SREDNJOVEKOVNI STALA]

STALA]S R E D N J O V E K O V N I

D U [ I C A M I N I ] • O B R E N I JA V U KA D I N

STA

LA

]

• ARHEOLO[KI INSTITUT •Monograf i j e

STALA]S R E D N J O V E K O V N I

M E D I E V A L S T A L A ]

ARHEOLO[KI INSTITUT, MonografijeARCHAEOLOGICAL INSTITUTE, Monographs

Izdava~ •• Published byARHEOLO[KI INSTITUTBeograd, Knez Mihailova 35

ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTUREKraljevo, Cara Lazara 24

Za izdrava~a •• EditorsSLAVI[A PERI], direktor Arheolo{kog instituta

GORDANA TO[I], direktor ZZZSK Kraljevo

Recenzenti •• Reviewed byMARKO POPOVI]

MILOJE VASI]

Crte`i, planovi •• Drawings, PlansNADA PAJOVI]

SLOBODAN \OR\EVI]ALEKSANDAR MATOVI]

IVANA MRKONJI]

Fotografije •• PhotographsZavod za za{titu spomenika kulture Kraljevo

Lektor •• LectorMIRJANA RADOVANOVI]

Prevodilac •• Translated byMARINA ADAMOVI] KULENOVI]

Grafi~ka oprema knjige •• Graphic design byDANIJELA PARACKI

Priprema za {tampu •• PrepressD_SIGN, Beograd

[tampa •• Printed byALTA NOVA, Beograd

Tira` •• Printed in1000 primeraka/copies

DU[ICA MINI]OBRENIJA VUKADIN

Beograd, 2007

STALA]M E D I E V A L S T A L A ]

S R E D N J O V E K O V N I

Redaktor •• Edited byMARKO POPOVI]

ISBN 978-86-80093-53-6

Knjiga je {tampana uz finansijsku pomo}Skup{tine grada Beograda,

Ministarstva nauke (projekat broj 147004)i Ministarstva kulture Republike Srbije

6 • UVOD

6 • POLO@AJ UTVR\ENJA I HRONOLO[KI OKVIR

12 • STANJE O^UVANOSTI I TOK ISTRA@IVANJA

16 • OBLIK UTVR\ENJA I SISTEM FORTIFIKACIJE

38 • PROSTORNO RE[ENJE UTVR\ENJA

44 • UNUTRA[NJE URE\ENJE MALOG GRADA

56 • KULTURNI SLOJ I ARHEOLO[KI NALAZI58 • Posu|e od keramike

103 • Posude od stakla106 • Posude od metala i drveta109 • Gra|evinski metal111 • Oru`je i ratni~ka oprema127 • Predmeti za svakodnevnu upotrebu. Privredne delatnosti145 • Predmeti kultne namene151 • Nakit153 • Ostali predmeti od kosti i kamena154 • Novac

156 • PODGRA\E I NEKROPOLA

162 • ZAVR[NA RAZMATRANJA176 • Anex

180 • KATALOG ARHEOLO[KIH NALAZA

234 • MEDIEVAL STALA] – Summary

246 • BIBLIOGRAFIJA

261 • PRILOZI

262 • Vujadin Ivani{evi}, Stala} – nalazi novca

268 • Marko Popovi}, Kapije srednjovekovnog Stala}a – analiza konstrukcija i sistema odbrane

281 • Summary. The Gates of Medieval Stala}: Structure and defensive system analysis

284 • Slobodan \or|evi}, Konzervatorski problemi i radovi na konstruktivnom osiguranju kule u Stala}u

287 • Résumé. Les problèmes de restauration et les travaux de consolidation constructive á Stala}

REDNJOVEKOVNI STALA] se nalazi u ataru dana{njegistoimenog naselja, na oko 12 km severoisto~no od Kru{evca(sl. 1). Obi~no se kaè da je na stavama Ju`ne i ZapadneMorave i da je po tome dobio ime.1 U stvari, obe reke pro-laze pored utvr|enja, i to Zapadna Morava na udaljenostiod oko 400 metara, a Ju`na oko 800 metara, ali se sastajutek na 2,5 km severnije, na mestu Sastavci. Kako od Stala}ado Sastavaka i jedna i druga Morava teku kroz prostrano ipotpuno ravno polje, najpre Stala}ko a zatim Varvarinsko,nije isklju~eno da su im se korita vremenom menjala i da sustave nekada bile bliè gradu, pa tako neposredno uticale ina njegov naziv. S druge strane, postoji mi{ljenje da je imeStala} nastalo po plovnoj Velikoj Moravi, odnosno po la|a-ma koje su sa severa dolazile sve do tih predela i zaustavljalese ta~no pod gradom.2 Tu su ostajale usidrene do povratka,jer dalje nisu mogle da idu zbog klisure koju Ju`na Moravaupravo odatle pravi kroz Mojsinjsku goru. êsto nisu mo-gle da idu ni dalje prema Kru{evcu, po{to je korito Zapad-ne Morave dosta {iroko, pa se pri ve}im vodostajima rekarazlivala, a pri manjim je postajala prili~no plitka.

Utvr|enje Stala} leì na vrhu omanjeg breùljka, na jed-nom od krajnjih severnih ogranaka Mojsinja. Na tom mestuono je imalo izvanredan strate{ki poloàj, sa velikim pregle-dom okolnog terena. Sa grada se lako kontrolisao gotovo sva-ki prilaz – sa severa iz Varvarinskog polja, sa istoka iz prav-ca glavne saobra}ajnice koja je vodila od Sofije i Ni{a premaBeogradu, sa juga du` korita Ju`ne Morave i sa zapada s me-sta gde se valovito diù ostali Mojsinjski visovi. Kontrolomsvih tih prilaza uspe{no se {titio najva`niji pravac – put ko-jim se dolinom Zapadne Morave stizalo u Kru{evac. Istimputem i{lo se zatim i dalje, u unutra{njost srpskih zemalja.

POLO@AJ UTVR\ENJA I HRONOLO[KI OKVIR

UVOD. U op{tem fortifikacionom sistemu srednjovekovne srpske dràve Stala} je krajem XIV

i po~etkom XV veka predstavljao jedno od najve}ih i izuzetno va`nih utvr|enih mesta. Zajedno sa

Petrusom kod Para}ina, Bovnom i Lipovcem kodAleksinca, Koprijanom kod Ni{a i zasad bezimenim

gradom kod sela Trubareva ~inio je mo}nu za{titu isto~nih predela Moravske Srbije. Izgra|en

nadomak Kru{evca, bio je istovremeno i neposredna odbrana tada{nje prestonice, a obezbe|ivao je

sigurnost i okolnim manjim i neutvr|enim naseljima. Shodno takvoj ulozi, imao je sva svojstva

kompleksne i jake fortifikacije, tipi~ne za srednjovekovno vojno graditeljstvo predturskog

perioda. Po strate{ki va`nom poloàju bio je blizakve}ini utvr|enja u tada{njoj Srbiji, a po

dimenzijama i op{tem re{enju odgovarao je ve} razvijenim gradskim centrima, koji su sluìli

i kao upravno-privredna sredi{ta odre|enih oblasti.Pod njegovim okriljem odvijala se i ìva trgovina nastalnim saborima, gde su se pored trgovaca i drugihposlovnih ljudi sticale i zanatlije zajedno sa ostalim

stanovni{tvom obli`njih naselja. Vreme i ljudi, me|utim, uveliko su doprineli tome da se od

nekada jakog i velikog grada do danas zadrè samopojedini delovi, i to u manje ili vi{e obru{enom stanju, a ponegde i u jedva vidljivim tragovima.

Uprkos tome, prvobitna monumentalnost Stala}ajo{ uvek je jasno sagledljiva. Osim preostalih

bedema, kula i drugih objekata, na osnovu kojihmogu da se rekonstrui{u oblik, veli~ina, sistem

odbrane, a delimi~no i ure|enje unutra{njeg prostora, i obilje raznorodnih arheolo{kih predmeta

pruà dragocene podatke o visokom stepenu materijalne kulture njegove posade i ostalog

gradskog stanovni{tva.

S

6

I pored o~igledno va`ne uloge koju je Stala} svojevreme-no imao, pisani istorijski izvori o njemu malo govore. Posto-je}e vesti su retke i mahom fragmentarne, ali su ipak dovoljneda se steknu osnovni podaci o vremenu njegovog nastanka,zna~aju koji je od samog po~etka imao i o doga|ajima kojisu bili presudni za njegovo ru{enje, i to samo nekoliko dece-nija posle izgradnje.

Stala} se prvi put pominje u povelji kojom knez Lazardaruje brojne posede novoosnovanom manastiru Ravanici.Darovnom poveljom tom prilikom se poklanja »I panag‘ry

P‚trov ou Stalakou z brydomy«, a zatim »I biry doubravniqkaa

do Rajany i do Stalaka«.3 Dokumenat je sa~uvan u tri prepi-sa, od kojih su Bolonjski i Vrdni~ki nastali krajem XVII ve-ka, a Ravani~ki je prepisan tek u XVIII veku.4 Prva dva za-sluùju znatno ve}u pa`nju, izme|u ostalog i zbog ubeleè-ne godine izdavanja originala, iako i te godine nisu iste. UVrdni~kom prepisu stoji 1380/81. godina, a u Bolonjskom1376/77. Me|utim, bez obzira na ovu razliku i na kona~anishod rasprava o ta~noj godini izdavanja prvobitne Ravani~-ke povelje sa koje su oba prepisa ura|ena,5 za ovu priliku jeva`no to da se tokom tih poslednjih sedamdesetih, odnosnoprvih osamdesetih godina XIV veka Stala} navodi kao pot-puno formirano i poznato mesto. U njemu se tada ve} odr-àvao godi{nji sabor, verovatno u podgra|u, a pod stalnomza{titom gradske posade odvijao se i prelaz preko Morave.Prihodi od pana|ura i sa broda bez sumnje su bili znatni, ito je bio osnovni razlog {to su darovani vlastelinstvu Rava-nice koje se tek zasnivalo.

Iako nema pouzdanih podataka o ta~nom vremenu iz-gradnje Stala}a, iz vi{e razloga se moè pretpostaviti da jeutvr|enje nastalo pribli`no kada i Kru{evac. Na prvom me-

stu to je ve} pomenuta blizina oba grada, kao i ~injenica daje Kru{evac vaìo za skrovito mesto budu}i da je od samogpo~etka bio odre|en za centar dràvne vlasti i sedi{te vlada-ra. Nasuprot tome, Stala} je bio isturen prema istoku, kaoneposredna za{tita prestonice. S druge strane, za oba grada jesvojstven niz zajedni~kih karakteristika, kao {to su poloàj,veli~ina, oblik i na~in gradnje fortifikacije, kao i op{te re{enjeodbrane.6 Tome u prilog ide i skoro identi~an arheolo{kimaterijal, koji u Kru{evcu prati najstarije srednjovekovne slo-jeve, dok je u Stala}u datovan i nalazima kurentnog novca.7

Dodu{e, i Kru{evac se prvi put pominje tek u Ravani~-koj povelji, ali tako|e kao mesto po kojem se ve} odre|ujupoloàji drugih naselja.8 Prema usvojenom mi{ljenju, njego-va izgradnja otpo~ela je odmah posle Mari~ke bitke i pome-ranja dràvnog sredi{ta Srbije u severne oblasti nekada{njegcarstva.9 U moravskim predelima obnovljene dràve tada je~itav fortifikacioni sistem organizovan u skladu s novim po-liti~kim uslovima i op{tim potrebama koje su takvi uslovinalagali. Pored nekih postoje}ih utvr|enja koja su u manjoj

•1 Mili}evi} 1876, 714.

•2 Rizni} 1891, 63; Kanic 1991, II, 99.

•3 Novakovi} 1912, 770.

•4 Petkovi} 1922, 21–23; Valtrovi} 1885, 121–125; Vulovi} 1966,25–31; Bari{i} 1974, 367–371; ]irkovi} 1981, 69–82; [krivani} 1981,83–99; Stri~evi} 1955, 116–117.

•5 Bari{i} 1974, 370–371; ]irkovi} 1981, 79–82.

•6 Kova~evi} 1980, 13–28; Isti 1967, 137–140.

•7 Mini} 1980a, 43–47.

•8 Spremi} 1972, 10.

•9 Spremi} 1972, 10; Kova~evi} 1980, 13; Kali} 1994, 43.

7

8

• S R E D N J OV E KOV N I S TA LA ] •

Sl. 1. Stala} sa okolinom, detalj sekcije

ili ve}oj meri morala da budu obnovljena, mnoga su izosnove izgra|ena radi {to bolje za{tite grani~nih dràvnihoblasti, ve}ih komunikacija i va`nijih privrednih centara.10

U tom smislu vredi navesti i neke podatke Konstantina Fi-lozofa, biografa despota Stefana Lazarevi}a. Kada govori oknezu Lazaru, on doslovce kaè: »Vy svo&‚my oubo jivoth syzda

gradyf tvrydyf, syzda j‚ i Krou…‚vycy glagol&‚myfi, vy n›myj‚ syzda

krasynhi…ou&o crykovy…«.11 Tim re~ima pisac je jasno izdvojioizgradnju Kru{evca od izgradnje drugih »tvrdih gradova«,~ija imena, naàlost, ne navodi. Zato ostaje da se pretposta-vi da je pod jednim takvim gradom podrazumevao i Stala}.

Slede}i pomen Stala}a poti~e s kraja XIV veka. Poveljomiz 1395. godine, kojom kneginja Milica sa sinovima Stefa-nom i Vukom daruje posede manastiru Pantelejmonu na

Svetoj gori, poklanja se »I ou gradou Stalak&o qlov}ky Staiko«.12

Podatak je neobi~no vaàn zbog toga {to se Stala} tada na-vodi kao grad, i to na potpuno isti na~in kao Kru{evac. Zamnoga druga mesta koja se u povelji dalje nabrajaju takvaoznaka izostaje.13 Ako je to ura|eno oma{kom, pre svega zaNovo Brdo, jer ni kraj njegovog imena ne stoji da je grad,~injenica je da se na tom mestu u nabrajanju najpre po{lo odStala}a, a tek zatim slede Kru{evac, Prokuplje i dr. Sva ovamesta izjedna~ena su u obavezama. U njima se daruju, izme-|u ostalog, i ljudi sa svojim ku}ama i ba{tinama.14 Stala} seu takvim obavezama, dakle, na{ao na ~elu spiska najzna~aj-nijih mesta i najve}ih privrednih i vojnih sredi{ta srednjove-kovne Srbije.

Jako i veliko utvr|enje stradalo je ve} po~etkom XV ve-ka. Kada je sultan Musa 1413. godine zauzeo Svrljig i So-kolac, gde je pokorio svog odmetnutog vojvodu Hamzu, onje provalio, prema Konstantinu Filozofu, u Srbiju i zauzeoje Bovan, Lipovac, Stala} i Koprijan: »Podobyno j‚ i Stalaky

razgrabl&‚ny byfsty. Vy koulh j‚ oudryja s‚ grady sybl&oda&‚i bla-

gorodyny nhkyfi moujy syf, donydhj‚ sy koulo&o sygorh, i ty &‚liko

kyto oty dr‚vyniixy dobl&‚stvovavy. Obyxodity j‚ i proq‚&‚ gradyf

i prixodity na Kopri—ny…«.15

Dosta kasnije srpski letopisac ponovo beleì taj doga|aj,ali znatno kra}e: »V l}to .“cka. car§ Mousà razbi St‚‡ana d‚spota

na Vrybnici i rasipa Krou…‚vacy, i P‚trousy i Stalaky i Kopàny

i droug‚ gradov‚, i b‚zy qisla mnojystvo roda xristànskago oubi i

pos‚q‚ sablomy«.16 (Czar Mussia vastavit Stephanum Despo-tam ad Vrbnicam et destruxit Krussevaz, Petrus, Stalak etCoprian, et alias arces et innumerosam Christianorum po-pulum gladio peremit).17

Sli~ni, tako|e kratki podaci nalaze se i u pismu dvojiceDubrov~ana – Marina Gradi}a i Benedeta Gunduli}a, koje jeiz Novog Brda upu}eno u Dubrovnik 8. marta 1413. godi-ne. U pismu se kaè da je Musa zauzeo Lipovac i Bovan i daje zatim do{ao pod Stala} i osvojio ga. Vojska je potom sti-gla do Brani~eva i Bor~a i topli~kim putem sve do Luzane.18

Sve te vesti u su{tini teku istim redom, s tim {to je biografdespota Stefana vi{e podvukao stradanje Stala}a, za koji kaèda je pored ru{enja i plja~ke doìveo i poàr. Izgleda da je gradtada i napu{ten, po{to se vi{e uop{te ne pominje pri ostalimturskim pohodima na Kru{evac i Srbiju. Naime, posle naletai poraza Musine vojske u tim predelima je nastupio kratak pe-

riod zati{ja. Potom su usledili novi napadi na srpske zemlje,a naro~ito na Kru{evac. Ve} 1425. godine sultan Murat ga jeoplja~kao zajedno s okolnim naseljima,19 a ubrzo zatim biv-{a srpska prestonica pala je kona~no u njegove ruke. U turskojvlasti tada je bio i Stala}, mada se u postoje}im izvorima tonigde ne navodi. Ne spominje se ni u jednom turskom nitiugarskom pohodu na Kru{evac i okolinu – po svoj prilici za-to {to utvr|enje vi{e nije bilo aktivno i vredno pa`nje.

Da je ova pretpostavka verovatna pokazuju i podaci izputopisa Bertrandona de la Brokijera. Vra}aju}i se 1433.godine sa Istoka u domovinu, francuski vitez se zadrào naj-pre u Kru{evcu, a zatim, na putu prema Beogradu, pro{aoje pored Stala}a i tom prilikom zabeleìo: »…pro|oh krajjednog gradi}a koji nazivaju Estala{ (Estalache) koji je neka-da bio vrlo jako i lepo utvr|enje na vrhu jedne planine, tamogde se reka Ni{ava uliva u Moravu. I jo{ stoji uspravno jedandeo zida, a ima i jedna velika kula sli~na gradskoj kuli (don-òn), a drugog nema ni~eg, jer je sve poru{eno, a pripadaloje re~enom despotu«.20 Brokijer je zatekao, dakle, Stala} na-pu{ten i u ru{evinama – u skoro istom stanju u kojem se na-lazi i danas. On, me|utim, dalje kaè: »A u podno`ju te pla-nine, tamo gde se ove reke sastaju, ima 80 do 100 {ajki kojetu drì Tur~in, a to su galijice i la|ice da bi prebacio konje isvoju vojsku. I naredio je da ih stalno ~uva 300 ljudi koji setu smenjuju svaka dva meseca … ja ih nisam video, jer oni nedozvoljavaju ni jednom hri{}aninu da ih vidi. A od re~enog

•10 Popovi} 1989, 71–72, 81–82.

•11 Konstantin Filozof 1875, 262; Stojanovi} 1890, 104.

•12 Novakovi} 1912, 518; Gruji} 1955, 65.

•13 Ni za Novo Brdo ni za Bovan se ne kaè da su gradovi – Leonid1868, 273.

•14 Gruji} 1955, 65; Blagojevi} 1972, 41 i nap. 46 – Manastirima suse darivali ljudi sa svojim ku}ama i ba{tinama kako bi se monasima, ko-ji su ovuda prolazili, obezbedio boravak a eventualno i neki prihodi idruge pogodnosti.

•15 Konstantin Filozof 1875, 307.

•16 Stojanovi} 1890, 126, 140.

•17 Stojanovi} 1927, br. 1121.

•18 Jire~ek 1959, 454.

•19 Kali} 1982, 212.

•20 Brokijer 1950, 129 – pisac gre{kom Ju`nu Moravu naziva Ni{avom.

9

• P O L O @ A J U T V R \ E N JA I H R O N O L O [ K I O K V I R •

Stala}a do Dunava ima 100 milja. I (u Stala}u) nema nika-kvog utvr|enja, ve} postoji samo jedno selo i jedna ku}a ko-ju je Sinan beg sagradio i jedna dàmija na uzbrdici«.21

Podaci su potpuno jasni. Nema nikakve sumnje da je utvr-|enje u Stala}u zapustelo odmah po ru{enju 1413. godine.Ostalo je samo naselje sa stanovni{tvom, koje je nastavilo daìvi svakako na prostoru nekada{njeg podgra|a. U njemu seu vreme prolaska de la Brokijera nalazila turska posada podzapovedni{tvom onog istog Sinan-bega ~ije je sedi{te bilo uKru{evcu i kome je sultan dao na upravu ~itavu tu oblast.22

U takvim okolnostima selo Stala} je dobilo ulogu pograni~-nog mesta prema srpskoj Despotovini.

Jaka turska flotila predstavljala je prepreku i u pohodukralja @igmunda na Kru{evac 1437. godine, pa se navodi daju je ugarska vojska spalila.23 O stala}kom utvr|enju ni tadanema pomena, kao {to ih nema ni u kasnijim izvorima iz XVveka. U trgova~koj knjizi @ivana Prip~inovi}a iz 1473. godi-ne, a potom i u testamentu jednog Dubrov~anina, tako|e izdruge polovine XV veka, navodi se samo pana|ur u Stala}u,koji se po svoj prilici odràvao i u vreme turske vladavine.24

Trgovina se na saboru, zna~i, obavljala i dalje na istom mestu,samo ovoga puta u okviru seoskog naselja koje je i dalje no-silo ime nekada{njeg gradskog kompleksa.

Najzad, na poslednji pomen srednjovekovnog grada na-ilazi se tek u putopisu dr Brauna iz 1668–1669. godine, ukojem pi{e: »Pre{av{i Jastrebac (Jasnebatz, Jastrebatz) do{lismo do Stala}a (Echelleck, Stalaki), na stavama dveju Mo-rava i pro{li smo pored jednog grada na brdu, blizu koga jejedan ~uveni manastir u kome se ~uvaju tela Kneza Lazara isv. Romana«.25

Imaju}i u vidu citirane izvorne podatke, izvesno je to daje Stala} po ru{enju bio napu{ten. Izgubio je ulogu zbog ko-je je nastao, pa zato nije ni obnavljan. Svi turski napadi naKru{evac, koji su usledili posle pohare sultana Muse, odvi-jali su se drugim pravcima, uglavnom sa juga, od Ni{a pre-ko Mramora i Jastrepca, zbog ~ega je Stala} ostajao po stra-ni. Kasnije, u vreme turske vladavine, odbranu puta premaKru{evcu sa istoka preuzela je vojna posada stacionirana uselu Stala} kod grani~ne linije prema Despotovini. Ona jeujedno ~uvala i prelaz preko Morave, i to mo`da na istommestu na kojem se nalazio brod, nekada{nji kneèv dar vla-stelinstvu Ravanice. Utvr|enje nije bilo potrebno ni Turcima,

po{to je tok Ju`ne Morave bio u njihovim rukama, a time iputevi du` njenih obala i svi lak{i prelazi preko reke.

Naselje Stala} javlja se i na nekim poznijim kartama, izXV, XVI i XVII veka, ali bez kartografske oznake koja prative}a i zna~ajnija mesta.26

Usko ograni~en period postojanja srednjovekovnog Sta-la}a – na oko ~etiri decenije – potvrdili su i rezultati arheo-lo{kih istraìvanja. Na preostalim i bolje sa~uvanim delovimabedema i drugih objekata u gradu, ne zapaàju se znatnijeprepravke, prezi|ivanja ili zamene poru{enih zidnih povr{i-na nastali kao posledica obimnih razaranja ili poàra koji su1413. godine zadesili grad. Dodu{e, pored primarne, postojijo{ jedna gra|evinska faza, ali ona ozna~ava dodatno obezbe-|enje grada u godinama po Kosovskom boju, u okolnostimapoja~ane opasnosti, dakle, pre 1413. godine. Na arheolo{kiistraènim prostorima utvr|enja pokazalo se da je i kulturnisloj jedinstven, sa nalazima materijala koji je karakteristi~anisklju~ivo za kraj XIV i po~etak XV veka. U okviru srednjo-vekovnog sloja, me|utim, na|eno je nekoliko fragmenata pra-istorijske keramike, kao i dve fibule sa tordiranim, odnosnonarebrenim lukom. Nalazi su konstatovani nezavisno jedan oddrugog, a na gradski plato sigurno su dospeli s nekog obli-`njeg lokaliteta.27 Izuzetan nalaz predstavljaju {est sitnijihulomaka praistorijske keramike u kv. E/7d, neposredno nadzdravicom. Sa veoma bliskog nalazi{ta doneto je i vi{e frag-mentovanih anti~kih opeka, kao i jedan dosta o{te}en rimskinov~i} tipa srednje bronze.28 I ovi predmeti su otkriveni uokviru srednjovekovnog sloja, pa nema sumnje da su rimske

•21 Ibid., 129.

•22 Spremi} 1972, 15.

•23 Stojanovi} 1927, br. 653; Dini} 1978, 76. Postoji, ipak, nedou-mica da li je re~ o la|ama kod Stala}a ili kod Kru{evca.

•24 Dini} 1978, 76 i nap. 23.

•25 Popovi} V. 1934, 291.

•26 Nikoli} M. 1972, 121; Tomovi} 1996, 192. Na karti fra Maura,nastaloj sredinom XV veka, ubeleèno je vi{e naselja i utvr|enja, me|ukojima su Beograd, Bora~, Kru{evac, Stala}, Smederevo…

•27 U podno`ju Stala}a, u dvori{tu savremene seoske crkve, prilikomistraìvanja rimskih ciglarskih pe}i konstatovani su ostaci praistorijskognaselja.

•28 Mini} 1991, 309–315.

10


opeke tu posluìle kao sekundarni gra|evinski materijal. Nji-hovo prisustvo, me|utim, navelo je neke istraìva~e na pomi-sao da je srednjovekovno utvr|enje izgra|eno na temeljimastarijeg, rimskog, {to se tokom arheolo{kih radova pokazalokao neta~no.29 Ni taj anti~ki materijal nije ni na jednom me-stu izolovan u vidu odgovaraju}eg kulturnog sloja, niti ga jebilo u velikoj koli~ini. Sli~no je i sa jednim vizantijskim folisomiz VI veka, koji je otkriven na prostoru glavne gradske kapije,tako|e u srednjovekovnom sloju. Za ovaj nalaz, kao i za vi{efragmentovanih opeka iz tog vremena, pretpostavlja se da suna lokalitet doneti ili sa nalazi{ta Ukosa, gde su ustanovlje-ni ostaci razru{enog ranovizantijskog utvr|enja, ili pak sautvr|enja u Maskaru, na drugoj obali Zapadne Morave.30

Protekla istraìvanja nisu pruìla ni srednjovekovni mate-rijal iz XI–XII veka, kako bi se potvrdile postoje}e pretpostav-

ke o identifikaciji Stala}a sa mestom Istaaglanga iz poveljevizantijskog cara Vasilija II. Ovakvo mi{ljenje svojevremeno jeizneo St. Novakovi} prilikom ubiciranja eparhija Ohridskearhiepiskopije iz XI veka.31 Raspravljaju}i o obimu Srbije uXII veku, on je severoisto~nu granicu Nemanjinih zemaljapostavio do Stala}a, a odatle preko Mojsinja i Jastrepca doProkuplja. Glavnu odbranu prema Vizantiji video je, izme|uostalih mesta, i u Stala}u i Koprijanu.32 Nesporno je da jeStefan Nemanja posle smrti Manojla I Komnina osvojio ù-pe Reke, U{ku, Zagrlatu, Leva~, Belicu i Lepenicu, ~ime suse i oblasti oko u{}a Zapadne i Ju`ne Morave na{le u sastavutada{njih srpskih zemalja. To, me|utim, ne zna~i da je utvr|e-nje u Stala}u tada ve} postojalo. A kada je re~ o Koprijanu,tu na sre}u postoji i natpis u kom se navodi da je izgra|entek u XIV veku.33

•29 Rizni} 1891, 60; Kanic 1991, II, 99.

•30 Vukadin 1988, 281–282; Ra{kovi}, \oki} 1997, 137–138.

•31 Novakovi} 1908, 36.

•32 Novakovi} 1877, 176.

•33 Deroko 1950, 89. Na kamenom nadvratniku iz Koprijana uklesanje natpis iz koga se doznaje da je grad podigao Nenad, sin kaznaca Bog-dana 1372. godine, u vreme blagovernog gospodina kneza Lazara.

11

• P O L O @ A J U T V R \ E N JA I H R O N O L O [ K I O K V I R •

STANJE OÛVANOSTI I TOK ISTRA@IVANJA

TVR\ENJE U STALA]U bilo je dugo vremena u skoroistom stanju o~uvanosti u kojem ga je ranije video Bertran-don de la Brokijer. Sve do pred kraj Prvog svetskog rata onose nalazilo u okviru dràvnih zemlji{nih poseda, kao celinakoja je obuhvatala kompletno uzvi{enje zajedno sa padina-ma i delom podno`ja gde se sada nalaze {kola i seoska crkva.Vremenom je taj prostor isparcelisan i podeljen me{tanimasela Stala}a. Tako je izdeljeno i samo utvr|enje i poklonjenozaslu`nim u~esnicima u Prvom svetskom ratu. Ono je posta-lo privatno vlasni{tvo nekolicine me{tana, koji su ga pretvo-rili u obradivo zemlji{te. Novi vlasnici su poru{ili mnoge zi-dove, a naro~ito one koji su ve} bili dosta o{te}eni, povadi-li su i uklonili kamen, ra{~istili {ut, a zemlji{te su dubokopreorali.34 Sada su tu njive, vo}njaci, vinogradi i veliki zasadoraha, zbog ~ega su mnogi podaci o gradu zauvek izgublje-ni. Arhitektonski objekti u unutra{njem prostoru grada ma-hom su nestali, kulturni sloj je velikim delom uni{ten, a sanjim je bez traga propala i masa pokretnih nalaza.

Progresivna razaranja su nastavljena i u novije vreme, iakose Stala} ve} na{ao u spisku velikih srednjovekovnih srpskihgradova koji su zahtevali ve}u pa`nju i za{titu. Desetak godi-na po zavr{etku Drugog svetskog rata buldoèrom su izni-velisani centralni i ju`ni deo Malog grada, kako bi se dobioravan teren za odràvanje proslava povodom prvomajskihpraznika. Na sli~an na~in buldoèrom je o{te}ena i kula nasevernom kraju Velikog grada, nad ~ijim ostacima je bilopredvi|eno podizanje spomenika palim borcima iz Stala}a iokoline.35

Ovakvi poduhvati, kao i niz drugih manjih, doprineli suda se prethodno stanje o~uvanosti bitno izmeni. Velikih ru-{enja ostali su po{te|eni samo donòn i platno severoisto~-

U

12

nog bedema, koje pominje i Brokijer, dok su objekti koji sui u njegovo vreme bili vi{e o{te}eni gotovo nestali. Tako jeStala} postepeno propadao, prate}i sudbinu ve}ine ostalihnapu{tenih srednjovekovnih gradova.

Uprkos postoje}em stanju, utvr|enje je dosta rano pri-vuklo pa`nju istraìva~a. Ve} krajem pretpro{log veka obi{aoga je M. Rizni}, koji je dao prvi opis i zabeleìo i legende ko-je obi~no prate takva mesta. Prema izve{taju sa obilaska,Stala} je opasan dvostrukim bedemima, od kojih je unutra-{nji ja~i od spolja{njeg. Jo{ onda se videlo da je grad bio po-deljen na dva dela, isto~ni – manji i zapadni – ve}i. U zapad-nom delu ni tada se nije ni{ta zapaàlo, jer je sve bilo pre-tvoreno u njive, dok su se u isto~nom raspoznavali »zidovii temelji od kula i drugih gra|evina«.36 Najve}u pa`nju M.Rizni} je posvetio opisu kule »Todora vezira«, ali tako|e iobli`njem terenu. Naveo je da je najblià okolina kule pre-puna ru{evina i zidova, tako da se tuda te{ko prolazi. Pro-

stor Malog grada izgleda da je u to vreme jo{ uvek bio ne-taknut u smislu novijih prekopavanja terena i razno{enja ka-mena. U boljem stanju bio je i severni zid Velikog grada,po{to se u opisu tvrdi da se i tu nalazi jedna kula, a da je ubedemu, kraj te kule, bila vidljiva kapija kroz koju se ulazilou grad.37 Posebno je zanimljiva kako legenda o prvobitnojlokaciji Stala}a kod sela Mrzenice i la|ama koje su se sidrileizme|u ovoga mesta i Bedema, na drugoj strani ZapadneMorave, tako i ona o vezi Stala}a sa utvr|enjem u Maletini,odnosno Trubarevu. Obe legende govore da je Stala} najprebio na drugom mestu i da je tu preme{ten tek na po~etkuturske okupacije.38

Sli~ne, ali dosta skra}ene podatke o gradu daje i F. Kanic.Sude}i po redosledu njegovih izlaganja sti~e se utisak da ih jepreuzeo od M. Rizni}a i dao s manjim korekcijama. On ta-ko|e tvrdi da je grad podeljen na dva dela, od kojih je ve}ideo, veli~ine oko ~etiri hektara, sasvim poru{en, a u manjemdelu se nalazi »raspuknuta Todorova kula«.39 Kula je zapra-vo ve} tada bila delimi~no poru{ena i, kako navodi M. Riz-ni}, imala je tri ~itava zida, dok je ~etvrti zid bio iskorutan iz

•34 Prema podacima M. Rizni}a, u Velikom gradu je jo{ krajem XIXveka bilo obradivih povr{ina. Kasnije je do{lo do intenzivnije obrade iuklanjanja svih vidljivih arhitektonskih ostataka, s tim {to je kamen, na-vodno, raznet i ugra|en u mnoge seoske zgrade. Rizni} 1891, 61.

•35 Blagovremenom intervencijom Zavoda za za{titu spomenika kul-ture u Kraljevu lokacija spomenika je izmenjena, a ubrzo zatim je spre-~eno osnivanje novog seoskog groblja na prostoru Velikog grada.

•36 Rizni} 1891, 59–64.

•37 Ibid., 60–62.

•38 Ibid., 63–64.

•39 Kanic 1991, II, 99.

Sl. 2. Stala}, glavna gradska kula (donòn) u drugoj polovini XIX veka, prema F. Kanicu

13

zemlje i sru{en.40 F. Kanic to ponavlja, a i potvr|uje crteòmna kojem se vidi da na kuli nedostaje ju`ni zid i da su ostalizidovi sa~uvani u skoro istoj visini kao {to je danas (sl. 2).41

Na samom po~etku pro{log veka prvi put je posve}enapa`nja i arheolo{kom materijalu sa grada. Lokalitet je u to-ku 1905. godine obi{ao prof. M. M. Vasi} i prikupio je mno-{tvo povr{inskih nalaza, prete`no fragmenata kerami~kogposu|a.42 Na padinama uzvi{enja konstatovao je i nekolikojama razli~itog oblika i veli~ine. U zase~enom bregu poredèlezni~ke pruge, izme|u tada{nje èlezni~ke stanice gradaStala}a i mosta preko Zapadne Morave, u profilu je video ja-mu kru{kolikog oblika, dubine 2,60 m i najve}eg pre~nikaod 1,85 m. Na dnu ukopa nalazio se sloj pepela sa ostacimalju{~ica od zrnevlja, na osnovu ~ega je zaklju~io da je jamasluìla kao ostava.43 Sli~ne jame zabeleìo je i u useku putaprema levoj obali Ju`ne Morave, kao i pored seoskog putakoji vodi iz sela prema osnovnoj {koli i kuli.44 Ove posled-nje su mo`da pripadale, sude}i po blizini anti~kih ciglarskihpe}i, kompleksu ve}e radionice, koja je morala imati, osimpe}i, i niz drugih propratnih objekata. Isto tako, nije isklju-

~eno da je neka od njih bila u sastavu praistorijskog naselja~ije je prisustvo konstatovano na tom istom prostoru.45

Od prvog crteà donòna, koji je uradio F. Kanic, do sle-de}ih publikovanih tehni~kih snimaka grada, koje je daoprof. A. Deroko, proteklo je ~itavih pedeset godina. U Kor-pusu srednjovekovnih gradova Srbije, Crne Gore i Makedonijedata je osnova celog utvr|enja, zajedno sa vi{e detalja glavnegradske kule: osnovom, izgledima i ornamentikom na ulazu(sl. 3).46 U osnovi celog utvr|enja, za koje je zabeleèno daje dugo ukupno oko 400 m i {iroko oko 200 m, A. Derokoje odvojio Mali grad od Velikog i oko donòna je ucrtao

•40 Rizni} 1891, 61. Isti termin »iskorutan« upotrebio je i M. \. Mi-li}evi} u opisu Stala}a – Mili}evi} 1876, 714.

•41 Kanic 1991, II, 102.

•42 Vasi} 1906, 46–56, sl. 13–15.

•43 Ibid., 49, t. III/11.

•44 Ibid., 49, t. III/12.

•45 Mini} 1991, 309–314.

•46 Deroko 1950, 150, sl. 145, 146.

14


Sl. 3. Stala}: a) osnova utvr|enja; b) osnova, izgled i presek donòna, prema A. Deroku

pretpostavljen spoljni bedem, a ostale bedemske zidove jeome|io na osnovu postoje}e konfiguracije terena. Na prilo-ènim fotografijama, prvim na kojima se Stala} na{ao, zapa-à se da je zapadni zid kule napukao i delimi~no se odvojiood severnog.47 Na crteù F. Kanica to nije prikazano, ali za-to M. \. Mili}evi} navodi da isto~ni, severni i zapadni zido-vi kule stoje jo{ uspravno, samo {to su »jedan od drugog ot-pojeni«.48 To moè da zna~i da se delimi~no ru{enje kuledogodilo davno i da se ona u takvom stanju nalazila i se-damdesetih godina pretpro{log veka.

Kona~an interes za konzervatorske radove, a s tim u vezii za arheolo{ka istraìvanja, ispoljen je tek u novije vreme.Neposredan povod za to bio je zemljotres koji je 1969. go-dine zahvatio {ire podru~je Mojsinjske planine i uzrokovaodalja o{te}enja na donònu. Postoje}e vertikalne naprsline nabo~nim zidovima kule po~ele su progresivno da se {ire, pa suve} 1972. godine preduzete hitne intervencije na saniranjukako se i ta zidna platna ne bi sasvim odvojila i poru{ila. Istegodine otpo~eli su i prvi arheolo{ki radovi, koji su najpre bi-li ograni~eni na ra{~i{}avanje unutra{njeg prostora kule od{uta sa obru{enih zidova. Konstatovano je da je tu kulturnisloj potpuno uni{ten, budu}i da su ga me{tani u vi{e maho-va i sistematski prekopavali. Traìli su blago i lagum, u ~ije sepostojanje u narodu i sada veruje. Navodno, od kule, odno-sno njenog prizemnog dela, lagum je vodio s jedne straneprema Ju`noj Moravi, a s druge ka obli`njem izvoru Vodice,koji se nalazi u podno`ju brda u pravcu jugozapada.

Na prostoru oko kule istraìvanja su nastavljena 1974.godine, a zatim se ukazala potreba za sistematskim radovi-ma na {irim povr{inama lokaliteta. Pri tome su bila presud-na velika o{te}enja na celoj fortifikaciji, kao i nedovoljni po-daci da se utvr|enje sagleda u celini.49 Stoga je u periodu od1975. do 1989. godine otkriven celokupan prostor Maloggrada, zajedno sa bedemima kojima je opasan i kapijom kojaga povezuje s Velikim gradom. U Velikom gradu je ustano-vljen pravac celog isto~nog obzi|a – sve do glavne gradskekapije na severnom kraju utvr|enja. Trasa severnog bedemaje tako|e ustanovljena, dok je na zapadnoj strani bedemskizid bio uglavnom uni{ten i konstatovan je samo na dva me-sta. Granica utvr|enja prema zapadu i jugozapadu odre|enaje na osnovu dana{njeg izgleda terena i ve}ih komada obru-{enog zidnog platna, koji jo{ uvek nisu uklonjeni.

U toku proteklih radova, dakle, ome|en je gradski pla-to, izvr{ene su korekcije ranije snimljenih osnova, otkrivenisu i locirani svi najbitniji elementi fortifikacije, a ujedno jedata i ta~na procena njihove o~uvanosti. Arheolo{ka istraì-vanja je od po~etka sinhrono pratila konzervacija otkriveniharhitektonskih objekata radi o~uvanja i prezentacije spome-nika. S tim u vezi, u me|uvremenu je izvr{en i delimi~an ot-kup zemlji{ta, pa stoga prostor Malog grada sa donònomvi{e nije u privatnom vlasni{tvu.

Uporedo sa istraìva~kim radovima na samom utvr|enjuubicirana je gradska nekropola na zaravnjenom platou ispreddonòna, a ujedno je obavljeno i rekognosciranje {ire grad-ske okoline. U podno`ju uzvi{enja, u dvori{tu sada{nje seo-ske crkve, otkriven je deo ve}e ciglarske radionice,50 a na oko2 km ju`nije konstatovani su ostaci potpuno uni{tenog rano-vizantijskog utvr|enja.51 Manji sonda`ni radovi sprovedenisu i na relativno dobro sa~uvanom srednjovekovnom utvr-|enju kraj sela Trubareva, na samoj obali Ju`ne Morave.52

Realizaciju celokupnog istraìva~kog projekta finansira-la je najpre Republi~ka zajednica za kulturu SR Srbije, a od1980. godine to su ~inile Osnovna zajednica nauke regionaKraljevo i SO ]i}evac. Nosioci projekta bili su Zavod za za-{titu spomenika kulture u Kraljevu i Arheolo{ki institut u Be-ogradu, uz saradnju Narodnog muzeja u Kru{evcu.53 ^la-novi ekipe bili su O. Vukadin, N. Pajevi} i S. \or|evi}, izZavoda za za{titu spomenika kulture u Kraljevu, E. Tomi},iz Narodnog muzeja u Kru{evcu, D. Mini}, iz Arheolo{koginstituta u Beogradu i E. Pejovi}, student arheologije.

•47 Ibid., sl. 144.

•48 Mili}evi} 1876, 714.

•49 Pre po~etka istraìvanja na terenu su bili vidljivi samo donòn ku-la, sa po~etnim delovima bedema na njenim bo~nim stranama, i velikozidno platno na severoisto~nom kraju Velikog grada, {to je bilo nedo-voljno za sagledavanje celokupne osnove utvr|enja – Srednjovekovni Stala}1979, 5.

•50 Mini} 1991, 309–315.

•51 Vukadin 1988, 281–282.

•52 Mini} 1990, 140–145.

•53 Tehni~ka dokumentacija se ~uva u Zavodu za za{titu spomenikakulture u Kraljevu, a arheolo{ki materijal sa istraìvanja u Narodnommuzeju u Kru{evcu.

15

• S TA N J E O ^ U VA N O S T I I T O K I S T RA @ I VA N JA •

TVR\ENJE STALA] je i oblikom i veli~inom maksimal-no prilago|eno postoje}oj konfiguraciji tla. Izgra|eno je naizduènom sedlastom vrhu uzvi{enja, zbog ~ega je u osnovinepravilne elipsoidne forme, i orijentisano duìm stranamapo osi jugoistok–severozapad (sl. 4). Najve}a duìna mu jeoko 255 m, a najve}a {irina oko 170 m, pa po ukupnomprostoru koji obuhvata spada u najve}a utvr|ena mesta sred-njovekovne Srbije.

Celokupan utvr|en kompleks sastoji se od tri osnovnadela: donòn kule, Malog grada i Velikog grada. Mada ~inejedinstvenu celinu uokvirenu bedemima, svi delovi su biliosmi{ljeni tako da su mogli i samostalno da postoje i da uizuzetnim okolnostima preuzmu sve funkcije tvr|ave. Kulaje podignuta kao najtvr|i deo grada, predvi|en da prima pr-ve neprijateljske nalete i da bude ujedno i poslednja vojnaodstupnica. Zajedno sa Malim gradom ona je ~inila {iru, do-bro branjenu celinu, a zajedno sa Velikim gradom – mo}noutvr|enje (sl. 5).

Mada je cela fortifikacija nastala spontano, u veomakratkom vremenskom periodu i po unapred razra|enoj kon-cepciji, terenska zapaànja su pokazala odre|en redosled ugradnji. Kao i kod mnogih drugih srednjovekovnih utvrda,najpre je podignut donòn, a tek zatim je otpo~ela izgradnjabedema celog utvr|enja. Formiranje Malog grada izvr{enoje pregra|ivanjem uèg prostora uz kulu i predstavljalo jeposlednju fazu u ukupnom postupku prvih gra|evinskih po-duhvata. Takav redosled je jasno uo~ljiv na terenu, a pre sve-ga na mestima gde se pojedini objekti i zidovi susti~u i na-slanjaju jedan na drugi. On je ujedno i potpuno logi~an, jerje prirodno da se najpre obezbedi spoljna odbrana, a potomformira unutra{njost.

OBLIK UTVR\ENJA I SISTEM FORTIFIKACIJE

16

U

Sl. 4. Avionski snimak Stala}a.U prvom planu je Mali grad posle arheolo{kih istra`ivanja

18


Sl. 5. Stala}, situacioni plan utvr|enja,geodetski snimak pre iskopavanja (R 1 : 2000)

0 50 100 m

Glavna gradska kula (donòn) predstavlja najimpozan-tnije zdanje stala}kog utvr|enja. Nalazi se na ju`nom krajuuzvi{enja, na koti 202.4 i okrenuta je prema padini koja jenajblaà i kojom se najlak{e stizalo do grada. To je ujedno inajdominantnije mesto, sa {irokim pregledom okolnog pro-stora, pa je kula, osim za osnovnu namenu, sluìla i kao svo-jevrsna osmatra~nica. Skoro celom osnovom isturena je upo-lje, a samo severnim zidom je uklopljena u bedeme utvr|e-nja. Sada su bolje sa~uvana samo tri zida u visini od 17 m,dok je ~etvrti, ju`ni, najve}im delom poru{en (sl. 6). On sezapravo zadrào do 1,5 m visine zahvaljuju}i {utu kojim jebio pokriven, s tim {to je i taj ostatak jako isko{en upolje. Ioba bo~na zida su u gornjim delovima odvojena od sever-nog, tako da pri vrhu odstupaju od prvobitne vertikale za ~i-tavih 0,70–0,80 m.54 Kada je i kako kula ovako postradala,nije poznato. Mo`da je ju`ni zid poru{en jo{ u vreme Musi-ne opsade grada, a mo`da i prilikom nekog zemljotresa, bu-du}i da Mojsinjske planine spadaju u trusno podru~je. Poru{enju ju`nog zida razumljivo je za{to su i bo~ni zidovi iz-gubili prvobitnu stabilnost.

Kula ima prizemlje i ~etiri sprata, sa galerijom na vrhu,du` ~ije ivice se svojevremeno nalazio parapet sa zupcima istrelnicama. U osnovi je skoro kvadratnog oblika, spolja{njihdimenzija 12,57 x 12,80 m. Zbog znatne debljine zidovaunutra{nji prostor je osetno manji i u prizemnom delu me-ri oko 50,20 m2 (6,60 x 7,60 m).55 Sva tri isturena zida su pridnu {iroka 3 m, dok je severni, kao najbezbedniji, {irok samo2,20 m. Po~ev{i od drugog sprata debljina zidova se na unu-tra{njoj strani postepeno smanjuje, i to za po 0,20 m na nivousvakog sprata, tako da je svaki zid pri vrhu tanji za 0,60 m uodnosu na prizemlje (sl. 7). Na sli~an na~in smanjuje se i vi-sina pojedinih spratnih delova, pa je prizemlje visoko 3,40 m,prvi sprat 3,30 m, tre}i 3,15 m, a ~etvrti 2,95 m. Od ove pro-gresije odstupa jedino drugi sprat, ~ija visina iznosi 3,70 m(sl. 8).56 Budu}i da se na njemu nalazio ulaz u kulu, sva je ve-rovatno}a da mu je bila odre|ena i posebna namena. U sva-kom slu~aju, i sve tanji zidovi kao i sve niì spratovi smi{lje-no su sra~unati na {to ve}u ~vrstinu i stabilnost u celini. U istovreme, ispusti nastali prilikom smanjenja debljine zidova po-sluìli su i kao oslonac za grede me|uspratnih konstrukcija.Po takvoj zamisli kula ne predstavlja jedinstvenu pojavu usrednjovekovnom vojnom graditeljstvu. Re{enje je preuzeto

iz zemalja sa razvijenom tehnikom i duìm iskustvom u po-slovima te vrste, a zatim je u vi{e slu~ajeva primenjeno i kodnas. Jedan od primera je kula u Vr{cu, ~ija se debljina zido-va mestimi~no smanjuje u nivou spratova, a primetna je irazlika u visini spratnih delova.57 Donekle sli~an slu~aj je isa pirgom u Resavi, gde je smanjenje vr{eno u visini svakogdrugog sprata.58 Na donònu u Kru{evcu takav sistem u tokuzidanja nije primenjen, a nije primenjen ni na pirgu u Rava-nici, iako su oba mesta neznatno udaljena od Stala}a, od kogaih ne deli ni velika razlika u vremenu nastanka.59

Prirodno bi bilo da zdanje takve veli~ine ima duboke ijake temelje, poput donòna u Kru{evcu, ~iji temelji doseùi do 3 m dubine.60 U isto vreme, temelji glavne kule u Ra-vanici visoki su samo 0,20–0,30 m, pa se smatra da je to raz-log {to joj je fasadni zid napukao celom visinom, preko vi-soko postavljenog ulaza.61 Kula u Stala}u, me|utim, leì namasivnoj plo~i debljine 0,50–0,55 m, koja u celosti zame-njuje temeljne delove zidova, a ujedno predstavlja i pod uprizemlju. Plo~a je od lomljenog kamena obilno zalivenogkre~nim malterom, a na isturenim stranama kule po ivici jezidana krupnim tesanicima, katkada velikim i po 1,50 x0,40/0,30 m. Sli~ni tesanici su kori{}eni i u po~etnim delovi-ma zidova, naro~ito na ju`noj strani, gde je ovakvo zidanjebilo sve do 1,40 m visine. Na severnom, bezbednijem zidutesanika nema, zbog ~ega se moè zaklju~iti da su upotre-bljavani prvenstveno na zidovima i mestima koji su bili naj-vi{e izloèni neposrednim napadima, odnosno opasnosti odnasilnog ru{enja. Pri tome ne treba zanemariti ni dekorati-van izgled takve gradnje, jer je daleko efektniji u pore|enjusa ostalim jednostavnije izvedenim zidnim povr{inama.

Prema dostupnim informacijama, temelje u vidu kompak-tne plo~e ~etvorougaonog oblika na na{im prostorima ima

•54 Mini}, Vukadin, \or|evi} 1975, 197.

•55 Ibid., 195, sl. na strani 194.

•56 Sve mere preuzete su iz tehni~ke dokumentacije S. \or|evi}a –Mini}, Vukadin, \or|evi} 1975, 194–195.

•57 Deroko 1950, 51, sl. 63.

•58 Simi} 1992, 75, sl. 12g.

•59 Ibid., sl. 12b.

•60 Kova~evi} 1967, 139; Isti 1980, 14.

•61 Vulovi} 1981, 29, 30.

19

• O B L I K U T V R \ E N JA I S I S T E M F O RT I F I KA C I J E •

Neboj{a kula u Beogradskom gradu.62 Ona je nastala, me-|utim, tek polovinom XV veka, pa je re{enje temeljnih de-lova don`ona u Stala}u o~igledno starije. Dodu{e, na drugimsrednjovekovnim kompleksima gradskog i manastirskog ti-pa temelji kula su ispitivani uglavnom sa spolja{njih strana.U unutra{njosti se obi~no, iz vi{e razloga, kopanjem dolazilosamo do nivoa poda, zbog ~ega podaci o temeljima u celiniizostaju. Nije, dakle, isklju~eno da je jo{ koja kula bila uteme-ljena na ovakav na~in, koji je obezbe|ivao ja~u povezanostobimnih zidova. Postojanje temeljne plo~e u Stala}u ustano-vljeno je ranijim, duboko napravljenim o{te}enjima, koja suza sobom ostavili me{tani tra`e}i blago, odnosno lagum.

Zidovi kule se prirodno nastavljaju na plo~u i celom visi-nom su potpuno vertikalni. Nemaju eskarpu kakva postojina glavnim kulama Kru{evca, Ravanice, Resave i dr.63 Izgra-|eni su od lomljenog i pritesivanog kamena vezanog kre~nimmalterom me{anim sa sitnim re~nim peskom. Pri zidanju je

kori{}en prete`no lokalni krupnozrni kamen tamnosive bo-je poreklom iz Stala}a (gnajs sa porfiroidno izlu~enim kri-stalima kvarca), a u znatno manjoj meri svetlosivi kre~njak,kojeg ima u susednom selu Mrzenici.64 Ova druga vrsta ka-mena je pogodnija za obradu, zbog ~ega je u vidu pritesanihkomada ~e{}e upotrebljavana na licu zidova. Od istog kame-na su i tesanici na uglovima kule, kao i okviri na otvorimaza vrata i prozore. Pri zidanju je povremeno upotrebljavanai opeka, uglavnom fragmentovana i jednostavno uba~ena uzidnu masu bez odre|enog reda. Sistem santra~a, me|utim,kori{}en je dosledno, po~ev od prizemnog dela pa sve do vrha(sl. 6, 9). U visini i po sredini svakog sprata u zidnu masu su

•62 Popovi} 1982, 116.

•63 Kova~evi} 1967, 138; Vulovi} 1981, 30; Popovi} S. 1994, 216.

•64 @ujovi} 1893, 121. Iz postoje}ih kamenoloma u Stala}u i Mrzeni-ci kori{}en je materijal pri konzervaciji.

20


0 5 mA

N

u horizontalnim redovima polagane drvene grede ~etvorou-gaonog preseka, debljine oko 0,20 x 0,20 m. Od ravnomer-no raspore|enih greda iste debljine bile su ura|ene i me|u-spratne konstrukcije. Na osnovu o~uvanih udubljenja naunutra{njim stranama zidova vidi se da su na svakom spra-tu bile usmerene u suprotnom pravcu. Iznad prizemlja gre-de su se oslanjale na severni i ju`ni zid, a iznad prvog spra-ta na zapadni i isto~ni. Dalje su ponovo naizmeni~no menja-le pravac sve do poslednjeg sprata, te je i na taj na~in ~itavakula bila ~vr{}e povezana i zategnuta.

Sude}i po o~uvanim otvorima na zidovima, unutra{njostkule je morala biti izuzetno mra~na. U prizemlju i na prvomspratu severnog, zapadnog i isto~nog zida nema nikakvih pro-zorskih otvora, niti otvora za vrata, a njih svakako nije bilo nina ju`nom, poru{enom zidu, budu}i da je najvi{e on bio iz-loèn napadima. Prozorski otvori se nalaze tek na tre}em i~etvrtom spratu, i to po dva na isto~nom i zapadnom zidu.

Verovatno su se sli~ni prozori nalazili i na ju`nom zidu, timpre {to su postoje}i sluìli ne samo kao izvor svetlosti ve} i zaosmatranje, a i kao strelja~nice. Naime, veli~ina sva ~etiri pro-zora na unutra{njem licu zidova iznosi 1,38 x 0,87 m. Krozzidnu masu ti otvori se postepeno smanjuju, tako da se naspolja{njem licu vide kao uzani prorezi veli~ine 0,88 x 0,25 m,sli~no donònu u Resavi.65 U kulu se ulazilo u nivou drugogsprata, kroz vrata okrenuta prema unutra{njem prostoru Ma-log grada. I taj otvor je na unutra{njoj strani zida znatno pro-straniji nego na spolja{njoj. Unutra je prilago|en i osobamave}eg rasta, pa je visok 2,35 m, dok na spolja{njoj strani visi-na iznosi samo 1,55 m. Smanjene spolja{nje dimenzije bilesu bez sumnje sra~unate na efikasniju odbranu u slu~ajevimaopasnosti, dok su prostranije unutra{nje imale da doprinesurasko{nijem izgledu tog spratnog dela kao celine.

•65 Simi} 1992, 69.

21


Sl. 6. Stala}, glavna – donòn kula, osnova (A) sa popre~nim presekom (B) (R 1 : 200)

B

Dovratnici su bri`ljivo ura|eni od tesanih blokova kame-na, a klinasto isklesanim komadima ozidan je gornji, presve-den deo. Na spolja{njoj strani, iznad ulaza je plitka lu~na ni{aveli~ine 1,50 x 1,30 m, sa dekorativno ura|enim vencem odnaizmeni~no upotrebljenih opeka i kamena. U ni{i se nekadanalazila freska svetitelja za{titnika grada, od koje danas ne-ma nikakvih tragova. Fresko-dekoracija zadràla se samo naunutra{njim stranama ulaza.

Prema crteù A. Deroka, ukrasi su se sastojali od prste-nastih krugova koji se seku i ~iji su sredi{nji delovi ispunjeniukr{tenim trakama i stilizovanim cvetovima (sl. 10).66 Sada suvidljive povr{ine sa sli~no komponovanim, ali jednostavni-jim i jednoobraznim ornamentima izvedenim pomo}u {esta-ra, a zatim oslikanim tamnocrvenom bojom na beloj poza-

dini (sl. 11). Ovaj drugi snimak je autenti~an, pa predstavljakorekciju pojedinih detalja prethodno iscrtane ornamentikevi|ene iz podno`ja kule.

Nije poznato da li je fresko-ukrasa bilo jo{ na nekom zi-du u unutra{njosti donòna, jer se ni na jednom mestu nisuzadràli. U {utu prizemlja je bilo crveno obojenog maltera,ali u veoma sitnim fragmentima.67 Na osnovu njih se nijemoglo zaklju~iti da li poti~u sa ulaza ili sa neke druge zidnepovr{ine. Na ne{to bolje sa~uvanim delovima uo~avaju sesamo prvobitna nijansa tamnocrvene boje osetno ja~eg in-tenziteta od one sa~uvane u ulazu i fino ura|ena malterna

•66 Deroko 1950, sl. 70.

•67 Mini}, Vukadin, \or|evi} 1975, 195 i nap. 22.

22


Sl. 7. Stala}, glavna – donòn kula, popre~ni presek (R 1 : 200)

17.90

14.00

10.50

7.00

3.40

0.00

podloga, preko koje se pre bojenja vr{ilo urezivanje o{trimmetalnim vrhom {estara.

Donòn je i sa spolja{nje strane bio dekorativno obra-|en. Mada je lice zidova danas uglavnom isprano, na zapad-

noj i isto~noj fasadi jo{ uvek se vide {iroko dersovane mal-terne povr{ine u vidu horizontalnih traka na me|usobnimrazmacima od oko 3 m. Na trakama su delimi~no vidljiva potri reda crvenom bojom oslikanih opeka, u pravilnom hori-zontalnom slogu (sl. 12). Na isti na~in je bio ukra{en i ju`nizid, {to se opaà na jednom ve}em obru{enom komadu kojije u podno`ju doti~nog zida otkriven u {utu. Na njemu suoslikane opeke zadràle prvobitan intenzitet jasne crveneboje (sl. 13). Takvom oslikanom dekoracijom postizao seefekat pravog zidanja u alternaciji kamena i opeke, tipi~nogza graditeljstvo Moravske Srbije.68 Sli~no opona{anje izvor-nog na~ina zidanja zapaà se na mnogim objektima kako crk-vene, tako i vojne arhitekture, i to u neposrednom okruènjuStala}a, pa se moè re}i da je bilo karakteristi~no za taj deo

Pomoravlja. Osim na sli~no slikanim opekama na fasadamahramova u Ljubostinji, Rudenici, Lazarici, a mo`da i Naupa-ri i Velu}u,69 isti postupak je primenjen i na pirgu manasti-ra Ravanice. Na njemu su redovi opeka slikani na mestima

gde su se nalazili horizontalno poloèni santra~i, preko kojihje nano{en deblji sloj maltera.70 Na severnom zidu u fresko--tehnici je izveden i natpis, na 7,40 m visine od nivoa terena,u kojem se navodi da je ktitor tog svetog mesta knez Lazar.71

Upravo ovaj natpis, kao i neki drugi ura|eni u razli~itoj teh-nici, ali sa istim ciljem – da ovekove~e ime ktitora ili posve-do~e rad na podizanju jednog zna~ajnog objekta – navodi napomisao da se sli~an natpis mogao nalaziti i na donònu u

•68 \uri} 1965, 57. i dalje.

•69 Pavlovi} 1975, 199–202.

•70 Vulovi} 1966, 25, sl. 3 i nap. 115; Isti 1981, 29; Popovi} S. 1994,215.

•71 Vulovi} 1966, 25; Isti 1981, 29.

23


Sl. 8. Stala}, glavna – donòn kula,unutra{nji izgled sa delom bedemaMalog grada i poternom (R 1 : 200)

Stala}u. Pod takvom pretpostavkom on bi trebalo da stoji nanajistaknutijem mestu, na ju`nom zidu kule, koji, naàlost,vi{e ne postoji. Na tako istaknutom mestu nalazi se pome-nuti natpis u Ravanici, a zatim i natpis izveden uzidanimopekama u Smederevskoj tvr|avi.72

U donònu stala}kog utvr|enja nisu se sa~uvali ostacistepeni{ta kojim se komuniciralo sa sprata na sprat. Stepeni-{te je bilo ura|eno od drveta i jednostavno prislonjeno uzazidove, za razliku od donòna u Kru{evcu ili glavne kule uResavi – gde je od kamena.73 I u ravani~kom pirgu je izme|uprvog i drugog sprata postojalo kameno stepeni{te izgra|e-no u strukturi severnog zida.74 Graditelji donòna u Stala}uo~igledno su bili orijentisani na jednostavnija i lak{a re{enja,bez obzira na obli`nje uzore, i to kako one u aktuelnoj presto-nici, tako i one u zadu`bini tada{njeg vladara. Pravac drvenogstepeni{ta zavisio je od pravca drvenih greda u me|usprat-nim pregradama. Stepeni{te je uz isti zid moglo da stoji nasvakom drugom spratu – od prizemlja do prvog sprata uz is-

to~ni ili zapadni zid, od prvog do drugog uz severni ili ju`ni,a zatim ponovo istim redom do vrha, kako bi se postigao pro-laz izme|u spratnih greda.

Drvenim stepeni{tem stizalo se i sa spolja{nje strane doulaza na drugom spratu kule. Iako je taj prilaz bio okrenutprema unutra{njem prostoru grada, stepeni{te je, izgleda,bilo pokretno. U datom momentu moglo je da se ukloni,odnosno podigne, kako bi se onemogu}io svaki pristup iina~e visoko postavljenim vratima. Konstrukcija stepeni{tase pri vrhu oslanjala na dve konzole ispod vrata, odnosno naneku vrstu balkona oformljenog na konzolama, a donjim de-lom na platformu koja se pruàla celom duìnom severnogzida kule. Platforma je bila od sitno lomljenog kamena utop-ljenog u kre~ni malter i sastojala se od dva sukcesivno ura|e-

•72 Deroko 1950, 88–89; Tomovi} 1974, 110.

•73 Kova~evi} 1967, 138; Deroko 1950, 76; Simi} 1992, 71.

•74 Popovi} S. 1994, 215.

24


Sl. 9. Stala}, glavna – donòn kula pre arheolo{kih i konzervatorskih radova:a) zapadna strana; b) poru{ena ju`na strana (snimljeno oko 1970. godine)

na pojasa. Prvi je {irok 2,50–3 m, a drugi 1,80–3 m. Ukup-na {irina oba pojasa iznosi 5,50 m na isto~nom i 5 m na za-padnom kraju. Na spolja{njem pojasu, pribli`no u liniji vrata,otkrivena su dva udubljenja za drvene grede koje su bile ver-tikalno usa|ene i koje su ~inile sastavni deo stepeni{ta. Obaudubljenja su obloèna sitnim komadima kamena, sa jednimve}im na dnu, ~ime su grede bile ~vrsto podglavljene, s tim{to je donji kamen sluìo za to da ne utonu u zemlju.

Do vrata na kuli moglo se sti}i i sa {etne staze oba bedem-ska zida, koji se oslanjaju na njene severne uglove. Pore|enjemvisine {etne staze na bedemima i visine vrata na kuli vidi seda je takva mogu}nost postojala, a mala je verovatno}a daona nije bila iskori{}ena. Moglo bi se re}i da je to ve} pri zi-danju isplanirano, jer ne predstavlja usamljenu pojavu u voj-nom graditeljstvu. Sli~na situacija je i u Uì~kom gradu, naglavnoj gradskoj kuli, gde se pretpostavlja prilaz vratima ipreko bedema i putem drvenog stepeni{ta iz dvori{nog pro-stora.75 U Stala}u bi u ovom slu~aju du` celog severnog zida

na visini ulaza u kulu morao da postoji drveni balkon oslonjenna konzole pod vratima.

Zidovi kule su se pri vrhu zavr{avali galerijom, odnosno{etnom stazom sa parapetom i zupcima po ivici. Zupci nisusa~uvani, pa nema podataka o njihovoj visini i me|usobnomrazmaku. Ne postoje podaci ni o krovnoj konstrukciji, od-nosno obliku krovnog pokriva~a. Moè samo da se pretpo-stavi da je krov bio ~etvoroslivan, s obzirom na skoro kva-dratnu osnovu kule (vidi sl. 99). Svakako je pokrivao ~itavukulu, zajedno sa galerijom, jer je na taj na~in ~uvao celokupnupotkrovnu povr{inu, a sa njom i {etnu stazu. Pri vrhu zido-va, u uglovima kule svojevremeno su zapaèni ostaci pan-dantifa, {to navodi na razmi{ljanje o zavr{etku poslednjegsprata.76 Ukoliko bi se pretpostavilo da bi to mogla da bude

•75 Popovi} 1995, 65, sl. 28, 29.

•76 Usmeni podaci stru~njaka Zavoda za za{titu spomenika kulture uKraljevu.

25


Sl. 10. Stala}, glavna – donòn kula, izgledi ulaza na spratu, sa detaljem fresko-dekoracije, prema A. Deroku

Sl. 11. Stala}, glavna – donòn kula, ostaci zidnog slikarstva na svodu ulaza

kupola, trebalo bi imati u vidu i materijal neophodan za ta-kvu konstrukciju. Prilikom istraìvanja u unutra{njosti kulenije konstatovana ve}a koli~ina opeke, niti je bilo sige ili spe-cijalno obra|enog kamena. Odsustvo takve gra|e, me|utim,moè da zna~i i to da je tokom vremena razneta, kao {to jeura|eno sa kamenom iz drugih delova utvr|enja, mada bi utakvom slu~aju bar ne{to preostalo. Ako je i pored svegaipak postojala kupola od ~vrstog materijala, pa makar samoda poduhvati krovnu konstrukciju, name}e se i pitanje izla-ska na galeriju. Ima, dakle, vi{e mogu}nosti da se problemiove vrste re{e, bar kao poku{aji u vidu nekoliko varijanata.77

Pri tome treba ukazati na idealnu rekonstrukciju pirga u Banj-skoj, uz napomenu da je i to ura|eno bez odgovaraju}ih ma-terijalnih dokaza, a na osnovu analognih pojava na svetogor-skim pirgovima, {to na Stala} ni u kom slu~aju ne bi mogloda se primeni.78 Ne zna se mnogo ni o krovnom pokriva~ustala}ke kule. U predelu njenih zidova nije bilo ni ostatakaolova, ni kamenih plo~a, pa ostaje da se pretpostavi da je u tusvrhu bila upotrebljena {indra. Tome u prilog ide i znatnakoli~ina kovanika razli~ite veli~ine, otkrivenih u {utu, madaoni jednim delom poti~u i sa drugih drvenih elemenata kule,a pre svega sa me|uspratnih konstrukcija i stepeni{ta.

Posmatrano u globalu, funkcija donòna nije nepoznata.U svim fortifikacionim celinama, i gradskim i manastirskim,glavna kula je imala pribli`no istu namenu, a po tome se nijerazlikovao ni donòn u Stala}u. Sluìo je kao svojevrsna osma-tra~nica, kao odbrana celog utvr|enja, posebno Malog gra-da, a najzad i kao poslednja odstupnica u slu~ajevima opsade.Detalja nema, ve} se raspolaè samo pretpostavkama – uosta-lom, kao i kada je re~ o drugim objektima te vrste. Donji pro-stori, bez ikakvih prozorskih otvora, navodno su sluìli kaoostave za hranu, oru`je, ode}u i druge predmete potrebne,izme|u ostalog, i za slu~ajeve duìh opsada. Za donju pro-storiju u pirgu manastira Resave, na primer, smatra se da jekori{}ena kao ìtnica, a mo`da i kao cisterna,79 dok se u pir-

•77 Re{enje kona~nog izgleda donòna, kule II i prolaza izme|u Ma-log i Velikog grada, kao i glavne gradske kapije povereno je arhitekti S.\or|evi}u i bi}e publikovano kao poseban rad.

•78 Popovi} S. 1994, 193, sl. 58.

•79 Nenadovi} 1963, 307–308; Simi} 1992, 71; Popovi} S. 1994, 232.

26


Sl. 13. Slikana imitacija zidanja opekom na obru{enom delu ju`nog zida donòna

Sl. 12. Stala}, glavna – donòn kula, zapadno zidno platno sa tragovima oslikanih redova opeka

gu manastira Banjske, prema legendi, ~uvalo blago kralja Mi-lutina.80 Na nivou poda oba pirga na|en je kameni `rvanj,zbog ~ega se moè smatrati da su se na takvim mestima naj-pre ~uvale ve}e zalihe hrane, i to prvenstveno ìtarice.81 Naovakvu namenu ukazuju i pojedine pisane vesti iz tog vre-mena. U povelji kojom kralj Milutin daje dobra obnovlje-nom manastiru Sv. \or|a kod Skoplja navodi se izgradnjapirga koji je trebalo da sluì kao ìtnica, a car Du{an pokla-nja Sv. arhangelima kod Prizrena utvr|enje na brdu da budeìtnica i vinica umesto pirga.82 S druge strane, jedna kulamanastira Gra~anice, prema zapisu s kraja XIV veka, izgore-la je zajedno sa knjigama koje su se u njoj ~uvale.83

Fresko-dekoracija u vratima drugog sprata stala}kog don-òna nagove{tava luksuzniju opremu doti~ne prostorije kaoceline. Pod uslovom da je na ju`nom zidu imala prozorskiotvor i bila donekle osvetljena, mogla je da predstavlja bez-bedno skloni{te lokalnom vlastelinu u vremenima neposred-ne opasnosti.84 Na poslednjim spratovima kule svakako jebio deo gradske posade, koja je, izme|u ostalog, vr{ila i stra-àrsku slu`bu. Ni u jednom prostoru ni{ta ne ukazuje naeventualno postojanje kapele, kao u pirgovima Ravanice,Banjske i svetogorskih manastira.85

Kula je sa sve tri isturene strane okruèna spolja{njim be-demom, koji je udaljen za 1,50–1,70 m. [irok je u prosekuoko 1,65 m i celom visinom je gra|en od lomljenog i prite-sivanog kamena u malteru, bez upotrebe santra~a. Oba licasu mu ravna i potpuno vertikalna, bez eskarpe kakvu imajutakvi zidovi u Kru{evcu, Ravanici i Brveniku.86 Budu}i danema temelj, na mestima ja~ih o{te}enja potpuno je nestao,kao, na primer, na krajevima, zbog ~ega se ne uo~ava njego-

va veza sa unutra{njim bedemom Malog grada. Na ju`nomdelu, gde je malo bolje sa~uvan, on prati pravac zidova ku-le, s tim {to su mu uglovi sa unutra{nje strane zaobljeni, a saspolja{nje zase~eni (vidi sl. 6). Nema sumnje u to da je ovakoura|eno radi poja~ane stabilnosti ugaonih delova i efikasni-je odbrane, odnosno teèg obru{avanja, budu}i da je zid ucelini tanji u odnosu na glavni gradski bedem.

Spolja{nji bedem je imao ulogu neposredne za{tite don-òn kule, a time i Malog grada. Mada je na o~uvanim delo-vima pri vrhu obru{en, izvesno je da je bio relativno nizak.Njegova prvobitna visina pribli`no moè da se odredi premavratima koja se nalaze u bedemu isto~no od kule i koja supostavljena na oko 2 m vi{e u odnosu na spolja{nji nivo tere-na. S obzirom na to da se o~uvani deo isto~nog kraja pruàta~no prema vratima, on je morao da dolazi do njih, zapra-vo do zida koji stoji uz vrata (kv. G/3, 4), pa je prag vrata pri-bli`no odgovarao visini {etne staze na bedemu. Ako se tomedoda pretpostavljen parapet sa zupcima, onda je ukupna vi-sina bedema trebalo da iznosi najvi{e 3,5–4 m, a to zna~i daje on bio skoro dvostruko niì od obimnih zidova utvr|enja.

•80 U Banjskoj i sada postoji verovanje o nekada{njem blagu u pirgu,koje je zasnovano svakako na vestima iz Karlova~kog rodoslova – Sto-janovi} 1927, br. 22.

•81 Popovi} 1989, 84; Popovi} S. 1994, 193.

•82 Novakovi} 1912, III, 613, 683.

•83 Stojanovi} 1903, I, br. 155, 162.

•84 Mini} 1984–85, 151; Popovi} 1989, 80.

•85 Vulovi} 1981, 29–30; Popovi} S. 1994, 193, 215.

•86 Kova~evi} 1967, 138; Vulovi} 1981, 30; Popovi} 1989, 78, 81, 83.

27


Sl. 14. Stala}, isto~ni bedem Malog grada, preseci o~uvanih ostataka sa detaljima temelja (R 1 : 40)

0 1 m

U svakom slu~aju, izgleda da je bio neznatno vi{i od rekon-struisanog bedema ispred ravani~kog pirga.

Prostor izme|u kule i spolja{njeg bedema sluìo je kaoskriveni prolaz, za kretanje vojne posade i pristup kruni{tuzida. Taj prostor je samo delimi~no ispitan, po{to je isto~nideo o{te}en sve do zdravice, a ju`ni je pod krupnim koma-dima obru{enih zidova kule. Na istraènoj povr{ini ustanov-ljeno je postojanje ~vrstog malternog premaza koji ima dva,a mestimi~no i tri sloja. Gornji sloj se vezuje za bedem okokule, a donji se podvla~i pod zid, dok na pojedinim mesti-ma izlazi i na spolja{nju stranu. U tom donjem sloju, koji jeo~igledno nastao pre zidanog bedema, vidljivi su tragovi ho-rizontalno poloènih drvenih greda ~etvorougaonog presekai debljine 0,15–0,23 m. Na jednom mestu grede su leàleparalelno, na odstojanju 0,30 m jedna od druge i na 0,25 mod zida, sa kojim su tako|e paralelne. Kako se ovi otisci na-laze uglavnom uza zid, a nekada i sa njegove spolja{nje strane,sti~e se utisak da je donòn u po~etku imao drvenu prstena-stu odbranu, koja je kasnije, po kona~nom formiranju gra-da, zamenjena kamenim zidom. U svakom slu~aju, odbranise pridavala velika pa`nja, {to se vidi kako po stalnom odr-àvanju prolaza i popravkama malterne povr{ine, tako i po~vrstoj podlozi od sitno lomljenog kamena koja se nalazi is-pod malternog premaza.

Utvr|enje je sa svih strana opasano bedemima koji pola-ze od oba severna ugla donòna i zavr{avaju se u predelu ka-pije Velikog grada. Oni celom duìnom teku kontinuirano,bez ijedne kule, pa se zato na odre|enim razmacima jedno-stavno povijaju ili skre}u pod sasvim blagim uglom, prate}ioblik terena i ja~e izraène neravnine zemlji{ta. Bedem ne-ma ukopan temelj, ve} leì neposredno na zemlji. Budu}i daje podizan na padinama uzvi{enja, trasa planiranih zidova naj-pre je morala da bude dobro pripremljena, {to je naj~e{}e pod-razumevalo nivelisanje terena. Na blaìm kosinama zemlji{teje bilo jednostavno zaravnjeno u {irini zida, dok je na strmi-jim deonicama zasecano kaskadno, po duìni. Tako su stvara-ni jedan, dva, a nekada i tri stepenika razli~ite {irine. Na tajna~in postizala se potrebna stabilnost zida, a ujedno i ve}avisina sa spolja{nje strane u odnosu na unutra{nju (sl. 14).

Bedem je zidan na sli~an na~in kao i donòn – od lomlje-nog i pritesivanog kamena sa vezivom od kre~nog maltera.Kori{}en je prete`no tamnosivi kamen iz Stala}a, a u znatnomanjoj meri svetliji iz Mrzenice. Opeke su retke, isklju~ivofragmentovane, i ubacivane su u zidnu masu bez odre|enogsistema. Oba lica su ravno izvedena od krupnijih i pritesa-nih komada kamena, izme|u kojih je sitniji kamen kao ispu-na. Sredi{nji deo je od trpanca obilno zalivenog malterom,sa drvenim santra~ima postavljenim podu`no, a mestimi~no

28


Sl. 15. Stala}, deo bedema Velikog grada kod kapije, spoljna strana sa tragom parapeta zubaca i {etnom stazom

Sl. 16. Stala}, deo bedema Velikog grada kod kapije, unutra{nja strana

i popre~no. Drvene grede su uglavnom ~etvorougaone, re|eoble, debljine oko 0,18 x 0,20 m. Podu`ne su raspore|eneu ~etiri ili pet redova na rastojanju od oko 1,50 m, sa po trigrede u istom nizu (sl. 15, 17). Popre~ni santra~i su kra}i uodnosu na {irinu zida, zbog ~ega se ni na jednom licu nisuvideli. Oni katkada leè pri samom dnu zida jedan uz drugi,naro~ito na strmijem zemlji{tu, gde su imali ulogu po~etnelibaè. Doslednom primenom santra~a vr{ena je nivelacijatokom celog zidanja sve do {etne staze. Takva drvena gra|aistovremeno je sluìla i kao svojevrstan skelet, koji je dràocelu zidnu masu u ~vrstom stanju kako u toku zidanja, takoi kasnije, prilikom sleganja, i sve do kona~ne konsolidacijecelokupnog gradiva. Me|utim, po truljenju drveta, bedem selomio upravo na takvim mestima. Ru{io se u velikim bloko-vima, pa obru{eni komadi bedemskih zidova i sada leè popadinama brda. Tome je uveliko doprineo i nedostatak te-melja, ali i zidanje u pojedina~nim platnima srazmerno ma-le duìne. Naime, bedem nije zidan kontinuirano po duìniili u vidu dugih deonica, ve} u relativno kratkim delovima.U blizini kapije Velikog grada, na primer, uo~avaju se ~etirisamostalno zidana dela, od kojih je samo jedan dug 8,50 m.Ostali su znatno kra}i – od 2,54 do 3,70 m (sl. 16, 17). Svakoplatno zidano je od po~etka zasebno, a sa drugim, susednimplatnima vezivano je mestimi~no ponekim ve}im kamenom.

29


Sl. 17. Stala}, deo bedema Velikog grada kod kapije, izgled spoljnog lica (6–6) sa bo~nim presecima – izgledima A i B(R 1 : 100)

0 2 m

AB

Ustaljeno je mi{ljenje da je takav na~in zidanja posledica oba-veze stanovni{tva podru~nih naselja u »gradozidaniju« utvr-|enja, pri ~emu su pojedine osobe, odnosno grupe ljudi, bilezaduène za podizanje odre|enih duìna bedema.87 Me|u-tim, pre bi se moglo re}i da se tako gradilo i iz nekih drugihrazloga, npr. zbog sleganja zidova, pri ~emu bi se kontinui-rano zidani bedemi daleko lak{e lomili. Jedan od uzroka le-ì mo`da i u eventualnim kasnijim o{te}enjima, jer su se utakvim slu~ajevima manja zidna platna uvek mogla popravi-ti i obnoviti jednostavnije i brè od velikih.

Bedem je u proseku {irok 2–2,10 m. Njegova ukupna vi-sina nije poznata, jer je i na bolje o~uvanim delovima pri vrhuo{te}en. Tako je kod kapije na Velikom gradu sa spolja{njestrane sa~uvan u visini od oko 7 m, dok je na unutra{njojstrani zasut zemljom, zbog ~ega vidljiva visina iznosi samo4,45 m. Na toj strani {etna staza je na 3,10 m visine od da-na{njeg nivoa tla. Staza je {iroka 1,44 m, a po spolja{njemobodu je parapet, sa~uvan u visini od 0,77 m. Od ravne li-nije parapeta polazili su zupci, izgleda na me|usobnim raz-macima od oko 1 m, mestimi~no vidljivi najvi{e do 0,58 mvisine. Ako se prihvati procena da se visina zubaca na kula-ma i bedemima pojedinih srednjovekovnih utvr|enja kretalau proseku oko 1 m,88 onda bi ukupna visina bedema kod glav-ne kapije Stala}a iznosila sa spolja{nje strane oko 7,50 m,dok je sa unutra{nje, s obzirom na kosinu terena, bila ne-znatno manja – najvi{e za 0,30–0,40 m (sl. 17).

Delovi bedema pored donòna bili su primetno vi{i, po-{to im je i visina do {etne staze ve}a. Naime, tu se bedemnalazi na potpuno ravnom zemlji{tu, zbog ~ega su oba licaimala istu visinu, sa~uvanu do 8,60 m. Na unutra{njoj stra-ni je {etna staza na 7,80 m od zemlje, dok je ostatak parape-ta sa po~etnim delovima zubaca sa~uvan samo do 0,80 m.Ukoliko se pretpostavi da je i tu ukupna visina parapeta sazupcima i strelnicama iznosila oko 1,70–1,75 m (sli~no kao nabedemu kod kapije Velikog grada), onda je celokupna visinatih bedema, zajedno sa kruni{tem, bila negde oko 9,60 m.89

Znatno vi{i bedemi kod donòna svakako su imali za cilj po-ja~anu odbranu kule, odnosno Malog grada, a ~inili su u istovreme efikasniju za{titu prilaza celom utvr|enju najpristu-pa~nijom padinom brda.

Kako du` obzi|a Stala}a nije bilo kula da bi se kroz njihstizalo na kruni{te bedema, u te svrhe su kori{}ena stepeni{ta.

Na o~uvanim obimnim zidovima grada nisu konstatovanaozidana stepeni{ta, pa ostaje da se pretpostavi da su bila oddrveta, jednostavno prislonjena uza zid. Nije, me|utim, isklju-~eno da je bilo i zidanih, ali nedovoljno povezanih sa bede-mom, pa su kao takva vremenom potpuno nestala.

