i koja god te{ko}a da je bila ubrzo sesmanjuje ili ~ak nestaje.

Rekao sam vam tako|e u to vreme da je postojao tre}i deo

prirode, unutra{nje bi}e (unutra{nji um, unutra{nji vital, unutra{njefizi~ko) kojeg jo{ niste bili svesni, ali koje zauzvrat tako|e mora da seotvori. To je ono {to se desilo u va{em poslednjem iskustvu. Ono {toste osetili kao deo sebe, vi sami ali ne va{e fizi~ko sopstvo, kako sediè da se sretne sa vi{om sve{}u iznad, bilo je ovo unutra{nje bi}e;

va{e (unutra{nje) vi{e vitalno bi}e je bilo to koje se podiglo na tajna~in da se pridruì najvi{em Sopstvu iznad – i bilo je u stanju da touradi, zato {to je rad pro~i{}enja spolja{nje vitalne prirode otpo~eo

iskreno. Svaki put kad do|e do pro~i{}enja spolja{nje prirode, postaje vi{e mogu}e za unutra{nje bi}e da se razotkrije, da postane slobodno ida se otvori vi{oj svesti iznad.

Kada se ovo dogodi, nekoliko drugih stvari se de{avaistovremeno. Prvo, ~ovek postaje svestan tihog Sopstva iznad –slobodnog, {irokog, bez granica, ~istog, nedotaknutog umnim,

vitalnim i fizi~kim kretnjama, praznog od ega i ograni~ene li~nosti – to je ono {to ste opisali u svom pismu. Drugo, Boànska Mo} se spu{ta

kroz ovu ti{inu i slobodu Sopstva i po~inje da radi u Adari. Ovo je ono{to ste osetili kao pritisak; njen dolazak kroz vrh glave, ~elo i o~i i noszna~io je da je radila da otvori umne centre – naro~ito dva vi{a centramisli i volje i vizije – u unutra{njem umnom bi}u. Ova dva centra sezovu lotus sa hiljadu latica i ajna cakra izme|u obrva. Tre}e, ovim


17/607


975

radom unutra{nji delovi bi}a se otvaraju i osloba|aju; bivateoslobo|eni od ograni~enja obi~nog li~nog uma, vitala i fizi~kog ipostajete svesni {ire svesti u kojoj moète da budete sposobniji za

potreban preobraàj. Ali to je nu`no stvar vremena i dugog rada, a vitek preduzimate prve korake ovim putem.

Kad ~ovek ode u unutra{nje bi}e, tendencija je da se ode upotpunosti unutra i da se izgubi svest o spolja{njem svetu – to je ono{to ljudi zovu Samadi. Ali je tako|e neophodno biti u stanju imati istaiskustva (Sopstva, radova u unuta{njoj svesti itd) u budnom stanju.Najbolje pravilo za vas }e biti da dopustite potpuni odlazak unutrasamo kad ste sami i kad je malo verovatno da }e vas uznemiravati, a u

drugo vreme da se navikavate da imate ova iskustva sa fizi~komsve{}u budnom i u~estvuju}i u njima ili barem svesni njih.

***

Kad se psihi~ko bi}e probudi, postajete svesni svoje sopstvene du{e;znate svoje sopstvo. I vi{e ne ~inite gre{ku poistove}ivanja sebe saumnim ili sa vitalnim bi}em. Ne brkate ih sa du{om.

Drugo, kad je probu|eno, psihi~ko bi}e daje istinsku bakti zaBogom ili za Guruom. Ta bakti je sasvim razli~ita od umne ili vitalnebakti.

U umu ~ovek moè da ima divljenje ili uvaàvanje zaintelektualnu veli~inu ~oveka – ili Gurua, ali je to tek umno; to ne nosistvar ba{ daleko. Naravno, nema {tete ni da se to ima tako|e. Ali posebi to ne otvara celo unutra{nje bi}e; to samo uspostavlja umnikontakt.

Vitalna bakti zahteva i zahteva. Ona name}e svoje sopstveneuslove. Predaje se Bogu, ali uslovno. Kaè Bogu: "Ti si tako velik,oboàvam te, a sad zadovolji ovu moju èlju ili onu ambiciju, u~ini me

velikim, u~ini me velikim sadakom, velikim joginom, itd."Neprosvetljen um se tako|e predaje Istini, ali postavlja svoje

sopstvene uslove. On kaè Istini: "Udovolji mom sudu i mommi{ljenju"; on zahteva da Istina sebe ukalupi u sopstvene forme uma.

Vitalno bi}e tako|e insistira da Istina ubaci sebe u njegovu

sopstvenu kretnju sile. Vitalno bi}e vu~e od Vi{e Mo}i i vu~e i vu~e od vitalnog bi}a Gurua.Oba (umno i vitalno) imaju arriere pensee (umnu suzdrànost)

u svojoj predanosti.


18/607

Pisma o Jogi976

Ali psihi~ko bi}e i njegova bakti nisu takvi. Zato {to je udirektnoj komunikaciji sa Boànskim iza, sposobno je za istinsku bakti.Psihi~ka bakti ne ~ini nikakav prohtev, nema suzdrànost. Zadovoljna

je svojim sopstvenim postojanjem. Psihi~ko bi}e zna kako da poslu{aIstinu na ispravan na~in. Predaje sebe istinski Bogu ili Guruu, i zato{to moè da se preda istinski, stoga moè tako|e da prima istinski.

Tre}e, kada psihi~ko bi}e do|e na povr{inu, ono se ose}a tu`nokad umno ili vitalno bi}e pravi budalu od sebe. Ta tuga je uvre|ena~istota.

Kad um igra svoju sopstvenu igru ili kad vitalno bi}e ponesunjegovi sopstveni impulsi, psihi~ko bi}e je ono koje kaè: "Ne èlim

ove stvari; zbog ~ega sam ovde napokon? Ovde sam zbog Istine, nisamovde zbog ovih stvari."

Psihi~ka tuga je opet razli~ita od umnog nezadovoljstva ili vitalne tuge ili fizi~ke depresije.

Ako je psihi~ko bi}e jako, ono ~ini da ga umno ili vitalno bi}eosete i tera ih – primorava ih – da se menjaju. Ali ako je slabo, drugidelovi ga iskori{}avaju i koriste psihi~ku tugu za svoju sopstvenukorist.

U nekim slu~ajevima psihi~ko bi}e izlazi na povr{inu i uzrujavaumno ili vitalno bi}e i baca sve u nered. Ali ako je um ili vitalno bi}e

ja~i od psihi~kog, onda ono baca samo povremeni uticaj i postepeno sepovla~i iza. Sav njegov vapaj je u pustinji; a umno ili vitalno bi}e idedalje svojom kolote~inom.

Na kraju, psihi~ko bi}e odbija da ga obmanu pojavni oblici. Neodnosi ga la`nost. Odbija da ga deprimira la`nost – niti preuveli~avaistinu. Na primer, ~ak i da sve unaokolo govori: "Nema Boga", psihi~ko

bi}e odbija da poveruje u to. Ono kaè: "Ja znam, a znam zato {toose}am." A zato {to zna stvar iza, ne obmanjuju ga pojavni oblici. Ono

smesta ose}a Silu.Tako|e, kad se psihi~ko bi}e probudi, ono izbacuje sve naslage

iz emocionalnog bi}a i ~ini ga slobodnim od sentimentalizma ili nièigre emocionalizma.

Ali ne nosi u sebi suvo}u uma ili preteranost vitalnih ose}anja.

Daje ispravan dodir svakoj emociji.

***


19/607


977

[Znaci istupanja psihi~kog napred:] Sredi{nja ljubav, bakti, predanost,davanje svega, vid iznutra koji vidi uvek jasno ono {to je duhovnoispravno ili pogre{no i automatski odbacuje ovo drugo – kretnja

potpunog posve}ivanja i posve}enosti svega u jednu ka Majci.

***

To je jedan deo psihi~kog iskustva – drugi je potpuno samodavanje,odsustvo prohteva, istaknutost psihi~kog bi}a kojim se sve {to je la`no,pogre{no, egoisti~no, suprotno Boànskoj Istini, Boànskoj Volji,Boànskoj îstoti i Svetlosti pokazuje, otpada, ne moè da prevagne u

prirodi. Sa svim tim porast psihi~kih kvaliteta, zahvalnost, poslu{nost,nesebi~nost, vernost istinskom opaànju, istinskom impulsu itd. {todolazi od Majke ili vodi Majci. Kada ova strana raste, onda druga,Prisustvo, Ljubav, Radost, Lepota moè da se razvija i da bude trajnotamo.

***

Preobraàj koji odràva svest okrenutu ka svetlosti i ~ini ispravan stavspontanim i prirodnim i trajnim i odbacivanje tako|e spontanim jepsihi~ki preobraàj. [to }e re}i, ~ovek obi~no ìvi u svom vitalu, a telo

je njegov instrument, a um njegov savetnik i ministar (osimmalobrojnih umnih ljudi koji ìve uglavnom za stvari uma, ali ~ak su ioni podre|eni vitalu u njegovim obi~nim kretnjama). Duhovnipreobraàj po~inje kad du{a po~ne da insistira na dubljem ìvotu idovr{en je kad psihi~ko bi}e postane osnova ili predvodnik svesti, a

um i vital i telo bivaju njim vo|eni i slu{aju ga. Naravno, ako se to jednom desi potpuno, sumnja, depresija i o~ajanje ne mogu vi{e dadolaze, mada i dalje moè biti te{ko}a i ima ih. Ako nije u potpunosti,i dalje temeljno postignuto, ~ak i onda ove stvari ili ne dolaze ili suoblaci koji brzo prelaze po povr{ini – jer postoji potporna stena iizvesnost u osnovi, koja ~ak i ako je delimi~no prekrivena ne moè dasasvim nestane.

