Sreten MakeviDAROVITOST U STUDENTSKOJ POPULACIJI - FUNDAMENTALNO PITANjE UNIVERZITETSKE PEDAGOGIJEApstrakt: U prilogu je re o darovitosti studenata kao jednom od osnovnih pitanja univerzitetske pedagogije. Problem je razmatran kroz pitanja razvojnih karakteristika studentskog uzrasta, znaaj izbora studija za razvoj darovitosti i odnos uspeha u studiranju i darovitosti studenata.Kljune rei: darovitost, student, univerzitet, pedagogija, nastava, nastavnik.UPTITUDE OF THE STUDENTS THE FUNDAMENTAL QUESTION OF THE UNIVERSITY PEDAGOGYAbstract: The uptitude of the students as one of the fundamental ljuestions of the university pedagogy is analized in this paper. The problem is considered throught the question of the students age characteristics, the importance of chosing what to study depending of the uptitude or talent and the relationship between the success and the talent of the students.Key words: uptitude, student, University, pedagogy, teacher.Univerzitetska pedagogija u svojim konstitutivnim elementima (predmetu, metodologiji, pojmovima i jeziku) obu-hvata i darovitost u studentskoj populaciji, njen drutveni i nauno-pedagoki znaaj. Taj irok okvir ine najnauniji i najkreativniji kadrovi (univerzitetski nastavnici) i genera-cije studenata sa najveim umnim potencijalima, monim gene-ratorima naunog, tehnikog i kulturnog progresa u svim drutvima. Na tim polaznim osnovama univerzitetska pedago-gija projektuje budunost drutva, njegov privredni, ekono-mski, nauni, tehnoloki i kulturni razvoj.Darovitost u studentskoj populaciji kao fundamentalno pitanje univerzitetske pedagogije u savremenim drutvenim i naunim tokovima ima veliki znaaj. Iz te veoma sloene i kompleksne problematike, u ovom tekstu, uinjen je opti pristup pitanjima:1. Razvojne karakteristike studentskog uzrasta;2. Izbor studija u funkciji razvoja darovitosti;3. Uspeh u studiranju i darovitost.Razvojne karakteristike studentskog uzrastaStudentski uzrast (hronoloki i umni) je razvojna etapa irokog razmaha svih fizikih i mentalnih pote-ncijala, a posebno stvaralakih sposobnosti-darovitosti stu-denata. U toj fazi student se profesionalno opredeljuje, bira profesiju i nalazi svoje podruje rada i stvaralatva, zado-voljava svoja profesionalna interesovanja, ostvaruje sebe kao zrelu linost i postie samoafirmaciju.Na ovom uzrastu mladi ovek stvara realnu i jasnu sliku o sebi, svojim mogunostima i granicama svojih sposobnosti. Ponaa se kao zrela linost, sa puno pouzdanja nastupa u svim situacijama. Upisom na studije poinje da se priprema, pre svega u odabranoj struci, za radno-stvaralaku delatnost kojom eli i moe da se bavi u svom radnom i ivotnom veku. Pro-blemu donoenja profesionalno-ivotne odluke prilazi odgovorno. Analizira mogunosti izbora studija, odnosno pro-fesije. Dublje (samo)spoznaje sebe. Shvata da nije dovoljno samo voleti umetnost, medicinu, psihologiju i druge oblasti nauke i tehnike, ve da za njih treba imati odreene opte, posebne i stvaralake sposobnosti.Jo u prvoj godini studija, studenti koji su izabrali adekvatne naune i umetnike oblasti iskazuju prve obrise svoje darovitosti. Potencijalno daroviti izraavaju svoje stvaralake potencijale, originalan umetniki izraz u muzi-ci, slikarstvu, knjievnosti, naunim i tehnikim oblastima. U narednim godinama studija (ako poseduju darovitost) iskazae nove forme i postii vie umetnike, naune i tehnike domete. Naravno, taj trend nije uvek uzlazni i potpuno ostvariv. Njega, sa stalnim rastom postignua, postiu samo oni najdarovitiji, najistrajniji i najuporniji. Ali opta tenja ka ispoljavanju darovitosti je opte obeleje studentskog uzrasta, sveukupne studentske popu-lacije. Svi oni pokuavaju da iskau darovitost, bez obzira na potencijale i druge pretpostavke nephodne za prave stvara-lake domete. To e postii zavisno od svojih realnih mogu-nosti, ali i uslova u porodici, na fakultetu, institutu, laboratoriji, ateljeu, radionici, i drugih odrednica sveuku-pnog razvoja studenata.Opte razvojne karakteristike studentskog uzrasta mogu se iskazati teorijom postignutog razvitka A. Maslova, odnosno teorijom specifinog redosleda u razvoju potreba, a s obzirom na istoriju zadovoljenja potreba. Posle njihovih fiziolokih potreba, potreba za sigurnou, na ovom