Za razliku od jednostavnog bedemskog zida, koji je biodovoljno visok i ~vrsto gra|en da ~ini osnovnu odbranu gra-da, re{enje glavne kapije je znatno sloènije. Kapija je formi-rana na krajnjem severnom delu fortifikacije, neposredno uzstrmu liticu brega. Do nje se stizalo sa istoka, i to putem ko-ji od podno`ja pa sve do vrha ide ukoso oko uzvi{enja i kojije celom duìnom use~en u padinu. Deo istog puta se i danaskoristi kao najpogodniji prilaz, s tim {to je u novije vremeprili~no pro{iren i produèn dalje oko grada, sve do donòna.Jednim delom put je bio use~en i u stenovito tle, ali je neiz-vesno da li su svi postoje}i useci prvobitni ili su pak neki na-stali nedavno. U svakom slu~aju, bio je prirodno zaklonjen,{to je umnogome doprinosilo da prilaz gradu bude veomabezbedan. Sa severne strane grani~io se sa ivicom padine ko-ja je velikim delom gotovo nepristupa~na, dok se sa ju`nedobro kontrolisao, jer je upravo sa te strane prilikom pravlje-nja puta padina vertikalno zase~ena. Gornja ivica useka na{lase na znatno ve}oj visini u odnosu na put, pa se sa nje efika-sno nadgledalo svako kretanje tim pravcem. Dobra odbranaprilaza gradskoj kapiji prakti~no je bila omogu}ena od pod-no`ja sve do vrha, s tim {to je mogla najbolje da se organizu-je u drugoj, gornjoj polovini. Zbog {irenja starog, srednjo-vekovnog puta i delimi~nog uklanjanja povr{inskih slojevazemlje ostalo je nepoznato da li je i ispred same kapije po-stojala neka dodatna prepreka.

Prirodan poloàj terena i postoje}e pogodnosti bile sumaksimalno iskori{}ene kako bi ulazni kompleks bio re{enna primeren na~in i prilago|en dobroj odbrani. Naàlost,on nije potpuno otkriven, a na istraènim povr{inama zate-~ena su znatna o{te}enja. Na pojedinim mestima zidovi su

•87 Deroko 1950, 91; Popovi} 1982, 85.

•88 Prvobitni zupci na donònu manastira Resave bili su visoki 1,10 m– Simi} 1992, 75.

•89 Izuzetnu visinu imali su i bedemi u Resavi i Smederevu. U Resa-vi je najpre trebalo da budu visoki samo 7 m, ali su ve} u toku gradnjedozidani – Popovi} 1989, 82–83.

30


se sa~uvali u skoro zanemarljivoj visini, a mestimi~no od njihnije bilo nikakvih vidljivih ostataka. Kamen je sistematski po-va|en, a zatim je sve zaravnjeno kako bi se napravili ulazi uprivatna imanja. Postignuti rezultati radova na arheolo{ki is-traènom prostoru, zajedno sa sada{njom konfiguracijom tla,ipak su dozvolili da se oblik glavne kapije sagleda u osnovnimcrtama i da se njeno funkcionisanje bar donekle rekonstrui{e.

Na prostoru ulaznog kompleksa primenjen je sistem dvoj-nih bedema, s tim {to glavni, unutra{nji bedem leì na gornjoj,po~etnoj ivici padine, na obodu platoa, a spolja{nji ga prati

na neujedna~enom odstojanju po niòj i strmijoj liniji brda(sl. 18, 19). Na mestu kapije oba bedemska zida se smi~u iprave prolaze, koji su jedan prema drugom postavljeni ukoso.Ju`no od kapije unutra{nji bedem se suàva i zavr{ava se uvidu dovratnika, koji je vidljiv u neznatnim ostacima sitnogkamena i maltera. Sa druge strane kapije isti bedem je najpreneuobi~ajeno {irok, a zatim se postepeno suàva, kako bi po-stigao normalnu {irinu od oko 2,10–2,20 m. Ova izrazita {i-rina u predelu prolaza moè da zna~i da je odatle polazilostepeni{te prema kruni{tu bedema. Zbog velikih o{te}enja

31


Sl. 18. Stala}, kapija Velikog grada, osnova (R 1 : 100)

0 2 m

N

ostaci stepeni{ta nisu konstatovani, ali je indikativno re{enjebedema koji deli Mali grad od Velikog. Sa obe strane kule IIovaj bedem je na sli~an na~in pro{iren, kako bi se obezbedi-lo mesto za formiranje stepeni{ta (sl. 30). Nije isklju~eno nito da je uz unutra{nji prolaz na Velikom gradu postojalo ste-peni{te i sa druge, ju`ne strane, pa bi u tom slu~aju sli~nostsa bedemom kraj kule II bila potpuna.

Severni deo unutra{njeg bedema je spolja oja~an eskar-pom, od kapije pa sve do mesta na kome se spajao sa spolja-{njim bedemom. Eskarpa je strma i od istog kamena kao ibedemski zid, s tim {to je spolja{nje lice od krupnijih i boljepritesanih komada (sl. 20, 21).

Spolja{nji bedem je najbolje o~uvan severno od kapije,gde je otkriven u duìni od oko 30 m. Izgra|en je na izuzet-no strmom terenu, pa velikim delom visine ima oblik pod-zida. Na pojedinim mestima spolja je sa~uvan i do 3,20 mvisine, a na istim mestima je unutra{nje lice visoko samo1,53 m. Na toj strani {etna staza se nalazi ve} na 0,80 m oddonje nivelete zida (sl. 22). Staza je {iroka 0,85 m i sasvimje ravna, a ispred nje, du` spolja{nje ivice zida, postoji para-pet vidljiv u najve}oj visini od 0,73 m. Zupci su obru{eni,ali se na osnovu preostalih, po~etnih delova moè zaklju~iti

da se kruni{te zida zavr{avalo na uobi~ajen na~in – strelnica-ma. Ukupna {irina zida je 1,40–1,60 m, {to je za ~itavih0,60–0,70 m manje od {irine unutra{njeg bedema. Uprkosvelikom padu terena na kojem se nalazi, spolja{nji bedemima oba lica vertikalna i bez temelja je. Po svoj prilici je po-dignut na stepenasto zase~enom zemlji{tu – sli~no pojedinimdelovima bedema oko Malog grada. Gra|en je bez santra~a,nalik bedemu ispred donòna. Na njegovom spolja{njem li-cu uo~avaju se samo horizontalni nizovi manjih kru`nihudubljenja od drvenih skela, koji postoje i na bolje sa~uva-nim delovima unutra{njeg bedema, kao i na donònu. Za-padni kraj spolja{njeg bedema se povija, obilazi oko manjegplatoa i spaja se sa unutra{njim bedemom. Na platou je po-stojala ~etvorougaona kula tipa osmatra~nice (kula III), dokoje je spolja{nji bedem stizao i mo`da pravio prstenastuodbranu (sl. 23).90

Sa druge strane ulaza spolja{nji bedem je skoro sasvimuni{ten. Pravac mu se prati samo na po~etku, gde je parale-lan sa unutra{njim bedemom, na malom odstojanju, a zatimmu se gubi trag. Dalji pretpostavljen pravac pruànja dolazi

Sl. 19. Stala}, kompleks kapije Velikog grada – osnova sa ozna~enim presecima i izgledima

•90 Upravo je taj deo zida u novije vreme uni{ten.

32


0 2 4 m

N

Sl. 20. Stala}, kompleks kapije Velikog grada:a) presek kroz spoljnu kapiju (5–5);b) izgled spoljne kapije sa presekom kroz unutra{nji i spoljni bedem (3–3) (R 1 : 100)

Sl. 21. Stala}, kompleks kapije Velikog grada: a) izgled eskarpnog oja~anja sa presekom spoljnog bedema (2–2);b) bo~ni izgled eskarpnog oja~anja sa presekom kroz spoljnu kapiju (4–4) (R 1 : 100)

33


0 2 m

0 2 m4–4

2–2

5–5

3–3

do jedne ove}e hrpe {uta, koja stoji neposredno uz spolja-{nje lice unutra{njeg bedema i za koju se opravdano smatrada pod sobom krije ostatke jo{ jedne kule (kula IV).

Polaze}i od iznetih zapaànja, od kojih pojedina tek trebanekim budu}im istraìvanjima potvrditi, kule III i IV su ima-le vi{estruku ulogu. S obzirom na poloàj isturenog platoa,s kojeg se pruà nesmetan pregled ogromnog prostora pot-puno ravnog Stala}kog (Klju~) i Varvarinskog polja, kula IIIje sluìla prevashodno kao osmatra~nica. U isto vreme ~inilaje i sastavni deo op{teg re{enja ulaznog kompleksa u Velikigrad, jer se od nje skrivenim prolazom izme|u spolja{njeg iunutra{njeg bedema sasvim jednostavno stizalo do kapije. Pro-laz je prili~no uzan i u vidu rampe prati prirodan nagib tere-na. Naj{iri je kod kapije – negde oko 3 m, mereno izme|u do-nje ivice eskarpe i spolja{njeg bedema, a potom se suàva na1,10 m, pa se ponovo levkasto {iri prema kuli III. Ovo pro{i-renje postignuto je skretanjem oba bedema, i to jednog premaunutra{njem prostoru grada, a drugog upolje. Prolaz takvogoblika, na krajevima {irok a na sredini suèn, bio je krajnjefunkcionalan i sra~unat na veoma dobru odbranu u slu~aju daneprijatelj probije prvu barijeru i prodre kroz ulaz na spolja-{njem bedemu. Iz skrivenog prolaza lako se stizalo na kruni{tespolja{njeg bedema, pa se i njegovom {etnom stazom moglonesmetano kretati u oba pravca. Na donekle sli~an na~in funk-

cionisao je i prolaz prema kuli IV, koja je, izme|u ostalog, ima-la i ulogu neposredne za{tite prilaznog puta prema kapiji.

Sude}i po svemu, ulazni kompleks je predstavljao jedin-stvenu celinu. Me|utim, on nije nastao spontano, u jednomdahu, ve} postupno, u dve gra|evinske faze. Prvu fazu pred-stavlja unutra{nji bedem sa ulazom, {to je na po~etku ~inilodovoljnu odbranu prilaza tvr|avi. S tim u vezi je i eskarpa,koja je izme|u ostalog primenjena i kao svojevrsna za{tita odneposrednog pristupa bedemu, budu}i da na tom potezu ni-je bilo suvog rova. Od kapije pa sve dokle postoji eskarpa rovnije mogao da se prokopa zbog velikog pada terena, blizinelitice i kamenite podloge. Spolja{nji bedem predstavlja u iz-gradnji kompleksa drugu fazu, koja je ubrzo po zavr{etkuprve primenjena kao dodatak postoje}em stanju. Time je si-stem odbrane ulaza u grad postao potpuniji i u svakom po-gledu efikasniji. I novonastali sklop je kao celina morao dabude u potpunosti prilago|en konfiguraciji terena, zbog ~e-ga postoje znatne razlike izme|u Stala}a i drugih utvr|enihmesta tada{nje Srbije. Ulaz nije flankiran kulama kao u Resa-vi i Beogradskoj tvr|avi,91 niti su kule bile blizu ulaza kao uMagli~u, Kozniku i Malom gradu u Smederevu.92 Od njega

Sl. 22. Stala}, kompleks kapije Velikog grada, presek kroz spoljni i unutra{nji bedemsa eskarpnim oja~anjem i poloàjem unutra{nje kapije (1–1) (R 1 : 100)

0 2 m

•91 Popovi} 1982, 88; Popovi} S. 1994, sl. 82.

•92 \or|evi} 1980, 330; Isti 1980a, 335; Popovi} 1978, 104, pl. I.

34


1–1

su se nalazile na udaljenosti od skoro 30 m, locirane na me-stima na kojima je to dozvolio prirodan oblik zemlji{ta. Sakapijom su ipak bile izvanredno povezane i zajedno sa spo-lja{njim bedemom u potpunosti su odgovarale funkciji kojaim je bila namenjena. I drugi detalji graditeljstva iz tog vre-mena ispoljavaju se na stala}kom utvr|enju u specifi~nomobliku. Upadljiv primer je sistem dvojnih bedema, koji se kaonova pojava na fortifikacijama srednjovekovne Srbije ne javljapo celom obimu utvr|enja, ve} samo na izrazito ugroènimmestima koja su izloèna ja~im neprijateljskim napadima.93

Ni kosa kamena eskarpa ne stoji na spolja{njem bedemu kaou Beogradskoj tvr|avi i Resavi, ve} se sticajem okolnosti na{lana unutra{njem odbrambenom pojasu.94

Oba ulaza u grad formirana su sasvim jednostavno, namestima gde se odgovaraju}i bedemi smi~u. Prva kapija, uspolja{njem bedemu, {iroka je 3,40 m, a na samom ulazu,ispred vrata – 3,15 m. Tu je pri dnu prag od dva profilisanakamena bloka, sa ovalnim udubljenjima na krajevima i kana-lima za navla~enje osovine dvokrilnih vrata (sl. 24). U obaudubljenja zadràle su se gvozdene ~a{ice ~ankastog oblika,koje su kao okovi stajale na krajevima osovine ukovane kli-novima (sl. 70/17, kat. br. 117). Istovetne su konstatovaneu manastirima Banjskoj i Mile{evi, a sluìle su kao neophod-no oja~anje drvenih osovina.95

Unutra{nja kapija je vi{e o{te}ena, i to naro~ito u prede-lu ju`ne bo~ne strane koja je zajedno sa delom bedema sa-

~uvana u jedva vidljivim tragovima. Na po~etku je {iroka 2 m,a zatim, idu}i prema unutra{njosti grada, postepeno se {iri.U njoj nije otkriven prag kao u prethodnoj kapiji, ali je sigur-no da se on svojevremeno nalazio iznad krupnijih komadakamena pore|anih u pravilnom nizu. Izme|u jedne i drugekapije je {iroka staza od sitno lomljenog kamena, koja seproduàva dalje prema unutra{njem prostoru grada. U pre-delu unutra{nje kapije ona je predstavljala podlogu za plo~-nik, koji je svojevremeno pova|en i od kojeg su preostalimanji poreme}eni komadi kamena ravnih povr{ina. U spo-lja{njoj kapiji, u produètku praga, kamen je utopljen u mal-ternu podlogu.

Obe kapije su bile presvedene, {to se vidi po nalazimaklinasto klesanih svodara od pe{~ara i po fragmentima ope-ka. Obi~no se iznad takvih ulaza nalazila ni{a sa freskom sve-titelja za{titnika grada, pa su opeke mogle da poti~u i od de-korativnog venca oko ni{e, sli~no kao iznad ulaza u donòn.Budu}i da su i opeke i svodari konstatovani na nivou pragai kaldrmisane staze, jasno je da su prilikom ru{enja kapija

•93 Vulovi} 1981, 31; Popovi} 1978, 104; Isti 1982, 97; Isti 1989, 83.Iako Brokijer kaè da Kru{evac ima dvostruke bedeme, tokom arheolo-{kih istraìvanja konstatovani su samo ispred dve manje kule na severo-zapadnom delu grada – Kova~evi} 1967, 139.

•94 Popovi} 1989, 83; Isti 1992, 189; Popovi} S. 1994, 216.

•95 Manastir Mile{eva 1995, 26, kat. br. 20.

Sl. 23. Stala}, ulazni kompleks Velikog grada sa pretpostavljenim kulama III i IV (R 1 : 500)

35


KULA III KULA IV

ro

v

N

najpre stradali njihovi gornji delovi. Nije poznato kako su seoni pri vrhu zavr{avali i da li je kruni{te i nad njima imaloparapet sa zupcima ili je postojao neki drugi sistem za nepo-srednu za{titu prilaza. Za eventualnu rekonstrukciju takvihizgleda indikativan je spolja{nji bedem, koji na mestu gdeskre}e prema kapiji, na samom uglu obrazuje zubac kojim jeozna~en zavr{etak parapeta.

U unutra{njem ulazu, na nivou kaldrmisane povr{ine bi-lo je dosta zidnog fresko-oslikanog maltera, prete`no u tro-{nom stanju. Na bolje sa~uvanim fragmentima najvi{e imabordura crne i crvene boje na zagla~anoj beloj pozadini, doksu u manjoj meri zastupljene palmete i loza, izvedene oker,crnom i tamnocrvenom bojom (sl. 25). Imaju}i u vidu naj-ve}u koncentraciju opalog maltera, izgleda da su bile ìvo-pisane samo unutra{nje povr{ine prolaza. Iako je realno o~e-kivati da je iznad te kapije morala da stoji pomenuta freskau ni{i, na postoje}im fragmentima nisu uo~eni ostaci figu-ralnih predstava.

U sloju sa freskama, a naro~ito nad samom kaldrmom,na kojoj su vidljivi tragovi jakog poàra, otkriveni su ostacidrvenih vrata u vidu ugljenisanih dasaka debljine 4–4,5 cm

i oblica pre~nika oko 9 cm. Na istom mestu nalazili su se iokovi od vrata, ura|eni od duga~kih gvozdenih plo~a pro-se~ne {irine 11–11,3 cm, koje su delimi~no nalegale jednana drugu i u horizontalnim redovima bile prikovane za dr-vena vrata (sl. 70/18, kat. br. 118). Na njima su se sa~uvalii klinovi ovalnih ili ~etvorougaonih blago ispup~enih glava,pre~nika oko 2–2,5 cm. Sa druge strane plo~a, na vrhovimaklinova su vidljivi ugljenisani ostaci dasaka koje su na vrati-ma bile u vertikalnom poloàju. Na osnovu takvih podatakaizvesno je da su vrata unutra{nje kapije bila masivna i izu-zetno jaka – od vertikalnih debelih dasaka spojenih na unu-tra{njoj strani ravnim ili uko{enim oblicama, a spolja okova-nih popre~nim metalnim plo~ama.

Nije poznato da li su sli~na vrata postojala i na spolja-{njoj kapiji. Kraj nje je na|eno dosta gvozdenih klinova, aline i okova u obliku pravougaonih plo~a. Tu nije bilo ni osta-taka ìvopisa, pa se ~ini da je ona, iako znatno {ira od pret-hodne, bila skromnije opremljena. Pri tome opet treba skre-nuti pa`nju na velika o{te}enja kojima je obuhva}en i pro-stor ispred spolja{nje kapije. Tu je u novije vreme formiranravan plato, pri ~emu su zajedno sa {utom uklonjeni i neka-

36


Sl. 24. Stala}, spoljna kapija Velikog grada, izgled sa unutra{nje strane

da{nji povr{inski slojevi, a sa njima i mnogi pokretni nalazi.Sve do pred kraj pretpro{log stole}a o~uvanost celog ula-znog kompleksa bila je znatno bolja, pa je M. Rizni} stogamogao bez te{ko}a ne samo da uo~i mesto kapije i njen od-nos prema bedemu ve} i da vidi neke metalne delove vrata.Me{tani su mu pokazali veliku gvozdenu polugu i vi{e kli-nova koje su izvadili oranjem, na osnovu ~ega je on zaklju-

~io da sve pripada velikoj gradskoj kapiji, »kao {to se i danasmoè videti na kapijama gradskim u Ni{u i Beogradu«.96

Poluga je sigurno sluìla za zatvaranje vrata, a da li na unu-tra{njem ili spolja{njem bedemu – to ostaje nepoznato.

Suvi rov oko grada predstavljao je zavr{ni deo fortifika-cije i prvu odbranu celog utvr|enja. Danas je najve}om du-ìnom potpuno zatrpan i samo na ju`noj i isto~noj stranimestimi~no se uo~ava. Tu je na razli~itom odstojanju od bede-ma, od 3 m u blizini kapije Velikog grada, pa do 15 m isto~-no od Malog grada. Rov je u kontinuitetu pratio bedem, s tim{to je polazio od kapije, odnosno od njene isto~ne kule IV,obilazio oko ve}eg dela utvr|enja i zavr{avao se kod zapad-ne kule III. Na samom ulazu u Veliki grad nije ga bilo, a uko-liko je i postojala neka vrsta prepreke, vremenom je uni{te-na. Eventualna prepreka u vidu kra}eg popre~nog rova nijemogla da bude u neposrednoj vezi sa rovom oko utvr|enja,a naro~ito ne na severnom, odnosno severozapadnom kraju,gde teren naglo pada i ubrzo prelazi u liticu.

Rov je u luku obilazio i oko donòna i tu je na unutra-{njoj strani, ju`no od kule, imao grudobran od zemlje, visokoko 0,60 m.

•96 Rizni} 1891, 62.

37


Sl. 25. Fragmenti fresko-dekoracije iz unutra{nje kapije Velikog grada

PROSTORNO RE[ENJE UTVR\ENJA

NUTRA[NJI PROSTOR stala}kog utvr|enja sastoji se oddva dela nejednake veli~ine – Velikog i Malog grada. Velikigrad obuhvata centralni i severni deo uzvi{enja, u duìni odoko 210 m i najve}oj {irini oko 175 m. Taj deo terena je naj-vi{i na jugoisto~nom kraju, na koti 203,9 m, a dalje se kosospu{ta kako prema severu, gde kod kapije ima kotu 184 m,tako i prema istoku i zapadu, gde visinska razlika od sedla-stog vrha do bo~nih bedema prose~no iznosi oko 1,50 m(sl. 5, 26).

Kako u Velikom gradu nisu vr{eni istraìva~ki radovi, onjegovom ure|enju i najbliòj nameni nema arheolo{ki pro-verenih podataka. Moè se pretpostavljati da je u njemu bilastacionirana vojna posada, sa svim neophodnim objektimaza ìvot i obavljanje odgovaraju}ih poslova, da je bilo zgra-da namenjenih ekonomskim potrebama i da je u slu~ajevimaopasnosti sluìo i kao pribeì{te stanovni{tvu podgra|a, pa~ak i ìteljima obli`njih neutvr|enih seoskih naselja. Od togadanas nema nikakvih tragova na povr{ini. Celokupan prostorVelikog grada je pod vinogradima, vo}njacima, njivama i du-boko je prekopan. Nailazi se samo na usitnjen {ut sa zane-marljivom koli~inom fragmentovanog kerami~kog posu|a.

Za razliku od Velikog grada koji je na severnoj, zapadnoji isto~noj strani pod znatnim nagibom, Mali grad (kula97)zauzima relativno ravan plato na jugoisto~nom kraju uzvi{e-nja, sa kotom 202,4 na centralnom delu i sa blaìm padomka jugozapadu i ne{to izrazitijim ka istoku. To je najdomi-nantnije mesto u okviru celog uzvi{enja i najpogodnije zaodbranu, zbog ~ega je i ure|eno kao posebno utvr|ena ce-lina. I Mali grad ima nepravilan oblik, prilago|en postoje-}em terenu. Najve}a duìna mu je 58 m, mereno u pravcuseverozapad–jugoistok, a najve}a {irina 53 m u centralnom

U

38

delu. Od Velikog grada je izdvojen naknadno podignutimzidom, koji se jednim krajem oslanja na isto~no gradsko ob-zi|e, a drugim na ju`no. Iako je ovaj zid velikim delom uni-{ten, i to upravo na mestima gde se zavr{ava, po preostalimtragovima je ustanovljeno da je nastao ubrzo posle obimnogbedema uz koji je prislonjen.

Bedem koji deli Veliki grad od Malog {irok je 2,50–2,60 mi nema temelje. Izgra|en je od lomljenog i pritesivanog ka-mena i maltera, uz upotrebu popre~no poloènih santra~a, aukoliko su postojali i podu`ni, morali su biti na visini kojase nije sa~uvala. Kamen je isklju~ivo mrzeni~ki, kao i na be-demu ispred donòna, pa izgleda da su oba zida nastala isto-vremeno, kao zavr{na etapa u podizanju celog utvr|enja. Nazapadnoj strani Malog grada bedem leì na terenu sa ne{toja~im padom i zato mestimi~no vijuga, svakako iz stati~kihrazloga, a zbog toga su i popre~ni santra~i postavljeni ve} nasamom po~etku zidanja (sl. 27). Severni deo bedema je naskoro ravnom zemlji{tu i u njemu je kapija koja je poveziva-la Mali grad sa Velikim (kapija II). Ona se zapravo nalazilau okviru ~etvorougaone kule, spolja{njih dimenzija 9 x 7 m,koja je bila isturena upolje prema Velikom gradu, sli~no don-ònu (kula II). U donjem, sa~uvanom delu kula je imala sa-mo bo~ne zidove koji su sa obe strane oivi~avali prolaz {iri-ne 3,80 m (sl. 28). U odnosu na kapiju Velikog grada, onaje znatno {ira i zatvarala se na severnom kraju kule, gde suna unutra{njim stranama bo~nih zidova vidljivi zupci za do-vratnike (sl. 30).

O visini kule II nema mnogo podataka. Izvesno je samoto da je u gornjim delovima imala sva ~etiri zida, jer se naju`nom zidu, okrenutom prema donònu, svakako nalaziootvor za vrata. Naime, ispred kule, u kv. D/8, u donjim nivo-

ima {uta na|eno je vi{e fragmenata fresko-bojenog malterasa ornamentom listolikih rozeta izvedenih {estarom. Budu}ida su ovi motivi isti kao oni u vratima donòna, sva je vero-vatno}a da i ti fragmenti kraj kule II poti~u sa vrata koja suse morala nalaziti na nekom spratnom delu.

Zidovi kule su od mrzeni~kog svetlosivog kamena, sraz-merno dobro obra|enog, zbog ~ega su oba lica ravna, a napojedinim mestima i {iroko dersovana. Na uglovima su ko-ri{}eni tesanici, pa izgleda kao da kula II ni u ~emu nije za-ostajala za donònom. Razlikovala se po ne{to manjim dimen-zijama, a pre svega po nameni. Od zna~aja su i pomenutifragmenti maltera sa crveno slikanim dekorativnim motivi-ma, koji pokazuju da od izgradnje donòna i bedema okocelog utvr|enja do formiranja Malog grada i podizanja kuleII sa kapijom nije pro{lo mnogo vremena. Oslikavanje ulazau donònu i u kuli II obavljeno je ili istovremeno, ili u ne-znatnom vremenskom razmaku.

Sa obe strane kule II, uz unutra{nje lice pregradnog be-dema formirana su stepeni{ta kojima se stizalo na kruni{tezidova. Ona su gra|ena istovremeno sa bedemom, na {taupu}uju i tragovi drvenih greda koje su se nalazile na ivicisvake stepenice, a bile su duboko usa|ene u zidnu masu be-dema (sl. 31).

U momentu neke velike opasnosti i potrebe za ja~im obez-be|enjem kapija kroz kulu II je zazidana. Najpre su isturenestrane obzidane dodatnim zidovima od tamnosivog lokal-nog kamena i maltera. U zapadnom zidu vidljiv je otisak ho-rizontalne podu`no poloène drvene oblice, a u severnom,sa obe strane prolaza, oblice su bile uko{ene. Visina dodatnih

•97 Jire~ek 1923, II, 24; Kali} 1978, 15–24.

39

Sl. 26. Stala}, osnova utvr|enja posle obavljenih arheolo{kih radova, sa delimi~nom rekonstrukcijom prema uo~enim trasama poru{enih fortifikacija

0 50 100 m

40


N

zidova nije poznata, a ne zna se ni da li su eventualno imalioblik eskarpe. Spolja{nje lice zapadnog zida bilo je vertikal-no sve do sa~uvane visine od 0,70 m. Ubrzo potom i prolazkroz kulu je zazidan tako {to je ispunjen njen severni unu-tra{nji prostor.98 Upotrebljeno je isto gradivo kao i za do-datne zidove oko kule, zbog ~ega je izvesno da izme|u tihintervencija nije pro{lo mnogo vremena. Tada je sa isto~nestrane kule izgra|eno stepeni{te kojim se sa spolja{nje stra-ne stizalo na bedem i zatim odatle u Mali grad, a mo`da i ukulu kroz neki bo~ni ulaz. Stepeni{te je bilo vrlo {iroko – pridnu 1,80 m a na sa~uvanoj visini 2 m – i imalo je blag nagibsa uzanim niskim gazi{tima. înjenica da je prvobitni pro-laz kroz kulu zazidan i da je odmah uspostavljen drugi pre-ko bedema ukazuje na to da je u odnosu na {iroku kapiju,kroz koju je ulazila i konjica, prednost data poterni namenje-noj isklju~ivo pe{acima.

Mali grad je od Velikog odvojen i suvim rovom, koji pra-ti pregradni bedemski zid celom duìnom spolja{nje strane.Rov je udaljen od bedema u proseku za 3 do 5 m, s tim {tou {irem luku opasuje i kapiju, zapravo prolaz kroz kulu II.Upravo na tom mestu, u pravcu kapije, a kasnije u pravcuprizidanog stepeni{ta, svakako se nalazio most.

Budu}i da je rov oko Malog grada potpuno zasut i da seu konfiguraciji tla jedva nazire, na zapadnoj strani je prese-~en jednom popre~no postavljenom sondom, koja je ukazalana to da je u preseku bio zdelastog oblika (sl. 32). Pri vrhu

je {irok 7,05 m i pri dnu 1,65 m, dok je ukupna dubina iz-nosila 2,78 m. Na celoj otkrivenoj duìni od 6,80 m bo~nestrane su mu bile jednostavno uko{ene. Nisu podzidane, kaou kru{eva~kom gradu, ve} se samo na dnu nalazio sloj nabi-jenog sitnog kamena u debljini od oko 0,30 m, koji je ~inioneku vrstu drenaè.99 Izme|u rova i bedema je ravna staza,

Sl. 27. Stala}, ostaci zapadnog bedema Malog grada, unutra{nji izgled

Sl. 28. Stala}, zazidana kapija kroz kulu II izme|u Velikog i Malog grada, izgled posle konzervacije

•98 Istom ispunom pokriveni su eventualni prag kapije i tragovi prvo-bitnog mosta od kule preko rova.

•99 Kova~evi} 1967, 139.

41

• P R O S T O R N O R E [ E N J E U T V R \ E N JA •

Sl. 29. Stala}, Mali grad, poterna uz donòn sa ostacima zidanog stepeni{ta sa spoljne strane

Sl. 30. Stala}, osnova kapije kroz kulu II sa zidovimakojima je naknadno zatvorena i stepeni{tem prema poznijoj poterni (R 1 : 100)

Sl. 31. Stala}. Mali grad, ostaci stepeni{ta uz bedem, sa obe strane prolaza kroz kulu II (R 1 : 100)

C D E

0 2 m

42


N

Sl. 32. Stala}, Mali grad, presek kroz gradski rov u kvadratima B–C/7

0 2 m

{irine 2,50–3,50 m, predvi|ena za kretanje. Na njoj je me-stimi~no vidljiv sloj maltera, kojim je izgleda bila pokrivenacelom duìnom zbog lak{eg komuniciranja.

Prilikom pra`njenja ustanovljeno je da je rov najve}im de-lom zatrpan u novije vreme, a da je pre toga bio prirodnozasut samo do visine od 0,90 m. Pri samom dnu, u sloju na-taloène zemlje na|en je fragmentovan kerami~ki bokal (sl.57/1). Nije bilo otpadnog materijala, {to zna~i da se za svevreme ìvota u gradu odràvao u ispravnom stanju.

Nedaleko od donòna Mali grad je imao jo{ jednu kapiju(kapija III, kv. F, G/3, 4). Za razliku od prethodne, ova ka-pija – poterna je predstavljala sasvim jednostavan prolaz krozbedem. [iroka je 1,17 do 1,26 m, pa sude}i po tome, imala jejednokrilna vrata. Pri vrhu je presvedena svodarima od svetlo-sivog kamena, od kog su bile i bo~ne strane koje su uglavnomnestale. Najve}a visina kapije je 2,75 m, s tim {to je prag bioza 1,87 m vi{i od tada{njeg tla. Stoga se sa unutra{nje strane,iz Malog grada do vrata stizalo stepeni{tem, koje je moralo bi-ti od drveta, po{to od njega nema nikakvih tragova. Sa spolja-{nje strane stepeni{te je zidano, s tim {to ispred vrata ima izgledravne platforme, od koje se dalje spu{ta u vidu kose rampe pri-slonjene uz bedem. Prvobitno je tu bilo stepeni{te, od najvi{e9–10 stepenika (vidi sl. 6, 29), koje se vremenom obru{ilo.

Ma koliko nelogi~no izgledalo postojanje kapije na takoizuzetno osetljivom mestu, naro~ito kada je u pitanju odbra-na grada, ona je imala veoma va`nu ulogu. Predstavljala jeneposrednu i jedinu vezu izme|u Malog grada i skrivenogprolaza oko donòna, jer se preko platforme stepeni{ta i {et-ne staze spolja{njeg bedema lako prelazilo s jedne na drugustranu. Dodu{e, na tom mestu ovaj bedem je uni{ten, alipravac njegovog o~uvanog dela pokazuje da se upravo predvratima pribliàvao platformi. Isto tako je mogao da se po-vija i zatim pruà dalje, na izvesnom odstojanju od glavnogbedema. U tom slu~aju bio bi po funkciji nalik na spolja{njibedem kod kapije Velikog grada. Jednostavnije bi se obja-snilo i postojanje kapije III, kao i zidanog stepeni{ta sa nje-ne spolja{nje strane, kojim se moglo komunicirati pojasomizme|u dva bedemska zida. Uostalom, kada M. Rizni} go-vori o dvostrukim bedemima Stala}a, ne moè da se odredida li se to odnosi samo na severni deo utvr|enja, u predeluglavne gradske kapije, ili je ostatke spolja{njeg bedema videoi ovde, ispred Malog grada. Pri tome treba imati u vidu ve-like blokove bedemskih zidova koji jo{ uvek leè obru{eniniè na padini, a za koje se ne moè utvrditi da li poti~u saglavnog gradskog bedema ili sa drugog, spolja{njeg odbram-benog pojasa (sl. 29, 33).

43

• P R O S T O R N O R E [ E N J E U T V R \ E N JA •

UNUTRA[NJE URE\ENJE MALOG GRADA

ALI GRAD je kao najbolje branjeno jezgro fortifikacijeimao vi{estruku namenu, a time i odgovaraju}e unutra{nje ure-|enje. Op{te re{enje celog prostora postignuto je u punomskladu sa oblikom i veli~inom raspoloìvog terena, pri ~emuje skoro svaki deo iskori{}en na svojevrstan i najcelishodnijina~in (sl. 33). Na ju`nom kraju, neposredno uz donòn, iz-gra|ena je velika pravougaona zgrada – palata, okruèna sa tristrane tremom na stubovima (objekat 1). Uz njen isto~ni zid,u okviru trema je manji zatvoren prostor, mo`da neka vrstaostave (objekat 2), a dalje u pravcu bedema su zgrade u kojimase pripremala hrana (objekti 3 i 4). Iza jugoisto~nog dela pa-late uz bedem je prislonjena pe}, za koju se ne zna da li je bi-la na otvorenom prostoru ili zaklonjena nekom vrstom nad-stre{nice (objekat 5). U severoisto~nom delu Malog grada iz-gleda da je bilo vi{e zgrada, od kojih je u celokupnoj osnovisa~uvana samo jedna (objekat 15), od jedne je preostalo dostauru{enog kamena i opeke (objekat 6), a u njenoj neposrednojblizini je pravougaona pe} (objekat 16). Uz severoisto~ni ugaotrema palate je jama ovalnog otvora, sa zidovima premazanimvodonepropustljivim malterom (objekat 17).

Na suprotnoj, zapadnoj strani Malog grada, u blizini tre-ma je ovalno otvoreno ognji{te (objekat 7). Uz bedem se za-tim jedna za drugom niù zgrade razli~itog oblika, veli~ine istanja o~uvanosti (objekti 8, 9, 11), dok je u kuli II, u unu-tra{njem prostoru zatvorene kapije izme|u Malog i Velikoggrada sme{tena kova~nica (objekat 10). U blizini je i dubokoukopan bunar (objekat 12), a dalje prema istoku uz bedem suprislonjene zgrade drvene konstrukcije (objekti 13, 14, 18),koje su sluìle za stanovanje, kao ostave ili kao radionice. Sli~-nih zgrada je izgleda bilo i na krajnjem severoisto~nom delu, uzisto~ni bedem, ali od njih se sa~uvalo samo poneko udubljenje

M

44

od ukopanih drvenih greda, na osnovu kojih se ni pribli`nonisu mogle izolovati odgovaraju}e celine. Prostor uz sredi{nideo isto~nog bedema (kv. H/7, 8 a, c) bio je nepodesan za bi-lo kakvu gradnju. Od po~etka je tu postojala ja~a prirodnadepresija, u okviru koje je neposredno uz bedem formiranaovalna drena`na jama (objekat 19).

Imaju}i u vidu lokacije svih objekata sa~uvanih u manjemili ve}em obimu, sti~e se utisak o dobro osmi{ljenom raspo-redu, u kojem je svakoj aktivnosti bilo namenjeno odgovara-ju}e, najprikladnije mesto. Na takvo ure|enje najpre je uticaorelativno veliki prostor, koji je dozvoljavao da se u njegoveokvire smeste sve potrebne zgrade neophodne za trajan bora-vak kako u mirnim vremenima, tako i u momentima velikeopasnosti. Pri tome ne treba zanemariti ni smisao graditeljaza op{ti sklad i estetske vrednosti, jer su uspeli da istaknu i uprvi plan postave sve ono {to je bilo va`nije i efektnije, a postrani ostave manje ugledne, ali ipak neophodne objekte. Ta-ko se prilikom ulaska iz Velikog u Mali grad pogled zaustav-ljao najpre na fasadi donòna i pravougaonoj palati sa tremom– kao dva najdominantnija zdanja izuzetno dekorativnog iz-gleda. Sve ostalo je stajalo po strani, prislonjeno uz bedeme,kako bi centralni prostor, od ulaza do palate, bio slobodan zanesmetano komuniciranje. Zapaèno mesto imao je i bunar,s obzirom na va`nost koja mu se pridavala uvek, a naro~ito uposebnim situacijama.

Zazi|ivanjem prolaza kroz kulu II ure|enje Malog gradase nije bitnije promenilo. Nastala su samo dva nova objekta,10 i 11, po{to su majstori kova~i, svakako iz objektivnih raz-loga, premestili radove iz Velikog grada u bezbedniji prostor.

Donekle sli~an raspored, sa naseobinskim i drugim objek-tima sme{tenim uz bedeme, zapaà se i na drugim srednjove-

kovnim tvr|avama i utvr|enim gradovima u Srbiji. Kao naj-bliù analogiju navodimo Mali grad u Smederevu, gde su svezgrade, zajedno sa despotovom palatom, prislonjene uz bedem,dok je centralni prostor ostavljen slobodan.100 Po svoj prilicije sli~no re{enje imao i srednjovekovni Kru{evac, koji jo{ uveknije u celini istraèn, a zatim i Beogradska tvr|ava, ~ije ure-|enje ilustruju rezultati postignuti arheolo{kim radovima.101

S druge strane, ~itav niz utvr|enja u srednjovekovnoj Srbijiorganizovan je na druga~iji na~in, prvenstveno zbog sku~enogunutra{njeg prostora i nepodesne konfiguracije tla. Najboljiprimer je Magli~, u kome postoje}i objekti, zajedno sa palatomi crkvom, pokrivaju gotovo celu povr{inu utvr|enja ostavlja-ju}i neznatan prostor za komunikaciju.102 Sli~na je situacija isa Koznikom, gde su svi otkriveni objekti i oblikom i raspo-redom bili podre|eni kamenitom i neravnom terenu.103

Velika pravougaona gra|evina – palata (objekat 1) zauzi-mala je mesto sa objektivno najoptimalnijim uslovima u Ma-lom gradu. U blizini je donòna, na udaljenosti od 6,50 m nazapadnom i 10 m na isto~nom kraju, ~ime je ostavljen dovolj-no veliki prostor za prilaz kuli, odnosno platformi i pokret-nom stepeni{tu ispred kule (sl. 34). U odnosu na donòn onastoji ukoso, po{to je tako na najbolji na~in iskori{}en ravnijideo zemlji{ta, koje se zatim postepeno spu{ta u pravcu isto~-nog i zapadnog bedema. Takvim poloàjem ujedno je postig-nuta èljena duìna objekta, a i odgovaraju}i odnos premakuli II i ulazu iz Velikog grada (sl. 35).

•100 Popovi} 1978, 105–107.

•101 Kova~evi} 1980, 15; Popovi} 1989, 80 i nap. 43.

•102 \or|evi} 1980, 329–333.

•103 \or|evi} 1980a, 333–336.

45

46


Sl. 33. Stala}, Mali grad sa ostacima gra|evinskih objekata, osnova posle arheolo{kih iskopavanja (R 1 : 500)

0 10 m

Kula II

sonda 1

sonda 2

PA

LA

TA

jama

jama

Kula I

a b

c d

Gra|evina ima u osnovi oblik blago nagla{enog trapeza, sauòm fasadnom stranom okrenutom prema centralnom deluMalog grada. Na toj strani je duga 30,10 m, a na suprotnoj,ju`noj, okrenutoj donònu – 32,80 m. [irina je svuda ista iiznosi 11,20 m. Trapezoidni oblik, po svoj prilici, nije nastaoslu~ajno. Najve}i udeo u tome imali su pomenuti nagib tere-na i potreba da bo~ni zidovi gra|evine budu na {to ravnijemzemlji{tu. Zidovi su {iroki oko 0,60 m i sa~uvani su najvi{edo 0,50 m visine. Na pojedinim mestima su potpuno uni{te-ni, naro~ito na severnoj strani na kojoj se nalazio ulaz, pa sto-ga njegovo mesto nije moglo precizno da se odredi. O~uvanidelovi zidova su od lomljenog i pritesivanog kamena i kre~-nog maltera, bez upotrebe drvenih santra~a. Kamen je isklju-~ivo svetlosiv mrzeni~ki, koji je pogodniji za obradu, zbog~ega su oba lica ravno izvedena.

U unutra{njosti objekta nisu konstatovani tragovi pre-gradnih zidova, mada s pravom treba pretpostaviti da ih je bi-lo. Toliko duga prostorija trebalo je da bude podeljena bar nadva, a mo`da i na vi{e delova. Me|utim, unutra{nji prostor

centralnog dela zgrade uni{ten je sve do zdravice, a tom prili-kom su mo`da nestali i eventualni pregradni zidovi. Ne trebaisklju~iti ni mogu}nost da su pregrade bile od drvene gra|e,pa da se zbog toga nisu sa~uvale.104 Ni pod u prostoriji nijeostavio vidnije tragove. Uo~ene su samo manje zone malternepodloge, u kojoj se na nekoliko mesta nalaze otisci pravouga-onih opeka. Jedna takva opeka, sa reljefnim krstom na {irojstrani, otkrivena je u sloju {uta nad podom, pa mo`da ba{ona poti~e sa podne povr{ine.

Sa severne, zapadne i isto~ne strane zgrada je okruènatremom na stubovima. Ukupno je bilo 19 stubova, s tim {toje 11 stajalo pred fasadnom stranom, a po ~etiri stuba bila suuz bo~ne strane. Pojedini su sa~uvani u jedva vidljivim osta-cima, a neki i do 0,60 m visine (kao dva na zapadnoj stranitrema). Oni zapravo predstavljaju oslonce za drvene stubovekolonade i u osnovi su ~etvorougaoni, veli~ine 0,70 x 0,70 m.

•104 An|eli} 1973, 172, 174 – palate u Sutjesci navodno su imaledrvene pregradne zidove.

47

• U N U T RA [ N J E U R E \ E N J E M A L O G G RA DA •

Sl. 34. Stala}, Mali grad, ostaci palate ispred donòna Sl. 35. Stala}, Mali grad, ostaci palate sa stupcem trema, snimljeni sa jugozapada

Zidani su od kamena i maltera, uz upotrebu manje ili ve}ekoli~ine opeka, koje su kori{}ene u gornjim delovima zbogpravilnije forme i boljeg izgleda (sl. 36). U sredini svakogstupca je udubljenje za drveni stub ~etvorougaonog preseka,koje se pruà celom visinom, {to zna~i da su najpre bile po-stavljene drvene grede, a da se njihovo obzi|ivanje vr{ilo nakraju. Gornja povr{ina svih zidanih stubaca imala je istu ni-veletu, pa su zato oni na bo~nim stranama, zbog nagiba tere-na, bili vi{i od stubaca na fasadnom delu trema.

Prema poloàju stubova trem je obuhvatao pravilan pravo-ugaoni prostor, bez obzira na to {to su bo~ni zidovi zgradebili uko{eni. Na severnoj strani {irina trema je iznosila 2,10 m,dok je na bo~nim stranama bila nejednaka – na po~etku 3 m,

a pri kraju, kod ju`nog zida zgrade oko 2 m na isto~noj i sa-mo 1,50 m na zapadnoj strani. Trem je o~igledno bio prila-go|en zgradi pravougaone osnove, a ne trapezoidne, pa sepostavlja pitanje da li je kao takav trebalo da odgovara pravo-ugaonoj krovnoj konstrukciji ili spratnom delu koji nije bio usvemu identi~an sa prizemnim. Ukoliko se prihvati drugapretpostavka – da je gra|evina pored prizemlja imala i sprat– onda je jednostavnije objasniti i prostranu prizemnu pro-storiju bez ozidanih pregradnih zidova. U njoj su mogli dastoje drveni stubovi kao nosa~i me|uspratne konstrukcije, dase oslanjaju na kamena postolja koja su tokom vremena ne-stala, a ujedno da nose i pregrade od drvene gra|e.

înjenica da je trem najve}im delom bio od drveta navo-di na pomisao da je i zgrada bila prete`no od istog materija-la, sa izuzetkom zidanog sokla od kamena i maltera. Ovakvarazmi{ljanja }e zauvek ostati u domenu pretpostavki, jer ni zajedno re{enje nema, niti }e ikada biti pouzdanih elemenata.âk ni koli~ina obru{enog kamena ne moè da se uzme kaomerilo, jer on je sa terena odnet davno, pre nego {to su otpo-~eta istraìvanja.

Poloàj, oblik i izuzetne dimenzije svedo~e o posebnojnameni gra|evine. Nema sumnje u to da je sluìla kao reziden-cijalno mesto zapovednika grada, lokalnog vlastelina, a mo-`da i samog vladara tokom njegovih povremenih boravaka ugradu.105 Bez obzira na njenu o~uvanost i dana{nji izgled, ni-je pretenciozno ako se nazove palatom, budu}i da se istim na-zivom, osim palate u Kru{evcu i Smederevu, ozna~avaju igra|evine sli~ne namene u Magli~u, Golupcu i sl.106 Palatomse tako|e nazivaju i zgrade u kojima boravi ili odseda epi-skop, kao {to su one u Banjskoj, Pavlovcu i drugim ve}immanastirskim kompleksima.107 Dodu{e, ve}ina tih zgrada jeznatno bolje sa~uvana, tako da nema velikih dvoumljenja nioko na~ina njihove gradnje, niti oko op{te koncepcije i izgle-da. Palata u Magli~u je sagra|ena od kamena i maltera – kaopalata u Golupcu, a, ~ini se, i ona u Kru{evcu. U Smederevu,me|utim, ona je bila od drvene gra|e, sa izuzetkom gradskogbedema uz koji je bila prislonjena. Ve}ina pomenutih gra|e-

•105 Mini} 1984 – 1985, 151–152.

•106 Milo{evi} G. 1997, 181–188; o palati u srednjovekovnoj Srbiji:]irkovi} 1984, 67–72.

•107 Popovi} S. 1994, 313–323.

48


Sl. 36. Stala}, Mali grad, stupci trema ispred palate (R 1 : 40)

0 1 m

vina imala je prizemni i spratni deo, pa je i to jedan od razlo-ga za pretpostavku da je i palata u Stala}u sli~no re{ena – saetaòm iznad prizemlja. U tom slu~aju na spratu su se nala-zile prostorije za stanovanje, a prostrano prizemlje je sluìloza okupljanje ljudstva, obavljanje odre|enih javnih poslova,obedovanje, za ~uvanje vrednijih predmeta i sl. U jugoisto~-nom uglu postojala je i pe}, od koje su se u sloju pepela sa-~uvali delovi poreme}ene podnice i kalote od crvene gorelezemlje. Ni na jednom mestu u gradu, pa ni u ovom delu pa-late, nisu uo~eni ni pe}njaci, ni bilo kakvi ukrasni elementipe}i, koji su u to vreme po evropskim gradovima uveliko bi-li u upotrebi.

Pod pretpostavkom da je palata imala spratni deo, do nje-ga se stizalo stepeni{tem iz trema, i to verovatno sa zapadnogkraja fasadne strane, gde se pored jednog od stubaca nalaziozidan postament polukru`ne osnove (kv. D/5d). Postamentje na gornjoj povr{ini ravan i mogao je da sluì kao oslonacza drveno stepeni{te.

Arheolo{ki nalazi iz palate su raznoliki. Pored ve}eg bro-ja kovanika, u proseku dugih 7–11 cm, baglama, {arki za vra-ta, kao i razli~itih metalnih okova, bilo je dosta fragmenatagle|osanih i sgrafito ukra{enih bokala i kr~aga, a zatim i ma-njih posuda tipa pehara i ~a{a. Tu su otkriveni i delovi priboraza {ivenje, kresivo, nekoliko noèva, vrhova za strele i vereto-na za samostrel, ali i metalnih alatki kao {to su zumba, dleto,probojac i sl. Od zna~aja su i dva ingota od bronze, koji su seu palati ~uvali kao naro~ito cenjena roba.

Isto~no od palate, pri samom kraju trema, ta~nije izme|udva poslednja stupca nalazio se omanji zatvoren prostor ~e-tvorougaone osnove, veli~ine 3 x 3 m (objekat 2, kv. G/5, 6).Sa~uvan je u vidu poda od ~vrsto ugaène zemlje ravne gor-nje povr{ine. Zidovi objekta su bili od drvene gra|e, na {taukazuju dva udubljenja od vertikalno ukopanih oblica uz ivi-

cu poda. U vreme formiranja tog prostora poslednji stubactrema ve} je bio uklonjen, pa je to dokaz da je objekat ne{tomla|i u odnosu na palatu. U stvari, nastao je pregra|ivanjemi zatvaranjem krajnjeg dela trema. Na samom podu objekta,pored nekoliko veoma sitnih kerami~kih fragmenata, na|en jemali gvozdeni nakovanj. Kako nije bilo drugih sli~nih pred-meta, izostali su i ~vrsti razlozi da se objekat opredeli kao radi-onica. Zbog lokacije i veli~ine pre bi se reklo da je u pitanjupomo}na prostorija, odnosno ostava u slu`bi zgrada koje suse nalazile u produètku, prema isto~nom bedemu.

U nastavku objekta 2, zapravo u njegovoj neposrednojblizini, nalaze se ostaci slede}eg objekta – objekta 3, koji je unajve}oj meri uni{ten (kv. G/6b, d). Preostala su dva delimi~-no sa~uvana stupca, identi~na stupcima uz trem palate, i ma-nja podna povr{ina od horizontalno pore|anih opeka prekotankog sloja malterne podloge (sl. 37). Objekat se prakti~nonalazio izme|u isto~nog trema i ta dva stupca, s tim {to je uproduètku prema severu postojao i tre}i, koji je uni{ten na-rednim objektom 4. Na tom prostoru, objekat 3 je imao tra-pezoidnu osnovu, sa jednom stranom oslonjenom na bedem.Neposredno uz bedem otkrivena je ve}a koli~ina opeka, odkojih su pojedine me|usobno bile spojene malternim vezi-vom. Na njima su se mestimi~no zadràli ostaci dersovanja safino izvedenom ravnom povr{inom, na kojoj su vidljive okeri crvena boja. Po svoj prilici, objekat je predstavljao luksuzni-je zdanje koje je nastalo, sude}i po stupcima i podu od opeka,u isto vreme kada i palata.

Koli~ina kamena i opeka na|enih u predelu objekta nijedozvolila da se zaklju~i do koje su visine zidovi gra|eni od togmaterijala i na kom mestu su bili oslikani. [ut je rasturen, izgle-da, odmah po stradanju zgrade, s tim {to je jedan deo, onaj ne-posredno uz bedem, posluìo za nivelisanje terena. Na mestudrugog, ve}eg dela uni{tene zgrade nastao je novi objekat 4.

49


Sl. 37. Stala}, Mali grad, stupci trema isto~no od palate, u kvadratu G/6 b–d (R 1 : 40)

0 1 m

gorela zamljakulturni slojsme|, sterilan sloj{ljunkovit, sterilan sloj

PROFIL AA

Objekat 4, kao i prethodni, veoma lo{e je sa~uvan, a na-ro~ito po ivicama, tako da nema dovoljno podataka o ukup-noj povr{ini koju je obuhvatao (kv. G/6). Izvesno je to da jedva puta stradao u poàru, koji je za sobom ostavio vidne tra-gove na konstrukciji od isklju~ivo drvene gra|e. U prvoj fazi,pod u objektu je bio od gline, dok je posle obnove ura|en odtankog sloja maltera, sa~uvanog na povr{ini od oko 3,60 x3,20 m. Uz oba poda, a naro~ito uz ju`nu ivicu starijeg odcrveno gorele gline, sa~uvale su se ugljenisane drvene grede,a uo~ena su i udubljenja od vertikalno ukopanih stubova.Objekat se za sve vreme nalazio izme|u isto~nog trema pala-te i dva izdvojena stupca, a uvek na istom mestu nalazila se ivelika ovalna pe}, pokrivena kalotom od gline, koja se tokomvremena skoro stopila sa podnicom. Zbog jakih o{te}enjaostalo je nejasno da li je i gabarit zgrade bio stalno isti i da lije veli~ina pe}i iznosila oko 2 m u pre~niku – koliko su je po-krivali uru{eni komadi kalote i podnice.

Zbog kalotaste pe}i koja je zauzimala veliki deo unutra{-njeg prostora i zbog {irokog pojasa crveno gorele zemlje namestu na kom se nalazilo uni{teno loì{te, kao i zbog debelogsloja pepela, opravdano je pretpostaviti da je objekat u celinisluìo kao kuhinja. U njemu se pripremala hrana za ìtelje pa-late, a mo`da i za ~itavu druìnu vlastelina kome je grad biopoveren na upravljanje. Sva je verovatno}a da je i objekat 3sluìo u takve svrhe, s tim {to je bio bolje i solidnije gra|en.Posle svakog poàra, koji se podrazumeva kada su u pitanjuzgrade takve namene, obnavljalo se i gradilo na istom mestu,a u ovom slu~aju to je bilo uvek jednostavnije i skromnije.

U prilog mi{ljenju da su objekti 3 i 4 predstavljali kuhi-nje ide i velika koli~ina fragmentovanih kerami~kih sudovagotovo svih kategorija i oblika, od kojih pojedini poti~u izunutra{njosti zgrada, a ve}ina iz njihove neposredne blizine.Najvi{e nalaza bilo je u objektu 4 i sa njegove severne i isto~nestrane, gde se po svoj prilici nalazio prilaz. Tu su otkriveninajreprezentativniji primerci zdela i kr~aga, na ~ijoj povr{inisu vidljivi tragovi gorenja, nekada sa potpuno uni{tenom gla-zurom. U istim objektima na|eno je i vi{e metalnih i drugihpredmeta, me|u kojima pa`nju privla~e dleto, olovna ampula,deo sekire i fragmenti staklenih boca iz objekta 3, kao i krsti}– aplikacija, olovna zdela, privesak opleten bakarnom ìcomi deo bronzanog sve}njaka iz objekta 4. Kraj istog objekta 4otkrivene su i dve monete ugarskog kralja @igmunda.

Iza jugoisto~nog ugla palate nalazi se pe} pravougaoneosnove, ozna~ena kao objekat 5, spolja{njih dimenzija 1,10 x1,25 m (kv. G/5c). Prislonjena je uz bedem i ura|ena od lom-ljenog kamena sa malternim vezivom, a o~uvana visina je oko0,36 m. Zbog koli~ine kamena u blizini pe}i ~ini se da je bilaznatno vi{a, a mo`da i zatvorena odozgo. Loì{te je okrenutoprema severu i nije ni~im posebno markirano. Na podnici odcrveno zape~ene zemlje nalazi se ovalno udubljenje, u koje sesme{tala posuda prilikom kuvanja. Nije poznato da li je pe}bila u okviru nekog objekta ili je stajala samostalno na otvo-renom prostoru. Ukoliko je postojala neka vrsta za{tite, to jemogla da bude samo uzana nadstre{nica, po{to je izme|u pe-}i i palate moralo da ostane dovoljno prostora za prilaz donò-nu, odnosno stepeni{tu kojim se dolazilo do vrata na kuli.

Ostaci objekta 6 zate~eni su u vidu velike koli~ine kame-na i opeke na povr{ini od oko 6,40 x 5 m (kv. F, G/7, 8). Namnogim opekama su vidljivi ostaci maltera, a neke su bile ime|usobno spojene. Poslednje ~etiri na dnu su horizontalnopoloène i povezane malterom, a ~inile su deo uni{tenog po-da. U severozapadnom delu na istom nivou nalazila se pe},~iji su preostali komadi ognji{ne plo~e rastureni na prostoruod oko 0,95 x 0,87 m zajedno sa kamenjem na kojem su tra-govi gara. Zbog upotrebe opeka kao gra|evinskog materijalaobjekat 6 je spadao u solidnije gra|ene zgrade, sli~no objek-tu 3, {to podrazumeva i posebnu namenu. Me|utim, na osno-vu arheolo{kog materijala sa tog prostora nije se moglo ni{taodre|eno zaklju~iti. Nalazi su raznorodni – od kuhinjskog itrpeznog kerami~kog posu|a do metalnih delova vedrice, ko-sira, dve pe~atne alatke, klju~a tipa II i dr. U neposrednoj bli-zini otkrivena su dva ~eki}a, jedan ceo i jedan ve} upotrebljavanolovni ingot, zatim vrh koplja i mala figura ptice od bronze,ali sve to zajedno ni pribli`no ne moè da ukaè na namenuobjekta. Stoga je razlo`no pretpostaviti da je zgrada u po~et-ku imala znatno va`niju ulogu a da je kasnije posluìla i kaomagacinski prostor za odlaganje vrednijih predmeta, izme|uostalog i alata. Mo`da je kori{}ena za stanovanje, ali i kao ra-dionica, s obzirom na nalaze olovnih ingota i ~injenicu da jeod jednog preostao samo mali deo. U prilog takvoj pretpo-stavci idu i alatke za ukra{avanje ko`nih predmeta, koje su ot-krivene u donjem sloju obru{enog kamena i opeke.

Objekat 7 je ovalno ognji{te, veli~ine 1 x 0,70 m, u blizi-ni severozapadnog ugla palate (kv. C/4b, 5d). Ukopano je u

50


zemlju za oko 0,30 m i bilo je ispunjeno pepelom i sitnim de-lovima ugljenisanog drveta. U sloju rasutog pepela oko og-nji{ta otkriveno je dosta ìvotinjskih kostiju, fragmentovanihbokala i kr~aga, delova staklenih ~a{a, dvokonusnih boca i ne-koliko noèva, pa je jasno da je intenzivno kori{}eno iako se na-lazilo na otvorenom prostoru. Na oko 1,20 m udaljenosti na-|en je i primerak novca Vuka Brankovi}a zajedno sa jednimkr~agom tipa IX/7.

Pojas uz zapadni bedem Malog grada zauzimale su dvezgrade drvene konstrukcije, koje su se nastavljale jedna na dru-gu. Od objekta 8 (kv. C/6, 7) sa~uvala su se udubljenja od drve-nih vertikalno ukopanih stubova i zaravnjen prostor osnove, ~i-ja je ukupna duìna 9,22 m a {irina na ju`nom kraju 8,60 m i7,55 m na severnom. To je jedina zgrada sa dve prostorije, odkojih je ona ve}a skoro sasvim uni{tena. Manja, uzana prostori-ja nalazila se neposredno uz bedem. Zgrada je nastala odmahpo zavr{etku bedema Malog grada, na {ta ukazuju dva me{un-ga za malter koji su konstatovani neposredno ispod nivoa nje-nog poda. Na severnu ivicu zgrade nastavlja se objekat 9 trape-zoidne osnove, na ~iji oblik je primarno uticao bedemski zid ko-ji se upravo na tom mestu lu~no povija, ali i poloàj dva sused-na objekta (kv. C/7). Osim mestimi~no sa~uvanog poda odcrvenomrko zape~enog premaza gline, po ivici bo~nih stranazadràli su se olu~asti kanali, {iroki i do 0,35 m, od donjih ho-rizontalno poloènih drvenih oblica. Upotreba tako debelih gre-da, u proseku oko 0,25 m u pre~niku, nije zapaèna u predeluostalih objekata, ~ija {irina naj~e{}e iznosi oko 0,12–0,18 m.

Me|u arheolo{kim nalazima iz oba objekta najvi{e imakovanika od drvenih zidova i krovne konstrukcije, a u svakomobjektu na|ena je i po jedna reza za vrata. Iz objekta 8 poti~udve fragmentovane sekire i 13 baglama ujedna~enog oblika iveli~ine, kao i jedan klju~ za katanac tipa II, dok su u objektu9 otkriveni makaze, okov za rilj, nekoliko vrhova za strele i sa-mostrel, kao i delovi konjske opreme. Iako ni ovde ne preovla-|uje samo jedna kategorija nalaza, prisustvo mamuze, `vala iosam fragmentovanih potkovica navodi na pretpostavku dasu oba objekta, izme|u ostalog, sluìla i kao konju{nice.

Objekti 10 i 11 su kova~nice. îni se da su se obe prvobit-no nalazile na drugom mestu, najverovatnije u Velikom gra-du, i da su tek po zazi|ivanju prolaza kroz kulu II preme{teneu Mali grad. To je za objekat 10 o~igledno, budu}i da je ko-va~nica organizovana u nezazidanom delu prolaza na povr{i-

ni od 4 x 3,80 m (kv. C, D/9). Prakti~no je koristila prizemnideo kule, s tim {to je na ju`noj strani imala zid od horizontal-no poloènih drvenih oblica (vidi sl. 30). U ugljenisanom sta-nju sa~uvala se samo prva, donja oblica, pre~nika oko 0,19 m,postavljena preko podloge od sitnog kamena. Ulaz u objekat na-lazio se na isto~nom kraju zida, na mestu gde su tragovi drve-ta jedva vidljivi. Unutra{nji prostor je ravan i ~vrsto ugaèn,mestimi~no mrke boje, zbog poàra u kom je radionica stra-dala a i na~ina poslovanja. Uza zapadni zid se nalazi pe} pra-vougaone osnove, sa tri strane oivi~ena kamenom sa vezivomod blata i sa dosta pepela ispred loì{ta. Neposredno nad po-dom bilo je vi{e ugljenisanih dasaka i sitnijih gvozdenih kli-nova, ispod kojih su konstatovani komadi}i gvozdene zgure,polomljene i deformisane poluge, sitni delovi ìce i rezanog li-ma, a od alata tri dleta – probojca. Izgleda da su se tu popra-vljale i konjske potkovice, razne pre|ice i drugi sitni metalnipredmeti, prete`no sa~uvani u malim i te{ko prepoznatljivimfragmentima. Uz isto~ni zid je otkrivena i ve}a koli~ina uglje-nisanog prosa i sitnozrne p{enice, {to zna~i da je kova~nicapredstavljala i neku vrstu priru~ne ostave.

Komadi metalne zgure i delovi o{te}enih predmeta odgvo`|a poti~u i iz objekta 11, zbog ~ega je i on opredeljen kaokova~nica (kv. C, D/8). Objekat 11 je ste{njen izme|u severo-zapadnog bedema i bunara i ima osnovu nepravilnog oblika,duìne oko 6 m i {irine 2–2,5 m. Njegova pribli`na veli~inaodre|ena je na osnovu ~etiri udubljenja od vertikalno ukopa-nih stubova i delova prete`no poreme}enog poda zagla~anecrveno nagorele povr{ine. U sastavu tog objekta nalazila se ipravougaona pe}, izgleda pod nekom vrstom nadstre{nice(kv. D/8a), koja i veli~inom i konstrukcijom odgovara pe}i izobjekta 10. Sva je verovatno}a da su se kova~ki poslovi oba-vljali i na otvorenom prostoru, jer su izme|u dve radionicekonstatovani sli~ni predmeti kao i u njihovoj unutra{njosti.Sve to ~inilo je manji radioni~ki kompleks kojem je pripada-lo i pepeli{te u kv. D/8b, gde je u sloju pepela, debljine i do0,20 m, na|eno vi{e celih i fragmentovanih metalnih pred-meta. Odatle poti~u dva srpa, od kojih je jedan prelomljen adrugi presavijen, zatim kosir, delovi obru~a od vedrice i sl., atu je na|eno i fragmentovano tocilo, na kojem su se o{trila se-~iva oru|a i oru`ja.

Za kova~ke poslove nije slu~ajno odabran krajnji severo-zapadni deo Malog grada. U tome je presudnu ulogu imala

51


neposredna blizina bunara, zbog vode koja je bila neophod-na u svim oblicima ove vrste delatnosti.

Bunar (objekat 12) ~ini zapravo sastavni deo ukupne kon-cepcije Malog grada. Odre|eno mu je zapaèno mesto uz ku-lu II, koje je bilo ipak dovoljno udaljeno da ne ometa direk-tan prilaz od kule prema palati (kv. C, D/8). Celom dubinomje ukopan u kamenitu podlogu i zato nije ozidan. Ukupnadubina bunara je 13,90 m, od ~ega visina nadzemnog dela –santra~a iznosi 0,80 m. U osnovi je ~etvorougaonog oblikaveli~ine 2,45 x 2 m i na po~etku se vertikalno spu{ta u istoj {i-rini, a zatim se postepeno suàva tako da su dimenzije ravnogdna osetno manje (sl. 38, 39). Ujedno se ceo ukop uvija i po-stiè izgled blago nagla{ene spirale. Malo je verovatno da jedo toga do{lo slu~ajno. Pre bi se reklo da je sve dobro smi-{ljeno kako bi se osigurala stabilnost zidova, a jednovremenoi otklonila opasnost od obru{avanja prilikom rada. Zahvalju-ju}i kvalitetu kamena (gnajs slabe konsistencije), povr{ineukopa su dosta ravno izvedene. Ni na jednom mestu nisu za-

paèna o{te}enja, ~emu je kasnije doprinela i ispuna, jer je bu-nar zate~en zatrpan sve do vrha. Zasut je {utom do pretpo-slednjeg metra dubine, a poslednji metar je ispunjen krupnimre~nim {ljunkom, koji je sluìo kao filter i koji je uba~en jo{na po~etku kori{}enja bunara. U sloju {ljunka, izme|u 12. i13. metra dubine, na|eno je nekoliko fragmentovanih kerami~-kih sudova, 18 kovanika razli~ite duìne, vi{e sitnih delovametalnih obru~a od vedrice, deformisani i od korozije propa-li delovi kotla od gvozdenog lima i dr. Takvih predmeta nemana samom dnu, pa je i to dokaz da je {ljunak uba~en odmahpo zavr{etku kopanja bunara.

êtvorougaoni santra~ nad ukopanim delom bunara ura-|en je u donjoj zoni od kamena i maltera, a u gornjoj od ho-rizontalno sloènih opeka sa istim malternim vezivom. Deoozidan kamenom pravljen je uz upotrebu {alunga od drvenihdasaka, koje su na povr{ini zidova ostavile vidne tragove. Dr-vena oplata je po svoj prilici sluìla i u dekorativne svrhe, jerpo zavr{etku radova nije uklonjena, ve} se tu nalazila sve dokprirodnim putem nije nestala. To se zapaà na gornjem deluzidanom od opeka, koji sa svih strana ispada ta~no za {irinudaske, odnosno za 3–4 cm.

Bunar je imao, izgleda, uvek dovoljno vode, koja je i u to-ku ~i{}enja neprekidno nadolazila. Sluìo je za sve vreme ì-vota u gradu, a posebno u toku pove}anih opasnosti, kada jeprilaz obli`njem izvoru bio oteàn.

Isto~no od kule II uz bedem se oslanjalo nekoliko zgradarazli~ite veli~ine, ali uvek od drvene gra|e. Od objekta 13 sa-~uvao se pod crveno i mrko nagorele dobro ugaène povr{i-

52


Sl. 38. Stala}, Mali grad, bunar (objekat 12), osnova, presek i izgledi (R 1 : 50)

0 1 mvoda

ne, veli~ine 6,80 x 5,15 m, nad kojim je u sloju pepela i garabilo vi{e ugljenisanih drvenih oblica. Po ivici poda nisu kon-statovana udubljenja za vertikalne stubove, jer su se drveni zi-dovi svakako oslanjali na komade nevezanog kamena, kojegje u rasturenom stanju bilo na celom tom prostoru. Iako u unu-tra{njosti nisu uo~eni ostaci pe}i ili ognji{ta, velika je verovat-no}a da je zgrada sluìla za boravak ljudstva, budu}i da su nanivou poda prona|eni delovi staklenih ~a{a, deo brusa, jedanpr{ljenak, a zatim po jedan srp, kosir i lanac. Sa spolja{njestrane, u blizini poda, otkriveni su i delovi ma~a.

Sve uslove za stanovanje imao je i susedni objekat 14, ve-li~ine 6,4 x 6 m, uz ~iju su osnovu vidljiva po tri ravnomer-no raspore|ena udubljenja od vertikalnih greda (kv. E, F/8,9). Uza zapadnu ivicu je konstatovana i horizontalno poloè-na ugljenisana oblica. Sli~nih oblica, debljine oko 16–18 cm,bilo je u manjim ili ve}im komadima i na celom prostoruobjekta, a na zapadnom kraju je o~uvan i pod od gline, zagla-~ane gornje povr{ine. Izvesna koli~ina kamena, na kom se vi-de tragovi gorenja, ukazuje na postojanje pe}i u ju`nom deluzgrade. Me|utim, tu su i najja~a o{te}enja, pa se ta~na lokaci-ja pe}i nije mogla ustanoviti. Sli~no kao u prethodnom objek-tu, i u ovom su otkriveni raznorodni predmeti. Osim frag-mentovanog kerami~kog posu|a, na|eni su obru~i drvenevedrice, dva br{ljenika za vreteno, fragmenti dàmijske lam-pe, a od oru`ja veretoni i ko{tani orah za samostrel. U istovreme, tu su se ~uvale i bukagije.

U produètku objekta 14 prema istoku, uz bedem se i da-lje nastavlja zaravnjen prostor iste {irine. Sva je verovatno}a

da je i tu postojala najmanje jo{ jedna zgrada sli~na objektu13, dakle bez vertikalno ukopanih drvenih nosa~a, od koje ni-su preostali nikakvi tragovi. Vidljive su zapravo samo manjepovr{ine ùte gline kojom su bile popunjene postoje}e nerav-nine terena.

Objekat 15 je bio radionica, o ~ijoj delatnosti nema bliìhpodataka (kv. F/8, 9). On je o~uvan u vidu poda, veli~ine 3,60x 3,45 m, od debljeg malternog premaza preko podloge odkrupnog kamena. Po obodu poda su na dva mesta vidljivi tra-govi nasati~no postavljene daske, a ukoso preko poda je pli-tak olu~asti kanal, koji je sluìo za odvod vode i koji je bio upadu prema bedemu. Kanal je svojevremeno celom duìnombio pokriven drvenom daskom. U samom objektu nije biloarheolo{kih nalaza, a u njegovoj neposrednoj blizini otkrive-no je jedno dleto.

Za pe} ovalne osnove, sa relativno dobro o~uvanom og-nji{nom plo~om veli~ine 2,10 x 1,75 m (objekat 16, kv. F/8),nije izvesno da li se nalazila pod nekom vrstom nadstre{nice ilije bila na otvorenom prostoru i u neposrednoj vezi sa obli`njimobjektom 6. Na me|uprostoru, ispred loì{ta pe}i, otkrivenoje 53 kovanika skoro istog oblika i neznatne razlike u veli~ini,koji, ~ini se, nikada nisu bili u upotrebi. Na obru{enom ka-menju oko pe}i konstatovani su ostaci blatnog veziva, sli~nokao na pe}ima objekata 10 i 11.

Objekat 17 je jama zdelastog oblika, pre~nika 1,86 m i du-bine 0,52 m, po celoj povr{ini obloèna vodonepropustljivimmalterom (kv. F/7d). Malter je kre~ni, me{an sa tucanom ope-kom, a na zidove jame nano{en je u skoro ravnomernom slojudebljine 1,3–2 cm. Kompaktan je, veoma ~vrst i ima zagla~a-nu povr{inu, osim dna koje je neravno. U jami su na|eni 15tegova, napravljenih od opeke, fragmenti jedne staklene ~a{esa vertikalnim rebrima, deo cilindri~ne ~a{e od olova i malibroj fragmenata kerami~kih sudova, me|u kojima je bila i jed-na maslinasto gle|osana amforoidna posuda. Sude}i po ve}ininalaza, prvenstveno po tegovima od kojih svaki ima `leb zavezivanje, a zatim i po upotrebi hidrauli~nog maltera, jama jesluìla za ~uvanje ribarske mreè u vodi, kojom je bila ispu-njena. Na takvo mi{ljenje ukazuju i tri udice otkrivene u bli-zini, kao i jo{ dva tega na|ena nedaleko od jame.

Na kraju severoisto~nog dela malog grada uz bedem je bioprislonjen manji objekat pravougaone osnove, veli~ine 3,60 x2 m (objekat 18, kv. G/9a). Sa~uvan je pod od malternog pre-

53


Sl. 39. Stala}, Mali grad, bunar (objekat 12), u toku konzervatorskih radova

maza mestimi~no zagla~ane povr{ine i u njemu dva udublje-nja od vertikalno ukopanih stubova pre~nika 0,26 x 0,28 m.Stubovi su udaljeni od bedema za oko 0,80 m i stajali su name|usobnom rastojanju od 2 m, a to indicira na zgradu sajednoslivnim krovom. Po ru{enju, odnosno propasti objekta,cela povr{ina je nasuta slojem sterilne zemlje u debljini odoko 0,10–0,18 m, ~ime je teren iznivelisan i pripremljen zaneki drugi objekat koji nije izgra|en.

Od objekta 18 prema istoku, u samom uglu Malog grada,na|en je veliki broj fragmentovanih crepulja i vr{nika, zajednosa sitnim komadima ugljenisanog drveta i znatnom koli~inompepela. Utisak je da se na tako zaklonjenom prostoru sprav-ljala hrana, po svoj prilici hleb, na {ta ukazuje i gornja plo~aru~nog `rvnja, na|ena zapadno od objekta 18, u kv. F/9b.

Neposredno uz isto~ni bedem je drena`na jama pre~nika2,85 m, duboka 0,82 m, ozna~ena kao objekat 19 (kv. G, H/7).Formirana je odmah po izgradnji bedema na mestu na kojemje teren bio u velikom padu i gde se atmosferska voda slivalai zadr`avala. Budu}i da se takvo re{enje nije pokazalo efikasnim,jama je ubrzo zatrpana i voda je usmerena kroz propuste napreure|enoj deonici bedema. Naime, deo bedema je donekleporu{en, napravljena su dva ~etvorougaona propusta sa pa-dom kroz zidnu masu, a zatim je teren nasut zemljom sve dodonje nivelete otvora. Pri tome je preure|ena deonica bedema

na unutra{njoj strani pro{irena za oko 0,20 m, ali tek od pro-pusta navi{e (sl. 40). Prilikom pra`njenja zasute drena`ne jamena|eno je vrlo malo fragmenata negle|osanih lonaca i dosta`ivotinjskih kostiju, a pri dnu je otkriven jedan primerak novcakneza Lazara iz rasturenog grupnog nalaza konstatovanog ukvadratima F, G, H/6, 7.

Dva, a mo`da i tri objekta postojala su i severoisto~no odpalate, u isto~nim delovima kv. G/7–9, {to se moglo zapazitipo mestimi~nim nalazima ugljenisanih oblica i poreme}enihkomada crveno zape~enih podnih povr{ina, a na tri mesta suuo~ena i udubljenja od vertikalnih stubova. Me|utim, te po-jave se nisu mogle uobli~iti u odre|ene celine, pa je ostalo dase zaklju~i da ovaj prostor sigurno nije bio ostavljen neiskori-{}en. Pretpostavljeni objekti uni{teni su nedavno zasa|enimdrvoredom koji je grani~io dva susedna imanja.

Na donjoj niveleti kulturnog sloja bilo je vi{e me{unga zamalter, od kojih je sedam sa~uvano u ukupnoj osnovi, a naj-manje jo{ toliko je ja~e o{te}eno. Oni su pravougaonog, a ne-kada i skoro kvadratnog oblika, veli~ine od 1 x 0,90 m do 1,95x 1,46 m. Ivice su im ravne, jer su svojevremeno bili uokvire-ni nasati~no postavljenim daskama, a na dnu su sitne grudvepreostalog maltera. Najve}i broj me{unga (tekneta) konstato-van je na oko 0,50–1,10 m udaljenosti od bedema, kraj pala-te, kule II i bunara. Pojedini su bili na veoma malom me|u-

54


Sl. 40. Stala}, Mali grad, unutra{nje lice i presek isto~nog bedema,sa propustima za vodu u kv. H/6 a–c (R 1 : 50)

0 1 m

A

A

A–A

sobnom rastojanju, kao u kv. C/6c, {to se moè objasniti iliubrzanom gradnjom u kojoj je u~estvovalo vi{e grupa zidarasa vlastitim mestom za spravljanje maltera, ili ~estim napu{ta-njem starog i formiranjem novog me{unga. Po zavr{etku po-slova napu{tana mesta su jednostavno ru{ena, a ona koja subila delimi~no ukopana, u proseku za oko 0,14–0,16 m, zasi-pana su zemljom, a u jednom slu~aju i otpadnim materijalom,prete`no ìvotinjskim kostima.

Posmatrano u celini, izvesno je da je veli~ina raspoloìvogunutra{njeg prostora Malog grada uticala na to da se za sva-ki objekat prona|e odgovaraju}e mesto. Ukoliko se prihvatiobrazloènje za namenu pojedinih objekata, zasnovano nanekim izrazito karakteristi~nim nalazima arheolo{kog materi-jala, kao i na izgledu sa~uvanih ostataka zidova, pe}i, podova isl., moè se zaklju~iti da je re~ o veoma organizovanoj celini.Osim palate i drugih zgrada u kojima je bilo uslova za bora-vak ljudstva, postojale su i zgrade za ekonomske potrebe, kaoi prostori u kojima su mogli da se drè i konji, a u momentupotrebe za koncentracijom neophodnih zanatskih delatnostiformirane su kova~ke radionice, a mo`da i neke druge. Od po-sebne va`nosti bio je bunar, jer je pri duìm opsadama u pot-punosti zamenjivao prirodni izvor pitke vode koji se nalazi upodno`ju brega. Nezaobilazan je bio i u drugim srednjovekov-nim fortifikacijama, s tim {to je u pojedinim, zbog neodgo-varaju}ih uslova, kori{}ena zamena u vidu cisterne. Uslovi zabunar su u Stala}u bili povoljni, bez obzira na to {to je loci-ran na skoro najvi{oj ta~ki utvr|enja i {to dubinom nije dola-zio ni do nivoa obeju Morava, ni do pomenutog prirodnogizvora Vodice. Voda je pristizala sistemom spojenih sudova sanekog od drugih visova Mojsinjske planine, koji se pruàju unastavku stala}kog brega dalje ka jugu i zapadu.

Zgrade u Malom gradu su isklju~ivo od drvene gra|e,osim palate i objekata 3 i 6, za koje su u po~etnim delovimazidova kori{}eni kamen i opeka. To je tradicionalno graditelj-stvo, koje je u Stala}u na{lo primenu u punoj meri, a svojstve-no je velikom broju i drugih istovremenih seoskih i gradskihnaselja srednjovekovne Srbije. Me|utim, ova pojava nije u pot-punom skladu sa ostacima arhitektonskih objekata u obli`njemKru{evcu, ~iji su donji delovi skoro redovno od kamena i mal-tera. Njihov odnos prema gradskim obimnim zidovima, kaoi prema crkvi Sv. Stefana, ne odaje uobi~ajeno i logi~no re{e-nje unutra{njeg prostora utvr|enog kompleksa, pa postoji o~i-

gledna razlika u odnosu na stanje konstatovano u Stala}u.108

Zapravo, o~ekivala bi se daleko ve}a podudarnost s obziromna skoro isto vreme nastanka oba gradska jezgra i na me|u-sobnu blizinu. Pri tome ipak ne treba zanemariti ~injenicu dakru{eva~ki grad nije u celini arheolo{ki ispitan, a na istraè-nim povr{inama nisu izdvojeni objekti nastali u predturskomperiodu od onih koji su iznova podignuti tokom vi{evekovneturske prevlasti.

Zgrade drvene konstrukcije stala}kog Malog grada razli-~ite su veli~ine, ali gotovo istog sklopa. Polaze}i od najpotpu-nije sa~uvane osnove objekta 14, zapaà se da se gradilo odhorizontalno poloènih drvenih oblica, oslonjenih na verti-kalno ukopane stubove i povezanih kovanicima. Istovremenoje bilo i zgrada bez vertikalnih nosa~a, s tim {to su horizon-talne oblice me|usobno spajane zarezanim i preklopljenimkrajevima, a donje su polagane na nevezano kamenje.109 Svaje verovatno}a da su po sli~nom principu gra|eni palata iobjekti 3 i 6 i da je njihov zidani sokl, o ~ijoj prvobitnoj visi-ni nema podataka, sluìo kao oslonac za dalju drvenu grad-nju. Po ivici objekta 15 ustanovljeni su tragovi nasati~no po-stavljenih debljih dasaka – talpi, ali, kako se radi o nekoj vrstiradionice, ne iznena|uje to {to i konstrukcija u celini delujeimprovizovano. Ni na jednom mestu nisu izolovani ostacipletera, zapravo blatne obloge sa otiscima pru}a i tanjih obli-ca, pa ~ak ni kod pomo}nih objekata.

Ako se izuzme palata, za koju nema podataka o broju i ras-poredu prostorija kojih je moralo biti, sve ostale zgrade su jed-noprostorne. U prvobitnoj zamisli takav je bio i objekat 8, alije on naknadno pro{iren do bedema, pa je formirana jo{ jed-na manja pomo}na prostorija. Izme|u nje i prvobitnog pro-stora postojao je pregradni zid, od kojeg je ostao niz udublje-nja od tanjih drvenih greda, vertikalno ukopanih na razmacimaod 0,85 m do 2,10 m.

Nema pouzdanih podataka ni o krovnom pokriva~u po-menutih zgrada. S obzirom na to da nisu sa~uvani odgovara-ju}i materijalni dokazi, ostaje da se pretpostavi da je bio oddrvenih dasaka, mo`da u vidu {indre, a time bi mogli da seobjasne i nalazi gvozdenih klinova razli~ite duìne na {irokompojasu uz bedem.

•108 Kova~evi} 1980, 13–28.

•109 Milo{evi} G. 1997, 158–160.

55


KULTURNI SLOJ I ARHEOLO[KI NALAZI

A ISTRA@ENIM POVR[INAMA utvr|enja kulturni slojnije sa~uvan svuda u prvobitnoj visini. Budu}i da se na goto-vo celom prostoru zemlji{te dugo obra|ivalo i da su gradskizidovi na mnogim mestima nasilno ru{eni a kamen iz ranijeobru{enih objekata va|en i razno{en, sloj je mahom poreme-}en, a mestimi~no je i potpuno uni{ten. U najve}em obimuzadrào se u Malom gradu, mada je i tamo delimi~no uklo-njen, a naro~ito na sredini platoa, na delu koji je bio najvi{i.Na tom mestu preostao je u debljini od oko 0,20–0,30 m. Unekada{njoj visini sa~uvao se na pojasu od bunara do kule II,gde iznosi 0,40–0,50 m, kao i uz isto~ni i zapadni bedem, udebljini oko 0,50 m, a mestimi~no i do 0,90 m. Na mnogimmestima je zate~en u neporeme}enom stanju jer se nalaziopod naslagama {uta, pa tu predstavlja arheolo{ki zatvorenucelinu. Istu vrednost ima i tanji sloj ugaène zemlje nad kal-drmom glavne gradske kapije na Velikom gradu, budu}i da jei on svojevremeno prekriven {utom.