Uglavnom me|utim, stalno ponovno vra}anje depresije i

o~ajanja ili sumnje i bunta je usled umne ili vitalne formacije kojadohvati vitalni um i tera ga da stalno juri u jednom te istom krugu iznajmanjeg pobu|uju}eg razloga ili ~ak bez razloga. To je poput bolestina koju telo pristaje iz navike i iz verovanja u bolest mada pati od nje,i ~im krene, bolest juri svoji naviknutim tokom ukoliko je ne prese~e


20/607

Pisma o Jogi978

neka jaka suprotstavljaju}a sila. Ako bi telo jednom moglo da povu~esvoj pristanak, bolest smesta ili brzo prestaje – to je bila tajna Kueovog(Coue) sistema. Tako tako|e, ako vitalni um povu~e svoj pristanak,

odbije da njim dominiraju sugestije iz navike i kretnje iz navike, ovaponovna vra}anja depresije i o~ajanja mogu da se nateraju da ubrzoprestanu. Ali to nije lako za ovaj um, ~im stekne naviku pristanka, ~ak}ute}eg pasivnog i pate}eg i nevoljnog pristanka, da obustavi naviku iotarasi se crnog kruga. To se moè uraditi lako jedino kad um odbijeda vi{e veruje u sugestije ili prihvata ideje ili ose}anja koja pokre}ukrug.

***

îm do|e stanje u kome se ne veruje u misli koje nailaze, neprihvataju se ili im se ne dopu{ta da rukovode pona{anjem, mora dase shvati da vitalni um vi{e nije dominantan – jer priroda vitalnog uma

je uvek da pomra~i opaànje istinskog uma i da ga nagoni nadelovanje. Ni vitalni um ni fizi~ki um nisu stvari kojih se trebaotarasiti, ali oni moraju da se u}utkaju, pro~iste, kontroli{u i

preobraze. To }e se desiti u potpunosti kada misle}i um postanepotpuno svestan i kad psihi~ko istupi napred i povede i upravlja i njimi vitalnim i fizi~kim bi}em. Va{ misle}i um postaje sve svesniji; to jeprikazano ovim {to pi{ete, jer su zapaànja izraèna tamo sasvim

jasnog vi|enja i ispravna i pokazuju shvatanje koje je sve ispravnije.[ta vi{e, ono {to vas ~ini svesnim je porast pritiska psihi~kog iza dado|e napred. Jer ono {to ste osetili kako poku{ava da iza|e od pozadibilo je psihi~ko bi}e li~no. Ose}aj cve}a i miomirisa i sveìne i mira su

uvek sigurni znaci da psihi~ko postaje aktivno. Ono se razvija ve} neko vreme u vama, jedino je bilo prekriveno naletima vitalnog uma kojinije èleo da izgubi svoj stisak ili svoje mesto. Sad kad vitalni um }uti,opet je psihi~ko to koje pritiska da iza|e napred i uspostavi svoj uticaj.

Misli koje su do{le naknadno o nedostacima va{eg postupanjaprema drugima, kajanju i razlozima za{to niste mogli da uspostavite

valjane odnose sa drugima bile su rezultat ovog psihi~kog izranjanja.Jer kad psihi~ko istupa napred ili kada sna`no uti~e na um ili vital,

onda ~ovek po~inje da vidi jasno i ispravno u vezi svoje sopstveneprirode i delovanja i u vezi stvari i u vezi drugih i da ima ispravnaose}anja. Upravo pod ovim pritiskom psihi~kog tako|e, dok je umdobio ove ispravne misli i opaànja, vital je osetio kajanje za ono {to jepo~injeno i poèleo je da zatraì opro{taj. Ali dok je ova spremnost da


21/607


979

se zatraì opro{taj bila po sebi ispravno ose}anje, uraditi to fizi~ki nebi bio najmudriji ili najbolji postupak. Tako da vam je samo psihi~kosmesta reklo {ta je ispravna stvar da se uradi, da se umesto toga

zatraì opro{taj od Majke. Budu}i da je ono {to je bilo neophodnoura|eno u umu i vitalu, psihi~ko je onda o~istilo celu svest i vratilosvoju sopstvenu }utnju i mir. Obja{njavam vam sve ovo tako damoète da po~nete da shvatate kako ove stvari rade unutra i na {ta semisli pod psihi~kim i njegovim delovanjem i uticajem.

Vizija koju ste imali o drugom svetlosnom i mirnom i prelepomsvetu je bila neka vrsta simboli~ne slike istinske fizi~ke svesti i sveta ukome ìvi, fizi~ka svest kakva jeste kad je direktno pod kontrolom

psihi~kog, i karakter sveta koji ona teì da stvara za sebe.

***

Va{e psihi~ko bi}e je to koje je do{lo napred, verovatno, ili je, uprotivnom, to istinsko vitalno bi}e u vama koje je bilo u stanju dado|e napred zato {to ste zauzeli psihi~ki stav. Kada psihi~ko bi}e do|enapred, postoji automatsko opaànje ta~nog i neta~nog, boànskog i

neboànskog, duhovno ispravnog i pogre{nog po pitanju stvari, i la`ne vitalne i umne kretnje i napadi smesta bivaju razotkriveni i otpadaju ine mogu ni{ta da urade; postepeno vital i fizi~ko kao i um postajupuni ove psihi~ke svetlosti i istine i zdravog ose}anja i ~istote, i takvinasilni napadi kakve vi imate bivaju nemogu}i. Kada istinsko vitalnobi}e istupi napred, to je ne{to {iroko i jako i smireno, nedotaknuti imo}ni ratnik za Boànsko i Istinu, odbijaju}i sve neprijatelje, unose}iistinsku snagu i silu, i otvaraju}i vital za ve}u svest iznad. Mora da se

vidi koje od ta dva vi ose}ate unutra.

***

To je psihi~ko bi}e u vama koje je do{lo napred – a kad psihi~ko bi}edo|e napred sve je sre}a, ispravan stav, ispravno vi|enje stvari.Naravno u jednom smislu to je isto ja koje isti~e razli~ite delove sebe.

Ali kad su ovi razli~iti delovi svi pod kontrolom psihi~kog i okrenuti

njime ka primanju vi{e svesti, onda po~inje uskla|ivanje svih delova injihovo progresivno preoblikovanje u kalupe vi{e svesti rastu}i u miru,svetlosti, sili, ljubavi, znanju, Anandi {to je ono {to mi zovemopreobraàj.


22/607

Pisma o Jogi980

***

Delovanje psihi~kog bi}a, ne samo bi}e, je ono {to se me{a sa umnim,

vitalnim i fizi~kim nesposobnostima zato {to mora da ih koristi daizrazi ono malo istinskog psihi~kog ose}anja koje se probije kroz veo.Te`nja srca ka Boànskom je ono ~ime se psihi~ko bi}e osloba|a odovih nesposobnosti.

***

Ako je ose}aj Prisustva to {to imate, onda ìvite u svesti psihi~kog

centra. Razmi{ljanje umom je dobro zato {to vodi ka tome, ali nije posebi to ìvljenje u psihi~kom centru.

***

To je dobro. To zna~i da je psihi~ko do{lo ponovo gore. Kad jepsihi~ko napred, sadana postaje prirodna i laka, i samo je pitanje

vremena i prirodnog razvoja. Kada je um ili vital ili fizi~ka svest na

vrhu, onda je sadana tapasja i borba.

***

Ono {to ose}ate je istinsko psihi~ko otvaranje i to je ono ~emu uvektreba da teìte i da odbacujete druge stvari dok to ne postane va{anormalna osnova svesti. îm je to tu, mogu}e je pozivati dole kroz njusnagu odozgo koja }e u~initi vital jakim i ukloniti slabost. Va{a sadana

je i dalje isuvi{e umna i stoga te{ka i spora; psihi~ko otvaranje je ono{to ~ini mogu}im brì i vi{e zadovoljavaju}i napredak.

***

Vi opisujete delovanje obi~nog postojanja, ne jogu. Joga je traganje(ne umno traènje), ona nije eksperimentisanje sa suprotnostima iprotivre~nostima. Um je taj koji to radi i um koji analizira. Du{a ne

traì, analizira, eksperimenti{e – ona traga, ose}a, doìvljava.Jedina trunka istine u va{oj izjavi je da je joga vrlo ~esto nizuspona i padova dok ne stignete do izvesne visine. Ali postoji sasvimdruga~iji razlog za to – ne nasumi~ne kretnje du{e. Naprotiv, kadpsihi~ko bi}e do|e napred i postane gospodar, ulazi fundamentalno


23/607


981

glatka akcija i mada postoje te{ko}e i gibanja pokreta, oni vi{e nisunaglog ili dramati~nog karaktera.

***

Du{a po sebi sadrì svu mogu}u snagu, ali ve}ina nje se drì iza vela iono {to istupa napred u prirodi je ono {to ~ini razliku. Kod nekih ljudipsihi~ki element je jak, a kod drugih slab; kod nekih ljudi um je najja~ideo i rukovodi, kod drugih je vital najja~i deo i predvodi ili goni. Alisadanom psihi~ko bi}e moè da se sve vi{e i vi{e dovede napred dokne bude dominantno i ne bude rukovodilo ostalima. Kad bi ono ve}

rukovodilo, onda borbe i te{ko}e uma i vitala uop{te ne bi bileèstoke; jer bi svaki ~ovek u svetlu psihi~kog video i osetio istinu isledio je sve vi{e i vi{e.

Iskustvo koje ste imali o {irini sa mnogo puteva kako seotvaraju bilo je slika vi{e svesti u kojoj su sve kretnje bi}a otvorene,istinite i sre}ne – neznanje i nesposobnost niè prirode nestaju. To jeono {to svetlost odozgo donosi.

***

Psihi~ko, kad dela kao glavna mo}, dela kroz izvesno ose}anje iuro|en psihi~ki ose}aj koji odbija la`nost. Ali oblasti uma iznad umane delaju na takav na~in – tamo je razlu~ivanje i volja ono {to dela, anjihovo delovanje je {ire, ali manje sigurno i manje automatsko, datako kaèmo.

***

Kad je koncentracija na vrhu glave, to znaì da se umno bi}e spaja sa vi{om sve{}u tamo i nema mnogo otpora ili ga nema uop{te. Drugomesto ukazuje da je spajanje psihi~kog bi}a sa vi{om sve{}u, otud ve}ati{ina, po{to je psihi~ko sredi{njije od umnog bi}a; ali tako|e postojipoku{aj da se kroz psihi~ko spoji ostatak niè svesti sa vi{om i tupostoji otpor. Umno spajanje ne uti~e na vital i fizi~ko, tako da ostaju

u}utani ili mogu to da u~ine za sad – psihi~ko spajanje stavlja na njihpritisak na koji je prva reakcija ose}aj zamora, a poslednji bi mogaobiti pometnja. Ali psihi~ko spajanje, ako je delotvorno, je mnogomo}nije za promenu celog bi}a.