uzrastu javlja se potreba za ugledom (prestiom, uspehom, samopo-tovanjem) i najzad potreba za afirmacijom (samoostva-renjem), koje studenti "nose" u svojoj linosti.Studentska darovitost se dokazuje sa odreenim nivoima dostignua-ostvarenja u umetnosti, nauci, tehnici. Pri tom veoma je vano pitanje u oblasti univerzitetske pedagogije pitanje faktora, znaajnih odrednica ostvarenja visokih ciljeva prihvatljivih za konkretno drutvo (drutvenu grupu) u umetnikoj, naunoj i tehnikoj oblasti. Parafrazirajui D. Krea, R. S. Krafilda i I. L. Balakija, "Pojedinac i drutvo" (1972), moemo rei da se na studentskom uzrastu darovitost vrednuje u referentnoj grupi kojoj pripada student, a njene ciljeve prihvata i doivljava kao svoje ciljeve i sudi o sebi prema postignutom uspehu u ostvarivanju tih od strane grupe definisanih ciljeva, od nivoa ostvarenja sebe kao "oveka uspeha".Jo pre etrdeset godina, ameriki naunik MekKinon (MecKinnon, 1962, s. 21) naveo je rezultate do kojih se dolo ispitivanjem inteligencije afirmisanih stvaralaca (nau-nika i umetnika) u Institutu za merenje i istraivanje li-nosti (IPAR) u Berkliju, u kome se due vreme jedna grupa istraivaa uspeno bavila ispitivanjem karakteristika linosti stvaralaca. Tada su rezultati pokazali da stvaraoci uglavnom imaju visoke aritmetike sredine na testu vladanja pojmovima, kao i da pojedine grupe ne stvaralaca ili bar ne afirmisanih, a teko je bilo pretpostaviti da e u svim grupama svi pojedinci to postati, takoe su postigli visoke rezultate na ovom testu. I ono to je bilo najvanije, grupa diplomiranih studenata postigla je bolje rezultate od istra-ivaa naunika, odnosno od grupe 40 najkreativnijih arhi-tekata u SAD, a inenjeri elektroniari su bili ak iza nediplomiranih studenata. (Navod: Milinkovi, 1980, str. 148). I studenti ili tek diplomirani studenti likovne akade-mije ostvarili su iste rezultate kao visoko afirmisani stva-raoci. (Ibidem, str. 166).Ovi rezultati potvruju realnost pretpostavki o visokim naunim, tehnikim i umetnikim potencijalima stu-denata, odnosno njihovoj darovitosti. Njih "podupiru"i nauno-psiholoka saznanja, posebno ona iz oblasti soci-jalne psihologije, prezentovana u ve citiranom delu "Poje-dinac u drutvu", u kome su definisane 4 grupe znaajnih faktora odrednica ostvarenja prihvatljivih ciljeva, a koji na odreen nain odslikavaju razvojne karakteristike stude-ntskog uzrasta. A to su:"1. Pojedinano razumevanje svojih sposobnosti i ogranienja.2. Svest o tome koji su nivoi ostvarenja mogui.3. Vlastita istorija uspeha i neuspeha pojedinca.4. Status pojedinca u njegovoj grupi." (str. 83)Navedeni socijalno-psiholoki aspekti osvetljavaju bitne karakteristike potencijalne darovitosti na stude-ntskom uzrastu, a pri tom posebno naglaavaju studentsko JA, koje je veoma znaajno u razvoju darovitosti u studentskoj popu-laciji.Izbor studija u funkciji razvoja darovitostiin izbora studija rezultanta je mnogih faktora: drutvenih, naunih i linih, subjektivnih. U tom procesu studenti ispunjavaju drutvene, nauno-strune selektivne norme polaganjem klasifikacionih ili kvalifikacionih ispita, testova sposobnosti i drugih normi. Svi ti mehanizmi obezbeuju, bar u osnovi, da ogromna veina u studentskoj populaciji izabere studije prema svojim sposobnostima i eljama, da izabere ono to moe i eli da studira.Meutim, sva izborna procedura ima samo prediktivni karakter, odnosno karakter dijagnoze i prognoze razvoja opte i posebnih sposobnosti, i posebno njihove darovitosti.U naem vremenu izbor studija u funkciji razvoja darovitosti znaajno je limitiran velikim pritiskom sveu-kupne srednjokolske omladine na upis fakulteta, a to dovo-di do proirenja upisnih lista, pada kriterijuma u izboru stu-dija, i negativnih efekata na razvoj darovitosti kod studenata koji poseduju odreene predispozicije koje treba i mogu da razvijaju u toku studija.Tako se produbljuje kriza univerziteta i umanjuje njegova uloga u razvoju darovitosti studenata, a sa njom je ko-mplementarna kriza univerzitetske pedagogije kao naune pedagoke discipline, to sve produkuje krizu razvoja daro-vitosti kod studenata koji je poseduju.Zbog toga problem izbora studija u funkciji razvoja darovitosti studenata u naem vremenu ima visoku drutvenu i naunu