Kulturni sloj se formirao neposredno nad zdravicom ko-ju ~ini stenovita podloga u stanju raspadanja, zapravo nadtankim prvobitnim humusom od sterilne zemlje i usitnjenogkamena. Donjom niveletom sloj odgovara po~etnim delovimabedema i ostalih zidanih objekata (palate i stubaca trema), zakoje se vezuje celom o~uvanom visinom. Tu ~esto leì prekotankih naslaga kre~nog maltera rasutog prilikom zidanja ipreko me{unga koji prate pravce zidova.

Gotovo na svim neo{te}enim mestima kulturni sloj je uceloj visini jedinstven. Sastoji se od sivomrke zemlje, sa ma-njom ili ve}om koli~inom sitnih komada ugljenisanog drvetai obiljem arheolo{kog materijala koji je i tipolo{ki i hronolo-{ki jednorodan. Izuzetak predstavlja manja zona u kvadrati-ma G/7, 8, gde se u okviru celokupnog sloja izdvaja donji,

56

N

svetliji deo u debljini od najvi{e 5–8 cm. On je u istom nivousa malterom rasutim prilikom zidanja bedema. Karakteri{e ganeznatna koli~ina isklju~ivo kuhinjskog sitno fragmentovanogkerami~kog posu|a, uglavnom negle|osanog. To prvo nasloja-vanje odgovara vremenu podizanja utvr|enja, o ~emu svedo-~i i skupni nalaz novca iz kraja XIV veka, otkriven u rasutomstanju na povr{ini od oko 3 m2 (isto~ni delovi kv. G/7, 8 iprelaz ka kv. H/7, 8). Na istom prostoru gornji deo sloja seprirodno nadovezuje na donji, s tim {to sadrì znatno vi{e ar-heolo{kih nalaza. Pored negle|osane, tu se javljaju i luksuznagle|osana keramika, oru`je, metalni alat i dr. U drugim kva-dratima on je datovan i novcem kraja XIV do po~etka XV ve-ka, pa arheolo{ki materijal u celini odgovara sveukupnom ì-votu u gradu – od kona~nog zavr{etka fortifikacije do njenepropasti u drugoj deceniji XV stole}a.

Donekle sli~na situacija konstatovana je i u kv. H/7a, c iH/8c, na pojasu uz isto~ni bedem Malog grada. Ve} je napo-menuto da je tu zbog velikog nagiba terena najpre napravljenadrena`na jama (objekat 19), a s obzirom na to da se vrlo brzopokazala nedovoljno efikasnom, deo bedemskog zida je sa unu-tra{nje strane poru{en i ura|ena su dva propusta za vodu, azatim je zid ponovo podignut. Deo uko{enog terena je zajed-no sa drena`nom jamom zasut zemljom, pa je tek od te visinepo~eo da se formira kulturni sloj sa uobi~ajenim arheolo{kimmaterijalom. Prilikom pra`njenja jame, skoro pri dnu je pro-na|en primerak novca iz pomenutog skupnog nalaza, zajednosa malim brojem veoma sitnih ulomaka negle|osanih lonacatipa I/1. Pri vrhu njene ispune otkriven je deo tanjira tipa VII/1(sl. 53/1), koji se moè smatrati najstarijim nalazom sgrafitoukra{enog posu|a u Stala}u. On ne pripada grupi grn~arijemesne proizvodnje i po svoj prilici je importovan u vreme ka-

da doma}a izrada te vrste posu|a jo{ nije bila organizovana.Po svemu sude}i, nastanak drena`ne jame i njena kratka upo-treba vremenski odgovaraju donjem delu kulturnog sloja ukv. G/7, 8, koji se vezuje za prve godine ìvota u utvr|enju.

Iznad {utom zatvorenih srednjovekovnih kulturnih sloje-va nema tragova kasnijeg ìvota. Nije ih bilo ni na onim de-lovima lokaliteta na kojima su zate~ena ja~a o{te}enja, pa jetakva situacija jo{ jedan dokaz vi{e o hronolo{ki kompaktnomarheolo{kom materijalu koji je usko ograni~en na ne{to vi{eod ~etiri decenije. Izuzetak je manja zona izrazito sive zemljesa ostacima pepela i keramikom iz kasnoturskog perioda,konstatovana visoko iznad {uta koji pokriva ostatke poru{e-nog severnog bedema Velikog grada. Sloj zemlje sa pepelomdatovan je i nalazom turskog novca iz XVIII veka. îni se dasu u pitanju ostaci objekta gra|enog od drveta koji nije bioni u kakvoj vezi sa srednjovekovnim utvr|enjem i koji je mo-rao imati, s obzirom na lokaciju, ulogu straàre. Pretpostav-ljena straàra imala je ispred sebe veoma va`nu saobra}ajnicuod Carigradskog puta prema Kru{evcu, kao i pravce kretanjasa severa, od Varvarina.

Koli~ina arheolo{kog materijala na pojedinim delovima lo-kaliteta u punoj je srazmeri sa visinom o~uvanog kulturnogsloja. Najmanje nalaza bilo je u predelu glavne gradske kapijeVelikog grada i na prostoru oko donòna, a ne{to vi{e u cen-tralnom delu Malog grada. Najve}a koli~ina predmeta otkri-vena je na pojasu uz bedeme, gde su se nalazili u manjoj ilive}oj meri o~uvani naseobinski objekti. Naro~ito su bili brojnioko objekta 4, a dosta raznovrsnih nalaza konstatovano je upalati, kao i u jugozapadnom uglu Malog grada, gde je zbognagiba terena odlagan otpadni materijal. Osim mno{tva frag-menata kerami~kog posu|a, sa svih tih prostora poti~e i velika

57

koli~ina raznorodnih predmeta od metala, stakla, kosti i kame-na. Kao celina oni predstavljaju vredno svedo~anstvo o tomeda se u gradu ìvelo intenzivno i svestrano. Ujedno ilustrujuvisok nivo materijalne kulture tada{njeg gradskog stanovni-{tva, kao i istan~an ukus kada je re~ o estetskim vrednostimapojedinih kategorija predmeta. Oru`je i konjani~ka opremasvedo~e o znatnom broju ~lanova gradske posade, njihovomstalnom prisustvu u utvr|enju, o dobroj vojnoj opremljenostii o poznavanju gotovo svih vidova tada{njeg naoruànja. Mno-gi predmeti, a posebno alat, govore o razli~itim zanatskimdelatnostima kojima su se bavili kako ~lanovi vojne posade,tako i ostali gradski stanovnici, a importovana roba i nalazikurentnog novca ukazuju na razvijenu trgovinu i druge kon-takte prete`no sa susednim zemljama. Pa`nju privla~e i luksu-zni predmeti za stalnu upotrebu, kojima su mogli da raspola-

ù uglavnom pripadnici vladaju}eg sloja tada{njeg dru{tva,imu}nije civilno plemstvo i istaknutije vojne li~nosti.

POSU\E OD KERAMIKE

U sveukupnom pokretnom arheolo{kom materijalu kerami~kisudovi ~ine najbrojniju kategoriju nalaza. Mada su ve}inomsa~uvani u fragmentima, a cele ili samo delimi~no o{te}ene po-sude su retke, ipak su se stekli neophodni uslovi za njihovusistematizaciju i tipolo{ku analizu. Takva obrada je omogu}i-la da se odredi, u granicama verovatno}e, i pribli`na koli~inapojedinih oblika i tipova, kao i njihovih eventualnih varijana-ta. Pri tome ponovo treba skrenuti pa`nju na to da je terentokom proteklog vremena pretrpeo znatna o{te}enja i prome-

58


Sl. 41. Lonci – tip: I/1 (1–5); I/2 (6–13) – R 1 : 4

1 2 3 4

5 6 7 8

9 10 11 12 13

ne i da koli~ina otkrivene grn~arije samo uslovno ozna~avastvarnu koli~inu koja se koristila i kasnije akumulirala na tomprostoru. I pored toga, impozantan je broj razli~itih oblika –od onih koji su bili u svakodnevnoj upotrebi i ponavljaju se uvelikom broju istovetnih formi do luksuznih koji su zastupljeniu manjoj koli~ini, a katkada predstavljaju i unikatne primer-ke. Mno{tvu kerami~kog materijala na istraènim povr{inamagrada doprinela je ~injenica da se o{te}eno posu|e velikim de-lom odlagalo uz unutra{nju stranu bedema, na mesta gde jezemlji{te bilo u ja~em padu i gde nisu postojali uslovi za po-dizanje bilo kakvih stalnih objekata. Otpadnim materijalom supopunjavana i pojedina prirodna ulegnu}a, a naro~ito u prvovreme po izgradnji utvr|enja. Kasnije, u periodu intenzivni-jeg ìvota u gradu, kada je u stalnoj upotrebi bilo vi{e posu-|a, a vi{e i otpada u celini, polomljeni sudovi su zajedno sadrugim o{te}enim predmetima izbacivani preko obimnih zi-dova niz padinu brda, odakle su se dalje rasturali. To je osnov-ni razlog za to {to fragmenata ima neuporedivo vi{e nego po-suda koje su se mogle pouzdano rekonstruisati.

Grn~arski proizvodi sa prostora Malog grada i ulaznogkompleksa u Veliki grad ovde su razvrstani na ustaljen i op{te-prihva}en na~in, i to u okviru dve osnovne grupe koje su bileu paralelnoj upotrebi – kuhinjsko posu|e, namenjeno svako-dnevnom kori{}enju, prete`no za spravljanje hrane, i stono,upotrebljavano uglavnom na trpezi.

Najbrojnija je prva grupa – kuhinjska grn~arija, koju ~inerazli~iti oblici lonaca, zdela, poklopaca, crepulja i vr{nika, abliski su joj i amforoidni sudovi. Budu}i da je ve}ina upotreb-ljavana za pripremanje hrane u pe}ima ili na ognji{tu, na spo-lja{njim povr{inama obi~no nose tragove gorenja, a katkada i~itave naslage gareì. Izuzetak predstavljaju lonci velikih dimen-zija, kao i amforoidni sudovi koji su sluìli za ~uvanje ve}ihkoli~ina prehrambenih proizvoda i nisu se stavljali na vatru.

Lonci predstavljaju naj~e{}i oblik kuhinjske grn~arije uStala}u. Bez obzira na postoje}e razlike, koje se ogledaju uveli~ini, profilaciji i ornamentici, obeleàva ih niz zajedni~kihodlika. Redovno su ra|eni od kvalitetne, dobro prera|enegrn~arske gline, bez ikakvih dodataka ili sa veoma malom ko-li~inom sitnog re~nog peska, a nekada i mlevenog kvarca. Izu-zetno, kod lonaca velikih dimenzija, u strukturi gline zapaàse vi{e peska, pa ~ak i sitnijeg {ljunka. Takva, zrnastija fakturanaj~e{}e se vidi na prelomu ili na unutra{njoj povr{ini sudo-

va, dok je spolja{nja povr{ina skoro po pravilu finije obra|ena.Gotovo sve posude su po izradi, a pre pe~enja, premazivanevla`nom rukom ili nekom vrstom tkanine ili koè, usled ~egase postizala relativno ravna povr{ina, sa neznatnim tragovimasitnih svetlucavih ljuspica nastalih raspadanjem kamena. To,me|utim, nije poseban dodatak osnovnoj grn~arskoj masi,ve} prirodni sastojak zemlji{ta na celom stala}kom uzvi{enjui u njegovoj bliòj okolini. Kamenita podloga se postepenodezintegri{e, naro~ito u povr{inskim nivoima, i me{a sa hu-musnim slojevima tla.

Lonci su pravljeni na grn~arskom kolu i samo mali brojfragmenata pripada posudama izra|enim slobodnim modelo-vanjem. Pri izradi je kori{}eno i ru~no i no`no grn~arsko kolo,{to se nije suvi{e odrazilo na kona~an izgled proizvoda. Ve}inalonaca ima pravilne, skoro simetri~ne forme i relativno tankezidove ujedna~ene debljine, {to je rezultat dobrog poznavanjacelokupnog procesa proizvodnje – od izbora i prerade gline dorukovanja vitlom. Retki su primerci ~iji su zidovi neujedna~e-ne debljine, ili oni kod kojih se zapaà naknadno dodavanje gli-ne za formiranje gornjih delova posuda. U takvim slu~ajevi-ma re~ je o manjim oma{kama koje se odnose bilo na trenutnunepa`nju, bilo na nedovoljno odmerenu koli~inu grn~arskemase na samom po~etku rada, a nikako o redovnoj pojavi. De-blje zidove uglavnom imaju lonci velikih dimenzija tipa I/11,kod kojih je i dno prili~no debelo, nekada i do 1,5 cm.

Sudovi su pe~eni u grn~arskim pe}ima sa oksidacijom,zbog ~ega su crvene ili crvenomrke boje. Pe~enje je kvalitet-no i na prelomu se retko uo~avaju slabije pe~eni unutra{njislojevi, izrazito sive ili mrke boje. Izuzetak su deblje dr{ke ilipunije ura|ena dna velikih lonaca.

Mali broj sudova je bez ikakvih dekorativnih elemenata.Ve}ina je ornamentisana, i to uglavnom na gornjoj zoni tela.Ukrasi skoro po pravilu pokrivaju rame lonaca, a retko i de-love trbuha. Ornamentisanje se obavljalo urezivanjem, a uznatno manjoj meri utiskivanjem ukrasa, stvaranjem horizon-talnih rebara prilikom okretanja na vitlu i apliciranjem traka.Od urezanih motiva preovla|uju horizontalne linije izvedenepojedina~no ili u snopovima. Pojedina~ne su nano{ene vrhom{ire drvene ili ko{tane alatke ({tapi}a), dok su snopovi ureziva-ni sitno nazubljenim ~e{ljem tankih o{trih vrhova. Talasastelinije su re|e, uvek pojedina~no urezane i nalaze se u kombina-ciji sa horizontalnim linijama, sa kojima se povremeno javljaju

59

• KU LT U R N I S L O J I A R H E O L O [ K I N A LA Z I •

60


Sl. 42. Lonci – tip: I/3 (1–5); I/4 (6); I/5 (7, 8); I/6 (9–17) – R 1 : 4

1 2

3 4

5 6

7 8

1012

9 13

11

14 15 16 17

i nizovi sitnih zareza ili utisnutih jamica. Ornamenti zareza ijamica ~esti su na rebrastim profilacijama i nalepljenim traka-ma, i to naro~ito na loncima ve}ih dimenzija.

Ukrasi se katkada nalaze i na dr{kama lonaca, na gornjimvidljivijim povr{inama. To su obi~no dugi vertikalni urezi, ni-zovi kratkih zareza po sredini ili po ivicama dr{ki, nizovi ubo-da, udubljenja razli~itog oblika i veli~ine i sl. Javljaju se i maledugmetaste aplikacije, koje su svojstvene i gle|osanim sudo-vima za vodu.

Prema osnovnoj formi, profilaciji tela i oboda, kao i pre-ma nekim drugim vi{e izraènim karakteristikama, kao {to jedodatna obrada spolja{njih povr{ina, izdvojeno je nekoliko ti-

pova lonaca, od kojih se pojedini me|usobno razlikuju u goto-vo neznatnim detaljima. To se prvenstveno odnosi na tipoveI/1 i I/2, koji poseduju skoro identi~ne oblike, iste tehnolo{keosobenosti, sli~an repertoar ornamentalnih motiva, pa ~ak ipribli`ne dimenzije (sl. 41, kat. br. 1, 2). Razlikuje ih prete`notrakasta dr{ka, koju imaju lonci tipa I/2. Sva postoje}a zapaà-nja navode na zaklju~ak da je re~ o proizvodima iste grn~arskeradionice, koji nisu imali uvek istu namenu. Naime, lonci bezdr{ke su ~esto spolja mrko nadimljeni od upotrebe na ognji{tu,dok se kod lonaca sa dr{kom to prime}uje u znatno manjoj me-ri. Stoga se ~ini da su ovi drugi sluìli i kao svojevrsna, ali dale-ko skromnija zamena za sudove tipa manjih bokala.

Obe grupe lonaca su u Stala}u zastupljene velikim bro-jem fragmenata – pribli`no oko polovine od ukupne koli~ineove kategorije kuhinjskog posu|a. Takva zapaànja odnose sei na grn~ariju iz srednjovekovnog Kru{evca, gde su prisutniisti oblici lonaca, istovetnih tehnolo{kih karakteristika, koji seni po dekoraciji ne razlikuju mnogo od lonaca iz Stala}a.110

Stoga se name}e mi{ljenje da su se ìtelji oba gradska jezgrasnabdevali iz istog proizvodnog mesta, koje se odlikovalo ve-likom produkcijom posu|a za svakodnevnu upotrebu. U ta-kvim, doma}im radionicama, teritorijalno bliskim Stala}u iKru{evcu, sudovi su izra|ivani po ugledu na starije forme, stim {to su se pratili i novi pravci u onovremenom grn~arstvu.Ujedno su se postizala i uà regionalna obele`ja, pa je upra-vo to razlog {to se izvan areala Kru{evca i Stala}a sve re|e na-ilazi na lonce identi~ne tipovima I/1 i I/2.111

Sli~no se moè re}i i za slede}u veliku skupinu lonaca tipaI/6, koja po brojnosti fragmenata gotovo ne zaostaje za pri-mercima prethodna dva tipa (sl. 42/9–17, kat. br. 6). Me|utim,njih odlikuje bolje prera|ena glina, izrada na no`nom vitlu ijo{ jednostavnija ornamentika, ali i serijska izrada nekada sko-ro identi~nih formi. Oni su od prethodnih lonaca u svakompogledu kvalitetniji i u proseku su ve}ih dimenzija. înjenicada su u objektu 19, koji predstavlja zatvorenu celinu sa nala-zima najstarijeg srednjovekovnog materijala, otkriveni frag-menti isklju~ivo lonaca tipa I/1 i I/2, a ne i tipa I/6, govorida su ovi poslednji donekle mla|i, odnosno da je proizvodnja

•110 Mini} 1980, 45, t. I/2, 5.

•111 Podaci iz terenske dokumentacije sa istraìvanja u Petrusu, Ra-vanici, Milentiji i Kozniku.

61


Sl. 43. Lonci – tip: I/7 (1); I/8 (2–7); I/9 (8);I/10 (9) – R 1 : 4

1

3

2

4

5 9

6

7 8

Sl. 44. Lonci – tip: I/11 (1–5) – R 1 : 4

2

1

4

3 5

1 2 3

62


Sl. 45. Reljefni pe~ati na dnu lonaca – (1);urezani znaci: na dnu gle|osanog kr~aga (2); na dnu zdele (3) – R 1 : 2

kvalitetnijeg ognji{nog posu|a otpo~eta ne{to kasnije. U okvi-rima sveukupnog ìvota u Stala}u vremenska razlika u na-stanku pojedinih tipova sudova o~igledno je zanemarljiva, alije dovoljna da doprinese napretku u proizvodnji, zahvaljuju-}i na prvom mestu uvo|enju no`nog vitla u rad. I lonci tipaI/6 su proizvod lokalnih radionica, i to mo`da istih koje su upo~etku koristile samo ru~no kolo i koje su radile, najverovat-nije, i u okviru podgra|a Stala}a. Na to ukazuju najpre velikakoli~ina fragmenata otkrivena u Malom gradu, me|u kojimaima i delimi~no deformisanih, a zatim i brojni nalazi iz sused-nog Kru{evca, pojedina~ni primerci iz utvr|enja u Trubare-vu, iz Petrusa i Ravanice.112 Treba, me|utim, ukazati i na po-javu sli~nih posuda sa podru~ja Donjeg Podunavlja, koje seod lonaca iz Stala}a razlikuju samo po neznatno druga~ije mo-delovanom obodu, a pripadaju pribli`no istom vremenskomrazdoblju, ali posebnom proizvodnom krugu.113

Svi ostali tipovi lonaca iz Stala}a prisutni su u manje ilivi{e ograni~enom broju. Me|u njima se isti~u nalazi tipaI/3–I/5, prvenstveno zbog gle|osane spolja{nje a katkada iunutra{nje povr{ine (sl. 42/1–8, kat. br. 3–5). Oni ispod gla-zure ~esto imaju ukrase slikane belom angobom, po ~emu susli~ni posudama otkrivenim prilikom istraìvanja vi{e mana-stirskih i gradskih naselja u zapadnim delovima Srbije, gdeuglavnom poti~u iz slojeva XIV–XV veka.114 Budu}i da su uMagli~u i u manastirima Gradac i Nova Pavlica konstatovaniu velikom broju, sva je prilika da predstavljaju proizvode nekeod grn~arskih radionica u Ra{koj oblasti. Za tu vrstu lonacana|enih u Stala}u nije izvesno da li su na neki na~in dospeliupravo iz takvih radionica ili pripadaju mesnoj produkciji,kao i ostalo negle|osano stala}ko posu|e. Ovu drugu mogu}-nost potkrepljuju nalazi tipa I/3, koji u gotovo svemu odgo-varaju loncima I/2. Me|utim, za to jo{ ne postoje dovoljnojaki oslonci, s obzirom na to da se radi o malom broju otkri-venih fragmenata. Sli~na konstatacija moè se primeniti i nalonce tipa I/7–I/10, budu}i da i me|u njima ima dosta masli-nasto gle|osanih primeraka. Oni su tako|e zastupljeni u ma-loj koli~ini (sl. 43/1–9, kat. br. 7–10), a javljaju se na istimnalazi{tima kao i lonci tipa I/3–5.115

Posude namenjene duèm ~uvanju ve}ih koli~ina prehram-benih proizvoda, ozna~ene kao tip I/11, imaju uobi~ajen obliklonaca (sl. 44/1–5, kat. br. 11). Od ve}ine prethodnih tipovarazlikuju se uglavnom po dimenzijama, ja~oj debljini zidova,

primetno ve}oj koli~ini peska u strukturi gline i vidnim trago-vima doterivanja rukom na unutra{njoj strani gornjih delovatrbuha i ramena. Spolja{nje povr{ine nisu nadimljene, pa je todokaz da lonci ove vrste nisu sluìli za pripremanje jela na og-nji{tu. Sude}i po relativno malom broju otkrivenih fragme-nata, izgleda da ih u Malom gradu nije bilo mnogo ili da seve}ina nalazila u nekom drugom delu utvr|enja, koje je biloodre|eno za ~uvanje zaliha hrane. Najbliè analogije imaju uposudama iz manastira Gradac i Nova Pavlica, koje su u po-jedinim slu~ajevima gle|osane, s tim {to su i one ornamenti-sane horizontalnim rebrima ili apliciranim trakama – sli~nokao i nalazi iz Stala}a.116

Na spolja{njoj strani dna lonaca nastalih na ru~nom grn-~arskom kolu povremeno se nalaze reljefni pe~ati. Oni su naj-~e{}e u obliku kruga, koji je jednostavan ili ukr{tenim linijamaizdeljen na ~etiri, pet ili osam delova (sl. 45, kat. br. 12). Pone-kad se javljaju koncentri~ni krugovi, tako|e izdeljeni na vi{edelova, ili je u krugu samo jedno ovalno ispup~enje. Krug po-deljen na ~etiri jednaka dela zapravo je krst u krugu. Me|utim,krst se nalazi i samostalno, a tada je jednakih ili pribli`no jed-nakih krakova i razli~ite veli~ine – od sasvim malih dimenzija1,2 x 1,2 cm do ne{to ve}ih 1,8 x 2 cm. Veli~ina kru`nih pe-~ata tako|e varira od 2 do 3,3 cm u pre~niku, a izuzetno do-stiè i do 4,5 cm. Ostali oblici pe~ata su retki i svode se nakrst povijenih krajeva, u vidu jednostavne svastike ili na spiral-no uvijenu vrpcu.

Imaju}i u vidu vreme pojave pe~ata na srednjovekovnojkeramici uop{te, njihovu rasprostranjenost, oblike, kao i obim-nu literaturu koja se na to odnosi, ovom prilikom vredi samonaglasiti da su na keramici iz Stala}a zastupljeni samo najjedno-stavniji. Javljaju se zapravo oblici koji su prisutni i na grn~ariji

•112 Mini} 1980, t. I/3, 4. Za ostala nalazi{ta podaci su preuzeti izpostoje}e terenske dokumentacije.

•113 Constantinescu 1972, 109–110, pl. XIV; Mini} 1974, 69, pl.VI/1–3; Jankovi} \. 1974, 104–105, sl. 8/14, 16; Popovi} 1978, 107,pl. 3.

•114 Blago manastira Studenice 1988, 88, kat. br. 111, sl. 68; Juri{i}1989, 29–30, sl. 29; Juri{i} 1991, 72; Popovi} 1991, 46, sl. 2/1, 2; Ze-~evi}, Radi~evi} 2001, 32–33, sl. 3/1.

•115 Juri{i} 1989, sl. 43/2.

•116 Juri{i} 1989, 29–30; Ista 1991, 72.

63


drugih istovremenih, ili pribli`no istovremenih naselja u Srbi-ji u kojima se koristilo ru~no grn~arsko kolo.117 Odgovor na pi-tanje da li su krst i krst u krugu i tokom XIV i XV veka imaliono isto magijsko zna~enje kao na starijoj keramici iz IX–XIIveka, ili su kasnije sluìli i kao oznake za grn~arske radioniceili samog grn~ara, ostaje jo{ uvek u domenu pretpostavki.118

I dalje se ne zna ta~no da li su pojedini oblici pe~ata kori{}e-ni za obeleàvanje odre|enih serija u proizvodnji, ili su njimaozna~avani proizvodi namenjeni prodaji, poklonima, obave-zama davanja izvesnog broja predmeta vlastelinu, crkvi i sl.119

Jedino je izvesno da se na mnogim lokalitetima retko nailazina sudove sa identi~nim pe~atima, pa je to slu~aj i sa kerami-kom iz Stala}a. Trenutno, istog oblika i veli~ine postoji samonekoliko pe~ata u vidu jednostavnog krsta u krugu i dva pe-~ata u vidu dvostrukog kruga krstoobrazno podeljenog dve-ma ukr{tenim linijama. Doti~ni sudovi su o~igledno skinutisa istog grn~arskog kola. Tako|e, treba napomenuti da su sena narodnoj keramici u Srbiji, izra|enoj na ru~nom kolu, odraznovrsnih oblika pe~ata zadràli samo krug i u razli~itimvarijantama krst u krugu.120 Svi ostali su nestajali postepenojedan za drugim.

U pore|enju sa loncima, svi ostali oblici kuhinjskog po-su|a su bili u daleko manjoj upotrebi. To se naro~ito odnosi nanegle|osane zdele, koje su sluìle, sude}i po vidnim tragovima

crno i mrko nadimljenih povr{ina, za spravljanje hrane na og-nji{tu. One su izra|ivane na isti na~in i od gline istog sastavakao i lonci. Faktura im je prete`no zrnasta, {to se vidi na pre-lomu i donekle na unutra{njoj strani. Spolja{nja povr{ina jeravna i bolje obra|ena, a ~esto i ukra{ena.

Zdele su sa~uvane mahom u sitnim fragmentima, ali je ipored toga moglo da se izdvoji nekoliko osnovnih tipova.Prema koli~ini otkrivenih fragmenata ~ini se da su u najve}ojupotrebi bile zdele tipa II/2, koje su gotovo u svemu nalik vr-{nicima (sl. 46/4, kat. br. 14). Sli~ne su veli~ine kao i vr{nici,na isti na~in su ornamentisane, a i po fakturi se ne razlikujumnogo. Svojstveno im je znatno {ire dno, a na zidovima re-cipijenta nedostaju naspramni kru`ni otvori koje imaju vr{ni-ci. To ipak ne zna~i da u datim prilikama nisu mogle da slu-è i kao vr{nici. U prilog takvoj pretpostavci ide i ~injenica daobe vrste sudova poti~u iz iste grn~arske radionice, {to se pri-me}uje i po boji pe~enja. Po svoj prilici, i zdele tipa II/1 pri-

•117 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 47, t. IX; Biki} 1994, sl. 29/1, 5;Popovi} 1999, sl. 191/3.

•118 ComÕa 1967, 206; ComÕa 1971, 303; Don~eva-Petkova 1977,141.

•119 ComÕa 1967, 208; Don~eva-Petkova 1977, 140, 142–143.

•120 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 47; Tomi} 1983, 30.

64


Sl. 46. Zdele negle|osane – tip: II/1 (1–3); II/2 (4); II/3 (5, 6); II/4 (7–10);svetiljka – tip XII/1 (11) – R 1 : 4

1 2 38

7

9

64 5 11

10

padaju mesnoj grn~arskoj produkciji, iako su zastupljene ma-lim brojem fragmenata (sl. 46/1–3, kat. br. 13). Spadale su uskromnije posude ove vrste, koje se ni na drugim istovreme-nim ili ne{to starijim nalazi{tima ne javljaju u velikom brojui koje su ~esto bez ikakvih ukrasa.121 Mada ni koni~ne zdeletipa II/3 nisu dekorisane, one ipak deluju luksuznije zahvalju-ju}i izradi na no`nom grn~arskom kolu od bolje pre~i{}enegline (sl. 46/5, 6, kat. br. 15). S obzirom na to da su konsta-tovani delovi od ukupno dve zdele, i to razli~ite veli~ine, ~inise da su u Stala} dospele iz nekog udaljenijeg proizvodnogmesta. Zasada najvi{e sli~nosti imaju sa znatno starijim nala-zima iz Gavran – Dinogecije122 i iz nekoliko bugarskih nase-lja,123 a kod nas iz utvr|enja Ras,124 pa se moè pretpostavitida je ponegde nastavljena izrada sli~nih oblika i tokom nared-nih stole}a. Na takvo mi{ljenje ukazuju i skoro iste forme po-jedinih zdela iz Nove Pavlice, koje su gle|osane i ukra{ene usgrafito tehnici.125 Omanja grupa plitkih zdela tipa tave je pofakturi i boji pe~enja podudarna sa loncima I/1 i I/2 (sl.46/7–10, kat. br. 16). One se na pojedinim naseljima javljajuvrlo rano, ve} od VII–VIII veka, a zatim ih ima, uvek u malombroju, i na kasnijim nalazi{tima iz XII–XV veka.126 Shodnotome, i u Stala}u su otkriveni delovi najvi{e 10–12 primera-ka. Na fragmentu jedne takve zdele ivica oboda je valovitoformirana, a unutra{nja strana dna donekle ispup~ena, pa jevelika verovatno}a da je sluìla kao svetiljka (sl. 46/11).127

Poklopci su sastavni delovi lonaca, a mo`da i manjih zdela,zbog ~ega su im oblikom i veli~inom maksimalno prilago|eni.Pravljeni su od iste gline od koje su izra|ivani lonci i pe~eni suu istim grn~arskim pe}ima. Poklanjala im se, me|utim, osobi-ta pa`nja, ve}a nego loncima, {to se vidi po raznolikim oblici-ma, dobroj obradi povr{ina i ~estim ukrasnim detaljima. Naj-vi{e ima koni~nih poklopaca – od sasvim jednostavnih, sa sla-bije ili ja~e nagla{enom dugmetastom dr{kom na vrhu, do zvo-nastih, sa trakastom ili valjkastom dr{kom koja spaja gornjideo konusa sa donjim (sl. 47/1–10, kat. br. 17–22). Katkadase na istom poklopcu nalaze obe vrste dr{ki, s tim {to je gornjana vrhu konusa ukrasno modelovana (sl. 47/8, 9). Naj~e{}adekoracija svih koni~nih poklopaca jeste niz gustih kosih zare-za po bolje vidljivoj ivici donjeg kru`nog otvora, formiranogu vidu stope. Ponekad je ukra{en {iri pojas konusa, a re|e icela povr{ina, naizmeni~nim ravnim i talasastim linijama, po-negde u kombinaciji sa uzanim horizontalnim rebrima. Po-

sebnu pa`nju privla~e poklopci tipa III/6, ~iji je donji deo izra-zito levkastog, a gornji skoro cilindri~nog oblika (sl. 47/10).Oni deluju najelegantnije, a po fakturi i boji pe~enja odgova-raju loncima tipa I/6. Po celoj spolja{njoj povr{ini ukra{eni sui poklopci kalotastog oblika, koji imaju izrazito debele zido-ve i {iroku stopu po ivici oboda (sl. 47/11, 12, kat. br. 23).Odlikuje ih bolja faktura i mali broj fragmentovanih prime-raka skoro ujedna~ene veli~ine.

Svi koni~ni i kalotasti poklopci izra|eni su posebnim po-stupkom – pomo}u kalupa odgovaraju}eg oblika. Preko kalu-pa se postavljala glina i najpre se ru~no modelovala, a zatimse sve zajedno stavljalo na dasku grn~arskog kola i optakalo.Po izradi poklopci su skidani sa kalupa, a tom prilikom su naunutra{njoj strani nastajale neravnine, vertikalne ili kose, uzavisnosti od poteza kojim se kalup uklanjao.

êsto se na poklopcima nalaze otvori za propu{tanje pa-re prilikom kuvanja. Otvori su kru`ni, na~injeni pomo}u {upljecev~ice ili u obliku proreza izvedenog vrhom noà, dok je napoklopcima tipa III/6 para izlazila kroz gornji cilindri~ni deokonusa. Upravo ovaj oblik poklopaca uticao je na to da se na-lazi sa srednjovekovnih naselja u Bugarskoj interpretiraju kaosve}njaci.128 Navodno, sve}a se stavljala u otvor na vrhu, a akotakav otvor nije postojao, sve}a se lepila voskom.129 Pri tomese prorezi na konusu obja{njavaju tragovima koji su nastali ski-danjem gotovih proizvoda sa kalupa. Za iste oblike iz Coconi,Pacuiul lui Soare i iz Prilepa ipak se kaè da su poklopci.130

•121 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 50, t. XI/4–6; Blago manastira Stude-nice 1988, 63, sl. 32/1; Popovi}, Ivani{evi} 1988, 146, sl. 17/1, 2; Biki}1994, 47, grupa III.

•122 ComÕa 1967, 142, fig. 84/7, 8; 86/1, 3, 6.

•123 Don~eva-Petkova 1977, 96–97, sl. 27/346.

•124 Popovi} 1999, sl. 176/7.

•125 Juri{i} 1991, 74, sl. 65/2.

•126 Don~eva-Petkova 1977, 64–65; Mini} 1974, 69, pl. III/6, 8; V/5;VI/7; @eravica 1974, t. XVII/12; Popovi}, Ivani{evi} 1988, sl. 23/2.

•127 Baraschi 1977, 66, pl. IX.

•128 ângova 1972, 64, sl. 51; Georgieva 1974, 45–46, sl. 34; An-gelov 1980, 143, sl. 139.

•129 Georgieva 1974, 45.

•130 Constantinescu 1972, 123, pl. XXXVII/1–4; Baraschi 1977,55–57, pl. VIII/1, 6, 9, fig. 39; Babi} 1986, 295, sl. 94.

65


Ravni diskoidni poklopci, sa dr{kom koja povezuje ivicusa sredinom plo~e ili spaja dva naspramna mesta, u osnovi serazlikuju od prethodnih (sl. 47/13–17, kat. br. 24, 25). Zajed-ni~ki su im niz sitnih zareza po obodu i otvori za paru, kru`niili u vidu proreza. To je jedina vrsta poklopaca od kojih su dvaprimerka maslinasto gle|osana, pa bi eventualno moglo da sepretpostavi da su pripadali sli~no gle|osanim loncima.

Gotovo svi poklopci iz Stala}a imaju odgovaraju}e analo-gije u grn~ariji sa drugih nalazi{ta iz XIII–XV veka. Koni~nisa dugmetastom dr{kom na vrhu preuzeti su iz anti~ke ba{tinei kao izuzetno prakti~ni kori{}eni su skoro kroz ceo srednji vek,sve do novijeg narodnog stvarala{tva.131 Tek od XIII–XIVveka izgleda da je otpo~eta izrada poklopaca sli~nog oblika,ali sa trakastom ili valjkastom dr{kom,132 a pribli`no u to vre-

66


Sl. 47. Poklopci – tip: III/1 (1); III/2 (2, 3); III/3 (4, 5); III/4 (6);III/5 (7–9); III/6 (10); III/7 (11, 12); III/8 (13–16); III/9 (17) – R 1 : 4

1 2 3 4 5

6 7 8 9

14 15 16 17

10 11 12 13

me javljaju se i kalotasti poklopci.133 Ravni, diskoidni po-klopci tako|e su tvorevina kasnog srednjeg veka. Sa po jed-nim–dva, a retko i sa po vi{e primeraka poti~u iz Studenice,Gradca, \ur|evih Stupova, Mile{eve, Blagove{tenja u Gor-njaku i iz Trgovi{ta kod Novog Pazara, gde se pored negle|o-sanih nalaze i isti oblici poklopaca sa maslinastom glazuromna jednoj ili obe strane.134 Plo~asti kru`ni poklopci javljaju sei u ma|arskoj grn~ariji iz XIII veka i tada na gornjem deluimaju ili dugmetastu dr{ku, ili trakastu koja spaja sredinu saobodom plo~e.135

Mala koli~ina amforoidnih sudova – }upova znak je da subili u ograni~enoj upotrebi ili da su se nalazili, sli~no kao i ve-liki lonci tipa II/11, prete`no u Velikom gradu, u nekom odobjekata koji je bio namenjen ~uvanju zaliha hrane. Budu}i daje izvestan broj bio gle|osan, sva je verovatno}a da su sluìliza drànje te~nih proizvoda za jelo. Zidovi su im prili~no de-beli, srazmerno ukupnoj veli~ini, a ukrasi se naj~e{}e sastoje odravno urezanih linija ili apliciranih traka sa dubokim kosimzarezima (sl. 48/1, 2, kat. br. 26, 27). Iako su i po tome sli~-ni loncima I/11, nije izvesno da li pripadaju mesnoj grn~arskojprodukciji, ili su transportovani zajedno sa sadràjem, uljem,vinom ili medom, iz mesta odakle su se doti~ni proizvodi do-nosili. Amforoidne posude tipa IV/1 nalik su sudovima iz Tr-nova i Pernika, za koje je ustanovljeno da su donjim delovi-ma bili ukopani u zemlju radi odràvanja ujedna~ene tempe-rature tokom ~itave godine, a i zbog ve}e stabilnosti.136 I onisu katkada gle|osani, isto kao i sudovi iz Coconi.137 Tip IV/2,me|utim, po boji, na~inu nano{enja maslinaste glazure i pofakturi, donekle je bliì pojedinim oblicima stala}kih bokala ikr~aga. Oba tipa do{la su do ve}eg izraàja tek tokom nared-nih vekova, kada su se i proizvodila i koristila u znatno ve}ojmeri nego u razdoblju XIV–XV veka.138

Vr{nici i crepulje su specifi~na, uskonamenska kategorijaognji{nog posu|a koje je bilo u upotrebi tokom vi{e vekova.Sa skoro neznatnim izmenama, koje su uglavnom regionalnogobele`ja, traju od srednjovekovnog perioda do dana{njih da-na.139 Namena vr{nika uvek je bila ista – sluìli su kao po-klopci, stavljani preko crepulja i dubokih koni~nih zdela ilipolagani neposredno na ognji{nu plo~u preko hleba koji se nanjoj pekao.140 Na to upu}uju i primerci iz Stala}a, ~iji su do-nji otvori pribli`ne veli~ine kao i otvori ve}ine crepulja i zde-la tipa II/2 (sl. 49/1, 2, kat. br. 28). Prete`no su ujedna~enih

dimenzija, fakture i ornamentike, pa je to znak da su proistekliiz istog grn~arskog centra. Bo~ni kru`ni otvori na gotovo svimvr{nicima stoje pri vrhu konusa i sli~no su oja~ani po ivici, ka-ko bi se tako te{ke posude {to lak{e i bezbednije podizale saognji{ta, a naro~ito kada su u vrelom stanju. Za podizanje suse upotrebljavale posebne gvozdene {ipke koje su se na uèmkraju zavr{avale kukom, a na {irem su svojevremeno postojaledrvene dr{ke (sl. 49/3–5, kat. br. 29). Dve takve {ipke su ot-krivene jedna kraj druge na mestu gde je bilo vi{e fragmena-ta obe vrste sudova – i crepulja i vr{nika.

Vr{nici i crepulje su nalaèni na celom prostoru Maloggrada. Ipak ih je najvi{e bilo u predelu objekta 4, u kojem sespravljala hrana, a zatim i kraj jugozapadnog dela bedema, gdeje odlagan otpadni materijal. Veliki broj fragmenata otkrivenje i u severoisto~nom uglu Malog grada u blizini objekta 18, ito u sloju sa dosta pepela i ugljenisanog drveta, zbog ~ega se~ini da se hrana pripremala negde i na tom prostoru.

Crepulje su zapravo konstatovane u znatno ve}em brojuod vr{nika. Nije izvesno da li je tome doprinela njihova vi{e-struka upotreba ili lo{iji kvalitet, zbog ~ega su se lako i brzolomile. Naime, u njima se pekao hleb ili kakvo drugo jelo, alisu isto tako mogle da posluè i kao poklopci, bilo da su seumesto vr{nika stavljale preko donje crepulje, bilo neposred-no na ognji{nu plo~u. U takvim slu~ajevima su se koristile one

•131 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 51–52; Biki} 1994, 68; Busuioc1975, 45, fig. 37.

•132 Constantinescu 1972, 123; Georgieva 1974, 45–46, sl. 36; Ba-raschi 1977, 55, pl. VIII/1, 6; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 52–53; Babi}1986, 295.

•133 Georgieva 1974, 45–46, sl. 37; Genova 1989, sl. 8/6; Biki}1996, 283, sl. 2/7.

•134 Blago manastira Studenice 1988, kat. br. A 39, sl. 56; Juri{i} 1989,30, sl. 31; Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 27; Ze~evi}, Radi~evi} 2001,33, sl. 4/6; Cunjak 1988, 36.

•135 Holl 1963, 341, kép. 70/7.

•136 Georgieva 1974, 40, sl. 28; ângova 1992, 113–114, sl. 108.

•137 Constantinescu 1972, 117–118, pl. XXXI/2, 5; XXXII/4–6.

•138 Georgieva 1974, 41; Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 61, 62;Biki} 2003, 127–128.

•139 Babi} 1986, 298–306.

•140 Tomi} 1983, 18.

67


koje su na sredini dna imale kru`ni otvor kroz koji je prolazi-la para, a pomo}u kojeg su i one, kao vr{nici, mogle da se di-ù sa ognji{ta.

Po fakturi se crepulje znatno razlikuju od vr{nika. Izra|i-vane su od gline sa dodatkom krupnog peska, a u izuzetnimslu~ajevima zapaà se i sitno se~ena slama. Zidovi su im pri-li~no debeli, pa je sve zajedno uticalo na ukupnu teìnu, a timei na laku lomljivost. Stoga su konstatovane u sitnim fragmen-tima, zbog ~ega se broj crepulja u Malom gradu nije mogaolako odrediti. Me|utim, imaju}i u vidu prose~nu teìnu jed-nog primerka i teìnu svih otkrivenih fragmenata, moglo sepretpostaviti da ih je bilo najvi{e 40–50. U svakom slu~aju, toje relativno mala koli~ina u pore|enju sa ognji{nim loncima,ali je ipak ne{to ve}a u odnosu na vr{nike.

Crepulje nisu ornamentisane. Povremeno se samo na unu-tra{njoj strani dna nalaze jedan `leb kanelovan prstom ili dva`leba koja se krstoobrazno seku, {to je imalo magijsko zna~enje,a nikako dekorativnu ulogu.141 To je zapravo jedino {to ih po-vezuje sa dobro poznatim doskora{njim ritualom izrade i sasvim obi~ajima koji se na njega odnose.142 Pri tome treba skre-nuti pa`nju na to da nalazi iz Stala}a predstavljaju zanatske pro-izvode i da se ne mogu poistove}ivati sa tzv. ènskom kerami-

kom. Na takvo mi{ljenje ukazuju osnovne tehnolo{ke odlike,ujedna~eni oblici i pribli`na veli~ina ve}ine primeraka.

Sli~no crepuljama, i vr{nici su prisutni u novijoj, etnolo{kojgrn~ariji, gde su zastupljeni u razli~itim oblicima, ponekad i sadr{kom na vrhu.143 Prema nekim ranijim zapaànjima, u Srbi-ji su po~eli da se koriste tek od XVIII veka, pa nalazi iz Stala}a,Trgovi{ta, Popovice, Mile{eve, Beogradske tvr|ave, a naro~itoiz Rasa, znatno pomeraju donju granicu njihove upotrebe.144

Trpezno posu|e, u odnosu na kuhinjsko, zastupljeno je urelativno maloj koli~ini. Ono, me|utim, predstavlja jedno odveoma va`nih obele`ja stala}ke grn~arije. Odlikuje se raznoli-kim oblicima i izvanrednim kvalitetom, {to je posledica po-znavanja i primene svih odgovaraju}ih tehni~kih i tehnolo-{kih postupaka pri izradi. Ako se pri tome u obzir uzmu iestetske vrednosti, jasno je da je u potpunosti zadovoljavalopotrebe korisnika za luksuznim predmetima ove vrste. Imaju-

•141 Filipovi} 1951, 125 i dalje.

•142 Ibid., 1–185.

•143 Tomi} 1983, 18.

•144 Tomi} 1983, 22; @eravica 1974, t. XVI/6–8; Manastir Mile{eva1995, 25, kat. br. 5; Biki} 1994, 69, sl. 24/13.

68


1

Sl. 48. Amforoidni sudovi – tip: IV/1 (1); IV/2 (2) – R 1 : 4 2

}i sve to u vidu, moè se re}i da su se ìtelji Stala}a snabdevaligrn~arijom koja ni u ~emu nije zaostajala za sli~nom robomkoju je posedovalo stanovni{tvo i nekih drugih srednjovekov-nih gradskih naselja, kao ni ve}ih i zna~ajnijih manastira. Onase nije izdvajala ~ak ni od posu|a kojim se na trpezi sluìlo iu pojedinim vladarskim sedi{tima, kao {to je Kru{evac u sred-njovekovnoj Srbiji ili Trnovo u srednjovekovnoj Bugarskoj.

Zahvaljuju}i specifi~nim uslovima pod kojima je Stala}napu{ten, kao i ~injenici da po napu{tanju nije obnavljan, ke-rami~ki materijal se na pojedinim mestima zadrào tamo gdeje nekada bio ostavljen. Me|utim, i luksuzno gle|osano po-su|e je doìvelo sudbinu negle|osanog, pa se do na{ih dana

zadràlo u fragmentima, nekada krupnijim, na osnovu kojihsu se mogli rekonstruisati odgovaraju}i oblici, a nekada suvi{esitnim da bi se moglo prepoznati kakvoj su posudi pripadali.U pogledu koli~ine ono je ipak impresivno, naro~ito kada seuporedi sa nalazima iz nekih drugih onovremenih gradova.Kao najo~itiji primer za to moè da posluì Kru{evac, u komeje arheolo{ki istraèn daleko ve}i prostor srednjovekovnogutvr|enja, a pri tome je otkriven neuporedivo manji broj sto-nog gle|osanog posu|a iz XIV i po~etka XV veka.145

•145 Podaci preuzeti iz dokumentacije sa istraìvanja srednjovekov-nog Kru{evca.

69


Sl. 49. Vr{nici – tip V (1, 2); gvozdene poluge za podizanje vr{nika (3–5);crepulje – tip: VI/1 (6); VI/2 (7–9) – R 1 : 4

2 9

3

4

5

1

6

7

8

70


Sl. 50. Zdele gle|osane – tip: II/5 (1–5); II/6 (6); II/7 (7, 8); II/8 (9–14); II/9 (15) – R 1 : 4

1 2 3 6

4 5 14

13 12 15

7

8 9

10 11

Imaju}i u vidu dosada{nje nalaze, u Stala}u su se upotre-bljavali gotovo svi oblici trpezne grn~arije – od zdela i tanji-ra, raznovrsnih formi i veli~ina, do bokala i kr~aga, razli~itih{olja, ~a{a, pa ~ak i buklija. Koli~ina pojedinih oblika zavisilaje od potreba stanovni{tva u gradu i podgra|u, od navike daih koristi i mogu}nosti da ih pribavi, od ume{nosti grn~arada izradi kvalitetne i dopadljive posude, kao i od trgovine ko-jom se prenosila roba nekada iz veoma udaljenih krajeva i sl.Od svih oblika najbrojnije su zdele i posude za te~nost (bo-kali i kr~azi), dok su {olje, ~a{e, pehari i drugi sudovi malihdimenzija znatno re|i. Retke su i buklije, a jedna specifi~navrsta bokala sa trougaonim otvorima na trbuhu zastupljena jejednim jedinim primerkom. U izuzetne nalaze spadaju i po-jedini primerci zdela i bokala za koje je izvesno da predsta-vljaju import.

Zajedni~ka karakteristika gotovo svih oblika stonog po-su|a jeste kvalitetna izrada, a zatim specifi~na obrada povr{i-na kao zavr{ni postupak u celokupnom procesu proizvodnje.Ovoga puta pod tim se podrazumeva ne samo primena jed-nostavnog urezivanja ukrasa, kao kod kuhinjskog posu|a, ve}i posebna tehnika sgrafito ornamentisanja preko prethodnonanete podloge bele angobe, bojenje povr{ina, kori{}enje sli-kanih motiva i, na kraju, gle|osanje. Proces je bio sloèn izahtevao je ponovno pe~enje posle gle|osanja. Kona~no su sedobijali jaki i trajni proizvodi, nepropustljivi za vodu i otpor-ni na toplotu, {to je uslov za prakti~nu upotrebu, a dovoljnodekorativni da ~ine i ukras na trpezi.

Zdele i tanjiri zauzimaju jedno od istaknutijih mesta u sto-noj grn~ariji Stala}a. Odlikuju se raznolikim formama, veli~i-nom, bojom i kvalitetom glazure, a pre svega ornamentikom.Razli~iti oblici i veli~ina su u neposrednoj vezi sa namenomdoti~nih posuda, dok su na~in dekorisanja i primena jednogili vi{e ornamentalnih motiva na istom primerku rezultat ve-{tine majstora koji je to radio, njegove ma{te i smisla da sveukomponuje tako da kao celina deluje dopadljivo. Me|utim,i oni primerci koji su bili bez ikakve ornamentike posedovalisu svojevrsnu vrednost. Tome su doprinosile skladne forme,sjajna glazura staklaste povr{ine i jasne podglazurne boje.

Imaju}i u vidu najva`nije odlike, prvenstveno profilacijurecipijenta, postoje}i nalazi zdela svrstani su u nekoliko osnov-nih tipova. Posude istog tipa nisu uvek identi~ne. Me|usobnose razlikuju ili po veli~ini, ili po manjim varijacijama u profilu,

ili pak u primeni ukrasnih motiva – na dnu, na zidovima ili poobodu. U okviru svakog pojedina~nog tipa njih objedinjujeisti kvalitet grn~arske gline i crvena, a re|e siva, boja pe~enja,kao i kolorit gle|osanih povr{ina.

Prema dosada{njim nalazima, u najve}oj upotrebi bile suzdele kalotastog i bikoni~nog recipijenta sa niskom prstenastomstopom na dnu, izdvojene kao tipovi II/5–II/9 (sl. 50/1–15,kat. br. 32–36). Me|u njima preovla|uju monohromno gle-|osane, bez ikakvih dekorativnih motiva ili samo sa dva kon-centri~no urezana kruga na unutra{njoj strani dna. One suo~igledno predstavljale skromnije varijante, jednostavne i zaizradu i za prodaju, pa su zato i proizvo|ene u velikom bro-ju. To se pre svega odnosi na tipove II/5 i II/8, kod kojih jerelativno mali broj ukra{en slikanim ili sgrafito ornamentima.Slikani ornamenti sastoje se od {irokih horizontalnih traka sme-|e i svetlozelene boje na svetloùtoj osnovi i javljaju se ukupnosa pet fragmentovanih primeraka tipa II/5 (sl. 50/2, kat. br.32/2). Trake nisu strogo ograni~ene kao na nekim sudovimaiz Novog Brda, Sv. Arhan|ela kod Prizrena ili Trnova,146 ve}se sa pozadinom spajaju razlivenim ivicama, ~ime se postizaoposeban koloristi~ki efekat.

Na zdelama kalotastog i bikoni~nog oblika dekorisanim usgrafito tehnici ukrasi nisu uvek na isti na~in raspore|eni, nitisu istim intenzitetom kori{}eni. Nekada su veoma jednostav-ni i skoro neupadljivi (sl. 50/3, 7), a ponekad pokrivaju znatandeo unutra{nje povr{ine. êsto se na unutra{njoj strani dnanalazi krupna rozeta izvedena {estarom, oko koje je katkadapojas stilizovane loze koju ~ine palmete i spirale u neprekinu-tom nizu (sl. 50/4, 5, 13). Friz stilizovane loze ili mreàstoispunjene trake na pojedinim primercima stoje i na spolja{njojstrani recipijenta, ispod oboda (sl. 50/5, 12, 15, kat. br. 32/5,35/4, 36). Ako se ima u vidu da su zdele i kalotastog i bikoni~-nog oblika gle|osane istim postupkom i gotovo istovetnomglazurom, onda je i to dokaz da ~ine jedinstvenu skupinu raz-li~itih formi, nastalu u istom mestu proizvodnje. Povezuje ihjo{ jedan detalj – znatan broj bogatije ukra{enih primerakaima na prstenastoj stopi po dve rupice napravljene odmah poizradi, u jo{ vla`noj glini. Rupice su sluìle za provla~enjevrpce od tkanine ili koè, kako bi se zdele oka~ile na zid ili neku

•146 ]orovi}-Ljubinkovi} 1962, 178, t. VIII/4; Georgieva 1974, sl.III, IV; Angelov 1980, sl. XXIII; Biki} 1996, 283, sl. 3/5.

71


vrstu police. Kao skupocenije, tu su se bolje ~uvale, a ujednosu ~inile i svojevrstan dekor enterijera.

Svi tipovi kalotastih i bikoni~nih zdela nasle|e su iz anti~ke,a zatim i vizantijske grn~arije, kada su va`ile kao vode}e forme

ove kategorije posu|a. U zavisnosti od stila koji je vladao uodre|enim razdobljima vizantijske proizvodnje, ukra{avane suposebnom tehnikom nano{enja ornamentike, a ~esto i speci-fi~nim motivima. Nalazi iz Stala}a, me|utim, u svemu su dale-

72


7 6 9

5 8

3

1

2

4

Sl. 51. Zdele gle|osane – tip: II/10 (1–4); II/11 (5); II/12 (6–9) – R 1 : 4

ko bliì posudama iz kraja XIII i XIV veka sa ve}ih srednjove-kovnih gradskih naselja u Bugarskoj, a jednim delom i u Rumu-niji, ju`noj Rusiji i severnoj Gr~koj. Tamo se u lokalnim radi-onicama proizvodilo po ugledu na raniju vizantijsku grn~ariju,ali uvek sa izvesnim uskoregionalnim obele`jima, koja se ogle-daju kako u oblicima ornamentalnih motiva, tako i u kona~-nom koloritu gle|osanih povr{ina. Sli~na zapaànja odnose sei na pomenute oblike zdela iz Stala}a, koje se odlikuju relativ-no malim brojem razli~itih motiva, ali u izuzetnim kompozi-cijama koje su tipi~ne samo za keramiku iz Stala}a.

Me|u posudama tipa II/8 i II/9, na kojima dominirajumanje ili vi{e sli~ni sgrafito oramenti, izdvaja se fragmenatdna i uko{enih zidova zdele bikoni~nog recipijenta, koja naunutra{njoj strani dna ima medaljon izdeljen ukr{tenim lini-jama na vi{e delova, a na donjem konusu je friz naizmeni~nihravnih i talasastih linija (sl. 50/14, kat. br. 35/6). U Stala}u jeto jedina zdela sa ovakvom vrstom ornamentike, izvedene fi-nim tankim urezima. Na posudama iz Trnova to je naj~e{}ioblik geometrijskih ukrasa, pa bi se moglo pomisliti da doti~-na zdela u grn~ariji Stala}a pripada importovanoj robi.147

Me|utim, i kod nje se na stopi nalaze dve rupice za ka~enje,pa je re~ ili o vernoj doma}oj kopiji nekog importovanog pri-merka, ili o tome da je u nekom proizvodnom centru u Bu-garskoj postojao isti obi~aj postavljanja zdela po zidovima.Zasada su rupice na stopi konstatovane samo jo{ na tri frag-mentovane zdele iz severoisto~ne Srbije, od kojih su dve na-|ene u Fetislamu i navodno su iz druge ~etvrtine XVI stole-}a, a jedna je otkrivena u blizini Blatskog manastira.148 Mo-`da su zdele iz Fetislama ipak starije, i u tom slu~aju su doturskog utvr|enja mogle sti}i plavljenjem Dunava. Ukolikonisu starije, to bi zna~ilo da se na priobalnom pojasu Dunavapraktikovao isti sistem ka~enja dekorativnih posuda i tokomperioda otomanske vladavine.

Kalotastog su oblika i zdele tipa II/10, s tim {to na ivicioboda imaju ravnu, horizontalno apliciranu dr{ku (sl. 51/1–4,kat. br. 37). Dr{ka je jezi~asta, trougaona ili tro~lana i ponekadvertikalno probu{ena, kako bi se i ova vrsta zdela oka~ila nazid. Prakti~no, to je zamena za rupice koje se na prethodnimzdelama tipa II/5 i II/8 nalaze na stopi dna. Upravo je to znakda su zdele sa horizontalnom dr{kom imale ravno dno, bezprstenaste stope. Naime, one su sa~uvane uglavnom u frag-mentima i bez dna, sa izuzetkom jedne ~ije je dno {iroko i bla-

go konveksno (sl. 51/4). To je ujedno i jedina zdela koja, poredurezanog pentagrama na dr{ci, na dnu ima delimi~no sa~uva-nu predstavu ptice a na recipijentu niz ljudskih figura prika-zanih na krajnje upro{}en na~in. Sve ostale su monohromnogle|osane i o~igledno su bile jednostavne, osim ne{to luksu-znijeg primerka sa urezanim krugovima na dr{ci (sl. 51/1). Niu jednom slu~aju nije otkriven ceo obim zdele, niti su usta-novljene dve identi~ne dr{ke, pa se na osnovu dosada{njih na-laza ne moè zaklju~iti da li je na obodu bila samo jedna dr{ka,ili su stajale dve naspramno postavljene.

Doskora se o zdelama sa horizontalnom plo~astom dr{-kom znalo na osnovu malobrojnih nalaza iz Ravanice, Grad-ca i crkve Sv. Petra kod Novog Pazara.149 U poslednje vremenjihov broj se uve}ao primercima iz Studenice, Nove Pavlice,\ur|evih Stupova i Banjske, a sada i iz Stala}a, pa se u ovommomentu raspolaè znatnom koli~inom primeraka.150 Najve-}i broj ipak poti~e iz manastirskih celina, {to je doprinelo mi-{ljenju da su zdele sluìle prete`no u kultne svrhe.151 Tome uprilog ide i predstava ribe na dr{ci jedne zdele iz manastiraGradac.152 Kona~no, one podse}aju i na ru~ne metalne kadi-onice,153 ali istovremeno i na tanjir cara Du{ana, koji je bionamenjen, navodno, dvorskoj trpezi.154 U kakvoj upotrebi subile kerami~ke zdele iz Stala}a nije sasvim jasno. înjenica je dasu na|ene u okviru Malog grada, kao i to da su sli~ne otkrive-ne i u Trnovu, na prostoru dvorskog kompleksa.155 To bi zna-~ilo da se i dalje mogu o~ekivati ne samo na manastirskim ve}i na gradskim naseljima i da ih, u takvim slu~ajevima, trebasvrstati u trpezno posu|e.

73


•147 Georgieva 1974, 78, sl. 55.

•148 Jankovi} \. 1974, 108, sl. 9/2, 10/1, 4.

•149 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 81; Ljubinkovi} 1970, 202, t. VI/2;Juri{i} 1989, 40, sl. 43/1.

•150 Blago manastira Studenice 1988, kat. br. A 34; Juri{i} 1991, 74,sl. 64; Ze~evi}, Radi~evi} 2001, 36, sl. 5; Ze~evi} 2003, 73–104.

•151 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 81–82; Ze~evi} 2003, 45–46.

•152 Juri{i} 1989, 40, sl. 43/1.

•153 Radojkovi} 1977, 85; Vizantijskij Herson 1991, 208, kat. br. 92,222.

•154 Radojkovi} 1977, 89, sl. 73; Arheolo{ko blago Srbije 1983, 131,kat. br. 109.

•155 Georgieva 1974, 138, sl. 92/2, 3, XXXVII.

Niska zdela {irokog ravnog dna, nalik tanjiru, predstavljajedini primerak tipa II/11 (sl. 51/5, kat. br. 38). Na njenomo~uvanom delu, ispod oboda je ostatak dr{ke, ali zbog o{te-}enja nije izvesno da li je postojala jo{ jedna dr{ka na suprot-nom kraju. Zdela zapravo nema uobi~ajen oblik i u dostupnojpublikovanoj kerami~koj gra|i jedina paralela joj je tanjir izStudenice.156 Prema uslovima nalaza, donja granica upotrebetanjira iz Studenice je polovina XV veka, {to ne predstavlja ve-liku vremensku razliku u odnosu na stala}ku posudu. Uprkosformalnoj sli~nosti i pribli`nom datovanju, one se me|usobnorazlikuju po boji glazure i oblicima ukrasnih motiva, koji su naposudi iz Stala}a raznolikiji, a pojedini su i potpuno novi. Polu-mese~asti ornamenti na njenim bo~nim stranama i na dnu, nakojem stoje i sitni krugovi sa udubljenjem na sredini, zasad sunepoznati sgrafito ukrasima na keramici iz XIV i po~etka XVveka. Strani su i starijoj vizantijskoj grn~arskoj produkciji, ma-da se izvesne paralele mogu videti na pojedinim sgrafito ukra-{enim zdelama XIII veka iz Hersona.157 Polumese~asti orna-menti na posudi iz Stala}a podse}aju na dekoraciju metalnogposu|a, i kada ne bi postojale druge vrste ukrasa, kao {to sumali medaljoni i mreàsti venac na dnu, moglo bi se pomi{lja-ti na ne{to poznije datovanje. Ona, me|utim, nosi i izvesnaobele`ja jo{ jedne grupe stala}ke trpezne keramike. Sasvim ble-dozelena glazura preko kompaktnog sloja bele angobe priblià-va je tanjirima tipa VII/2–4, koji se tako|e po mnogim svojstvi-ma izdvajaju od ve}ine posuda otkrivenih u Stala}u.

Zbog male visine recipijenta, i zdele tipa II/12 i II/13mogle bi se uvrstiti u tanjire, mada se sli~ni oblici skoro istihdimenzija ozna~avaju i kao zdele.158 U grn~ariji iz Stala}a onespadaju u najreprezentativnije posude ove vrste (kat. br. 39,40). Po obliku i profilaciji oboda predstavljaju nasle|e iz stari-je vizantijske proizvodnje i kruga njenog neposrednog utica-ja.159 Me|utim, po kvalitetu glazure i upotrebi razli~itih pig-menata na istoj povr{ini, a zatim i po ornamentima i na~inunjihovog urezivanja, isti oblici posuda su tipi~ni i za proizvod-nju mnogih lokalnih radionica iz razdoblja od XIII do po~etkaXV veka.160 Me|u njima je i ova, iz koje su se snabdevali ìte-lji Stala}a i potro{a~i okolnih gradskih i manastirskih naselja.

Zdele oba tipa su gusto pokrivene sgrafito ornamentima.Kod ve}ine je na sredini dna medaljon, koji se sastoji od neko-liko koncentri~nih krugova, rozete u obliku cveta sa zaobljenimkrajevima latica ili od ukr{tenih linija sa spiralno uvijenim kra-

jevima (sl. 51/6–8, kat. br. 39). Na recipijentu je ili horizon-talan friz prelomljenih linija, ili se od centralnog medaljonaprema obodu pruàju ravnomerno raspore|ene tri ili ~etiritrake stilizovane loze. Prostor izme|u traka ispunjen je meda-ljonima ili segmentnim povr{inama loze oivi~ene snopom rav-nih i talasastih linija. Sve su to kombinacije poznatih motivakoje ni na jednoj posudi nisu identi~ne. Ornamenti su kom-ponovani uvek na druga~iji na~in i do detalja su precizno izve-deni, tako da svaka zdela predstavlja posebnu kreaciju majsto-ra grn~ara, u koju je uloèno mnogo i truda i vremena. Istomtipu, me|utim, pripada i zdela sa medaljonima u kojima su podva adosirana pauna (sl. 51/9, kat. br. 39/4). U ve}em meda-ljonu pauni su prikazani detaljnije, sa oba krila i }ubama naglavama, dok su u manjem predstavljene paunice, sa po jed-nim vidljivim krilom, jedva nagla{enim repom i bez i~ega naglavi. Predstave u oba medaljona izvedene su dubokim urezi-ma, ali precizno, sigurnim potezima i sa proporcionalno da-tim svim delovima tela. Veoma sitnim ubodima nagla{eno jei perje, ali kao deo op{te dekoracije takvi ubodi nalaze se i naslobodnim povr{inama medaljona.

Iako skoro identi~ne profilacije, zdela sa predstavom pa-unova izdvaja se iz svoje grupe i po svetlozelenoj glazuri, sli~-noj onoj na zdeli tipa II/11, a zatim i po frizu stilizovane loze,koji je krajnje nemarno ura|en. Spiralno uvijene linije su ne-ujedna~enog oblika i veli~ine, a palmete izostaju ili su jedvanazna~ene. Budu}i da je ovo jedina zdela dekorisana takvimmedaljonima, moglo bi se pomisliti da je doneta iz nekogproizvodnog mesta u kojem su zoomorfni motivi kori{}enimnogo ~e{}e nego na grn~ariji Stala}a. Ali, ako se imaju u vi-du ve} pomenuta boja glazure i ukrasi na obodu, koji su sko-ro isti kao oni na zdeli sa krstoobrazno postavljenim trakamastilizovane loze (sl. 51/7), kao i postojanje rupica na prstena-stoj stopi kao kod vi{e zdela kalotastog i bikoni~nog recipi-jenta, onda je zdela sa adosiranim paunovima samo jedna odvarijanata lokalnog proizvoda. To {to je friz loze ura|en veoma

•156 Blago manastira Studenice 1988, 80, kat. br. A 64, sl. 59.

•157 Jakobson 1979, 133, sl. 83/2; Vizantijskij Herson 1991, kat. br. 243.

•158 Josifova 1982, 61, sl. 4/b–d.

•159 Ceramic Art 1992, 47, 48, Nos. 7, 8; Jakobson 1979, 128, sl.80/2; Hayes 1992, 22–23, fig. 7/12, 13; Papanikola-Bakirtzis 1996,113, fig. VII/1.

74


lo{e, za razliku od precizno izvedenog istog motiva na dru-gim zdelama, zna~i da je za rad na medaljonima bilo potreb-no dosta vremena i da se u pauzi povr{ina suda osu{ila, pa sestoga pribeglo improvizaciji ostalih ukrasa.

Predstava pauna sa strane drveta ìvota ili kraj pehara iz-vora ìvota jeste stari hri{}anski motiv, koji simboli{e besmrt-nost du{e i njenu ve~nost u raju. Iz kasnoanti~ke umetnosti onje prenet u vizantijsku umetnost, gde je prisutan na tekstilu, ka-menoj plastici, a povremeno i na keramici iz IX–XII veka.161

Pribli`no od tog perioda pa sve do XIV–XV veka javlja se idalje u mnogim vidovima umetni~kog stvarala{tva. Na trpe-znoj keramici iz XIII–XIV veka ova kompozicija je razli~itostilizovana, s tim {to su ptice (paunovi, `dralovi) okrenutejedna drugoj grudima ili le|ima, ali uvek glavama usmerenimu pravcu drveta ìvota.162 Na zdeli iz Stala}a paunovi prirod-no stoje jedan prema drugom, ali su im glave okrenute na su-protnu stranu, po ~emu se razlikuju od uobi~ajenog poloàja.Izme|u njih nema mesta ni za kakvu drugu predstavu, koja,o~igledno, nije ni bila predvi|ena. To nije ona prvobitna sce-na sa drvetom ìvota, ve} je iz nekih razloga modifikovana.Majstor koji je ukra{avao stala}ku zdelu kao uzor sigurno nijeimao postoje}u, eventualno importovanu kerami~ku posudu,ve} svakako neku drugu vrstu predmeta. Nije isklju~eno ni toda je u tu svrhu mogla da posluì i dekorativna plastika na ta-da{njim manastirskim hramovima, pre svega ona na dvorskojcrkvi u Kru{evcu. Dodu{e, i tamo su na prozoru ju`ne fasadeptice okrenute le|ima jedna drugoj, a dodiruju se glavama,odnosno kljunovima, ali su zato na biforama bo~nih zidovapriprate u istom poloàju kao na zdeli iz Stala}a.163 Za njih sekaè, me|utim, da su orlovi. Na stala}koj posudi o~iglednosu prikazani paunovi, mada ne tako verno kao na kerami~kojzdeli iz manastira Blagove{tenja u Gornjaku.164 Tu su paunovi

•160 Constantinescu 1972, 134, fig. 61/7, 8; Georgieva 1974, sl.96/13; Baraschi 1977, pl. XII/3, XIV/4, 5; Alexiev 1994, 92, t. III;Roman~uk 2003, 105–106, Abb. 2/3.

•161 [elkovnikov 1959, 299–300; Radojkovi} 1969, 109, 127, sl. 48,64; Makarova 1967, 19, 20.

•162 Rice 1930, 115, t. XVIII/a; Georgieva 1974, 114, sl. 78/1–3.

•163 Katani} 1988, 46, 49–55, sl. 12, 23.

•164 Cunjak 1988, 37, sl. 8–10; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 2003, 188,fig. 16/1.

75


Sl. 52. Zdele gle|osane – tip: II/13 (1); dna zdela (2–6) – R 1 : 4

6

2

5 3

4

1

prikazani nezavisno jedan od drugog, na suprotnim krajevimarecipijenta, {to ni pribli`no ne odgovara primarnoj koncepci-ji sa drvetom ìvota. Ukomponovani su u splet geometrijskihmotiva, me|u kojima su i friz stilizovane loze, {estolisna ro-zeta izvedena {estarom i radijalno razme{tene trake.

Stala}ka zdela sa paunovima koristila se dugo i na vi{e na-~ina. Zbog nesvakida{njeg i izuzetno dekorativnog izgleda si-gurno je imala po~asno mesto na trpezi, a s obzirom na rupicena prstenastoj stopi, bila je predvi|ena da stoji kao svojevrstanukras i na zidu u nekoj od prostorija. Na kraju je upotreblja-vana i kao zamena za sve}njak, a takva uloga joj je namenjenaili usled delimi~nog o{te}enja, ili zbog rajskih ptica u meda-ljonima. Naime, na sredini zdele, na samom dnu, postoji prste-nasta mrko nagorela povr{ina sa ispucalom glazurom, nastalaod sve}e koja je tu ~esto i dugo gorela. Takva pojava do sadanije zapaèna na drugim posudama iz Stala}a.

Po na~inu ornamentisanja i istovremenoj primeni ve}egbroja dekorativnih motiva isti~e se i zdela tipa II/13, bogatoukra{ena gotovo po celoj unutra{njoj povr{ini (sl. 52/1, kat.br. 40). Ona, izgleda, poti~e iz ruke istog majstora koji je de-korisao i zdele prethodnog tipa, {to se vidi najpre po uzanojtalasastoj liniji na obodu, a zatim i po krstoobrazno raspore-|enim trakama mreàste povr{ine. Centralno mesto pokrivakrupan medaljon, koji ~ini rozeta izvedena {estarom i okruè-na prstenom stilizovane loze. Ovako komponovan medaljon,sa rozetom od 23 latice, koje se u poslednjim redovima samodelimi~no vide, konstatovan je na jo{ nekoliko fragmentovanihzdela, ~iji se oblik nije mogao rekonstruisati, kao i na delovi-ma trbuha ve}ih kr~aga. I mali medaljoni razme{teni ispodoboda recipijenta tako|e se javljaju ~e{}e na sudovima za vodunego na zdelama. U Stala}u se takva kompozicija ne ponavljau celini. Na pomenutim fragmentima vide se sli~na, ali ne isto-vetna re{enja, pa se i za ovaj tip zdela moè primeniti isto za-paànje – svaki pojedina~ni primerak se bar u ne~emu razli-kovao od ostalih.

Osim zdela koje su sa velikom verovatno}om mogle dabudu rekonstruisane, postoji znatna koli~ina fragmenata bezdovoljno elemenata potrebnih za tipolo{ke odrednice. Na nji-ma su se zadràli samo delovi uobi~ajenih ornamentalnih mo-tiva, naj~e{}e traka mreàstih povr{ina ili stilizovane loze. Boljesu o~uvana dna pojedinih zdela, na kojima se obi~no nalaze podva koncentri~na kruga, a re|e i sloèniji ukras u vidu meda-

ljona (sl. 52/2–6, kat. br. 41). Medaljoni su komponovani odistih ili sli~nih ve} poznatih motiva, dok heksagram na dnujedne zdele predstavlja usamljenu pojavu (sl. 52/2). S obziromna prstenastu stopu na spolja{njoj strani dna, koja se u takvojformi ne nalazi na drugim posudama iz Stala}a, sva je vero-vatno}a da je zdela sa heksagramom importovana. Naime, uTrnovu je otkriveno nekoliko fragmentovanih zdela sa sli~noprikazanom {estokrakom zvezdom, ura|enom preklapanjemdve trougaone uzane trake, kao i na primerku iz Stala}a.165

Isti motiv se nalazi i na kalotastoj zdeli iz Pacuiul lui Soare,166

kao i na dnu jo{ nekoliko posuda iz kruga izvorne vizantijskeprodukcije gle|osane keramike.167 Svi pomenuti nalazi dato-vani su pribli`no u isto vreme, u XIII–XIV vek, pa ili poti~uiz odre|enog {ireg podru~ja vizantijske proizvodnje tog peri-oda, ili su produkt isto~nobalkanskih radionica koje su radilepod vizantijskim uticajem. Budu}i da je u Stala}u otkrivenasamo jedna zdela sa heksagramom, a da ih u Hersonu i na bu-garskim nalazi{tima ima vi{e, prirodno je pretpostaviti mogu-}e pravce kojima je takav proizvod mogao da stigne u predeletada{nje Srbije.

Tanjiri su u proseku ve}i od zdela, obod im je {iri i ja~erazgrnut, a dno je ravno ili je na niskoj prstenastoj stopi (sl.53/1–6, kat. br. 42–45). Sa~uvani su u fragmentima, zbog ~egaje celovit oblik pojedinih primeraka ura|en po ugledu na dru-ge nalaze sa analognom ornamentikom. To se odnosi prven-stveno na posude tipa VII/1, koje i po obliku i po ornamen-tici najvi{e odgovaraju tanjirima sa nekoliko gradskih naseljau Bugarskoj. Najbolji primer je deo {irokog oboda velikog ta-njira, ~iju dekoraciju ~ine nizovi poluprstenastih motiva samreàstom pozadinom (sl. 53/2). Isti ornamenti se nalaze navelikom broju zdela i tanjira iz Trnova,168 a u manjem obimui na sli~nim posudama iz Sofije i Plevena, gde obi~no stoje naobodu, a u pojedinim slu~ajevima i na zidovima, pokrivaju}iveliku povr{inu.169 Kako je u Stala}u konstatovan fragmenatsamo jednog ovako dekorisanog tanjira, skoro da nema sumnje

76


•165 Georgieva 1974, 84, sl. IX/1, 2.

•166 Baraschi 1977, 88, fig. 70/4.

•167 Rice 1930, 66, fig. 5/2; Jakobson 1979, 142, sl. 90/1; Vizantij-skij Herson 1991, 162, 174, kat. br. 170, 184.

•168 Georgieva 1974, 84, sl. 62.

•169 Stan~eva 1964, 127, 179, t. IX/27, 44; Genova 1989, sl. 11/3, 8.

u to da je donet iz nekog od pomenutih srednjovekovnih gra-dova u Bugarskoj. Putem trgovine u Stala} je stigao jo{ jedantanjir istog tipa, za ~iju ornamentiku u publikovanoj trpeznojgrn~ariji ne postoje odgovaraju}e analogije (sl. 53/1, kat. br.42). Na sa~uvanom fragmentu su trougaoni motivi u frizu,oslonjeni jednom stranom na ivicu kalotastog dela recipijenta,a vrhom usmereni prema dnu. Sli~ni ukrasi nalaze se na zdela-ma i tanjirima iz Coconi, Pacuiul lui Soare, Trnova, Plevena, stim {to su u odnosu na ornamentiku posude iz Stala}a uvekjednostavniji.170 Zapa`a se tako|e da su dekorativni motivi ta-

njira iz Stala}a urezani vrhom veoma tanke alatke, {to nije svoj-stveno ve}ini ostalih sgrafito ukra{enih sudova sa ovog nala-zi{ta. Pri tome treba jo{ jednom re}i da je fragmenat pome-nutog tanjira otkriven u okviru drena`ne jame (objekat 19),u gornjem nivou njene ispune i da ni po takvom mestu nala-za ne pripada kategoriji posu|a mesne proizvodnje.

77


1 3

2 4

5

Sl. 53. Tanjiri – tip: VII/1 (1, 2); VII/2 (3, 4);VII/3 (5); VII/4 (6) – R 1 : 4

6

•170 Constantinescu 1972, 134, fig. 59, 60; Baraschi 1977, fig. 65/E.5,F.2, 5, 7, 9; Georgieva 1974, 86, sl. X, 61/1, 3, 4, 6; Genova 1989, 66,sl. 10/8–14; Stan~eva 1964, t. VII/54; D`ambov 1991, sl. 46.

Ostali tipovi tanjira su u srednjovekovnoj keramici skoronepoznati (sl. 53/3–6, kat. br. 43–45). Analogije im se doneklemogu na}i u tanjirima iz Coconi, Pacuiul lui Soare, Trnova, odkojih je ve}ina sa~uvana u fragmentima.171 Primerci iz Stala-}a su ispod sasvim bledozelenkaste glazure ukra{eni uglavnomjednom vrstom ornamenata. Eventualno su bila primenjena idva razli~ita motiva, s tim {to je uvek preostajalo dovoljnopraznog prostora kako bi osnovni ukras do{ao do ve}eg izra-àja. Na dva tanjira se u okviru medaljona nalazi motiv ruèvetrova (sl. 53/4, 5, kat. br. 43, 44). Na ivici istih tanjira suovalne pege intenzivnije zelene boje, {to je karakteristi~no zaveliki broj zdela i tanjira sa pojedinih nalazi{ta u Bugarskoj,172

a u manjoj meri i za istu vrstu posuda iz Pacuiul lui Soare iCoconi u Rumuniji.173 Takvi bojeni ukrasi preuzeti su iz sta-rijeg vizantijskog kerami~kog materijala,174 ali su najve}u pri-menu na{li na zdelama otkrivenim u Trnovu, na kojima se vi-{ebojne pege naizmeni~no smenjuju.175 Me|utim, na takvimposudama ne postoji motiv ruè vetrova, a nema ga ni na ke-ramici sa drugih srednjovekovnih lokaliteta u Srbiji. Zasadaje poznato da je prisutan jedino na posudama iz Stala}a, i tone samo na doti~nim tanjirima ve} i na nekoliko kr~aga i bo-kala (sl. 55/1, 59/15). Sli~an slu~aj je i sa ornamentom polu-kru`nih linija na jednom tanjiru (sl. 53/3, kat. br. 43). Ure-zane su {estarom, preklapaju se i obrazuju friz, na kojem superiferna lepezasta polja ispunjena talasastim urezima. Takavornamenat se javlja i na bokalima tipa VIII/2, ali isto tako ina sli~nim posudama iz Sopo}ana.176 Iako to ne govori o me-stu proizvodnje doti~nih sudova, ipak se moè pretpostaviti dasu nastali u nekoj od lokalnih radionica, jednoj ili vi{e sused-nih i istovremenih. Za kona~an zaklju~ak izgleda da ipak trebasa~ekati sistematsku obradu kerami~kog materijala sa drugihnalazi{ta, kao {to su Koznik, Magli~, Sopo}ani, pa ~ak i No-vo Brdo. Budu}i da je obrada keramike iz Banjske obavljena,jedino se za nju moè tvrditi da ne sadrì ni ovako ornamen-tisane posude, niti pak posude gle|osane preko sasvim bledo-zeleno bojene podloge.

Posude za vodu, vino i druge vrste te~nosti predstavljaju sle-de}u veliku skupinu grn~arskih proizvoda, za koje se s pravommoè smatrati da su kori{}eni na trpezi. One su svojevrsnoobele`je arheolo{kog materijala iz Stala}a, budu}i da zasad nepostoji nalazi{te iz XIV i po~etka XV veka na kojem je otkri-ven veliki broj raznoliko dekorisanih primeraka. Bilo ih je za-

pravo pribli`no koliko i zdela, pa je i to jedan od razloga {tose smatraju lokalnom pojavom.

Me|u srazmerno velikim brojem razli~itih oblika, preo-vla|uju bokali i kr~azi. Njih je prete`no bilo na prostoru Ma-log grada, a u zanemarljivoj meri u predelu kapije na Velikomgradu. Uop{teno gledaju}i, oba primarna oblika imala su istufunkciju, zbog ~ega me|u njima ne postoji velika razlika. Onase uglavnom ogleda u {irini vrata i izgledu oboda, a delimi~-no i u ukupnoj veli~ini, odnosno obimu tela. Znatno vi{e jezajedni~kih elemenata, kao {to su faktura, na~in izrade, orna-mentika, kvalitet glazure i podglazurni pigmenti, po ~emu sudonekle sli~ni i mnogim tipovima gle|osanih zdela.

Sve posude za te~nost izra|ene su od dobro prera|enegline prirodnog sastava, pre~i{}ene ili sa dodatkom male koli-~ine finog sitnog peska, a retko i mlevenog kvarca. Zidovi suujedna~ene debljine, a forme su pravilne i gotovo uvek sime-tri~ne. Crvene su boje pe~enja, a re|e crvenosive ili crveno-mrke, {to je odlika malih kr~aga ~iji su zidovi prili~no debeliu odnosu na njihove ukupne dimenzije. Relativno mali brojje bez glazure na spolja{njoj povr{ini. Ve}ina je gle|osana, stim {to je prethodno dekorisana bilo u sgrafito tehnici, bilosamo bojenjem, odnosno slikanjem. Gle|osane povr{ine su uosnovi bledoùte, oker ili zelenkastoùte boje, a izuzetno susvetlozelene ili svetlosme|e. Malo je monohromno gle|osanihprimeraka. Na najve}em broju se preko osnovne boje nalazesme|e ili tamnije zelene povr{ine, koje sa manje ili vi{e uspe-ha prate urezane motive.

Budu}i da je najve}i broj posuda za te~nost sa~uvan ufragmentima i ~esto bez gornjeg, zavr{nog dela, to se za mno-ge primerke ne zna da li pripadaju grupi bokala ili grupi kr~a-ga. Ipak se uo~ava da su bokali bili u mnogo manjoj upotre-

78


•171 Constantinescu 1972, 134, 138, fig. 61; Georgieva 1974, sl.96/10, 11; Baraschi 1977, pl. XII/6–8.