24/607

Pisma o Jogi982

***

Du{a je svedok, ono koje podràva, doìvljava, ali je gospodar samo

teoretski, zapravo je ne-gospodar, anisa, sve dok pristaje na Neznanje.Jer to je op{ti pristanak koji podrazumeva da Prakriti bacaka unaokoloPuru{u i radi dobrano {ta joj je volja s njim. Kad on èli da povratisvoju vladavinu, da na~ini teoretsko prakti~nim, treba mu punotapasje da to uradi.

Psihi~ko je oduvek bilo prekriveno velom, pristaju}i na igruuma, fizi~kog i vitala, doìvljavaju}i sve kroz njih na neznala~ki umni,

vitalni i fizi~ki na~in. Kako onda moè biti da }e morati smesta da se

promene kad je dovoljno tek toliko da se {apne i kaè "Neka budeSvetlo"? Oni imaju ogromnu mo} negiranja i mogu da odbiju i odbijajutek tako. Um se opire sa tvrdoglavom istrajno{}u u raspravi i stalnojzbrci ideja, vital sa besom zlovolje potpomognute obavezuju}imrezonovanjem uma sa svoje strane, fizi~ko se opire sa tvrdoglavominercijom i grubom verno{}u staroj navici, i kad zavr{e, op{ta Prirodaulazi i kaè: "[ta, oslobodi}e{ me se tako lako? Ne, koliko mi jepoznato" i opkoljava vas i baca staru prirodu na vas ponovo i ponovo

sve dok moè. Pa ipak kaète da je du{a ta koja èli svu ovu "zabavu" iodlazi smeju}i se i poskakuju}i da dobije jo{!

***

Uvek postoji deo uma, vitala, tela koji je pod uticajem psihi~kog ilimoè biti; oni se mogu nazvati psihi~ko-umno, psihi~ko-vitalno,psihi~ko-fizi~ko. U skladu sa li~no{}u ili stepenom evolucije svake

osobe, ovaj deo moè biti mali ili veliki, slab ili jak, prekriven ineaktivan ili istaknut i u akciji. Kada on dela kretnje uma, vitala ilifizi~kog prihvataju psihi~ke motive ili ciljeve, u~estvuju u prirodipsihi~kog ili slede njegove ciljeve, ali sa modifikacijom u maniru kojipripada umu, vitalu ili fizi~kom. Psihi~ko-vitalno traga za Boànskim,ali ima prohtev u svom samodavanju, èlju, vitalnu ùdnju. Psihi~konema, jer psihi~ko umesto toga ima ~isto samodavanje, te`nju,intenzitet psihi~ke vatre. Psihi~ko-vitalno je podlo`no bolu i patnji,

~ega nema u psihi~kom. Atma nije isto {to i psihi~ko – Atma je sopstvo koje je jedno usvemu, smireno, {iroko, uvek u miru, uvek slobodno. Psihi~ko bi}e jedu{a koja doìvljava ìvot i razvija se sa evoluiraju}im umom iìvotom i telom. Psihi~ko ne pati kao vital ili telo, ono nema bol ili


25/607


983

muku ili o~ajanje; ali ima psihi~ku tugu koja je druga~ija od ovihstvari. Postoji neka vrsta }ute}e slatke tuge ~e`nje koju ose}a kadstvari idu protiv Boànskog, kad su zamra~enost i prepreke prete{ke,

kada um, vital i fizi~ko slede druge stvari, kad se zlo i la`nost i tama~ine prejakim za Svetlost. Ne o~ajava – ali ose}a da ove stvari ne bitrebalo da budu i psihi~ka ùdnja da bude druga~ije postaje takointenzivna da se ose}a kao ne{to srodno tuzi.

[to se ti~e toga da psihi~ko nije napred, to ne moè da sedovede odjednom – drugi delovi bi}a moraju da se pripreme zapromenu, a veo izme|u mora da postane sve tanji i tanji. Zbog togaiskustva dolaze i postoji rad na unutra{njem umu i vitalu i fizi~kom

kao i na spolja{njoj prirodi. Vizija koju ste imali bila je o putu prema cilju. [iva na putu je

Mo} koja isijava svetlost, ali tako|e ispituje sadaku da vidi da li jespreman za dalje napredovanje. Kad ga pusti da pro|e, onda je naletnovih i vi{ih iskustava, mar{ i napredak boànskih sila, Bogova injihovih mo}i, preobraàj prirode u vi{u svest. Te mo}i su bilo ono {toste videli da prolazi u va{oj viziji.

***

Podela bi}a o kojoj govorite je neophodna faza u jogi~kom razvoju iiskustvu. ôvek ose}a da postoji dvostruko bi}e, unutra{nje psihi~kokoje je istinsko i drugo, spolja{nje ljudsko bi}e, koje je instrumentalnoza spolja{nji ìvot. @iveti u unutra{njem psihi~kom bi}u u jedinstvu saBoànskim dok se radi spolja{nji rad, kao {to ose}ate, je prva faza uKarmajogi. Nema ni~eg pogre{nog u ovim iskustvima; ona su

neophodna i normalna u ovoj fazi. Ako ne ose}ate nikakav most izme|u to dvoje, mogu}e je da jeto zato {to jo{ niste svesni onoga {to povezuje to dvoje. Postojiunutra{nje umno, unutra{nje vitalno, unutra{nje fizi~ko koje spajapsihi~ko i spolja{nje bi}e. Oko toga, me|utim, ne treba da strepite zasada.

Bitna stvar je zadràti ono {to imate i pustiti ga da raste, ìvetiuvek u psihi~kom bi}u, va{em istinskom bi}u. Psihi~ko }e se, u

odgovaraju}e vreme, probuditi i okrenuti ka Boànskom sav ostatakprirode, tako da }e ~ak i spolja{nje bi}e da ose}a sebe u dodiru saBoànskim i da ga pokre}e Boànsko u svemu {to jeste i ose}a i radi.

***


26/607

Pisma o Jogi984

To je svakako bilo iskustvo od velike vrednosti, psihi~ko iskustvo parexcellence. "Ose}anje somotske meko}e iznutra – neizreciva plasti~nost

iznutra" je psihi~ko iskustvo i ne moè biti ni{ta drugo. To zna~imodifikaciju supstance svesti naro~ito u vitalno-emotivnom delu, atakva modifikacija produèna ili ponavljana dok ne postane trajnazna~ila bi veliki korak u onome {to ja zovem psihi~ki preobraàj bi}a.Upravo su ove modifikacije u unutra{njoj supstanci ono {to ~inipreobraàj mogu}im. Dalje, modifikacija je ono {to je u~inilo po~etakznanja mogu}im – jer pod znanjem mi podrazumevamo u jogi nemisao ili ideje u vezi duhovnih stvari, ve} psihi~ko razumevanje

iznutra i duhovno prosvetljenje odozgo. Stoga je prvi rezultat bilo ovoose}anje "da nema sramote u nerazumevanju toga, da }e istinskorazumevanje do}i jedino kad ~ovek uvidi da je potpuno nemo}an". To

je po sebi bilo po~etak razumevanja – psihi~kog razumevanja, ne{to{to se ose}a iznutra {to baca svetlost ili dovodi gore duhovnu istinukoju puko razmi{ljanje ne bi dalo, tako|e istinu koja je delotvorna udovo|enju i prosvetljenja i utehe koji su vam bili potrebni – jer ono {topsihi~ko bi}e donosi uvek sa sobom je svetlost i sre}a, unutra{nje

razumevanje i olak{anje i uteha.Drugi vrlo obe}avaju}i aspekt ovog iskustva je da je do{lo kao

trenutni odgovor na apel Boànskom. Traìli ste razumevanje i izlaz ismesta vam je Kri{na pokazao oba – izlaz je bio promena svestiiznutra, plasti~nost koja ~ini znanje mogu}im i tako|e razumevanjestanja uma i vitala u koje su istinsko znanje ili mo} znanja mogli dado|u. Jer unutra{nje znanje dolazi iznutra i odozgo (bilo odBoànskog u srcu ili od Sopstva iznad), a da bi ono do{lo, ponos uma i

vitala povr{inskim umnim idejama i njihovo insistiranje na njimamoraju da odu. ôvek mora da zna da je neznalica pre nego {to moèda po~ne da zna. Ovo pokazuje da ne gre{im {to pritiskam za psihi~nootvaranje kao jedini izlaz. Jer kako se psihi~ko otvara, takvi odgovori i

jo{ mnogo toga tako|e postaju uobi~ajeni i unutra{nja promenatako|e se nastavlja ~ime se oni ~ine mogu}im.

***

Ono na {ta se mislilo [pod "plasti~no{}u iznutra"] pretpostavljam da jebila psihi~ka plasti~nost koja ~ini predaju mogu}om skupa seslobodnom otvoreno{}u za Boànski rad odozgo. Plasti~nost koja jesuprotstavljena krutosti koja insistira na o~uvanju svojih sopstvenih


27/607


985

ideja, ose}anja, naviknutih na~ina svesti kao suprotnosti vi{imstvarima odozgo ili iz psihi~kog iznutra.

***

Ako je to bilo ne{to u srcu mora biti da je to psihi~ko iza, koje se ~estoose}a kao da je negde duboko dole ili da se podiè iz dubine. Ako~ovek ide do njega, ono se ~esto ose}a kao da ~ovek ide u dubokbunar.

[ok mora da je bio psihi~ka sila koja je poku{avala da otvoriumni i vitalni poklopac koji prekriva du{u.

***

To je o~igledno psihi~ko – ono se ~esto vidi kao dubok bunar ili ponoru koji ~ovek zaranja; ali ovde je to o~igledno psihi~ko koje prodiredole u sve niè ravni i tako|e se diè do vi{ih ravni iznad.

***

Psihi~ko bi}e je u sr~anom centru u sredini grudi (ne u fizi~kom srcu, jer su svi centri u sredini tela), ali je duboko iza. Kad ~ovek odlazi iz vitala u psihi~ko, to se ose}a kao da ~ovek ide duboko dole dok nestigne do sredi{njeg mesta psihi~kog. Povr{ina sr~anog centra je mestoemocionalnog bi}a; odatle ~ovek ide duboko da na|e psihi~ko. [to

vi{e ~ovek ide, to intenzivnija postaje psihi~ka sre}a koju opisujete.Nadam se da }e bol oti}i. Kad ove stvari do|u uvek zovite

Majku i pustite njenu silu da dela na vas.