vrednost. Proces njegovog reavanja nee biti ni malo lak niti brz. On zahteva bitne promene u odnosu drutva prema univerzitetu, veliku drutvenu i naunu hrabrost.Uspeh u studiranju i darovitostPravi izbor studija je vana pretpostavka uspeha u studiranju i razvoju darovitosti studenata. Uspeh se iskazuje visokim ocenama na ispitima i duinom studiranja, a daro-vitost se ugrauje u visoke proseke ocena, ali i drugim dosti-gnuima: originalnim seminarskim i diplomskim radovima, izlobama, koncertima, nagradama na takmienjima lokalnog, regionalnog i ireg karaktera.Sve to podrazumeva visok kvalitet univerzitetske nastave: predavanja, vebi, kolokvijuma i ispita. Kvalitet nastave presudno odreuju nastavnici, asistenti, saradnici, odnosno njihova struna i pedagoka pripremljenost, kao i radno - profesionalna motovisanost. Razvoj darovitosti stu-denata, uz sve to, zavisi od "osetljivosti" i otvorenog odnosa svih pedagokih univerzitetskih kadrova prema darovitim studentima. Naravno, pun uspeh u studiranju znaajno je odreen materijalnim i tehnolokim uslovima, neophodnim za uspeno studiranje i razvoj darovitosti studenata. Jer, uspeh u studiranju i darovitost studenata su veoma znaajno korela-tivni. Njihova povezanost je lako prepoznatljiva, a rezultira, pre svega, iz darovitosti pedagokih faktora na unive-rzitetu, faktora koji izgrauju pedagogiju stvaralakog rada u sistemu univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja. Oni posta-vljaju i otvaraju naune probleme, procese i istraivanja, otkrivanja novih izvora saznanja i stvaralakog rada stude-nata. Taj trend u savremenom univerzitetskom obrazovanju i vaspitanju pored nauno-pedagoke zahteva i punu drutvenu utemeljenost i verifikaciju. On je vaan zadatak savremenog drutva.Sve drave u naem vremenu postavljaju jedinstveno nezaobilazno pitanje: Kako poboljati uspeh u studiranju i studije staviti u funkciju razvoja darovitosti studenata?To pak znai: kako prepoznavati i razvijati darovitost studenata? A darovitost se razvija najvie na univerzitetu, nauno-nastavnoj ustanovi, u ijim okvirima poreddravnih univerziteta, odnosno fakulteta, u naem vremenu sve vie se razvijaju privatni, otvoreni univerziteti, univerzitetske ekstenze, paralelni-alternativni univerziteti, koji "obea-vaju" posebne uslove za razvoj darovitosti studenata.[1]U svetskim drutvenim i naunim tokovima, pored nau-nih argumenata, sve vie i jae se apeluje na stvaranje boljih, idealnih uslova, sa stanovita funkcionalne integracije, da sistemi obrazovanja zanemare drutveno-klasnu pripadnost i da se studenti pripremaju za onakvu karijeru kakvu omoguavaju njihove sposobnosti, posebno darovitost. Dakle, zahteva se "obezbeenje" podjednakih mogunosti svim studentima, tako da svaki talentovan moe dostii svoj vrh. To je funda-mentalna misao savremenog amerikog sistema obrazovanja, a koja se nalazi u deluSociology, iji su autoriC. Calhoun, D. Light i S. Keller (New York, 1994, str. 323-324). U tekstu "Kako prepo-znati i odabrati talent" ukazuje se na devijacije u selekciji studenata, veliku ulogu drutvene moi, zasnovanost predavaeve percepcije sposobnosti na socio-ekonomskim kriterijumima, to su pokazala istraivanja Reja Rista (Ray Rist, 1970, str. 323).UXXveku stvoren je ideal u svetu o jednakim mogu-nostima za sve socijalne slojeve za fakultetsko kolsko obrazovanje mladih prema svojim sposobnostima i darovitosti. Nadajmo se da e taj ideal uXXIveku postajati sve vie drutvena stvarnost i realna mogunost sveukupne populacije. To je vaan zadatak univerzitetske pedagogije, njeno fundamentalno pitanje.Literatura:1.Calhoun C. Light, D. Keller S.:Sociology, sixth edition, International edition, Mc Grow-Hill, INC, New York, 1994.2.Kre D., Krafild S. R., Balaki L. I:Pojedinac u drutvu, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1972.3. Makevi S.: Neka pitanja univerzitetske pedagogije,Zbornik radova Filozofskog fakultetaUniverziteta u PritiniXXVII-XXIX(1998-1999), Blace, 2001, 105-112.4. Milinkovi M.: Sposobnosti, linost i stvaralatvo,Psiholoka istraivanja, 2, Institut za psihologiju, Beograd, 1980.

[1]Videti: S. Makevi, Neka pitanja univerzitetske pedagogije. Zbornik radova Filozofskog fakulteta Univerziteta u Pritini, 28-29, Blace, 2001, str. 105-112.