•172 Georgieva 1974, sl. VI, VII; Genova 1989, sl. 10/2, 3: Dàmbov1991, sl. 46.

•173 Constantinescu 1972, pl. XLI/4, XLV/9, 10, 13; Baraschi 1977,fig. 56/1, 63/1, 7, 8.

•174 Morgan 1942, 158, fig. 135; Ceramic Art 1992, Nos 11, 14;Benaki Museum 1999, 81, Nos, 153, 160.

•175 Georgieva 1974, sl. X, XIV, XV.

•176 Juri{i} 1983, t. VII/2, 3.

bi od kr~aga. Predstavljali su zapaènu kategoriju posuda, ko-ju odlikuje {irok otvor trolisno formiranog oboda, sa uskimizlivnikom na ~eonoj strani. Oblik tela je razli~it – od valjka-stog i bikoni~nog do skoro loptastog, a manji broj se isti~e iz-razito suènim donjim delom koji prelazi u {iroku stopu. Za-jedni~ki su im oblik dr{ke, koja je uglavnom trakasta, i {irokoravno dno, ~esto po ivici pro{ireno i profilisano. Preko nane-tog premaza angobe, koja pokriva najve}i deo spolja{nje po-vr{ine, osim donje zone tela, ve}ina je dekorisana sgrafito ili

slikanim ornamentima. Iako su skoro istih tehnolo{kih osobe-nosti, bokali su razvrstani u nekoliko tipova. Tome su dopri-nele specifi~ne forme tela i primena odre|enih ornamentalnihmotiva, koji su rasporedom uvek dobro uskla|eni sa raspolo-ìvim povr{inama sudova. Motivi su ~esto kombinovani, aliim je za skoro svaki oblik posude odre|eno odgovaraju}e,najprikladnije mesto.

Mada gotovo svi bokali deluju veoma dekorativno, bez sva-ke sumnje su najprivla~niji primerci tipa VIII/1 (sl. 54/1–4,

79


1

2

1a

2a

1b

2b

3

4

Sl. 54. Bokali – tip: VIII/1 (1–4) – R 1 : 4

80


Sl. 55. Bokali – tip: VIII/2 (1–4); VIII/3 (5, 6) – R 1 : 4

Sl. 56. Bokali – tip: VIII/4 (1, 2); VIII/5 (3); VIII/6 (4); VIII/7 (5) – R 1 : 4

6 4 5

1 2 3

1 2 3 4 5

kat. br. 46), ~emu doprinose njihova visina i izduèna silueta,a uz to i izbor ornamenata kao dopuna op{tem izgledu. U tesvrhe su u najve}oj meri kori{}ene trake stilizovane loze ilitrake raznolikih mreàstih povr{ina, katkada u kombinaciji sadrvetom ìvota. Ukrasne trake stoje vertikalno sa strane ili na~eonom delu tela, ili se pruàju ukoso na bokovima, a u nekimslu~ajevima su i horizontalno poloène. Horizontalne trakeobi~no se nalaze ispod drveta ìvota – kao osnova iz koje onoizrasta. Drvo ìvota je naj~e{}e uokvireno u listoliku formu,a u izuzetnim slu~ajevima je bez okvirne linije.

Iz grupe bokala ovog tipa izdvaja se primerak kru`nogotvora, a ne trolisnog, kao kod ostalih posuda (sl. 54/4, kat.br. 46/4). Donekle se isti~e i bokal kome nedostaje gornja po-lovina, i to zbog posebno oblikovane loze koju ~ine ja~e uvi-jene spiralne linije i palmete sa dekorativnim zavr{ecima (sl.54/3, kat. br. 46/3). I pored navedenih razlika, koje su u su-{tini zanemarljive, o~igledno je da su sve posude ovog tipadelo istog majstora. Kao vrstan poznavalac svog zanata on jepravio skoro identi~ne oblike, ali se istovremeno trudio da mufinalni proizvodi ipak ne li~e u potpunosti jedan na drugi.Stoga je ukrasne trake ispunjavao razli~itim motivima koje je nadruga~iji na~in i razme{tao, kako bi prikazao sopstveno ume}ei sve mogu}nosti kojima je u datom momentu raspolagao.

U do sada publikovanom kerami~kom materijalu veoma suretke posude koje su u svemu analogne bokalima tipa VIII/1.Najbliì su im nalazi iz Studenice i Novog Brda, s tim {to i tupostoje izvesne razlike – bilo u ornamentici, bilo u boji gle-|osanih povr{ina. Na primerku iz Studenice na ramenu stojepored mreàstih traka i sitni medaljoni, od kojih jedan, sa spi-ralno uvijenim zrakastim linijama, vi{e odgovara ornamenti-ci posu|a iz Ra{ke oblasti.177 Bokal otkriven u Novom Brdupoti~e izgleda iz radionice stala}ke keramike, bez obzira na spe-cifi~an na~in upotrebe podglazurnih boja. Na bo~nim strana-ma ukra{en je predstavama drveta ìvota listolike forme, sli~-nim onima na bokalima iz Stala}a.178

Bokali tipa VIII/2 razlikuju se od prethodnih vi{e po obli-ku nego po ostalim svojstvima. Manji su, imaju proporcional-no {iri trolisni otvor i kra}e trbu{asto telo, kao i ravno dno bezprofilacije po ivici (sl. 55/1–4, kat. br. 47). Povr{inska obradaje ista kao i kod prethodnog tipa, {to kod ve}ine podrazumevaisti kvalitet glazure i iste nijanse pigmenta. Me|u ornamen-talnim motivima, pored uko{enih i horizontalnih traka, ja-

vljaju se i medaljoni, a novinu ~ini i friz polukru`no urezanihlinija na ramenu. Na jednom bokalu je ispod takvog friza deli-mi~no o~uvana ljudska predstava (sl. 55/4, kat. br. 47/4). Ucelini je vidljiva ovalna glava, na kojoj su prikazani o~i, nos iusta, i to u punoj me|usobnoj srazmeri i veoma preciznimpotezima. Na glavi se zapaà i po~etak kose ili kape, a sve nago-ve{tava da je re~ o mu{koj osobi. Me|utim, ruke su predsta-vljene sa daleko manje pa`nje – polaze od vrata, odmah ispodglave. Na njima su polukru`nim linijama nazna~ena ramena,a na jednom mestu i lakat. Naàlost, i ovaj bokal je o{te}en,a naro~ito u delu gde se nastavlja telo prikazane osobe. Zasa-da je to jedina ljudska predstava na ovoj vrsti sudova za vodu,{to navodi na pomisao da je doti~ni bokal ve} pri izradi bionamenjen odre|enoj osobi ili za neke posebne svrhe. Na svo-jevrstan na~in se izdvaja i bokal sa krupnim medaljonom na~eonoj strani, koji se sastoji od ~etiri koncentri~na kruga saruòm vetrova u sredini (sl. 55/1, kat. br. 47/1). To je jednaod dveju posuda za te~nost sa ovako formiranim medaljo-nom, koji je karakteristi~an za tanjire tipa VII/3, 4. I sasvimbledozelenkasta glazura je skoro ista kao na doti~nim tanjiri-ma, pa se ~ini da je re~ o jednoj manjoj seriji posuda izra|e-nih u posebnom maniru kako dekorisanja, tako i gle|osanja.Na bo~nim stranama istog bokala nalaze se predstave drvetaìvota, od kojih jedno ima ravne a drugo spiralno uvijene bo~-ne izbojke. Prakti~no su nalik jelovim gran~icama sa navi{eusmerenim izbojcima. Takva varijanta drveta ìvota postojisamo na jo{ jednom fragmentu trbuha malog kr~aga, gde sto-ji u horizontalnom poloàju.

Op{ta forma bokala tipa VIII/2, kao i slede}eg VIII/3,podse}a na sudove za te~nost sa zapadnoevropskih prostora,pre svega na italijansku majoliku, pa nije isklju~eno da su upra-vo oni bili presudni za stvaranje oba stala}ka tipa. Ukoliko se unekim budu}im istraìvanjima to i materijalno potvrdi, prven-stveno prisustvom uzoraka na samom terenu, to bi zna~ilo datipovi VIII/2 i VIII/3 ~ine jednu skladnu povezanost zapad-nih i isto~nih uticaja na lokalnu produkciju. Jer, ako su formeprihva}ene iz istovremene proizvodnje posu|a na Zapadu,onda su oblici ornamenata, na~in njihove primene i kvalitet

•177 Blago manastira Studenice 1988, 51, kat. br. A 52, sl. 19; Juri{i}1983, t. IV/1, 2, V/2.

•178 Arheolo{ko blago Srbije 1983, 139–140, kat. br. 114.

81


glazure sasvim sigurno bili pod neposrednim uticajem proiz-vodnih centara isto~nobalkanskih predela. Bokali tipa VIII/3su najve}im delom, naàlost, sa~uvani u sitnim fragmentimamalog broja primeraka. Od prethodnog tipa razlikuju se poprimetno uèm vratu i dnom sa nagla{enom profilisanomstopom (sl. 55/5, 6, kat. br. 48). Na prelazu iz ramena u vrat jeprstenasto rebro, koje se nalazi i na ve}ini drugih bokala, pa inekih kr~aga, s tim {to je na sudovima ovog tipa dekorisanouzanim spiralama u nizu. Isti bokali se odlikuju jo{ jednimnovim ornamentalnim motivom, koji nije svojstven ostalojkeramici iz Stala}a. Ukrasne trake, koje se od ramena idu}i kadnu postepeno {ire, ovoga puta su ispunjene kosim nizovimasitnih ureza. Takav ornamenat povremeno se javlja na posuda-ma iz XIII–XIV veka sa naselja u Bugarskoj i Rumuniji, s tim{to je na tanjirima iz Plevena zastupljen u ve}em obimu.179

Kako ova vrsta motiva nije poznata u izvornom vizantijskomstvarala{tvu, prema do sada publikovanom materijalu proiz-lazi da je motiv nastao u jednom od grn~arskih centara isto~-nobalkanskih prostora. Na dnu istog bokala je reljefni pe~atu obliku }irili~nog slova D, koji ne stoji na sredini, kako jeuobi~ajeno, ve} se nalazi bliè ivici (sl. 55/5). S obzirom nato da je pojava pe~ata u neposrednoj vezi sa upotrebom ru~-nog grn~arskog kola, treba re}i da je doti~ni bokal izra|en navitlu sa no`nim pokretanjem. Zasada je to jedina posuda saovakvom oznakom.

Kao za bokale tipa VIII/1, tako i za ova dva naredna tipabokala postoje malobrojni analogni primerci. Po obliku im jesli~an bokal iz Gradca, koji je, me|utim, dekorisan motivimakoji se ne nalaze na keramici iz Stala}a.180 Re~ je o krupnimkrugovima koji se preklapaju i koji su u jednostavnijim varijan-tama prisutni na posudama za vodu iz Sopo}ana i Banjske.181

Svojevremeno je izneta pretpostavka da je bokal iz Gradca do-speo iz nekog od vizantijskih proizvodnih centara, a u novijevreme za isti bokal se kaè, uz odgovaraju}e obrazloènje, dapredstavlja delo doma}eg majstora.182

Bokali vitkog tela, sa najve}im pre~nikom u predelu ra-mena i isto toliko {irokim otvorom trolisnog oblika, ozna~e-ni su kao tip VIII/4. Oni donekle li~e na krupne pehare, ~emudoprinosi i {iroko dno u vidu koni~ne stope (sl. 56/1, 2, kat.br. 49). Bolje su sa~uvana samo dva primerka, od kojih nijedannema sgrafito dekoraciju. Ve}i bokal je ukra{en horizontalnimtrakama bledozelene i mrke boje preko sivkastobele angobe,

dok je manji svetlozeleno i maslinasto gle|osan. Istom tipupripada jo{ samo nekoliko fragmenata od najvi{e dva do tribokala. Istovetni oblici sudova otkriveni su prilikom istraì-vanja srednjovekovnog utvr|enja u Prokuplju, {to govori ojednom uèm krugu rasprostranjenosti proizvoda jo{ neubi-cirane radionice u kojoj su pravljeni veoma upadljivi oblici,ali skromno obra|enih spolja{njih povr{ina.183

Kao pehar mogao je da se koristi i mali bokal trolisnogotvora sa ornamentom uzanih ravnih i izlomljenih linija, slo-ènih u trougaone motive (sl. 56/3, kat. br. 50). U Stala}u onpredstavlja usamljenu pojavu, ali je po ornamentici blizak bo-kalima i kr~azima iz Sopo}ana, Gradca i Nove Pavlice, na ko-jima isti motivi ~ine delove sloènih kompozicija.184

Bokal bikoni~nog tela i kratkog izlivnika na obodu imaoje specifi~nu i sasvim jasnu namenu (sl. 56/4, kat. br. 51). Nagornjoj polovini tela on ima niz trougaonih otvora ura|enihodmah po skidanju sa grn~arskog kola, u jo{ vla`noj glini, zbogkojih je te~nost mogla da stoji samo u donjoj polovini. Da bise odatle izlila, bokal je trebalo nagnuti unazad, kako bi te~-nost pro{la najpre kroz {upljinu u dr{ci a zatim kroz kanal uobodu i na kraju iza{la kroz mali cevasti sisak na ~eonoj stranisuda. Rukovanje bokalom zahtevalo je izvesnu ve{tinu, pa jeto svakako razlog {to nije bio namenjen svakodnevnoj upo-trebi i {to je konstatovan samo u jednom primerku. Sluìo je natrpezi za razonodu i nadmetanje u ve{tini konzumiranja pi}a,koje je prilikom svakog pravilno izvedenog pokreta izlazilo uodmerenim, malim koli~inama. I pored uobi~ajenog oblika, bo-kal se od ve}ine ostalih sudova za vodu ne razlikuje ni po fak-turi, ni po na~inu izrade, a isto tako ni po kvalitetnoj ùtoj,sme|oj, a mestimi~no i zelenoj glazuri. U publikovanoj sred-njovekovnoj grn~ariji sli~ni sudovi nisu poznati. Neka dalekaparalela, ali vi{e po nameni nego po obliku, moè se videti ukr~agu od majolike iz Zadra. Zadarski primerak ima druga~iju

•179 Baraschi 1977, fig. 61/9; Genova 1989, sl. 9/9, 11/1, 7, 16.

•180 Juri{i} 1989, 37, sl. 39, 40.

•181 Juri{i} 1983, t. VII/2; arheolo{ki materijal iz Banjske je u pripre-mi za publikovanje.

•182 Juri{i} 1989, 37; Biki} 2000, I, 231–232.

•183 Kuzmanovi} 1984, kat. br. 81.

•184 Juri{i} 1983, t. VII/2; Ista 1989, 37, sl. 39/2, 40; Ista 1991, 83,sl. 70/2.

82


formu, kao i sistem punjenja i rukovanja pri upotrebi, ali je usredini u kojoj je na|en tako|e spadao u nesvakida{nje posu-de.185 Na osnovu stilizovanih vegetabilnih ornamenata i boje,naro~ito manganove sme|e, i on je datovan okvirno u XV vek.

Posude sli~ne namene, pod nazivom varalice, poznate sui u na{em narodnom stvarala{tvu u vidu testije, kondira i bo-kala, sa razli~itim sistemom nalivanja i izlivanja te~nosti. Slu-ìle su na trpezi za uveseljavanje uku}ana i gostiju, a naj~e{}ena svetkovinama.186 Na jednom bokalu – varalici iz sredineXX veka postoje, izme|u ostalog, i uzdu`ni prorezi na vratukoji su imali sli~nu funkciju kao trougaoni otvori na bokaluiz Stala}a, a na isti na~in – kroz kanale u dr{ci i u obodu – iz-lazila je te~nost.187

Mali bokal od kaolinske gline, sa mreàstim ukrasom iz-vedenim tamnocrvenom bojom, predstavlja import iz Ugar-ske (sl. 56/5, kat. br. 52). Pripada produkciji grn~arskih radi-onica iz XV veka u Budimu, ~ija se najve}a proizvodnja beleìu periodu od {este do osme decenije istog stole}a.188 Posudagotovo identi~nog oblika i ornamentike otkrivena je na prosto-ru Beogradske tvr|ave, i to pod uslovima koji je opredeljujuu drugu polovinu XV veka – shodno datovanju poja~ane pro-izvodnje u Ugarskoj.189 Kako je konstatovan u okviru objek-ta 4 zajedno sa delovima sgrafito ukra{enih sudova, me|u ko-jima je i zdela sa heksagramom na dnu, primerak iz Stala}a jemorao da bude donet najkasnije uo~i propasti utvr|enja, po-~etkom XV veka. U isto vreme prispele su bar jo{ dve do triposude od iste ù}kastobele gline, kojima pripada nekolikositnih ulomaka bez bojenih ukrasa na povr{ini. Oblik doti~nihposuda nije se mogao odrediti.

Posebnu kategoriju bokala, dekorisanih slikanjem belim,mrkim ili zelenim pigmentom, ~ine tipovi VIII/8–VIII/10. Po-jedini od njih odlikuju se karakteristi~nim oblicima, a delimi~-no i veli~inom. U izrazito krupne spadaju bokali tipa VIII/8,koji su prete`no negle|osani i ~esto bez ikakve ornamentike.Mali broj je ispod bezbojne, bledozelene ili maslinaste glazu-re ukra{en angobom u vidu traka izvedenih ~etkicom ili sliva-njem od oboda prema dnu, katkada u kombinaciji sa nizovi-ma pega (sl. 57/1, 2, kat. br. 53). îni se da su dela lokalnihmajstora, mo`da i onih koji su izra|ivali kuhinjsko posu|e, ida je to razlog {to su konstatovani u znatnom broju fragme-nata. Pri tome su kao uzor u proizvodnji mogli da posluè su-dovi sli~nog oblika dobavljeni iz susednih oblasti, poput pri-

meraka iz Coconi, utvr|enja [eia i iz Kaliakre, od kojih poje-dini nose ~ak i istovetne ornamentalne motive.190 U Stala}usu izgleda bili na ceni ne toliko zbog izgleda, koliko zbog ve-li~ine, budu}i da su zahvatali i po nekoliko litara te~nosti.

Slikanjem belom angobom dekorisani su i bokali tipaVIII/9, analogno fragmentima otkrivenim kod Tekije, u Trno-vu i na jo{ nekoliko nalazi{ta u Bugarskoj.191 U odnosu naprethodne posude za te~nost oni su osetno manjih dimenzi-ja, a po ukupnom izgledu vi{e su nalik na tip VIII/2 (sl. 57/3,kat. br. 54). Ostale osobenosti su iste kao i kod velikih bokalaVIII/8 – od oblika motiva, koji su samo sitniji i prilago|eni ve-li~ini sudova, do bezbojne ili maslinaste glazure kojom je po-krivena cela spolja{nja povr{ina. Istom tipu pripadaju i maliulomci od jo{ dve posude, koje su ispod bezbojne glazure biledekorisane krugovima angobe sa krupnom ta~kom u sredini.Takvi ukrasi, u vidu jednostavnih koncentri~nih ili lan~ano spo-jenih prstenastih krugova, javljaju se na keramici vizantijskogkulturnog kruga naj~e{}e tokom XIII veka.192 U istom peri-odu, kao i u narednom stole}u, prisutni su i na posudama sa na-lazi{ta u Bugarskoj, a u izvesnoj meri i u Rumuniji.193 Kod nasse nalaze na bokalima i kr~azima sa naselja na priobalnom poja-su |erdapskog dela Dunava, a mestimi~no i izvan ovog area-la.194 Stala}u su teritorijalno najbliì delovi kr~aga iz manasti-ra Ravanice i Blagove{tenja u Gornjaku, kao i zdela iz @i~e.195

•185 Petri~ioli 1986/87, 187.

•186 Tomi} 1983, 119–120.

•187 Tomi} 1983, 119, kat. br. 649.

•188 Holl 1963, 351, 381, Abb. 79/8, 9.

•189 Biki} 1994, 88–89, sl. 34/9; Popovi}, Biki} 2004, 82, kat. br. 26.

•190 Diaconu, Constantinescu 1960, 73, fig. 39/1; Constantinescu1972, 118, pl. XXX/3; Josifova 1982, 60, sl. 2/b.

•191 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, t. 126; Georgieva 1974, 30, sl. 19;ângova 1972, 63; Genova 1989, 61.

•192 Morgan 1942, 101–103; Megaw 1989, 264, fig. 5/c, d; Vizan-tijskij Herson 1991, 230, kat. br. 248; Ceramic Art 1992, 28, fig. 18;Papanikola-Bakirtzis 1996, pl. IV/16; Roman~uk 2003, Abb. 8/6, 8.

•193 Constantinescu 1972, 140, pl. XLVIII/11–13; Baraschi 1977, 96,fig. 77/2, 3, 5, 6; 80/2–5, 8; Georgieva 1974, 30, sl. 22/2, 3; Genova1989, 61, sl. 6/10–14.

•194 Popovi}, Ivani{evi} 1988, 147, sl. 19/10; Mini} 1999, 229–236.

•195 Mini} 1999, 230, fig. 2/1, 6; Cunjak 1988, 37.

83


Sudovi ukra{eni slikanjem mrkom, a re|e i zelenom bo-jom ~ine malu grupu, u osnovi sli~nog oblika (sl. 57/4–7,kat. br. 55). Svrstani su u bokale tipa VIII/10 isklju~ivo zbogtrolisno formiranog oboda, iako imaju prili~no uzan vrat, kaokod mnogih kr~aga. Ornamenti traka, mreàstih povr{ina idrveta ìvota izvedeni su mrkom bojom velike gustine, zbog~ega su katkad blago reljefni. Oslikane su i rebraste povr{inevrata, sve do oboda, horizontalnim trakama mrke i svetloze-lene boje, a sli~ni ukrasi nalaze se i na dr{kama. Na fragmen-

tovanoj mrko bojenoj dr{ci, koja je stajala, po svemu sude}i,na jednoj od tih posuda, aplicirana je traka u vidu podu`nogrebra sa nizom sitnih otvora (sl. 62/15, kat. br. 71). Na svimposudama slikanje je obavljeno preko prethodno nanetogtankog premaza sivkastobele angobe, posle ~ega je usledilogle|osanje bezbojnom, bledozelenom ili zelenkastoùtom gla-zurom. Glazura je slaba, veoma tanka i bez sjaja, a naneta je sa-mo da bi pokrila i za{titila ornamente. Prakti~no nije sluìlakao dekorativni elemenat.

84


Sl. 57. Bokali – tip: VIII/8 (1, 2); VIII/9 (3); VIII/10 (4–7) – R 1 : 4

1 2

6

4 5

3

7

Slikanje mrkom i zelenom bojom ima poseban razvojnipravac u odnosu na tehniku slikanja belom angobom. Iako sena keramici vizantijske proizvodnje pojavilo vrlo rano, do ve-}eg izraàja je do{lo tek od polovine XII veka, a zatim se usmanjenom obimu koristilo i u razdoblju od XIII do XIV sto-le}a.196 Nalazi iz Stala}a, s obzirom na datovanje, predstavlja-ju krajnji domet ove vrste ukra{avanja, s tim {to se adekvatneanalogije mogu na}i u posudama iz Mile{eve, kao i u frag-mentima otkrivenim tokom istraìvanja Novog Brda i crkveu Milentiji.197 Kojim pravcima je takvo dekorisanje posu|astiglo do na{ih krajeva, zasada je jo{ neizvesno. U Trnovu po-stoji grupa zdela i tanjira sa mrko slikanim ornamentima, alise oni prete`no sastoje od traka razli~ite {irine koje se ukr{taju

i obrazuju mreàste motive, ponekad i trougaonog oblika.198

U Stala}u se slikanjem podraàvaju motivi tipi~ni za sgrafitodekoraciju, pa s obzirom na to, kao i na pomenute analognepojave u Mile{evi i Novom Brdu, izgleda da mesto proizvod-nje doti~nih posuda treba traìti negde na tim prostorima, ito tek u razdoblju XIV i po~etka XV veka.

•196 Morgan 1942, 70–82; Benaki Museum 1999, 25; Byzantine Gla-zed Ceramics 1999, 161–163; Georgieva 1974, 142–143; Jakobson1979, 146.

•197 Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 8; ]orovi}-Ljubinkovi} 1962,178, t. VII/4; VIII/4, 5; Tomi} G. 1979, 431–432.

•198 Georgieva 1974, 142, sl. 93.

85


Sl. 58. Kr~azi – tip: IX/1 (1, 2); IX/2 (3–5) – R 1 : 4

1 2

3

5 5a 4

86


Sl. 59. Kr~azi – tip: IX/3 (1–3); IX/4 (4–7); IX/5 (8–12); IX/6 (13–15) – R 1 : 4

1 2 3

13

4 5 6

14

7 8 9

10 11 12 15

U pore|enju sa bokalima, kr~azi su brojniji i po oblikuraznovrsniji. Me|utim, oni ~ine stilski kompaktniju celinu,koju karakteri{u ujedna~ena faktura, boja pe~enja, kvalitetglazure, a velikim delom i oblici ornamentalnih motiva. Doksu kod bokala mogli da se uo~e primerci koji su putem trgo-vine, poklona ili na neki drugi na~in prispeli iz nekog obli-`njeg ili udaljenijeg mesta proizvodnje, dotle kr~azi predsta-vljaju produkte istog radioni~kog centra. I pored toga, moglisu se sistematizovati u vi{e tipova, me|usobno razli~itih ka-ko po ukupnom obliku, a osobito po obliku grli}a, tako i poizvesnim detaljima kao {to je izlivnik – sisak, koji kod ve}inetipova ne postoji. Primetna je i razlika u veli~ini, pa su najve-}i kr~azi imali i po vi{e puta ve}u zapreminu od najmanjih.Postoje}e razlike, me|utim, posledica su namene pojedinihvrsta posuda. Velika je verovatno}a da je ve}ina izolovanih ti-pova imala ta~no odre|enu namenu, bilo da je kori{}ena samou izvesnim prilikama, bilo za naro~ite vrste pi}a. Stoga su po-sude pravljene, mo`da zbog trì{ta, u malim serijama skoroistovetnih oblika i sa manjim razlikama u dekorisanju.

I kod ove vrste posuda za te~nost najimpresivnije delujukr~azi tipa IX/1, koji se od bokala VIII/1 razlikuju jedino poneznatno uèm vratu kru`nog otvora i po izlivniku – sisku, ko-ji stoji na prelazu iz ramena u trbuh (sl. 58/1, 2, kat. br. 56).Oni prakti~no predstavljaju iste oblike, samo donekle modi-fikovane i prilago|ene druga~ijem na~inu izlivanja te~nosti.Upadljiva je sli~nost dveju posuda – jednog kr~aga sa siskomi jednog bokala, pa se ~ini da je grn~ar gre{kom ili izostaviosisak na bokalu, ili mu nije napravio odgovaraju}i trolisniotvor (sl. 54/4 i 58/1).

Osim uobi~ajenih motiva drveta ìvota i razli~ito, ali sko-ro uvek simetri~no raspore|enih traka, na kr~azima tipa IX/1javljaju se i medaljoni, a na dr{kama i na prevlaci, koja spajasisak sa obodom, stoje nizovi dugmetastih aplikacija. Jedantakav primerak, sa kompletno ura|enom ornamentikom, nijegle|osan (sl. 58/2, kat. br. 56/2). Nejasno je da li je glazuraizostala zbog nekog prethodnog o{te}enja ili su postojali ne-ki drugi razlozi, ali je on prakti~no ostao nedovr{en. To je je-dan od pomenutih razloga za pretpostavku o postojanju me-sne proizvodnje sgrafito dekorisanog trpeznog posu|a. Takavkr~ag bez glazure nije usamljen slu~aj. Otkriveni su fragmen-ti od jo{ tri razli~ite posude koje preko sgrafito ukrasa tako|enisu bile gle|osane. Na pojedinim gle|osanim fragmentima

zapaàju se deformacije i o{te}enja glazure koja su nastala to-kom pe~enja, jer su posude bile oslonjene jedna na drugu pri-likom su{enja ili u samoj pe}i. Imaju}i sve to u vidu, postavljase pitanje da li su takvi proizvodi, sa pretenzijom da budu sa-vr{eni, a to sticajem okolnosti nisu postali, mogli da idu natrì{te i da li je neko èleo da ih kupi. Prirodno je pretposta-viti da su delimi~no o{te}eni i nedovr{eni sudovi bili kori{}e-ni samo u mestu proizvodnje.

Kr~azi slede}eg tipa IX/2 razlikuju se od prethodnih pomanjim dimenzijama i ne{to krupnijem sisku u odnosu naukupnu veli~inu posude (sl. 58/3–5, kat. br. 57). Ornamentikaje uglavnom ista, sa izuzetkom dva primerka, od kojih jedanima krupne rozete na bo~nim stranama, dok je na drugom {i-rok friz sastavljen od vi{e motiva. Na kr~agu sa rozetama, ispoddr{ke se nalazi natpis, urezan pre pe~enja i gle|osanja, koji se– izgleda – nastavljao u slede}em donjem redu ili na ~eonojstrani ispod siska. Tako delimi~no vidljiv, natpis je mo`daozna~avao ime majstora grn~ara ili osobe kojoj je posuda bi-la namenjena, a isto tako, mogao je da ukazuje i na to da jere~ o pi}u kojim je trebalo ispuniti kr~ag ili, pak, o poruci usmislu zdravice. U svakom slu~aju, to je jasan dokaz o etni~-koj pripadnosti majstora, kao i o ~injenici da je svoju porukuumeo da ureè veoma dobro i ~itko. Na drugom kr~agu, poredniza spiralno uvijenih linija, znatnu povr{inu zauzimaju rav-ne i talasaste linije u horizontalnim ili kosim redovima, {to do-nekle podse}a na sgrafito ukrase grn~arije iz Nove Pavlice.199

Za oba tipa kr~aga sa siskom postoje analogije u nalazimaiz Studenice, Gradca, Nove Pavlice, \ur|evih Stupova kodNovog Pazara, Smedereva, a izgleda i iz Sopo}ana i Trgovi-{ta, s tim {to su oni redovno skromnije ukra{eni.200 Naj~e{}esu to medaljoni sa rozetama izvedenim {estarom i sa nagla{e-nijim sme|im i zelenim pigmentom koji prati sgrafito ukra-se. Na tim kr~azima vrh siska se katkad zavr{ava trolisnimotvorom, {to ni na jednom primerku iz Stala}a nije konstato-vano. Formalna sli~nost sa posudama iz Ra{ke oblasti, dakle,

•199 Juri{i} 1991, 83, sl. 70/2.

•200 Blago manastira Studenice 1988, 76, kat. br. A 33, sl. 53; Juri{i}1989, 37, sl. 39/3; Juri{i} 1991, 83, sl. 71/1; Ze~evi}, Radi~evi} 2001,47, sl. 15; 20/1, 2; Popovi} 1978, 107, pl. 4/3. Za nalaze iz Sopo}anai Trgovi{ta kod Novog Pazara podaci su preuzeti iz dostupne terenskedokumentacije.

87


postoji, ali su vidljive i razlike. Skromna sgrafito dekoracijanalazi se i na kr~agu iz Smedereva, na kome dugmetaste apli-kacije ~ine dodatni ukras.201

Sisak za izlivanje te~nosti imaju i kr~azi tipa IX/3 (sl. 59/1–3, kat. br. 58). Oni tako|e predstavljaju seriju skoro istihosnovnih formi, sa razli~ito oblikovanim pojedinim detalji-ma. Dr{ka je, na primer, jednostavna, trakasta ili sastavljenaod dva, eventualno tri uvijena valjkasta dela, a na pojedinimkr~azima je ukra{ena nizom dugmetastih aplikacija. Sli~neaplikacije, ali sitnije, nalaze se i na prevlaci koja spaja sisak saotvorom grli}a – sli~no kao na velikim kr~azima tipa IX/1.Posudama tipa IX/3 pripadaju i fragmenti nasati~no postav-ljenih trakastih dr{ki, na ~ijim bo~nim stranama su ornamen-ti stilizovane loze (sl. 62/17, 18). To se moè zaklju~iti naosnovu delimi~no o~uvanog kr~aga otkrivenog u Kru{evcu,koji je istovetan sa stala}kim primercima IX/3, a ima upravoovako oblikovanu dr{ku.202 Kr~ag iz Kru{evca odgovara na-lazima iz Stala}a i po tehnolo{kim odlikama, pa nema nika-kve sumnje u to da i on predstavlja deo iste serije. I u okviruove serije jedan primerak je nedovr{en. Na trbuhu je ukra{ensgrafito ornamentima, preko kojih nema tragova gle|osanja.Sa~uvan je u fragmentima, zbog ~ega se ne vidi da li je pret-hodno bio o{te}en (sl. 59/3, kat. br. 58/3).

Svi ostali tipovi kr~aga su bez siska, a neki nisu imali nidr{ku. Pojedini se me|usobno razlikuju samo po dimenzija-ma, kao, na primer, IX/4 i IX/6, koje odlikuje sli~an levkastoformiran vrat i dno u vidu stope, a delimi~no i ista ornamen-tika (sl. 59/4–7, 13–15, kat. br. 59, 61). Oni su tipi~an pri-mer za to kako su isti oblici pravljeni u razli~itim veli~inamaupravo zbog odre|ene namene. Primerci oba tipa dekorisanisu ornamentima koji su prisutni i na ostalim sudovima za te~-nost iz Stala}a, a u isto vreme i na sli~nim posudama iz NovePavlice i Mile{eve.203 Ipak se javljaju i izvesne varijante pozna-tih motiva, kao {to su medaljon sa rozetom zaobljenih laticai drvo ìvota u elipsoidnom okviru (sl. 59/4, 5).

Uobi~ajeni motivi i isti kvalitet glazure obeleàvaju i kr~a-ge tipa IX/5, ~iji je grli} tako|e levkasto formiran, ali je izdu-èniji – poput grli}a staklenih boca (sl. 59/8–12, kat. br. 60).Kako bi vitko telo ove vrste kr~aga najvi{e do{lo do izraàja,za ukra{avanje su naj~e{}e kori{}ene trake mreàstih povr{inau vertikalnom poloàju. Ponekad takve trake ukoso obavijajucelu posudu, od dna pa sve do vrha. Prema poznavanju dosad

publikovane kerami~ke gra|e, ~ini se da su takvi oblici bili ka-rakteristi~ni uglavnom za stala}ku grn~ariju. Dodu{e, iz Stu-denice poti~e kr~ag sli~nog oblika ukra{en u sgrafito tehnici,ali je on na osnovu uslova nalaza opredeljen u XVI vek.204

Na svojevrstan na~in bocama su nalik i kr~azi tipa IX/7,~ije je loptasto telo sli~no pojedinim prethodnim tipovima, alije grli} pri vrhu pro{iren u vidu ~a{ice (sl. 60/1–3, kat. br. 62).Grli} je spolja profilisan i donekle podse}a na grli}e dvokonu-snih staklenih boca. Mada posudama ovog tipa pripadajufragmenti od najvi{e 8–10 primeraka, karakteristi~no je da susvi ispod glazure ukra{eni na pribli`no isti na~in – po jednom{irokom horizontalnom trakom mreàste povr{ine koja opa-suje naj{iri deo trbuha. Stoga izgleda da je i ova vrsta kr~agapredstavljala seriju nastalu u jednom zamahu i da se zatim isteforme vi{e nisu ponavljale.

Za ostale tipove kr~aga karakteristi~an je upadljivo uzangrli}, koji je relativno kratak u odnosu na veli~inu tela (sl. 60/5–13). Grli} se naj~e{}e zavr{ava zaobljenim ili prstenasto pro-{irenim obodom, eventualno sa jednim do dva horizontalnarebra na mestu odakle polazi dr{ka. Tipovi takvih kr~aga za-stupljeni su veoma malim brojem primeraka, obi~no sa dvado tri, s tim {to je gotovo svaki kr~ag ukra{en druga~ijim ob-licima sgrafito ornamenata. Jedino malobrojni primerci tipaIX/8 imaju iste ukrasne elemente kao i neki prethodni kr~azi,{to se posebno odnosi na trake stilizovane loze u kombinacijisa listolikim drvetom ìvota (sl. 60/4, kat. br. 63). Na ostalimkr~azima se nalaze medaljoni, po dva do tri raspore|ena naramenu ili po sredini tela, a ~este su i horizontalne trake raz-li~ito {rafiranih povr{ina (sl. 60/5–11, kat. br. 64–67). U grupitipa IX/9 isti~u se fragmenti dva manja kr~aga zbog ukrasakoji su sa izuzetnom pa`njom ura|eni (sl. 60/5, 6, kat. br.64). Na jednom kr~agu su zeleno i sme|e oslikani delovi {e-starom urezanih medaljona, {to podse}a na sli~no dekorisankr~ag iz Mile{eve,205 dok je na drugom horizontalna mreà-sta traka sa obe strane oivi~ena uzanom fino izvedenom lo-

•201 Popovi} 1978, 107, pl. 4/3; Biki} 2000, II, 215–216, kat. br. 940.

•202 Mini} 1980a, 45, t. II/1.

•203 Juri{i} 1991, sl. 70/1; Manastir Mile{eva 1995, 25, kat. br. 7.

•204 Blago manastira Studenice 1988, 81, kat. br. A 73, sl. 61.

•205 Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 7.

88


zom. Oba kr~aga su otkrivena u palati, pa se ~ini da su ve} pridekorisanju bila namenjena osobi odre|enog ranga i ugleda.Posebnu namenu imao je i jedan kr~ag tipa IX/10, {to se na-slu}uje po predstavama ljudskih likova ukomponovanih u ho-

rizontalnu traku mre`aste povr{ine (sl. 60/7, kat. br. 65). Naglavi urezane predstave je krst, a ceo lik je uokviren linijamakoje se spiralno zavr{avaju. Ukoliko je ovakva predstava ozna-~avala sve{teno lice, a mo`da i svetitelja, posuda je verovatno

89


Sl. 60. Kr~azi – tip: IX/7 (1–3); IX/8 (4); IX/9 (5, 6); IX/10 (7); IX/11 (8); IX/12 (9–11); IX/13 (12, 13) – R 1 : 4

1 2 3 4

5 6 7 8

9

10

11 12 13

kori{}ena pri kultnim obredima, mada se na osnovu mestanalaza to ne moè pouzdano utvrditi. Otkrivena je kraj objek-ta 4, u kome se spravljala hrana.

Dekoracijom se izdvaja i kr~ag tipa IX/12, na ~ijim bo~-nim stranama su medaljoni sa krupnim zrakasto raspore|enimlinijama spiralno uvijenih krajeva (sl. 60/9, kat. br. 67/1).Ova vrsta motiva nije tipi~na za keramiku Stala}a. e{}e se ja-vlja na posudama iz Gradca, Studenice, Sopo}ana i drugihmesta Ra{ke oblasti, pa doti~ni kr~ag ili otuda poti~e, ilipredstavlja proizvod doma}eg grn~arstva ali sa pozajmljenimdekorom.206 Na keramici iz Stala}a u daleko ve}oj upotrebibila je posebna varijanta ovog motiva, sa sitnijim i gu{}im zra-kasto raspore|enim linijama koje su na vrhovima povijene.Upravo takve rozete nalaze se u vidu medaljona na bo~nimstranama kr~aga tipa IX/11, koji se odlikuje i grubo modelo-vanom valjkastom dr{kom (sl. 60/8, kat. br. 66/1). Rozeta sasamo nekoliko spiralno uvijenih linija povremeno se javlja ina nalazi{tima severoisto~ne Srbije, a zatim i u Bugarskoj iRumuniji, s tim {to obi~no ne stoji samostalno, ve} je u okvi-ru sloènijeg ornamenta.207

U grupu kr~aga sa uzanim grli}em spadaju i primerci tipaIX/13, koji su monohromno, maslinasto ili sme|e gle|osani,mada ih ima i bez glazure (sl. 60/12, 13, kat. br. 68). Pre gle-|osanja ukra{eni su ravnim ili talasastim linijama, sli~no kuhinj-skim loncima, ali po kvalitetu gline i boji pe~enja odgovarajuve}ini sudova za te~nost skromnije varijante. Kako su pojedinigle|osani i na unutra{njoj strani, a nekoliko primeraka je otkri-veno u predelu objekta 4, ~ini se da su upotrebljavani u poslo-vima oko pripremanja hrane, i to za manje koli~ine te~nih pro-izvoda. Verovatno su na sli~an na~in kori{}eni i mali sudovi lop-tastog tela tipa IX/14 i tipa IX/15, koji su ~esto, za razliku odprethodnih, dekorisani sgrafito ornamentima (sl. 61/1–3, kat.br. 69, 70). Mada su uglavnom fragmentovani, moè se zapa-

ziti da im visina nije prelazila 13–14 cm i da imaju, srazmernoukupnoj veli~ini, prili~no debele zidove. Mali kr~ag sa uzanimgrli}em i trolisno formiranim obodom spada u retke nalaze ta-kvog oblika (sl. 61/3). On je prona|en u bunaru, {to pokazujeda se i tako malim posudama sluìlo pri va|enju vode.

Uop{teno gledaju}i, bokali i kr~azi su kao celina imali izu-zetno mesto u keramici Stala}a, i to kako zbog koli~ine kon-statovane tokom istraìvanja, tako i zbog raznolikih formi,bogate dekoracije i glazure jasnih boja i osobitog kvaliteta. Usu{tini, oni su – kao i zdele – nasle|e iz ranijih epoha, a najve-}im delom iz vizantijskog kruga proizvodnje. Tada su imalijednostavnije oblike, u proseku manje dimenzije, a ~esto i ne-ukra{ene povr{ine.208 Sli~na pojava uo~ava se i u produkcijigrn~arskih centara iz XIII i XIV veka nastalih u oblastimabiv{eg Carstva, gde se najve}i broj sudova za te~nost ni na ko-ji na~in nije mogao smatrati luksuznom robom. Oni su preva-shodno imali odgovaraju}u upotrebnu vrednost, a to zna~i dase prilikom izrade ve}a pa`nja poklanjala kvalitetu gotovih pro-izvoda nego njihovim estetskim obele`jima. Nalazi iz Trno-va, Sofije, Pernika i drugih gradskih naselja iz XIII–XIV vekau Bugarskoj mahom su negle|osani.209 Izvestan broj je mono-hromno gle|osan, a primerci sa sgrafito i slikanim ukrasima suveoma retki i sa~uvani su uglavnom u sitnim fragmentima.210

Sli~na pojava je karakteristi~na i za neka istovremena nalazi-{ta u Rumuniji, na kojima su bile u upotrebi, osim jednostav-no gle|osanih, i dekorisane posude za vodu, mada u znatnomanjoj meri. Pored slikanih i reljefnih ukrasa, na takvim, luk-

•206 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 84–85, t. XXXVIII/2–6; Juri{i}1983, 184, 186, t. IV/1, 2; V/2; Blago manastira Studenice 1988, kat.br. A 33, sl. 53.

•207 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 85, t. XXXIX/1; Georgieva 1974,sl. 66; Baraschi 1977, fig. 58/9.

•208 Morgan 1942, 58, 62, 72, fig. 41, 46, 52; Barnea 1989, 136–139,fig. 5–8; Stillwel MacKay 1967, pl. 64/33; 65/43, 44; Hayes 1992,33–34, fig. 12; Vizantijskij Herson 1991, kat. br. 210–212, 253, 254.

•209 Mir~ev, Ton~eva, Dimitrov 1962, 72–74, t. VIII; Georgieva 1974,24–30, sl. 12/2–4; 13/1, 2; 15, 16; Ista 1985, 135–136, sl. 8–12; ân-gova 1972, 59–63, sl. 47–49, 51/6, 7; Josifova 1982, 59, sl. 1; Genova1989, 61.

•210 Mir~ev, Ton~eva, Dimitrov 1962, 86–87, sl. 60; Georgieva 1974,142, sl. 91; Ista 1985, 152, sl. 54–56; Stan~eva 1964, 180, t. VII/ 50;Georgieva 1980, 53, sl. 14, 15; Josifova 1982, 62, sl. 7.

90


Sl. 61. Kr~azi – tip: IX/14 (1, 2); IX/15 (3) – R 1 : 4

1 2 3

suznijim i uglavnom retkim primercima nalaze se i sgrafitoornamenti.211 U radionicama Kipra, Soluna, Sera, Korinta idrugih proizvodnih mesta u Gr~koj takvi nalazi su tako|eizuzetni,212 dok su na severnom delu crnomorskog priobal-nog pojasa znatno ~e{}i, ali sa specifi~nim vrstama dekorativ-nih motiva.213 Me|utim, kada se takva zapaànja uporede sarezultatima dosada{njih istraìvanja gradskih i manastirskihnaselja na na{em prostoru, a naro~ito u oblastima Ra{ke iMoravske Srbije, uo~ava se velika razlika. U Sopo}anima, \ur-|evim Stupovima, Studenici, Gradcu, Kru{evcu, Magli~u i dru-gim okolnim mestima dekorativno obra|eni sudovi za vodusu neuporedivo brojniji.214 Ujedno, oni poseduju sva svojstvaluksuznog posu|a, zbog ~ega su morali imati zapaèno me-sto na trpezama vladara, vlastele i visokih crkvenih li~nosti.Majstori koji su ih izra|ivali za stanovni{tvo Stala}a, Kru{ev-ca, a mo`da i nekih drugih ve}ih i zna~ajnijih mesta u nepo-srednom okruènju, iskazali su izrazitu ve{tinu i inventivnost,kako bi ih u svakom pogledu izjedna~ili sa ostalim vrstamastonog posu|a. Za takvu pojavu morali su se ste}i mnogi uslo-vi, me|u kojima su va`nu ulogu, pored ekonomskih, imalepotra`nja trì{ta i èlja potro{a~a za svim kategorijama pred-meta koji su na svojevrstan na~in ~inili zamenu za skupoceni-

ju importovanu robu, kao i za posude od metala. Pri tome netreba zanemariti ni mogu}nost da su isti majstori grn~ari kaouzorak mogli imati i kerami~ko posu|e zapadnoevropskeprodukcije, s tim {to su ga prilago|avali sopstvenom na~inuizrade i maniru dekorisanja. Kr~azi i bokali sa sgrafito ukrasi-ma, otkriveni u jednom primerku ili u nekoliko njih u Beograd-skom gradu, Smederevu i utvr|enju kod Tekije na Dunavu,ne mogu se poistovetiti sa nalazima iz Stala}a. Oni obrazujuposeban krug, budu}i da se isti~u ne samo oblicima grli}a ioboda nego i izborom dekorativnih elemenata.215 U svakom

•211 Nicolescu 1960, 265–266; Constantinescu 1972, 110, 140, pl.XXX, XXXI; Baraschi 1977, 94–100, fig. 77–83.

•212 Morgan 1942, 112–114, fig. 89; Byzance 1992, 495, No. 392;Ceramic Art 1992, Nos. 24, 25.

•213 Jakobson 1979, sl. 84/2; 86/1; 88/2; Vizantijskij Herson 1991,kat. br. 240, 248; Roman~uk 2003, 107, 111, Abb, 4/6; 7/4.

•214 Juri{i} 1983, 182, t. II/2, 3; V/1–3; VII, VIII; Ze~evi}, Radi~e-vi} 2001, sl. 14, 15, 17/2; 20/1–3; Blago manastira Studenice 1988, kat.br. A 33, 41, 52; Juri{i} 1989, 37, sl. 39, 40; Mini} 1980, t. II/1, 2; IV/2.

•215 Popovi} 1978, 107, pl. 4; Jankovi} M. et \. 1978, 159, fig. 6/4–7;Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 61–62, t. XXI/1, 2; Biki} 2000, I, 232.

91


Sl. 62. Fragmentovane dr{ke bokala i kr~aga – R 1 : 2

12

1

3

2

4 9 10 15 16 17

5 6 7 8 11 13 14 18

slu~aju, njih je veoma malo u pore|enju sa koli~inom konsta-tovanom u Stala}u, a srazmerno ih je manje i na drugim po-menutim nalazi{tima u Srbiji. Pri ovakvom stanju istraèno-sti ~ini se da su tvorci stala}ke grn~arije bili neprevazi|eni uprodukciji te vrste sudova kada je re~ kako o koli~ini, tako i obogatstvu dekora.

[olje, pehari i kerami~ke ~a{e ~ine malu skupinu razli~itihoblika, ali pribli`no iste namene, koja je, uprkos sasvim jed-nostavnom izgledu, kori{}ena na trpezi uporedo sa finije iz-ra|enim posu|em. Postoje}i nalazi me|usobno se razlikujukako u kvalitetu izrade i fakturi, tako i u zavr{noj obradi po-vr{ina. Neki su ra|eni na ru~nom kolu, ali ~esto od dobroprera|ene gline, zbog ~ega su im zidovi tanki i ujedna~enedebljine. U najjednostavnije spadaju primerci tipa X/1, kojisu u svemu nalik na kuhinjske lonce bez dr{ke tipa I/1, pa nijeisklju~eno da su obe vrste sudova dela istih majstora (sl. 63/1,2, kat. br. 72). [olje bikoni~nog tela su od bolje prera|enegline i imaju veoma tanke zidove, katkad ugla~anih spolja-{njih povr{ina (sl. 63/3–6, kat. br. 73). One nemaju nikakveukrase i uglavnom su bez glazure, izuzev jedne gle|osane sve-tlozeleno. Donekle su sli~ne malim posudama – ~a{ama izPernika i Trnova, me|u kojima ima i ukra{enih angobom.216

Me|u nalazima iz Stala}a je i gle|osana niska bikoni~na {olja,na ~ijem ramenu je ostatak kratke ravne dr{ke koja gornjimkrajem nije bila spojena ni sa obodom, niti s bilo kojim dru-gim delom recipijenta (sl. 63/7, kat. br. 74). Zbog takve dr-

{ke, a delimi~no i zbog gle|osane unutra{nje povr{ine, onapodse}a na kalotaste zdele tipa II/10. Ujedno je sli~na maloj,znatno starijoj ~a{i iz Preslava, datovanoj u drugu polovinu Xveka.217

Naredna dva tipa po obliku odgovaraju savremenim {o-ljama, ~emu doprinose i pune valjkaste dr{ke koje stoje na naj-{irem delu recipijenta (sl. 63/8, 9, kat. br. 75, 76). Oba tipa suzastupljena samo sa po jednim primerkom, a posude sli~nogoblika su retke i na drugim pribli`no istovremenim naseljima,gde su ponekad gle|osane i ukra{ene ravno i talasasto ureza-nim linijama.218 Takav slu~aj je i sa poslednja tri tipa posuda,koje su pravljene po ugledu na pehare i ~a{e od metala i sta-kla. To se odnosi pre svega na ~a{u koni~nog oblika, koja pred-stavlja kopiju metalne kupe, na {ta ukazuje i profilacija po ivi-ci oboda, kao i nagla{ena uzana stopa (sl. 63/11, kat. br. 78).Ve}a posuda valjkastog tela, ~iji je obod petolisno formiran,sluìla je tako|e kao jednostavnija zamena za metalni pehar(sl. 63/10, kat. br. 77). Sva je verovatno}a da su modeli kojisu grn~aru posluìli za takve kerami~ke proizvode bili od sku-pocenijeg metala (na primer, od srebra) i da razloge za opona-{anje u glini treba traìti u stvaranju pristupa~nijih kopija. Isti

•216 ângova 1992, 91, sl. 79/3–5; Georgieva 1974, 34, 38, sl.22/1–4, 6, 7.

•217 Don~eva-Petkova 1977, 94, sl. 26 /tip IV/.

•218 Georgieva 1985, 137, sl. 18, 19.

92


Sl. 63. [olje, pehari, ~a{e – tip: X/1 (1, 2); X/2 (3–6); X/3 (7); X/4 (8); X/5 (9);X/6 (10); X/7 (11); X/8 (12) – R 1 : 4

1 2 3

4

5 6

7 8 9 10 11 12

postupak je primenjivan i u drugim grn~arskim radionicama,pa su kerami~ke ~a{e koni~nog oblika otkrivene u Coconi i uPerniku,219 a sa naselja u Coconi poti~e i nekoliko valjkastih pe-hara koji se zavr{avaju trolisnim, ~etvorolisnim, pa i petoli-snim otvorom.220

Posebno je zanimljiva kerami~ka ~a{a koja verno imitiraistovremene ~a{e od stakla (sl. 63/12, kat. br. 79). Staklenim~a{ama je bliska ne samo po obliku ve} i po izvesnim detalji-ma, kao {to je sitno nazubljena ivica dna u vidu girlande. Nanjoj su skladno spojeni elementi staklenih i kerami~kih sudo-va, pa su od kerami~kih preuzeti ornamenti urezanih horizon-talnih linija u kombinaciji sa jednom talasastom. U Stala}u jeovakvih ~a{a bilo nekoliko, ali se o ta~nom broju ne moè ni{tapouzdano re}i budu}i da su postoje}i fragmenti veoma sitni.Zapaà se ipak da je podraàvanje staklenih posuda bilo, iz-gleda, intenzivnije od metalnih – svakako zbog ve}e potra`-nje. Takva tendencija postojala je i u drugim grn~arskim me-stima, {to pokazuju kerami~ke ~a{e otkrivene u Studenici,Kon~uli}u, \ur|evim Stupovima, Novom Brdu,221 a zatim i uBudimu gde su kao uzorak posluìle staklene posude iz ne{topoznijeg perioda.222 Gotovo sve kerami~ke ~a{e sa nalazi{ta uSrbiji su gle|osane sa jedne ili sa obe strane. Zbog negle|o-sanih povr{ina primerci iz Stala}a su izuzetak, bez obzira nato {to tako|e predstavljaju vernu kopiju staklarskih proizvo-da. Oni ujedno upozoravaju da se i na drugim lokalitetima,me|u obiljem sitnih negle|osanih fragmenata, mogu prona-}i i delovi takvih posuda sli~nih stala}kim, {to bi zna~ilo daone i nisu tako retke kako to u ovom momentu izgleda.

Iz istih razloga se doskoro smatralo da i buklije spadaju uizuzetne nalaze u grn~ariji na{ih srednjovekovnih naselja. Uposlednje vreme na njih se obra}a ve}a pa`nja, pa su se i naosnovu sasvim sitnih fragmenata mogle prepoznati i registro-vati. One zapravo jesu retke u odnosu na ostale oblike kera-mi~kih posuda, zbog ~ega se smatra da u srednjovekovnojmaterijalnoj kulturi nikada nisu zauzimale zna~ajno mesto.223

U Stala}u su konstatovani delovi od ukupno pet primeraka, alije i to znatan broj u pore|enju sa pojedina~nim nalazima nanekoliko lokaliteta u Srbiji, ili pak sa njihovim potpunim od-sustvom na ve}ini ostalih. Sude}i po o~uvanim fragmentima,buklije iz Stala}a su pripadale razvijenijem tipu koji se sastojiod dve sferi~ne polovine me|usobno spojene {irokom ravnombo~nom trakom. Na donjem kraju trakastog dela nalazile su

se dve pljosnate ~etvorougaone noìce, a na gornjem su po-stojali grli} i dve naspramno postavljene dr{ke (sl. 64/1–4,kat. br. 80). U ovakvom obliku konstatovane su u Mile{evi,Svetim arhan|elima kod Prizrena, Studenici, Novom Brdu i savi{e fragmentovanih primeraka u Banjskoj, a sve su datovaneu XIV vek i u po~etak XV veka.224 Nastale su po ugledu najednostavniji tip buklija koje su imale samo jednu stranu sferi~-nu, dok je druga bila ravna. Polovine su me|usobno spajaneivicama, i to sa bo~nom trakom ili bez nje. Posude su tako bileprilago|ene za no{enje o pojasu, pa, kako se smatra da im po-reklo treba traìti u anti~kom materijalu, a da su bile poznatei u kulturi nomadskih naroda srednjoazijskih oblasti, mi{ljenjeje da su ih u tim vremenima koristili prete`no konjanici.225

Tek im je od XIII, odnosno od XIV veka promenjen na~inupotrebe, a s tim u vezi delimi~no i oblik. Da bi se koristilena trpezi, postavljene su im noìce, a radi ve}e stabilnosti obepolovine tela postale su jednake.

Buklije iz Stala}a su gle|osane i ispod glazure ukra{ene ure-zanim ili slikanim ornamentima. Na fragmentima dva primer-ka vidljiva su koncentri~na, blago nagla{ena rebra. Prakti~noje skoro svaka posuda dekorisana na druga~iji na~in, a i bojaglazure nije uvek identi~na. Stoga je neizvesno da li sve poti~uiz iste grn~arske radionice ili su dobavljane sa raznih strana.Sli~na pojava se mogla zapaziti i u Banjskoj, gde se na otkri-venim fragmentima nekoliko buklija tako|e nalaze raznolikiukrasi.226 Ukoliko bi se ipak pretpostavilo da su primerci izStala}a dela iste radionice, na prvom mestu zbog ujedna~enefakture, to bi zna~ilo da su se majstori grn~ari trudili pri izradi

•219 Constantinescu 1972, 120, pl. XXXVI/1, 5; ângova 1992, 91,sl. 80/1.

•220 Constantinescu 1972, 120, pl. XXXVI/3, 4.

•221 Blago manastira Studenice 1988, 74, 76, kat. br. A/38; Mini}1978, 89, sl. 5; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 66; ]orovi}-Ljubinkovi}1962, t. VII/2; Ze~evi}, Radi~evi} 2001, 52, sl. 17/1.

•222 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1975, 178, fig. 1.

•223 Don~eva-Petkova 1970, 19.

•224 Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 10; Biki} 1996, 283–284, sl.3/9; Blago manastira Studenice 1988, kat. br. A 55, sl. 54; Arheolo{koblago Srbije 1983, 145–146, kat. br. 119.

•225 Pletneva 1967, 131; Slav~ev 1978, 51.

•226 Materijal iz Banjske je u pripremi za publikovanje.

93


i ovih posuda da ne stvaraju identi~ne proizvode. Karakteristi~-no je, me|utim, da se pojedini motivi na buklijama iz Stala-}a javljaju i na drugim nalazi{tima, {to se odnosi pre svega nakru`nu mreàstu traku, koja se u istovetnoj stilizaciji sre}e naistim takvim posudama iz Banjske, Svetih arhan|ela kod Prizre-na, Studenice i Mile{eve.227 U isto vreme ona se nalazi i na jo{nekim oblicima stala}kih sudova, kao {to su bokal tipa VIII/2(sl. 55/1) i {iroka plitka zdela tipa II/11 (sl. 51/5). Belo sli-kani ukrasi na jednoj bukliji iz Stala}a ura|eni su ~etkicom,sli~no kao i na bokalima tipa VIII/8 i VIII/9 (sl. 64/1), dok jena fragmentu buklije sa medaljonima vidljiv deo rozete kakvase nalazi na mnogim posudama za vodu (sl. 64/4). Motivi nafragmentu ove poslednje buklije zasluùju posebnu pa`njuzbog centralnog medaljona sa reljefno modelovanom ivicom.Na sredini je svojevremeno bila aplicirana rozeta, od koje suostala samo ~etiri manja ispup~enja kojima je bila spojena saobodom reljefne profilacije. Unutra{nja strana iste buklije pri-li~no je neravna, {to pokazuje da su sferi~ne polovine pravlje-ne pomo}u kalupa. Na isti na~in su izra|ena i oba primerkasa ukrasom u vidu prstenastih rebara. Postupak je bio isti kaoi kod izrade kupastih poklopaca tipa III/6 – sferi~na polovinaje najpre modelovana preko odgovaraju}eg kalupa, a zatim jesve stavljano na vitlo i dora|ivano. Prilikom uklanjanja kalu-pa, na unutra{njoj strani su ostajale ja~e ili slabije neravnine,koje su ponekad doterivane. Na isti na~in su pravljene i bu-klije starijeg tipa. Na Krimu je u blizini jedne grn~arske pe}iiz VIII–IX veka zajedno sa buklijama na|en i kalup.228

Osim po karakteristi~nim oblicima i velikom broju poje-dinih tipova, trpezno posu|e Stala}a prepoznatljivo je i po

ornamentici, na~inu primene dekorativnih motiva i kona~-nom izgledu gotovih proizvoda. îni se da se tokom izrade odekoraciji vodilo isto toliko ra~una koliko i o kvalitetu samihproizvoda i njihovoj upotrebnoj vrednosti, zbog ~ega su mno-ge zdele, bokali i kr~azi predstavljali veoma zapaène predme-te. U tome je najve}u ulogu imala tehnika sgrafito ukra{avanjadobro poznatim motivima preuzetim iz vizantijske grn~arskeproizvodnje. Osnovni oblici takvih motiva su vremenom do-gra|ivani, usavr{avani i me|usobno kombinovani da bi na sta-la}koj keramici postigli vrhunac kako u tehni~kom, tako i uestetskom pogledu. Naj~e{}e su pravilno oblikovani, izvede-ni preciznim potezima, ma{tovito raspore|eni i sa istan~animukusom postavljeni na one delove posuda na kojima su naj-efektnije delovali. Kona~nom izgledu takve dekoracije dopri-nosio je zeleni i sme| podglazurni pigment na svetloùtoj,zelenkastoùtoj, a katkad oker i zelenoj pozadini, {to je uslo-vilo da se prema postoje}im odrednicama ona svrsta u stil ko-loritnog sgrafita.229

Trake sloène od razli~itih ornamentalnih motiva predsta-vljaju naj~e{}i oblik sgrafito ukrasa na keramici Stala}a. [iro-ke su u proseku od 2,3 do 2,5 cm i na posudama stoje verti-kalno, horizontalno ili koso, u zavisnosti od op{te forme su-da, veli~ine i mesta na kome se nalaze. Radijalno su raspore-|ene jedino na zdelama, {to je karakteristi~no i za isto~nobal-

•227 Biki} 1996, sl. 3/9; Blago manastira Studenice 1988, kat. br. A 55,sl. 54; Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 10.

•228 Jakobson 1979, 39.

•229 Benaki Museum 1999, 149; Biki} 2000, I, 210.

94


Sl. 64. Buklije – tip XI (1–4) – R 1 : 4

1 2 3 4

kansku grn~arsku produkciju iz XIII i XIV veka.230 Najjedno-stavniji oblik traka sastoji se od ravnih i talasastih linija kojese re|aju u snopovima ili se naizmeni~no smenjuju. One senalaze na malom broju sudova i predstavljaju ornamentikuognji{ne grn~arije, primenjene u sgrafito tehnici i prilago|e-ne novim formama trpezne keramike (sl. 50/14; 56/3; 58/4;65/13). Daleko ~e{}e su trake stilizovane loze koju ~ine teku-}e volute u kombinaciji sa polupalmetama. Njih sa obe stra-ne grani~e po dve ravne linije, izme|u kojih je uzana valovni-ca ili niz sitnih uboda. U najve}em broju slu~ajeva su ura|e-ne precizno, sa velikom pa`njom, tako da se svi elementi lo-ze ritmi~ki ponavljaju u skoro identi~nim formama (sl. 65/1,2). Povremeno se za po~etno obeleàvanje, izgleda, koristio{ablon, koji je morao biti od neke tanje materije, koè ili tka-nine, budu}i da se pri radu polagao na oble povr{ine posuda.Kako me|u trakama stilizovane loze postoje izvesne razlike,bilo u veli~ini spirala i na~inu na koji se na krajevima uvijaju,bilo u zavr{ecima palmeta, o~igledno je da je {ablona bilo vi-{e. Na pojedinim detaljima vidljiva su i naknadna doterivanja.Za razliku od ovakvih, manje ili vi{e ve{to izvedenih motivakoji dominiraju naro~ito na posudama za vodu, ima primeragde su ra|eni sa daleko manje pa`nje i nesigurnim potezimakoji su davali nepravilne oblike. U tom smislu posebno se is-ti~u zdela sa predstavama paunova i fragmenti dveju posudaza vodu na kojima se niù deformisane spirale, ~esto bez po-lupalmeta (sl. 51/9, 62/16).

Friz stilizovane loze bio je ve} u XII veku jedan od vode-}ih sgrafito ornamenata vizantijske grn~arske produkcije, stim {to je uvek bio slobodno formiran od raznoliko usmere-nih spiralno uvijenih linija, koje vi{e podse}aju na vreè ili ni-zove jednostavnih gran~ica.231 Pred kraj XIII, tokom XIV ina samom po~etku XV veka ovaj motiv se javlja u ustaljenomobliku koji je {iroko prihva}en u proizvodnji trpezne kerami-ke velikog dela centralnih i isto~nih balkanskih zemalja.232

Kod nas je zna~ajnu primenu na{ao na grn~ariji Stala}a i Kru-{evca, dok je idu}i dalje ka zapadu sve re|i. Nema dovoljnopodataka o tome u kojoj meri je bio zastupljen na proizvodi-ma iz Ra{ke oblasti, ali je poznato da me|u dosada{njim na-lazima iz Banjske ne postoje identi~no ukra{ene posude. Zbog~injenice da se takva stilizacija loze u velikoj meri javlja na po-sudama sa srednjovekovnih gradskih naselja u Bugarskoj, svaje verovatno}a da je upravo otuda u{la u proizvodnju grn~a-

rije Stala}a. Tu je postala omiljen motiv lokalnih majstora,koji su je koristili ~ak i na dr{kama kr~aga, a zatim i u okvirumedaljona kao venac oko rozeta (sl. 50/4, 5; 66/4–6).

Mreàste trake su kori{}ene istim intenzitetom kao i tra-ke stilizovane loze. êsto se obe vrste nalaze zajedno na istimposudama, naro~ito na bokalima i kr~azima, gde se dopunju-ju ili naizmeni~no smenjuju. Mreàste se odlikuju ~isto geo-metrijskim elementima ~etvorougaonih i trougaonih povr{i-na, nekada sa ta~kom u sredini, formiranih popre~no ili kosourezanim linijama (sl. 65/3–5). Posebnu varijantu ~ine nizo-vi trougaonih povr{ina ispunjenih gusto urezanim paralelnimlinijama, koje su u svakom slede}em polju usmerene u su-protnom pravcu (sl. 65/7, 8). Sve varijante tih traka tako|esu preuzete sa grn~arije isto~nobalkanskih prostora, s tim {tosu pojedine, one jednostavnije, poreklom iz vizantijskog kru-ga proizvodnje. To se pre svega odnosi na kru`ne trake sit-no{rafiranih povr{ina na zdelama i tanjirima iz XII i po~etkaXIII veka, me|u kojima su i nalazi iz Skoplja i Brani~eva.233 UStala}u su primenjene na malom broju razli~itih posuda, kao{to su {iroka plitka zdela tipa II/11 (sl. 51/5), bokal VIII/2(sl. 55/1) i fragmentovana buklija (sl. 64/2). Osim u Stala}u,ostali krupniji mreàsti ukrasi u vidu ravnih traka javljaju se ina bugarskim nalazi{tima iz XIII–XIV veka, a u izvesnoj merii na istovremenim naseljima u Rumuniji.234 Identi~no kom-ponovane trake svojstvene su i specifi~nom obliku dubokihbikoni~nih zdela kiparske proizvodnje iz XIV–XV veka, nakojima stoje po zidovima recipijenta, u vidu friza, ili na unu-tra{njoj strani dna, u naizmeni~nim redovima.235

Ostale ukrasne trake, konstatovane na fragmentima najvi-{e sedam do osam posuda, improvizacija su lokalnih majstora

•230 Constantinescu 1972, 134, pl. XLIII/1–11; Baraschi 1977,78–79, fig. 62; Angelov 1980, 166, sl. XIV; Alexiev 1994, 94, t. IX–XI.

•231 Morgan 1942, 34, fig. 22; Barnea 1967a, 244, fig. 153; Niko-lescu 1960, fig. 7/2. 3; Benaki Museum 1999, 58–59.

•232 Nicolescu 1960, fig. 8/1; Georgieva 1974, 90–91, sl. 65; Ista1985, 143, t. IX, X.

•233 Babi} 1971, 47, Nos. 1–6, pl. I–III; Popovi}, Ivani{evi} 1988,147, sl. 18/6; Georgieva 1985, sl. 39, t. 16/1–3.

•234 Georgieva 1974, sl. IX/1; 59/6; Genova 1989, 66, sl. 10/2; Ba-raschi 1977, fig. 65 C/1, 4, 7, 11, 14; 65 E/3, 11, 15, 17.

•235 Papanikola-Bakirtzis 1996, 143, Nos. 20–22, 24; Benaki Museum1999, 160–161, Nos. 344–346.

95


96


Sl. 65. Ornamenti na gle|osanim posudama – R 1 : 2

1 2 3 4 57 6 8 9

10 11 12 13 14 15 16 17

Sl. 66. Ornamenti na fragmentima gle|osanih sudova – R 1 : 2

1 2 3 4 5

8

9

14 10 6 7 17

11 16 12 15 13

grn~ara (sl. 65/9–11, 14). To nisu standardni motivi ni sta-la}ke keramike, a ni proizvoda grn~arskih centara u drugimoblastima balkanskih zemalja. Izuzetak su ukrasi na bokalu ti-pa VIII/3 i na fragmentu jo{ jedne sli~ne posude, koji imajunajbliè analogije na zdelama i tanjirima sa bugarskih nalazi{ta,naro~ito iz Plevena,236 kao i na jednom fragmentu kr~aga izPacuiul lui Soare u Rumuniji (sl. 55/5, 65/16).237

Medaljoni su slede}a vrsta sgrafito ornamenata kojom sudekorisane gotovo sve kategorije trpeznih posuda. Na zdela-ma i tanjirima zauzimaju unutra{nju stranu dna, a ponekad ibo~ne zidove recipijenta, pa ~ak i gornju povr{inu horizontal-nih dr{ki zdela tipa II/10. Na ve}ini tipova bokala i kr~aga sta-jali su na bo~nim stranama, a povremeno su bili razme{teni i pocelom telu, i to bez odre|enog sistema. Medaljonima je bilaukra{ena i jedna buklija, koja je sa~uvana u manjim fragmenti-ma sferi~ne polovine trbuha.

Dva koncentri~na kruga urezana {estarom predstavljajunajjednostavniji ukras na unutra{njoj strani dna zdele. To jeujedno u Stala}u i prili~no redak ornamenat ove vrste, budu}ida je konstatovan na srazmerno malom broju zdela. Znatno~e{}i su medaljoni sa raznoliko formiranim rozetama u okvirudvostrukog kruga, me|u kojima preovla|uju listolike rozete,izvedene {estarom istog otvora kojim je urezana i unutra{njalinija kruga. Takva stilizacija obi~no ima po {est elipsoidnih la-tica, ili je sloènija – sa 12, pa ~ak i sa 24 latice, pri ~emu se uvekvodilo ra~una o tome da se latice ne preklapaju, ve} da se pri-kaù u celini samo prvih {est, a da svim ostalim budu vidljivigornji vrhovi po obodu medaljona (sl. 50/4, 5, 13; 52/1).Prakti~no su to dva, odnosno tri reda, prikazana u perspektivi.Kod jednostavnijih, {estolisnih rozeta prostor izme|u latica kat-kad je ispunjen sitnim ubodima, talasastim ili spiralno uvije-nim linijama, a u pojedinim slu~ajevima nizovi uboda prate svegrani~ne linije rozete (sl. 60/5, 66/3). Ova vrsta medaljona jeponekad uokvirena vencem stilizovane loze i tada pokriva ve}upovr{inu dna zdele ili trbuha bokala (sl. 50/4, 5; 52/1; 66/6).Tako komponovani medaljoni zasad su poznati samo na ke-ramici Stala}a. Jednostavniji, sa rozetom od {est latica, javlja-ju se i u {irem okruènju, ali u mnogo manjoj meri i ~esto kaojedini ukrasni detalji na posudama. Zastupljeni su u kerami~-kom materijalu iz Kru{evca, a zatim i na onom sa vi{e nalazi-{ta u Ra{koj oblasti.238 Na bokalima i kr~azima nalaze se i uMile{evi, @i~i i Beogradskoj tvr|avi, a na zdeli iz Blagove{te-

nja Gornja~kog medaljon stoji na unutra{njoj strani dna, gdepredstavlja centralni ukras.239 Ista vrsta ornamenta nalazi se i nane{to poznijim posudama za te~nost iz Smederevske tvr|ave, stim {to na njima on nije uvek ra|en isklju~ivo {estarom, ve} de-limi~no i slobodnom rukom.240 Vredi pomenuti i medaljonna jednom stala}kom bokalu tipa VIII/2, gde je zbog lo{egrukovanja {estarom rozeta deformisana (sl. 55/2).

Medaljoni sa rozetama koje su prete`no urezivane slobod-nom rukom i koje vernije prikazuju cvetni motiv su na kera-mici iz Stala}a daleko re|e od prethodnih, izvedenih isklju~i-vo {estarom. Takve rozete imaju u proseku od 12 do 18 lati-ca, koje su na pro{irenim krajevima zaobljene. Ponekad su iz-vedene veoma precizno, pa se ~ini da je u takvim slu~ajevimakori{}en {ablon. Medaljoni sa cvetolikim rozetama uglavnomstoje na dnu zdela tipa II/12 (sl. 51/8, 52/5), dok se na posu-dama za te~nost nalaze retko, i to samo na primercima manjihdimenzija (sl. 59/4). Me|utim, znatno su ~e{}i na keramici izXIII–XIV veka sa bugarskih nalazi{ta,241 kao i sa istovremenihgradskih naselja u Rumuniji.242 Tamo su prihva}eni, izgleda,neposredno sa grn~arije vizantijske proizvodnje, po{to se uidenti~nom ili neznatno izmenjenom obliku nalaze i na zdela-ma i tanjirima iz Korinta, sa Kipra, kao i na proizvodima solun-skih radionica, tako|e iz XIII, a delimi~no i iz XIV veka.243

Na ve}em broju kr~aga i samo na nekoliko zdela nalaze semedaljoni sa specifi~nim oblikom rozete, ~ije su latice na gor-njim, zaobljenim i pro{irenim krajevima sa strane zase~ene

•236 Genova 1989, 70, sl. 11/1, 7, 16.

•237 Baraschi 1977, 100, fig. 83/11.

•238 Mini} 1980, 46, t. II/2; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 83, t. XXXVI;Juri{i} 1991, sl. 65, 72; Blago manastira Studenice 1988, kat. br. A 52,sl. 19; Ze~evi}, Radi~evi} 2001, 58, sl. 12/1; 20/1, 2; 22–25.

•239 Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 7; Mini} 2000, 227, t. I/1;Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 83; Biki} 2000, II, 226, kat. br. 983; Cu-njak 1988, 37, sl. 8–10.

•240 Popovi} 1978, 107, fig. 4/1; Cunjak 1998, 236, t. LV/1; LVI/1, 2.

•241 Georgieva 1974, 86, sl. XI, XV; Angelov 1980, sl. XIII; Geor-gieva 1985, 154, t. 7, 8.

•242 Constantinescu 1972, pl. XL/7–9, 12; Baraschi 1977, 77, fig.59; 70/1, 2.

•243 Morgan 1942, 49–50, fig. 34a; Taylor, Megaw 1951, 7, pl. V/35;VII/25; Soteriou 1952, t. 96/a; Bakirtzis, Papanikola-Bakirtzis 1981, 430,fig. 13, 15, 16: Vavylopoulou-Charitonidou 1989, 215, 219, fig. 21, 38.

97


(sl. 52/1; 58/2, 3; 59/14; 66/8). Rozete su katkad izra|ivaneru~no, pa su latice razli~itog oblika, a povremeno je kori{}eni pe~at, i tada su ujedna~ene veli~ine i blago reljefne. Budu}ida je u me|uprostorima skinut tanji povr{inski sloj, orna-ment je kao celina blizak tehnici champlevé. O upotrebi pe~a-ta svedo~e i latice koje su se u toku izrade delimi~no pomeri-le sa prvobitnog mesta, a prilikom gle|osanja se potpunoodvojile i ostale slepljene daleko ispod medaljona (sl. 66/13).Rozete sa zase~enim laticama predstavljaju svojevrsnu vari-jantu prethodnih rozeta u obliku cveta. Njih, me|utim, nemame|u sgrafito ornamentima vizantijske grn~arije. Zasada iz-gleda da su se pojavile tek krajem XIV veka, i to na uèmpodru~ju srednjovekovne Srbije. Osim u Stala}u, konstatova-ne su na retkim fragmentima zdela sa |erdapskog dela desneobale Dunava, u Kusjaku244 i na lok. Manastir kod Dobre.245

Na tim fragmentima, me|utim, po ivici se nalaze nizovi sit-nih uboda, kojih nema na motivima iz Stala}a. To je razlog dase eventualno pretpostave dva mesta proizvodnje tako ukra-{enih posuda, od kojih je jedno snabdevalo naselja u Poduna-vlju i koje bi moglo da bude ili negde u severozapadnom deluBugarske, ili mo`da kod nas, u Smederevu, odnosno u njego-voj neposrednoj bizini. Pri tome treba pomenuti da se nafragmentovanoj zdeli sa lok. Manastir po obodu nalazi i friznaro~ite vrste prepleta, kakav na keramici iz Stala}a ne postoji.Drugi radioni~ki centar svakako je bio pod okriljem Stala}a,s obzirom na znatan broj tako ukra{enih posuda i ~injenicu daisti ornamenti stoje i na kr~agu koji vaì kao nedovr{en, po{topreko sgrafito ukrasa nije gle|osan (sl. 58/2, kat. br. 56/2).

Rozete u vidu velikog broja radijalno raspore|enih i nakrajevima spiralno uvijenih linija predstavljaju jo{ jednu vari-jantu stilizovanih cvetnih motiva. Nalaze se prete`no na po-sudama za te~nost, a u izuzetnim slu~ajevima i na unutra{njojstrani dna zdela (sl. 52/6; 55/3; 59/11, 15). Deo takve roze-te vidljiv je i na fragmentu jedne buklije (sl. 64/4). Kao pret-hodne, i one spadaju u grupu ~estih motiva stala}ke kerami-ke, koji se u identi~nom obliku retko sre}u na drugim nalazi-{tima. Njih ne treba poistove}ivati sa sli~nim rozetama kojese sastoje od samo nekoliko krupnih spiralno uvijenih linija ikoje su u Stala}u konstatovane na jednom kr~agu tipa IX/12(sl. 60/9) i na zdeli tipa II/11, na kojoj su ne{to sitnije i uokviru samo jedne kru`ne linije (sl. 51/5). U Kru{evcu su ta-ko|e poznate na fragmentima od ukupno dve posude za vo-

du,246 dok se na nalazi{tima u Ra{koj oblasti javljaju ~e{}e, ai na istoj kategoriji posu|a.247 Povremeno su zastupljene i nakeramici iz Smedereva, Trnova i Anevske tvr|ave, ali kao je-dan od elemenata u sloènijim dekorativnim re{enjima.248 Su-de}i po svemu, rozete od po nekoliko zrakasto raspore|enihspiralno uvijenih linija ne pripadaju uobi~ajenom dekoru sta-la}ke keramike. Sva je verovatno}a da su preuzete sa grn~ar-skih proizvoda iz Ra{ke oblasti, ali prvenstveno kao osnovnimotiv koji je posluìo za formiranje rozeta od fino sloènih igusto urezanih radijalnih linija.

Na osnovu dostupne publikovane arheolo{ke gra|e mo-tiv ruè vetrova se nalazi, izgleda, samo na keramici iz Stala}a,i to na malom broju posuda. Dobijao se pomo}u {estara, ure-zivanjem lu~nih linija od centra prema periferiji povr{ine opa-sane dvostrukim krugom. Time su formirani segmenti iste ilirazli~ite {irine, ispunjeni sitnim ubodima ili redovima talasa-stih linija, koji se na istom uzorku ponavljaju ili naizmeni~nosmenjuju. Ceo motiv odaje utisak pokreta i do~arava brzinukretanja, {to u izvesnoj meri podse}a na cvetoliku rozetu saizrazito uko{enim laticama na dnu jednog tanjira iz Pacuiul luiSoare i na sitne medaljone na obodu drugog tanjira sa istognalazi{ta.249 Na keramici iz Stala}a stoji kao samostalan me-daljon ili kao sastavni deo {ire dekoracije na tanjirima tipovaVII/2 i VII/3 (sl. 53/4, 5), na bokalu tipa VIII/2 (sl. 55/1) ikr~agu tipa IX/6 (sl. 59/15). Osim toga, postoji i na fragmen-tima jo{ tri posude za vodu, pa izgleda da je to bio ukras samote dve kategorije sudova. Vredi pomenuti i to da se na kr~agutipa IX/6 nalazi zajedno sa medaljonima ~iju rozetu ~ine gu-sto urezane zrakasto raspore|ene linije, uobi~ajene za grn~a-riju iz Stala}a (sl. 59/15).

Uz upotrebu {estara nastala je jo{ jedna vrsta ornamental-nih motiva, konstatovana na tanjirima tipa VII/2 i bokalima ti-pa VIII/2. [estarom urezane polukru`ne linije na tanjiru obra-

•244 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, sl. 107.

•245 Mini} 1977, I, 68, t. XLV/7.

•246 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 84–85, t. XXXVIII/4.

•247 Juri{i} 1983, 184, t. IV/1, 2; V/1, 2; VI/1, 2; Ista 1989, 37, sl.39/3; 41.

•248 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, sl. 106, t. XXXIX; Georgieva 1974,sl. 66; Dàmbov 1991, sl. 50.

•249 Baraschi 1977, fig. 54/3; 57/6.

98


zuju venac po ivici donjeg o~uvanog dela recipijenta (sl. 53/3),a na bokalima friz na ramenu (sl. 55/2, 4). Linije se prekla-paju i po gornjoj ivici stvaraju lepezaste segmente ispunjenetrougaonim urezima, sitnim ubodima ili redovima talasastihlinija, {to skoro u celini odgovara ukrasnim detaljima u moti-vima ruè vetrova ili na listolikim rozetama ura|enim {estarom.Doti~ni detalji su zapravo dokaz da se na razli~itim oblicimadekorativnih motiva primenjivao isti stil dopunskih ukrasa ida je to bio ustaljen manir odre|enog radioni~kog kompleksa.Ornamenat preklopljenih polukru`nih linija, me|utim, nala-zi se i na kr~azima i bokalima iz Sopo}ana, na kojima ponekadstoji i u dva reda, jedan nad drugim.250 Tako|e se uo~ava i ukombinaciji sa jednom specifi~nom vrstom dekora bogatepovr{inske obrade poznatog bokala iz Gradca.251 Izvan togrelativno uskog areala, sli~an motiv konstatovan je jo{ samona jednom fragmentu tanjira {irokog oboda iz Trnova.252

Stoga se na osnovu postoje}ih nalaza moè zaklju~iti da je biosvojstven prvenstveno stonom posu|u sa prostora dana{njecentralne Srbije.

Nizovima polukru`nih linija izvedenih {estarom sli~na jekompozicija sastavljena od ve}eg broja poluprstenastih moti-va na mreàstoj pozadini, koja pokriva povr{inu oboda samojednog tanjira iz Stala}a (sl. 53/2). Tu je motiv u celini izra|enru~no i u svemu odgovara ornamentici na kerami~kom posu-|u iz XIII–XIV veka sa vi{e bugarskih nalazi{ta.253 S obziromna srazmeru zastupljenosti, ve} je izneto mi{ljenje da je pri-merak iz Stala}a importovan, {to je sa sli~nim obrazloènjempretpostavljeno i za drugi tanjir istog tipa VII/1 (sl. 53/1),kao i za zdelu sa heksagramom na dnu (sl. 52/2).