***

Mesto psihi~kog je duboko unutar srca – ali duboko unutra, ne napovr{ini gde su obi~ne emocije. Ali ono moè da do|e napred i dazauzme povr{inu kao i da bude unutra – onda same emocije vi{e nepostaju vitalne stvari, ve} psihi~ke emocije i ose}anja. Psihi~ko koje

stoji tako napred moè tako|e da pro{iri svoj uticaj svuda, na um naprimer kako bi preobrazio njegove ideje ili na telo kako bi preobrazilonjegove navike i njegove reakcije.


28/607

Pisma o Jogi986

Osoba koju ste videli iznad bila je verovatno neki oblik mene.Sadaka moè da nas vidi u viziji ne samo u na{em fizi~kom obliku ve}i u drugim koje imamo na razli~itim ravnima bi}a.

Iskustvo...je jedno od onih iskustava sna koje ~ovek sti~e na vitalnoj ravni – jer tamo su stvari dobre i lo{e, prijatne i neprijatne veoma blizu jedne drugima.

Da prepoznate, kao {to ste vi u~inili, gre{ku u prirodi uistinu jene uklanja svu odjednom, ali je to veliki korak ka tome. Ne uklanja jesmesta zbog sile navike u prirodi, ali ipak biti svestan i imati volju da

je uklonite pomaè da se oslabi njena snaga i pomaè Maj~inomdelovanju u jako velikoj meri.

***

Vizija koju ste imali je bila sa umne ravni i simboli~ka. Simbolisala jene toliko va{ sopstveni poloàj koliko op{te te{ko}e koje leè na putu~ove~ijeg odlaska duboko unutra u psihi~ki centar i ìvljenja tamo.

Maidan pun svetlosti je bio najunutarnjiji psihi~ki centar; mra~nomesto izme|u predstavlja veo neznanja stvoren jazom izme|u ovog

najunutarnjijeg psihi~kog i spolja{nje prirode. âkra koja se vrti u krugkoja spre~ava pristup sa jedne strane (umne strane) je aktivnostobi~nog uma; kad se um u}uti, onda je lak{e. Otrovnica je vitalnaenergija koja prekriva psihi~ko i spre~ava pristup sa druge (vitalne)strane. Tu opet, ako se vital u}uti, onda je pristup lak{i.

Udarci u ~elo su bili mo`da rad sile da otvori centar tamo – jertamo izme|u o~iju je centar unutra{njeg uma, volje i vizije. Svi ovicentri su zatvoreni kod obi~ne svesti ili u protivnom samo vrlo malo

otvoreni na povr{ini. Ako se centar unutra{njeg uma otvori, onda miritd. odozgo moè lako da u|e u um i nakon toga u vital, pa }e i um i

vital da se u}ute.Te{ko}a u vezi dva dela uma je ona koju svako ima kad po~ne

sklonost da se ide unutra. Ona se re{ava u ovoj sadani nekom vrstomuspostavljanja sklada kojim ~ovek ~ak i rade}i svoj posao izadràvaju}i neophodne spolja{nje aktivnosti moè i dalje da ìviunutra u puno}i unutra{njeg ìvota i iskustva.

Oslanjajte se na Majku uvek. Ove stvari su prvi po~eci jogi~kogiskustva, a te{ko}e uma i vitala (koje nisu stare koje ste imali, ve}naprosto obi~ne te{ko}e prilago|avanja i uskla|ivanja razli~itih delovabi}a) }e se re{iti same od sebe.


29/607


987

***

To je vrlo dobro – sve {to pi{ete je snaàn znak psihi~kog izranjanja o

kome sam govorio u ju~era{njem pismu. Postoji istovremeno dubokouranjanje u psihi~ko i izranjanje psihi~kog uticaja u umu i srcu.Dubina uranjanja je razlog za{to je delanje postalo tako sporo, zato {to

je svest je isuvi{e unutra da bi delala brzo na spolja{nje stvari. Ovo jefaza kroz koju ~ovek prolazi u procesu unutra{nje promene.Istovremeno ideje u umu i opaànja i umni i vitalni stav premastvarima i de{avanjima i ljudima postaju sve vi{e i vi{e psihi~kogkaraktera. Ljubav i posve}enost Boànskom je sredi{nje ose}anje

psihi~ke prirode i to raste u vama ka Majci, proìmaju}i va{e bi}e.Psihi~ka ljubav prema svima tako|e izranja; ova ljubav je unutra{njastvar i ne traga za tim da sebe izrazi spolja poput vitalne ljubavi kojuljudi obi~no imaju. Psihi~ki i duhovni stav tako|e je nezavisan oddobrog i lo{eg u bi}ima, ve} je samopostoje}i gledaju}i na njih kao nadu{e koje nose Boànsko u sebi ma koliko debelo prekriveno i koja sudeca Majke.

***

Dajte slatko}i i sre}nom ose}anju da rastu, jer oni su najja~i znak du{e,psihi~kog bi}a budnog i u dodiru sa nama. Ne dajte da vas gre{ke umisli ili govoru ili postupanju uznemire – uklonite ih od sebe kaone{to povr{no sa ~im }e Mo} i Svetlost da se pozabave i da ga uklone.Drìte se jedne sredi{nje stvari – va{e du{e i ovih vi{ih stvarnosti kojuona donosi sa sobom.

***

Du{a, psihi~ko bi}e u vama, iza srca, je ono {to je budno i èli dakoncentri{e um na Boànsko. Priroda uma je da ide napolje ka drugimstvarima, ali sada kad on to radi, postoji nelagodnost u srcu, psihi~katuga zato {to srce ose}a smesta da je to pogre{no i glava tako|e bolizbog otpora Boànskoj Sili u radu. Ovo je stvar koja se ~esto de{ava u

ranoj fazi, nakon otvaranja svesti za sadanu.

***


30/607


31/607


989

Oni pokazuju da psihi~ko vr{i jak uticaj i priprema se, kako mikaèmo, da do|e napred. Prihvatite kretnju i pustite je da ispuni sebe.

***

Sasvim je ta~no da plakanje unosi sile koje treba dràti van – jerplakanje je popu{tanje unutra{nje kontrole i izraz vitalne reakcije iega. Jedino psihi~ko plakanje je ono koje ne otvara vrata ovim silama– ali to plakanje je bez bola, suze bakti, duhovne emocije, ili Anande.

Va{e iskustvo je bio veoma divno – unutra{nje bi}e ostvarujetakvim iskustvima ono {to mora da se uspostavi u budnom stanju kao

temelj duhovne svesti i duhovnog ìvota.

***

O~igledno kad postoji ta nesposobnost kontrolisanja i preteranaùdnja, to mora biti da je kretnja vitalne prirode. Vital moè dau~estvuje u kretnji, ali ne sme da ima kontrolu – on mora da budepot~injen psihi~kom.

***

Ovo su kretnje vitala pod psihi~kim dodirom. Ako postoji u~vr{}enpsihi~ki temelj ispod, oseti}e se kao u}utanost i pouzdanje ispod iliu~vr{}eni duh predanosti.

***

@udnja srca moè biti tu, ali ne bi trebalo da naru{ava mir.

***

Mislim da je bolje prekinuti je [ùdnju srca] za sada. Veoma je mogu}eda je vital iskori{tava da bi stvorio nezadovoljstvo napretkom sadane.

Psihi~ka ùdnja ne donosi reakcije nestrpljenja, nezadovoljstva iuznemiravanja.

***


32/607


33/607


991

***

Upravo je u fizi~koj svesti te{ko odràti vatru da gori – fizi~ko lakomoè da sledi stalnu rutinu, ali ne da lako odràva stalno nastojanjeìvljenja. Svejedno, ono moè nakon nekog vremena biti na~injenospremnim da to u~ini. Sva pomo} }e vam biti data.

***

Egoisti~no je ako ego misli da je to psihi~ka vatra. Ako se svest ose}a

poistove}ena sa psihi~kom vatrom i postane svesna da vatra moè daspali sve ne~istote, onda je to istinsko iskustvo.

***

Ta~no je da ako svest ostane u}utana, psihi~ko }e se ispoljavati sve vi{e i vi{e od duboko iznutra i do}i }e jasno ose}anje {ta je ta~no iduhovno ispravno, a {ta je pogre{no ili neta~no i sa tim }e tako|e do}i

mo} da odbacite ono {to je neprijateljsko, pogre{no ili neistinito.Iskustvo Vatre je sasvim ta~no – to je velika vatra pro~i{}enja i

koncentracije (tj. skupljanja svesti i njenog okretanja fiksno kaBoànskom), psihi~ka vatra kroz koju svi moraju da pro|u kako bistigli do Majke trajno i potpuno.

***

To [ose}anje topline u srucu] dolazi ponekad od prilaska Agni vatre,ponekad od prilaska ljubavi ili Anande, ponekad naprosto od dodiraSile.

***

Strah od vatre koju ste videli nije na mestu, jer to je vatrapro~i{}avaju}e Agni koju vidite da gori, a ona ne ~ini {tetu; ona samo

ra{~i{}ava ono {to ne bi trebalo da bude tu. Eto za{to je pra}enalako}om ili prazninom. Morate samo da budete u}utani i da pustite vatru da obavi svoj rad. Vrelina koju ~ovek tada ose}a nije vrelinagroznice ili bilo kakva druga morbidna vrelina. Kasnije, kao {to steosetili, sve postaje hladno i lagano.


34/607

Pisma o Jogi992

***

Sve to je naprosto gorenje Agni u raznim delovima bi}a. Ona gapriprema za preobra`aj. Ali istupanje pshi~kog napred je druga stvar injegovi znaci su psiholo{ki.

***

To je neka asocijacija u umu verovatno uparuju}i Agni sa psihi~kim.Naravno da pojedina~na Agni vatra ima svoje polazi{te u psihi~kom,

ali puko gorenje vatre ne pokazuje da psihi~ko dolazi napred.Kada gori u srcu to je vatra u psihi~kom. Psihi~ka vatra je

pojedina~na i obi~no uzima oblik vatre te`nje ili li~ne tapasje. Ova Vatra je univerzalna i do{la je odozgo.