Nekoliko medaljona sastavljenih od razli~itih spiralno uvi-jenih linija, loze i palmeta konstatovano je na ulomcima odnajmanje deset posuda za te~nost, a znatno re|e i na zdelama(sl. 52/4; 66/1, 4, 5, 8). Iako se pojedini medaljoni javljajusamo u jednom ili dva, a ponekad i tri istovetna oblika, pra-te}e tehnolo{ke odlike svedo~e o tome da su i takvi ukrasi de-lo doma}ih majstora. Verovatno su predstavljali uzorke koji izodre|enih razloga nisu u{li u {iru proizvodnju. Nasuprot to-me, drvo ìvota je bilo jedan od ~estih i izuzetno omiljenihsgrafito motiva, predvi|enih isklju~ivo za dekorisanje kr~agai bokala (sl. 54/1, 4; 59/2, 5, 10; 60/4). Ono je samo na nji-ma moglo nesmetano da se razvije i suvereno da dominiranad drugim vrstama ukrasa. Drvo je razli~ito stilizovano – u

vidu vertikalne linije od koje se sa obe strane granaju bo~ne,ili je sli~na predstava uokvirena jo{ jednom kontinuiranom li-nijom koja se pri dnu zavr{ava krupnim volutama. Takav mo-tiv u osnovi ima listoliku formu, ~ija se centralna linija na do-njem kraju grana ili krstasto zavr{ava, a u jednom slu~aju jeformirano i postolje (sl. 66/10, 11, 14, 16). Ovako sloèn mo-tiv daleko vi{e podse}a na list, a naro~ito kada izme|u bo~nihgran~ica stoje i sitni ubodi (sl. 66/10).

Obe varijante, i listolika i ona bez okvira, koja na vernijina~in prikazuje drvo, uglavnom su izvedene dosta precizno,tako da su ponekad obe polovine motiva istovetne. I poredtoga, ipak se vidi da ukrasi kao celina nisu ra|eni pomo}u {a-blona, budu}i da ne postoje identi~ni. Svaki je donekle druga-~iji, {to zna~i da se urezivanje vr{ilo slobodno, rukom ve{togmajstora. Tako|e je vidljivo i to da su na pojedinim posuda-ma takvi motivi urezivani sa daleko manje pa`nje. Nekada susvedeni na obi~nu gran~icu sa jednostavno uko{enim bo~nimizbojcima, koji su katkad i izrazito asimetri~ni ili se ne povi-jaju uvek u istom pravcu (sl. 55/1, 66/17).

Na posudama iz Stala}a drvo ìvota je uvek samostalno.Ni u jednom slu~aju ne nalazi se u kompoziciji sa pticama, pa~ak ni na zdeli sa medaljonima u kojima su predstave adosi-ranih paunova. Za takvu pojavu nema pravog obja{njenja.Mo`da je predstava i u tako saètom obliku, samo u vidu sti-lizovanog drveta, i dalje zadràla nekada{nju simboliku, a mo-`da se tokom vremena svela na isklju~ivo dekorativni motiv,{to je manje verovatno. Pri tome treba skrenuti pa`nju na toda je na pribli`no istovremenim zdelama iz Trnova drvo pri-kazano ili sa strane jedne ptice, ili izme|u dveju naspramnopostavljenih ptica.254 Samostalno drvo ìvota je u oblicima ukojima se nalazi na keramici iz Stala}a izgleda imalo ~isto lo-kalni karakter. Konstatovano je jo{ samo na fragmentima dve-ju posuda za vodu iz Kru{evca i na bokalu iz Novog Brda, ko-ji su tamo, po svemu sude}i, svojevremeno doneti iz Stala}a.255

•250 Juri{i} 1983, 188, t. VII/2,3.

•251 Juri{i} 1989, 37, sl. 39, 40/1.

•252 Angelov 1980, sl. XVII/2.

•253 Stan~eva 1964, t. IX/24, 44; Georgieva 1974, 84, sl. 62.

•254 Georgieva 1974, 114, sl.78/1–3.

•255 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 78, 80, t. XXXIV/4, 5; Arheolo{koblago Srbije 1983, 139–140, kat. br. 114.

99


Osim afrontiranih paunova u medaljonima, predstava pti-ce nalazi se i na unutra{njoj strani fragmentovane zdele tipaII/10 (sl. 51/4). Uz ivicu dna vidljiva je samo glava, zbog ~eganije izvesno da li se kraj nje jo{ ne{to nalazilo, na primer stili-zacija neke biljke, ili je tu postojala jo{ jedna ptica. Ne zna se nida li je re~ o orlu ili sokolu, budu}i da je na glavi prikazananeka vrsta perjanice, koje u takvom obliku nema ni u jednojsli~noj predstavi na srednjovekovnom kerami~kom posu|u.256

Zapravo, vidljivi deo predimenzionirane perjanice podse}a nakrin ili na krunu, kakvu imaju, na primer, ptice na prozoru ju-`ne fasade crkve Lazarice, ali u odgovaraju}oj srazmeri.257

Za kerami~ko posu|e iz Stala}a nisu karakteristi~ne nidruge vrste figuralnih predstava. Na fragmentu jednog kr~a-ga prikazana je riba, s tim {to je sa~uvan samo zadnji deo saperajima i krlju{ti u vidu sitnih kruì}a (sl. 66/12). Vrhoviperaja ribe uo~avaju se i na ulomku tanjira tipa VII/1, na gor-njem delu recipijenta (sl. 53/2). I to je zapravo jo{ jedan odhri{}anskih simbola koji nije nai{ao na zna~ajnu primenu nesamo na keramici sa podru~ja srednjovekovne Srbije258 ve} niu sgrafito ornamentici susednih zemalja.259 Donekle sli~na za-paànja odnose se i na antropomorfne predstave, samo {tonjih ne treba posmatrati ni kao dekoraciju, ni kao naro~itusimboliku. Mo`da bi izuzetak mogao da bude lik osobe sa kr-sti}em na vrhu glave, na kr~agu tipa IX/10, ukoliko je takvaposuda trebalo da sluì u odre|enim kultnim obredima (sl.60/7). Za predstavu na bokalu tipa VIII/2 ni to se ne moèpretpostaviti, jer nije dovoljno o~uvana (sl. 55/4). Tu je naizuzetan na~in prikazana glava, sa precizno urezanim i sklad-no raspore|enim svim delovima lica, pa je majstor grn~artom prilikom primenio ne samo ve{tinu ve} i prirodnu nada-renost. Nasuprot ovoj predstavi, ura|enoj sa izrazitim smi-slom za realizam, na unutra{njoj strani recipijenta zdele tipaII/10 prikazane su dve figure, jedna kraj druge, koje zbogkrajnje pojednostavljenih oblika podse}aju vi{e na de~je crte-è nego na zanatski rad (sl. 51/4). Budu}i da je to ona istazdela na ~ijem dnu je delimi~no vidljiva ptica sa perjanicomna glavi, sti~e se utisak da se radi o sloènijoj kompoziciji,eventualno o lovu ili igri. Naime, na jo{ jednom sitnom frag-mentu iste zdele nalazi se deo i tre}e {ematski prikazane ljud-ske figure, na osnovu ~ega se moè pretpostaviti da je figurabilo mnogo vi{e, i to u horizontalnom nizu po sredini recipi-jenta ~itave posude.

U odnosu na sgrafito ukra{avanje sve ostale tehnike orna-mentisanja zastupljene su u znatno manjoj meri. Ako se izuzmeoslikavanje manjih povr{ina preko prethodno urezanih ukrasa,{to je odlika koloritnog sgrafita, slikanje kao poseban vid or-namentike obuhvata srazmerno mali broj sudova. Nekolikozdela kalotastog oblika dekorisano je horizontalnim {irokimtrakama sme|e, svetlozelene i oker boje, a kod sudova za vodusli~na dekoracija se svodi na malobrojne primerke bokala tipaVIII/4 (sl. 50/2; 56/1). To su prakti~no skromnije posude, stim {to se u njih mogu svrstati i bokali ornamentisani belomangobom. Na krupnijim bokalima tipa VIII/8 i ne{to ma-njim tipa VIII/9 ukrasi se sastoje od traka i sitnih pega kojese me|usobno kombinuju i preko kojih je bezbojna ili mono-hromna svetlozelena ili maslinasta glazura (sl. 57/1–3). Istina~in ukra{avanja primenjen je i na maslinasto gle|osanimloncima sa dr{kom tipa I/3 iz kategorije kuhinjske keramike(sl. 42/3–5), koji je konstatovan i na jednoj bukliji (sl. 64/1).Sasvim retki su ornamenti belo slikanih prstenastih krugova,dok spiralno uvijene trake izostaju. One se u ve}oj meri ja-vljaju na keramici iz Novog Brda.260

Iako slikanje belom angobom predstavlja veoma jednosta-van na~in dekorisanja, zbog ~ega je u vidu razli~itih motivakori{}eno i na vizantijskoj grn~ariji u XI, a naro~ito XII veku,261

ono u Stala}u o~igledno nije nai{lo na odgovaraju}u primenu.To se ogleda i na pomenutim bokalima tipa VIII/8, od kojihje mali broj ornamentisan, dok je ve}ina bez ikakvih ukrasa ibez glazure. Sli~nost u tome zapaà se i na kerami~kom posu-|u sa drugih nalazi{ta iz XIV i po~etka XV veka u Srbiji,262 kao

•256 Rice 1930, 61–62. t. XVII/a, XVIII/a; Morgan 1942, 120–122;Taylor, Megaw 1951, 7, pl. VI/11, 12; Constantinescu 1972, pl. XLIV,XLVI; Georgieva 1974, 104, 108, sl. 71–73, t. XXIII–XXIX; Georgieva1985, 147, t. 15, 16; Baraschi 1977, 88, 91, fig. 72, 73; Vavylopoulou-Charitonidou 1989, Cat. Nos. 2–7; Benaki Museum 1999, 81, 126, Cat.Nos. 160, 261, 262, 270, 271; Ceramic Art 1992, Cat. Nos. 1, 6.

•257 Deroko 1985, sl. 337.

•258 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 88, t. XXXV/1, sl. 96.

•259 Georgieva 1974, 126, sl. 81; ângova 1992, 96–97, sl. 88/1.

•260 ]orovi}-Ljubinkovi} 1962, 177, t. III/1, VI/1, 2, VII/3.

•261 Morgan 1942, 95–99; Megaw 1989, 264–265; Makarova 1967,33; Jakobson 1979, 144; Benaki Museum 1999, 53.

•262 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, sl. 123, 125, 126; Popovi}, Ivani{e-vi} 1988, 147, sl. 19/10; Popovi} 1991, sl. 1.

100


i sa istovremenih naselja u Rumuniji i Bugarskoj.263 Na cen-tralnim i isto~nim balkanskim prostorima ovaj na~in ornamen-tisanja doìveo je punu upotrebu tek u razdoblju od XVI doXVII veka, pa i kasnije.264

Slikanje zelenim i gustim mrkim pigmentom u Stala}u jezastupljeno na bokalima tipa VIII/10 (sl. 57/4–7). Ornamen-ti su prete`no mreàsti, a na jednom primerku slikanjem jeprikazano drvo ìvota u nizu oko cele posude i u istom stilukao u sgrafito tehnici (sl. 57/5). S obzirom na to da su otkri-veni delovi od najvi{e sedam do osam ovako ukra{enih boka-la, njihovo mesto proizvodnje svakako ne treba traìti u radi-onicama ostale stala}ke keramike. Na to ukazuju sli~ni, a kat-kad i istovetni motivi na posudama iz Novog Brda, Milentijei Mile{eve,265 dok su na kr~azima iz Nove Pavlice naizmeni~-no mrkom i zelenom bojom oslikane krupne volute.266 Slika-nje takvim pigmentima nije ni u drugim zemljama u okruè-nju bilo posebno izraèno,267 bez obzira na to {to je pre to-ga, u dekorisanju vizantijske keramike, zauzimalo zna~ajnomesto.268 Stoga se ~ini da su bokali tipa VIII/10 iz Stala}a,kao i sli~ne posude sa ostalih nalazi{ta u Srbiji, proizvod na-{ih lokalnih radionica. Njihovo mesto mo}i }e da se locira teknakon sistematske obrade keramike pre svega sa Novog Brda,a zatim iz Sopo}ana i drugih gradskih i manastirskih centarasrednjovekovne Srbije. Ujedno treba imati na umu i upotre-bu mrke i zelene boje za dekorisanje bokala iz Smedereva, ia-ko su oni hronolo{ki ne{to mla|i i po obliku prili~no druga-~iji, a razlikuju se i po ornamentalnim motivima kojih nemana posudama iz Stala}a, Novog Brda i Mile{eve.269

Ni aplicirani dugmetasti ukrasi nisu imali veliku primenuu dekorisanju kerami~kog posu|a u Stala}u. Naj~e{}e su po-stavljani na dr{ke kr~aga u jednom ili dva, a nekada i u tri ver-tikalna niza, ili na prevlaku koja spaja sisak sa grli}em kr~agatipa IX/1 i IX/3 (sl. 58/2; 59/1, 2; 62/9, 10). Izuzetno su po-krivali ve}u povr{inu sudova, {to se zapaà na nekoliko frag-menata sa monohromno zelenom glazurom na povr{ini (sl.65/17). Katkad se isti dugmetasti ukrasi nalaze i na dr{kamamaslinasto gle|osanih lonaca, i to obi~no na gornjoj polovini.Tu su imali i prakti~nu ulogu, jer se prilikom drànja dr{kelak{e rukovalo posudom. S takvim ciljem postavljena je i jed-na, ne{to krupnija aplikacija na gornji deo dr{ke kr~aga tipaIX/7 (sl. 60/3). Kao dekorativni elementi ovakve aplikacije seretko sre}u i na drugim srednjovekovnim nalazi{tima u Srbi-

ji, kao {to su Novo Brdo, Milentija, Ni{, Kru{evac, Beogradskatvr|ava.270 Povremeno se nalaze i na starijoj keramici iz XIIveka, na primer iz Brani~eva,271 ali i na poznijim kr~azima izprve polovine XV veka iz Smedereva.272 Znatno ~e{}e su nagle|osanim kr~azima iz XIII veka iz Pacuiul lui Soare i drugihrumunskih nalazi{ta u {iroj zoni leve obale Dunava.273 Ipak,u najve}em broju ~ine dekor kr~aga sa mnogih naselja izXII–XIV veka u Bugarskoj, na kojima pokrivaju dr{ke, izliv-nike, a ponekad i ~itave povr{ine tela posuda.274 U tom smisluvredan je pa`nje i jedan sud iz Kaliakre, datovan u XIII–XIVvek, ~ije su dve dr{ke i sisak ukra{eni redovima sitnih aplika-cija.275 Vrh siska modelovan je u obliku ìvotinjske glave, {topodse}a na sisak iz Milentije na kome su isti ukrasi, a za kojise smatra da je deo akvamanile.276 Prema svim zapaànjima,~ini se da je dekorisanje ovom vrstom aplikacije na posudamaiz Stala}a nastalo posredstvom kerami~ke proizvodnje u su-sednoj Bugarskoj, s tim {to se koristilo u neuporedivo manjojmeri i primenjivalo zajedno sa sgrafito ukrasima na istim po-sudama.

•263 Constantinescu 1972, pl. XXXIII/1–7, 10, 11; Baraschi 1977,61–62, fig. 42; Georgieva 1974, 30, sl. 19; Genova 1980, 48–49, sl. 3,15; Josifova 1982, 60, sl. 2.

•264 Biki} 2003, 131; Genova 1983, 66–67.

•265 ]orovi}-Ljubinkovi} 1962, t. VII/4, VIII/4–6; Tomi} G. 1979,431–432, t. 5; Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 8.

•266 Juri{i} 1991, 80–81, sl. 69.

•267 Georgieva 1974, 142, sl. 93; Baraschi 1977, fig. 83/18–20; Josi-fova 1982, 66.

•268 Morgan 1942, 72–73, 77, 80; Makarova 1967, 24–25; Jakobson1979, 144, 146; Benaki Museum 1999, 25.

•269 Popovi} 1978, 107, fig. 4.

•270 ]orovi}-Ljubinkovi} 1962, 176, t. II/4, 5; Tomi} G. 1979, 432,t. 8; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 90, t. XXI/1; Biki} 2000, II, kat. br.1063/a, b.

•271 Popovi}, Ivani{evi} 1988, sl. 19/5.

•272 Popovi} 1978, 107, fig. 4/3.

•273 Baraschi 1977, 95 i nap. 53–57, fig. 76, 77/1, 4, 7–9.

•274 Georgieva 1974, 30, sl. 12/1; 18–21; Antonova 1981, sl. 54;Josifova 1982, 68, sl. 12; Borisov 1989, 229–230, fig. 269; Genova1989, 61, sl. 6/17–22.

•275 Josifova 1982, 68, sl. 12.

•276 Tomi} G. 1964, 138; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 66, sl. 65.

101


I pored ubedljivih dokaza o mesnoj produkciji trpeznekeramike, kao {to su deformisane i nedovr{ene posude, a za-tim posebni tipovi sudova i oblici dekorativnih motiva karak-teristi~ni samo za ovo nalazi{te, tokom arheolo{kih istraìva-nja nisu ustanovljeni neposredni tragovi proizvodnje. To je irazumljivo ako se ima u vidu prostor koji je obuhva}en teren-skim radovima. înjenica je da se grn~arska delatnost ne or-ganizuje ni u utvr|enju, ni u njegovoj neposrednoj blizini. Izpredostro`nosti od mogu}ih poàra, grn~arske pe}i, zajednosa ostalim propratnim objektima, obi~no se lociraju na peri-fernim delovima naseobinskih prostora, na izvesnoj udaljeno-sti od mesta stanovanja.277 Biraju se poloàji nedaleko od iz-vori{ta vode ili pozajmi{ta grn~arske gline – da bi sve {to jeneophodno za proizvodnju bilo u blizini. Kako se upravo takvaglina nalazi u podno`ju stala}kog uzvi{enja, a tu je, zapadnood donòna, i izvor Vodice, grn~arski kompleks bi trebalotraìti negde na takvom mestu. Mo`da se nalazio i na drugojstrani brega gde su konstatovane anti~ke ciglarske pe}i, po{toi kraj njih postoji mo}na naslaga kvalitetne gline.278

Na doma}u proizvodnju gle|osanog i sgrafito ukra{enogposu|a mnogi podaci su ukazivali ve} na samom po~etku te-renskih radova.279 Takvo mi{ljenje je brzo prihva}eno, pa jestala}ka keramika ozna~ena kao jedno od va`nih obele`ja ma-terijalne kulture ìtelja Moravske Srbije.280 Pretpostavlja se daje tada, i na tom prostoru, Stala} bio samo jedno od ve}ih iva`nijih proizvodnih mesta, zbog ~ega se u novije vreme zaproizvode luksuzne keramike iz Stala}a i okoline pojavio ter-min Stala}–Kru{evac.281 Naravno, ne isklju~uje se mogu}nostpostojanja istovremene grn~arske aktivnosti i pod okriljemKru{evca, a mo`da i drugih obli`njih gradskih i manastirskihnaselja, {to tek treba dokazati.

Razlozi za formiranje radioni~kog kompleksa trpezne ke-ramike u Stala}u bili su mnogostruki. Me|u njima je i veli~i-na utvr|enja, {to zajedno sa podgra|em podrazumeva znatanbroj stalnih ìtelja, odnosno potro{a~a. Pri tome nije zanemar-ljiva ni pretpostavka o statusnom poloàju gradskog vlastelina,njegove druìne i uèg kruga tvr|avske posade, o njihovimprohtevima za luksuznom i skupom robom i mogu}nostimada je pribave. Kona~no, od zna~aja su i uloga Stala}a u srednjo-vekovnoj Srbiji, odnos utvr|enja prema prestonici u Kru{evcu,opravdana pretpostavka da je i ovaj grad bio u vlasti vladara,kao i njegov poloàj na pravcu va`nih saobra}ajnica. Grad je

prakti~no imao sve uslove za osnivanje zanatskog centra tevrste, budu}i da je mogao da mu obezbedi neposrednu za{ti-tu, nabavku sirovine za rad, a zatim i plasiranje proizvoda natrgu, odakle su razno{eni dalje po okolnim mestima.

Majstori grn~ari su se ovde na{li ubrzo po zavr{etku iz-gradnje utvr|enja i zadràli se sve do njegove kona~ne propa-sti. U tom periodu, od oko ~etiri decenije, mogle su da radedve do tri generacije, pa su zbog toga i grn~arski proizvodi usvakom pogledu kompaktni, sa sli~nim tehnolo{kim i estet-skim odlikama. Ve{ti i daroviti grn~ari o~igledno su do{li save} ste~enim znanjem, koje su zatim usavr{ili i prilagodili do-ma}em trì{tu. Ako se ima u vidu da se analogije za mnogestala}ke posude i sgrafito ukrase naj~e{}e nalaze u materijalusa bugarskih nalazi{ta, a u znatno manjoj meri sa gradskih na-selja u jugoisto~noj Rumuniji i severnom priobalnom pojasuCrnog mora, skoro da nema sumnje u to odakle su stizali naj-ja~i uticaji, a i neposredni uzorci. To se prvenstveno odnosi natehnolo{ki proces izrade, kvalitet glazure i nano{enje podgla-zurnih pigmenata, a velikim delom i na izbor osnovnih orna-mentalnih motiva. Mnogi sgrafito ornamenti, me|utim, nisuprihva}eni u Stala}u. To se pre svega odnosi na preplet, pal-mete u razli~itim oblicima i kombinacijama, kao i zoomorfnepredstave, a naro~ito predstave fantasti~nih ìvotinja kojih umanjem ili ve}em obimu ima na keramici iz XII–XIV vekakako sa nalazi{ta u Bugarskoj, tako i u drugim susednim zem-ljama. îni se da su pri izboru prednost imali jednostavniji, aliipak dovoljno efektni motivi, za ~iju su se izradu mogla upo-trebiti i razna pomo}na sredstva kao {to su {estari i {abloni.Na intenzivnu upotrebu {estara uticao je rad u ve} postoje}imgrn~arskim radionicama Ra{ke oblasti, s obzirom na orna-mentiku njihovih proizvoda, a i na nalaze {estara.282 Kori{}e-nje {ablona bilo je prvenstveno u domenu stala}kih grn~ara injihove ve{tine da sa {to manje uloènog truda dekori{u {tove}i broj proizvoda, a da pri tome uvek postignu odgovara-ju}i i èljen oblik motiva. Na taj na~in se sa pojedina~no kre-

•277 Nekuda, Reichertova 1968, 39; Mini} 1979, 164; Totev 1973, 59.

•278 Mini} 1991, 341.

•279 Srednjovekovni Stala} 1979, 9.

•280 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 107.

•281 Biki} 2000, I, 228.

•282 Juri{i} 1983, 184, t. III–VIII.

102


iranih proizvoda pre{lo u delokrug visoke zanatske delatno-sti, u kojoj se vi{e puta ponavljaju ne samo isti oblici sudovave} i ukrasi, a naro~ito oni ra|eni u sgrafito tehnici.

U izboru dekorativnih motiva zna~ajnu ulogu je imala iupotreba iste ili sli~ne ornamentike u ostalim vidovima umet-ni~kog stvarala{tva u tada{njoj Srbiji. Za stilizovanu lozu,mreàste trake, polukru`ne linije koje se niù ili preklapaju,kao i za raznolike rozete grn~ari su se mogli ugledati i na sli~-ne motive sa ìvopisa i kamene plastike mnogih okolnih, a ine{to udaljenijih manastirskih hramova.283 U isto vreme suuzore za ornamente stilizovanih cvetova, krugova i rozeta iz-vedenih {estarom imali i u samom gradu, na fresko oslikanimulazima u donòn i kulu II (sl. 11). Sva je verovatno}a da je iduborez bio na zavidnoj visini, pa je i on imao veliki i nepo-sredan uticaj. Imaju}i sve to u vidu, kao i pojavu mnogih de-korativnih elemenata na tekstilu, minijaturama rukopisnihknjiga i sl., jasno je da su ukrasni motivi na keramici iz Stala-}a bili samo deo jednog op{teg i {iroko prihva}enog stila, ko-jim se odlikovala umetnost Moravske Srbije, a ~iji koreni seùi u nekoliko vekova unazad.284

Za Stala} nije karakteristi~an obi~aj obeleàvanja kera-mi~kih proizvoda razli~itim urezanim ili bojenim znacima,slovima ili ~itavim re~ima, pa ~ak i li~nim imenima, {to seobi~no smatra oznakama svojine. Ova pojava je naro~ito upa-dljiva na keramici iz Trnova,285 mada se sli~ni urezi javljaju ina drugim istovremenim ili ne{to starijim nalazi{tima u Bu-garskoj, Rumuniji, a katkad i kod nas, ali u neuporedivo ma-njem obimu.286 Urezivanje je vr{eno o{trom alatkom prekove} izra|enih posuda, naj~e{}e namenjenih kuhinjskim potre-bama. U kategoriji ognji{nih sudova iz Stala}a takva pojavanije zapaèna. Oznaka u obliku dvostruko prelomljene ureza-ne linije konstatovana je samo na spolja{njoj strani dna jednezelenkastoùto gle|osane zdele (sl. 45/3). Na ivici prstenastestope iste zdele nalaze se dve rupice za ve{anje, a kako oneobi~no stoje na bogatije dekorisanim primercima, vlasnik ovefragmentovane posude je svakako imao razloga da je obeleì.

Sasvim drugo zna~enje imaju delovi urezanog teksta na dveposude za vodu. Na jednoj je natpis DOBR ispod dr{ke i po-stoje indicije da se nastavljao u jo{ jednom redu, a mo`da i na~eonoj strani trbuha (sl. 58/5a), dok su na fragmentima dru-gog suda delimi~no vidljive u istom redu dve re~i: R(U)KAKOST(A)DIN… (sl. 66/15). U oba slu~aja tekst je urezan pre gle-

|osanja, u isto vreme kada su ura|eni i ornamentalni motivi naposudama. Me|utim, o sadràju natpisa se zbog nedovoljneo~uvanosti ne moè mnogo re}i. Za prvi je ve} pretpostavljenoda je deo imena grn~ara ili nekog drugog u~esnika u procesuproizvodnje, ili pak da se odnosi na pi}e u posudi u smislu kva-liteta ili zdravice. Na drugom je izgleda majstor Kostadin osta-vio poruku da je doti~nu posudu izradio sopstvenom rukom.Ipak je od svega va`nije ne samo to da su ti isti majstori bilivrsni poznavaoci celokupnog postupka u izradi gle|osanog isgrafito ukra{enog posu|a ve} i da su o tome umeli da ostavepisane podatke. Slova su pravilno i ~itko ispisana, ujedna~ene suveli~ine i uredno su sloèna u redove. Urezala ih je osoba dobroupu}ena u osnovne morfolo{ke odlike }irili~kog pisma koje setokom XIV i u prvoj polovini XV veka uveliko koristilo na pro-storu centralnog Balkana.287 Slova se razlikuju od kaligrafskiizvedenih monograma na sgrafito zdelama iz Trnova, koji u sa-ètom obliku sadrè imena vladara i visokih crkvenih li~nosti.288

Tako obeleène posude izra|ivane su specijalno za potrebe dvo-ra i patrijar{ijske rezidencije po radionicama organizovanim privladarskim sedi{tima i ve}im dràvnim i crkvenim centrima.289

Grn~arska proizvodnja u Stala}u, me|utim, bila je namenjenaprevashodno trì{tu. Na eventualno namenski ra|eno posu|enisu stavljana ni cela, a ni skra}ena imena budu}ih vlasnika.

POSUDE OD STAKLA

Vi{e desetina fragmenata razli~itih staklenih posuda otkrive-nih na prostoru Malog grada predstavlja znatnu koli~inu ove

•283 Janc 1961, t. XXXVIII/233, LX–LXV/395–400, 403, 408, 412,421; Janc 1974, t. 33/40, 41; \uri} 1965, sl. 2; Deroko 1985, sl. 148,207; Maksimovi} 1977, 240.

•284 Janc 1961, 32; Ista 1977, 268.

•285 Georgieva 1974, sl. 36, 39–44; Angelov 1980, 144–145, sl.134, 140.

•286 ângova 1992, 122, sl. 115; Baraschi 1977, 67, fig. 47; Bajalo-vi}–Hadì-Pe{i} 1981, 89–90, t. XIII/5–7.

•287 Tomovi} 1974, 16–18, 20–22.

•288 Georgieva 1974, 66, 68, sl. 49, 50; Angelov 1980, 149–162, sl.151–156.

•289 Georgieva 1974, 66; Angelov 1980, 161.

103


kategorije nalaza, za koju se smatra da je na naseljima srednjo-vekovne Srbije spadala u luksuznu robu. Fragmenti su prete-`no sitni i ~esto se nije mogao odrediti oblik posude kojojpripadaju. U izvesnim slu~ajevima su ipak postojali elementiza pribli`nu rekonstrukciju pojedinih primeraka, a u nekolikomahova i za njihovu ukupnu veli~inu. Staklo je veoma tanko ibezbojno, bez mehuri}a u strukturi. Retki su fragmenti ne{tove}e debljine i zelenkaste nijanse, a samo jedan je kobaltno-plave boje.

Najve}i broj fragmenata pripada ~a{ama ovalnog tela, savisokim lu~no povijenim obodom i konveksno uvu~enimdnom. Du` ivice dna je reljefna koso narebrena traka u obli-ku girlande. Prema sa~uvanoj ornamentici na zidovima kon-statovano je prisustvo tri tipa, koja su dobro poznata na na-{im prostorima.

Izgleda da su najbrojnije bile ~a{e sa horizontalno aplici-ranim staklenim nitima, bezbojnim ili plave boje. Niti su raspo-re|ene po celom telu, a po jedna stoji i na ivici oboda (sl. 67/2,3, kat. br. 84). â{e sa sitnim kaplji~astim aplikacijama sraz-merno su re|e. Po neznatno zadebljanoj ivici oboda i oneimaju horizontalnu kobaltnoplavu staklenu nit, dok su po te-lu kaplji~aste aplikacije retke i razme{tene bez reda (sl. 67/1,kat. br. 83). Obe vrste ~a{a su pribli`nih dimenzija – visineoko 9–10 cm.

U najmanjoj upotrebi bile su ~a{e sa vertikalnim reljefnimrebrima, koja stoje na gornjoj polovini tela. Rebra su pri vrhu{ira, a idu}i ka dnu se suàvaju i slivaju u osnovu zida posu-de. Za razliku od prethodna dva tipa koja su ra|ena izduva-vanjem i naknadnim apliciranjem ukrasa, ~a{e sa rebrima suizra|ivane duvanjem u kalup. Zbog toga su im i zidovi ne{todeblji, a vertikalne ukrasne trake istog oblika i na ravnomernomme|usobnom razmaku (sl. 67/4, kat. br. 85). Po ivici obodai one imaju plavu staklenu nit. Sude}i po bolje o~uvanimfragmentima, ova vrsta ~a{a bila je ne{to ve}a od prethodnih.

Kada bi koli~ina na|enih fragmenata bila merilo za broj ivrstu ~a{a kojima se u Stala}u svojevremeno raspolagalo, on-da su prva dva tipa bila ubedljivo najprisutnija. Pri tome seimaju u vidu i najsitniji fragmenti na kojima nema orname-nata, ali su veoma tanki i svakako ne pripadaju ~a{ama sa re-brima. Za oba tipa ve} su dovoljno poznati poreklo, mestaprvobitne proizvodnje, uticaji na pojavu produkcije u nared-nim, mla|im staklarskim centrima, a zatim i okvirno datova-

nje.290 Poznati su i dometi distribucije iz oblasti proizvodnjedo potro{a~a, kao i pravci kojima se ona odvijala. U oblastcentralnog Balkana ~a{e su stizale sa Primorja, ta~nije iz Du-brovnika, kao tranzitnog mesta proizvoda muranskih stakla-ra, a kasnije i iz sopstvenih, dubrova~kih radionica.291 Premado sada publikovanim nalazima koji prate puteve takve trgo-vine, primerci iz Stala}a spadaju me|u periferne.292

Istim pravcem u Stala} su dopremane i ~a{e sa vertikalnimrebrima, tzv. Biskup tipa. înjenica da je njih neuporedivo ma-nje u odnosu na ~a{e sa apliciranim ukrasima, saglasna je sa mi-{ljenjem V. Han da su mla|e i da su izra|ivane u muranskimradionicama od druge decenije XIV veka, a u Dubrovniku tektokom prve polovine narednog stole}a.293 Ako bi se pravilarazlika izme|u proizvoda pojedinih staklarskih radionica, trebanapomenuti da ovakve ~a{e iz Starog Kaknja, Trnave i Trgo-vi{ta imaju po vi{e apliciranih niti na visokom obodu, dok nanalazima iz Stala}a postoji samo po jedna na ivici otvora.294

Od zna~aja je fragmenat ~a{e – kupe sa valjkastom noìcomna kru`noj stopi, ~ije se poreklo vidi u kasnoanti~koj, odno-sno ranovizantijskoj produkciji stakla (sl. 67/5, kat. br. 86).295

U poznijem periodu takav oblik je postao svojstven kasnogo-ti~koj proizvodnji u XV i XVI veku, ali se i pre toga javlja uvizantijskom stvarala{tvu iz XI–XII veka, kao i muranskom izXIII veka.296 Nalaz iz Stala}a, budu}i da je usamljen, spada uretke primerke koji su sa zapada stizali do na{ih krajeva zajed-no sa ostalom staklarskom robom.

Boce su slede}i oblik posuda od stakla koje su u Stala}una{le odgovaraju}u primenu. Iako je na osnovu sa~uvanih frag-

104


•290 Davidson 1952, 83–84; Gasparetto 1974, 149–154; Han 1981,40–43; Davidson Weinberg 1981, 918; Kriànac 2001, 41–43.

•291 Han 1980a, 180; Han 1980, 49–50.

•292 Jedan jo{ udaljeniji nalaz predstavlja ~a{a sa horizontalnim niti-ma prikazana na naslovnoj strani Vranjskog glasnika XXVI–XXVII od1993/94, koja poti~e sa lok. Markovo Kale, iz oltarskog prostora crkve.

•293 Han 1981, 81; Han 1983, 27–28, nap. 51–54; Kriànac 2001,45–46.

•294 Tomi~i} 1975, 183–186, fig. 1; Mini} 1982, 19–22, sl. 1; Han1983, 27–28, sl. 1.

•295 Han 1981, 135.

•296 Davidson 1952, 85, N° 711–723; Holl–Gyürky 1986, 73; Kri-ànac 2001, 48–49.

menata mogla pribli`no da se rekonstrui{e samo jedna posuda,vi{e delova grli}a i dna svedo~e o tome da po koli~ini boce ni-su zaostajale za ~a{ama. Ve}ina fragmenata pripada tipu dvoko-nusnih boca kupasto uvu~enog dna i prstenasto formiranogoboda, izra|enih od bezbojnog stakla, nekada jedva primet-ne zelenkaste nijanse (sl. 67/6–8, kat. br. 87). Prema pozna-vanju do sada publikovane gra|e svrstavaju se u kategorijuproizvoda od kvalitetnog stakla, prete`no tankih zidova, ukoju spadaju i boce iz Ma~vanske Mitrovice, Mirijeva, Budima,Kapo{sentjakuba i dr., koje se na osnovu uslova nalaza datujuu XIII–XIV vek, a izuzetno i u prvu polovinu XV veka.297 Na-vodno su najpre pravljene u muranskim staklarskim radionica-ma, o ~emu zasada svedo~i uglavnom naziv, sa~uvan u arhivskojgra|i.298 Tokom XIV i XV veka proizvodnja je prihva}ena uradionicama Rajnske oblasti, u po~etku uz neposredno u~e{}eitalijanskih majstora, a zatim i u Budimu. Za nalaze iz Stala-}a nije izvesno da li su trgovinskim prometom ili nekim dru-gim vezama prispeli zajedno sa ~a{ama, dakle iz Dubrovnikakao posrednika, a mo`da i proizvo|a~a, ili sa severa, prekoUgarske. Pri tome treba napomenuti da tokom istraìvanja ni-su uo~eni ostaci druge vrste dvokonusnih boca, izra|enih odkalijevog stakla sa tamnom patinom na povr{ini, za koje je iz-vesno da su napravljene u Ugarskoj, a izgleda i u Vla{koj.299

Njihov broj je u oblasti Panonije znatan, a u vi{e mahova sukonstatovane i ju`no od Save i Dunava.

Mali fragmenat kobaltnoplavog stakla, koso kanelovane(strigilirane) povr{ine, deo je poznatog tipa boce loptastogtela, kupasto uvu~enog dna i visokog vitkog vrata koji se za-vr{ava jednostavnim obodom (sl. 67/9, kat. br. 88). Na na{imnalazi{tima, prete`no na gradskim i manastirskim naseljima,predstavljaju sve ~e{}u pojavu, pa iznena|uje to {to je u Sta-la}u otkriven samo jedan ulomak od vrata, i to malih dimen-zija. Pored fragmentovanih nalaza iz Smedereva, Novog Br-da, Mile{eve i dr.,300 pa`nju zasluùju tri skoro cela primerka– dva iz Trgovi{ta kod Novog Pazara (lok. Taba~ina i Pe}inska

•297 Bajalovi}–Birta{evi} 1960, 35, t. XIX/3; Han 1969, 20; Han1978, 173–174; Ercegovi}-Pavlovi} 1980, 52–53, pl. XXIV.

•298 Han 1978, 174; Han 1981, 39–40, nap. 219.

•299 Han 1978, 174.

•300 ]orovi}-Ljubinkovi} 1965, 244, 1–6; Han 1969, 25, sl. 26–28;Han 1978, t. I/2; Cunjak 1998, 196–197, t. XXV, XXVI.

105


Sl. 67. Posude od stakla – ~a{e (1–5); boce (6–9); fragmenat dàmijske lampe (10) – R 1 : 2

8

4 5

2

1

7

6

10

9 3

crkva) i jedan iz Kaleni}a.301 Njihova proizvodnja je po vene-cijanskim staklarskim radionicama otpo~ela ve} tokom XIIveka,302 s tim {to su se kod nas koristile uglavnom u XIV iXV veku, u periodu kada su ih, izgleda, izra|ivali i dubrova~-ki staklari.303 Za boce iz Trgovi{ta se pomi{lja da bi mogle dabudu i poznije, iz XVI stole}a, analogno sli~nim primercimaiz jedne grobnice u Atini.304 Pri tome vredi pomenuti ve} vi{eputa citirane predstave ovakvih boca na freskama manastirskihcrkava Manasije i Kaleni}a koje su nastale na samom po~etkuXV veka, {to vremenski odgovara ve}ini arheolo{kih nalaza uSrbiji.305 Treba, tako|e, skrenuti pa`nju i na plavu boju stala}-ke boce, budu}i da su druge od bezbojnog stakla ili od staklasa zelenkastom nijansom. Upotreba kobaltnog stakla obi~nose povezuje sa muranskom proizvodnjom u drugoj poloviniXV veka,306 {to bi u ovom slu~aju zna~ilo da bi postoje}a mi-{ljenja mogla da pretrpe izvesne korekcije.

Znatan broj bolje o~uvanih boca sa na{ih nalazi{ta, i dvo-konusnih i sa kanelovanim vratom, poti~u iz grobova. Boce,prethodno ispunjene te~no{}u – osve}enim uljem, vodom ilivinom – stavljane su naj~e{}e kraj glave pokojnika, a u istesvrhe katkad su kori{}ene i staklene ~a{e.307 Kako su posudeod stakla predstavljale cenjenu i sigurno skupu robu, po svojprilici su polagane u grobove vi|enijih i imu}nijih osoba. Istuulogu imali su i kerami~ki sudovi, ali u grobovima pokojnikaslabijeg imovinskog stanja. Zanimljiva je pojava na nekropolimanastira Kon~uli}, gde je u jedan grob umesto staklene ~a{epostavljena njena verna kerami~ka kopija.308 Dakle, posudeod stakla u grobovima bile su privilegija imu}nijih osoba, istokao {to su im za ìvota to bile i na trpezi.

Dva fragmenta tzv. dàmijske lampe na|ena su jedan krajdrugog i pripadaju istoj posudi (sl. 67/10, kat. br. 89). Stakloje punije, bezbojno i sa spolja{nje strane je ukra{eno emajlomcrvene, plave, ùte i sme|e boje, sa mestimi~nim tragovimapozlate. Iako su fragmenti sitni, dekoracija je prepoznatljiva,pa nema sumnje u to da je re~ o lampi za rasvetu, specifi~nogoblika, nastaloj krajem XIV veka u nekoj od sirijskih staklar-skih radionica.309 Kod nas su doskoro bila poznata samo dvafragmenta od posude otkrivene prilikom arheolo{kih radovau Pe}koj patrijar{iji.310 Za ovaj nalaz V. Han je pretpostavilada je dospeo, zahvaljuju}i porodi~nim vezama turskog i srp-skog dvora krajem XIV veka, kao dar sultana Bajazita I srp-skoj svetinji.311 Tokom poslednjih godina ovakvi nalazi su se

uve}ali, pa je tako jedan fragmenat dàmijske lampe otkrivenu istraìvanju crkve Sv. Spasa u @i~i.312 Nedavno su krupnijidelovi dveju bogato dekorisanih lampi na|eni nedaleko odLeskovca, u okviru istraìvanja na Hisaru.313 Ako se sve, za-jedno sa nalazom iz Stala}a, uzme u obzir, izgleda da je re~ ove}em prilivu ove vrste predmeta sa Istoka kako putem po-klona, tako i trgovinom, a mo`da i zahvaljuju}i hodo~a{}u ta-da{njih vernika. Tzv. dàmijske lampe prvenstveno su dospe-vale do ve}ih crkvenih centara, a zatim i do dvorova vladarai krupnije vlastele. U Stala}u je takva lampa mogla da stoji ugradskoj crkvi ili u palati, bez obzira na to {to su fragmentiotkriveni u okviru objekta 14.

POSUDE OD METALA I DRVETA

Prema postoje}im nalazima ~ini se da su posude od metala upo-trebljavane u relativno ograni~enoj koli~ini. Njima naj~e{}epripadaju delovi deformisanog, polomljenog i od korozije uni-{tenog gvozdenog i bakarnog lima, na osnovu kojih nisu mo-gli da se ustanove ni oblici ni veli~ina sudova. Tako je u buna-ru a i u njegovoj blizini, u kv. D/8c, otkriveno vi{e sitnih ko-mada gvozdenog punijeg lima, od kojih su pojedini imali pre-vijenu ivicu oboda, po svoj prilici od ve}ih posuda tipa kotla.Bolje su o~uvane samo dve posude od olova – fragmentova-na mala ~a{a i jedna zdela.

•301 Ercegovi}-Pavlovi} 1977–1980, 236–237, fig. 91; Jovanovi}1989, 100, 105, sl. 1; Pejovi} 1997, 228, 229, sl. 2.

•302 Antonaras 1999, 38; Charleston 1983, 133.

•303 Han 1981, 79, t. II/6.

•304 Jovanovi} 1989, 102, 103, nap. 14, 15.

•305 Ibid., 105.

•306 Han 1981, 98.

•307 Mini} 1989, 61, 63; Jovanovi} 1989, 30.

•308 Mini} 1978, 89, 92, t. II/5.

•309 Phillipe 1970, 77; Oto-Dorn 1971.

•310 Han 1975, 91–95.

•311 Ibid., 96.

•312 Vukadin 2000, 255, t. IV/3.

•313 Prema usmenom saop{tenju M. Stoji}a, nau~nog saradnika Arhe-olo{kog instituta u Beogradu.

106


â{a je niska i skoro cilindri~na, ujedna~ene debljine zido-va i fino ura|enih povr{ina (sl. 68/1, kat. br. 90). Na|ena jeu objektu 17 na dnu jame, zajedno sa kerami~kim tegovimaza ribarsku mreù. Svojevremeno je od nje odse~en znatan deo– od oboda sve do dna, a imaju}i u vidu okolnosti nalaza, toje verovatno ura|eno da bi se olovo iskoristilo za izradu ma-njih tegova potrebnih za mreù ili udicu. Preostali deo ~a{eostavljen je kao sirovina za dalju upotrebu i preradu.

Zdela je plitka i zbog zaobljenog dna prili~no nestabilna, panije isklju~eno da je predstavljala uloàk na posudi od drveta(sl. 68/2, kat. br. 91). Zidovi zdele su neravnomerne deblji-ne, naro~ito u predelu oboda, a povr{ine su neravne, pa zbogtoga ona u pore|enju sa ~a{om deluje kao nedovoljno uspeoproizvod. Otkrivena je u okviru objekta 4 zajedno sa velikimbrojem kerami~kih posuda sa kojima je bila u stalnoj upotre-bi kao jedini sud od metala.

Velika je verovatno}a da nekoj vrsti metalne posude pri-pada gvozdena plo~ica prelomljenih krajeva, koja je na jednojpodu`noj ivici ukrasno opse~ena (sl. 68/3, kat. br. 92). Madau blizini mesta na kome je otkrivena nije bilo drugih sli~nihnalaza, na ovakvu pretpostavku upu}uju fragmenti sli~no de-korisanih sudova iz Trnova, koji su, me|utim, od bakra.314

Posude od drveta predstavljaju poseban problem, budu}ida su dokumentovane slabo i na posredan na~in. Nema sum-nje u to da su upotrebljavane u velikom broju i u svim oblici-ma koji se tokom kori{}enja nisu stavljali u pe} ili na ognji{te.Na takvu mogu}nost na prvom mestu ukazuju nalazi drvenogposu|a na srednjovekovnim naseljima u severnoj Poljskoj iRusiji, koje je zahvaljuju}i odgovaraju}im uslovima ~esto iveoma dobro o~uvano.315 Pri tome ne treba zanemariti ni ka-sniju masovnu izradu i upotrebu raznovrsnih drvenih posu-da, a po seoskim doma}instvima sve do pre nepunih stotinugodina. U Stala}u, me|utim, osvedo~eno je prisustvo sraz-merno malog broja takvih sudova. Konstatovani su samoostaci metalnih delova od drvenih vedrica, a u nekoliko slu-~ajeva i od kov~ega.

Od vedrica su se o~uvale dve gvozdene lu~no povijenedr{ke, vi{e drà~a sa petljama za navla~enje dr{ki i dosta de-lova od obru~a (sl. 69/1–10, kat. br. 93–96). Raspon dr{ki,kao i obim jednog u celini o~uvanog obru~a svedo~e o tomeda su vedrice bile osrednje veli~ine – pri vrhu od oko 21–23 cm,a pri dnu oko 33 cm u pre~niku. Pored sasvim jednostavnih,

bez ikakvih vidljivih ukrasa na postoje}im metalnim delovima,pojedine su bile i dekorisane, {to se naslu}uje po dr{ci koja jetordirana i po obru~ima na kojima su nizovi kosih zareza ilisitnih udubljenja izvedenih zumbom. Na fragmentima obru-~a zapaàju se i ostaci crvene boje, pa je realno pretpostavitida su i drveni delovi vedrica ukra{avani na sli~an na~in. Samodve gvozdene dr{ke i vi{e fragmentovanih obru~a navode napretpostavku da su dr{ke mogle biti i od upletenog pru}a ilikanapa, kako se to doskoro primenjivalo pri izradi manjih po-suda ovog tipa.

Ve}ina metalnih delova vedrica otkrivena je u severoisto~-nom delu Malog grada, a naro~ito u blizini bunara. U samombunaru, u gornjim slojevima {ljunka koji je sluìo za filtrira-nje vode na|eno je vi{e sitnih delova obru~a od jedne, a mo-`da i dve vedrice, {to zna~i da su one sluìle, izme|u ostalog,i za va|enje vode. Kako je u blizini bunara otkriveno i neko-liko karika od lanca, a po vi{e spojenih karika je konstatova-no u objektu 13 i u kv. E/9a, sva je verovatno}a da su neki odlanaca stajali na vedricama. Gotovo sve karike su pribli`ne ve-li~ine i istog oblika, u vidu osmice, pa izgleda da su proiste-kle iz iste kova~ke radionice (sl. 69/17, 18, kat. br. 101). Me-|utim, takve karike su izuzetno pogodne za formiranje lana-ca, pa se u istom obliku javljaju i na drugim srednjovekovnimnalazi{tima.316

•314 Nikolova 1974, 221, 223, sl. 40/v.

•315 Kol~in 1968, 24–50.

•316 Kol~in 1959, 113, sl. 99/1.

107


Sl. 68. Posude od metala (1–3) – R 1 : 2

2

1 3

108


Sl. 69. Metalni delovi drvenih posuda (1–9, 11–16) – R 1 : 2; (10) – R 1 : 10; lanci (17, 19) – R 1 : 2

1 6 8

57

2

3 4

9

15

16

11

10

12 13 14 17 18

Pravougaona dr{ka sa povijenim krajevima, koji se zavr-{avaju lukovi~astim pro{irenjima, pripadala je drvenom kov-~egu. Sa kov~egom je bila spojena pomo}u dve male baglame

{iroko ra{irenih krajeva, koje su se zadr`ale na oba njena kra-ja (sl. 69/11, kat. br. 97). Fino oblikovana dr{ka kru`nog pre-seka i ukrasno formirani krajevi navode na pretpostavku da je

i kov~eg spadao u luksuznije predmete. Takvim kov~ezimamo`da pripadaju i pojedini fragmentovani metalni okovi uvidu uzanih traka, od kojih su neke spojene zakivcima ili na{arnir (sl. 69/15, 16, kat. br. 99, 100). Pojedini okovi su kon-statovani u palati, i to na pribli`no istom mestu na kome suna|ene i dve male baglame (sl. 69/12, 13, kat. br. 98).

GRA\EVINSKI METAL

Uprkos ~injenici da je na preostalim delovima gradske arhi-tekture vidljiva upotreba mnogih alatki, jednostavnih a neka-da i sloènijih, uè specijalizovanih, i da je na ve} izgra|enimobjektima nekada bilo raznih metalnih predmeta, njih je upostoje}em arheolo{kom materijalu srazmerno malo. Retke suzidarske alatke, na primer, a jasno je to da ih je moralo biti.Ali, ako se po|e od pretpostavke da su one predstavljale li~-nu svojinu majstora angaòvanih u radu, prirodno je da su ihvlasnici po zavr{etku poslova odneli. U takve retke nalaze spa-da mistrija listolikog oblika, otkrivena u kv. D/6c uz zapadnibedem Malog grada, u blizini jednog tekneta (sl. 70/1, kat.br. 102). Istog oblika, ali razli~ite veli~ine jesu i mnogi primer-ci otkriveni na naseljima iz XI, pa sve do onih iz XIV i XVveka,317 a kod nas u okviru manastirskih celina u Gradcu,Studenici i Manasiji.318 Po obliku se vi{e izdvaja mala mistri-ja iz Gradca, za koju se zbog zaobljene donje povr{ine kaèda je sluìla za malterisanje lu~nih delova zidova i njihovu pri-premu za oslikavanje.319

Mistrijom iz Stala}a obavljali su se po svoj prilici finiji rado-vi pri zidanju. Budu}i da je listolika plo~ica duga samo 13 cm,verovatno je kori{}ena prilikom gradnje objekata na kojima seu ve}em obimu zidalo opekom. Na takvim mestima, kao {tosu stupci trema oko palate, friz nad ulazom u donòn, santra~na bunaru i sl., opeke su slagane u pravilnim redovima, a fugesu skoro ujedna~ene {irine i dobro izravnane. Na spolja{njojstrani donòna imitacija opeka je izvedena preko ravno omal-terisane i zagla~ane podloge. Isti slu~aj je i sa fresko-dekora-cijom na ulazu u donòn, u kulu II i na unutra{njim vratimaglavne gradske kapije. I tamo je oslikavanje usledilo preko pret-hodno fino zagla~ane malterne osnove. U svakom slu~aju, to-liko mala mistrija nije mogla da sluì pri zidanju bedema i kula,kao ni za druge grublje radove.

U neposrednoj vezi sa gradskom arhitekturom jeste i mno-{tvo razli~itih metalnih predmeta, prete`no funkcionalnog, amanjim delom i dekorativnog karaktera. U najve}oj meri suzastupljeni kovanici razli~ite duìne, u proseku od 6 do 11 cm(sl. 70/2, 4, kat. br. 103, 105). Nalaèni su na prostoru celogutvr|enja, na svim dubinama, a naro~ito po obodu Malog gra-da i u predelu objekata drvene konstrukcije. Tu je u znatnombroju bilo i masivnih klinova, ~ija duìna dostiè i do 15 cm,kao i izuzetno velikih, do 32 cm duìne (sl. 70/5, kat. br. 106).Ovi poslednji prete`no su nalaèni kraj bedema i svakako po-ti~u sa drvenih galerija ili stepeni{ta kojima se stizalo na kru-ni{te. Dva su na|ena u donònu, od kojih je jedan bio u {u-pljini nastaloj posle truljenja santra~a.

Osim blizu tri stotine pojedina~no otkrivenih kovanika,pa`nje je vredan grupni nalaz od 53 komada, na|en neposred-no uz objekat 16 (sl. 70/3, kat. br. 104). Svi komadi su istogoblika i skoro iste veli~ine, a ~ini se da uop{te nisu kori{}eni, ve}da su samo pripremljeni za poslove koji nisu nikada obavljeni.

Razi~ite {arke, reze, baglame i druge sli~ne utege i okoviuglavnom su stajali na vratima i prozorskim kapcima kule, pa-late i drugih zgrada u utvr|enju. Dve {arke skoro istog obli-ka i veli~ine, otkrivene u severozapadnom delu palate, u svemusu sli~ne {arkama koje su se doskoro upotrebljavale. Budu}ida su na|ene nedaleko jedna od druge, svakako su stajale naistim vratima, dok je tre}a, istog oblika ali znatno manja, mo-`da ~inila sastavni deo drvenog prozorskog kapka (sl. 70/6–8,kat. br. 107, 108). I ona je otkrivena u unutra{njosti palate, kaoi jedna koju ~ine dve plo~ice spojene {arnirom (sl. 70/11, kat.br. 111). Sli~nu funkciju su imali i drugi oblici {arki, ~iji susklop i veli~ina bili u neposrednoj vezi sa primenom (sl. 70/9,10, kat. br. 109, 110). Za pojedine predmete koji su fragmen-tovani u manjem ili ve}em obimu nije mogla da se odredi od-govaraju}a funkcija (sl. 70/15, 16, kat. br. 115, 116), kao niza izvestan broj okova prstenastog oblika (sl. 70/12, kat. br.112). Pet okova identi~nog oblika, na|enih na istom mestu,pred ulazom u objekat 10 (kova~nica), bili su i dekorativno

•317 ângova 1962, 45, sl. 27; Nikolova 1974, 192; Diaconu, Con-stantinescu 1960, fig. 42/4.

•318 Juri{i} 1989, 48, sl. 46; Brmboli} 1985, 12, sl. 13; Blago mana-stira Studenice 1988, 84, kat. br. A 89.

•319 Juri{i} 1989, 48.

109


110


Sl. 70. Gra|evinski metal – mistrija (1); klinovi (2–5); {arke (6–11); okovi (12–14); fragmentovane poluge (15, 16);~a{ica za osovinu vrata (17) – R 1 : 2; deo okova od vrata na Velikom gradu (18) – R 1 : 10

6

1 2

4

5

1615

3

87

9

10

11

12

13

14 18 17

obra|eni (sl. 70/13, kat. br. 113). Izgleda da su stajali na ne-kom predmetu od drveta koji je izgoreo, {to je izazvalo velikao{te}enja i na metalu. Zanimljivo je da se okovi sli~nog obli-ka, a po svoj prilici i iste namene, javljaju i na nekim starijimnalazi{tima. Konstatovani su u Strmenu, a kod nas na Gradinina Rasu, s tim {to su oni jednostavnije obra|eni.320 Osim prak-ti~ne, dekorativnu ulogu imao je i mali okov ~iji je jedan krajformiran kao okrugla plo~ica (sl. 70/14, kat. br. 114).

Tri reze, od kojih dve poti~u iz objekata 8 i 9, sluìle suza zatvaranje vrata, budu}i da su u svemu prilago|ene takvojfunkciji (sl. 71/3–5, kat. br. 121–123). Standardnog su oblikai sli~ne su dana{njim rezama, a na isti na~in su i upotrebljavane– navla~enjem na baglamu ukovanu u dovratnik (sl. 71/1, 2,kat. br. 119, 120). U isto vreme se zatvaranje vrata obavljaloi na mnogo sigurniji na~in, pomo}u katanca.

Dva cela i pet fragmentovanih katanaca, koliko ih je otkri-veno u okviru Malog grada, ~ine znatnu koli~inu. Njih je svo-jevremeno svakako bilo vi{e, budu}i da je na|eno i preko desetodgovaraju}ih klju~eva. Katanci su cilindri~ni, sa unutra{njimmehanizmom u obliku klina sa dve bo~ne lamele (sl. 71/6–11,kat. br. 124–130). Funkcionisali su na principu skupljanja la-mela prilikom uvla~enja klju~a u prorez koji se nalazi u osnovicilindra. Ovaj sasvim jednostavan oblik, nastao od starijih dvo-cilindri~nih katanaca, dugo je zadrào isti unutra{nji mehani-zam, ali sa dosta izmenjenim na~inom otklju~avanja i navla~enjana rezu vrata.321 Promene se uo~avaju i na oblicima klju~eva, pase tako u Stala}u javljaju tri tipa, u osnovi dosta razli~ita, s tim{to im je primena ostala ista. Potiskom kroz odgovaraju}i otvorna dnu cilindra osloba|ao se unutra{nji mehanizam i klin salamelama je izlazio napolje, a povijena poluga na cilindru mo-gla je da se ukloni sa reze vrata. Ceo proces se jednostavnijeobavljao klju~evima tipa II (sl. 71/15–17, kat. br. 132), zbog~ega je tip I (sl. 71/12–14, kat. br. 131), karakteristi~an zarazdoblje od XIII do polovine XV veka, postepeno potiski-van.322 Kako se vidi na primerku iz Stala}a, krajem XIV i po-~etkom XV veka oba tipa su bila paralelno u upotrebi, s tim {toje stariji tip zastupljen jo{ uvek ve}im brojem primeraka odmla|eg. Pojava klju~eva tipa II se zapravo odre|uje pribli`nou polovinu XIV veka, i to kao potreba za ja~im i solidnije ura-|enim proizvodima, jer su prethodni bili podlo`niji brzimo{te}enjima.323 Oni su bili u upotrebi, navodno, tokom skorocelog XV veka, s tim {to je ve} na po~etku istog stole}a po~eo

da se upotrebljava tip III (sl. 71/18, kat. br. 133). U Stala}u jeon zastupljen samo jednim primerkom, dok se na kasnijim na-lazi{tima javlja ~e{}e i u znatno ve}em broju.324

Kojim putevima su katanci stizali u Stala}, zasada se nemoè utvrditi. Nema podataka o njihovoj proizvodnji u bli-èm, a ni daljem okruènju, pa se u ovom momentu mora pret-postaviti da su putem trgovine dono{eni iz nekog udaljenijegmesta u kome su eksploatacija rude, a i kompletan proces pro-izvodnje predmeta od gvo`|a bili uveliko razvijeni. Pri tometreba imati na umu vi{e potkopaoni~kih mesta, me|u kojimasu Plana, koja se kao va`no trgova~ko i rudarsko naselje ~estopominje u izvorima iz XIV i prve polovine XV veka, a zatimKova~i, Kopori} i dr.325 Vredi spomenuti i vesti nekolicineputopisaca iz XVI i XVII veka o majstorima u Novom Pazaru,koji su u to vreme izra|ivali brave i katance u velikom broju iraznosili ih po okolnim naseljima.326 Iako se ti podaci odno-se tek na period turske vladavine, nije isklju~eno da tradicijatog zanata, koji je i prolaznicima privla~io pa`nju, doseè ikod nas do dublje pro{losti.

ORU@JE I RATNI^KA OPREMA

Stala} je imao jaku i dobro opremljenu vojnu posadu, naoru-ànu za napad i li~nu za{titu, ali i za odbranu utvr|enja. O to-me svedo~e nalazi raznovrsnog metalnog oru`ja i ratni~keopreme, a u manjoj meri i delova sloènijih tvr|avskih sprava.Predmeti poti~u uglavnom iz Malog grada, gde su otkriveniu {utu ili u okviru kulturnog sloja. Mali broj je na|en kraj ka-pije Velikog grada ili u unutra{njem prostoru donòna.

Nekoliko desetina metalnih vrhova za strele pokazuje da jeova vrsta oru`ja i u Stala}u predstavljala osnovni vid naoruà-nja. O obliku i veli~ini luka nema odgovaraju}ih podataka, ali

•320 Kurnatowska 1980, 175, t. LV; Popovi} 1999, 273, sl. 237/9, 10.

•321 Kol~in 1953, 177–180, sl. 10, 11; Isti 1959, 78–82.

•322 Kol~in 1959, 82, sl. 70, tip g.

•323 Ibid., 82, 84, sl. 68/6.

•324 Milovanovi} 1986, kat. br. 260–263, 329, 330; Manastir Mile-{eva 1995, kat. br. 39; Bunardì} 2002, kat. br. 46.

•325 Dini} 1978, 82.

•326 Vinaver 1969, 166, 172.

111


su zato metalni vrhovi za strele zastupljeni sa vi{e tipova kojise zavr{avaju trnom za nasad na drvenu {ipku. Izuzetak je sa-mo jedan primerak koji, umesto trna, ima tulac. Tipovi me-talnih vrhova se me|usobno razlikuju uglavnom po oblikupera, a delimi~no i po prelazu iz pera u trn, koji je naj~e{}ekoni~ne a re|e bikoni~ne, odnosno prstenaste forme. Primet-na razlika ogleda se i u ukupnoj veli~ini pojedinih tipova.

Vrhovi za strele tipa I su najbrojniji. Romboidnog su ob-lika i u proseku malih dimenzija, sa koni~nim ili prstenastimprelazom u kratak tanak trn (sl. 72/1–6, kat. br. 134, 135).Orijentalnog su porekla i predstavljaju najrasprostranjeniji tip,koji je ve} od IX–X veka bio u {irokoj upotrebi na prostoruKarpatske kotline, u Rusiji i gotovo svim delovima Balkana,

gde se zadrào i u XIV i XV veku.327 U klasifikaciji A. Medve-deva nalazi iz Rusije su razvrstani u vi{e tipova, u zavisnostiod veli~ine pera i njegove najve}e {irine – na sredini, u gor-njoj ili donjoj polovini, s tim {to su svakom tipu odre|eni iuì hronolo{ki okviri.328 Na primercima iz Stala}a najve}a {i-rina je pribli`no na sredini pera, bez izrazitih odstupanja. Ma-le razlike uo~avaju se jedino u ukupnoj duìni i pomenutom

•327 Sebestyen 1932, 197–198, tip B; Medvedev 1966, 66, tip 42, 43;Kurnatowska 1973, 198, fig. 3; Ruttkay 1976, 330, tip B/2a; Petrovi}1976, 63; Ne{eva 1985, 185, sl. 34/v, g, d; ângova 1992, 172, sl.160/21, 23; Vitljanov 1993, tip 5A.

•328 Medvedev 1966, 65. i dalje.

112


Sl. 71. Gra|evinski metal – baglame (1, 2); reze (3–5); katanci (6, 7); delovi katanaca (8–11);klju~evi – tip I (12–14); tip II (15–17); tip III (18) – R 1 : 2

1 2

3

4

5

7 8 9 11 15 16 17 18

10

6

13 1412

prelazu u trn, {to je uslovilo da se izdvoje dve varijante. Sli~nazapaànja mogu se primeniti i na druge nalaze sa podru~jasrednjovekovne Srbije, gde je ovaj tip spadao u vode}e obli-ke strela.329 U utvr|enju Ras one obrazuju jednu od ve}ihskupina, otkrivenih prete`no u okviru horizonta III, vremen-ski opredeljenog u XII vek.330

Svi ostali tipovi strela iz Stala}a zastupljeni su u relativnomalom broju, naj~e{}e sa po tri, a retko ~etiri ili pet primera-ka. U takve malobrojne spadaju i vrhovi tipa II, uzanog listo-likog oblika sa koni~nim prelazom u trn (sl. 72/7, 8, kat. br.136). Kao prethodni tip, i ovaj je bio u upotrebi dugo i navelikom prostoru. U Ma|arskoj i Slova~koj strele sa listolikimvrhovima bile su poznate ve} od IX i X veka, a u neizmenjenomobliku koristile su se i tokom XII i XIII veka.331 U istom raz-doblju javljaju se i na staroruskim nalazi{tima, na kojima, na-vodno, od prve polovine XIII veka vi{e nisu prisutne.332 Poje-dina~no se nalaze i na naseljima iz XII–XIV veka u Bugarskoj,333

a izgleda da su bile retke i u srednjovekovnoj Srbiji. Osim na-laza iz Stala}a, poznato je jo{ samo nekoliko primeraka, a me-|u njima je i vrh strele iz Kru{evca.334

I vrhovi strela tipa III, sa skoro trougaonim listom i izduè-nim valjkastim ili koni~nim prelazom u trn, spadaju u katego-riju sa izuzetno dugim trajanjem (sl. 72/9–11, kat. br. 137). Nastaroruskim naseljima javljaju se od X pa zaklju~no sa XIV ve-kom,335 sli~no kao i na isto~nobalkanskom podru~ju, gde su bi-li prisutni u razdoblju od XI do pred kraj XIV veka.336 U XIVvek i po~etak XV veka datuju se i nalazi iz utvr|enja Scheia uRumuniji, koji su hronolo{ki najbliì primercima iz Stala}a,budu}i da je i ova fortifikacija nastala krajem XIV, a poru{enave} na po~etku XV stole}a.337 Kako pokazuje vrh strele otkri-ven u Tirgsoru, u sloju iz XV–XVI veka, isti oblici su kori{}enii na po~etku turske vladavine.338 Me|u registrovanim nalazimaiz Srbije vrhovi za strele tipa III, izuzev primeraka iz Stala}a,zasada nisu konstatovani. Nije ustanovljena ni varijanta ovogtipa koja na prelazu u trn ima kratko zadebljanje, a koja se po-vremeno sre}e na nalazi{tima u Rumuniji i Bugarskoj.339

Vrhovi strela tipa IV su osetno krupniji od prethodnih iimaju karakteristi~no {iroko romboidno pero, ~ije su donjeivice lu~no izvijene (sl. 72/12–14, kat. br. 138). Na staroma|ar-skim nalazi{tima i na belobrdskim nekropolama takve strele suprisutne ve} od IX veka,340 a na {irem isto~noevropskom pod-ru~ju su u najve}oj upotrebi bile u razdoblju od XII do XIV

veka.341 Smatra se da su u panonske predele prispele u vremema|arskog doseljavanja. Me|u izuzetno brojnim nalazima izRusije razlikuju se dve varijante, od kojih su krupniji nalazi ti-pi~ni za razdoblje VIII–IX veka, a tokom XI–XIV veka u upo-trebi su bile iste forme ali primetno manjih dimenzija.342 Sli~-ni vrhovi, srazmerno male duìne, poznati su i sa bugarskihnalazi{ta, i to uglavnom iz XII–XIV veka.343 Me|utim, nala-zi iz Stala}a su u proseku krupniji, a poti~u iz slojeva s krajaXIV i po~etka XV veka, {to nije u saglasnosti sa hronolo{kimprocenama primeraka iz Rusije, koje bi se ovom prilikommogle korigovati.

Tri male strele piramidalnog vrha i sasvim tankog trna oz-na~ene su kao tip V (sl. 72/15, 16, kat. br. 139). Oblikom iveli~inom one odgovaraju grupnom nalazu strela iz tvr|aveKoznik, koji sadrì preko dve hiljade istovetnih primeraka.344

Nalaz se datuje u po~etak turske vladavine, okvirno u kraj XVi u XVI vek, i dovodi se u vezu sa podacima iz deftera Kru{e-va~kog sandàka iz XVI veka. U popisu iz 1516. godine navo-di se da su stanovnici sela Strelara i dèmat cigana Koznika bi-li du`ni da tvr|avi svake godine predaju po 30.000 strela.345

•329 [krivani} 1957, 106; Vetni} 1983, 139, t. I/9, 10; Cunjak 1999,193–196, tip III.

•330 Popovi} 1999, 256, sl. 215/1–8.

•331 Ruttkay 1976, 329–330, tip. B/1b.

•332 Medvedev 1966, 73, tip 62.

•333 Kurnatowska 1973, 100, fig. 3-B; ângova 1992, sl. 160/20;Vitljanov 1993, t. I, tip I/A, varijanta 3.

•334 Cunjak 1999, 217, kat. br. 144.

•335 Medvedev 1966, 64–65, tip 40.

•336 Kurnatowska 1973, 97, fig. 3; ângova 1972, sl. 74/2; Vitljanov1993, 123, tip 6/A.

•337 Diaconu, Constantinescu 1960, fig. 46/3.

•338 Popescu, Constantinescu, Diaconu, Morintz 1959, fig. 13/5.

•339 Constantinescu 1972, pl. XI/1, 2; Ne{eva 1985, sl. 34/b.

•340 Sebestyen 1932, 198, Abb. 13, tip C2.

•341 Ruttkay 1976, 330, tip B/1c.

•342 Medvedev 1966, 65, tip 41.

•343 Kurnatowska 1973, 98, fig. 3; Nikolova 1974, sl. 98/a; Dàmbov1991, sl. 60.

•344 Vukadin, Mini} 1980, 307.

•345 Vasi} M. 1972, 70.

113


114

Sl. 72. Metalni vrhovi strela – tip: I (1–6); II (7, 8); III (9–11); IV (12–14); V (15, 16); VI (17); VII (18–21); VIII (22) – R 2 : 3

1 2 3 4 5 6 7 8 9

10 11 12 13 14 15 16

17

18 19 20 21 22


Navodno, cigani su pravili metalne vrhove, a sve ostalo ìteljiStrelara. Potpuno ista obaveza preneta je kasnije na tvr|avuSmederevo, tako da su strele piramidalnog vrha iz tih krajevaodno{ene dalje na sever.346 Stoga ne iznena|uje to {to se takvestrele nalaze u Stala}u, iako su donekle starije od nalaza iz Ko-znika. Strele sa malim piramidalnim vrhovima zapravo su bileu upotrebi i znatno ranije. Poznate su sa vi{e nalazi{ta u Rusi-ji, gde se naj~e{}e datuju u XII–XIII vek,347 kao i sa istovreme-nih naselja u Bugarskoj.348 Na osnovu uslova nalaza okvirnosu u XII vek opredeljeni i primerci iz Brani~eva i Rasa.349

Mali vrh strele lepezastog lista, sa {irokim se~ivom zaoblje-nih uglova, jedini je primerak tipa VI (sl. 72/17, kat. br. 140).Prema sada{njem stanju poznavanja, u Ma|arskoj se javlja ve}od IX–X veka, a u jugozapadnom delu Rusije u X–XI veku.350

Takve strele A. F. Medvedev smatra slovenskim tipom koji seposle XI veka vi{e ne koristi i skre}e pa`nju na to da ih ne trebapoistove}ivati sa znatno krupnijim strelama istog oblika, kojesu karakteristi~ne za XIII i XIV stole}e. Ove druge su, navodno,pristigle u vreme mongolske najezde, a zatim su se pro{irile svedo Sibira.351 Budu}i da strela iz Stala}a spada u sitnije primer-ke, blià je prvoj, starijoj kategoriji, koja je kod nas, tako|e jed-nim primerkom, konstatovana samo jo{ u Rasu, u horizontu spo~etka XIII veka.352 Za nju se pretpostavlja da je ugarskog po-rekla, ali se ujedno kaè da su se takve strele u srednjovekovnojSrbiji mogle koristiti i u XIV veku. Pri tome se kao primer na-vode predstave na ìvopisu srednjovekovnih crkava.353

Vrhovi strela sa razdvojenim bo~nim perima, sa ukupnopet, mahom fragmentovanih ili deformisanih primeraka, obe-leèni su kao tip VII (sl. 72/18–21, kat. br. 141). Iako su sviu osnovi sli~nog oblika, bo~na pera su im razli~ite {irine ili suasimetri~na, a ni vrat im nije identi~no formiran, kao ni pre-laz u tanak kratak trn. I pored toga, kvalitet izrade pokazujeda su potekli iz iste radionice, u kojoj istovetni proizvodi ni-su bili osnovni i jedini cilj. Ovakav oblik bio je poznat ve} odVI–VII veka, s tim {to se na donjem kraju prete`no zavr{avaotulcem. Kori{}en je zatim sve do XIV i XV veka na {irokomprostoru centralne i isto~ne Evrope, u zapadnim delovimaSredozemlja, kao i na podru~ju Balkana.354 Od IX–X veka ja-vljaju se i strele sa trnom umesto tulca, mada uvek u znatnomanjem broju.355 Za njih se kaè da su ~inile deo naoruànjavizantijske konjice,356 ali da se javljaju i na staroma|arskimnekropolama, a naro~ito one sa tordiranim vratom.357 Nalazi

iz Stala}a isklju~ivo se zavr{avaju trnom, a takve su i strelice izKru{evca, Smedereva, okoline Jagodine, Poàrevca, pa izgle-da da je re~ o {irokoj regionalnoj pojavi.358 Sve su one krup-ne, zbog ~ega se za jednu sli~nu strelu iz Rasa pomi{lja da jepredstavljala vrh manjeg koplja.359 Me|utim, kod svih streli-ca ovoga tipa trn je srazmerno mali i tanak, pa vi{e odgovarauzanoj drvenoj {ipki za strelu.

Poslednjem tipu VIII pripada samo jedna strelica rombo-idnog lista, koja se na donjem delu zavr{ava tulcem (sl. 72/22,kat. br. 142). U Stala}u je to jedini vrh za strelu sa ovakvimzavr{etkom, a izdvaja se i po mestu nalaza. Otkriven je u pre-delu kapije na Velikom gradu, neposredno uz eskarpu unutra-{njeg bedema. Mada je i to oblik neobi~no dugog trajanja,koje seè i u XIV vek, izgleda da je u najve}oj upotrebi bio urazdoblju XI–XII veka.360 Me|u nalazima iz Srbije to potvr-|uju i strelice tipa 1 iz Rasa, ~ija se upotreba u ovom utvr|e-nju odre|uje u prvu polovinu XII veka.361

Iako je za strelice gotovo svih pomenutih tipova karakte-risti~na veoma duga upotreba, u nekim slu~ajevima i tokomnekoliko stotina godina, u Stala}u su svi ti oblici iz pribli`no

•346 Vasi} M. 1972, 70.

•347 Medvedev 1966, 83, tip 90.

•348 ângova 1992, 176–177, sl. 161/15–19; Kurnatowska 1973,102, fig. 4.

•349 Popovi}, Ivani{evi} 1988, 142, sl. 13/5; Popovi} 1999,255–256, sl. 217/5–7, kat. br. 454, tip 9.

•350 Sebestyen 1932, 199–200, tip E; Medvedev 1966, 71, tip 55.

•351 Medvedev 1966, 75, tip 68.

•352 Popovi} 1999, 256, sl. 215/9, kat. br. 448, tip 3.

•353 Popovi} 1999, 256–257 i nap. 891.

•354 Ruttkay 1976, 327–328; Medvedev 1966, 56, tip 2; Popovi}1999, 113, sa nap. 449–452; ângova 1972, 91, sl. 73; Nikolova 1974,288–289, sl, 103; Vitljanov 1993, 123, tip 10/A.

•355 Ruttkay 1976, 332, tip B/12; Medvedev 1966, 62, tip 30.

•356 Petrovi} 1976, 63.

•357 Ruttkay 1976, 332.

•358 Vetni} 1983, 139, t. I/15, 16; Cunjak 1999, 238–240, kat. br.360–371.

•359 Popovi} 1999, 257–258, sl. 219/2, kat. br. 459, tip 14.

•360 Ruttkay 1976, 329, tip A/8; Vitljanov 1993, 123–124, tip 1/B.

•361 Popovi} 1999, 254, sl. 214, kat. br. 446.

115


istog vremena. Budu}i da nalazi strelica prvog tipa preovla|u-ju, jasno je da su one i svojevremeno bile najbrojnije, {to jebila op{ta pojava u tada{njem naoruànju velikog dela bal-kanskog prostora. Ostali oblici strela, zastupljeni sa po jednim,dva ili tri primerka, mo`da spadaju u oru`je koje je dobavlja-no u manjim koli~inama iz nekog udaljenijeg mesta proizvod-nje, mada ne treba zapostaviti ni poklone te vrste, niti trofejeiz nekih ranijih ratnih sukoba. To se pre svega odnosi na krup-ne vrhove za strele tipa IV, kojih, prema raspoloìvim podaci-ma, nema u bliòj okolini Stala}a. Tako|e, nije isklju~eno ni toda su pojedine strele pripadale naoruànju turske vojske pod~ijim naletima je stradalo stala}ko utvr|enje i da, u tom slu~a-ju, predstavljaju neposredne tragove borbe, kakva bi eventual-no mogla da bude strelica tipa VIII. Kona~no, izvesne strele suimale i specijalnu namenu, pa i to moè da bude razlog {to su

se koristile u isto vreme i u okviru istog utvr|enja. Male streli-ce o{trog piramidalnog vrha tipa IV bile su izuzetno efikasne uborbi protiv neprijatelja za{ti}enog oklopom ili kari~astim pan-cirom,362 dok je strelica tipa V navodno sluìla za ranjavanjekonja i neza{ti}enih delova tela ratnika.363 Zanimljiva je i ~i-njenica da su strele tipa VII prikazane u scenama lova na nad-grobnim spomenicima – ste}cima, pa se na osnovu toga moèpretpostaviti da su sluìle, izme|u ostalog, i u takve svrhe.364

Tome u prilog ide i njihova upadljiva veli~ina, zbog ~ega po-stoji mi{ljenje da su se koristile u lovu na krupnu divlja~.365

•362 Medvedev 1966, 83; Popovi} 1999, 256.

•363 Medvedev 1966, 76.

•364 Petrovi} 1976, 63.

•365 Medvedev 1966, 56.

116


Sl. 73. Delovi samostrela – veletoni (1–6); ko{tano jedro (orah) (7, 8); kuka za zatezanje tetive (9) – R 2 : 3;uzengija za zatezanje samostrela (10); nazubljen to~ak (11); poluge sa nazubljenim ivicama (12, 13) – R 1 : 3

1 2 3 4 5 6 7 8

9 10 11 13

12

Veliki broj veretona potvr|uje da su uporedo sa lukom istrelom kori{}eni i samostreli, kao savr{eniji oblik tada{njegnaoruànja. Veretoni su po pravilu masivni, sa kratkim pirami-dalnim vrhom i duìm levkastim tulcem (sl. 73/1–6, kat. br.143). Otkriveno ih je ukupno 26, prose~ne duìne 5–6,5 cm,a retko i do 7,5 cm. Ve}ina je na|ena na {irem pojasu uz be-dem, jer su na tim prostorima stajali i samostreli. Navodno sunaj~e{}e postavljani po kruni{tu zidova, neposredno uz strel-nice, {to je ratniku obezbe|ivalo veliko vidno polje, a u istovreme i za{titu.366

Delovi samostrela su znatno re|i i svode se na tri ko{tanajedra – oraha i na po jednu dvokraku kuku, to~ak nazubljeneivice i uzengiju. Mehanizmu ove sprave pripadale su i dve zup-~aste poluge. Jedra su polumese~astog oblika i skoro istih di-menzija (sl. 73/7, 8, kat. br. 144–146). Na bo~nom useku ipo sredini mestimi~no su na njima vidljivi delovi gvozdenogzupca i osovine. U mehanizmu samostrela sluìli su za opu-{tanje tetive pri okidanju.367

Za lak{e rukovanje samostrelom koristila se kuka sa dvapovijena kraka (sl. 73/9, kat. br. 147). Masivna i jaka, ona jeomogu}avala ratniku da ja~e zategne tetivu, bez bojazni odpovre|ivanja. Prema postoje}im saznanjima, kuke sa jednimkrakom su starije od dvokrakih, s tim {to su prve bile u upo-trebi ve} od po~etka XIII veka, a tokom XIV stole}a uporedosu kori{}ene obe vrste. Dvokraka je, navodno, bila u neposred-noj vezi sa ja~inom luka. U naoruànju Venecije kuke se javlja-ju ve} u prvoj polovini XIII veka, a u dubrova~koj arhivskojgra|i pominju se kroz celo XIV stole}e.368 Prema sa~uvanimlikovnim izvorima, vlasnici su ih nosili oka~ene o pojasu.369

Za zatezanje tetive samostrela sluìla je i kru{kolika uzengi-ja, koja je uìm krajem bila spojena sa sredinom luka (sl. 73/10,kat. br. 148).370 Ona je deo usavr{enijeg samostrela, budu}i daje uz pomo} noge bilo omogu}eno ja~e zatezanje tetive, ~imese postizao ve}i domet strele. Me|u arheolo{kim nalazima sateritorije Srbije takve uzengije doskoro nisu bile poznate. Zbogsli~nosti sa uzengijama koje su koristili konjanici, izgleda dase na njih nije obra}ala odgovaraju}a pa`nja. Kao primer sluìnalaz iz Smederevske tvr|ave koji u svemu odgovara primer-ku iz Stala}a, a notiran je kao deo opreme ratnika.371

To~ak nazubljenog oboda i dve poluge sa krupnim zupci-ma po ivici imali su u mehanizmu samostrela sli~nu funkciju(sl. 73/11–13, kat. br. 149–151). Pripadali su tvr|avskom sa-

mostrelu sloènijeg sastava, sa ~ekrkom za zatezanje tetive, istajali su na bo~nim stranama drvenog dela ove naprave.372

Kako su svi ovi nalazi u su{tini malobrojni, te{ko je utvr-diti u kojoj meri su u naoruànju Stala}a bili zastupljeni jed-nostavni ru~ni samostreli, a u kojoj sloèniji tvr|avski. înje-nica je da su oba tipa bila dobro poznata po gradovima jadran-ske obale, pre svega u Dubrovniku, a i po srednjovekovnimutvr|enim mestima u Srbiji, koja su ih dobavljala putem trgo-vine sa zapada.373 Smatra se da je Dubrovnik sve do 1358. go-dine bio u tom smislu potpuno orijentisan na uvoz iz Veneci-je, a da je tek krajem XIV veka po~eo samostalno da ih proiz-vodi i prodaje.374 Velika je verovatno}a da su i samostreli izStala}a spadali u robu dopremanu iz pomenutih mesta sa Pri-morja. Pri tome treba imati na umu dubrova~kog majstoraMila{a Radoslavi}a, kroja~a, koji je 1386. godine boravio nadvoru kneza Lazara i tu se bavio bombardama i samostreli-ma.375 Smatra se da ih je samo popravljao, odràvao i kaokroja~ pravio tetive, ali je neobi~no va`no to {to se sve de{a-valo u Kru{evcu, prakti~no nadomak Stala}a. Veretoni su,me|utim, proizvo|eni i po lokalnim radionicama, budu}i daza njihovu izradu nisu bili potrebni ni veliko znanje, ni izu-zetna ve{tina. Osim majstora strelara, mogli su da ih prave ikova~i koji su izra|ivali i druge vrste oru`ja, kao {to su jed-nostavni oblici strela.376 Iz tih razloga se veretoni iz ostavena|ene u Beogradskoj tvr|avi obja{njavaju proizvodima ko-va~ke radionice koja je radila u samom gradu.377 Dodu{e,

•366 Petrovi} 1976, 67.

•367 Drobna, Durdik 1957, T. VI, t. 7/3, 5/5; Petrovi} 1976, 71; Po-povi} 1999, 253, kat. br. 463.

•368 Petrovi} 1976, 75.

•369 Nekuda 1975, 151, fig. 146; Petrovi} 1976, 75; Petrovi} 1996,159.

•370 Drobna, Durdik 1957, T. VI, 54, t. 4/2, 3; Petrovi} 1976, 71.

•371 Cunjak 1999, 342, kat. br. 9.

•372 Drobna, Durdik 1957, T. VI, t. 4/4, 5; Petrovi} 1976, 71, 77,sl. 29; Petrovi} 1996, 159.

•373 Petrovi} 1996, 158.

•374 Petrovi} 1976, 70–71.

•375 Petrovi} 1976, 82; Petrovi} 1996, 159.

•376 [krivani} 1957, 114; Petrovi} 1976, 83; Petrovi} 1977, 128.

•377 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1977, 57.

117


primerci iz ove ostave su specifi~ne forme i maksimalno suupro{}eni. Veretoni iz Stala}a, me|utim, standardnog su ob-lika koji je tipi~an za celokupno prostranstvo na kome su sesamostreli koristili.378

Sli~no strelama, i metalni vrhovi za koplja su razli~itogoblika. Tri su listolika, sa sasvim slabo izraènim podu`nimrebrom po sredini (sl. 74/1–3, kat. br. 152–154). Bodila supribli`ne veli~ine, dok je tulac razli~ito visok, {to je uslovilomanje razlike u njihovoj ukupnoj visini. Na bolje o~uvanimprimercima donji otvor tulca je skoro istog obima, a to zna~ida je {irina drvene motke bila ujedna~ena kod ve}ine tog tipa.To je jedan od najrasprostranjenijih oblika i veoma je dugotrajao bez bitnih izmena i posebnih odlika u odnosu na uèhronolo{ke okvire.379 Ubraja se u koplja sa velikom udarnomsnagom, ~emu su zajedno doprinosili i krupan metalni vrh iduga drvena motka.380

I slede}i tip III spada u koplja koja su masovno kori{}e-na, naro~ito u vreme pojave i intenzivnije upotrebe oklopa i ka-ri~astih pancira.381 To se prvenstveno odnosi na koplja sa iz-duènim tankim bodilom ~etvorougaonog preseka, koja su uStala}u zastupljena samo jednim primerkom, ali se na drugimnalazi{tima javljaju ~e{}e i u ve}em broju (sl. 74/5, kat. br. 156). Bilasu karakteristi~na za nomadske narode azijskih stepskih obla-sti ve} u VIII i IX veku, odakle su se pro{irila na veliki deostare Rusije, pa su u XII i XIII veku ~inila skoro polovinuukupnih nalaza ove vrste oru`ja.382 Tokom tog razdoblja sre-}u se i na isto~noevropskom prostoru, ali u daleko manjemobimu,383 dok se u Bugarskoj, a mestimi~no i u Srbiji, nalazei na lokalitetima iz XIV i XV veka.384 Izgleda da ovom tipupripada i jedan nalaz iz Rasa datovan u XII vek, koji je ozna-~en kao vrh strele tipa 16, ili kratkog koplja.385 Vrh koplja sakratkim piramidalnim bodilom tipa II predstavlja varijantutipa III i u osnovi je sli~an veretonima (sl. 74/4, kat. br. 155).Otvor tulca, me|utim, kod ovog tipa je ve}i u odnosu na ve-retone, a znatno manji nego kod koplja tipa I. Zapravo je pri-lago|en posebnoj veli~ini drvene motke koja je morala da bu-de tanja a srazmerno i kra}a, pa su koplja ovog tipa u celinibila manja od onih sa listolikim bodilom. Razlika u veli~iniozna~avala je i druga~iju namenu – manja su koristili konjani-ci za bacanje u borbi ili u lovu, dok su ve}a sluìla u neposred-nim sukobima sa neprijateljem.386 Mo`da bi u takvim ma-njim kopljima trebalo videti tzv. gavalote, ~iji je metalni vrh,

trobridnog ili ~etvorobridnog oblika, bio nasa|en na drvenumotku dugu 70–80 cm, a najvi{e 1,5 m.387 U gavalote bi tre-balo da spada i poslednji, tip IV sa izrazito trobridnim bodi-lom, sli~an vrhu trobridnih strela (sl. 74/6, kat. br. 157). Nanjemu je otvor tulca isti kao i na kopljima tipa II.

Masivan levkasti predmet koji se na donjem delu zavr{a-va o{trim piramidalnim vrhom u svemu je nalik, osim po ve-li~ini, okovu za donji kraj drvene motke koplja (sl. 74/7, kat.br. 158). Takvi okovi su uglavnom manji, a pre~nik levkastogotvora je srazmeran prose~noj {irini motke. Ukovani za njenkraj, sluìli su za odlaganje koplja tako {to su pobijani u ze-mlju.388 Na predmetu iz Stala}a, uslovno nazvanom koplji{te,pre~nik otvora je 10 cm, {to zna~i da je najmanje dva puta {i-ri od uobi~ajene debljine motke koplja. On je eventualno mo-gao da bude trajno proboden u zemlju i da tako sluì za povre-meno odlaganje koplja a, mo`da, i zastave. Za male okove ot-krivene u krugu Nove Pavlice kaè se da su stajali na motkamacrkvenih ili vite{kih zastava.389 Me|utim, nije isklju~eno da jenalaz iz Stala}a predstavljao i deo specijalnog probojca name-njenog ru{enju bedemskih zidova i razbijanju tvr|avskih kapi-ja. U tom slu~aju je morao biti navu~en na deblju drvenu obli-cu, a na takvu pretpostavku ukazuje o{tar i veoma jak vrh.

Iako je ma~ imao izuzetno va`nu ulogu u srednjovekov-nom naoruànju, u Stala}u nije otkriven nijedan primerak sadvoseklim se~ivom, krsnicom i jabukom na kraju. Na|eni susamo delovi korde – kratkog jednoseklog ma~a, i to jedan vrh,

118


•378 Medvedev 1966, 93.

•379 Kirpi~nikov 1966, 15, sl. IX/3, 4, tip IV–IVa; Ruttkay 1975,301, tip III; Vetni} 1983, 140, t. II/10, 11.

•380 Kirpi~nikov 1966, 15.

•381 Medvedev 1959, 128–129, sl. 4/6; ângova 1972, 94, sl. 75.

•382 Kirpi~nikov 1966, 15–16, t. IX/7–13, tip V.

•383 Ruttkay 1975, 302–303, tip VI.

•384 ângova 1972, 94, sl. 75; Nikolova 1974, 281–282, sl. 95/b;Vetni} 1983, 140, t. II/18; Juri{i} 1989, 48, sl. 47; Cunjak 1999, 36,kat. br. 149, 151, 152.

•385 Popovi} 1999, sl. 219/4, kat. br. 461.

•386 Petrovi} 1976, 47–48; Kirpi~nikov 1966, 21.

•387 Petrovi} 1976, 40; Kirpi~nikov 1966, 23.

•388 Medvedev 1959, 130.

•389 Juri{i} 1991, 93, sl. 81.

jedan sredi{ni deo se~iva i jedan gornji deo zajedno sa ruko-hvatom (sl. 75/1–3, kat. br. 159–161). Svi fragmenti imajutanku, fino iskovanu o{tricu, dok je druga ivica {ira i ravna, sapodu`nim olu~astim `lebovima du` obe strane. Na jezi~astojpljosnatoj dr{ci svojevremeno su se nalazile korice pri~vr{}enepomo}u vi{e zakivaka, a na prelazu iz dr{ke u se~ivo bio je ugla-vljen grani~nik sa lu~no povijenom glavom. Kod ove vrstema~a grani~nik je predstavljao svojevrsnu zamenu za krsnicui sluìo je za lak{e izvla~enje se~iva iz kanije, ali i kao prepre-ka da u nju se~ivo previ{e ne utone. Ovako pojednostavljene,korde su ~inile uspe{nu zamenu za velike, te{ke i svakako mno-go skuplje dvosekle ma~eve.

Pomenuti fragmenti korde ne pripadaju istom primerku.To se zapaà po razli~itoj {irini i debljini se~iva, a i po kvalite-tu materijala, {to se odrazilo na neujedna~en stepen korozije.Uprkos relativno sitnim komadima, prema izvesnim prora~u-nima kao i prema postoje}im analogijama, ukupna duìna kor-di iz Stala}a je zajedno sa dr{kom iznosila oko 70–80 cm. Pot-puno istog oblika i pribli`ne veli~ine je i korda iz Kru{evca,koja tako|e ima jednostavnu dr{ku ali bez grani~nika na pre-lazu u se~ivo.390 Otkrivena je u zgradi za koju se pretpostavljada je bila konju{nica, a ukupno je duga 77,5 cm. Bez grani~-nika su i primerci iz Uì~kog grada391 i utvr|enja Asenovo uBugarskoj,392 zbog ~ega se za korde iz Stala}a moè re}i dapredstavljaju ne{to savr{eniji oblik. Na fragmentovanom jed-noseklom ma~u iz Prokuplja je kru`ni otvor na prelazu iz dr{keu se~ivo, pa se ~ini da je na njemu postojao grani~nik,393 amo`da je stajao i na ma~evima iz Smedereva, na kojima se ovajotvor nalazi malo vi{e, na po~etku pljosnate dr{ke.394

U Stala}u je ova vrsta ma~a bila prisutna u znatnom bro-ju, {to pokazuju jo{ ~etiri grani~nika i vi{e metalnih okova zakanije. Dva grani~nika su bez ukrasa, sli~no onom koji se na-lazi na najve}em fragmentu korde, a druga dva su na gornjojvidljivoj povr{ini dekorativno obra|ena (sl. 75/4, 5, kat. br.162–165). Kako su prvi, jednostavniji, ura|eni kovanjem, a

119


Sl. 74. Metalni vrhovi koplja – tip: I (1–3); II (4); III (5); IV (6) – R 1 : 2; okov za donji kraj koplja (7) – R 1 : 4

1 4

3

2

6 5 7

•390 Podaci preuzeti iz dokumentacije Narodnog muzeja u Kru{evcu.

•391 Popovi} 1995, sl. 33; Cunjak 1999, 163, kat. br. 63, 64.

•392 Dàmbov 1991, 87, sl. 60/a.

•393 Kuzmanovi} 1984, sl. 20, kat. br. 29; Cunjak 1999, 163, kat.br. 65.

•394 Cunjak 1999, 146, 163, kat. br. 67, 68.

drugi livenjem, izgleda da je i me|u kordama u celini bilo iz-vesne razlike koja se mogla ogledati u ve} pomenutom kvali-tetu materijala upotrebljenog za se~ivo.

Metalni okovi za kanije su razli~itog oblika i veli~ine, {toje zavisilo od mesta na kome su stajali. Gornji, zavr{ni deo jenajdu`i i sastoji se od uzane vertikalne, olu~asto povijene tra-

120


Sl. 75. Ma~ korda – delovi ma~a (1–3); grani~nik (4, 5); okovi za kaniju (6–9);

vrh kanije (10, 11) – R 1 : 2; bojna sekira (12) – R 1 : 4

1

2 3

10

5

4

9

6

10

7

8

12

11

ke, koja se na oba kraja zavr{ava prstenastim delovima (sl.75/6, kat. br. 166). [irina prstenastih delova ozna~ava i {iri-nu kanije na ovom kraju. Isti slu~aj je i sa sredi{nim cevastimokovima izra|enim od povijenog trakastog komada lima, ~i-ji su krajevi suèni, preklopljeni i spojeni malim zakivkom.Na njima je ponekad ukras izveden rezanjem, u vidu dvostru-kog luka, trolista ili stepenaste piramide (sl. 75/7–9, kat. br.167–172). Donji kraj kanije zavr{ava se trougaonim oko-vom, sa punim kuglastim zadebljanjem na samom vrhu (sl.75/10, 11, kat. br. 173–178). Katkad su i oni u gornjem de-lu dekorisani izrezanim trolistom ili uzanim horizontalnim`lebovima, a uz samu ivicu imaju po jedan mali otvor za za-kivak. Od same kanije nisu preostali nikakvi tragovi, po{to jebila od punije koè ili drveta obloènog koòm. Metalni oko-vi na njoj su jednovremeno imali i funkcionalnu i dekorativ-nu ulogu.395

Prema podacima iz dubrova~ke arhivske gra|e, korda jesluìla ne samo kao oru`je ve} i kao sastavni deo mu{ke no-{nje. Navodi se kao svojina pu~ana, zanatlija, pa ~ak i slugu,{to govori o njenoj velikoj i svakodnevnoj upotrebi.396 Stogane iznena|uje ~injenica da je u Stala}u u svemu zamenjivalaostale vrste ma~eva, a sude}i po dosada{njim nalazima, izgledada ih je zamenjivala i u drugim srednjovekovnim utvr|enimmestima u Srbiji. Sva je prilika da je ova vrsta oru`ja dobav-ljana iz primorskih gradova, prvenstveno iz Dubrovnika, gdesu je kova~i kovali ve} od prve polovine XIV veka.397

Delovi kordi iz Stala}a nisu jednostavno prelomljeni i kaotakvi odba~eni. Na svakom su jasno uo~ljivi tragovi odsecanja,pa je izvesno da su u pitanju primerci koji su bili vi{e o{te}enii zbog toga se~eni radi izrade drugih predmeta, mo`da veli-kih noèva ili alatki. To ujedno predstavlja i obja{njenje za{toje ova vrsta oru`ja ipak retka kako na ovom, tako i na drugimlokalitetima. Zbog kvalitetnog materijala oru`je se prera|iva-lo, a u ovom slu~aju u okvirima samog grada.

Za tri fragmentovane sekire iz Stala}a ne moè se pouzda-no utvrditi da li su sluìle isklju~ivo kao alatke ili u datimokolnostima i kao oru`je, kako to svedo~e i pisane vesti izXIV–XV veka (sl. 89/1–3).398 Ni bojne sekire prikazane naìvopisu manastirskih crkava u Mile{evi, De~anima, Poganovui Koporinu po obliku se ne razlikuju od drvodeljarskih alat-ki,399 pa postoji mi{ljenje da se ova razlika ogledala jedino uduìni drvene dràlje. Bojna sekira je, navodno, posedovala

znatno duù dràlju koja je prelazila visinu ~ove~jeg rasta.400

I neke bojne sekire iz Rusije se ne razlikuju od drvodeljarskihalatki, a po obliku su sli~ne nalazima iz Stala}a.401

Sa ve}om sigurno{}u u oru`je se moè svrstati jedino ma-sivna sekira {irokog lepezastog se~iva, koja se na suprotnomkraju zavr{ava {iljkom (sl. 75/12, kat. br. 179). Ona nema u{i-ce za nasad na dràlju i sa njom je morala biti spojena veziva-njem. Zbog toga, a i zbog veli~ine i grube izrade, nije mogla dasluì za bilo kakve prakti~ne svrhe u doma}im ili zanatskimaktivnostima.

O dobroj odbrani stala}kog utvr|enja svedo~i, izme|uostalog, i veliki broj kamenih kugli razli~ite veli~ine – od 8do 25 cm u pre~niku. Ve}e su od svetlosivog pe{~ara i pravil-nog su loptastog oblika, dok su manje od lokalnog krupno-zrnog gnajsa i katkad se skoro ne razlikuju od neobra|enihkomada kamena.402 Nalaène su na celokupnom prostorugrada, s tim {to je najve}i broj otkriven neposredno uz bede-me, i to kako sa unutra{nje, tako i sa spolja{nje strane. Tako-|e, bilo ih je na padinama brda kao i u podno`ju, gde su do-spele u toku odbrane ili napada na grad. Nije isklju~eno da suna pojedinim mestima bile deponovane uz ivicu bedema, presvega na ravnom prostoru izme|u bedemskih zidova i rova,a mo`da su tu negde i izra|ivane, naro~ito one manje. Za ne-ka utvr|enja postoje i pisani podaci o tome da su ih praviliklesari iz sastava gradske posade. Dodu{e, takve vesti su ne{topoznije, iz po~etka turske vladavine, {to ne zna~i da sli~napraksa nije postojala i ranije, do dolaska Turaka u te krajeve.U Resavi je 1467. godine bilo pet kuglorezaca, u tvr|avi Go-lubac su izme|u 1476. i 1478. godine zabeleèna dvojica, au Smederevu je u popisu iz 1516. godine notirano deset ta{~i-ja (kamenorezaca).403 U Smederevskom sandàku obavezom

•395 Milosavljevi} 1993, 16.

•396 Petrovi} 1976, 41–42.

•397 Petrovi} 1976, 42.

•398 [krivani} 1957, 95; [krivani} 1963, 91.

•399 [krivani} 1957, 96–97.

•400 Blagojevi} 1973, 32.

•401 Nicolle 1999, 98, No. 217; Kirpi~nikov 1966, 37–38, tip V.

•402 Dezintegracijom gnajsa formiraju se loptasti komadi razli~ite ve-li~ine, naj~e{}e sitni, pre~nika 7–10 cm.

•403 Petrovi} 1966, 167; Zirojevi} 1974, 203.

121


izrade kamenih kugli bilo je zaduèno selo Varvarin, {to je uovom momentu od posebne va`nosti. Naime, kada su se1570–71. godine traìli majstori klesari kugli da idu u Skadar,re~eno je da ih u Smederevskom i Kru{eva~kom sandàku ne-ma. Navodno, tu slu`bu je ranije obavljalo selo Varvarin, alisu se majstori razi{li zbog ukinutih povlastica.404 Varvarin jeu blizini Stala}a, pa, ako je tradicija izrade kamenih projekti-la u selu postojala odranije, onda su oni krupniji i bolje obra-|eni primerci iz Stala}a dobavljani mo`da otuda. U pore|e-nju sa malim kuglama od gnajsa, njih je bilo neuporedivomanje i sve su sa~uvane u fragmentima. Takvih fragmenatanajvi{e je bilo u predelu kule II, zapravo prolaza koji je pove-zivao Mali i Veliki grad.

Prisustvo velikog broja kamenih kugli na prostoru Maloggrada ozna~ava i intenzivno kori{}enje posebnih sprava zanjihovo bacanje. Naime, male kugle su sa bedema mogle dase bacaju i ru~no, one najmanje i pomo}u specijalnih samo-strela, dok su za najve}e svakako postojale posebne napravetipa katapulta.405 Na ovakvu pretpostavku navode i sitnofragmentovani ve}i projektili.

Delovi ratni~ke i konjske opreme po va`nosti ne zaostajuza oru`jem. O dobroj opremljenosti i pe{aka i konjanika sve-do~e plo~ice od oklopa, nekoliko mamuza, kao i delovi konj-skih `vala, ve}i broj potkovica, razli~itih pre|ica i aplikacije sakonjskog oglavlja.

Me|u nalazima je najvi{e pravougaonih plo~ica za oklop,koje su izra|ene od punijeg gvozdenog lima (sl. 76/1–8, kat.br. 180). Plo~ice su ravne ili neznatno povijene i imaju po ne-koliko sitnih rupica za zakivke. Na pojedinim mestima su seo~uvali i zakivci sa kru`nim, ravnim ili blago kupastim glavi-cama, od kojih su neke radijalno narebrene. Kao i plo~ice, za-kivci su od gvo`|a, a glavice su ponekad i od bakra, {to poka-zuje da su imale, osim prakti~ne, i dekorativnu ulogu.

Pore|ane u redovima jedna uz drugu i delimi~no preklo-pljene, plo~ice su zakivcima mestimi~no spajane me|usobno,a ujedno i sa podlogom od tkanine i koè.406 Tako sloène ~i-nile su posebnu vrstu za{titnog oklopa za telo, poznatog u izvo-rima kao kora~a.407 Prema nekim mi{ljenjima, kora~a je ozna-~avala za{titno odelo koje je plo~icama oja~ano sa unutra{njestrane, s tim {to su se glavice zakivaka videle spolja, na povr-{ini tkanine. Na nalazima iz Stala}a glavice zakivaka ~vrstonaleù na povr{inu plo~ica, tako da nema vidljivog prostoragde je mogla da se nalazi koà, odnosno tkanina. Me|utim, na

•404 Zirojevi} 1974, 204.

•405 Petrovi} 1970, 53–55; Petrovi} 1976, 83; Kirpi~nikov 1958,38–47.

•406 Medvedev 1959, 177, sl. 17/19, 20; Nicolle 1999, 108, No.268/A–B.

•407 Petrovi} 1976, 104–109.

122


Sl. 76. Metalne plo~ice od oklopa (1–8) – R 1 : 2

1 2 3 6

4 5 78

donjoj strani plo~ica zakivci izlaze za po nekoliko milimetara,pa nema sumnje u to da se podloga nalazila ispod plo~ica, a neiznad, i da je bila od debljeg materijala. Na oklopima iz Sta-la}a plo~ice su spolja, zna~i, bile vidljive, kao {to su vidljive ina kora~ama koje nose tri ratnika na zapadnom portalu kate-drale u Trogiru iz XIII veka, na kora~ama svetitelja na `ivopi-su u De~anima iz XIV veka i na kora~i prikazanoj na ste}kuiz Trstene kod Dubrovnika iz XIV–XV veka.408

Osim arhivskih podataka, likovnih izvora, kao i nalaza plo-~ica iz Stala}a, o ~estoj upotrebi kora~a svedo~i arheolo{ki ma-terijal i sa drugih lokaliteta, pre svega sa mnogih srednjove-kovnih utvr|enja u Srbiji. U Mile{evcu je otkriveno nekoliko

desetina plo~ica u slojevima iz XV veka, zatim na Kozniku univoima koji odgovaraju XIV–XV veku, a okvirno iz istogperioda su i nalazi sa U`i~kog grada, Magli~a i Kru{evca.409

Pravougaonih plo~ica sa razli~ito razme{tenim zakivcima imai izvan areala srednjovekovne Srbije, gde su najbrojnije u raz-doblju od XIII do XV veka i gde se takva pojava dovodi u ve-zu sa intenzivnom upotrebom samostrela.410 Nije isklju~eno da

•408 Petrovi} 1976, 106, 108.

•409 Podaci preuzeti iz terenske dokumentacije sa citiranih nalazi{ta.

•410 Medvedev 1959, 180–182, sl. 17/8–11, 19/1; Nikolova 1974,sl. 100.

123


Sl. 77. Mamuze (1–6) – R 1 : 2

2

65

4

1

3

se isto zapaànje moè primeniti i na druga podru~ja, a pogo-tovo zato {to su na pomenutim utvr|enjima u Srbiji napore-do sa plo~icama za oklop nalaèni i veretoni za samostrele.

Osim kora~a, izgleda da se druge vrste za{titne ratni~keode}e u Stala}u ili nisu koristile, ili se na njih tokom istraì-vanja nije nai{lo. Od pancirne ko{ulje, na primer, konstatova-ne su samo dve fragmentovane gvozdene kari~ice pre~nika oko1,1 cm, koje su na nekim mestima iskucane kako bi bolje na-legale jedna na drugu.

Na prostoru stala}kog Malog grada otkriveno je {est ma-muza i dva odvojena to~ki}a, {to upotpunjuje zaklju~ak o do-broj opremljenosti konjani~kog dela vojne posade (sl. 77/1–6,kat. br. 181–187). Izuzev jedne mamuze koja je sa~uvana ucelini, ostale su ili fragmentovane ili deformisane. Sve su sli~-nih dimenzija i sa blaè ili o{trije izvijenim krakovima koji seve}inom zavr{avaju kru`nim ili ~etvorougaonim petljama zakop~e i vezivanje. Izuzetak su dve, od kojih jedna ima petljuura|enu jednostavnim povijanjem stanjenog kraja, dok se nadrugoj nalazi po mala rupica na kraju svakog kraka. Prakti~-

no je na skoro svakoj mamuzi ovaj zavr{etak razli~ito formi-ran (kao {to su i krakovi razli~ito povijeni), {to je zavisilo odna~ina vezivanja, odnosno skop~avanja za obu}u, a i od ve{ti-ne majstora.411

Ni zvezdoliki to~ki}i nisu na svim mamuzama jednaki.Na bolje o~uvanoj mamuzi je krupan to~ki} sa osam dugihvrhova, a njemu je sli~an jo{ jedan otkriven nezavisno od ma-muze. Takve mamuze su imale i dugu ra~vastu vilju{ku, zarazliku od ostalih kod kojih je vilju{ka kratka, srazmerno ve-li~ini malog to~ki}a sa velikim brojem sitnih zubaca. Bez obzi-ra na ove razlike, svi primerci pripadaju poznom gotskom tipukoji je od XIII do po~etka XV veka bio u {irokoj upotrebi navelikom delu evropskog prostora, kao i u mnogim gradovimastare Rusije.412 U tim okvirima navodno su mamuze sa ve}im

•411 Kirpi~nikov 1973, 60.

•412 Forrer, Zschille 1891, 11–12; Nikoli} D. 1956, 70, t. I; Ruttkay1976, 358, Abb. 72; Kirpi~nikov 1973, 67–69, sl. 37; Constantinescu1972, 97, pl. X/4; Baraschi 1977, 146–147, fig. 107/7.

124


Sl. 78. Kop~e i pre|ice (1–16) – R 1 : 2

1

2

3

4

5

6

10

711

12

15

13 16

14

8

9

brojem vrhova na krupnom to~ki}u starije od onih sa manjimbrojem vrhova na to~ki}u malog pre~nika.413 Za nalaze izStala}a ovo mi{ljenje nije presudno, budu}i da su oba oblikabila u jednovremenoj upotrebi. Mnogo va`niji su kvalitet izra-de pojedinih primeraka i sitniji detalji koji ih odlikuju. Naime,mamuza sa krupnim to~ki}em znatno solidnije je ura|ena odostalih, zbog ~ega se ~ini da je dobavljena iz nekog radioni~-kog mesta odakle su se snabdevala i druga utvr|enja u Srbiji.Sli~ne mamuze poznate su iz Kru{evca, sa podru~ja Beogra-da, iz okoline Jagodine, â~ka i dr.414 Ostale su jednostavni-je i primetno grublje obrade, zbog ~ega deluju kao proizvodlokalnih majstora oruàra ili kova~a. Na ovakvu pretpostavkunavodi i drugi to~ki} otkriven nezavisno od mamuze (sl. 77/6).Napravljen je od srazmerno tanke plo~ice koja po ivici imaveliki broj neravnomerno izrezanih vrhova. Zbog neobi~nogoblika i izrade deluje kao neuspeo primerak koji, izgleda, ni-kada nije ugra|en u mamuzu.

Veliki broj pre|ica razli~itog oblika i veli~ine sluìo je kakoza skop~avanje pojasa na ode}i, tako i kai{eva na konjskoj ormi(sl. 78/1–16, kat. br. 188–200). Ove druge su, prema zapa-ànjima A. Karpi~nikova, na ruskim nalazi{tima iz X–XI vekaprete`no bile ~etvorougaone, a od XII do XIV veka imale su~e{}e zaobljenu formu.415 Kako su u Stala}u zastupljeni raz-li~iti oblici, od ovalnih do pravougaonih, trougaonih i trape-zoidnih, tu se pomenuta tipologija svakako ne moè prime-niti. Sva je prilika da su i oblik i veli~ina zavisili pre svega odmesta na kom su stajale: na konjskom oglavlju, u predelu be-drenih kajasa ili pri mamuzama. Uz pre|ice, koje su ve}inomimale trn, treba pomenuti i kru`ne alke, ovalnog ili segment-nog preseka, koje su vr{ile funkciju razvodnika – manje za dva,a ve}e i za po tri ko`na kai{a (sl. 78/1, kat. br. 188). Sa njimasu u neposrednoj vezi i aplikacije od tankih gvozdenih plo~icakoje su, za razliku od funkcionalne uloge alki, imale uglavnomdekorativan karakter (sl. 80/1–4, kat. br. 207–211). To se vi-di i po izrezanim, punktiranim ili presovanim, ukrasima, naro-~ito na plo~icama kopljastog oblika. Prema postoje}im rekon-strukcijama, one su stajale na bo~nim delovima konjskog ogla-vlja, na kai{evima koji polaze od razvodnika.416 Negde na tommestu morala je da stoji i fragmentovana plo~ica koja se za-vr{avala rozetom i koja po na~inu izrade i obliku ukrasnih de-talja u celini odgovara kopljastim aplikacijama (sl. 80/4, kat.br. 211). Mo`da su i aplikacije zvezdolikog i trokrakog oblika

tako|e bile u sastavu op{te dekoracije konjske opreme, madasu isto tako mogle da ukra{avaju i bilo koji drugi predmet (sl.80/5, 6, kat. br. 212, 213).

Premda poti~u iz veoma kratkog razdoblja, konjske `valei uzde u Stala}u nisu bile jednoobrazne. U najjednostavnijioblik `vala spada tordirana poluga sa alkama na krajevima (sl.79/1, kat. br. 201). Iako je na osnovu dosada{njih nalaza za-klju~eno da je takav tip, {iroko rasprostranjen u IX, a naro~i-to u X i XI veku, po~eo ve} u XII veku postepeno da nesta-je,417 primerak iz Stala}a kao i jedan iz Trnova pokazuju da je

125


•413 Nikoli} D. 1956, 70.

•414 Moravska Srbija, ljudi i dela 1971, kat. br. 163, 164; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1977, sl. 64; Vetni} 1983, 144, t. VI/4–6; Cunjak 1999,329–330, kat. br. 28–32.

•415 Kirpi~nikov 1973, 77, sl. 43/1–10.

•416 Kirpi~nikov 1973, 31, sl. 15.

•417 Kirpi~nikov 1973, 17–18, tip VI; Ruttkay 1976, 358, Abb. 75/III.

1

6

52

4

3

Sl. 79. Delovi konjskih `vala i uzde (1–6) – R 1 : 2

u izvesnoj upotrebi bio i tokom XIV veka.418 Dodu{e, kodstarijih `vala poluga je obi~no blago povijena, {to nije slu~ajsa pomenutim primercima iz kasnijeg perioda.

Osim jednostavnih `vala, stala}ka konjica je koristila irazvijenije oblike, sa grani~nicima na krajevima. Grani~nik sapolukru`nom petljom na sredini tako|e se moè pratiti ve}od X pa sve do po~etka XIII veka kako na ruskim nalazi{ti-ma, tako i na gotovo ~itavom evropskom prostoru (sl. 79/2,kat. br. 202).419 Istom vremenskom okviru pripadaju `vale sasli~nim grani~nicima iz Rasa420 i Trnova,421 {to zna~i da na-laz iz Stala}a i ovog puta ukazuje na produèno kori{}enje da-tog oblika. I tanke povijene poluge pravougaonog preseka

op{tom formom podse}aju na jednu vrstu grani~nika na `va-lama, naro~ito zbog ~etvorougaonih petlji za kai{eve (sl. 79/5,6, kat. br. 205, 206).422 Me|utim, one su prili~no uzane i sla-be da bi samostalno vr{ile funkciju grani~nika, a i male rupicena njihovim o~uvanim krajevima pokazuju da su bile aplicira-ne na neku vrstu podloge. Manja poluga se zavr{ava dekorativ-no, u vidu trolisne rozete, pa po tome nalikuje na pomenutemetalne plo~ice za konjsko oglavlje. Stoga, u nedostatku od-govaraju}ih analogija, moè se jedino pretpostaviti da su senalazile na prelazu iz `vala u uzde, gde su istovremeno imale ifunkcionalnu i dekorativnu ulogu. Uzdama je pripadao i drà~remena (sl. 79/3, kat. br. 203), a vezu `vala sa uzdama oba-vljala je velika kru`na alka, koja je suvi{e krupna da bi ~inilasamo zavr{ni deo `vala (sl. 79/4, kat. br. 204). Osim toga {toima polugu, koja je verovatno deo `vala, na suprotnoj stranije pro{irena i probu{ena kako bi bila spojena sa uzdama. Do-nekle je sli~na nalazima iz Sevtopolisa i Rasa, za koje se sma-tra da su delovi uzde.423

Oko dvadesetak fragmentovanih i samo sedam celih konj-skih potkovica otkriveno je po celoj povr{ini Malog grada, stim {to ih je najvi{e bilo na pojasu uza zapadni bedem, u pre-delu objekata 8 i 9, i u centralnom delu, od kule II prema pa-lati. Za objekte 8 i 9 postoje i drugi razlozi za pretpostavku dasu sluìli i kao konju{nice, dok nalazi ispred palate pokazujuda se iz Velikog grada konjima stizalo sve do blizu zgrade,gde su, mo`da, konji bili vezivani za drvene stubove trema.

Potkovice su jednoobrazne, pribli`nih dimenzija, sa malimrazlikama koje se ogledaju u zavr{etku krajeva ili u eventual-nom postojanju slabo nagla{enog `leba u blizini spolja{njeivice (sl. 81/3, 4, kat. br. 216). Po obodu su otvori za kratkeklinove srazmerno velikih glava trougaonog oblika (sl. 81/5,kat. br. 216/3). Glava klina je visoka i pri vrhu suèna, tako daje delimi~no izlazila iz ravni potkovice, {to je uticalo na boljeopiranje konja pri hodu po kamenitom terenu i zale|enom

•418 Nikolova 1974, 310, sl. 121/a.

•419 Kirpi~nikov 1973, 15–16, sl. 4, tip II; Ruttkay 1976, Abb. 75/4.

•420 Popovi} 1999, 261, sl. 222/1, kat. br. 479.

•421 Nikolova 1974, 310, sl. 121/v, b.

•422 Kirpi~nikov 1973, sl. 5/1, 2; 9.

•423 ângova 1972, 45, sl. 31; Popovi} 1999, 261, sl. 222/2, kat. br.480.

126


Sl. 80. Metalne aplikacije sa konjskog oglavlja (1–6) – R 2 : 3

23

65

4

1

tlu. U Stala}u potkovice spadaju u o~ekivane nalaze, budu}ida su konstatovane na mnogim istovremenim a i starijim utvr-|enjima.424 Bile su karakteristi~ne, navodno, prete`no za onezemlje i predele kojima su se trgova~kim putevima kretali ka-ravani, dok su u seoskim naseljima konji retko potkivani.425

U neposrednoj vezi sa potkivanjem konja je i alatka na-|ena u objektu 11, kojom se prilikom svake promene potko-vica obnavljao ranije urezan `leb na kopitama (sl. 81/6, kat.br. 217).426

Na podu objekta 14, u blizini kapije koja je povezivalaMali i Veliki grad, otkriveni su delovi bukagija za sapinjanjekonja (sl. 81/1, kat. br. 214). Bukagije su se zatvarale i otva-rale pomo}u cilindri~nog katanca, koji je po konstrukciji biosli~an katancima za reze na vratima, i specijalnim klju~em sapovijenim ra~vastim krajem (sl. 81/2, kat. br. 215). Katanacnedostaje, kao i drugi kraj bukagija, ali je njihovo funkcioni-sanje vidljivo kod pojedinih bolje sa~uvanih primeraka.427

Bukagije sli~nog, a u nekim slu~ajevima i identi~nog oblika,sa istim sistemom zatvaranja, konstatovane su na vi{e razli~itodatovanih nalazi{ta – od onih iz XI–XII do onih iz XIV, XV iXVI veka, od Nema~ke na severu, do Srbije i Bugarske na ju-gu.428 Osim ~injenice da su sluìle za sapinjanje konja na ispa-{i, kako se ponegde i sada radi, zanimljiva je i interpretacijabukagija iz Trnova otkrivenih u unutra{njosti objekta 4. Obje-kat ima visoke zidove i mra~ne je unutra{njosti, pa je sluìo,navodno, kao tamnica, a okovi su bili namenjeni zatvorenici-ma.429 U Ma|arskoj, na kasnosrednjovekovnoj nekropoli kodmesta Cegléd na|ene su jedne bukagije u ènskom grobu,kraj gornjeg dela desne ruke.430

PREDMETI ZA SVAKODNEVNU UPOTREBU. PRIVREDNE DELATNOSTI

Pored toga {to je bio veliko i jako vojno upori{te, Stala} je pred-stavljao i privredni centar okolne oblasti, {to podrazumeva sve-stran ìvot kako tvr|avske posade, tako i civilnog stanovni{tvau podgra|u. O tome, izme|u ostalog, govori mno{tvo razli-~itih alatki i drugih predmeta kojima se sluìlo svakodnevno

127


Sl. 81. Deo bukagija (1); klju~ za bukagije (2); potkovice (3, 4); klin za potkovice (5); alatka za ~i{}enje konjskih kopita (6) – R 1 : 3

3

4

1

26

5

•424 Popovi} 1999, 261; Constantinescu 1972, pl. IX/15, 21; Niko-lova 1974, 311–312; ângova 1992, 188

•425 Musianowicz 1959, 259–264; Kirpi~nikov 1973, 83.

•426 Sli~ne alatke su doskoro upotrebljavali potkiva~i konja.

•427 Herrmann 1965, Abb. 25; Müller 1975, 75–76 Abb. 2/11; Po-povi}, Biki} 2004, kat. br. 341.

•428 Herrmann 1965, Abb. 25; Szabo 1954, 138, t. XXXIV/11;Müller 1975, 61–62, 75–76; Nikolova 1974, 247, sl. 69; Popovi}, Bi-ki} 2004, sl. 116/341.

•429 Nikolova 1974, 247.

•430 Müller 1975, 61–62.

128


Sl. 82. No`evi – tip: I (1–11); II (12–19) – R 1 : 2

1 12

2

13

3

14

4

15

6

16

7 17

818

9 10 11

5

i koji su se upotrebljavali u pojedinim manje ili vi{e specijali-zovanim delatnostima. Takvi predmeti su mahom rasuti po ~i-tavom gradu i samo su u izuzetnim slu~ajevima koncentrisanina nekom uèm prostoru ili na jednom mestu.

Uobi~ajeni ìvot u gradu ilustruju brojni nalazi koji se uistim ili sli~nim oblicima sre}u i na drugim srednjovekovnimnaseljima ovog tipa u Srbiji. Najbrojniju skupinu ~ine noèvi,budu}i da spadaju u univerzalne alatke namenjene prevashod-no ku}noj upotrebi, ali i mnogim drugim aktivnostima. Na-|eno je preko 70 primeraka, mahom celih a u manjem brojufragmentovanih. Ve}inom su sli~nog oblika, s tim {to se po-stoje}e razlike ogledaju u veli~ini, u slabije ili ja~e povijenomse~ivu ili u na~inu oblikovanja dr{ke.

Ve}ina noèva ima trn za nasa|ivanje drvene ili ko{tanedr{ke. Jednostavni i laki za izradu, kupcima su oni bili najpri-stupa~niji, pa je to i razlog njihovog kori{}enja u velikom bro-ju. Razli~ite su veli~ine, od 7 do 16,5 cm mereno sa trnom, stim {to je trn uvek kratak u odnosu na duìnu se~iva (sl. 82/1–11, kat. br. 218). Kod takvih noèva, izdvojenih kao tip I,donja ivica se~iva je i sada prili~no o{tra, ravna ili pri vrhu ne-znatno izvijena, a gornja je {iroka i uglavnom prava. Kod ma-njeg broja vrh se~iva je povijen naniè, ili se hrbat pri vrhunaglo suàva, lu~no povija, a ponekad se pribli`no na sredinilomi. Varijante I/b–e redovno su zastupljene u znatno ma-njem broju u odnosu na osnovni tip I/a.

Tipu II, sa {iroko iskucanom pljosnatom dr{kom, pripa-da ukupno 13 noèva, ~ija duìna moè da iznosi i preko 20 cm(sl. 82/12–18, kat. br. 219). Se~ivo im je katkad dugo i 15 cm,zbog ~ega se ubrajaju u krupnije primerke. Na dr{kama sukru`ni otvori za pripajanje oplate, koja je bila prete`no od drve-ta. Ko{tana oplata, fino obra|ena i ispolirana, ali bez ikakvihukrasnih detalja, konstatovana je samo na jednom primerkuovog tipa (sl. 82/15, kat. br. 219/4). Po svoj prilici su i noè-vi tipa I imali prete`no drvene dr{ke, po{to je u toku istraìva-nja otkrivena samo jedna dr{ka od obra|enog roga (sl. 94/1,kat. br. 313). Me|utim, takva dr{ka mogla je da stoji i na nekojvrsti alatke, kao, na primer, na dletu, {ilu ili stru{ki.

Osim za osnovnu namenu – da sluè u kuhinjskim poslo-vima i na trpezi, gotovo svi oblici noèva mogli su da se ko-riste i u drugim doma}im i zanatskim delatnostima, kao {to suizrada i finije doterivanje predmeta od drveta, kosti ili koè.Pri tome treba skrenuti pa`nju na noève tipa II, jer postoji

mogu}nost da su zbog izuzetnih dimenzija upravo oni sluì-li ~esto kao alatke. Na takvo mi{ljenje upu}uju pojedini pri-merci sa veoma istro{enim se~ivom (sl. 82/13, 17). Za nekeposebne svrhe koristio se kao alatka i mali noì} elipsoidnogse~iva (sl. 82/11).

Noèvi su nalaèni po ~itavom gradu – re|e u okviru po-jedinih objekata, a ve}im delom na slobodnom prostoru. Ja~akoncentracija se zapaà u unutra{njem prostoru palate, gde jeotkriveno 13 primeraka, zatim kraj objekta 7 (otvoreno ognji-{te), gde je na|eno {est noèva, dok su u unutra{njosti don-òna konstatovana ~etiri nalaza. U predelu objekta 4 bila susamo dva primerka, pa proizlazi da je mnogo vi{e noèva na-|eno tamo gde se obedovalo nego gde se pripremala hrana.O~it primer su nalazi kraj objekta 7, gde je bilo, izme|u osta-log, dosta fragmentovanih kerami~kih posuda, delova stakle-nih ~a{a i boca, kao i znatna koli~ina ìvotinjskih kostiju.

Dve fragmentovane stru{ke, koje poti~u iz objekata 8 i 14,uglavnom su sluìle u ku}nim poslovima, navodno za ~i{}enjedrvenog posu|a (sl. 83/1, 3, kat. br. 220, 222).431 U razli~i-tim, ali prete`no jednostavnijim oblicima, bile su u upotrebitokom celog srednjeg veka, pa i u novije vreme.432 Tre}a stru-{ka, otkrivena nedaleko od objekta 4, osetno je grublje izradeod prethodnih, a imaju}i u vidu mesto nalaza, mogu}e je dasu se njome izvla~ili pepeo i àr iz pe}i (sl. 83/2, kat. br. 221).Takvim predmetima se donedavno navla~io àr na vr{nik.433

Pojava kresiva na srednjovekovnim naseljima je razumljiva,budu}i da su bila neophodna u svim prilikama kada je bilopotrebe za vatrom. Na prostoru stala}kog Malog grada otkri-vena su tri primerka izra|ena od kvalitetnog gvo`|a, od ko-jih je jedno kresivo bilo u palati a drugo u njenom zapadnomtremu. Mada su sva tri u su{tini sli~na, me|usobno se razliku-ju kako po veli~ini, tako i po razli~ito formiranim krajevima.êoni deo, kojim se pomo}u kremena izazivala varnica, uvek jeravan, relativno {irok i pravougaonog preseka. Dva su sli~nihdimenzija, s tim {to je jedno ura|eno prili~no grubo, sa stanje-nim i jednostavno povijenim krajevima (sl. 83/4, kat. br. 223),a drugo deluje dekorativnije, ~emu doprinose spiralno uvijeni

•431 Babi} 1986, 275, sl. 56/1, 2; Nikolova 1974, 212, sl. 28, 29.

•432 ângova 1972, 86–87, sl. 68; Kuzmanovi} 1984, kat. br. 26;Dàmbov 1991, sl. 59b; ângova 1992, 19, sl. 8.

•433 Brmboli} 1987, 31–32.

129


vrhovi na lu~no modelovanim krajevima (sl. 83/5, kat. br. 224).Ono zapravo ima oblik latini~nog slova B sa petljama za pro-vla~enje prstiju. Ovaj tip kresiva je bio dugo u upotrebi i pri-sutan je na razli~ito datovanim nalazi{tima. Sa po jednim, dva,a nekada i sa po vi{e primeraka, javlja se u Garvan – Dinoge-ciji,434 Pacuiul lui Soare,435 na naselju kod Sevtopolisa,436 azatim i na vi{e nalazi{ta u Rusiji, gde se shodno uslovima na-laza opredeljuje u razdoblje od XI–XII veka pa sve do po~et-ka XV veka.437 Okvirno iz XIII i XIV veka je i 50 kresiva iz[umena, me|u kojima je najbrojniji ovaj tip.438 Nekoliko o{te-}enih primeraka poti~e i sa pribli`no istovremenih nalazi{ta uSrbiji,439 a nalazi iz Smederevske tvr|ave pripadaju navodnoslojevima iz XVI veka.440

Poslednje kresivo iz Stala}a ima ne{to manje dimenzije. Uosnovi je trougaonog oblika, sa dosta izduènim krajevimakoji se pri vrhovima spiralno uvijaju (sl. 83/6, kat. br. 225).Sli~no je kresivima iz srednjovekovnog êrvena,441 ali podse-}a i na ona koja su se koristila sve do pre pedesetak godina.

Dva komadi}a ù}kastog kremena okresanih ivica ~inilasu sastavne delove rukovanja kresivima. Pomo}u njih i uz

upotrebu jedne vrste suvih pe~uraka (truda) lako se izazivalavarnica.

Vi{e alatki, neophodnih kako u poljoprivrednim poslovi-ma i doma}oj radinosti, tako i u pojedinim zanatskim aktiv-nostima, svedo~i o razli~itim privrednim zanimanjima ìteljaStala}a. Poljoprivrednim poslovima bez sumnje se bavilo sta-novni{tvo podgra|a, a tamo su radile i mnoge zanatlije u okvi-ru svojih domova i oku}nica. înjenica da su doti~ne alatkena|ene na prostoru Malog grada moè da zna~i da je za ne-ke takve poslove bila zaduèna i gradska posada, odnosno daje u okvirima utvr|enja bilo i zanatlija ~iji su proizvodi upra-

•434 Barnea 1967, 74, fig. 39/19.

•435 Diaconu 1977, 39–40, fig. 25/1.

•436 ângova 1972, 87–88, sl. 69/5, 6.

•437 Kol~in 1959, 99.

•438 Antonova 1995, 103, sl. 105/18–22 i nap. br. 407, 408.

•439 Brmboli} 2000, 128, kat. br. 226, t. 31.

•440 Cunjak 1998, 182, t. XX/1.

•441 Ne{eva 1985, 169–170, sl. 9.

130


Sl. 83. Metalne stru{ke i kresiva – stru{ke (1–3) – R 1 : 3; kresiva (4–6) – R 1 : 2

1 3 4 6

2 5

vo tu morali da budu stvarani. S druge strane, u tim specifi~-nim okolnostima i pojedine alatke nisu morale da slu`e u onesvrhe koje su im prvobitno bile namenjene.

U alat potreban za obradu zemlje i ubiranje poljoprivred-nih plodova spadaju srpovi, mali kosiri, zatim gvozdeni oko-vi za a{ov, kao i okovi za dr`alje nekih drugih alatki. Ve}inaovih predmeta otkrivena je u blizini kapije koja povezuje Ma-li i Veliki grad, kraj kova~nica (objekti 10 i 11), na pepeli{tupored kova~nica ili na prostoru zgrada namenjenih ekonom-skim potrebama, koje su se nalazile uz bedeme. U takvimzgradama alat je ~uvan, dok predmeti konstatovani kraj ko-

va~nica pokazuju da su pojedine alatke tu bile popravljane, aneke mo`da ~ak i izra|ivane. Izvestan broj je na|en i na me-stima gde se odlagao otpadni materijal, pa su to stvari koje suzbog velikih o{te}enja svojevremeno odba~ene.

Srpovi su zastupljeni sa pet primeraka, od kojih su dvana|ena nedaleko od kova~nice u sloju pepela, jedan je bio krajobjekta 6, a jedan u okviru objekta 13 (sl. 84/1–3, kat. br. 226).Svi su pribli`nog oblika, a sude}i po bolje o~uvanim primer-cima, izgleda da su bili i sli~ne veli~ine – dugi oko 28–30 cm.Prema postoje}im tipolo{kim podelama ovakvi srpovi se svr-stavaju u grupu B1, koja je tokom srednjovekovnog perioda

131


Sl. 84. Poljoprivredni alat – srpovi (1–3); kosiri (4–6); struga~ (7) – R 1 : 3;okov za a{ov (8) – R 1 : 4

1

4

5

6

2

3

8 7

bila rasprostranjena na velikom delu evropskog kontinenta, anaro~ito u njegovim centralnim i isto~nim prostorima.442 Nana{im nalazi{tima su daleko brojniji od onih ~iji je prelaz izse~iva u trn o{tar i vi{e nagla{en.443 Sli~an srp prikazan je naìvopisu crkve manastira Ravanica, na kome je vidljiva sitnonazubljena o{trica se~iva.444 Na nalazima iz Stala}a nazublje-no se~ivo se zapaà samo na jednom primerku, dok je na osta-lim o{te}eno korozijom.

Srpovi su sluìli za ètvu ìtarica, i to onako kako se po-negde jo{ uvek koriste. Istovremeno su se upotrebljavali i zase~enje trave, pa nije isklju~eno da su nalazi iz Stala}a kori{}eniupravo u te svrhe – za travu koja je dono{ena radi ishrane ko-nja. înjenica da su dva srpa otkrivena u blizini kova~nica, ta~-nije na mestu gde je izba~ena velika koli~ina pepela, gara i sit-nog ugljenisanog drveta, zna~i da su tu doneti radi popravke,budu}i da je jedan fragmentovan a drugi zate~en sa povijenimse~ivom. Ne treba odbaciti ni mogu}nost da su sluìli i kaooru`je u neposrednim sukobima sa neprijateljskom vojskom.

Kosiri su sli~ni srpovima, s tim {to su znatno manjih di-menzija. I njihovo se~ivo je lu~no povijeno, trn im je prav io{tar, ali je prelaz izme|u jednog dela u drugi blaì ili se ma-nifestuje postepenim suàvanjem (sl. 84/4–6, kat. br. 227).Na osnovu sa~uvanih primeraka uo~ava se da im duìna, me-rena sa trnom, nije prelazila 14 cm. Duìna se~iva je nekada istakao i duìna trna, a nekada je ~ak i ne{to manja, pa se i po ta-kvim proporcijama razlikuju od srpova. Ovako mali kosirisluìli su za orezivanje vinove loze i berbu gro`|a, za razlikuod onih velikih koji su nasa|ivani na dugu motku i kojima jese~eno granje i trnje.445 Mali kosiri se i u pisanim izvorimanazivaju vinoreznim, a ponekad se kaè i da su vinogradarskinoèvi.446 Kosir je prikazan na fresci crkve manastira De~ani,u sceni u kojoj Noje vinogradarskim noèm se~e grozdove.447

Tu vinogradarski no` ima lu~no se~ivo kao i kosiri iz Stala}a,a ima i dugu dr{ku na kojoj je oplata.

Upotreba kosira u vinogradarstvu bila je poznata i u an-ti~kom periodu, pa se to prikazivalo i na mozaicima.448 Nji-hovo prisustvo u Stala}u, i to u relativno velikom broju, sve-do~i o razvijenoj kulturi gajenja vinove loze i tokom srednjegveka, pa se i na ovaj na~in potvr|uju vesti iz likovnih i pisa-nih izvora.449 Izgleda da su predeli oko Stala}a, i dalje premaograncima Kopaonika, imali dugu tradiciju u ovoj privrednojgrani, jer se vinogradarstvom uspe{no bavi i sada{nje stanov-

ni{tvo. Osim tradicije, tome su u velikoj meri doprinosili i izu-zetno povoljni pedolo{ki i klimatski uslovi.

Gvozdeni okovi za a{ove konstatovani su sa tri primerkaistog oblika, od kojih je jedan ceo a druga dva su fragmento-vana (sl. 84/8, kat. br. 229). Kao mnoge druge alatke koje sutokom vremena dobile odgovaraju}u, funkcionalnu formu istoga se nisu dugo menjale, i a{ovi su se u gotovo identi~nomsklopu upotrebljavali na razli~ito datovanim srednjovekovnimnaseljima.450 Na tlu dana{nje Srbije kao primer sluè nalazi iztvr|ave Ras,451 iz ostave alata u Crvenki kod Vr{ca,452 iz Bra-ni~eva,453 a mnogi se ~uvaju u muzejskim zbirkama ~esto sanepotpunim podacima o uslovima nalaza. Za takve okoveponekad se kaè da su delovi lopate,454 me|utim, lopata je usrednjem veku bila isklju~ivo od drveta, bez metalnih doda-taka. To, izme|u ostalog, potvr|uju i delovi drvenih lopatasa~uvani u slojevima iz X–XV veka u srednjovekovnom Nov-gorodu.455 Drvena lopata bez metalne obloge prikazana je iu sceni sakupljanja zrnevlja ìtarica sa guvna na zidu hrama uDe~anima.456

Etnolo{ki primerci a{ova tako|e imaju po ivici donjeg dr-venog jezi~astog dela lu~ni gvozdeni okov, istovetan sa sred-njovekovnim, zbog ~ega se name}e zaklju~ak o kontinuitetualatke – od srednjovekovnog perioda do nedavnih vremena.To ujedno menja mi{ljenje po kome a{ov kao poljoprivredna

•442 Beranova 1957, 102; Kol~in 1959, 70–71.

•443 Bara~ki 1960, kat. br. 5, 27, 28, 33; Brmboli} 2000, 41–42, kat.br. 43–63.

•444 Blagojevi} 1973, 28.

•445 Blagojevi} 1973, 30; Brmboli} 2000, 39.

•446 Blagojevi} 1973, 29–31.

•447 Ibid., 32, sl. 15.

•448 Popovi} I. 1988, 77, t. LIX/2.

•449 Blagojevi} 1973, 29–32.

•450 Kol~in 1959, 75, sl. 62; ângova 1962, 26; Barnea 1967, 59–60;Borisov 1989, 81; ângova 1992, 11; Vitljanov 1992, 236–237, sl. 4–6.

•451 Popovi} 1999, 264, sl. 229.

•452 Bara~ki 1960, 192–193, kat. br. 34, 39.

•453 Popovi}, Ivani{evi} 1988, 141.

•454 Ognenova, Georgieva 1955, 409–410.

•455 Kol~in 1968, sl. 5.

•456 Blagojevi} 1973, sl. 20.

132


alatka nije bio poznat u srednjovekovnoj materijalnoj kulturina{ih naroda.457 Narodni naziv za a{ov – »rilj« – ukazuje naprevashodnu namenu alatke: sluìla je za riljanje, {to je to-kom srednjeg veka bio osnovni i najjednostavniji postupak uobradi zemlje. U utvr|enju Stala}a a{ovi su sigurno sluìli i uneke druge svrhe, na primer za kopanje bunara ili za ukopa-vanje stubova prilikom pravljenja zgrada od drveta, dakle, neisklju~ivo kao poljoprivredno oru|e.

Alatka {irokog lepezastog se~iva sa dugim tulcem za dr-venu dr{ku mogla je da sluì u razli~itim poslovima (sl. 84/7,kat. br. 228). Zbog lu~nog se~iva, za ove predmete se pone-kad kaè da spadaju u koàrski alat,458 ali njihova primarnauloga je bila ~i{}enje raonika i drugog poljoprivrednog alatatokom obrade zemlje.459 U zavisnosti od okolnosti nalaza,ovakve alatke se datuju u razdoblje od X–XI veka, kako to ilu-struje primerak sa utvr|enja Skala u Bugarskoj, otkriven upoluzemunici sa dva vizantijska anonimna folisa klase A2,460

do XIV–XV veka, kako se opredeljuju mnogi drugi nalazi izBugarske.461 Okvirno iz XIV–XV veka su i struga~i iz utvr|e-

nja Petrus kod Para}ina i manastira Trono{e,462 s tim {to tre-ba pomenuti da su takvi predmeti sve donedavno imali istufunkciju i kod nas i u Bugarskoj.

Neposredna blizina reka, Ju`ne Morave, s jedne, i Zapadne,s druge strane, pruàla je neograni~ene mogu}nosti za ribolov.Da su se takve prirodne pogodnosti intenzivno koristile poka-zuju nalazi kako ribljih kostiju, tako i pojedinih predmeta upo-trebljavanih u ribolovu. Na prvom mestu to su gvozdene udi-ce, od kojih su dve otkrivene pojedina~no u okviru kulturnogsloja, a tri su na|ene na istom mestu u blizini objekta 17 (sl.85/1–5, kat. br. 230–234). Udice su razli~ite duìne, od 4,5 do8,5 cm, {to je i tada, isto kao i danas, bilo u punoj zavisnosti

•457 Blagojevi} 1973, 26.

•458 Brmboli} 2000, 113–114, kat. br. 137–139.

•459 Jotov, Atanasov 1998, 83.

•460 Ibid., 83, t. LXVIII/8.

•461 Borisov 1989, 81, fig. 73; ângova 1992, 9, sl. 1/7.

•462 Jankovi} M. 1984, 153, sl. 8/1; Madas 1979, 44, fig. 7.

133


Sl. 85. Pribor za ribolov – udice (1–5); kerami~ki tegovi (6–8); teg od kamena (9) – R 2 : 3

1 2 3 4 5

76 8 9

134


Sl. 86. Pr{ljenici – bikoni~ni (1–7), ravni (8, 9); zupci za grebene (10–13); igle za {ivenje (14–18); igla za mre`u (19); {ila (20–22); delovi razboja (23–26); naprstak (27); iglenica (28) – R 2 : 3

1 2 3 4 5 6 7 8 9

18

14

15

16

17 1019 11 12 20 21 2213

23 2524 26 27 28

od neposredne namene – s manjim se i{lo na ulov sitne ribe,a s ve}im na krupnije.463 Vi{e tegova svedo~i o tome da seuporedo koristila i ribarska mreà. Otkriveno je ukupno 18tegova relativno ujedna~enog oblika i veli~ine, napravljenih odfragmenata opeka. Prete`no su valjkasti, re|e ~etvorougaoniili petougaoni u preseku, a dugi su oko 7–11 cm (sl. 85/6–8,kat. br. 235). U unutra{njosti jame, ozna~ene kao objekat 17,bilo je 15 tegova, dok su ostala tri tega konstatovana nedale-ko od ovog grupnog nalaza. Ve} je pomenuto da je unutra-{nja povr{ina jame bila premazana slojem kre~nog vodone-propustljivog maltera, me{anog sa sitno tucanom opekom, ida je kao takva sluìla za ~uvanje ribarske mreè. Po svoj pri-lici je bila stalno ispunjena vodom, kako bi se mreà u njojodràvala neprekidno u vla`nom stanju. Na srednjovekovnomnaselju u Garvan – Dinogeciji, u jednom stambenom objek-tu iz XI veka na|eni su ostaci ribarske mreè od tankog kana-pa.464 Mreè su mogle, me|utim, da budu i od koè, like, ilisli~nog vlakna biljnog porekla koje nije smelo da se osu{i,o~vrsne i stoga postane neupotrebljivo. Sude}i po veli~ini ja-me u Stala}u, mreà je bila relativno mala, predvi|ena za ma-nje ulove.

Osim kerami~kih tegova, u kv. F/7 na|ena su i dva tega odkamena. U pitanju su plo~asti re~ni obluci nepravilnog obli-ka i probu{eni uz ivicu (sl. 85/9, kat. br. 236). Na jednom susa strane otvora vidljivi `lebovi nastali dugim trenjem ìce ilikanapa, kojima je probu{en kamen bio privezan. Kako su obatega na|ena nezavisno jedan od drugog, na skoro desetak me-tara udaljenosti od jame sa kerami~kim tegovima, namena imse ne moè pouzdano utvrditi. Mogli su i oni da stoje na ribar-skoj mreì, ali isto tako i na nekoj drugoj napravi kao {to je,na primer, vertikalni razboj.

Igla duga 20,2 cm, koja se na oba kraja ra~va, verovatno jeupotrebljavana za pletenje ribarskih mreà, onako kako su sekoristile sli~ne igle doskoro (sl. 86/19, kat. br. 244).465

Ribolov pomo}u udica i ribarskih mreà konstatovan je urazli~itim vidovima na gotovo svim srednjovekovnim naselji-ma zasnovanim u blizini re~nih tokova, gde je imao znatnogudela u ishrani stanovni{tva. Naj~e{}e je to potvr|eno na sli~anna~in – nalazima ribljih kostiju ili udica razli~itih dimenzija,ali u su{tini istog oblika, koji se do danas nije bitnije izme-nio.466 Razlike u tegovima za mreù su osetnije. Bilo ih je odfragmentovanih opeka ili kamena, sa `lebom za vezivanje, ali i

onih od gline, specijalno napravljenih za te svrhe.467 U tokuistraìvanja u Stala}u nisu konstatovani harpuni, pa postojivelika verovatno}a da tamo{njem stanovni{tvu nisu ni bili po-znati. Na Moravi se sve doskoro, me|utim, upra`njavalo riba-renje pomo}u korpi ispletenih od pru}a. Ovim, u osnovi veo-ma jednostavnim, postupkom ribarilo se bez sumnje i tokomsrednjovekovnog perioda.

Sli~no ribolovu, i lov je spadao u stalne privredne aktiv-nosti srednjovekovnog stanovni{tva, koje su bile va`ne kakozbog ishrane, tako i radi pribavljanja drugih sirovina, prevas-hodno koè i krzna. U Stala}u je lov na{ao potvrde isklju~ivou osteolo{kom materijalu. Budu}i da se lovilo i oru`jem, pr-venstveno lukom i strelom, strele iz Stala}a sluìle su i u mir-nodopskim vremenima.468 U lov se u potrazi za hranom i{lopojedina~no, ali i organizovano, {to je bila privilegija vladaju-}eg sloja dru{tva. Pri tome treba spomenuti da u Mojsinjskimplaninama, ju`no i zapadno od Stala}a, i danas postoje po{u-mljeni predeli sa odre|enim vrstama divlja~i.

Predenje, tkanje i {ivenje, kao i neke druge delatnosti ko-je su u neposrednoj vezi sa izradom ode}e i preradom vune ivlakna biljnog porekla, pre svega lana i konoplje,469 dokumen-tovani su putem vi{e razli~itih predmeta. Takvi su kerami~kipr{ljenci za vretena, metalne cev~ice za tka~ki razboj, igle odkosti i metala, {ila, zupci za grebene, naprstak, makaze.

Pr{ljenci za vretena su malobrojni, {to je razumljivo budu-}i da se radi o nalazima iz utvr|enja, a ne iz civilnog naselja.Otkriveno je ukupno osam primeraka bikoni~nog oblika, sa pri-bli`no istim gornjim i donjim konusom (sl. 86/1–7, kat. br.237, 238). [est pr{ljenaka je od crveno, crvenosivo ili sivomrkope~ene gline i fino ugla~anih povr{ina, verovatno od duge upo-trebe. Pr{ljenci su bez ukrasa ili posebnih obele`ja, kakva se ~e-sto nalaze na takvim predmetima sa pojedinih naselja u Rusiji,

•463 Constantinescu 1972, 78.

•464 Barnea 1967, 51, fig. 32.

•465 Videti deo teksta o predenju i tkanju.

•466 Constantinescu 1972, 78; Diaconu, Vilceanu 1972, 174, fig.71/3–7; Diaconu 1977, 34, fig. 16/4–11.

•467 Constantinescu 1956, 410, fig. 6/1, 3, 5, 6; Mini}, Ercegovi}-Pavlovi} 1986, 304, fig. 3/1, 2.

•468 Petrovi} 1976, 58.

•469 Mi{i} 1994, 47–57.

135


Bugarskoj i Rumuniji,470 a ponegde i kod nas u Srbiji.471 Pra-vilno su oblikovana i dva bikoni~na pr{ljenka od kamena – je-dan mrke, a drugi svetlosive boje (sl. 86/6, 7). Na ve}em, sve-tlosivom pr{ljenku su dva urezana kruì}a sa udubljenjem nasredini, koji predstavljaju ukras, a mo`da i oznaku svojine.472

Osim bikoni~nih pr{ljenaka, sa prostora Malog grada po-ti~u i dva ravna kru`na pr{ljenka na~injena od fragmenata ke-rami~kih posuda. Jedan je od negle|osanog lonca, a drugi odzeleno gle|osanog kr~aga, s tim {to su oba po ivici prili~nogrubo obra|ena (sl. 86/8, 9, kat. br. 239). Oni su i na drugimsrednjovekovnim naseljima re|i od bikoni~nih, bez obzira nato {to su znatno jednostavniji za izradu. Treba ipak skrenutipa`nju na pojavu velikog broja ravnih pr{ljenaka na naseljimaiz IX–XI veka na pojasu severne crnomorske obale, kao i naistovremenim naseljima nekih nomadskih naroda, gde su naj-~e{}e pravljeni od fragmenata amfora.473 Mali broj ravnih pr-{ljenaka na na{im nalazi{tima mogao bi da se objasni i nekomnjihovom specifi~nom namenom, kao, na primer, za sastavlja-nje dveju ili vi{e tankih niti u jednu puniju, za pletenje gajtanaod vi{e niti provu~enih kroz zajedni~ki otvor na plo~ici, dakle– za neki posao koji se obavljao re|e nego predenje.

Grebeni za ra{~e{ljavanje (vla~enje) vune, lana i drugog sli~-nog vlakna o~uvali su se isklju~ivo u vidu ve}eg broja gvozde-nih zubaca (sl. 86/10–13, kat. br. 240). Zupci su uglavnomnalaèni pojedina~no, tako da se ni{ta ne moè pouzdano re}ini o obliku grebena, niti o broju i rasporedu zubaca u njima.Na pojedinim nalazi{tima su otkriveni u okovima od punijeglima, pa se delimi~no na osnovu tih nalaza i delimi~no naosnovu etnolo{kih primeraka, mogu pribli`no rekonstruisatii srednjovekovni. U Kranju, na nekropoli iz VI veka, na pri-mer, otkriven je deo grebena sa vi{e zubaca uglavljenih u gvo-zdeni okov,474 a sli~ni grebeni, tako|e u metalnom okovu,poti~u sa nekoliko nalazi{ta u Rusiji datovanih u VIII–IX,odnosno u XII–XIII vek.475 Na pojedinim gradskim naseljimau Bugarskoj zupci su nalaèni u izuzetno velikom broju, kao,na primer, u [umenu, gde je bilo preko 300 primeraka.476 Naizvesnim delovima grebena sa tog nalazi{ta, kao i iz Pernika iTrnova, zupci su pore|ani u dva do tri niza,477 dok su grebe-ni sa nekoliko lokaliteta iz IX veka u ê{koj kao podlogu zazupce imali dasku.478 Etnolo{ki primerci su sloèniji i sastojese od limom okovane drvene plo~e u kojoj su zupci naizme-ni~no raspore|eni u redovima. Postoji velika verovatno}a da su

na drvenoj plo~i bili i stala}ki, s tim {to se metalnoj oplatimogu pripisati sitni i dosta tro{ni komadi gvozdenog limakoji su konstatovani na mestu gde su tri zupca otkrivena je-dan kraj drugog. No, bez obzira na kona~an oblik, veli~inu isklop ove alatke, od zna~aja je njena duga upotreba – od ra-nog srednjeg veka sve do dana{njih dana, i to na veoma {iro-kom podru~ju. Grebenima iz Stala}a hronolo{ki su najbliìnalazi iz Pernika, Trnova, [umena i srednjovekovnog naseljakraj Sevtopolisa.479

Cev~ice za tka~ki razboj, sa dva do tri o{tra vrha na jednomkraju i tulcem elipsoidnog otvora za drvenu {ipku na drugomkraju, konstatovane su sa pet primeraka sli~ne veli~ine (sl.86/23–26, kat. br. 248). Istovetni nalazi poznati su sa naseljau Popovici kod Negotina, datovanog u XII–XIII vek, sa lok.U{}e Pore~ke reke kod Donjeg Milanovca, iz sloja XIV–XVveka,480 kao i sa istovremenog utvr|enja u Trubarevu, koje senalazi na oko desetak kilometara ju`no od Stala}a.481 Me|u-tim, jedan primerak, otkriven prilikom istraìvanja humke nalok. Kobiljka kod Sjenice, osetno je stariji – poti~e iz kraja X ipo~etka XI veka.482 Na srednjovekovnim naseljima u Rumu-niji ovakvi predmeti su prisutni u ve}em broju, na primer uGarvan (Dinogecija), Pacuiul lui Soare, Bragadiru i dr., gde suisto tako vremenski razli~ito opredeljeni.483 Na osnovu uslova

•470 ComÕa 1967, 112, fig. 63–66; Golubeva 1974, 18–22; Don~eva--Petkova 1977, 132–136.

•471 Vasi} 1906, sl. 3/b, v; Mini} 1980, 91, pl. XVII/1; Ercegovi}-Pavlovi}, Mini} 1986, 348, fig. 1/9.

•472 ComÕa 1967, 110, 112.

•473 Jakobson 1970, 150–155.

•474 Stare, Vinski 1980, 26, t. 25/3.

•475 Jakobson 1970, 150, sl. 51/1; Belov 1941, 211, 256; U Novgoro-du su pojedini grebeni bili u celini od drveta – Kol~in 1968, 66, sl. 63/1–5.

•476 Antonova 1995, 103–104, sl. 105/25, 27.

•477 Nikolova 1974, 201–202, sl. 16; ângova 1992, 55, sl. 36/5.

•478 BÙezinova 1997, 129, fig. 4.

•479 ângova 1992, 88; Nikolova 1974, 201–202; angova 1992, 55.

•480 Mini} 1977, II, 39, 76, t. XXXI/11, LI/9.

•481 Utvr|enje u Trubarevu – u zavr{nom razmatranju ovog rada.

•482 Premovi}-Aleksi} 2003, 344, t. VI/8.

•483 Barnea 1967, 119, fig. 43/1, 2; Diaconu 1977, 39, fig. 22/7–13;Bichir 1965, 429, fig. 6/1.

136


nalaza u Garvanu datovani su od X do XII veka, dok u Pacuiullui Soare poti~u iz kulturnog sloja kraja XII i po~etka XIII veka.Ve}ina nalaza iz Rumunije napravljena je od bakarnih plo~ica,zbog ~ega su gvozdene cev~ice iz Stala}a, sude}i po materijalu,srodnije onima iz Bragadiru, a na teritoriji Srbije primercima saU{}a Pore~ke reke i iz utvr|enja u Trubarevu. Po tome su sli~-ne i cev~icama iz utvr|enja Skala u Bugarskoj, gde je na|eno11 primeraka od gvo`|a, i to prete`no u okviru poluzemunicau kojima se ìvelo tokom poslednjih decenija XI veka.484

Imaju}i u vidu interpretaciju rumunskih istraìva~a, valj-kaste cev~ice svedo~e o poznavanju upotrebe horizontalnogtka~kog razboja ve} od X–XI, odnosno XII veka. Navodno sustajale na krajevima {ipki – {tapi}a i sluìle za prihvatanje i za-tezanje ve} izatkanog dela tkanine. Uz ovakvo obja{njenjevredi pomenuti i identi~an metalni predmet sa naselja u Str-menu, koji je svrstan u oru`je. Smatra se da je bio navu~en nadrugi kraj drvene motke koplja i da je kao zavr{etak koplji{tasluìo za pobadanje u zemlju.485 Doti~ni predmet je fragmen-tovan, a njegova veli~ina je rekonstrukcijom predimenzionira-na. Nalazi iz Stala}a su manji, kao i sa ve}ine gorepomenutihlokaliteta. Naro~ito je uzan otvor za navla~enje na drvenu {ip-ku, koji je uvek elipsoidan. Veoma su kratki i zupci na vrhucev~ice, pa sve to ne odgovara koplji{tu, ~iji je okov, uosta-lom, redovno levkastog oblika. Bilo je poku{aja da se cev~iceotkrivene kod Kladenaca u Bugarskoj objasne kao alatke zaukra{avanje predmeta od drveta, ali je i to jedno od mi{ljenja zakoje u ovom momentu nema pouzdanih oslonaca.486 Sve dokse za neke budu}e nalaze ne steknu bolji uslovi za odgovaraju-}a re{enja, ostaje da se prihvati obja{njenje rumunskih stru~nja-ka, navodno zasnovano na poznavanju etnolo{ke gra|e.

Igle su otkrivene u malom broju: ~etiri su od gvo`|a a dveod kosti (sl. 86/14–18, kat. br. 241–243). Metalne su uobi~a-jenog oblika, s tim {to su male, ovalnog preseka, sluìle u do-ma}im poslovima, za {ivenje odevnih i drugih predmeta odtanjeg, finije tkanog materijala. Ve}e su ujedno i deblje, a upredelu elipsoidnih u{ica su ~etvorougaonog preseka, pa jeo~igledno da su bile namenjene grubljim radovima, {ivenjustvari od punije tkanine ili koè. Mogle su da sluè i u zanat-skim delatnostima, kao {to su, na primer, koàrski i obu}ar-ski poslovi.487 U te svrhe upotrebljavale su se i igle od kosti,budu}i da su i one u proseku deblje.488 Obe vrste igala, i odkosti i od metala, vekovima nisu menjale ni oblik, ni namenu.

Spadaju u ~este nalaze na srednjovekovnim naseljima iz XI–XIIpa sve do onih iz XIV–XV veka, a i kasnijim.489 Specifi~anoblik ima ve} pomenuta igla koja se na oba kraja ra~va i koja jesluìla za izradu mreè (sl. 86/19, kat. br. 244). Za sli~nebronzane igle sa Korinta, kao i za nekoliko gvozdenih igala sanalazi{ta u ê{koj, hronolo{ki starijih, smatra se da su upo-trebljavane za pletenje.490 Isto se tvrdi i za dve igle iz anti~-kog Sevtopolisa.491 Bez sumnje je takvu funkciju imala i ra-~vasta igla otkrivena prilikom istraìvanja manastira Pavlovci,koja je hronolo{ki najblià nalazu iz Stala}a.492 Iglama sli~-nog oblika sve doskoro su se pleli razni mreàsti predmeti,me|u kojima i odevni.

Fragmentovani naprstak od bronze otkriven je u central-nom delu palate. Kupastog je oblika, na obe strane je otvoreni po celoj povr{ini ima sitna udubljenja, ~ija veli~ina pokazu-je da je sluìo pri {ivenju tankom metalnom iglom (sl. 86/27,kat. br. 249). Spada u predmete za ~ije su datovanje presudneokolnosti nalaza, po{to dugo nije menjao ni oblik, ni dimenzi-je, a ni materijal od kojeg je pravljen. Na naselju u Ma~vanskojMitrovici jedan naprstak od bronze otkriven je u nivou sta-novanja iz druge polovine XI veka,493 a iz istog vremena sudva bronzana primerka sa naselja Garvan (Dinogecija).494

Nalazi iz Trnova i Pernika datovani su u XII–XIV vek,495 anaprstak iz Novog Brda poti~e iz sloja {uta nivelisanog sredi-nom XV veka.496 U etnolo{kom materijalu i u savremenom

•484 Jotov, Atanasov 1998, 84, t. LXXV/89–99.

•485 Kurnatowska 1973, 94, fig. 7/4.

•486 Vaklinov, Stanilov 1981, 72, sl. 60/12.

•487 Kol~in 1959, 64–65.

•488 Hrubý 1957, 138.

•489 Hrubý 1957, 137–138; @eravica 1979, 206, fig. 7; Nikolova1974, 205; Mini} 1980, 53, pl. XVII/9–11; ângova 1992, 57, sl.42/1–2; Manastir Mile{eva 1995, 29, kat. br. 69.

•490 Davidson 1952, 177, No. 1273, pl. 79; Romano 1994, No.118, pl. 32; BÙezinova 1997, 135, fig. 23.

•491 Ognenova-Marinova 1984, 189, kat. br. 221, 222, sl. 30.

•492 Popovi} 1981, 124, sl. 4.

•493 Mini} 1980, 53, pl. XVII/12.

•494 Barnea 1967, 122, fig. 43/4, 6.

•495 Nikolova 1974, 205, sl. 20; ângova 1992, 57, sl. 42/7.

•496 ]orovi}-Ljubinkovi} 1959, 329, sl. 13.

137


kroja~kom zanatu otvoreni naprsci se smatraju mu{kim – kro-ja~kim, za razliku od zatvorenih – ènskih, koji su upotreblja-vani prete`no u ku}noj radinosti.497

Male igle, {ila, a mo`da i jo{ neki sitniji predmeti neophod-ni pri {ivenju ~uvali su se u specijalnim kutijama ili kesicama– iglenicama. Kako su kutije obi~no bile drvene a kesice odtkanine ili koè, to za sobom nisu ostavile gotovo nikakve tra-gove. Sa~uvale su se samo skupocenije, koje su bile potpuno ilibar delimi~no od kosti. U Stala}u je u centralnom delu pala-te na|ena jedna iglenica, zapravo njen gornji deo od kosti (sl.86/28, kat. br. 250). On je izra|en tokarenjem i valjkastog jeoblika, sa vi{e o{trih prstenastih rebara, od kojih je poslednjerebro trebalo da sluì za privezivanje kesice. Na vrhu se nalazizatvara~ tako|e od kosti, koji fino naleè na kru`ni otvor. Iakokrajnje jednostavna, iglenica je u Stala}u sigurno predstavljalasvojevrsnu dragocenost, budu}i da prilikom istraìvanja nijekonstatovana vi{e nijedna ni takve, niti sli~ne obrade. Po svojprilici je spadala u robu koja je u grad stizala putem trgovineiz oblasti u kojima su se predmeti od kosti izra|ivali i vi{e ko-ristili.498 êste su u grobovima avarskih nekropola, {to navo-di na pomisao da se poreklo kasnijih srednjovekovnih igleni-ca moè traìti u materijalnoj kulturi nomadskih naroda.499

Pri {ivenju ode}e i drugih predmeta od koè u upotrebisu bila tri {ila, od kojih je jedno kratko i najve}im delom rav-no, dok su druga dva duà i povijena (sl. 86/20–22, kat. br.245–247). Na prvom je samo jedan vrh o{tar i valjkast, a dru-gi je pode{en za nasad drvene ili ko{tane dr{ke. Ostala {ila suse na oba kraja zavr{avala o{trim vrhovima, a umesto da ima-ju dr{ku, na sredini su svojevremeno bila obavijena koòm ililikom, sli~no alatkama koje su se doskoro koristile u koùhar-skom i obu}arskom zanatu. Prema dosada{njim nalazima, obatipa su bila istovremeno u upotrebi, mada na pojedinim na-seljima preovla|uju {ila sa drvenom dr{kom.500

Dvoje makaze, jedne iz objekta 9 a druge iz donòna, pri-padaju istom dvodelnom tipu, {irokog se~iva i srazmerno veli-kih otvora za provla~enje prstiju (sl. 87/1, 2, kat. br. 251, 252).Razlikuju se jedino u veli~ini, {to je u neposrednoj vezi sa na-menom. Ve}e, kroja~ke, o~igledno su sluìle za izradu odevnihi drugih predmeta od punije i ~vr{}e tkanine ili koè, dok sumanje predstavljale deo toaletnog ili {iva}eg pribora neophod-nog u ku}noj radinosti. Prema sada{njim saznanjima, dvodelnemakaze sa sli~no formiranim otvorima za prste u srednjoev-

ropskim zemljama su poznate jo{ od IX–X veka,501 a pribli`nood tog vremena po~inju da se javljaju u Rusiji kao i na pro-storu centralnog i isto~nog Balkana.502 Zapaà se da su u po-znijem periodu naj~e{}e nalaène na naseljima gradskog tipa.

Obrada koè i izrada raznih ko`nih predmeta neophodnihi tvr|avskoj posadi i civilnom stanovni{tvu dokumentovanesu prete`no odgovaraju}im alatom, dok su ostaci gotovih pro-izvoda zanemarljivi. Najvi{e je noèva specifi~nog oblika, salu~no izvijenim se~ivom i dugom tordiranom dr{kom, koja jepri kraju {iroko iskucana u lepezast zavr{etak (sl. 88/1–4, kat.br. 253). Na dr{kama ponekad jo{ stoje prstenaste alke, jednaili dve, pomo}u kojih se pri~vr{}ivala ko`na oplata. Od obi~-nih kuhinjskih noèva izdvajaju se i veli~inom, jer su pojedinidugi i preko 20 cm. Mada su bili poznati jo{ u praistorijskomi anti~kom periodu,503 karakteristi~ni su i za srednjovekovna

138


Sl. 87. Makaze (1, 2) – R 1 : 2

1

2

•497 Ibid., 329; Nikolova 1974, 205.

•498 Slivka 1983, 328, fig. 1/1, 4/8.

•499 Ibid., 328.

•500 Kol~in 1959, 63–64, sl. 50.

•501 Beranova 1967, 571–572.

•502 Kol~in 1959, 60–63; Nikolova 1974, 205, sl. 22; angova 1992,56, sl. 42/4–6; Cunjak 1998, 181, t. XVIII/3–5, XIX/1, 2; Brmboli}2000, kat. br. 215–219.

•503 Popovi} I. 1988, 94–95.

naselja iz XIII–XIV veka, pa se ~ini da su tada, posle izvesnepauze, ponovo u{li u upotrebu u gotovo neizmenjenom obli-ku.504 Ponekad se svrstavaju u stru{ke, neophodne u doma}in-stvu,505 ali je mnogo prihvatljivije mi{ljenje da pripadaju alatuza obradu koè. Tome u prilog idu i nalazi iz Rusije, pre sve-ga iz Novgoroda, gde su u sloju XIV veka konstatovani ostaciradionice sa preko 20 takvih noèva, i to zajedno sa nedovr-{enom obu}om i materijom za preradu koè.506

O tome da su se pojedine vrste ko`nih predmeta izra|iva-le u Stala}u svedo~e i dve pe~atne alatke, koje su na|ene jed-

na nedaleko od druge u blizini objekta 6. Pomo}u njih su uti-skivani ornamenti u meku, navlaènu ko`nu podlogu. Obe suod bronze i imaju trn za drvenu dr{ku, a modeli ornamenata su

•504 Vasi} 1906, 41, sl. 2; Mini} 1977, II, 68, 76, t. XLV/9, LIV/8;Ercegovi}-Pavlovi} 1986, 10, sl. 2/2; Brmboli} 1987, kat. br. 72–76;Cunjak 1998, 178–179, t. XVII; Brmboli} 2000, 111, kat. br.143–157, t. 24, 25.

•505 Babi} 1986, 275, sl. 54/2, 3.

•506 Ribakov 1948, 402; Kol~in 1959, 56.