***

Psihi~ka vatra mo`e da gori u vitalu. To sve zavisi od toga da li je to

vatra op{te Sile koja dolazi odozgo ili vatra te`nje i tapasje va{e du{e.

***

Sve ove stvari su znaci, sada ~esto ponavljani, procesa koji se de{ava. Vrelina je rezultat psihi~ke vatre koja spaljuje prepreke – hladno}a ipotpuna u}utanost dolaze kao rezultat. Tendencija da se spava jestvarno tendencija da se ide unutra u dubine unutra{nje svesti usled

pritiska za promenu.[irina svetlosti koju ste videli je bila {irina istinske svesti

oslobo|ene od uzanih granica ljudskog uma, ljudskog vitala, ljudsketelesne svesti. Ta~no je da je um uzak, ne samo va{, ve} svi ljudskiumovi ~ak i najrazvijeniji, u pore|enju sa {irinom istinske svesti kojanema granice. To je upravo ta {irina koja }e do}i sadanom i koju oviprocesi pripremaju. Ki{a cve}a zna~i mno{tvo psihi~kih kvaliteta ikretnji, a beli cvet umne pobede ukazuje na korak ka njoj ka kome se

sada vodite – pobeda uma unutra{nje svetlosti nad spolja{njimneznanjem.

***


35/607


993

Vrelina u telu je naprosto usled delovanja koje se de{ava unutra; to jeono {to se zove vrelina tapasa – nema ni~eg nezdravog u njoj kao u

vrelini od groznice. Prelepi miris koji dobijate je suptilni ili psihi~ki

miomiris, kao {to je vizija lotusa suptilni ili psihi~ki vid.Psihi~ko bi}e se ~esto vidi ili oseti iznutra u obliku deteta –

mo`da je to ono {to ose}ate unutar vas; ono traì popunu iskrenost, aliiskrenost se koristi ovde u smislu otvaranja ni~em osim boànskimuticajima i impulsima. Ne zna~i da ste vi po~inili bilo kakvu gre{ku,

ve} samo da psihi~ko u vama èli da budete potpuno pod njegovomisklju~ivom vladavinom, tako da sve u vama moè da bude samo zaBoànsko. Ose}anje tuge je verovatno reakcija vitala u vama na ovaj

prohtev – misle}i da mora da je gre{io; ali takvo ose}anje tuge nijeneophodno. Vital moè }utke da ~eka da psihi~ko delovanje uradi sve{to je potrebno u odgovaraju}e vreme.

***

Vatra koju ste videli bila je opet psihi~ka vatra pro~i{}enja i tapsje, a venac je bio ponuda koju je pripremala za Majku, psihi~ku i boànsku

svest (biser i dijamant) u sadaki. Prelepo mesto je bilo tako|e verovatno simbol psihi~kog, a lotus je ukazivao na otvaranje psihi~kesvesti.

Dvanaestolati~ni lotus i dvanaestozra~no sunce ukazuju na istustvar, potpunu Svest Istine Boànske Majke. Dizala se, ali se diglasamo do pola. Crvena boja je bila znak Mo}i.

***

Vatra koju ste videli bila je vatra psihi~kog bi}a, vatra te`nje i tapasje,gore}i ispod zemlje, {to }e re}i, u podsvesnom. Ona otvara zemlju,fizi~ku svest Boànskoj Svetlosti. Mese~eva svetlost bi moglasimbolizovati duhovnu svest, a soba va{e sopstveno li~no bi}e ilipojedina~nu fizi~ku svest. Sa ovim smernicama bi}e vam lako dashvatite zna~aj va{eg iskustva.

***

Agni je psihi~ka vatra – to nije Boànsko Prisustvo. Ako je psihi~koaktivno i otvoreno, Prisustvo moè da se oseti – nije neophodno za toda bude napred. Tako|e moè da bude napred, ali Boànsko Prisustvo


36/607

Pisma o Jogi994

u srcu moglo bi da se jo{ ne oseti, moglo bi biti samo te`nje, bakti,samodavanja. Nema utvr|enog zakona u vezi tih stvari – to se razvijarazli~ito kod razli~itih priroda.

***

Ako je u srcu onda to moè biti psihi~ka vatra – verovatno nije radostono {to je stvorilo vatru, ve} odluka do koje ste do{li da verujete uMaj~ino delovanje bilo da um shvata ili ne. Takav stav ohrabrujeotvaranje psihi~kog i stoga bi doneo smesta psihi~ku radost i paljenje

Agni u psihi~kom centru.

***

Te{ko}a napu{tanja navika je uobi~ajena za fizi~ki um kod svih ljudi;ni{ta mu nije teè. Vatra koju ose}ate mora biti ono {to mi zovemo

Agni, vatra pro~i{}enja koja dela na fizi~ki um da ga promeni.Most koji ste videli je bio simbol prelaza iz obi~ne u duhovnu

svest; {iroka ravnica je bila simbol velikog mira i ti{ine koji dolazi sa

duhovnom sve{}u kad ~ovek po~iva u Boànskom.Miomirisi koje ste osetili bili su istinski miomirisi, ali ne od

fizi~kog sveta. Ovo telo od mesa i krvi nije sve {to jesmo; postoji,nevi|eno o~ima, suptilno telo tako|e i ~ovek ga postaje svestan kad seunutra{nja svest otvori. Miomiris je do{ao duboko iznutra, miomirisi~istote, ljubavi i predanosti (ruà) itd. Duboko unutra je ono gdepsihi~ko boravi i to je ono gde poku{avate da odete kad do|e impulsili pritisak za odlazak unutra; eto za{to ste se ose}ali sve vi{e i vi{e

mirno, zato {to ste i{li sve dublje i dublje u psihi~ki oblik odakle su ovimiomirisi do{li.

***

Sudha je nektar ili amrita, hrana ili pi}e bogova. U jogi se odnosi nane{to {to te~e dole iz Bramarandre u nepca kad postoji jakakoncentracija. Ali ovo je psiholo{ki, tako da mora da je to psihi~ka

slatko}a {to te~e u sistem.

II


37/607


995

Sve ovo je savr{eno ispravno. Praksa ove joge je dvostruka – jednastrana je uzlaska svesti na vi{e ravni, druga je strana silaska mo}i vi{ihravni u zemaljsku svest kako bi isterala Mo} tame i neznanja i

preobrazila prirodu.

***

Sva svest u ljudskom bi}u koje je umno otelovljeno u ìvu}oj Materijimora da se podigne kako bi se srela sa vi{om sve{}u; vi{a svest moratako|e da si|e u um, u ìvot, u Materiju. Na taj na~in barijere }e bitiuklonjene i vi{a svest }e mo}i da preuzme celu niù prirodu i

preobrazi je pomo}u mo}i naduma.Zemlja je materijalno polje evolucije. Um i ìvot, nadum,

Sat}itananda su u principu involuirani tu u zemaljskoj svesti; ali samo je Materija isprva organizovana; onda ìvot silazi sa ravni ìvota i dajeoblik i organizaciju i aktivnost ìvotnom principu u Materiji, stvarabiljku i ìvotinju; onda um silazi sa ravni uma, stvaraju}i ~oveka. Sadnadum ima da si|e kako bi stvorio nadumnu rasu.

***

Sadana se zasniva na ~injenici da su silazak Sila sa vi{ih ravni i usponniè svesti na vi{e ravni sredstvo preobraàja niè prirode – mada muprirodno treba vremena, a potpun preobraàj moè do}i samonadumnim silaskom.

***

Nema utvr|enog pravila kod ovakvih stvari. Kod mnogih silazak dolaziprvo, a uspon naknadno, kod drugih je obratno; kod nekih ova dvaprocesa idu skupa. Ako ~ovek moè sebe da utvrdi iznad utoliko bolje.Objasnio sam vam za{to se to nije desilo.

***

Ne govorim o pukom dizanju iznad. Dizanje iznad mora da budepra}eno silaskom vi{e svesti u razli~ite delove bi}a. To potpomognutopsihi~kim razvojem i pomaù}i mu menja spolja{nju prirodu.

***


38/607

Pisma o Jogi996

Da. Uspeti se je lak{e nego dovesti dole; vi{a svest biva upetljana iometena u fizi~kom i umu i vitalu.

***

U fizi~koj svesti je silazak najva`niji. Ne{to od suptilnog fizi~kog moèuvek da ide gore – ali spolja{nja fizi~ka svest to moè jedino da uradikada sila odozgo silazi i ispunjava je. Onda postoji neka vrstaujedinjenja koja se na~ini kada su vi{a svest i fizi~ka jednanepodeljena svest i dolazi do uspona sila odozdo i silaska odozgo,

istovremenih i prodiru}i uzajamno jedno u drugo.

***

Kretnja na gore i ti{ina su neophodne da bi se Istina ispoljila.

***

Uspon ili kretnja na gore se de{ava kad postoji dovoljna te`nja od bi}a,tj. od raznih umnih, vitalnih i fizi~kih ravni. Svako se zauzvrat uspinjeiznad uma do mesta gde um susre}e nadumno i moè onda da primaza~etak svih svojih kretnji odozgo. Vi{e silazi kad imate prijem~ivuu}utanost na raznim ravnima svog bi}a spremnog da ga primi. U bilokom slu~aju, bilo u te`nji ka gore da se podignete do vi{eg ili ostaju}ipasivni i otvoreni da primite vi{e, potpuna smirenost u razli~itimdelovima bi}a je istinski uslov.

Ako nemate neophodnu silu u }ute}oj te`nji ili volji i akonalazite da }e vam izvesna koli~ina napora pomo}i da se podignete kagore, moète da nastavite da ga koristite kao privremeno sredstvo, dokne bude bilo prirodne otvorenosti u kojoj je tihi zov, ili jednostavna

volja bez napora, dovoljan da podstakne delovanje Vi{e [akti.

***

Sve u Adari u sadani ima jednog trenutka sklonost da se podigne ipridruì svom izvoru iznad.

***


39/607


997

Adara je ono u ~emu je svest sada sadràna – um-ìvot-telo.

***

@iveti na vi{oj ravni i videti delovanje u fizi~kom obliku kao ne{toodvojeno je definitivna faza u kretnji ka preobraàju.