139


Sl. 88. Alat za koù – noèvi (1–4) – R 1 : 2; pe~atne alatke (5, 6) – R 1 : 1, (7) – R 1 : 2

1

2

3

4

7

5

6

140


Sl. 89. Alat za obradu drveta – sekire (1–4); dleta (5–8);dleto – probojac (9); probojci (10–12); svrdla (13–15); rende (16, 17); srpasta alatka (19) – R 1 : 3; ~eki} (18) – R 1 : 2

1 2 4

3 5 6 16 17

8

7 9 10 11 12 13 14 15

18 19

na ~eonim krajevima. Na jednoj su ugravirane dve naspramnopostavljene palmete, a na drugoj su dva koncentri~na kruga saudubljenjem na sredini (sl. 88/5, 6, kat. br. 254, 255). U publi-kovanoj arheolo{koj gra|i za ovu drugu nema analognih prime-ra, dok je prvoj bliska bronzana alatka sa nepoznatog nalazi{tau Srbiji, na kojoj su sli~no raspore|ene ali detaljnije prikazanesrcolike palmete.507 Za nju se smatra da je sluìla za ukra{avanjeko`nih poveza srednjovekovnih rukopisnih knjiga u XIV–XVveku.508 Skoro istog oblika je i bronzana alatka otkrivena prili-kom istraìvanja crkve Sv. Mihajla u Gra~anici kod Valjeva, ko-ja na ~eonoj strani ima dva naspramno postavljena krina.509

Posmatrano u celini, pomenute pe~atne alatke su srodne– od istog su materijala, pribli`nih su dimenzija i vremenskisu sli~no opredeljene. Stoga se ~ini da su potekle iz iste radi-onice, o ~ijoj lokaciji zasad nema bliìh podataka. Iz takvepretpostavljene radionice razno{ene su putem trgovine, ili suih donosili majstori vi~ni ukra{avanju ko`nih predmeta. Budu-}i da sve poti~u sa podru~ja dana{nje Srbije, moè se smatra-ti da je re~ o usko lokalnoj pojavi. Pe~atna alatka iz Gra~ani-ce kod Valjeva mo`da bi mogla da potvrdi tezu o ukra{avanjuko`nih poveza knjiga, po{to je na|ena prilikom istraìvanjacrkve, a poznato je da su se takvi poslovi naj~e{}e obavljali pricrkvenim, odnosno manastirskim centrima. O bliòj namenialatki iz Stala}a nema pouzdanih podataka. S obzirom na toda su otkrivene u utvr|enju, pre bi se reklo da su njima deko-risani predmeti profanog karaktera. U svakom slu~aju, takvinalazi u gradu govore o izrazitoj te`nji da se proizvodima odkoè i u estetskom pogledu posveti odgovaraju}a pa`nja.

Posebnu vrstu pe~atne alatke predstavlja duga gvozdenapoluga, na ~ijem se ra~vastom kraju nalazi plo~ica izrezana uobliku latini~nog slova N (sl. 88/7, kat. br. 256). Prilikomotiskivanja plo~ica je ostavljala ìg pravilnog }irili~nog slova I.S obzirom na veli~inu, njome su se verovatno obeleàvali ne-ki krupniji predmeti, i to ne kao ukras, ve} kao oznaka svoji-ne. Naime, krupnim pe~atima doskoro se ìgosala ìva stoka,naj~e{}e goveda, naro~ito kada je u ve}im krdima, ili su seobeleàvali krupniji komadi ìvotinjskih koà.

Kako je drvo bilo jedna od osnovnih sirovina za gradnjuve}ine objekata u gradu, kao i za izradu mnogih predmetaneophodnih u svakodnevnom ìvotu, njegovoj obradi se si-gurno poklanjala velika pa`nja. U postoje}em arheolo{kommaterijalu, me|utim, veoma su retke alatke koje su se mora-

le koristiti u takvim poslovima. Sa po jednim ili dva, a retkosa po vi{e primeraka zastupljene su sekire, dleta, svrdla, pro-bojci, listovi za rende, i to ~esto u fragmentovanom stanju.Delovi testere nisu konstatovani, iako je sigurno bila u upo-trebi, {to se zapaà na otiscima koje su ostavile daske na ozi-danom santra~u bunara. Daske su imale potpuno ravne povr-{ine, {to se nije moglo posti}i sekirom ili dletom.

Tri fragmentovane sekire pripadaju istom tipu, {irokoglu~nog se~iva i ovalnog otvora za drvenu dràlju (sl. 89/1–3,kat. br. 257–259). Takav oblik dugo se upotrebljavao za se~u iobradu drveta, uglavnom na naseljima punog srednjeg veka.U tom smislu dobar primer pruàju nalazi iz Brani~eva, izXII–XIII veka,510 Pacuiul lui Soare i Trnova iz XIII–XIV ve-ka,511 a naro~ito oni iz Novgoroda, gde se isti oblici javljaju naprelazu iz XIV u XV vek i gde su bili u upotrebi i na po~etkuXVI stole}a.512 Budu}i da su se sekire koristile i kao oru`je,nije isklju~eno to da su nalazi iz Stala}a imali vi{estruku upo-trebu.513 Potpuno druga~iju formu ima alatka koja je uslovnosvrstana u sekire posebnog tipa (sl. 89/4, kat. br. 260). Budu-}i da je {iroka i masivna, ~ini se da je pri obradi drveta upotre-bljavana za grublje, po~etne poslove, kao {to je pritesivanjekrupnijih oblica i drugih komada drveta. Me|utim, ona je sli~-na savremenoj satari, pa bi je mo`da trebalo posmatrati i kaoneku vrstu velikih noèva nesvakida{njeg oblika. Mesto nalazaalatke nije moglo da uti~e na obja{njenje prave namene – otkri-vena je u neposrednoj blizini bedema u okviru objekta 3.

Dleta su razli~itog oblika i veli~ine, {to je u neposrednojvezi sa primenom u radu. Prete`no su plo~asta i tanka, ~etvoro-ugaone ili trougaone forme, sa {irokim i o{trim se~ivom (sl.89/5–8, kat. br. 261–264). Kod o~uvanih primeraka gornjideo je uvek pode{en za nasad drvene dr{ke. Sude}i po svemu,a naro~ito po veli~ini, sluìla su za izradu i fino doterivanje

•507 Janc 1972–1973, 89, sl. 1.

•508 Ibid., 90–92.

•509 Je` 1994, 112, sl. 3.

•510 Popovi}, Ivani{evi} 1988, 140–141, sl. 12/3.

•511 Diaconu 1977, 41, fig. 27; Nikolova 1974, 193, sl. 6.

•512 Kol~in 1959, 26, sl. 9/9, 10.

•513 Kirpi~nikov 1966, 26–28; [ercer 1972, 20. U napadu na tvr|avuSoko knez Radin je sekirom ubio vojnika koji je ~uvao kapiju – ]irkovi}1964, 111.

141


142


Sl. 90. Kova~ki alat – ~eki} (1) – R 1 : 2; turpija (2); zumba (3, 4); nakovanj (5); tas za vagu (6);nazubljen no`i} (7); komplet alatki o{te}enih vrhova (8); kalupi (9, 10) – R 2 : 3; ingot od bronze i olova (11, 12) – R 1 : 3

1

2 3 4

5

6

111210

9

7

8

sitnijih predmeta. U materijalu sa drugih nalazi{ta ona su za-sada bez mnogo analognih pojava.514 Malo pravougaono dle-to o{te}enog vrha masivnije je od prethodnih, pa je moglo dase koristi i kao klin pri cepanju drveta (sl. 89/8). I tri alatke saraskucanim {irim krajem i uzanim o{trim se~ivom na suprot-nom kraju sluìle su kao probojci, klinovi za cepanje drveta,ali i kao dleta koja se upravo u tom obliku naj~e{}e koriste udrvodeljarskim poslovima (sl. 89/9, kat. br. 265, 266).515 Svetri su otkrivene u kova~nici (objekat 10), pa se moè pomi{-ljati na to da su ~inile deo kova~kog alata ili da su tu pak osta-vljene radi popravke. U kv. D/8a, izme|u dveju kova~nica(objekti 10 i 11) na|eni su fragmenti od dva tocila, {to navo-di na pretpostavku da su se negde na tom prostoru o{trili po-jedini metalni predmeti, me|u kojima i ove tri alatke.

Probojci standardnog oblika tako|e se mogu posmatratikao univerzalne alatke – za koù, drvo ili metal (sl. 89/10–12,kat. br. 267–269). Nalik su {ilu, po{to im je vrh ovalnog prese-ka, ali su puniji, ja~i i na gornjem kraju se ravno zavr{avaju.Ako bi se sudilo po mestu nalaza, precizna namena ne bi mo-gla da im se pouzdano odredi. Dva probojca su otkrivena u pa-lati a jedan nedaleko od zapadnog bedema Malog grada.

Tri svrdla iz Stala}a zavr{avaju se spiralno uvijenim pe-rom, s tim {to su dva imala popre~no nasa|enu drvenu dr{ku,a na tre}em je takva dr{ka iskovana od istog komada gvo`|a(sl. 89/13–15, kat. br. 270, 271). Prva dva se u istom oblikujavljaju ~esto i u dugom razdoblju,516 dok je poslednje svrdloznatno re|e i, prema dosada{njim istraìvanjima, karakteris-ti~no je za naselja iz XIV–XV veka.517 Postoje}e razlike u veli-~ini pojedinih primeraka u skladu su sa namenom, pa je takojedno svrdlo skoro dvostruko {ire od druga dva.

Trapezoidni listovi za rende zastupljeni su sa dva primer-ka donekle sli~nog oblika, ali nejednakog stepena o~uvanosti(sl. 89/16, 17, kat. br. 272, 273). Izra|eni su od relativnotanke gvozdene plo~ice koja je u predelu se~iva neznatno deb-lja, {to je omogu}ilo formiranje ja~e kosine reza. Iako je rendepoznato jo{ od anti~kih vremena, na srednjovekovnim lokali-tetima spada u retke nalaze.518 Listovi za rende iz Rasa i Perni-ka se u osnovi razlikuju od oba primerka iz Stala}a, koji su znat-no bliì dana{njim.519 înjenica da su na prostoru stala}kogMalog grada na|ena dva lista za rende svedo~i o visokom ste-penu obrade drveta i izradi predmeta ravnih i fino izvedenihpovr{ina, mo`da ~ak i dekorativnog izgleda.

êki} ra~vasto formiranog vrha, sa ravnim ~elom kvadrat-ne povr{ine, u Stala}u predstavlja unikatan nalaz (sl. 89/18, kat.br. 274). Iako se za pojedine sli~ne primerke smatra da pripa-daju obu}arskom alatu,520 velika verovatno}a je da su sluìli udrvodeljarskim poslovima upravo zbog {irokog razmaka vrho-va na ra~vastom kraju, pode{enog za va|enje klinova.521 Natakvo mi{ljenje upu}uje i jedan prelomljen vrh na alatki izStala}a, {to je posledica te{kih zahvata prilikom rukovanja.Dve gvozdene {ipke uglavljene u otvor ~eki}a trebalo je daoja~aju i sa obe strane za{tite drvenu dràlju od o{te}enja priradu. To je uobi~ajen postupak koji se i danas primenjuje nadrvodeljarskim alatkama takvog ili sli~nog tipa.

U unikatne nalaze spada i alatka lu~no povijenog tela, ko-ja zasada nema paralele u dostupnom arheolo{kom materijalu(sl. 89/19, kat. br. 275). Verovatno je kori{}ena pri izradi i fi-nijem doterivanju proizvoda od drveta, {to se obavljalo uza-nom tankom o{tricom. Na nagla{enom prelazu iz povijenogtela u dug i tanak trn ne postoji otvor za drvenu dràlju, paizgleda da je alatka imala jednostavno nasa|enu dr{ku i da jeu tom slu~aju predstavljala specifi~nu vrstu dleta pode{enogza neke posebne poslove.

O kova~koj delatnosti u okviru Malog grada podaci supotpuniji. Pored objekata 10 i 11, za koje se opravdano sma-tra da su kova~nice, postoje i pokretni nalazi koji su, iako ma-lobrojni, u svakom pogledu uverljivi. U okviru obeju kova~-nica, kao i na prostoru izme|u njih, nije bilo odgovaraju}egalata, ali je konstatovana izvesna koli~ina gvozdene zgure, na-ro~ito oko pe}i objekta 11. Na|eno je i vi{e delova ìce i sitnih

•514 Brmboli} 1987, kat. br. 65.

•515 ângova 1972, 96–97, sl. 78/1–3, 7–9; Popovi} 1999, 263, sl.228/1–3.

•516 Kol~in 1959, 38–39; ângova 1972, 101; Nikolova 1974, 196,sl. 10/a; Brmboli} 1987, kat. br. 64

•517 Diaconu, Constantinescu 1960, fig. 42/3; Constantinescu 1972,79, pl. II/2, 4, 5; Ne{eva 1985, 207, sl. 76/a, b; Brmboli} 1987, kat.br. 68.

•518 Popovi} 1999, 263.

•519 Popovi} 1999, kat. br. 498, sl. 228/5; ângova 1992, 42, sl. 29/1.

•520 Nikolova 1974, 200, sl. 15; Ne{eva 1985, 200, 65.

•521 Kol~in 1959, 46–47, sl. 52/1; Kuzmanovi} 1984, 19, kat. br. 21;Popovi} 1999, 263, sl. 228/12.

143


komada uzanih poluga preostalih prilikom rada, a prisutni sui pojedini predmeti koji su tu, izgleda, ostavljeni radi popravke.U okviru istih radionica je i pepeli{te u kv. D/8, koje je nasta-lo izbacivanjem pepela i sitnih delova ugljenisanog drveta izdoti~nih objekata. I u sloju pepela je bilo komadi}a zgure, asa istog mesta poti~u i dva srpa, od kojih je jedan fragmento-van a drugi ima previjeno se~ivo.

Dokazi o kova~koj aktivnosti prisutni su i u drugim delo-vima grada. Na prvom mestu to su ingoti od bronze i olova,od kojih je po jedan ceo a drugi je u manjem ili ve}em obimuve} bio iskori{}en. Oba ingota od bronze su istog oblika i ve-li~ine, a svakako su imala i istu teìnu, koja za o~uvani prime-rak iznosi 2.240 grama (sl. 90/11, kat. br. 286, 287). Po svojprilici su izlivena u istom ~ankastom kalupu, {to zna~i da sunastala u istoj topioni~arskoj radionici. U vezi s tim, od zna-~aja je podatak da je u podu jednog objekta u okviru tvr|aveKoznik otkriveno vi{e ~ankastih udubljenja za izlivanje ingo-ta razli~itog pre~nika i teìne.522 Stoga postoji mogu}nost daingoti iz Stala}a poti~u sa obli`njeg Koznika, pod ~ijim okri-ljem su se obavljali mnogi poslovi oko eksploatacije kopao-ni~kih rudokopa, a u ~ijim okvirima se prera|en metal razli-vao u kalupe i pripremao za transport i upotrebu. Me|utim,

ne treba u tom smislu isklju~iti ni druga rudarska i topioni-~arska mesta na podru~ju Kopaonika i njegove neposredneblizine.523 U Stala}u su bronzani ingoti spadali u cenjenu ro-bu i svakako je to razlog {to su oba ~uvana u palati, na istommestu, iako je sa jednog deo ve} bio odse~en i upotrebljen unekoj od radionica u gradu. Sli~na je situacija i sa olovnim in-gotom, koji je u odnosu na bronzani znatno manji i ima ob-lik kru`ne plo~ice te{ke 310 grama (sl. 90/12, kat. br. 288).Na sredini plo~ice je ovalan otvor za ìcu ili kanap, na komeje mo`da bio nanizan jo{ koji sli~an primerak. Ingot je na|enu blizini ostataka poru{enog objekta 6, a nedaleko je otkrivenmanji deo jo{ jednog olovnog ingota ~ankastog oblika (kat.br. 289). Dalje prema isto~nom bedemu, na istom nivou jebilo nekoliko sitnih komada topljenog olova, pa sve to govorida stala}kim majstorima nije bila strana ni ova vrsta metala,ni tehnika livenja, i to bilo u bronzi, bilo u olovu. To potvr-|uju i dva kalupa – jedan od kamena a drugi od opeke, u ko-

•522 Podaci iz terenske dokumentacije koja se ~uva u Zavodu za za{ti-tu spomenika kulture u Kraljevu. U predelu udubljenja bilo je ostatakametala, uglavnom gvo`|a.

•523 Dini} 1978, 82.

144


Sl. 91. Naprsne ikonice (1–4); ~etvorougaona kamena plo~ica (5) – R 1 : 1

1 3

4 52

jima su izlivani manji ukrasni predmeti (sl. 90/9, 10, kat. br.284, 285). Me|utim, veoma su retki gotovi proizvodi, kao ialat kojim se sluìlo u radu. Me|u predmetima od olova do-ma}oj izradi bi se svakako mogle pripisati grubo oblikovanaplitka zdela i mala valjkasta ~a{a, a mo`da i krsti}i, s obziromna sasvim jednostavne forme (sl. 68/1, 2; 92/1, 2). Kova~ki~eki}, turpija za obradu manjih metalnih predmeta i dve zum-be za nano{enje sitnih ukrasnih udubljenja jedine su u celinisa~uvane alatke (sl. 90/1–4, kat. br. 276–279). Tu se eventu-alno mogu ubrojiti i pomenuti probojci i dleta sa uzanim se-~ivom, koji su oblikom pode{eni za obavljanje raznih poslova,a me|u njima i kova~kih. Posebnu pa`nju privla~e zumbe, jerse u potpuno istom obliku javljaju na razli~ito datovanim nala-zi{tima: primerci iz Rtkova – Glamilja i iz Porodina navodnosu iz anti~kog, odnosno ranovizantijskog perioda,524 u tvr|a-vi Ras jedna zumba je otkrivena u okviru horizonta XII ve-ka,525 iz razdoblja XII–XIV veka su nalazi iz Pernika,526 dokje alatkama iz Stala}a vremenski najbliì primerak iz Prile-pa.527 Zumbe se katkad ozna~avaju kao probojci i svrstavajuse u koàrski alat,528 ali postoji mi{ljenje da su se njima ukra-{avale povr{ine metalnih sudova.529 Sli~ne alatke su doskorobile sastavni deo kujundìjskog alata i sluìle su za dekorisa-nje posuda od bakra.

Kova~ka aktivnost u gradu ogleda se u izradi mnogih stva-ri neophodnih pri podizanju i opremanju pojedinih zgrada uutvr|enju, o ~emu svedo~i pomenuti gra|evinski metal, a na{ta ukazuje i grupni nalaz gvozdenih klinova kraj objekta 16.Klinovi su istog oblika i sli~ne veli~ine, i sigurno su potekli iziste radionice (sl. 70/3, kat. br. 104). Mnogi o{te}eni i polo-mljeni predmeti nisu odbacivani, ve} su od njih pravljenedruge, jednostavnije stvari. Kao primer za to sluè delovi kor-de ~iji krajevi nisu prelomljeni, nego su udarcem o{tre alatkeodse~eni da bi se zbog kvalitetnog materijala prepravili u no-ève, bodeè i sl.

Mali nakovanj sa o{te}enim donjim krajem, kojim je biouglavljen u drvenu podlogu, i alatka – noì} kratkog nazub-ljenog se~iva sluìli su pri izradi sitnijih predmeta, verovatnoukrasne namene (sl. 90/5, 7, kat. br. 280, 282). U sli~ne svrhekoristila se i garnitura malih alatki sa gotovo sasvim uni{te-nim radnim delovima na krajevima, zbog ~ega im je oblik te-{ko prepoznatljiv (sl. 90/8, kat. br. 283). I pored takvih nala-za, ipak se ne moè govoriti o postojanju zlatarskog zanata u

gradu, budu}i da su se izradom ukrasnih metalnih predmetabavili i majstori kova~i, koji su bili dovoljno ve{ti da rukujuodgovaraju}im priborom. Sude}i po veli~ini, ~ankasti tas jedeo male vage koja je tako|e bila u sastavu doti~nog pribora(sl. 90/6, kat. br. 281).

PREDMETI KULTNE NAMENE

Kategorija ovih predmeta ~ini malu ali vrednu skupinu nalaza,koji su raznorodni po obliku, na~inu izrade i vrsti materijala.Me|u najzapaènije spadaju ~etiri naprsne ikonice izra|ene odsivkastomrkog glinovitog {kriljca fine strukture, veoma po-godnog za obradu. Iako su sli~nih dimenzija, ikonice se me|u-sobno razlikuju po op{toj koncepciji, likovnim predstavama ipo mno{tvu sitnih detalja ura|enih sa vi{e ili manje ve{tine ipa`nje. Odlikuje ih i razli~ito re{enje otvora za nizanje. Od dveikonice o~uvane u celini, jedna ima tunelastu u{ku, a druga jejednostavno probu{ena. Druge dve su fragmentovane, s tim{to je samo kod jedne vidljiv jezi~ast, ali neprobu{en ispustpredvi|en za nizanje.

Najjednostavnije je ura|ena ikonica sa tunelastom u{kom(sl. 91/1a, b, kat. br. 290). U udubljenom ravnom polju nanjoj su u plitkom reljefu prikazane dopojasne figure arhan|e-la Mihaila i sv. Nikole, sa odgovaraju}im atributima. Obe pred-stave su date prili~no neuko i neproporcionalno. U odnosu na{iroko poprsje glava je nesrazmerno mala, sa jedva nazna~e-nim delovima lica. îni se da je u procesu rada najpre izra|e-no poprsje, pa tek posle glava, koja je zbog nedovoljnog pro-stora dosta skra}ena u temenom delu, dok je brada potpunoulegla u ramena.

Druga ikonica, neznatno ve}a od prethodne, ura|ena je savi{e smisla za op{ti sklad i proporciju (sl. 91/2a, b, kat. br. 291).To se naro~ito odnosi na dopojasnu figuru sv. Pantelejmona,

•524 Ra{kovi} 2003, 94, sl. 30; [pehar 2004, 169, kat. br. 460.

•525 Popovi} 1999, 264, sl. 228/17.

•526 ângova 1992, 38, sl. 26/6–10.

•527 Babi} 1986, 275, sl. 57/1.

•528 Popovi} 1999, 264.

•529 ângova 1992, 38.

145


~ija je fino modelovana glava okruèna nimbom koji se zavr-{ava na ramenima. Kao za{titnik lekara i iscelitelja on na gru-dima nosi tri valjkaste apotekarske posude sa kupastim po-klopcima – jednu {iru u sredini i dve uè sa strane. Kerami~keposude identi~nog oblika otkrivene su prilikom istraìvanjaNovog Brda, a poznate su i sa zidnog slikarstva u Nerezi-ma.530 One se vide i na minijaturi jednog rukopisa iz XV ve-ka, koji se ~uva u biblioteci Casanatense u Rimu, gde je pri-kazan unutra{nji izgled apoteke.531 Tu se na polici nalazi ~itavniz malih valjkastih posuda za lekove, od kojih jedna ima ikupast poklopac. Po jednu posudu u rukama drè kupac, pro-davac i osoba koja u njoj priprema lek.

Na poprsju sv. Pantelejmona nisu nazna~ene ruke, ve} jesa strane veoma uko{enih ramena urezan po jedan krst. Nadrugoj strani iste ikonice je dopojasna predstava svetiteljkekoja ima krupnu okruglu glavu, sa oreolom ispunjenim po-pre~nim urezima. Na njenom licu su sve pojedinosti preciznoizvedene, pa ~ak i lu~no izvijene obrve, zbog ~ega glava u ce-lini deluje impresivno. Upadljivo je i ~etvorougaono poprsjekoje zauzima celu {irinu udubljenog polja ikonice. Na grudi-ma su dva de~ja lika, od kojih manji ima prekr{tene ruke, a nafiguri ve}eg su kosi zarezi, verovatno nabori ode}e. Nepozna-ta svetiteljka je po svoj prilici u neposrednoj vezi sa likom sv.Pantelejmona, kao oli~enje molbe za zdravlje dece koju drì.Uop{teno gledaju}i, ikonica u svemu opona{a takve predme-te od drveta, naro~ito u na~inu izrade i pojedinim detaljimatipi~nim za duborez. Svojevremeno je stajala u metalnomokovu i tek je po njegovom o{te}enju i uklanjanju probu{enapri vrhu. Tom prilikom je o{te}en na jednoj strani samo re-ljefni okvir, a na drugoj i oreol nad glavom svetiteljke. Na~i-njena rupica je sasvim mala, pa je za nizanje bila upotrebljenatanka tekstilna ili ko`na vrpca.

Slede}e dve ikonice su fragmentovane. Na jednoj nedo-staje gornji deo sa u{kom, odnosno rupicom za nizanje, a nadrugoj skoro dve tre}ine od ukupne veli~ine. One se ujednoizdvajaju i po znatno boljoj izradi od prethodnih. Na prvoj iko-nici je sa jedne strane figura Bogorodice sa malim Hristom unaru~ju, a sa druge dopojasna figura sv. Nikole (sl. 91/3a, b,kat. br. 292). Obe predstave su fino i ~isto izvedene, s tim {toje velika pa`nja posve}ena i ode}i koja je prikazana snopovi-ma tankih ureza. To posebno dolazi do izraàja na figuri Bo-gorodice, na kojoj nabori ode}e prirodno prate pokrete tela,

a naro~ito ruke kojom pridràva Hrista. Sude}i po lepo uobli-~enom Hristovom licu, istom ve{tinom morala su biti ura|e-na i druga dva lika na fragmentu koji nedostaje, pa se name}ezaklju~ak da se radi o delu osobe ne samo predane tom poslunego i upu}ene u osnovna likovna re{enja i ikonografske za-konitosti. Poslednja ikonica deluje nedovr{eno. Iako i ona imana obe strane fino ura|en reljefni okviri}, jedno udubljenopolje joj je prazno. Na drugoj strani o~uvanog fragmenta vid-ljiv je urezan krsti}, koji zauzima sredinu samog vrha ikonice(sl. 91/4, kat. br. 293). Nije poznato da li je krsti} stajao navisokom postolju, u kompoziciji Golgote, ili je ispod njegapostojala neka figuralna predstava. Ukoliko nije bilo ni~ega,to zna~i da je praznina polja tek trebalo da se popuni, jer jemala verovatno}a da je ovako fino izra|ena ikona kao simbolimala jedino sasvim mali krsti}. Na mi{ljenje da je re~ o ne-dovr{enom proizvodu ukazuje i jezi~asta dr{ka koju je treba-lo probu{iti na kraju, po zavr{etku celokupnog rada.

Sve ~etiri stala}ke ikonice poti~u iz istog kulturnog sloja,pa je lako zaklju~iti da su bile jednovremeno u upotrebi. Me-|utim, neizvesno je da li su i nastale u isto vreme, budu}i dase ovakve stvari dugo ~uvaju, koriste, nasle|uju, a u datimmomentima i poklanjaju. Svaka je izra|ena u posebnom ma-niru i ve} na prvi pogled je jasno da ih nije napravila ista oso-ba, niti da su im kao uzor posluìli stilski srodni primerci.âk se ni za poslednje dve ne moè re}i da su delo iste li~no-sti, iako ih odlikuje donekle sli~na povr{inska obrada. Veomava`na ~injenica je, me|utim, da su sve ~etiri od iste vrste{kriljca, {to na izvestan na~in ukazuje na odre|eno podru~jeu kome se ovaj kamen koristio. Ako se tome dodaju jo{ nekiprimerci iz {ire okoline Stala}a, kao {to su ikonice iz Kru{evca,Jagodine i sa nepoznatog nalazi{ta u blizini Prokuplja, za ~ijuizradu je upotrebljena ista vrsta kamena, onda bi mesto njiho-vog nastanka trebalo traìti negde u tom delu srednjovekov-ne Srbije.532 Op{te mi{ljenje je da su stariji, vizantijski uzor-ci dvostranih naprsnih ikonica jo{ od XIII veka intenzivnokopirani gotovo u svim oblastima naseljenim pravoslavnim

•530 ]orovi}-Ljubinkovi} 1969, 181, t. I/2; Arheolo{ko blago Srbije1983, kat. br. 118.

•531 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 73–74, sl. 20, 21.

•532 Arheolo{ka nalazi{ta 2001, fotografija na naslovnoj strani; Cvet-kovi} 2002, 175, 180.

146


ìvljem.533 U pojedinim podru~jima uo~avaju se i uè lokal-ne karakteristike koje se naj~e{}e odnose na specifi~ne ikono-grafske teme. To se naro~ito pokazalo na naprsnim ikonica-ma i drugoj sitnoj votivnoj plastici iz Rusije, i to zahvaljuju}ivelikom broju nalaza. Tamo su se mogli izdvojiti i radioni~kicentri u kojima su ih po gradovima izra|ivali specijalni maj-stori, a po ve}im manastirskim kompleksima ve{tiji mona-si.534 Izgled i kvalitet gotovih proizvoda isklju~ivo su zavisiliod nadarenosti i iskustva autora, njihovog poznavanja ikono-grafije i ume{nosti da po datim uzorcima prave {to vernijekopije.

Sva je prilika da su i ikonice sa prostora Moravske Srbijedelo monaha iz nekog od obli`njih manastira, mada ne trebaisklju~iti ni mogu}nost da su pravljene po gradskim naselji-ma. Izgleda, ipak, da je tu bilo malo darovitih osoba, jer jeve}ina kamenih ikonica prili~no neve{to izra|ena. Isto se mo-è re}i i za pomenute primerke od drveta otkrivene u okviruovog areala, bez obzira na to {to je duborezni rad jednostav-niji i lak{i u odnosu na obradu kamena.

Tvorci stala}kih ikonica nisu ni na jednom od svojih pro-izvoda zabeleìli ime prikazanog svetitelja, niti odgovaraju}usignaturu. Verovatno su smatrali da to nije neophodno i da sulikovi sami po sebi prepoznatljivi. Stoga je njihova identifika-cija ovom prilikom izvr{ena na osnovu pojedinih detalja, kao{to su krstovi na omoforu i knjiga u ruci sv. Nikole, skiptaroslonjen na rame i krila na figuri arhan|ela Mihaila i apote-karske posude na grudima sv. Pantelejmona. Zbog tih, kao idrugih osobenosti, nalazi iz Stala}a su dobar pokazatelj odre-|enih umetni~kih dometa u stvaranju ove kategorije predme-ta. Oni na svojevrstan na~in upotpunjuju postoje}a saznanja ositnoj kultnoj plastici ~ija se proizvodnja na tlu srednjovekov-ne Srbije razvila naro~ito tokom XIV i XV veka. Katkad seodustajalo od zapo~etog rada, o ~emu svedo~e dve ~etvorouga-one plo~ice koje su bile, izgleda, samo pripremljene za rezanje(sl. 91/5, kat. br. 294). Me|utim, one su od tvrdog re~nogkamena, pa je to svakako bio razlog {to njihova detaljnija obra-da nije ni otpo~eta.

Stala}ke naprsne ikonice nosili su ~lanovi vojne posadeveruju}i da }e ih {tititi od svih neda}a kako u ratnim, tako i umirnodopskim vremenima. Njima je osvedo~eno izuzetnopo{tovanje kulta sv. Nikole, arhan|ela Mihaila i Bogorodice,{to se zapaà i na ikonicama sa drugih nalazi{ta u Srbiji.535

Predstava sv. Pantelejmona javlja se veoma retko na ovoj vrstipredmeta. Kod nas se nalazi na kru`noj bronzanoj ikonici izRakovca, koja se datuje u kraj XII i po~etak XIII veka i pripi-suje se vizantijskom umetni~kom stvarala{tvu.536 Me|u broj-nim nalazima iz Rusije izdvaja se tako|e samo jedna ikona odkamena sa dopojasnom figurom sv. Pantelejmona, koja je do-nekle sli~no datovana, u prvu tre}inu XIII veka.537 Obe seodlikuju izuzetno finom izradom i na svakoj svetitelj u levojruci drì kov~eì} sa lekovima. Primerak iz Stala}a, sa valjka-stim apotekarskim posudama, zasad izgleda da je usamljen.Od prethodnih, starijih primeraka njega izdvaja specifi~no re-{enje celokupne predstave, {to je posledica lokalne izrade i iz-menjenih ikonografskih shvatanja.

Dva krsti}a su od olova. Jedan je tanak, deformisan i imarupice za sitne zakivke na sredini i na krajevima (sl. 92/1, kat.br. 295). Svojevremeno je stajao kao aplikacija na drvenomkrstu, a mo`da i na koricama neke bogoslu`bene knjige. Dru-gi krsti} je manji, ali je masivniji i teì. Tri kraka su mu pri-bli`no iste veli~ine, dok je ~etvrti, gornji, primetno kra}i i navrhu ima rupicu za nizanje (sl. 92/2, kat. br. 296). Prema ne-kim interpretacijama, krsti}i ovakvog oblika predstavljajuplombe, zapravo svojevrsne sigurnosne pe~ate kojima se obe-leàvala ambalaà robe namenjene transportu i prodaji.538 Zakrsti} iz Stala}a pre bi se moglo re}i da je sluìo kao privesak,iako je od olovne plo~e prili~no grubo izrezan. Sve ivice su muuko{ene, zbog ~ega je jedna povr{ina osetno manja od druge.Rezovi nisu doterivani, ve} su ostavljani onakvi kakvi su bilina po~etku – neravni i mestimi~no o{tri. îni se da ga je ne-dovoljno ve{ta osoba izradila za sopstvenu upotrebu.

Od olova je izra|ena i ampula za osve}eno ulje, vodu ilivino (sl. 92/3, kat. br. 297).539 Na|ena je na prostoru objek-ta 3, a budu}i da je potpuno o~uvana, svakako pripada grupi

•533 Radojkovi} 1977, 16; Nikolaeva 1983, 23–24; Totev 1993, 11.

•534 Radojkovi} 1970, 20; Nikolaeva 1983, 18–44.

•535 Radojkovi} 1970, 27; Radojkovi} 1977, 24, sl. 19–21; Cvetko-vi} 2002, 176, sl. 1.

•536 Radojkovi} 1977, 24, sl. 11, sa citiranom starijom literaturom.

•537 Nikolaeva 1983, 120, t. 50/1, kat. br. 279.

•538 Marjanovi}-Vujovi} 1977, 19–20, kat. br. 80–83; Bara~ki 1988,175, sl. 11, 16, 17.

•539 Mini} 2003, 229–233, sa citiranom literaturom.

147


slu~ajno ispu{tenih predmeta. Na sredini njenih bo~nih stra-na reljefno su prikazane dopojasne figure sv. Dimitrija i sv.Teodore, {to potvr|uje postoje}a mi{ljenja da je re~ o proizvo-du solunskih radionica.540 Naime, pri svetili{tima tih solun-skih svetitelja izra|ivano je vi{e vrsta votivne plastike, me|ukojima su zapa`eno mesto imale i ampule od olova. Proizvo-|ene su u velikom broju, i ispunjene svetim mirom, razno{e-ne su {irom hri{}anskog sveta, izme|u ostalog i po zemljamaBalkana. Prete`no su ih donosili monasi sa hodo~a{}a po zna-menitim svetim mestima za sopstvenu upotrebu, odnosno zapoklone ili prodaju vernicima.

Na ampuli iz Stala}a obe predstave su velikim delom is-trvene, a takve su i signature sa strane njihovih glava. Naosnovu paleografske analize natpisa na identi~nim ali boljeo~uvanim primercima iz Gr~ke i Bugarske zaklju~eno je da suampule sa takvim predstavama izra|ivane uglavnom u tokuXII veka.541 Novijim studijama ustanovljeno je da su proiz-vo|ene i u XIII stole}u, mada ni taj termin hronolo{ki ne od-

govara uslovima nalaza stala}ke ampule.542 ^injenica da jeona otkrivena sa drugim predmetima iz kraja XIV i po~etkaXV veka, zna~i da je ili bila veoma dugo u upotrebi, ili je izmesta proizvodnje kasno doneta iz nekih starih zaliha. U pri-log prvoj pretpostavci ide lo{a o~uvanost obe predstave, na-ro~ito na ispup~enim delovima trbuha, koja je mogla da bu-de posledica dugog no{enja. Naime, njima, kao i naprsnimikonicama, pridavana je velika za{titna mo}, zbog ~ega su ihnosili i vojnici.543 Navodno su {titile vlasnike i posle smrti,{to se zaklju~uje po nalazima u grobovima.544 Primer za to su

•540 Pisarev 1976, 48; Byzantium at Princeton 1986, 81–82, No 65;Bakirtzis 1987, 206.

•541 Pisarev 1976, 49.

•542 Zaleskaja 1980, 264; Bakirtzis 1987, 207–208; Toptanov 1992,240.

•543 Bakirtzis 1987, 207, 209.

•544 Toptanov 1992, 242.

148


Sl. 92. Krsti}i od olova (1, 2); olovna ampula (3);poklopac kadionice (4); deo sve}njaka (5); figura ptice (6); ma{ice i pinceta (7, 8) – R 2 : 3

2

4 6 8 7

5

3

1

i ampule otkrivene u kov~egu kralja Stefana Uro{a III u De-~anima.545 Zbog pojedinih ovako kasnih nalaza smatra se dase u isceliteljsku mo} mira sa groba sv. Dimitrija verovalo itokom XIV i XV veka.546

Bronzana kadionica, izra|ena livenjem i naknadnim gra-viranjem, predstavlja jedini nalaz ove vrste u Stala}u (sl. 92/4,kat. br. 298). Iako je sa~uvana u fragmentima, jasno je da pri-pada grupi vise}ih kadionica koje se sastoje od donje polovi-ne za àr i gornje formirane u vidu poklopca. Zapravo, o~uvanje samo poklopac, i to o{te}en i deformisan, dok donja polo-vina nije konstatovana ni u najmanjim delovima.

Me|u postoje}im, prete`no bolje sa~uvanim, kadionica-ma ovog tipa iz Srbije, ~iji broj nije zanemarljiv, nalaz iz Sta-la}a se izdvaja delimi~no po op{tem obliku, a delimi~no i poizvesnim detaljima. Poklopac u osnovi ima trolisnu formu, sakrupnim polukalotama izme|u kojih su po obodu prstenastiispusti za lance. Idu}i prema vrhu, on se suàva u vidu uko-{enih i blago izvijenih povr{ina, sve do {estougaonog prstena.Vrh ima oblik kupole sa poligonalnim tamburom i prstenastimzavr{etkom za gornji, ~etvrti lanac.

Mnogi motivi na poklopcu su izra|eni na proboj. Na po-lukalotama i iznad njih su po ~etiri krstoobrazno raspore|enakru`na otvora, na {irim uko{enim povr{inama su ravnokrakikrstovi, a na tamburu su prorezi koji opona{aju prozorskeotvore, od kojih se svaki drugi trolisno zavr{ava. Izme|u njihje imitacija okulusa. Sve je dopunjeno urezanim i punktiranimmotivima, me|u kojima su i krstovi na Golgoti. Na mestimagde se izvijene povr{ine susti~u stoji po jedno malo loptastoispup~enje, izvedeno u toku livenja.

I pored uo~ljivih sli~nosti sa mnogim kadionicama vise-}eg tipa iz Srbije, na primerku iz Stala}a su pojedini deloviformirani na izuzetan na~in. Po polukalotama i uko{enim po-vr{inama na poklopcu on moè da se poredi sa kadionicama izLjubostinje, @i~e, Novog Brda i Manasije, ali po gornjem, za-vr{nom delu zasad izgleda da je bez neposrednih analogija.547

Na njemu je verno prikazana kupola pravoslavnih hramova,pa kako postoji mi{ljenje da mnoge kadionice predstavljajuproizvod lokalnih radionica koje su radile pri ve}im manastir-skim ili gradskim centrima, za nalaz iz Stala}a s razlogom semoè sli~no pomi{ljati.548 Naime, ~injenica je da se tokomXIV i XV veka u mnogim zemljama srednje Evrope, a naro-~ito u Nema~koj, poklanjala izuzetna pa`nja izradi razli~itih

stvari od bakra i bronze. Me|u njima su vidno mesto zauzima-li predmeti kultne namene, pre svega sve}njaci i kadionice.549

Takvi proizvodi su putem trgovine stizali i do balkanskih ze-malja, pa se time obja{njava prisustvo mnogih predmeta, ame|u njima i vi{e tipova sve}njaka. U isto vreme, izvestan brojvise}ih kadionica iz Srbije pruà mogu}nost za pretpostavkui o lokalnoj izradi, na {ta ukazuju istovetni modeli, iako sarazli~itim pojedinostima. Prema sada{njim saznanjima, po-stoje samo dve kadionice koje su u svemu iste – jedna iz @i~e,a druga iz Donje [atornje.550 Ovo mi{ljenje je od va`nosti i zaproblem nastanka kadionice iz Stala}a, i to upravo zbog svoje-vrsnog oblika zavr{nog dela poklopca. îni se da je pri izra-di modela za livenje, majstor pred sobom morao imati izgledtada{nje pravoslavne crkve, zapravo njene centralne kupole.

Pojedine kadionice se zavr{avaju krstom na vrhu, kao {tosu nalazi iz Ljubostinje i Donje [atornje. Primerak iz Stala}abi po tome spadao u jednostavnije, kakva je ve}ina ostalih ka-dionica otkrivenih u Srbiji.

Deo bronzanog sve}njaka sa kopljastim vrhom, ukrasnimdetaljima sa strane i nodusima u donjem delu, zavr{ava sekratkim ~etvorougaonim ispustom kojim je bio usa|en u pod-logu (sl. 92/5, kat. br. 299). Izra|en je livenjem u veoma do-brom kalupu i zasada predstavlja jedini nalaz ove vrste ne samou Stala}u ve} i na {irem prostoru balkanskih zemalja. U osnovije sli~an kopljastim delovima velikog sve}njaka iz De~ana, s tim{to deluje dekorativnije.551 Budu}i da je de~anski sve}njak dona{ih krajeva dospeo sa severa, iz neke od nema~kih radioni-ca, nema razloga da se i za nalaz iz Stala}a ne pretpostavi istoporeklo. Mogao je da nastane i u Ugarskoj, s obzirom na toda su tamo ve} tokom XII veka upotrebljavani sve}njaci jed-nostavnijeg oblika sa tako|e kopljastim vrhom i ~ankastom

•545 Pavlovi} L. 1958, 101–104.

•546 Bakirtzis 1987, 208.

•547 Ivkovi} 1988, 106–107.

•548 Ivkovi} 1988, 111.

•549 Radojkovi} 1978, 180–181.

•550 Ivkovi} 1988, 105, sl. 1; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1992, 218, sl. 1.

•551 Za sve}njak iz De~ana smatralo se da je delo majstora iz Libekai da je u Srbiju dospeo preko Dubrovnika ili Kotora – Radojkovi} 1966,19–20. Novija saznanja upu}uju na nema~ke radionice – Radojkovi}1978, 182, sl. 5; Timotijevi} 1986, 226.

149


okapnicom.552 Ukoliko je nalaz iz Stala}a ipak delo nema~kihmajstora, lako se moè zaklju~iti da je takva roba dolazila dona{ih prostora trgova~kim vezama preko Ugarske, kako bi slu-ìla na dvorovima vladara i vlastele. Stala}ki sve}njak je bezsumnje stajao u palati ili u nekoj sve~anijoj prostoriji u donò-nu, pa je u te svrhe izabran reprezentativan primerak. Pri tomeostaje nepoznat izgled ostalog dela sve}njaka. Na istraènimpovr{inama lokaliteta nije ustanovljen nijedan fragmenat kojibi mogao da se pripi{e bilo kakvoj vrsti njegovog postolja.

Figura ptice ra{irenih krila ima na donjem delu tela ~etvoro-ugaono ispup~enje za nasa|ivanje na podlogu (sl. 92/6, kat.br. 300). To je isto re{enje koje je primenjeno i kod koplja-stog sve}njaka, {to navodi na pretpostavku da se radi o istomishodi{tu oba predmeta. U prilog tom mi{ljenju ide i ~injeni-ca da je i ptica izra|ena od bronze livenjem. Kako je doti~nisve}njak mogao da sluì i u kultnim obredima, sa razlogomse moè pretpostaviti da je i figura ptice stajala na nekoj vrstipredmeta sli~ne namene. Takve figure, ~esto u vidu goluba,nalaze se jo{ od ranog perioda hri{}anstva na raznim rasvet-nim i drugim telima, kao {to su lampe, sve}njaci, kadionice,a ponekad i posude kori{}ene u bogoslu`benim obredima.553

Nalazu iz Stala}a hronolo{ki su najbliì sve}njak iz Trnova ikadionica iz Hersona. Na rekonstruisanom trono`nom sve}nja-

ku iz Trnova ptice su se nalazile na povijenom vrhu svake noge,pored postolja za sve}e.554 Na o~uvanom fragmentu sve}nja-ka ptica je izlivena zajedno sa nogom, {to nije bio slu~aj kod pri-merka iz Stala}a. On vi{e odgovara poklopcu kadionice otkri-vene u Hersonu, koji je na osnovu uslova nalaza opredeljen uXIII vek.555 Poklopac je izra|en livenjem od bronze, a pticaje naknadno uglavljena u vrh kalote. Upravo takvo re{enje jepovod da se i za nalaz iz Stala}a pretpostavi da je deo kadio-nice, pre svega ru~ne, kao {to je i primerak iz Hersona.

U neposrednoj vezi sa sve}njakom i kadionicom su ma{i-ce i pinceta (sl. 92/7, 8, kat. br. 301, 302). Zbog oblika, a na-ro~ito zbog veli~ine, za pojedine istovetne nalaze se smatra dasu sluìli za stavljanje àra u kadionicu, a eventualno i za ga-{enje sve}a.556

•552 Ma|arsko zlatarstvo 1968, kat. br. 29.

•553 Bénazeth 1992, 217; Arheolo{ko blago Srbije 1983, kat. br. 76,78, 79.

•554 Nikolova 1974, 231–232, sl. 50.

•555 Vizantijskij Herson 1991, kat. br. 223.

•556 Kol~in 1959, 22; Georgieva, Dumova 1967, 20, sl. 20, 22; Ni-kolova 1974, 236–237, sl. 55, 56; Brmboli} 1987, 93; Cunjak 1998,181, t. XIX/5, 6; Jovanovi}, Mini}, Ercegovi}-Pavlovi} 1990, 41, sl. 23.

150


Sl. 93. Nakit i ukrasni predmeti – prsten (1, 2); privesci od metala i kamena (3–5);srebrna kari~ica (6); delovi lan~i}a (7, 8); dugmad (9–11) – R 1 : 1

7 8

1 2 3 4 5 11 10 9

6

NAKIT

U odnosu na veliku koli~inu raznorodnih predmeta namenjenihsvakodnevnoj upotrebi, nakit je zastupljen u izuzetno malombroju. Ta pojava je razumljiva, budu}i da je re~ o nalazima izutvr|enja, a ne iz civilnog dela naselja. Predmete otkrivene uokviru Malog grada mogli su da nose, me|utim, i ~lanovivojne posade. To se odnosi najpre na malu srebrnu kari~icu,tri priveska i dva prstena, od kojih nijedan ne poseduje nekoposebno obele`je izrazito ènskog nakita.

Oba prstena su od bronze i jednostavnog su oblika. Dostasu istrvena, zbog ~ega predstave na ovalnoj, odnosno kru`nojglavi nisu dovoljno izraène. Na to je uticala duga upotreba,ali i korozija koja je uni{tila povr{inske slojeve. Na prstenu saovalnom glavom predstavljen je dvoglavi orao ra{irenih krilai lepezastog repa (sl. 93/1, kat. br. 303). Iako skromne obra-de, predstava dvoglavog orla ukazuje na to da je prsten pri-padao osobi vlasteoskog porekla, mo`da ~ak i zapovednikugrada. Svojevremeno je sluìo kao pe~atnjak, {to ide u prilogdoti~noj pretpostavci. Naime, motiv dvoglavog orla bio je~est na srednjovekovnom vizantijskom, {panskom i venecijan-skom tekstilu, a u razdoblju XIV–XV veka nalazi se i na ode}isrpske vlastele i vladara predstavljenih na freskama manastir-skih crkava iz tog vremena.557 Ovakva predstava se na nakitujavlja re|e i obi~no obeleàva skupocenije i luksuznije primerke.Najizrazitiji primer je prsten otkriven u grobnici kraljice Te-odore u Banjskoj, na kome je dvoglavi orao prikazan sa znat-no vi{e detalja, a zatim i ne{to manje luksuzan, ali isto zlatanprsten koji tako|e poti~e sa Kosova.558 Na ovom poslednjemsu ugravirana }irili~na slova, {to zajedno sa ostalim osobeno-stima upu}uje na zaklju~ak da su oba prstena proizvod doma-}eg zlatarstva. Budu}i da je primerak iz Stala}a mnogo jedno-stavniji, logi~no je da i njegovu izradu treba videti u okvirudoma}e proizvodnje nakita. Pri tome treba napomenuti da jemo`da i on, kao prethodni, ura|en po porud`bini za osobublisku dvoru i da se predstava dvoglavog orla moè posma-trati i kao heraldi~ka oznaka.559 Prsten je otkriven uz isto~nibedem Malog grada i svakako je izgubljen tokom borbe iliodbrane utvr|enja, kada je ve}ina ~lanova vojne posade bilagrupisana uz bedemski zid ili se nalazila na njemu.

Drugi prsten je jo{ jednostavniji – sa osam zrakasto ras-pore|enih ureza na kru`noj glavi (sl. 93/2, kat. br. 303a). To

su prakti~no dva kombinovana krstoobrazna motiva, koji ujed-no imaju i dekorativan i simboli~ki karakter. Po takvoj predsta-vi sli~an je prstenu sa nekropole u Ma~vanskoj Mitrovici, kojije datovan u drugu polovinu XII i po~etak XIII veka.560 Prsteniz Stala}a je, me|utim, otkriven na kaldrmisanom prostorukapije Velikog grada zajedno sa ostalim materijalom kraja XIVi po~etka XV veka. Okvirno iz tog perioda su jo{ neki primer-ci iz Srbije i Bugarske, otkriveni ~esto slu~ajno, na kojima jekrstoobrazni motiv bliì stilizovanom cvetu.561

Privesak dinjastog oblika je po celoj povr{ini pokrivenuvijenom ìcom sloènom u redove (sl. 93/3, kat. br. 304).Iako je izra|en od bronze, trebalo je da podraàva skupoce-nije predmete, pa je svojevremeno bio posrebren, {to je uovom momentu vidljivo samo na pojedinim mestima. Madanema neposrednih analogija, on podse}a na loptasti privesaksa nekropole u Velikom Gradcu kod D. Milanovca, kao i najagode nau{nica iz Kur{umlije i Brestovika.562 Ova specifi~natehnika ukra{avanja pomo}u ìce na{la je primenu na razli~i-tim oblicima srednjovekovnog nakita iz Srbije, kako bi se zalokalno stanovni{tvo od jednostavnog materijala dobili efektniproizvodi.563

Kao privesak je verovatno sluìla i krupna valjkasta perla odcrnog kamena, mada je isto tako mogla da stoji i u okviru ve-}e niske (sl. 4, kat. br. 305). Od uobi~ajenih perli, koje su usrednjovekovnom nakitu naj~e{}e od staklene paste, a retko iod drugog materijala, ona se izdvaja ne samo po veli~ini ve}i po pravilnom obliku i fino ugla~anoj povr{ini. S obzirom nadimenzije i izvrsnu obradu, a pre svega na boju, nije isklju~e-no da je imala i ulogu amajlije. Pri tome treba pomenuti da jeto jedina perla na celokupnom istraènom prostoru Stala}a.

Loptasti bronzani praporac tako|e predstavlja jednu vrstupriveska – amuleta kome se pridavala velika za{titna mo} (sl.

•557 Kova~evi} J. 1953, 105, t. LI.

•558 Radojkovi} 1969, 120–121, sl. 65, 66; Arheolo{ko blago Srbije1983, 130–131, kat. br. 108, sa odgovaraju}om bibliografijom.

•559 Radojkovi} 1969, 122, 129.

•560 Ercegovi}-Pavlovi} 1980, pl. XXIV, grob 218/4.

•561 Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1984, kat. br. 417, 421, 446; Milo{evi}1990, kat. br. 26, 101; Jovanovi} 1988, 121, t. IV/61, 68.

•562 Mini} 1988, 77–78, t. I/9, 10.

•563 Ibid., 78–80.

151


93/5, kat. br. 306). Praporci razli~itog oblika i veli~ine, sa ko-madi}em metala ili kamena u unutra{njosti, uglavnom poti-~u sa nekropola, prete`no iz de~jih grobova.564 Pokojnici su ihza ìvota nosili kao nakit, ali mnogo vi{e kao za{titu od urokai zlih ~ini.565 Iz istih razloga su u novije vreme stavljani i naoglavlje konja.566 Loptasti praporci su malobrojni u odnosuna one kru{kolike i ~e{}e se javljaju na kasnosrednjovekovnimnalazi{tima. Primerak iz Stala}a je i po obliku i hronolo{kinajbliì nalazima sa iskopavanja bazilike Sv. Ahileja na MalojPrespi,567 zatim iz ostave otkrivene u One{ti u Rumuniji, ukojoj je bilo i novca iz XIV i XVI veka,568 kao i sa nekropoleu Pore~koj Reci, gde je otkriven u grobu sa ètonima iz XVIveka.569 U razdoblje od polovine XIV do potkraj XV vekaopredeljeni su i loptasti praporci iz Pazari{ta, koji su skorodvostruko manji od stala}kog praporca.570

Mala srebrna kari~ica otvorenih krajeva jedini je nakit ovekategorije u Stala}u (sl. 93/6, kat. br. 307). Deo je ukrasa zaglavu, a sude}i po nalazima sa srednjovekovnih nekropola,mogle su je nositi osobe svih uzrasta i oba pola.571

Delovi lanca pleteni od ìce izgleda da su tako|e sluìlikao nakit, na primer u vidu ogrlice za neki privesak ili naruk-vice (sl. 93/7, 8, kat. br. 308, 309). Nije sigurno ~ak ni to dali poti~u od istog lanca ili od dva istovetno izra|ena, po{to suotkriveni nezavisno jedan od drugog, na udaljenosti od neko-liko metara. Oba su na krajevima nasilno prekinuta, pa se nevidi ni kako se lanac zavr{ava. U svakom slu~aju, predstavlja-ju uspe{an zanatski proizvod kome se te{ko mogu na}i pot-pune analogije. Zasad su najbliì lan~i}ima na ogrlici i prive-sku iz ostave kod Nikopolja u Bugarskoj, u kojoj je, poreddrugih oblika luksuznog nakita i metalnog posu|a, bilo inovca.572 Ogrlica i privesak su od srebra, a ve}i broj lan~i}aod upletene ìce predstavlja samo deo celovitog nakita na~i-njenog od jo{ nekoliko razli~itih ukrasnih elemenata. Nalaziiz ostave datovani su u XIII i XIV vek, a njeno zakopavanjepribli`no je odre|eno u kraj XIV, eventualno na po~etak XV ve-ka. Na to je uticao i najmla|i novac iz ostave kovan u vremeManojla II Paleologa (1391–1425).573 Delovi sli~nog lan~i}akonstatovani su i na srednjovekovnoj nekropoli u Ribnici kodDonjeg Milanovca. Njima se zavr{avala jedna specifi~na vrstanakita od nanizanih cev~ica sa jagodama na sredini.574 Kaonakit iz Nikopolja, i ovaj predmet je bio izuzetne izrade, iakoskromnijeg izgleda i sastava. Napravljen je od bronze, isto

kao i lan~i}i iz Stala}a, a to je indicija da su i stala}ki nalazimo`da ~inili deo sloènijeg ukrasa. S druge strane, ne trebaisklju~iti ni mogu}nost da su pripadali vise}oj kadionici, ma-da su lanci na bolje o~uvanim kadionicama iz Srbije znatnojednostavnije izrade.575

Od ukupno tri dugmeta otkrivena u Malom gradu, samojedno dugme bilo je loptasto, sastavljeno od dve horizontal-no spojene polovine. Sa~uvana je samo donja polovina, nakojoj nema nikakvih ukrasnih dodataka u vidu granula ili fili-grana, pa je o~igledno da je predstavljalo skromniju varijantuovog tipa upotrebljavanog veoma dugo – od XIII–XIV pa svedo XVII–XVIII veka (sl. 93/11, kat. br. 312).576 Slede}a dvadugmeta su skoro identi~na (sl. 93/9, 10, kat. br. 310, 311).Verovatno poti~u sa istog odevnog predmeta, iako su otkrive-na nezavisno jedno od drugog. Osim funkcionalne uloge, na{ta upu}uje petlja na donjoj ravnoj strani, imala su i dekora-tivnu namenu. Njihova gornja, sferi~na povr{ina bogato jeukra{ena filigranom i granulacijom, pa za razliku od lopta-stog dugmeta, ona deluju veoma efektno. Mada u dostupnojliteraturi nisu konstatovani istovetni primerci, tehnika deko-risanja ukazuje na proizvodnju razvijenog srednjovekovnogsrpskog zlatarskog zanata.577 Prili~no daleke analogije, ali uoblicima, a ne u ornamentici, mogu se traìti u dugmadimaiz groba koji se pripisuje prvom moldavskom knezu Bogdanu

152


•564 Jovanovi} 1995–1996, 83–84, 98–99, sa citiranom literaturom.

•565 Marjanovi}-Vujovi} 1984, 78; Jovanovi} 1995–1996, 83.

•566 Jovanovi} 1995–1996, 84 i nap. 26.

•567 Moutosopoulos 1972, pl. 31/1.

•568 Tezaure 1994, 21–24.

•569 Mini} 1984, 295.

•570 Jovanovi} 1995–1996, 93, t. V/14 a, b.

•571 Ercegovi}-Pavlovi} 1980, 46; Marjanovi}-Vujovi} 1984, 78–79i napomene 106–117.

•572 Genova 1981, 1–2, sl. 5, 6, D. 19618, 19619.

•573 Ibid., 2, sl. 13, D. 19828.

•574 Mini} 1996, 172, fig. 3.

•575 Ivkovi} 1988, sl. 1, 4, 10, 11.

•576 Mini} 1984 b, 24, 26 i napomene 3–12; Cunjak 1998, 144–146i napomene 20–34.

•577 Mini} 1988, 78–80.

I,578 kao i u dugmadima iz groba 45 u Smederevu, navodnoiz XV–XVI veka.579

OSTALI PREDMETI OD KOSTI I KAMENA

Uprkos znatnom broju ìvotinjskih kostiju i rogova na koji-ma se opaàju po~etni potezi obrade, finalne proizvode ~inedve dr{ke za noève i izvesna koli~ina aplikacija ukrasne na-mene (sl. 94/1–12, kat. br. 313–320). Pa`nju privla~e uzaneplo~ice od podu`no cepanog rebra, kakve su poznate i iz poje-dinih bugarskih gradova u kojima se opredeljuju u XIII–XIVvek (sl. 94/4–10, kat. br. 316–318).580 Navodno su stajale natobolcu za strele kao ukras i oja~anje ko`nih delova. Na osno-vu vi{e fragmentovanih plo~ica iz Trnova data je pribli`na re-konstrukcija tako ukra{enih tobolaca.581 Me|u plo~icama izStala}a samo dve su ornamentisane urezanim geometrijskim

motivima, dok ostale imaju dobro ugla~ane gornje povr{ine,pa ukoliko se prihvati mi{ljenje bugarskih stru~njaka, na{i to-bolci o~igledno nisu bili reprezentativni.

Predmeti od kamena su uglavnom utilitarnog karaktera,od bruseva i tocila do `rvnjeva (sl. 95/2–4, 6, kat. br. 322,326). Ipak je najvi{e loptastih projektila razli~ite veli~ine, {toje i prirodno budu}i da se radi o nalazima iz najuè branjenogdela utvr|enja. Nejasna je namena dela plo~e sa cilindri~nimotvorom, ~ije se dve strane zavr{avaju ravno, dok su drugedve o{te}ene (sl. 95/1, kat. br. 321). Budu}i da je na|ena upredelu kule II u {utu, plo~a je mo`da bila u sastavu vratnicana prolazu. Ni{ta pouzdano ne moè se re}i ni za polovinu fi-

•578 Batrina, Batrina 1983, 328, fig. 1/1–4.

•579 Cunjak 1998, 146–147.

•580 Stan~eva 2000, 157–158, sl. 4–8.

•581 Ibid., 155, sl. 1.

153


Sl. 94. Predmeti od kosti i roga (1–12) – R 2 : 3

1 2 3

4 9 10

5

11 12

6

7 8

no obra|ene kamene kugle sa kru`nim otvorom u sredini (sl.95/5, kat. br. 325). Navu~ena na drvenu palicu, mogla je dasluì kao zamena za klasi~an oblik topuza, a isto tako i u raznedruge svrhe, na primer kao teg.

NOVAC*

Na istraènoj povr{ini utvr|enja na|eno je ukupno 39 prime-raka metalnog novca, od kojih je jedan turski, s kraja XVIIIveka, jedan veoma o{te}en rimski, izgleda iz IV veka, i jedanranovizantijski, kovan u vreme Justina I. Rimski je na|en usrednjovekovnom sloju i svakako je donet sa nekog od obli`-njih anti~kih lokaliteta, me|u kojima je bio i kompleks ciglar-ske radionice u podno`ju stala}kog brda. Ranovizantijski no-vac poti~e sa lokaliteta Ukosa u ataru Stala}a ili iz susednogsela Maskare. Otuda je sa poru{enih utvr|enja dono{en gra|e-vinski materijal, u kome su bile i opeke. Najmla|i, turski no-vac otkriven je u sloju koji se formirao iznad ve} poru{ene spo-lja{nje kapije Velikog grada, gde su ustanovljeni i fragmentinekoliko kerami~kih posuda iz istog perioda.

Ve}ina srednjovekovnog novca poti~e sa prostora Maloggrada. Izuzetak je jedan primerak kovan u vreme vladavine

Vuka Brankovi}a, otkriven sa spolja{nje strane severnog bede-ma Malog grada, kao i jedan kovan za ìvota despota StefanaLazarevi}a, na|en u unutra{njoj kapiji Velikog grada.

Novac iz unutra{njosti Malog grada najve}im delom je izostave, odnosno skupnog nalaza koji je svojevremeno rasturenna povr{ini od oko 3 m2. Severoisto~no od palate, u kv. G/6, 7,na|eno je 20 primeraka, a nedaleko odatle, u kv. F/7d i H/7c,otkriveno je jo{ sedam. Budu}i da svih 27 nov~i}a poti~u saistog nivoa, iz tankog kulturnog sloja nataloènog preko zdra-vice, sigurno je da su prvobitno ~inili istu celinu.582 Oni suhronolo{ki kompaktni, jer pripadaju emisijama iz vremena vla-davine kneza Lazara, a manjim delom i Vuka Brankovi}a.583

Skupni nalaz zapravo odgovara vremenu gradnje utvr|enja, ai stratigrafski se vezuje za donju niveletu isto~nog bedemaMalog grada. Naime, novac je otkriven u sloju veoma ~vrstei dobro ugaène zemlje, preko koje se zatim formirao kultur-ni sloj sa mno{tvom drugih kategorija arheolo{kih predmeta.

* Vidi prilog V. Ivani{evi}a, str. 262–267.

•582 Ostava je izgleda sadràvala vi{e novca, jer se izvestan broj pri-meraka ubrzo pojavio kod kolekcionara.

•583 Detaljna analiza svih nalaza data je u radu V. Ivani{evi}a u ovojpublikaciji.

154


Sl. 95. Predmeti od kamena – plo~a sa kru`nim otvorom (1); deo tocila (2) – R 1 : 5;brus (3, 4); kugla (5) – R 1 : 2; `rvanj (6) – R 1 : 10

1 3 4 5 6

2

Napomenuto je ve} da se jedan nov~i} iz ostave na{ao u jami,neposredno uz isti bedem (objekat 19), koja je ubrzo potomnamerno zasuta zemljom zbog pravljenja propusta za vodukroz bedemski zid.

Posebno pitanje je kako je novac tu dospeo kao celina.Ukoliko se shvati kao ostava, onda je svojevremeno morao bi-ti sklonjen na neko manje vidno mesto, ali ne i zakopan u zem-lju. Isto tako, mogao je da se nosi u platnenoj ili ko`noj vre}i-ci i da se neopaèno ispusti, a potom da se raznese i ugazi uvla`no tlo. Zbog ovakvih i sli~nih nedoumica, za nalaz je pri-hva}ena verzija ostave.

Ostali primerci novca iz Stala}a ~ine posebnu skupinu.Otkriveni su nezavisno jedan od drugog i spadaju u izgublje-ne predmete. Me|u njima ne postoji nijedna moneta knezaLazara, dok su dve Vuka Brankovi}a, i to jedna kovana u vreme

\ur|a Brankovi}a sa bratom Lazarom, a druga, ve} pomenu-ta, za vlade Stefana Lazarevi}a. Poslednjih pet primeraka suugarski – kralja @igmunda. Svi zajedno odgovaraju hronolo-{kim okvirima ìvota u gradu, s tim {to tri imaju i dodatnizna~aj – jedan primerak novca Vuka Brankovi}a otkriven jeneposredno uz objekat 7, a dva ugarska uz objekat 4. Ovimposlednjim potvr|en je i hronolo{ki odnos izme|u starijegobjekta 3 i mla|eg 4.

înjenica da je u ostavi prisutan samo novac srpskih vla-dara, a da je kasnije, sve do propasti utvr|enja, u upotrebi bionaporedo i srpski i ugarski, na svojevrstan na~in ukazuje namonetarnu cirkulaciju i njene promene. Pojava ugarskog nov-ca po~etkom XV veka bila je odraz op{tih intenzivnijih kon-takata sa severnim susedima, politi~kih prilika u zemlji i trgo-vinskih veza sa okruènjem.

155


PODGRA\E I NEKROPOLA

AKO JE STALA]KA TVR\AVA bila dovoljno prostrana dase u njene okvire smesti odgovaraju}a vojna posada zajednosa naoruànjem i drugim potrebama neophodnim za stalniboravak, u njenom sastavu se nalazilo i podgra|e. U raspo-loìvoj istorijskoj gra|i ono se ne pominje, ali se jasno na-slu}uje. Posebno je indikativan ve} vi{e puta citiran podatakiz Ravani~ke povelje, koji govori o pana|uru i o brodu. Re~je o prihodima koji su se ubirali na godi{njem saboru, kao ina prelasku preko reke, a to je i osnovni razlog {to su se na-{li u kneèvoj darovnoj povelji vlastelinstvu manastira Rava-nice. Mala je verovatno}a da su se doti~ni sabori odràvali usamom gradu, odnosno u unutra{njem prostoru utvr|enja,koje je moralo da bude uvek dobro branjeno i za{ti}eno. Nasaborima se sakupljalo {aroliko ljudstvo – veliki broj proda-vaca i jo{ ve}i kupaca, razne zanatlije, a i obi~ni radoznalci,me|u kojima su mo`da bili i oni nedobronamerni. Prisustvotako raznovrsnog sveta nije bilo poèljno u samom utvr|enju,tim pre {to se pristizalo i na konjima, ~esto i sa robom spre-mljenom za prodaju, pa i sa oru`jem. Pre bi se reklo da suse i prodaja i razmena dobara odvijali tamo gde je to moglonesmetano da se obavlja, {to zna~i – izvan gradskih zidina. Zatakve prilike morao je da postoji odre|en prostor, koji je biopogodan i za prilaz i za duè zadràvanje. Najprirodnije bibilo da se takvo mesto nalazilo u okviru podgra|a, negde nanjegovom perifernom delu. Naime, toponimi Trgovi{te, Pa-na|uri{te i sl. ~esto su danas utrine u neposrednoj blizini to-ponima Ku}i{te, Gradi{te, Podgra|e, Zagra|e, a u narodu sei sada kaè da se nekada u velikim naseljima trgovina odvi-jala upravo na takvim {iroko otvorenim prostorima.

Na postojanje podgra|a u Stala}u ukazuju i neke kasnijevesti, kao {to je pomenut putopis Bertrandona de la Broki-

J

156

jera. Francuski vitez, opisuju}i ru{evine utvr|enja, kaè da se»u selu Stala}u nalazi ku}a Sinan bega i dàmija na uzvi{i-ci«.584 Ku}u i dàmiju navodi kao ve}e i zapaènije objekteu naseljenom mestu koje naziva selom. Isti pisac selom na-ziva i podgra|e Beogradske tvr|ave,585 pa skoro da nemasumnje u to da je po njemu i selo Stala} bilo nekada{njepodgra|e tada ve} poru{enog utvr|enja. Ono se nalazilo naistom mestu i u vreme postojanja tvr|ave, a i kasnije, poslenjenog napu{tanja.

U neposrednoj okolini grada danas ne postoje toponimikoji bi mogli da posluè za njegovo bliè lociranje. Uprkosdetaljnom obilasku terena, nije se do{lo ni do znatnijih po-vr{inskih nalaza arheolo{kog materijala, niti do intenzivnijegsrednjovekovnog {uta. Retki i usitnjeni fragmenti keramikevide se oko utvr|enja gotovo svuda rasuti po padinama uz-vi{enja, gde su mogli da stignu i spiranjem sa vrha. Stoga napoloàj nekada{njeg podgra|a ukazuje najpre mesto dosko-ra{njeg sela Stala}, a zatim i neka druga zapaànja na terenu.

Ukoliko se prihvati mi{ljenje da se srednjovekovno pod-gra|e nalazilo na pribli`no istom mestu kao i Brokijerovoselo Stala}, onda je to blago zatalasan prostor ju`no i jugo-zapadno od utvr|enja, u produètku donòna, odnosnogradske nekropole. Upravo te poloàje je sve do pre stotinakgodina zauzimalo i sada{nje selo Stala}. Tek od tada je po-~elo da se spu{ta naniè, bliè levoj obali Ju`ne Morave. Nastarom mestu zadràlo se samo nekoliko doma}instava, stim {to svoje stare ku}e sa oku}nicama koriste povremeno,uglavnom u letnjim mesecima. Prelazak na novi, niì i rav-niji teren otpo~eo je tek po{to su se stekli odgovaraju}i uslo-vi. Regulisanjem toka Morave i podizanjem zemljanog nasi-pa uz obalu, ovaj podvodni, povremeno plavan i dotle retko

naseljen prostor postao je za ìvot znatno bolji od onog pret-hodnog na brdu.

Pri ubikaciji podgra|a od velike pomo}i je i konfigura-cija terena, koja se nikada nije bitno menjala. Kao i ranije, isada se padine ple}atog breùljka ne spu{taju svuda ravnomer-no. Na severu, prema toku Zapadne Morave, Stala}kom polju(Klju~u) i dalje prema Varvarinu, plato koji zauzima utvr|e-nje zavr{ava se strmo, u vidu litice. Sa te strane ono je bilonepristupa~no, pa ukoliko bi se podgra|e nalazilo u pod-no`ju litice, ne bi imalo neposredne veze sa tvr|avom. Utom slu~aju ni fortifikacija ne bi efikasno obavljala jednu odsvojih bitnih funkcija – da, izme|u ostalog, {titi i civilno na-selje sa stanovni{tvom. Zapadna padina je pristupa~nija, aline dovoljno da bi na njoj moglo da se razvije naselje. Na tojstrani, na povr{inu terena izbijaju krupne neravne stene, ko-je ni na koji na~in nisu mogle da se uklope u prostor jednognaseljenog mesta. Donekle sli~an poloàj ima i isto~na padi-na, koja je jo{ vi{e uko{ena sve do platoa na kome se nalazesavremena seoska {kola i do nje crkva. Podno`jem ove padinei{ao je put prema gradu, odnosno glavnoj gradskoj kapiji, aprostor pored puta nikako nije smeo biti naseljen. Put jeupravo odatle morao da se {titi, {to zna~i da je tim pravcemtrebalo da bude raspore|ena straà sa eventualnim improvi-zovanim zaklonima, a ne civilno ljudstvo.

Za ubikaciju podgra|a ostaje, dakle, teren ju`no i jugo-zapadno od utvr|enja i donòn kule. Kako je neposrednoiza donòna i rova koji ga okruùje konstatovana gradska

•584 Brokijer 1950, 129.

•585 Ibid., 130 – prema opisu, podgra|e Beograda (village) otvorenoje, izvan bedema.

157

nekropola, to je podgra|e moglo da se formira u produèt-ku, na blago zatalasanom terenu koji gravitira prema izvoruvode za pi}e. Prakti~no, taj prostor je u svakom pogledu bionajpogodniji. To se naro~ito odnosi na blagu padinu jugo-zapadno od donòna koja je sa kule i bedema Malog gradabila skoro kompletno sagledljiva. Okrenuta je prema severu,prema toku Zapadne Morave, i {to je najva`nije, prema ve}pomenutom vrelu zdrave pija}e vode. Pri tome treba skre-nuti pa`nju i na to da je isti izvor koristilo stanovni{tvo selaStala}a sve dok se nalazilo na prvobitnoj lokaciji.

Ako se po|e od ove pretpostavke, onda je od podgra|aprema desnoj obali Zapadne Morave trebalo da bude i me-sto namenjeno odràvanju godi{njih sabora. Razumljivo jeda je i ono trebalo da bude u blizini vode za pi}e, s obziromna broj ljudi koji se tih dana okupljao. U narodu o tome ne-ma nikakvih kazivanja, kao {to ih nema ni o dàmiji za kojuBertrandon de la Brokijer tvrdi da je na uzvi{ici. Malih viso-va ima svuda, ali bez karakteristi~nih naziva i bez povr{in-skih nalaza odgovaraju}eg arheolo{kog materijala.

Kona~no, postoji i pitanje broda na Moravi, kao i nekevrste pristani{ta u kome se nalazilo, prema re~ima Brokijera,od 80 do 100 turskih {ajki.586 Ve} je izneta mogu}nost da sebrod nalazio na Ju`noj Moravi, na mestu gde je reka i sada{iroka, razlivena i relativno plitka, naro~ito pri niskim vodo-stajima kada iz vode izranjaju manji i ve}i sprudovi. Tu ne-ma jake struje i vrtloga, {to tako|e olak{ava prelazak ~amcimai splavovima sa jedne obale na drugu. Prakti~no, taj prelaz jestajao na izlazu iz klisure kojom se Ju`na Morava probijakroz Mojsinje, s tim {to se na drugom kraju klisure, na nje-nom po~etku, nalazio jo{ jedan prelaz u podno`ju brda nakome je Maletinski grad.587 Brod kod Stala}a morao je biti iu vezi sa putem koji je od Kru{evca vodio u pravcu Carigrad-skog druma, pa je po svoj prilici i zbog toga imao izuzetanzna~aj. Pri tome ne treba zanemariti ni njegovu vrednost lo-kalnog obele`ja, budu}i da je ~inio sponu izme|u malih se-oskih naselja na jednoj i drugoj obali reke. S druge strane,ne sme se isklju~iti ni mogu}nost postojanja broda i na Za-padnoj Moravi, tako|e kod Stala}a, pribli`no na mestu nakome se sada nalazi improvizovan pe{a~ki most, a gde je do-nedavno radila skela. I ova reka je na tom prostoru izuzetnomirna i pogodna za prelazak, a predanje kaè da je upravotu »oduvek bilo ~amaca za prelaz preko vode, do puta koji

vodi u obli`nja sela«. Verovatno se i u srednjem veku pret-postavljenim brodom i{lo iz tih predela u ravni~arske, na se-ver prema Varvarinskom polju i Sastavcima, ili u drugomsmeru, prema jugozapadu, {irokim pojasom leve obale rekesve do slede}eg prelaza kod Kru{evca.

Sasvim je verovatno da je organizovan prelaz postojaona oba mesta – i na Ju`noj i na Zapadnoj Moravi, s obziromna postoje}e prirodne pogodnosti a i potrebe kako vojne po-sade Stala}a, tako i mesnog stanovni{tva. Manastiru Ravani-ci je u tom slu~aju darovan samo jedan prelaz, i to svakakoonaj na kome se ubiralo vi{e prihoda – mo`da ba{ taj na Za-padnoj Moravi, budu}i da je bio bliì podgra|u.

Pouzdano se ne moè locirati ni mesto na kome su bileusidrene turske la|e. Prirodno bi bilo da se i ono nalazilo ne-gde u blizini prelaza preko reke. Naime, malim ~amcima saplitkim gazom pogodovala je mirna voda bez jake struje, ka-kva je i na jednoj i na drugoj Moravi kod Stala}a. Ipak, ~e{}asu mi{ljenja da su se la|e ustavljale na Ju`noj Moravi, po{toje, navodno, Velika Morava bila plovna sve dotle, prakti~nodo ulaza u klisuru. Me|utim, Brokijerov podatak je sasvimodre|en. On tvrdi da u »podno`ju planine (na kojoj je utvr-|enje), tamo gde se sastaju dve reke (Ju`na i Zapadna Mora-va), ima 80 do 100 {ajki…«.588 Pristani{te je bilo, prema tome,na stavama dveju reka ili u neposrednoj blizini takvog me-sta. Pri tome ponovo treba re}i da su stave sada na oko 2 kmudaljenosti od Stala}a prema severu, a ne u podno`ju uzvi-{enja na kome se grad nalazi. Postoje, dakle, te{ko spojivipodaci koje pruàju, s jedne strane, izvorna gra|a, a s druge,kasnije interpretacije takvih vesti, pri ~emu ni{ta ne trebapotpuno zanemariti. Mo`da su la|e zbilja bile i na stavama iu podno`ju grada, pod uslovom da su se u vreme Brokijero-vog prolaska tim putem stave nalazile bliè Stala}u. A mo`dani Brokijerove re~i ne treba shvatiti doslovno, jer se ni u na-zivima pojedinih geografskih pojmova nije najbolje snalazio.

Gradska nekropola se nalazila izvan utvr|enog prostora,ju`no i jugoisto~no od donòna, na blago nagnutoj zaravni(sl. 26). Po prvi put se na nju nai{lo pre vi{e desetina godina,kada je prose~en prilaz kojim se od seoskog puta stizalo do

•586 Ibid., 129.

•587 Mini} 1990, 140–145.

•588 Brokijer 1950, 129.

158


Malog grada. Tada je uni{ten znatan broj skeletnih grobova,a neki delimi~no o{te}eni bili su doskoro vidljivi u profilimaoba useka za put. Grobovi su prese~eni popre~no, pa se mo-glo zapaziti da su orijentisani u pravcu zapad–istok. Mesti-mi~no su se ocrtavale i grobne rake, {iroke oko 0,50–0,60 mi duboke u proseku 0,60–1 m, mereno od dana{njeg nivoaterena. Prema pojavama u profilima useka, izgleda da je ne-kropola imala dosta pravilne redove.

Prema svedo~enju me{tana, groblje se prostire sa obestrane pomenutog prilaznog puta. Isto~no od puta svojevre-meno je va|ena zemlja za izradu opeka, pa su tom prilikomkonstatovani gusto ukopani grobovi. U iskopu je bilo, na-vodno, najvi{e skeleta odraslih osoba, a u znatno manjembroju de~jih. Grobnih priloga nije bilo, izuzev malog srebr-nog nov~i}a koji nije sa~uvan i za koji se ne zna da li poti~eiz groba ili je na|en izvan grobnih celina.589

Kako bi se ovi podaci donekle upotpunili, otvorena jesonda na oko 50 m isto~no od starog iskopa za opeku.590 Usondi su otkrivena ~etiri skeleta i jedna grupa dislociranihlobanja. Skeleti su bili na oko 0,27–0,50 m relativne dubine,zbog ~ega su lo{e sa~uvani. Budu}i da su bile veoma tro{ne,kosti nisu va|ene iz zemlje, pa je izostala i detaljna antropo-lo{ka analiza.

Grob 1 – Relativna dubina 0,35 m. Skelet odraslog de-teta od oko 14–16 godina, orijentisan u pravcu severoza-pad–jugoistok, leì opruèn na le|ima. Lobanja je priklonje-na na desno rame, desna ruka je na grudima, leva je u karlici.Duìna skeleta 1,50 m. Nalaza nema.

Grob 2 – Relativna dubina 0,50 m. Skelet odrasle osobe,leì opruèn na le|ima. Orijentisan je u pravcu zapad–istok,sa skretanjem od 5° prema jugu. Lobanja je na zatiljku, oberuke su nisko na grudima. Duìna skeleta 1,55 m. Pol mu{ki.Arheolo{kih nalaza nema.

Grob 3 – Relativna dubina 0,55 m. Skelet odrasle oso-be, orijentisan u pravcu severozapad–jugoistok, leì opruènna le|ima. Lobanja je na zatiljku, desna ruka na grudima, le-va na pojasu. Duìna skeleta 1,52 m. Pol ènski, oko 30–40godina. Arheolo{kih nalaza nema. Grobna raka se jasno ocr-tava, duga je 1,60 m, {iroka 0,46 m.

Grob 4 – Relativna dubina 0,27 m. Skelet deteta od oko2–3 godine, orijentisan u pravcu zapad–istok sa otklonom od20° prema jugu. Skelet leì na le|ima, lobanja je na zatiljku,

obe ruke su na grudima. Kosti potkolenica nedostaju. O~u-vana duìna skeleta 0,55 m. Arheolo{kih nalaza nema. Ske-let se nalazi delimi~no iznad skeleta u grobu 2.

Grupa lobanja – Relativna dubina 0,40 m. Tri fragmen-tovane lobanje odraslih osoba, sakupljene na istom mestu.Pripadaju osobama mu{kog pola razli~itog uzrasta. Uz loba-nje je bilo i nekoliko vratnih pr{ljenova. Arheolo{kih nalazanema.

Iako su u sondi otkrivena samo ~etiri groba, dobijeni suosnovni podaci o nekropoli kao celini, a i dopunjena su pret-hodna zapaànja. Izvesno je da su pokojnici ukopavani u je-dostavne grobne rake, a kako nema tragova drvenih dasaka,ni bilo kakvih metalnih zakivaka, izgleda da pri sahrani nisukori{}eni ni kov~ezi. Tako|e nema nagove{taja o postojanjutrajnih nadgrobnih obele`ja, mada je neka vrsta belega svaka-ko morala postojati. Mogle su to da budu humke ili beleziod drveta, jer su se samo tako stvarali uslovi za formiranje iduè odràvanje kako pravilnih redova, tako i odre|enih raz-maka izme|u pojedinih grobova.

I ostala zapaànja svedo~e o pogrebnim obi~ajima svoj-stvenim gotovo svim kasnosrednjovekovnim grobljima. Presvega, to je orijentacija koja se kre}e od potpuno pravilnogsmera zapad–istok do izvesnih skretanja koja su u su{tini za-nemarljiva. Karakteristi~an je i poloàj ruku – na grudima iliu predelu pojasa, kao i odsustvo grobnih priloga. înjenicada se skeleti u sondi nalaze na znatno manjoj dubini od ske-leta u profilu puta govori o novijim izmenama terena, {to jei razumljivo budu}i da su u pitanju i sada aktuelni dvori{niprostori. I grupa lobanja je posledica neke od novijih inter-vencija kojom je uni{teno vi{e skeleta. Sa~uvane su i zajednopokopane samo lobanje, jer se prema njima oduvek odnosi-lo sa vi{e pijeteta nego prema ostalim delovima skeleta.

Malo je verovatno da je nekropola grada Stala}a bila bezcrkve ili bar neke vrste grobne kapele. Danas se u konfigura-ciji tla ne zapaàju nikakvi tragovi ni od zidova takvog obje-kta, niti prostori sa intenzivnijim {utom, a o postojanju crkvenije se sa~uvalo ni predanje. Treba, me|utim, podsetiti na

•589 Prema podacima D. Vuji}a, vlasnika imanja.

•590 Sonda nije mogla da bude postavljena u produètku starijeg isko-pa po{to je u me|uvremenu tu izgra|ena vikend ku}a. U toku kopanjatemelja za ku}u nailazilo se na kosti skeleta, navodno rasturenih.