***

Cilj sadane je da svest treba da se podigne iz tela i zauzme svoj poloàjiznad – {ire}i se u {irini svuda, ne ograni~ena telom. Tako oslobo|en

~ovek se otvara svemu {to je iznad tog poloàja, iznad obi~nog uma,prima tamo sve {to silazi sa visina, opaà odatle sve {to je ispod. Tako

je mogu}e svedo~iti u svoj slobodi i kontrolisati sve {to je ispod i bitiprimalac ili kanal za sve {to dolazi dole i priti{}e u telo, koje }epripremiti da bude instrument vi{eg ispoljenja, preoblikovanog u vi{usvest i prirodu.

Ono {to se de{ava kod vas je da svest poku{ava da se u~vrsti uovom oslobo|enju. Kad je ~ovek tamo u tom vi{em poloàju, on nalazi

slobodu sopstva i prostranu ti{inu i nepromenljivu smirenost – ali ovasmirenost mora da bude spu{tena dole tako|e u telo, na sve niè ravnii u~vrsti se tamo kao ne{to {to stoji iza i sadrì sve kretnje.

***

Ima ne{to u vama {to je postalo svesno vi{e svesti i oti{lo tamo gore –iznad glave gde se susre}u obi~na svest i vi{e ravni. To mora da se

razvije dok ceo izvor svesti ne bude tamo i sve bude upravljano odatle– sa, istovremeno, oslobo|enjem psihi~kog tako da ono moè dapodràva delovanje od iznad uma, vitala i fizi~kih delova.

To je Atman, duhovno bi}e iznad uma – prvo iskustvo njega jeti{ina i smirenost (za koju ~ovek opaà kasnije da je beskrajna i

ve~na), nedotaknut kretnjama uma i ìvota i tela. Vi{a svest ìvi uveku dodiru sa Sopstvom – nià je razdvojena od njega aktivnostimaNeznanja.

***

Ako se va{a svest podigne iznad glave, to zna~i da ona ide izvanobi~nog uma do centra iznad koji prima vi{u svest ili u protivnom ka


40/607

Pisma o Jogi998

uspinju}im nivoima same vi{e svesti. Prvi rezultat je ti{ina i mirSopstva koje je osnova vi{e svesti; ovo moè kasnije da se spusti naniè nivoe, u samo telo. Svetlost tako|e moè da se spusti i Sila.

Pupak i centri ispod njega su centri vitala i fizi~kog; ne{to od vi{e Silemoè biti da se spustilo tamo.

***

A kako }e spolja{nja priroda da se podigne u vi{u Prakriti pre nego {toostvarite Sopstvo? Vi{a priroda je priroda vi{e svesti ~ija je prvaosnova mir i {irina i ostvarenje Sopstva, Jednog koje je sve.

***

Postoje dve kretnje – jedna uspon niè svesti da se sretne sa vi{om,druga silazak vi{e svesti u niù. Ono {to ste prvo doìveli je bio naletniè svesti na gore iz svih delova tako jak da probije kapakunutra{njeg uma – to je bilo cepanje lobanje – i da omogu}i daodlazak dve svesti iznad bude potpun. Rezultat je bio silazak. Obi~no

je prva stvar koja si|e iz vi{e svesti njen duboki i potpuni mir – druga je Svetlost, ovde bela svetlost Majke. Kad vi{a svest silazi ili seintenzivno ose}a, obi~no postoji otvaranje ograni~enog li~nog bi}a ukosmi~ku svest – ~ovek ose}a {iroko i beskrajno bi}e koje jedinopostoji, poistove}enje sa telom i ~ak ose}aj tela nestaje, ograni~enali~na svest se gubi u Kosmi~kom Postojanju. Imali ste sve ovo prvo nabezli~an na~in; ali nakon razgorevanja psihi~ke vatre, osetili ste Li~nu{irinu, kosmi~ku svest Boànske Majke i primili njen blagoslov.

***

To je veoma dobro. Ideje i ose}anja {to dolaze iz vas su bili odnovoro|ene psihi~ke prirode.

Ose}anje koje ste imali popodne o prestanku misli i ose}ajune~eg u vama {to ide gore iznad glave je deo kretnje sadane. Postoji

vi{a svest iznad vas, ne u telu, tako iznad glave koju zovemo vi{a

duhovna ili boànska svest, ili Maj~ina svest. Kada se bi}e otvori, ondasvi u vama, um (glava), emocionalno bi}e (srce), vital, ~ak ne{to ufizi~koj svesti po~inju da se uspinju kako bi se zdruìli sa ovom ve}om

vi{om sve{}u. ôvek ima kad sedne zatvorenih o~iju u meditacijiose}aj odlaska gore koji opisujete. To se zove uspon niè svesti. Nakon


41/607


999

toga stvari po~inju da silaze odozgo, mir, radost, svetlost, snaga,znanje itd. i velika promena zapo~inje u prirodi. To je ono {to zovemosilazak vi{e (Maj~ine) svesti.

Nelagodnost koju ste osetili bila je zbog nenaviknute prirodetog pokreta. Ona nije bitna i brzo ode.

***

Iskustva koja opisujete su saglasna jedna sa drugim i veoma jasnoobja{njiva. Prvo pokazuje da je neki deo va{eg uma bio otvoren i topotpomognuto otvaranjem otvaranjem u psihi~kom vam je omogu}ilo

da se uspnete u regione iznad, oblasti oslobo|enog duhovnog uma sabeskrajnom stazom duha koja vodi najvi{em ostvarenju. Ali ostatakprirode nije bio spreman. Naprezanje da se povrati iskustvo nije bilaprava stvar da se tad uradi; ono {to je trebalo da se uradi bilo je te`njaza pro~i{}enjem i pripremom prirode, trajno psihi~ko otvaranje iporast vi{eg duhovnog otvaranja iznad dok ne bude bilo potpunogoslobo|enja bi}a. @estina delovanja sila je bila usled otpora, a pucanje~vorova u glavi i razli~itim delovima prirode je bilo njihov rad za

oslobo|enje. "Elektricitet" koji prolazi kroz ki~meni stub je bio prolazSile koja ide dole kroz centre. O~igledno, mra~na opiru}a sila vitala,priroda èlje, je ono {to se diè i pomra~uje sve do srca. S druge stranetok odozgo i oslobo|enje koje stvara je znak da je otvaranje iznad idalje tu; jer ti{ina, u}utanost prirode je dodir odozgo i veomaneophodna za pro~i{}enje i oslobo|enje. Ono {to nedostaje je punootvaranje psihi~kog bi}a iza srca – jer to bi moglo da oslobodi srce odmra~ne sile i omogu}i ~i{}enje ostalog }ute}im i postojanim, pre nego

li èstokim, radom pra}enim haoti~nim delovanjem i borbom. Kadapostoji otvaranje u duhovnom umu, ali ne dovoljna psihi~ka promena,postoji ili moè postojati ova vrsta èstoke sile delovanja i otpora; kadse psihi~ko otvori, onda ono dela na celu prirodu, um, vital, fizi~ko,rukovode}i njima iznutra, da se preobraze i postanu spremni zapotpuno duhovno otvaranje i duhovnu svest. Posve}enost i svepotpunije unutra{nje posve}ivanje su najbolji na~in da se otvoripsihi~ko.

***

To je dobro – bu|enje psihi~ke svesti i njena kontrola nad ostalim je jedan od najneophodnijih elemenata sadane.


42/607

Pisma o Jogi1000

To je ono {to zovemo vi{a ili duhovna svest – ona sadrì ilipodràva sve vi{e ravni, vi{e svetove. Kad ~ovek po~ne da ose}a ovouvek iznad, to je veliki korak napred u sadani; onda svest moè da ide

gore i da odatle vidi, razabira i kontroli{e sve {to je u umu, vitalu itelu. To je ta~ka susreta uspinju}ih i silaze}ih sila, kao {to vidite.

***

Ono {to vidite iznad je naravno istinska ili vi{a svest – Maj~ina – ukojoj ~ovek vidi sav svet kao jedan, prostranu slobodnu svest punuslobode, mira i svetlosti – to je ono o ~emu govorimo kao o vi{oj ili

boànskoj svesti. âk i ako dolazi i odlazi, ipak njeni efekti na srcepokazuju da je uspostavljena veza kroz psihi~ko – jer psihi~ko je izasrca. Svest mora da se uspne i ostane tamo iznad glave; dok tako|esilazi u glavu i srce i niì vital i fizi~ko i donosi tamo svoju {irinu,svetlost, mir i slobodu.

***

Ono {to ste osetili uop{te nije bila ma{ta, ve} uobi~ajeno iskustvo koje~ovek ima kad se svest podigne iz tela i zauzme poloàj iznad glave.ôvek onda vi{e nije vezan fizi~kom sve{}u ili ose}ajem tela – telopostaje samo instrument, mali deo svesti koji mora da se usavr{i.ôvek ulazi u ve}u slobodnu svest na mestu sada{nje vezane iograni~ene fizi~ke svesti. Ako ovo podizanje iznad tela moè da seponavlja uvek dok ne bude moglo da se odràva, to }e biti velikipomak u va{em napretku. Zarobljenost u fizi~koj svesti je ono {to ~ini

vas (i svakoga) uskim i sebi~nim i bednim. Otud vi{a svest sa svojimmirom itd. silazi u vas sa velikom te{ko}om i bori se sa vitalnim ifizi~kim otporom. Ako ovo oslobo|enje na gore u vi{u svest moè dase odràva, onda vi{e ne}e postojati ista te{ko}a. Mnogo }e i daljeostati da se uradi, ali temelj }e morati da se na~ini.

***

Svest je obi~no utamni~ena u telu, centalizovana u mo`danim isr~anim i pup~anim centrima (umni, emocionalni, ~ulni); kada jeosetite ili ne{to od nje ode gore i zauzme poloàj iznad glave, to jeoslobo|enje utamni~ene svesti od formule tela. Umno u vama je ono{to ide gore, dolazi u dodir sa ne~im vi{im od obi~nog uma i odatle


43/607


1001

stavlja vi{u umnu volju na ostalo radi preobraàja. Drhtanje i vrelinadolaze od otpora, odsustva naviknutosti u telu i vitalu na ovaj zahtev ina ovo oslobo|enje. Kad umna svest moè ovako da zauzme svoje

stani{te trajno ili po volji iznad, onda ovo prvo oslobo|enje postajepostignuto ( siddha). Odatle umno bi}e moè da se otvara slobodno ka

vi{im ravnima ili ka kosmi~kom postojanju i njegovim silama i tako|emoè da dela sa velikom slobodom i mo}i na niù prirodu.

***

Ponekad ~ovek ose}a uspon iznad glave. Mislim da je on to imao, ali

to je um koji ide gore (kad to nije naprosto odlazak izvan tela) na vi{eumne ravni. Da bi ~ovek bio iznad uma mora prvo da spozna sopstvoiznad uma i da ìvi tamo.

***

Sloboda od briga, lako}a uma i tela su veoma dobri rezultati. Oniobi~no ne postaju trajni odjednom – dovoljno je ako su ~esto ili obi~no

tamo.Grudi i glava kako se diù navi{e su oseti suptilnog tela – to

zna~i da se um i sr~ana svest (misle}a umna i emocionalna) podiù dase sretnu sa ravni duhovne svesti iznad glave.

Zvuk je znak otvaranja svesti i rada unutra{nje Sile. Takvesuptilne zvuke veoma ~esto ~uju oni koji praktikuju jogu.

***

Kad je svest centrirana iznad, moè se re}i da je sme{tena iznad. To nezna~i da nema svesti preostale u niìm delovima.

***

ôvek moè da stekne uticaje odozgo, ali sve dok um nije pun vi{esmirenosti, mira, ti{ine, ~ovek ne moè da bude u direktnom kontaktu.

Ovi uticaji se smanjuju, mentalizuju, vitalizuju i nisu mo}i vi{ih ravni unjihovom uro|enom karakteru. Niti je ovo dovoljno da se steknekontrola nad skrivenim silama svih ravni svesti, {to je mo`da ono {toon podrazumeva pod okultizmom.


44/607

Pisma o Jogi1002

***

Ovo je sasvim prirodno. Vi{e ravni nisu ravni na kojima je ~ovek

prirodno svestan i ~ak nije ni otvoren njihovom direktnom uticaju –samo nekom indirektnom uticaju od onih najbliìh ljudskom umu.Moè da stigne do njih samo u dubokom unutra{njem stanju ili transui {to vi{e ide to mu je sve manje lako da bude svestan njih ~ak i utransu. Ako niste svesni svog unutra{njeg bi}a, onda je teè bitisvestan u transu.

***

Indirektna veza (sa Boànskim) je kad ~ovek ìvi u obi~noj svesti, a danije u stanju da ode gore iznad nje i prima uticaje odozgo ne znaju}iodakle dolaze ili ne ose}aju}i njihov izvor.

***

Da li ostvarujete vi{e bi}e u va{em usponu kao {iroko i beskrajno? Kad

ste tamo, da li ga ose}ate ra{irenim kroz beskraj? Da li ose}ate savuniverzum unutar vas, sebe kao jedno sa sopstvom svih bi}a? Da liose}ate jednu kosmi~ku Silu koja dela svugde? Da li ose}ate da je va{um jedno sa kosmi~kim umom? va{ ìvot jedno sa kosmi~kimìvotom? va{u materiju jednu sa kosmi~kom Materijom? razdvaja~kiego nestvaran? telo ne vi{e ograni~enje? Kakva je korist naprosto re}ida je vi{e bi}e {iroko i beskrajno? Da li ova ostvarenja dolaze kada steu vi{em bi}u, a ako ne, za{to ne? Unutra{nje bi}e se lako ostvara svim

ovim ostvarenjima, spolja{nje ne? Tako da ukoliko unutra{nje bi}e nepostane svesno sebe, puki uzlazak daje samo visinu ili neki nejasanose}aj drugih ravni, ne ova konkretna ostvarenja.

***

Podrazumevao sam da je ona [unutra{nja svest] tu uspostavljena, ~ak ikad je prekrivena. îm je ona tu silazak sile itd. postaje trajniji ili

barem ~e{}i. I dalje je neophodno pozabaviti se te{ko}ama spolja{njeprirode, ali to moè da se uradi sigurnije i efektnije sa ovomunutra{njom sve{}u kao osnovom.

Postoje dve razli~ite stvari. Jedna je svest koja zapravo odlaziiz tela – ali to dovodi dubok san ili trans. Druga je svest koja diè sebe


45/607


1003

izvan tela i zauzima poloàj izvan nje – iznad i ra{irena unaokolo u{irinu. To moè biti stanje jogija u budnom stanju – on ne ose}a sebeda je u telu, ve} ose}a da je telo u njegovom {irokom slobodnom

sopstvu, on je izbavljen od ogreni~enja u telesnoj svesti.

***

Postoje dva razli~ita iskustva koja, iz onoga {to ste ispri~ali, izgleda dasu se desila zajedno.

1. Eksternalizacija svesti izvan tela. Deo svesti, umne, vitalneili suptilne fizi~ke ili sve skupa diè se izvan tela, ostavljaju}i u njemu

sna`no internalizovano stanje, spavanje ili trans i moè da se kre}eunaokolo sam na drugim ravnima ili u sobi i napolju na zemaljskojravni. U takvim slu~ajevima telo moè da se vidi kako leì ispod ili usobi, vi|eno jasno kao {to ~ovek vidi zaseban predmet fizi~kim o~ima.Strah kao taj koji ste imali moè do}i u tim eksteriorizacijama i vratitisvest sa naletom u telo.

2. Uspon svesti do pozicije koja vi{e nije u telu ve} iznad njega.Svest moè tako da se uspinje i podiè sve vi{e i vi{e sa svesno{}u o

ulasku u regione iznad obi~nog uma; obi~no ne ide ba{ daleko isprva,ali sti~e sposobnost da ide uvek vi{lje pri ponavljanju ovog iskustva.Na zavr{etku iskustva vra}a se u telo. Ali tako|e dolazi definitivnodizanje kojim svest trajno zauzima svoj poloàj iznad. Nije vi{e u teluili ograni~ena njim; ose}a sebe ne samo iznad njega, ve} pro{irena usvemiru; telo je ispod njegovog visokog poloàja i obuhva}eno unjegovu ra{irenu svest. Ponekad se uistinu ra{irenost ose}a samo iznadna vi{oj ravni, a obuhvatna ra{irenost ispod dolazi tek naknadno kao

kasnije iskustvo. Ali njena priroda je da bude definitivna, nije tekiskustvo, ve} ostvarenje, trajna promena. Ovo donosi oslobo|enje odpoistove}enja sa telom koje postaje samo okolnost u veli~ini bi}a,njegov instrumentalni deo; ili se ose}a kao ne{to veoma malo ili ~aknepostoje}e, izgleda da se ni{ta ne ose}a sem {iroke prakti~nobeskrajne svesti koja ~ovek jeste – ili ako nije odmah beskrajna, ipakono {to se sad naziva bezgrani~no kona~na.

Ova nova svest je otvorena za svo znanje odozgo, ali ona ne

misli mozgom kao {to to ~ini obi~ni um – ona ima drugo i ve}esredstvo svesnosti od misli. Nikakvo metodi~no otvaranje centara nijeneophodno – centri su u stvari otvoreni, u protivnom ne bi moglo bitiovog uspona. U ovoj jogi njihovo otvaranje dolazi automatski – ono{to mi zovemo otvaranje nije to, ve} sposobnost same svesti na raznim


46/607

Pisma o Jogi1004

nivoima da primi silazak Vi{e Svesti odozgo. Usponom ~ovek moèzbilja da dovede dole znanje odozgo. Ali ve}a kretnja je primiti gaodozgo i pustiti ga da proti~e u niì umni i ostale nivoe. Mogao bih

dodati da na svim ovim nivoima, u umu, srcu i ispod dolazi dooslobo|enja od fizi~kih ograni~enja, do {irine koja vi{e ne dopu{tapoistove}enje s telom.

U ovom iskustvu obi~no ne postoji strah koji ste imali, ukolikonije u telesnoj svesti, dakle, koja biva uzbunjena nepoznato{}u kretnjei strahuje da bude napu{tena ili zba~ena. Ali ovo se de{ava retko iobi~no se ne ponavlja. Stoga je verovatno da je do{lo doeksteriorizacije u isto vreme. Govorite o sposobnosti da napustite telo i

u|ete u njega po slobodnoj volji; ali ova sposobnost je zapaèna samopo pojavi eksteriorizacije – u uspinjanju svesti uspon i silazak postajulake i obi~ne akcije, a kod definitivnog ostvarenja vi{eg poloàja iznadzbilja vi{e nema dolaska dole osim sa delom svesti koji moè da sespusti da radi u telu ili na niìm ravnima dok stalno visokopozicionirano bi}e iznad predsedava svime {to se doìvljava i radi.

***

Postoje razna stanja iskustva u kojima bi izraz "uzet na gore iz tela"bio primenljiv. Postoji jedno u kome ~ovek ide gore iz centara u teludo centra svesti koji se {iri iznad fizi~ke glave i zauzima poloàj tamou kome ~ovek biva oslobo|en od pot~injenosti ose}aju tela i njegovomte{kom stisku i ovo je svakako pra}eno op{tim ose}ajem olak{anja.Onda ~ovek moè biti u direktnoj vezi sa vi{om sve{}u i njenom mo}i idelovanjem. Nije sasvim jasno iz opisa da li je to ono {to se desilo.

Opet, postoje pojave disanja koje prate stanja oslobo|enja ili uspona. Ali dah ovde mo`da stoji, generalno, za ìvotni princip.

***

To je vrlo uobi~ajeno iskustvo. To zna~i da na trenutak vi{e niste bili usvom telu, ve} nekako ili iznad ili nekako izvan telesne svesti. Ovo seponekad de{ava tako {to se vitalno bi}e podiè iznad glave ili, re|e,

svojim projektovanjem sebe u svoj sopstveni omota~ (deo suptilnogtela) iz fizi~ke vezanosti. Ali tako|e dolazi iznenadnim, pa makar isamo trenutnim, oslobo|enjem od poistove}enja sa telesnom sve{}u, aovo oslobo|enje moè postati u~estalo i produèno ili trajno. Telo seose}a kao ne{to odvojeno ili neka mala okolnost u svesti ili kao ne{to


47/607


1005

{to ~ovek nosi sa sobom itd., itd., ta~no iskustvo varira. Mnoge sadakeovde su ga imale. Kad se ~ovek navikne, njegova ~udnost (zemljasnova itd.) nestaje.

***

Suptilni delovi fizi~kog su ono {to ide gore. Spolja{nja svest moètako|e da ide gore, ali onda postoji potpuni trans. Nema mnogokoristi za potpun trans u ovoj sadani.

***

Kad bi sve oti{lo na gore, ne bi bilo postojanja u telu. Uvek postojineka svest i stoga neko sopstvo koje podràva telo.

***

Ne, samo telo ne moè da ide gore – kako bi moglo? Telo jenamenjeno da odràva svest povezanom sa fizi~kim svetom.

***

îm bi}e ili njegovi razli~iti delovi po~nu da se uspinju na ravni iznad,bilo koji deo bi}a to moè da u~ini, prednji ili drugi. Sanskare da~ovek ne moè da se vrati treba se otarasiti. ôvek moè da imaiskustvo Nirvane na vrhuncu uma ili bilo gde na tim ravnima koje susada nadsvesne za um; um oduhovljen uzlaskom u Sopstvo ima ose}aj

laya-e, rastapanja sebe, njegovih misli, kretnji, Sanskara u nadsvesnojTi{ini i Beskraju koje nije u stanju da shvati – Nesaznatljivo. Ali ovo bidonelo ili dovelo do nekog oblika Nirvane, jedino ako ~ovek odNirvane na~ini cilj, ako je vezan za um i prihvata njegovo rastapanje uBeskraj kao svoje sopstveno rastapanje ili ako nema sposobnost dareorganizuje iskustvo na ravni vi{oj od umne. Ali u protivnom ono {to

je bilo nadsvesno postaje svesno, ~ovek po~inje da poseduje ili udrugom slu~aju biva instrument dinama vi{ih ravni i postoji kretnja,

ne oslobo|enja u Nirvanu, ve} oslobo|enja i preobraàja. Ma koliko visoko da ~ovek ide, moè uvek da se vrati, ukoliko nema volju da tone u~ini.

***


48/607

Pisma o Jogi1006

Ovo su obi~na normalna iskustva sadane kad postoji otvaranje odozgo– kontakt sa mirom Bramana, Sopstva ili Boànskog i kontakt sa vi{om

Mo}i, Mo}i Majke. On ne zna {ta su ona, sasvim prirodno, ali ose}a veoma ispravno i njegov opis je sasvim precizan. "Kako prelepo,smireno i uti{ano sve izgleda – kao da na vodi nema ~ak ni jednogtalasa. Ali to nije Ni{tavilo. Ose}am Prisustvo uronjeno u ìvot, aliapsolutno tiho i }ute}e u meditaciji" – jedva da moè biti boljeg opisaovog iskustva – iskustva mira i ti{ine Boànskog ili Boànsko samo unjegovom sopstvenom su{tinskom miru i ti{ini. Tako|e ono {to onose}a za silu je sasvim ta~no, "ne{to od iznad ispoljene tvorevine (um

– materija), Sila iza, koja se razlikuje od onoga {to izaziva emocije,ljutnju, poùdu koje se sve pro~i{}uju i preobraàvaju postepeno",drugim re~ima, Boànska ili Duhovna Sila, druga~ija od kosmi~kog

vitala koji podràva obi~nu otelovljenu svest; to je tako|e veoma jasno. Pretpostavljam da je to za sada samo kontakt, ali veoma istinit iìv kontakt ako stvara tako ìvo i istinsko ose}anje. Izgleda kao da }eon da na~ini veoma dobar po~etak.

***

Iskustvo opisano u va{em pismu je letimi~an uvid u ostvarenjeistinskog Sopstva koje je nezavisno od tela. Kad se ovo skrasi postojioslobo|enje (mukti). Ne samo telo, ve} se vital i um ose}aju da susamo instrumenti, a svoje sopstvo se ose}a da je smireno, samo-postoje}e i slobodno i {iroko ili beskrajno. Onda je mogu}e za psihi~kobi}e da postigne u toj slobodi puni preobraàj prirode. Sva va{a ranija

iskustva su pripremala za ovo, ali se fizi~ka svest ispre~ila. Sad kad steimali pogled na sopstvo odvojeno od tela, ova fizi~ka te{ko}a bi semogla uskoro prevazi}i.

***

U prvom ostvarenju ti{ine u vi{oj svesti ne postoji Vreme – postojisamo ose}aj ~istog postojanja, svest, mir ili jaka bezodli~na Ananda.

Ako bilo {ta drugo u|e unutra to je manja kretnja na povr{ini ovogbezvremenog samopostojanja. Ovo i ose}aj oslobo|enja {to dolazi stim je rezultat utihnulosti uma. Na vi{em nivou ovaj mir i oslobo|enjeostaju, ali mogu da se sjedine sa ve}om i slobodnom dinami~nomkretnjom.


49/607


1007

***

U sopstvu ili ~istom postojanju nema vremena ili prostora – osimduhovnog prostora ili {irine.

***

Da – u ti{ini sopstva ne postoji vreme – ono je akala. Iskustvo koje steimali o ne~emu {to izlazi iz glave kao strela verovatno ukazuje nane{to {to ide iz umne svesti ka nekom cilju ili objektu. Ponekad je to

deo umne svesti same {to ide tako ili gore do vi{e ravni ili negde u svetunaokolo – i kasnije se vra}a. Ponekad je to sila misli ili sila volje. Sileuvek izlaze iz nas ~ak da mi to ne znamo, i ~esto imaju neki efekattamo. Ako mislimo o nekoj osobi ili mestu i stvarima koje se de{avajutamo, ne{to moè tako da iza|e do te osobe ili mesta. Ako imamo

volju ili jaku umnu èlju da se ne{to desi, sila volje bi mogla da iza|e ipoku{a da u~ini da se to desi. Ali tako|e sile mogu da iza|u izunutra{njeg uma bez ikakvog svesnog uzroka na povr{ini.

Vizija jogija moè biti da je bila vizija nekog bi}a vi{ih ravni ili je mo`da bio oblik [ive. Lotusi ukazuju na potpuno razvijenu svest naukazanim mestima.

Ono {to èlite u vezi samodavanja slobodnog od prohteva }esigurno da se ispuni kad do|e do punog otvaranja psihi~kog.

Pozicija koju ste zauzeli na kraju u vezi onoga {to se desilodanas je ispravna – ~initi napor za svoje sopstveno savr{enstvo i ne bitiuzrujan bilo kakvom gre{kom u drugima, ve} odgovoriti tihom èljom

za njihovim savr{enstvom tako|e uvek je ispravan stav.

***

Iskustvo velike {irine zlatne svetlosti na planinskom vrhu je do{lo jersam od nje traìo da teì za vi{im iskustvima svesti od iznad.Simboli~ka slika planine sa svetlo{}u na njenom vrhu dolazi ve}inisadaka koji uop{te imaju mo} vizije. Planina je svest koja se podiè sa

zemlje (fizi~ka) kroz uzastopne visine (vitalnu, umnu, iznad-umnu) kaduhovnim nebesima. Zlatna svetlost je uvek svetlost vi{e Istine(nadumne, prekoumne ili malo niè do ~iste Intuicije) i predstavljena

je kao velika svetlosna {irina na vrhuncima bi}a. X je koncentri{u}i sena svetlost do{la u kontakt sa vi{im dometima, a to uvek daje ove


50/607

Pisma o Jogi1008

rezultate, mir, radost, snagu, svest sigurnu u mo} Boànskog. Naravnoda je psihi~ko ono kroz {ta je ona do{la u ovaj kontakt, ali to je po sebi

vi{e iskustvo vi{e duhovne svesti iznad uma nego psihi~ko iskustvo.

Priroda meditacije zavisi od dela bi}a u kome je ~ovekusredsre|en u to vreme. U telu (pre suptilnom telu nego fizi~kom, alipovezani sa odgovaraju}im delovima u grubom fizi~kom telu tako|e)postoje centri svojstveni svakom nivou bi}a. Postoji centar na vrhuglave i iznad nje koji je centar iznad-umne ili vi{e svesti; centar u ~eluizme|u obrva koji je centar misle}eg uma, umne volje, umne vizije;centar u grlu koji je centar izraàjnog ili ospoljavaju}eg uma: ovo suumni centri. Ispod dolazi vital – srce (emocionalni), pupak (dinami~ki

ìvotni centar), drugi ispod pupka u abdomenu koji je niì ili ~ulni vitalni centar. Na kraju, na dnu ki~me je Muladara ili fizi~ki centar. Izasrca je psihi~ki centar. Ako se ~ovek koncentri{e u glavi, kao {to mnogi~ine, to je umno-duhovna meditacija za kojom ~ovek traga; ako u srcu,to je psihi~ka meditacija; ovo su uobi~ajena mesta gde se ~ovekkoncentri{e. Ali ono {to se podigne prvo ili otvori prvo ne mora bitiumno ili psihi~ko, ve} emocionalno ili vitalno; to zavisi od prirode –

jer {ta god da je najlak{e da se otvori u njoj, verovatno je da }e se

otvoriti prvo. Ako je u vitalu, onda meditacija ima tendenciju daprojektuje svest u vitalnu ravan i njena iskustva. Ali odatle moèmosti}i do psihi~kog povla~e}i se sve vi{e i vi{e unutra, ne upijaju}i se u

vitalna iskustva, ve} se razdvajaju}i i gledaju}i na njih sa nevezano{}ukao da je ~ovek duboko unutra i posmatraju}i stvari izvan samog sebe.Sli~no tome ~ovek moè da stekne umna iskustva koncentri{u}i se umisli i time dovode}i odgovaraju}e iskustvo, npr. misao da je sveBraman, ili ~ovek moè tako|e da se povu~e od misli i opaà svoje

sopstvene misli kao spolja{nje stvari dok ne u|e u ti{inu i ~istoduhovno iskustvo.

***

Prosvetljenje iznad glave kako se obi~no vidi u ovoj jogi je SvetlostBoànske Istine. Upravo

Sri Aurobind - Pisma o Jogi (4)

Documents

Transcript of Sri Aurobind - Pisma o Jogi (4)