159

• P O D G RA \ E I N E K R O P O LA •

naizgled bezna~ajnu napomenu M. Rizni}a, koja bi mogla,eventualno, da posluì bar kao putokaz za neka budu}a te-renska istraìvanja. Naime, on kaè da se »malo dalje od kule(donòna), na ju`noj strani, vide zidovi neke goleme zgrade.U sredini tih zidova vidi se golema rupa ispunjena tesanimkamenjem, koje je nalik na poklopce rimskih grobnica«.591

Na jednom takvom kamenu je stajala, navodno, i alka odgvo`|a. Ukoliko je ovaj podatak ta~an, a nema razloga da seu potpunosti odbaci, onda bi to mesto ju`no od kule treba-lo da se nalazi ili pri kraju pomenutog prilaznog puta koji seupravo pred donònom {iri u ve}i plato, ili zapadno od pu-ta, u dvori{tu u kome sada postoji ku}a sa vi{e privrednihobjekata. Tu nisu obavljena istraìvanja, jer se na slobodnimpovr{inama vi{e puta prekopavalo. Trenutno se u dvori{tunalaze dve seoske kaptaè za vodu – jedna aktivna a druga na-pu{tena, gomila izba~ene zemlje i nekoliko ve}ih jama, ~ijanamena nije poznata ni vlasniku imanja. Ukoliko se tu i na-

lazila crkva, od nje se svakako mogu o~ekivati samo neznatniostaci. S druge strane, takvo mesto bi za crkvu bilo prirodno.U Malom gradu za nju nije bilo dovoljno prostora, a u Veli-kom bi bila previ{e udaljena od prebivali{ta gradskog vlaste-lina i, {to je veoma va`no, od nekropole. Ispred donòna, onase prakti~no nalazila izme|u tvr|ave i podgra|a, pa su moglida je koriste i ìtelji naselja i gradska posada. Tu je mogla dasluì kao bogomolja, a ujedno i kao grobna kapela.

Pretpostavljena crkva je na takvom mestu imala sve uslo-ve da bude dobro branjena, s obzirom na blizinu donòna.Me|utim, nije isklju~eno da je oko crkve, odnosno oko ce-log kultnog prostora, postojalo i dodatno obezbe|enje u vi-du manjeg bedemskog zida, {to na terenu nije provereno.Postojanje crkve na goblju ne isklju~uje mogu}nost da se uokvirima gradskih bedema nalazila jo{ koja bogomolja, na

•591 Rizni} 1891, 62.

160


malterni {ut

zdravica

humus sa dosta sitnog kamenapeskovit sloj

zdravica

Sl. 96. Stala}, Mali grad, grobovi uza zapadni bedem u sondi 2 (R 1 : 50)

0 1 m

primer u Velikom gradu za vojsku ili u donònu, kao {to sukapele u pirgovima Ravanice i Banjske.592

S obzirom na starosnu i polnu strukturu pokojnika, ne-kropolu je o~igledno koristilo i stanovni{tvo podgra|a igradska posada. Dva skeleta su, me|utim, na|ena nezavisnood nekropole, u Malom gradu, u neposrednoj blizini zapad-nog bedema (sl. 96). Skeleti su bili jedan kraj drugog na istojdubini, pa nema sumnje u to da su oba pokojnika ukopanajednovremeno, u istu grobnu raku. Stoga su oba obeleènakao grob 5. Prvi skelet, bliì bedemu (5a), leì na le|ima, salobanjom na zatiljku i desnom rukom na pojasu. Leva je viso-ko povijena, sa {akom na ramenu. Duìna skeleta je 1,76 m,pol je mu{ki, oko 20–25 godina. Drugi skelet (5b) je para-lelan sa prethodnim i ima isti poloàj. Obe ruke su na gru-dima, s tim {to desna leì malo vi{e od leve. Duìna skeletaje 1,68 m, a pol je mu{ki, oko 50 godina.

Oba skeleta su bila u jednostavnoj grobnoj raki, bez kon-strukcije i bez sanduka, i ni kraj jednoga nije bilo arheolo{kihnalaza. Orijentisani su u pravcu sever–jug, sa skretanjem od15° prema istoku, {to ih izdvaja od grobova na nekropoli. Ustvari, oni su paralelni sa bedemom, pa je izvesno da je sahra-na obavljena u vreme kada je utvr|enje postojalo i kada je pra-vac bedema diktirao orijentaciju grobova. S obzirom na mestosahrane, kao i na pol pokojnika i njihovo starosno doba, vero-vatno su u pitanju bile osobe koje su stradale u nekom ratnomokr{aju, kada prilike i op{ta opasnost nisu dozvolile da se sa-hrane na zajedni~kom groblju. Mo`da se to dogodilo ba{ uvreme Musine opsade Stala}a, uo~i kona~ne propasti grada.

U neposrednoj blizini utvr|enja, ta~nije u njegovom pod-no`ju, nalazi se jo{ jedna nekropola formirana oko male crk-

vice posve}ene sv. Duhu. Danas je ovaj kompleks u okvirudvori{ta savremene seoske crkve. Nekropola se vremenom{irila, tako da je konstatovana izvan crkvenog dvori{ta, na ~i-tavih pedesetak metara dalje prema istoku. Na tom isto~nomkraju, prilikom kopanja temelja za ku}u jednog seoskog do-ma}instva nai{lo se na vi{e skeletnih grobova u kojima je,navodno, bilo prstenja i ogrlica od staklenih perli. Na ju`nojivici porte su tokom istraìvanja anti~kih ciglarskih pe}i ta-ko|e otkriveni skeletni grobovi, ali ovog puta bez ikakvihnalaza. Po stepenu o~uvanosti drvenih kov~ega i kovanika,ovaj deo groblja je iz sasvim kasnog perioda – okvirno izXVIII i XIX veka. Groblje je gre{kom ozna~eno kao rimskosamo zato {to su grobovi ukopani u sloj sa opekama izba~e-nim iz ciglarskih pe}i i {to je ispod nekih skeleta konstatova-na poneka ravno poloèna opeka.593

Na osnovu svih zapaànja, groblje u crkvenoj porti pri-pada stanovni{tvu sela Stala}, a vremenski moè da se opre-deli u razdoblje od XV–XVI pa sve do XIX veka, kada jeodatle izme{teno na susedno uzvi{enje, na kome se i sadanalazi. Savremeno seosko groblje nalazi se zapravo izme|utog u crkvenoj porti i onog srednjovekovnog kod donònkule. Stoga se ~ini da je ceo taj potez, od donòna niz padi-nu brda prema savremenoj crkvi, sve vreme sluìo kao kult-no mesto. Sticajem razli~itih okolnosti groblje je menjalouù lokaciju, s tim {to se to prvi put desilo neposredno poru{enju utvr|enja. Od tada je po~elo da se formira oko ma-le crkve sv. Duha, koja je posluìla kao bogomolja i ujednokao grobna kapela.594 Dana{nje groblje zasnovano je tek uvreme izgradnje nove crkve, kada se ukazala potreba da seoko nje ograni~i odgovaraju}e dvori{te.

•592 Vulovi} 1981, 29–30; Popovi} S. 1994, 193, 215.

•593 Ra{kovi} 2002, 51.

•594 Ta~no vreme nastanka crkve sv. Duha nije u potpunosti re{eno.Nalaz zlatnog novca Romana I (921–927) u njenim temeljima navodineke istraìva~e na to da izgradnju hrama opredele okvirno u X vek. Po-minju se i neprovereni podaci o zlatnom ~ankastom novcu iz jednog odgrobova sa tog prostora – Stani} 1980, 70; Ra{kovi} 2002, 51. Kada jere~ o novcu Romana I, treba ukazati na obi~aj polaganja zlatnika uz te-melj novog hrama, bez obzira da li je moneta kurentna ili starija.

161

• P O D G RA \ E I N E K R O P O LA •

ZAVR[NA RAZMATRANJA

REDNJOVEKOVNI STALA] je primer fortifikacijekompleksnog tipa, koja je pored utvr|enja sa vojnom posa-dom imala podgra|e kao civilni deo i nekropolu koju su ko-ristili svi ìtelji tog mesta. Pripadao je nizu va`nih i dobroutvr|enih mesta srednjovekovne Srbije s kraja XIV i po~et-ka XV veka, me|u kojima se isticao veli~inom, specifi~nimpoloàjem i izvanrednim strate{kim zna~ajem. On nije, po-put mnogih starijih, ali i istovremenih utvr|enja, zauzimaote{ko pristupa~ne vrhove uzvi{enja kao {to je, na primer, obli-`nji Koznik, niti sasvim blagu uzvisinu, kao susedni Kru{evac,a ne nalazi se ni u ravnici, kao ne{to poznije Smederevo. Utom smislu predstavljao je prelaz od tvr|ava isklju~ivo voj-nog karaktera ka fortifikacijama op{teg zna~aja i mnogostru-ke uloge.

Stala} je tvorevina razdoblja koje je bilo veoma va`no uistoriji srednjovekovne srpske dràve. Njegova izgradnja bi-la je uslovljena mnogim okolnostima koje su nalagale formi-ranje velikog i izuzetno mo}nog utvr|enja. Posle pomeranjasredi{ta srpskih zemalja u Pomoravlje, u periferne oblastibiv{eg carstva, i osnivanja Kru{evca kao prestonog mesta,upravo je krajnji istureni severoisto~ni ogranak Mojsinjskeplanine predstavljao jedan od veoma pogodnih poloàja zaodbranu i o~uvanje grani~nih predela nove dràve. To je je-dan od osnovnih i izuzetno va`nih razloga da izgradnja sta-la}kog utvr|enja otpo~ne u pribli`no isto vreme kada i po-dizanje Kru{evca i jo{ nekih sli~nih mesta u bliòj okolini.On stoga nosi sve odlike tada{njeg vojnog graditeljstva – odna~ina zidanja i vrste upotrebljenog materijala do oblika iop{teg re{enja. Zbog aktuelnih politi~kih prilika, pre svegazbog bliske opasnosti od Turske, s jedne, i Ugarske, s drugestrane, izgradnja je tekla uùrbano, pa su izvesni elementi

S

•162•

•163•

fortifikacije izostali. Bedemi su bez temeljnih delova i na nji-ma nema uobi~ajenih kula na odre|enim razmacima ili ka-rakteristi~nim mestima, mada je sve to imalo va`nu ulogu uop{tem sistemu odbrane. Tehnika zidanja, me|utim, ista jekao i na drugim ve}im vojnim fortifikacijama tada{nje Srbi-je. Primenjen je isti sistem drvenih santra~a u masi lomlje-nog i pritesivanog kamena sa malternim vezivom kao i istipostupak pribavljanja gra|e iz neposredne blizine. Postoje}erazlike u op{tim re{enjima ili izvesnim arhitektonskim i dru-gim pojedinostima izme|u Stala}a, Kru{evca, Ravanice ilibilo kog drugog obli`njeg vojnog ili manastirskog utvr|enjaposledica su rada razli~itih grupa majstora, koji su morali dase prilago|avaju uslovima terena, pa se i zbog toga nisu uveku potpunosti pridràvali uzora na koji su se ugledali. To seu Stala}u vidi po dvostrukim bedemima samo na istaknuti-jim i pristupa~nijim delovima grada koji su bili od vitalnijegzna~aja, po sukcesivnom suàvanju zidova donòna po spra-tovima, obliku i poloàju palate u Malom gradu, a zatim ipo sitnijim detaljima kao {to su oslikavanje ulaza na donòn,malterna imitacija opeka na njegovim fasadama, oslikavanjekapije na Velikom gradu i dr., a vidljivo je i po sekundarnojupotrebi starijeg gra|evinskog materijala prikupljenog saobli`njih rimskih i ranovizantijskih lokaliteta.

Ta~no vreme izgradnje srednjovekovnog Stala}a nije po-znato. O tome nije nigde ni{ta zabeleèno, niti se utvr|enjepod ovim nazivom pominje sve do izdavanja povelje mana-stiru Ravanici. Tada, 1377. godine po Bolonjskom, odnosno1381. godine po Vrdni~kom prepisu povelje, Stala} je ve}formirano i poznato mesto, {to zna~i da je njegova izgrad-nja sigurno otpo~eta bar nekoliko godina ranije. Za utvr|e-nje takve veli~ine, koje po obimu prevazilazi ~ak i istovreme-

nu prestonicu Kru{evac, bilo je potrebno dosta vremena, pase ne bi pogre{ilo kada bi se reklo da je njegovo podizanjepo~elo odmah po pomeranju sredi{ta srednjovekovne Srbije uPomoravlje. Zbog op{te, a pre svega zbog politi~ke situacijeu kojoj su se nalazile srpske zemlje kneza Lazara Hrebelja-novi}a, prvi i osnovni potez bio je usmeren na organizacijuodbrambene mo}i u novim predelima. Imaju}i na umu opa-snost od turske sile, koja je posle pobede u Mari~koj bitki1371. godine bila u neprekidnoj ekspanziji, kao i od mogu-}ih upada ugarske vojske, razumljiva je bila obnova postoje-}ih i podizanje novih utvr|enja na svim strate{ki va`nim po-loàjima. Tako se mogu shvatiti i vesti Konstantina Filozofau kojima govori o knezu Lazaru, o starijim poru{enim i po-paljenim gradovima koje je popravio i o novim koje je po-digao kada i Kru{evac.595 Za Stala} je odabrano strate{ki iz-uzetno zna~ajno mesto, a s obzirom na ulogu koja mu je ve}pri podizanju bila namenjena, odre|ena mu je i odgovaraju-}a veli~ina.

Da je i stala}ko utvr|enje po~elo da se gradi ubrzo posleMari~ke bitke, kako se pretpostavlja i za Kru{evac, pokazu-ju i obave{tenja o jo{ nekim gradovima nastalim u pribli`noisto vreme. Me|u njima se jedino za Koprijan raspolaè po-uzdanim podacima iz natpisa uklesanog na kamenom nad-vratniku gradske kapije. Pored godine 1372. tu stoji i da jegrad sazidan u vreme »blagovernog gospodina kneza Laza-ra«.596 Za neke druge gradove Moravske Srbije, pre svega zaBovan i utvr|enje kod Trubareva, o sli~nom datovanju po-stoje samo pretpostavke, ali prili~no ~vrsto zasnovane.

•595 Konstantin Filozof 1936, 58, 60.

•596 Tomovi} 1974, 78–79, sl. 65 i nap. 179, 180.

Stala} je veli~inom bio predvi|en za mnogoljudnu vojnuposadu, kako bi uspe{no {titio prestono mesto u Kru{evcu injegovo dalje zale|e. To je nalagala opasnost od eventualnihneprijateljskih napada sa istoka prema toku Zapadne Mora-ve, a isto tako i sa severa prostranim ravnim poljem s levestrane Velike Morave. Uz to, trebalo je da stoji na zavr{etkuklisure kojim se Ju`na Morava probija kroz Mojsinjsku pla-ninu, da ~uva prelaz preko reke koji se nalazio u blizini i daprati mogu}a kretanja sa juga, du` toka iste reke. Da je taj deopriobalja morao dobro da se ~uva, pokazuje i pomenutoutvr|enje u ataru sela Trubarevo (tzv. Maletinski grad, Jeri-nin grad, Gradi{te) koje je izgra|eno na po~etku iste klisu-re. Na tom mestu je tako|e postojao prelaz preko reke, bu-du}i da je i tu, kao i kod Stala}a, Ju`na Morava razlivena i

plitka. Oba grada, dakle, imala su sli~nu ulogu, pa je jasnoda su nastala u isto vreme kao jedinstveno re{enje.597

Utvr|enje u Trubarevu je znatno manjih razmera odStala}a (sl. 97, 98). Njegova veli~ina je zavisila od prirodnihuslova terena, ~emu su graditelji morali da se prilagode, alii od obaveza koje su mu bile namenjene, kao i od predvi|e-nog broja stalno prisutne posade. Izgra|eno je na vrhu i pa-dini jednog od krajnjih isto~nih ogranaka Mojsinjske plani-ne oko koga Ju`na Morava pravi petljastu okuku. Mesto jeizvanredno, budu}i da je sa tri strane imalo prirodnu odbra-nu a samo je ~etvrtom bilo spojeno sa brdskim masivom. Potome neodoljivo podse}a na utvr|enje Bovan kod Aleksin-

•597 Rizni} 1891, 57; Mini} 1990, 142–143.

164


Sl. 97. Utvr|enje kod Trubareva, osnova

0 10 m

sonda I

sonda II

pu

t

r o v

N

ca, koje tako|e zauzima vrh stenovitog breùljka u o{trojokuci Moravice, desne pritoke Ju`ne Morave. I Bovan stojiiznad ulaza u Moravi~ku klisuru i ~uva prolaz tim putemvr{e}i nadzor i nad okolnim terenom.598

Gornji, Mali grad utvr|enja u Trubarevu u osnovi je ~etvo-rougaonog oblika, pa je i po tome nalik Bovnu, a donekle iKoprijanu kod Ni{a.599 Donji, Veliki grad je na blago uko-{enoj padini, na kojoj se dalje pruàlo podgra|e. Na ju`nojstrani Mali grad se zavr{avao na samoj ivici strme padine ko-ja se terasasto spu{ta na levu obalu reke, ta~no prema mogu-}oj lokaciji prelaza – broda. Ima indicija da je pristup reci,odnosno brodu, bio branjen od vrha uzvi{enja sve do obale,bedemom ~iji se tragovi uo~avaju na mestimi~no zaravnjenimdelovima stenovite padine. Zanimljivo je da je ovakav poloàjgrada naveo M. Rizni}a, prvog istraìva~a tih predela, da za-beleì predanje po kome je prvobitni Stala} bio na tom mestu.Navodno se tek po njegovom ru{enju pristupilo izgradnjidrugog Stala}a kraj sastava Ju`ne i Zapadne Morave.600

U toku manjih sonda`nih radova sprovedenih na graduu Trubarevu, otkrivena je izvesna koli~ina pokretnog arheo-lo{kog materijala, koji je u pojedinim slu~ajevima identi~annalazima iz Stala}a. To se prvenstveno odnosi na cevaste me-talne predmete sa zupcima na jednom kraju, za koje vlada mi-{ljenje da pripadaju tka~kom razboju,601 a zatim i na pojedi-ne oblike negle|osanih lonaca koji su u Stala}u svrstani u tip

I/6.602 I ti nalazi svedo~e o tome da su oba ova srednjove-kovna grada postojala paralelno.

Stala} je zajedno sa utvr|enjem u Trubarevu obrazovaoi neku vrstu unutra{nje linije {ireg grani~nog pojasa tada{njeSrbije prema istoku. Ova odbrana je pratila levu obalu Ju`neMorave ka jugu prema Koprijanu, s tim {to je na tom pote-zu verovatno postojalo jo{ neko utvr|enje ~iji ostaci do sadanisu registrovani. Kako se doznaje iz nekih kasnijih doga|a-ja i pojedinih pisanih vesti, prva grani~na odbrana nalazila ses druge strane Ju`ne i Velike Morave. Od Koprijana je i{la kaseveru preko Lipovca, Bovna, Petrusa i dalje ka u{}u Pore~kereke u Dunav, na Vi{esavu.603 Pri tome ovaj pravac ne trebashvatiti kao ~vrstu grani~nu liniju, ve} kao njenu pograni~nuodbranu prema utvr|enjima koja su se po~etkom XV vekanalazila u turskim rukama.

Da li je Stala} predstavljao i vojnoupravni centar izvesne{ire regije, pitanje je u domenu istoriografskih razmatranja.Prirodno je da velika i jaka tvr|ava treba da {titi ne samo sta-

•598 Jovanovi} 1995, 109, sl. 1.

•599 Deroko 1950, sl. 108.

•600 Rizni} 1891, 56.

•601 Diaconu 1977, 39, fig. 22/7–13.

•602 Videti sl. 42/9–17.

•603 Mi{i} 1987, 84–85.

165

• Z AV R [ N A RA Z M AT RA N JA •

Sl. 98. Utvr|enje kod Trubareva, unutra{nji izgledi severnog i isto~nog zida

novni{tvo u svojoj neposrednoj blizini ve} i ìtelje udaljeni-jih manjih neutvr|enih mesta seoske privredne strukture.Uprkos rekognosciranju okolnog terena, tragovi takvih na-selja nisu ustanovljeni, a nema mnogo ni odgovaraju}ih to-ponima. Razlog su, po svoj prilici, po{umljeni predeli, gde suostaci slabo gra|enih naseobinskih objekata vremenom uni-{teni ili su potpuno pokriveni dugogodi{njim naslagama li-snatog pokriva~a i formiranjem sve mo}nijeg humusnogsloja. Ne treba zanemariti ni ~estu pojavu kontinuiranog ì-vota na istom prostoru, pri ~emu se tragovi eventualnih sta-rijih naselja nalaze ispod dana{njih. U svakom slu~aju, pret-postavka o stala}koj fortifikaciji kao za{titi drugih manjihaglomeracija zasada ostaje bez mnogo materijalnih dokaza.O tome da je takvo mi{ljenje i pored svega mogu}e, govorive}i broj crkvenih objekata, grobljanskih ili manastirskih, ra-sutih od Stala}a u pravcu juga po uvalama i obroncima s obestrane Ju`ne Morave. Tamo gde su postojali kultni objektimoralo je da bude i stalno naseljenih mesta, bilo u neposred-noj blizini, bilo u ne{to daljoj okolini. Da li su ona bila uokvirima pojedinih ùpa i da li je Stala} predstavljao sredi-{te neke jo{ manje administrativne jedinice ili feuda – ostajeza druge studije. Pri tome ipak treba imati u vidu postojanjeùpe Zagrlate, koja je obuhvatala prostrane predele s levestrane Ju`ne Morave.604 Mada nema pouzdanih podataka onjenim severnim grani~nim delovima, ipak se pretpostavljada je dopirala sve do sastava Ju`ne i Zapadne Morave. O po-loàju te ùpe svedo~e i ne{to starije povelje manastiru Hi-landaru, najpre Stefana Nemanje a zatim Stefana Prvoven~a-nog, u kojima se nabrajaju ùpe oslobo|ene od vizantijskevlasti.605 Prema navedenom redosledu Zagrlata je ubeleènapre ùpe Leva~, a kako je poloàj Lev~a poznat, Zagrlata jemorala da se nastavlja dalje u pravcu juga, uz levu obalu do-njeg toka Ju`ne Morave.606 Upravo je to teritorija kojom jedominirao Stala}. Va`no je tako|e skrenuti pa`nju i na po-velju manastiru Dren~i iz 1382. godine, kojom se pored ne-koliko sela ju`no od Stala}a daruje i »u Zagrlati trg na Mo-ravi«.607 Neka od tih sela mogla su da se identifikuju u da-na{njim istoimenim naseljima, a »Ljube{ vi{e Zarve« i sadase nalazi u blizini leve obale Ju`ne Morave.608 Dodu{e, bli-ì je utvr|enju kod Trubareva nego Stala}u, pa je u jednomdelu pomenute ùpe svakako i ono predstavljalo sredi{te saizvesnim obavezama.

Majstori graditelji Stala}a nisu poznati. Jasno je samo dasu bili dobro upu}eni u sve poslove oko izgradnje takvogobjekta i da su imali prilike da se upoznaju sa drugim sli~nimistovremenim fortifikacijama, na koje su se u granicama mo-gu}nosti ugledali, ali je odluku o poloàju i veli~ini utvr|enjasigurno doneo neko drugi. Neko je morao biti dobro upo-znat sa strate{kom ulogom koju je Stala} trebalo da ima i da jeuspe{no obavlja. Skoro da nema sumnje u to da je to bio li~-no vladar, budu}i da postoji mnogo razloga za takvo mi{lje-nje. Na prvom mestu, to je ve} pomenuta blizina Kru{evcai kneèvog sedi{ta, koji su u Stala}u imali neposrednu za{ti-tu. Tu je zatim i veli~ina stala}kog utvr|enja kao pouzdanagarancija za takvu za{titu, a i za druge obaveze. Podatak daje knez Lazar pisao povelju Lavri sv. Atanasija 1381. godine»u plemenitom gradu Kozniku« tako|e ukazuje na iznetumogu}nost.609 Naime, ako je knez u Kozniku izdavao pove-lje, to zna~i da je u njemu povremeno stolovao. I odranije jepoznata pojava da su pored oficijelnog rezidencijalnog me-sta postojala i druga u kojima je tada{nji vladar boravio iprema potrebi obavljao redovne du`nosti.610 A po{to je Ko-znik bio jedan od kneèvih utvr|enih mesta, nema razlogada se sli~no ne ustvrdi i za Stala}, budu}i da je za to imaoznatno vi{e uslova. Kona~no, u stala}kom Malom gradu po-stojala je i palata koja je u svakom pogledu bila dovoljno re-prezentativna da u njoj, pored lokalnog vlastelina kome jegrad bio poveren na upravu, povremeno boravi i vladar.

Da je Stala} bio u neposrednoj kneèvoj vlasti pokazujei njegova povelja manastiru Ravanici. Ve} je re~eno da je vla-stelinstvu ovog manastira knez Lazar poklonio u Stala}u pana-|ur Petrov sa brodom.611 Poklonio je zapravo prihode kojisu se na saboru ubirali od trgovinskih poslova i prelaza pre-ko reke. Malo je verovatno da je to darovao sa tu|ih pose-da. To su uvek bili znatni pokloni i zato su redovno beleèni

•604 Dini} 1978, 74; Blagojevi} 1996, 203; Vasi} M. 1972, 51.

•605 Blagojevi} 1996, 202 i nap. 21, 22.

•606 Ibid., 202–203 i nap. 23.

•607 Blagojevi} 1972, 37; Dini} 1978, 74.

•608 Blagojevi} 1972, karta sa ubiciranim naseljima.

•609 ]irkovi} 1983, 98.

•610 Jire~ek 1923, knj. III, 9–10.

•611 Novakovi} 1912, 770.

166


167


Sl. 99. Aksonometrija Glavne kule – don`ona

naporedo sa selima i drugim dobrima koja su se tada darivalai koja su pre toga bila u vlasni{tvu darodavca, u ovom slu~ajuvladara. Vladar se tom prilikom odricao dela svojih poseda,koji su se na taj na~in smanjivali, ali u datim okolnostima suse i pove}avali.612 U Stala}u je umanjen samo deo prihoda,pri ~emu vredi pomenuti da su se pri pojedinim ve}im mana-stirima i gradovima sli~ni sabori odràvali dva, pa ~ak i ~etiriputa godi{nje, i to uvek o ve}im verskim praznicima.613 Pri-hode sa pana|ura vladari su poklanjali manastirima i ranije– jo{ je Stefan Nemanja podario prava sa pana|ura u Ho~ikalu|erima manastira Hilandara.614

Stala} je vrlo kratko vreme, pribli`no oko ~etrdeset godi-na, odgovarao obavezama koje su mu bile odre|ene. Izgle-da da tokom tog perioda nikada nije bio neposredan u~esniku velikim i zna~ajnim doga|ajima koji su u ve}oj ili manjojmeri bili presudni za opstanak dràve. Zemlje kneza Lazarasu se na{le na udaru turske osvaja~ke politike ve} osamdese-tih godina XIV veka, nepunu deceniju od po~etka gradnjeutvr|enja. Turska vojska je 1380. godine do{la sve do obla-sti Para}ina, gde ih je na Dubravnici do~ekao i potukao kne-èv vlastelin Crep Vukoslavi}, ba{tinik Petrusa.615 Sukob seprakti~no odigrao nadomak Stala}a, ali ipak dovoljno dalekoda ga mimoi|e. Samo {est godina kasnije velika turska vojskapredvo|ena sultanom Muratom I zauzela je Ni{, ali je pri po-ku{aju da dolinom Toplice za|e dublje u unutra{njost srpskihzemalja i dospe do Kru{evca, bila zaustavljena na Plo~niku.616

Tu, na prostoru izme|u dana{nje Kur{umlije i Prokuplja,do~ekao ju je knez Lazar, pa je Stala} i tada ostao po{te|enneposredne opasnosti. Tada, kao i u vi{e navrata kasnije,Turci su koristili stare puteve i prirodne saobra}ajnice koji-ma je Srbiju nekada napadala i Vizantija.617 I na Kosovo,gde se 1389. godine odigrao odlu~uju}i srpsko-turski okr-{aj, sultan Murat je sa vojskom do{ao sa istoka, ostavljaju}ipo strani ne samo Kru{evac i Stala} ve} i skoro celu Morav-sku Srbiju. Zahvaljuju}i postignutom primirju, Kru{evac iStala} nisu pali u turske ruke ni po zavr{etku Kosovskog bo-ja, uprkos porazu koji je pretrpela srpska strana.618

Prirodno je postaviti pitanje {ta se zbivalo sa Stala}em zasve to vreme, kakvu je ulogu odigralo utvr|enje i da li jegradski zapovednik – vlastelin u~estvovao sa delom svojedruìne i vojske bar u Kosovskoj bici. Iako o tome nema ni-kakvih vesti, velika je verovatno}a da se pridruìo vladaru,

tim pre {to je kneèvoj vojsci stizala pomo} i iz znatno uda-ljenijih krajeva. Ni arheolo{ki podaci o tome ne govoremnogo. Jedino je ustanovljeno da je utvr|enje dodatno pri-premano za eventualne neprijateljske napade, o ~emu svedo-~i zazi|ivanje kapije izme|u Malog i Velikog grada. Kapijaje temeljno zatvorena ~vrstom zidnom masom, ~ime je one-mogu}en neposredan prolazak kroz kulu II, zapravo kroznjen prizemni deo. Kula je istovremeno na spolja{njim stra-nama sva tri isturena zida obloèna dodatnim zidom znatnedebljine, koji je u donjoj o~uvanoj zoni gra|en vertikalno.Za kori{}enje je preostao prolaz kroz bedem, na {ta ukazujenovo stepeni{te prislonjeno uza spolja{nje lice bedema, ne-posredno uz kulu. Na ovaj na~in Mali grad je bio maksimal-no obezbe|en, iako je i do tada ~inio najbolje branjenogradsko jezgro. Tada su u Mali grad sme{tene kova~nice, bu-du}i da je to bila najneophodnija delatnost u ratnim vreme-nima, a naro~ito u opsadnim situacijama. Me|utim, nejasnoje da li je prolaz kroz prizemni deo kule II bio zazidan kaoizvesna preventiva ve} u vreme prvih opasnosti od turskihnaleta ili pred odlu~uju}i boj na Kosovu. Pri tome ne trebazanemariti ni mogu}nost da se to moglo dogoditi i nepo-sredno posle Kosovske bitke zbog bojazni od narednih po-hoda osmanske vojske. Mo`da je na utvr|enju bilo jo{ nekihsli~nih radova u vezi s pobolj{anjem odbrane, na primer nagornjim delovima bedema, {to se ni na jednom mestu nije sa-~uvalo. Me|utim, period izme|u turskih sukoba sa Crepom1380. godine i Kosovske bitke 1389. godine bio je suvi{ekratak da bi se intervencije te vrste odrazile na arheolo{ke na-laze i druga terenska zapaànja. Nisu konstatovane nikakvepromene u kulturnom sloju, niti u stratigrafskim odnosimaizvesnih kategorija predmeta, {to bi moglo da uti~e na pre-ciznije datovanje pomenutih gra|evinskih poduhvata.

U borbi na Kosovu Srbija je ostala bez gospodara a mno-ga utvr|enja bez svog vlastelina i vojnog zapovednika. Iz

•612 Dini} 1978a, 102.

•613 Jire~ek 1923, knj. III, 225.

•614 Ibid., 225–226.

•615 Blagojevi} 1987, 37.

•616 Mihalj~i} 1982, 42.

•617 Maksimovi} Lj. 1983, 7–17.

•618 Spremi} 1972, 11.

168


bitke se nisu vratili ni mnogi vi|eniji ljudi bliski knezu i vla-darskom dvoru. U Stala}u je i posle svega ìvot nastavljen,s tim {to se ne zna da li pod upravom istog zapovednika i saistim obimom vojne posade. Na osnovu arheolo{kih nalazaipak se moè zaklju~iti da se u na~inu ìvota skoro ni{ta nijeizmenilo. Izgleda da su sve dotada{nje aktivnosti bile nasta-vljene i da se gradska posada i dalje snabdevala svim neop-hodnim predmetima, a me|u njima i luksuznim trpeznimposu|em, u istoj koli~ini kao i dotada.

Mada vesti Konstantina Filozofa javljaju da su u Srbijiposle smrti kneza Lazara otpo~ele razmirice me|u vlastelom,a da su se pojedinci i osamostalili, sva je prilika da je Stala}i dalje ostao u neposrednoj vlasti dvora.619 To se na prvommestu naslu}uje po postupcima kneèvih naslednika. Knegi-nja Milica sa sinovima Stefanom i Vukom ve} 1395. godinepoklanja manastiru Sv. Pantelejmona na Svetoj gori iz gradaStala}a ~oveka Stanka.620 Istom poveljom ona u Bovnu da-je dva ~oveka da budu manastirski i da vode ra~una o redov-noj isporuci soli toj mona{koj zajednici. Kneèvi naslednici,zna~i, polagali su na pomenute gradove, kao i na jo{ nekolikokoji se navode u povelji, isto pravo kao uostalom i na pre-stoni grad Kru{evac, u kome tako|e daruju jednog ~ovekasa svojom ku}om.621 Postojala je zapravo praksa da vladari ikrupnija vlastela poklanjaju manastirima ljude sa obavezomda sluè monasima koji su se nalazili na proputovanju ili sa-kupljanju dobara sa imanja koja su im ostavljana istim darov-nim poveljama ili nekima koje su ranije izdate. Poklanjali suih sa sopstvenih poseda, a ne sa tu|ih.622 Status Stala}a je ta-ko u pogledu vladarskih ovla{}enja ostao nepromenjen i predkraj XIV veka.

Na samom po~etku narednog stole}a, za vlade despotaStefana Lazarevi}a, jedna od primarnih uloga Stala}a po~elaje postepeno da gubi prvobitan zna~aj. Preme{tanjem dràv-nog sredi{ta u Beograd, Kru{evac je postao samo jedan odgradova u koji je despot povremeno dolazio, a navodno se izadràvao obavljaju}i izvesne dràvne poslove.623 Iako sesmatra da je stara prestonica i dalje predstavljala va`no uprav-no i trgova~ko mesto, prestala je da bude najja~e vojno upo-ri{te a tako i primarna meta zavojeva~a.624 Stoga je Stala} svevi{e gubio ulogu njegovog neposrednog za{titnika, odre|e-nog da prvi prihvata neprijateljske nalete. Nije stajao ~ak nina putu kojim su se vojske na ~elu sa ugarskim kraljem u vi{e

navrata kretale prema Kru{evcu i centralnim predelima Srbi-je.625 Preostao je njegov zadatak da sa utvr|enjem kod Truba-reva i dalje ~uva prolaz kroz klisuru Ju`ne Morave i da obagrada vr{e funkciju linije druge odbrane isto~nih grani~nihpredela dràve. Osmatra~ku ulogu sa vanredno pogodnogpoloàja zadrào je sve do kraja svog postojanja.

Zahvaljuju}i promi{ljenoj despotovoj politici, zasnova-noj na povremenim primirjima i ustupcima u odnosu na obeneprijateljske strane – turskoj, s jedne i ugarske, s druge, Sta-la} je bio bezbedan i na po~etku XV veka, i to sve do doga-|aja koji je duboko potresao veliki deo Srbije i napravio pu-sto{ u mnogim utvr|enim gradovima i njihovoj okolini. Go-dine 1413. Stala} nije samo zauzet i opusto{en ve} je i uni-{ten. Zbog nesuglasica i unutra{njih sukoba koji su po~etkomXV veka postojali na turskom dvoru, kao i sukoba izme|usultana Sulejmana i princa Muse, Srbija je morala da se od-lu~i za savez sa jednom od sukobljenih strana. Izbor je paona Musu, ali sklopljen savez se brzo raspao i prerastao je uneprijateljstvo koje je dovelo do turskog napada na Despo-tovinu. Povod za napad bio je turski vojvoda Hamza koji seosamostalio u Sokolcu i Svrljigu, pograni~nim gradovimaprema Srbiji. Po{to je pokorio Hamzu, Musa je u brzom na-letu upao u »predele srpske« svog doskora{njeg saveznika.Prema Konstantinu Filozofu, najpre je zauzeo Bovan i Lipo-vac, poplenio ih a njihovo stanovni{tvo je raselio. Potom jekrenuo na Stala}, poru{io ga i oplja~kao, a zatim na drugegradove dok nije do{ao do Koprijana, pa zauzeo i njega, a na-rod posekao i oplja~kao.626 U poznijim letopisima ista vestje zabeleèna na ne{to druga~iji na~in: Car Musa je razbiodespota Stefana Lazarevi}a na Vrbnici i razorio Kru{evac, Pe-trus, Stala}, Koprijan i druge gradove, a mnogo hri{}anskogsveta je posekao sabljom.627 Navodno je na ovaj na~in èleo

•619 Konstantin Filozof 1936, 61; Blagojevi} 1982, 109.

•620 Novakovi} 1912, 518; Gruji} 1955, 65.

•621 Novakovi} 1912, 518.

•622 Blagojevi} 1972, 41.

•623 Spremi} 1972, 12 i napomene 19–21; Dini} 1978, 77.

•624 Spremi} 1972, 12, 13.

•625 Kali} 1978, 98; ]irkovi} 1982, 47.

•626 Konstantin Filozof 1936, 104; Kali} 1982, 88.

•627 Stojanovi} 1927, 223, 290.

169


da zavlada svim va`nijim strate{kim mestima u Pomoravljukako bi kontrolisao puteve koji idu dolinom Zapadne Mo-rave, a zatim dalje prema Novom Brdu, pa i na sever ka Be-ogradu.628 Izme|u jednog i drugog izvora razlike u pojedi-nostima su o~igledne. U biografiji despota Stefana se ne po-minju Vrbnica, Kru{evac i Petrus, dok kod letopisca izostajepodatak o silini stradanja Stala}a. Ove razlike bile su povodza neujedna~ene interpretacije o pravcu kretanja turske voj-ske, ali ne i o razli~itom odnosu napada~a prema zauzetimgradovima i pokorenom stanovni{tvu.629 Naime, despotovbiograf insistira na surovom obra~unu turske vojske sa stanov-ni{tvom Bovna, Lipovca i Koprijana, a za Bovan dodaje da gaje predalo njegovo prestra{eno stanovni{tvo. Stoga se ~ini dapri zauzimanju Bovna sultan Musa nije imao velike te{ko}e. ZaStala} se kaè da je tako|e oplja~kan, ali da se u kuli (Malomgradu) zadrào neki blagorodni mu` koji ju je branio svedok sa njom nije izgoreo. Pisac nije uzalud ovo zabeleìo.Borbe oko Stala}a su o~igledno bile duge i èstoke, pa se pre-ko takvih zbivanja nije moglo jednostavno pre}i. Ostavile sudubok trag u pam}enju ljudi, zbog ~ega su ovim re~ima iopisane, skoro dve decenije po{to se sve zbilo. Verovatno jeotpor dobro naoruàne posade bio veliki, odbrambeni zido-vi su bili jaki, a do izraàja je do{lo i zazi|ivanje neposred-nog pristupa iz Velikog u Mali grad. Me|utim, zanimljivo jeda pisac despotove biografije tvrdi da se grad branio sve doknije izgoreo. U toku istraìvanja Malog grada nisu zapaènitragovi poàra velikih razmera. Izuzetak je objekat 4 koji je

zbilja stradao u poàru, ali se on dogodio zbog velike pe}ikoja se tu nalazila i drvene konstrukcije cele zgrade.

Va`no je da se jo{ jednom skrene pa`nja na vesti o poho-du sultana Muse. I u jednom i u drugom izvoru se pominju,osim citiranih, i drugi gradovi, ~ija se imena ne navode. U de-spotovoj biografiji stoji da je Musa preko njih pre{ao na putuza Koprijan, dok ih letopisac beleì na kraju, posle Koprijana.Me|u tim »drugim gradovima« bez sumnje treba videti i utvr-|enje kod Trubareva, budu}i da terenska zapaànja pokazujuda je i ono doìvelo sli~nu sudbinu kao i prethodni gradovi.

O razmerama stradanja Stala}a 1413. godine nema detalj-nih ni istorijskih, niti arheolo{kih podataka. Jedino je sigur-no da je utvr|enje posle toga napu{teno i da nikada nije ob-novljeno. O tome u prvom redu svedo~e arheolo{ki nalazikonstatovani u jedinstvenom kulturnom sloju, kao i strati-grafski odnos neporeme}enih delova istog sloja prema {utusa obru{enih bedemskih i drugih zidova. Donekle to potvr-|uje i ~injenica da se grad ne pominje ni u jednom neprijatelj-skom napadu na Kru{evac i druge okolne predele posle 1413.godine. Naime, nakon mira koji je izme|u sultana Mehme-da I i despota Stefana sklopljen odmah posle Musinog po-raza 1413. godine i kog su se obe strane pridràvale sve dodolaska na vlast novog sultana Murata II, godine 1425. os-manska vojska je upala na teritoriju Despotovine i prodrla

•628 Filipovi} N. 1971, 456.

•629 Mi{i} 1987, 76. i dalje.

170


Sl. 100. Zdele sa sgrafito ornamentom – tip II/12 (1), tip II/8 (3); tanjir – VII/2 (2)

1 2 3

sve do Kru{evca.630 Napad je ponovljen i slede}e, 1426. go-dine, kada je Kru{evac jo{ vi{e stradao, i to zajedno sa dru-gim okolnim mestima.631 Mo`da se ovaj podatak odnosi ina Stala}, ali u tom slu~aju samo na civilni deo naselja, naprostoru podgra|a, jer, da je re~ o utvr|enju, malo je vero-vatno da to ne bi bilo zabeleèno.

Mirom koji je 1428. godine sklopljen izme|u Murata IIi \ur|a Brankovi}a, novog srpskog despota, Turcima je ko-na~no ustupljen Kru{evac. Grad je postao va`no tursko upo-ri{te prema Despotovini, a i Stala} se tada na{ao na turskojteritoriji.632 Tako tvrdi i Bertrandon de la Brokijer kada go-vori o la|ama koje su bile pod komandom Sinan-bega i odàmiji koju je ovaj kru{eva~ki vojni zapovednik podigao u»selu Stala}u«.633 Kada je 1433. godine prolazio kroz te pre-dele, Brokijer je video stala}ko utvr|enje u ru{evinama.

Za razliku od Stala}a, nekoliko gradova Moravske Srbijeje preìvelo razaranja i pusto{enja Musine vojske. Koprijanje vra}en despotu Stefanu odmah posle Musinog poraza, {tozna~i da ga je ponovo zaposela srpska vojska,634 dok se zaBovan pretpostavlja da je kona~no razoren 1439. godine i da

je polovinom XV veka vi|en u ru{evinama.635 Petrus i Kozniksu i u vreme turske vladavine bili zna~ajne tvr|ave i centri isto-imenih nahija.636 Iako je i Stala} imao uslova da posle 1413.godine ponovo oìvi, to se sticajem okolnosti nije desilo. Je-dan od mogu}ih razloga je visok stepen razaranja bedema ikula, ~iju bi obnovu oteàvala i veli~ina samog utvr|enja. Sdruge strane, utvr|enje vi{e nije bilo neophodno ni za jednuod namena zbog kojih je izgra|eno. Za period relativnog mi-ra od 1413. do 1425. godine, koji je postignut sporazumomsa Turskom, dovoljna je bila prva odbrana isto~nog grani~nogpojasa dràve koju su ~inili Vi{esav–Petrus–Bovan–Koprijan.

•630 Stojanovi} 1927, 226; Dini} 1962, 48; Spremi} 1972, 13.

•631 Novakovi} 1912, 517–520, 527–528; Dini} 1962, 48–49; Spre-mi} 1972, 14 i nap. 36.

•632 Spremi} 1982, 224.

•633 Brokijer 1950, 127–129.

•634 Konstantin Filozof 1936, 106; Jire~ek 1923, knj. III, 93.

•635 Jovanovi} 1995, 111.

•636 Vasi} M. 1972, 51; Blagojevi} 1982, 125.

171


Sl. 101. Bokali – tip VIII/4 (1), VIII/1 (2, 3); kr~azi – tip IX/1 (4), IX/3 (5), IX/4 (6); pehar – tip X/6 (7)

1 4 32

6 75

Druga, unutra{nja linija uz levu obalu Ju`ne Morave postalaje izli{na. Nije bilo potrebe ni da se ~uva klisura Ju`ne Mora-ve, pa stoga nije obnovljen ni grad kod Trubareva. Nekada-{nje upravne i vojne du`nosti Stala}a izgleda da je u celinipreuzeo Kru{evac.

Mno{tvo raznovrsnih predmeta svakodnevne upotrebesvedo~i o bogatstvu i visokom stepenu materijalne kulturegradskog ìvlja u Stala}u, a kada je re~ o luksuznoj robi, i oizuzetno istan~anom ukusu. Pri tome je veoma va`no to {tosu ti predmeti bili produkt doma}e proizvodnje, bilo da sunastali u okviru samog grada, odnosno njegovog podgra|a,bilo u obli`njim naseljima koja su gravitirala Stala}u ili suprema gradu imala odre|ene obaveze. Va`no je tako|e da ve-}ina takvih predmeta predstavlja proizvode visoke zanatskedelatnosti, da su stvarani prete`no za prodaju, a da se sve tozasnivalo na dobrom poznavanju tehnolo{kih postupaka kakopri izradi poku}stva od gline, tako i raznih stvari od metala.

Budu}i da najve}u koli~inu arheolo{kih nalaza ~ini kera-mi~ko posu|e, to se na njemu najbolje ogledaju sva dostignu-}a grn~arske zanatske proizvodnje. Sve osnovne tehnolo{kekarakteristike, kao i oblici pojedinih posuda koje se ponav-ljaju u velikom broju skoro istovetnih primeraka dovoljan sudokaz o lokalnoj proizvodnji pre svega kuhinjskih sudova. Zaskoro sve tipove negle|osanih lonaca kori{}ena je ista grn~ar-ska glina, sa vrlo malom koli~inom sitnog re~nog peska ili beznjega. înjenica da je u procesu izrade upotrebljavano grn~ar-sko kolo i sa ru~nim i sa no`nim okretanjem, rezultat je poste-penog prihvatanja usavr{enije proizvodnje, koja je po automa-tizmu davala kako ve}u produkciju, tako i ve}i broj istovetnihformi. Mesna proizvodnja kuhinjskog posu|a u periodu odkraja XIV do po~etka XV veka potpuno je razumljiva ako seima u vidu ìva i veoma razu|ena grn~arska aktivnost ne samona podru~ju Stala}a sa okolinom ve} i u svim oblastima ukojima je sna`nije bila izraèna potreba za tom vrstom pred-meta i gde je u blizini bilo odgovaraju}e grn~arske gline.

Lokalna izrada luksuzne, gle|osane i bogato ukra{enegrn~arije namenjene upotrebi na trpezi, predstavlja ve} izuzet-nu pojavu bez obzira na op{ti napredak u zanatskoj proizvod-nji. U Stala}u je ona potvr|ena velikom koli~inom raznovr-snih oblika, od kojih su mnogi izra|ivani u malim serijamaskoro iste forme, pa ~ak i veli~ine. Potvr|ena je i nedovr{e-nim posudama na kojima posle dekorisanja nije obavljeno

zavr{no bojenje, gle|osanje i ponovno pe~enje. Najzad, otome govori i veliki broj posuda za vodu tipa kr~aga i boka-la, koje u takvim oblicima, sa takvom dekoracijom i u takvojkoli~ini za sada nisu konstatovane ni na jednom nalazi{tu niu blizini Stala}a, niti na {irem prostoru centralnog i isto~nogBalkana. Ve}ina tipova kr~aga i bokala svojstvena je isklju~ivogrn~ariji Stala}a, pa je razlo`no pretpostaviti da su nastali uradionici koja je snabdevala prvenstveno ìtelje tog grada.Sva je prilika da se proizvodnja odvijala u okviru podgra|a,negde na njegovoj periferiji, ili u nekom obli`njem manjemnaselju koje je bilo pod neposrednim nadzorom gradske upra-ve. Me|utim, ~injenica je da su na pojavu ove vrste trpeznihsudova donekle uticali i sudovi za vodu iz zapadnih zemalja,prvenstveno iz Italije i Ugarske.

Svi ostali oblici trpezne grn~arije, uglavnom zdele i ta-njiri, preuzeti su iz fonda vizantijske kulturne ba{tine, ta~ni-je iz proizvodnje bugarskih radioni~kih centara, zasnovanena vizantijskim uzorcima. Otuda je stigla i tehnika sgrafitoornamentisanja i gle|osanja, a preuzeto je i kori{}enje osnov-nih boja – svetloùte, zelenkastoùte, sme|e i zelene u raz-nim nijansama – nastalih upotrebom odgovaraju}ih oksidametala. Pojedini oblici sgrafito ornamenata su u celini kopi-rani, kao {to su stilizovana loza od spirala i palmeta u nizu itrake ispunjene raznolikom {rafurom, dok su neki pretrpelimanje ili ve}e izmene, kao {to je drvo ìvota. Postoje i pot-puno novi motivi, pre svega izvesni oblici sloènih i kitnja-stih rozeta, kojih nema u repertoaru vizantijske ornamentike,a koji podse}aju na kamenu plastiku sa manastirskih hramo-va Moravske {kole. S druge strane, na sudovima iz Stala}anema pojedinih ornamenata koji su tipi~ni za keramiku iz vi-zantijskih mati~nih oblasti, a koji su prisutni i na posudamabugarske srednjovekovne grn~arske proizvodnje. Najizrazi-tiji primer je preplet koji nije konstatovan ni u Stala}u, a niu drugim okolnim istovremenim nalazi{tima. I ìvotinjskepredstave su retke i svode se na ~isto hri{}anske simbole, pase ~ini da su takve posude imale posebnu namenu pri kult-nim obredima.

Iz svega se moè izvesti zaklju~ak da su majstori stala}-kog kerami~kog posu|a pravili selekciju me|u ve} poznatimmotivima, po sopstvenoj èlji i ukusu, biraju}i one jednostav-nije i lak{e za izradu. Pozajmljene motive su kombinovali uvekna druga~iji na~in, dodavaju}i ujedno i neke li~ne kreacije.

172


Pri tome su unapre|ivali i tehniku nano{enja dekora upotre-bom {estara i {ablona, {to je dovelo do usavr{enijih formi de-korativnih motiva, ali i do njihovog ~estog ponavljanja.

Posmatraju}i oblike izvesnih tipova sudova, pre svegazdela, a zatim ornamentalne motive i tehniku njihove izra-de, name}e se zaklju~ak da je na pojavu i formiranje proiz-vodnog centra na podru~ju Stala}a najve}i uticaj imalo ve}uveliko razvijeno grn~arstvo susedne Bugarske. Kako je iz-rada luksuznog gle|osanog posu|a pri bugarskim gradskimnaseljima prekinuta padom pod tursku vlast, o~igledno je daje do tog uticaja moralo do}i najkasnije tokom osamdesetihgodina XIV veka. Bliske analogije zdelama iz Stala}a u naj-ve}oj meri se mogu na}i u kerami~kom materijalu iz Trno-va, pa skoro da nema sumnje u to da su ti uticaji upravoodatle dolazili. Trnovo je kona~no palo u turske ruke 1393.godine, a tada je tamo zaustavljena i proizvodnja ove kate-gorije sudova.637 Prema tome, u Stala}u je ona morala dapo~ne ranije, jo{ u vreme poslednje decenije vladavine knezaLazara i relativno mirnih prilika u Srbiji, koje su obeleìli idrugi vidovi stvarala{tva, kao graditeljskog, zanatskog iumetni~kog. Tome u prilog idu i okolnosti nalaza gle|osa-nih i sgrafito ukra{enih sudova na prostoru Malog grada.Njih nema u onom tankom sloju koji odgovara periodu iz-gradnje gradskih bedema, dok u ve} oformljenom utvr|enjuredovno prate ìvot stanovni{tva sve do njegove propasti.

Pri usvajanju mi{ljenja da je lokalna produkcija sgrafitodekorisane keramike iz Stala}a po~ela ubrzo po zavr{etkunajva`nijih gra|evinskih radova na fortifikaciji, neophodnoje ukazati na jo{ neke ~injenice. Ona je zapravo u svakom po-gledu visokokvalitetna. Njeni tvorci, majstori grn~ari, mora-li su biti dobro upu}eni u sve tajne proizvodnje, a to se nijemoglo posti}i isklju~ivo jednostavnim podraàvanjem im-portovanih primeraka. Oni su morali da se obu~e, bilo da suodlazili u mesto neposredne proizvodnje i tamo u~ili zanat,bilo da su majstori sa strane dolazili i tu organizovali izradu.U svakom slu~aju, direktni proizvo|a~i stala}kog posu|a bi-li su doma}i ljudi, {to se moè videti i po natpisima na po-jedinim posudama koji su uvek urezani slovenskim pismom.Tako|e, ne treba zapostaviti ni ~injenicu da je pred sve bliòmopasno{}u od turske osvaja~ke politike dosta sveta izbeglo izju`nih i isto~nih delova Balkana, naro~ito iz ve}ih gradskihsredina. Smatra se da su tada u Srbiju do{li mnogi graditelji,

ìvopisci, monasi vi~ni pisanju, pa i zanatlije.638 Nije isklju-~eno da su istim putem spas potraìli i pojedini majstori grn-~ari, proizvo|a~i luksuzne i skupocene robe, smatraju}i da}e se zahvaljuju}i sopstvenom znanju dobro sna}i i u stranojsredini. To {to su se zaustavili u Stala}u, znak je da im je onulivao puno poverenje kako veli~inom, jakom vojnom sna-gom i brojem ìtelja, tako i drugim uslovima neophodnimza li~nu bezbednost, uspe{an rad i dobru prodaju svojih pro-izvoda. Mo`da je sli~na proizvodnja bila organizovana i uKru{evcu, kao jo{ privla~nijem mestu, ali za takvo mi{ljenjejo{ uvek nema dovoljno ubedljivih dokaza.

Neophodno je skrenuti pa`nju i na terenska zapaànjaprema kojima je proizvodnja gle|osanog posu|a sve vremetekla kontinuirano. Nigde se nije moglo zapaziti da je u izve-snim periodima nestabilnosti dràve prekinuta proizvodnja,oslabljen kvalitet ili da su postoje}e forme sudova nestale apojavili se potpuno novi oblici. Ne prime}uju se ni izrazitepromene u tehnolo{kom procesu proizvodnje a ni u poseb-nim potrebama trì{ta.

Uprkos podatku o odràvanju pana|ura jednom, a mo-`da i vi{e puta godi{nje, kada su se obavljali raznovrsni trgo-va~ki poslovi, u postoje}em arheolo{kom materijalu je relativ-no malo predmeta koji su u grad stizali na taj na~in. Izgledada se trgovalo prete`no robom koja za sobom nije ostavlja-la vidne materijalne tragove, ili se sticajem okolnosti upravona takvu robu nije nailazilo tokom terenskih istraìvanja. Naosnovu dosada{njih nalaza pouzdano se moè re}i da su po-stojale intenzivne trgovinske veze sa primorskim gradovima,prvenstveno sa Dubrovnikom. Odatle su dobavljane posudeod stakla, uglavnom ~a{e svih oblika koji su u to vreme bilipoznati, a svakako i boce dvokonusnog tela. Dono{eni suproizvodi iz dubrova~kih staklarskih radionica, a mo`da iroba mleta~kih staklara, za koje je Dubrovnik predstavljaomesto tranzitne trgovine. Putevi su zatim vodili poznatimpravcima u unutra{njost Balkana, izme|u ostalih i premaKru{evcu, a ono {to se u tom smislu de{avalo u Kru{evcu,nije mimoilazilo ni Stala}. Otuda u Stala}u znatna koli~inafragmentovanih staklenih posuda kvalitetne izrade i stan-dardnih ukrasa.

•637 ]irkovi} 1982, 52.

•638 \uri} 1974, 94; Mihalj~i} 1982, 41; Bogdanovi} 1982, 135.

173


Trgovinski promet sa severnim susedima, pre svega Ugar-skom a zatim i drugim srednjoevropskim zemljama, nije imaozna~ajnijeg udela u nabavci materijalnih dobara stanovni{tvaStala}a. Bez obzira na politi~ke prilike u Srbiji za vreme vla-davine despota Stefana i tada{nje povremeno bliske odnosesa Ugarskom, domet trgovinskih veza nije bio dovoljno sna-àn. Zadràvao se uglavnom u Beogradu, novom dràvnomsredi{tu, i na uskom pojasu ju`no od Save i Dunava. Premanalazima iz Stala}a, uvoz sa tih prostora bio je ograni~en naveoma mali broj predmeta. Tu svakako spada deo sve}njakasa kopljastim vrhom i mala figura ptice koja je svojevreme-no stajala na kadionici. Oba predmeta su od bronze i izra|e-na su livenjem, {to je karakteristi~no za produkciju goti~keplastike srednjoevropskih zemalja.639 Za vise}u kadionicu,mada je i ona od bronze, ima razloga za pretpostavku da je de-lo doma}eg zanatstva, ali pod neposrednim uticajem impor-tovanih goti~kih primeraka.640

Ni kerami~ki sudovi iz srednjoevropskih zemalja nisu biliu Stala}u posebno traèna roba. U masi raznolikih posudadoma}e proizvodnje izdvaja se samo jedan bokal tipa VIII/7od kaolinske gline sa mreàstim ukrasom slikanim tamnocr-

venom bojom, tipi~an za ugarsku proizvodnju iz XV veka.Istoj kategoriji sudova pripadaju i sitni delovi najvi{e dva ilitri mala pehara veoma tankih zidova, ~iji se kona~ni oblik iveli~ina nisu mogli rekonstruisati.

Otkriveni predmeti materijalne kulture ne ukazuju ni natrgovinske veze sa ju`nim susednim zemljama. U vreme iz-gradnje Stala}a one su ve} u turskim rukama, a to ozna~avazamiranje mnogih aktivnosti i zanatskih delatnosti ~iji su pro-izvodi ranije stizali upravo otuda. Prestao je import vizantij-ske gle|osane keramike, a poneki predmet, za koji je izvesnoda je iz Soluna, mogao je sti}i i ranije. Primer je olovna ampu-la koja je nastala pri svetili{tu Sv. Dimitrija u Solunu u XII,a eventualno u XIII veku, i koja je pribli`no u to vreme do-neta sa hodo~a{}a.641 U po~etku je verovatno bila vlasni{tvomonaha u nekom manastiru u Srbiji sve dok nije prispela uStala}, gde je izvesnoj osobi poklonjena kao amajlija.642 Istotako, mogla je da bude dugo ~uvana i pri solunskom svetili-{tu, pa da je tek tokom XIV veka donese neko od hodo~as-nika. To, me|utim, ne ukazuje ni na kakve jake veze Solunai Srbije pred kraj XIV i na po~etku XV veka, ve} govori opovremenim posetama svetim mestima koje su se de{avale iu prvim stole}ima turske vladavine.

•639 Radojkovi} 1978, 183.

•640 Radojkovi} 1978, 181; Ivkovi} 1988, 111.

•641 Bakirtzis 1987, 208; Zalesskaja 1980, 264.

•642 Mini} 2003, 233.

174


Sl. 102. Naprsne ikonice

Sl. 103. Olovna ampula

Najintenzivniji kontakti postojali su sa Bugarskom. Iz ve-}ih mesta, pre svega gradskih, dopremana je raznolika robasve do pred kraj XIV veka, {to je vidljivo i na pojedinim pred-metima iz Stala}a. U arheolo{kom materijalu se to najboljeogleda u trpeznoj keramici, i to ne samo na importovanim pri-mercima ve} i na proizvodima koji su ih verno opona{ali. Ipojedine metalne alatke imaju neposredne analogije u mate-rijalu sa podru~ja isto~nog suseda. Sli~no se zapaà i u ne-kim zajedni~kim oblicima vrhova za strele, koji su na bugar-skim nalazi{tima zastupljeni u ve}em broju nego kod nas.

I pored svega, lako se moè zaklju~iti da se stanovni{tvoStala}a najve}im delom snabdevalo proizvodima doma}e pri-vrede. To je bilo jednostavno izvodljivo s obzirom na dobrorazvijene gotovo sve zanate, s jedne strane, a s druge, i naop{ti ekonomski napredak zasnovan znatnim delom na rud-nom bogatstvu zemlje.643 Sve to uslovilo je pojavu ìve tr-govine i u okvirima same Srbije, izme|u ve}ih gradskih iprivrednih centara. Zapaàju se izvesne veze, na primer Sta-la}a i Novog Brda, naro~ito kada je re~ o kerami~kim sudo-vima sa sgrafito i slikanom ornamentikom, zatim Stala}a iutvr|enja u Prokuplju, gde se pored identi~nih oblika posu-|a od keramike javljaju i istovetni metalni predmeti, a istotako Stala}a i grada kod Trubareva. Na intenzitet takvih tr-govinskih veza ukazuju i nalazi kurentnog novca, koji je u

prvim decenijama ìvota u gradu isklju~ivo srpski. Tek po-~etkom XV stole}a javlja se i ugarski, dok monete ostalih su-sednih zemalja izostaju.

Sva razmatranja o arhitektonskom kompleksu srednjo-vekovnog Stala}a i predmetima materijalne kulture zasnova-na su na rezultatima postignutim tokom dosada{njih arheo-lo{kih istraìvanja. Neispitani delovi utvr|enja, pre svegaVelikog grada i prostora koji se nalazi ispred Malog grada upravcu gradske nekropole, tek treba da potvrde, dopune iliospore iznete teze. I pored takvih mogu}nosti, pojedina gle-di{ta }e ipak ostati nesporna: u ovom momentu Stala} je naprostoru Moravske Srbije jedino utvr|eno mesto koje se me-|u ostalima isti~e veli~inom, skladnim prostornim re{enjem,vi{estrukom ulogom koja mu je dodeljena, a naro~ito koli~i-nom raznovrsnog i pouzdano datovanog arheolo{kog mate-rijala. Kerami~ko posu|e i posude od stakla, oru`je, razne me-talne alatke, kao i predmeti kultnog obele`ja verna su slikastalnih potreba ìtelja Stala}a, njihovih mogu}nosti da te stva-ri pribave, a pojedine i sami izrade, da usklade èlje sa ponu-dom koju pruà prete`no doma}a proizvodnja i da sopstve-nim izborom uti~u na kreativnost i kvalitet mnogih zanatskihdelatnosti. Sve to donekle pruà uvid u materijalnu kulturu idrugih istovremenih gradskih naselja Moravske Srbije, kojatek o~ekuju istraìva~e.

•643 Mihalj~i} 1982, 41.

175


ANEX

INJENICA DA JE prilikom gradnje donòna i obimnihzidova utvr|enja, kao i nekih objekata u Malom gradu po-vremeno upotrebljavana rimska i ranovizantijska opeka na-vela je na pogre{an zaklju~ak da je srednjovekovni Stala} na-stao na prostoru anti~kog nalazi{ta. U toku istraìvanja sepokazalo da je rimska opeka, uglavnom u fragmentovanomstanju, dono{ena iz podno`ja stala}kog uzvi{enja. Tu, u usekuseoskog puta, na samoj ivici crkvenog dvori{ta, konstatova-ne su dve ciglarske pe}i koje pripadaju ve}em radioni~komkompleksu okvirno iz IV veka.644 Pe} otkrivena u celini jedvoeta`na, sa loì{tem i sistemom jednog podu`nog central-nog i vi{e bo~nih kanala u donjoj etaì (sl. 104). U gornjoj,koja je u osnovi ~etvorougaonog oblika, obavljalo se pe~enjeciglarskih proizvoda na temperaturi koja se iz loì{ta {irila krozve}i broj kru`nih otvora na horizontalnoj re{etkastoj pregradi.Na osnovu opeka otkrivenih ispred loì{ta i u okviru gornjeetaè moglo se zaklju~iti da su se u ciglarskoj radionici naj-vi{e proizvodile ravne opeke, znatno manje krovni imbreksi,a u zanemarljivoj koli~ini kvadratne suspenzure za hipokaust.Delovi upravo takvih opeka konstatovani su u zidovima sred-njovekovnog utvr|enja, i to u pribli`no istoj srazmeri.

Ciglarska radionica je na tom mestu zasnovana zbog ne-posredne blizine kvalitetne grn~arske gline, a gotovi proiz-vodi su transportovani u neko od obli`njih anti~kih utvr|e-nja. Kako se na suprotnoj obali Zapadne Morave, u selu Ma-skare, nalaze ostaci tvr|ave nastale u periodu kasne antike,velika je verovatno}a da se opeka proizvodila za njegove gra-ditelje.645 înjenica da je tvr|ava na jednoj, a ciglarska radi-onica na drugoj obali reke pokazuje da to nije mnogo utica-lo na transport gra|evinskog materijala i da je Zapadna Mo-rava i tada, kao {to je i sada, pri niskim vodostajima bila pri-li~no plitka. âmcima se mogla lako prelaziti.

Iako po obliku i na~inu funkcionisanja obe ciglarske pe-}i imaju bliske analogije koje nedvosmisleno pokazuju nji-hovo kasnoanti~ko opredeljenje,646 u po~etku se pomi{ljaloda bi mogle da budu i srednjovekovne, s obzirom na blizinusrednjovekovnog Stala}a. Tome su doprineli i identi~ni ob-lici grn~arskih pe}i u pojedinim radioni~kim kompleksima izVIII–XI veka, pre svega na severnoj crnomorskoj obali.647 Usvakom slu~aju, blizina ciglarskog kompleksa obja{njava i se-kundarnu upotrebu fragmentovanih rimskih opeka pri zida-nju utvr|enja u XIV veku. Zajedno sa opekama u Mali gradsu dospela i dva sitna fragmenta kerami~kih sudova, kao i je-dan rimski nov~i} tipa srednje bronze iz IV veka. Podatak daiz grada Stala}a poti~e 37 primeraka rimskog novca prona-|enog po~etkom pro{log stole}a ne zna~i da je on otkriven naprostoru stala}kog utvr|enja.648 Naime, taj deo sada{njegnaselja Stala}, na levoj obali Ju`ne Morave, nosi naziv gradStala} zbog blizine srednjovekovnog grada, dok se administra-tivni deo istog naselja sa druge strane reke ozna~ava samo kaoStala}. Prema tome, podatak da je novac na|en u »graduStala}u« svakako zna~i da poti~e iz onog prvog dela savre-menog Stala}a, naseljenog seoskim stanovni{tvom, odnosnosa {ireg prostora ciglarske radionice u dana{njoj crkvenoj por-ti, po{to tu ima i drugih anti~kih nalaza. Naàlost, novac nijeidentifikovan ni u jednoj numizmati~koj zbirci beogradskihmuzeja, pa njegovo bliè vremensko opredeljenje nedostaje.

•644 Mini} 1991, 309, 315.

•645 Ra{kovi}, \oki} 1997, 137.

•646 Mini} 1991, 312–313 i napomene 10 i 11; Jeremi} 2001, 137.i dalje.

•647 Jakobson 1979, 39. i dalje, sl. 26, 31.

•648 Mini} 1991, 314 i nap. 17.

176


C

ˆ

Rimske ciglarske pe}i su donjim etaàma bile ukopane upraistorijski naseobinski sloj, pun komada crveno pe~enogku}nog lepa sa otiscima pletera. Na osnovu ve}eg brojafragmentovanih kerami~kih sudova naselje je opredeljeno ubakarno doba, kulturne grupe Bubanj I.649 U samom utvr-|enju, u unutra{njosti Malog grada, u okviru srednjovekov-nog sloja i na njegovoj donjoj niveleti otkriveno je nekolikosasvim sitnih kerami~kih fragmenata koji pripadaju starijemgvozdenom dobu i dve fibule iz istog perioda.650 Kako ovdezasada nisu ustanovljeni ja~i tragovi naseljavanja iz tog peri-oda, lokalitet sa koga poti~u pomenuti nalazi verovatno senalazio u blizini, ali ne na prostoru koji je obuhva}en prote-klim arheolo{kim istraìvanjem.

Prilikom gradnje bedema, kula i glavne gradske kapije,kao i pojedinih objekata u Malom gradu kori{}en je u izve-snoj koli~ini i kamen sa ranovizantijskog utvr|enja Ukosa,udaljenog oko 2,5 km u pravcu juga. Zajedno sa kamenomotuda je donet i znatan broj fragmentovanih a katkad i celihopeka, koje se od rimskih razlikuju kako po formatu, tako i pokvalitetu izrade. Na njima su se mogli zapaziti ostaci malte-ra koji ne odgovara srednjovekovnom malternom vezivu,{to zna~i da su prethodno ve} bile u upotrebi. Na pojedinimopekama su reljefne predstave krsta, krsta sa razgranatimkrakovima, kruga izdeljenog na vi{e delova, heksagrama i dr.(sl. 105, kat. br. 327–333). Mada se takve oznake na opeka-ma sa bugarskih i ruskih nalazi{ta javljaju i u srednjovekov-nom periodu, i pri tome se razli~ito interpretiraju,651 naprostoru dana{nje Srbije one su tipi~ne za razdoblje V–VI

177

• A N E X •

Sl. 104. Stala}, kasnoanti~ka ciglarska pe} u podno`ju srednjovekovnog utvr|enja, osnova i preseci

0 10 m

•649 Stoji}, â|enovi} 2006, 214–215.

•650 Vasi} R. 1999, 57–58, Nos 357, 370, t. XXX; Stoji}, â|enovi}2006, 213.

veka.652 Kada se na|u u zidovima srednjovekovnih objeka-ta, zna~i da su sekundarno upotrebljene.653

Ranovizantijsko utvr|enje na Ukosi je potpuno uni{teno,a sude}i po dana{njem izgledu terena, bilo je nepravilnog elip-soidnog oblika (sl. 107).654 Zauzimalo je terasasto zaravnjenvrh uzvi{enja sa koga su mogli da se kontroli{u znatan deo le-ve obale Ju`ne Morave i valoviti ogranci Poslonske planine nadrugoj strani reke. To je jedno od brojnih sli~nih utvrda kon-statovanih na potezu od Ju`ne i Velike Morave prema zapa-

du. Utvrde su ~inile ~itavu mre`u manjih i ve}ih vojnih obje-kata koji su ~uvali putne pravce i {titili eksploataciju i preradurudnog blaga u tim predelima.655 Na Ukosi se svojevremeno,osim na ulomke kerami~kih sudova, nailazilo i na novac iz IV,V i VI veka, zbog ~ega postoji mi{ljenje da vizantijsko utvr-|enje predstavlja obnovu starijeg rimskog (sl. 106/1, kat. br.334).656 Mo`da je odatle donet i novac Justina I, koji je ot-kriven na prostoru kapije Velikog grada u Stala}u, u sloju nadkaldrmisanom stazom.657 Me|utim, isto tako je mogu}e da jedospeo i sa susednog utvr|enja u Maskaru, zapravo sa onogdela koji pripada njegovoj ranovizantijskoj obnovi. Tokommanjih arheolo{kih radova na ovom lokalitetu je otkriven i iz-vestan broj opeka na kojima se nalaze istovetni reljefni pe~ati

178


Sl. 105. Stala}, fragmenti ranovizantijskih opeka

Sl. 106. Stala}, lok. Ukosa, delovi ranovizantijske amfore (1),fragmenti srednjovekovne keramike (2, 3) – R 1 : 4

1 3

2

1 2 87

3 4 65

•651 Jakobson 1979, 93–108, 147–157, sl. 64, 65, 97–100; Kvinto1978, 55.

•652 Jeremi} 2006, 221–225, sl. 5.

•653 ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986, 23, 44, 95.

•654 Vukadin 1988, 281–282; Ra{kovi} 2002, 51.

•655 Ra{kovi} 2002, 31–40, 48–54.

•656 Ibid., 51.

•657 Videti rad V. Ivani{evi}a u ovoj publikaciji.

kao i na opekama iz Stala}a.658 Iako je lokalitet na suprotnojobali Zapadne Morave, na ovu mogu}nost ukazuje me|usob-na blizina anti~kog i srednjovekovnog utvr|enja. Postoji jo{jedna pretpostavka koja bi se lako mogla dokazati daljim i si-stematskim istra`ivanjem ciglarskog kompleksa u podno`justala}kog brega. Naime, nije isklju~eno da je kvalitetna grn-~arska glina sa tog mesta eksploatisana i tokom V–VI veka, pabi se u tom slu~aju taj deo radioni~kog centra nalazio ne{todalje od otkrivenih rimskih pe}i. Pod takvom pretpostavkom

ciglarska radionica je mogla da snabdeva opekama graditeljeoba utvr|enja – i Ukose i Bedema u Maskaru.

Manjom sondom postavljenom na severnom kraju utvr-|enja na lok. Ukosa konstatovan je i tanak kulturni sloj sanalazima fragmentovanih kerami~kih sudova koji se moguokvirno opredeliti u X, eventualno i XI vek (sl. 106/2, 3, kat.br. 335, 336). Pri ubiciranju Istaaglange iz povelje vizantij-skog cara Vasilija II mo`da bi pa`nju trebalo usmeriti pre naovaj lokalitet nego na srednjovekovno utvr|enje Stala}.659

179

• A N E X •

Sl. 107. Stala}, lok. Ukosa, pribli`na osnova ranovizantijskog utvr|enja

0 20 m

•658 Ra{kovi}, \oki} 1997, 137, sl. 1, 2; Ra{kovi} 2002, 36.

•659 Novakovi} 1908, 36.

N

KATALOG ARHEOLO[KIH NALAZA

OGNJI[NO POSU\E

LONCI

1. Tip I/1 Lonci koso razgrnutog oboda, trbu{astog tela i {irokog dna, iz-ra|eni na ru~nom grn~arskom kolu od gline peskovite fakturecrvenomrke, sivomrke ili mrke boje pe~enja. Ivica oboda je zao-bljena i izuzetno koso zase~ena. Na ramenu su ukrasi horizon-talno urezanih linija, katkad sa po jednom talasastom. Na dnu sepovremeno nalazi reljefni pe~at u obliku kruga.

Sl. 41/1–5Analogije: Mini} 1980, 45, t. I/2,5

2. Tip I/2 Lonci po obliku i na~inu izrade sli~ni prethodnom tipu. Boja pe-~enja je crvena, sivocrvena ili mrkocrvena, a faktura u proseku do-bra, sa manje peska ili bez njega. Na ramenu se pored ravnih ilitalasastih linija javljaju kosi kratki zarezi i nizovi jamica, a na ma-njem broju sudova zarezi stoje i na donjoj ivici oboda. Lonceodlikuje {iroka trakasta dr{ka koja spaja obod sa ramenom i ko-ja je u vi{e slu~ajeva ukra{ena urezanim ili utisnutim ornamenti-ma, a ponekad i dugmetastim aplikacijama.

Sl. 41/6–13

3. Tip I/3 Lonci po obliku, na~inu izrade i fakturi bliski tipovima I/1, 2, sadr{kom ili bez nje, s tim {to su sa spolja{nje, a nekada i sa unu-tra{nje strane gle|osani maslinastom, retko crvenkastosme|omglazurom. Ispod glazure su ukra{eni urezanim ornamentima, kat-kad u kombinaciji sa slikanim. Slikanje je izvedeno belom ango-

180

bom pomo}u ~etkice i sastoji se od {iroke horizontalne trake i pe-ga na ramenu. Na pojedinim loncima na dnu se nalazi reljefnipe~at. Lonci ovog tipa zastupljeni su u malom broju primeraka.

Sl. 42/1–5Analogije: Blago manastira Studenice 1988, kat. br. A 70, sl.32/3; Juri{i} 1991, 72; Popovi} 1991, 46, sl. 2; Ze~evi}, Ra-di~evi} 2001, 32, sl. 3/1.

4. Tip I/4 Lonci srazmerno uskog otvora, trbu{astog tela i ravnog dna, bezdr{ke. Na spolja{njoj strani oboda je uzan horizontalan `leb. Iz-ra|eni su na ru~nom vitlu od gline peskovite fakture, sivomrkeboje pe~enja. Spolja su svetlomaslinasto gle|osani i bez ukrasaispod glazure. Otkriveni su fragmenti od ukupno ~etiri suda.

Sl. 42/6

5. Tip I/5 Lonci {irokog uko{enog oboda i trbu{astog tela, izra|eni na ru~-nom vitlu od gline peskovite fakture, sivomrke boje pe~enja.Spolja su maslinasto ili crvenkasto sme|e gle|osani, a na pojedi-nim fragmentima se sli~na glazura nalazi na unutra{njoj strani.Mali broj je ispod glazure ukra{en pegama bele angobe. Posto-je}i fragmenti oboda su od oko 4–6 posuda.

Sl. 42/7, 8

6. Tip I/6 Lonci visokog, koso razgrnutog oboda, istaknutog zaobljenog ra-mena i ravnog, srazmerno uzanog dna. Ivica oboda je ravno iliukoso zase~ena, a retko zaobljena. Na spolja{njoj strani, ispodoboda je blaga horizontalna profilacija, a nekada se sli~na nalazi ina prelazu iz vrata u rame. Ra|eni su na no`nom vitlu od gline

prirodnog sastava ili sa vrlo malo sitnog peska. Ukra{eni su na ra-menu, a izuzetno i na trbuhu snopovima o{tro urezanih horizon-talnih linija kombinovanih sa uzanim rebrom, preko kojeg su ko-si zarezi. Talasasta linija se retko javlja. Mahom su ve}ih dimenzi-ja u odnosu na lonce ostalih tipova. U postoje}em materijalu za-stupljeni su velikim brojem fragmentovanih primeraka – pribli`nokao i lonci tipa I/1.

Sl. 42/9–17Analogije: Mini} 1980, 45, t. I/3,4

7. Tip I/7 Lon~i} koso razgrnutog oboda, zaobljenog i nagla{enog ramenai srazmerno uzanog ravnog dna. Izra|en je na no`nom vitlu odgline peskovite fakture, sivomrke boje pe~enja. Obod je spoljatrakasto profilisan i ukra{en sitnim dubokim zarezima. Na rame-nu su snopovi o{tro urezanih horizontalnih linija. Konstatovanasu jo{ tri fragmenta sli~no formiranih oboda.

Sl. 43/1

8. Tip I/8 Lonci razli~ite veli~ine, prete`no ve}ih dimenzija, visokog kosorazgrnutog oboda i loptastog tela. Izra|eni su na ru~nom koluod gline peskovite fakture, crvenosive ili crvenomrke boje pe~e-nja. Obod je spolja horizontalno narebren, a na profilacijama naobodu i na prelazu u rame je niz kosih zareza. Sli~ni zarezi nala-ze se katkad i po ivici oboda, a sastavni su deo i ornamentike naramenu i trbuhu. Na dva lonca su vertikalno aplicirane trake sakosim zarezima, koje polaze od vrata prema trbuhu. Od ukupno11 izolovanih primeraka ovog tipa, pet nije gle|osano, a dva suna spolja{njoj strani maslinasto gle|osana.

Sl. 43/2–7

181

9. Tip I/9 Lonac {irokog otvora i niskog oboda koji je spolja horizontalnonarebren. Telo je loptasto, bez vidljive ornamentike. Izra|en jena ru~nom kolu od gline sa malo peska, crvenomrke boje pe~e-nja. Predstavlja usamljen nalaz ovog tipa.

Sl. 43/8

10. Tip I/10 Lonci manjih dimenzija, koso razgrnutog oboda i zaobljenogramena. Izra|eni su na ru~nom vitlu od dobro prera|ene glinecrvenomrke boje pe~enja. Na spolja{njoj strani oboda je ja~e iz-raèno horizontalno rebro. Isti tip lonaca konstatovan je sa jo{~etiri fragmentovana oboda.

Sl. 43/9

11. Tip I/11Veliki lonci koso razgrnutog oboda i {irokog loptastog trbuha.Dno je ravno, {iroko, ~esto sa krupnim peskom na spolja{njojpovr{ini. Ivica oboda je profilisana ili je vertikalno izvu~ena, anekada je ispod oboda horizontalno blago nagla{eno rebro. Naramenu su ukrasi horizontalnih i talasastih linija u kombinacijisa po jednom do dve aplicirane trake sa kosim zarezima. Otvorilonaca dostiù i 34 cm u pre~niku.

Sl. 44/1–5

12. RELJEFNI I UREZANI ZNACI NA DNU POSUDASl. 45

ZDELE

13. Tip II/1 Koni~ne negle|osane zdele jednostavno uko{enih zidova koji sepri vrhu blago povijaju ka unutra{njoj strani. Ra|ene su na ru~-nom kolu od gline peskovite fakture, crvenosive ili crvenomrkeboje pe~enja. Ukrase ili nemaju, ili spolja imaju urezane horizon-talne linije u snopovima. Konstatovano je ukupno pet fragmen-tovanih primeraka.

Sl. 46/1–3Analogije: Constantinescu 1972, 119, pl. XXXIV/1, 4

14. Tip II/2Duboke koni~ne zdele koje su po obliku i ornamentici sli~ne vr-{nicima. Od vr{nika se razlikuju po znatno {irem dnu i po odsu-stvu kru`nih otvora na zidovima. Izra|ene su na ru~nom kolu odgline sa sitnim peskom, crvenosive ili crvenomrke boje pe~enja.Na spolja{njoj strani su po jedna do dve urezane talasaste i hori-zontalne linije i aplicirane trake sa kosim zarezima. Pojedini pri-merci su ukra{eni i po ivici oboda nizom udubljenja. Zdele ovogtipa konstatovane su u velikom broju fragmenata.

Sl. 46/4Analogije: Mini} 1974, 69, pl. VI/6; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981,50, t. XI/4–6; Blago manastira Studenice 1988, 63, sl. 32/1

15. Tip II/3Duboke koni~ne zdele jednostavno uko{enih zidova i {irokogravnog dna. Ivica oboda je zaobljena, a ispod nje je uzan hori-zontalan `leb. Izra|ene su na no`nom vitlu od dobro prera|enegline sive boje pe~enja. Otkrivena su ukupno dva primerka, i tooba bez ukrasa.

Sl. 46/5, 6

16. Tip II/4Plitke koni~ne zdele – tave, niskih zidova i {irokog ravnog dna.Izra|ene su na ru~nom kolu od gline peskovite fakture, crveno-sive ili crvenomrke boje pe~enja. Dve su po ivici oboda ukra{e-ne dubokim kosim zarezima.

Sl. 46/7–10Analogije: Mini} 1974, 69, pl. VI/7; @eravica 1974, t.XVII/12

POKLOPCI

17. Tip III/1Niski koni~ni poklopci sa koso zase~enom ivicom kru`nog otvo-ra. Na ravno zatvorenom vrhu su dva do tri otvora za propu{ta-nje pare prilikom kuvanja. Izra|eni su od gline sa malo sitnogpeska, sivocrvene boje pe~enja.

Sl. 47/1Analogije: Georgieva 1974, 44, sl. 31/4, 5; Bjelajac 1978, t. I,tip IV/11

182


18. Tip III/2Poklopci koni~nog oblika sa dugmetastom dr{kom na vrhu. Poje-dini primerci imaju i trakastu dr{ku koja spaja vrh sa donjim de-lom konusa. Ivica otvora je izvijena u vidu stope i na gornjoj stra-ni je ukra{ena nizom sitnih kosih zareza. Izra|eni su od gline samalom koli~inom sitnog peska, crvene ili sivocrvene boje pe~enja.

Sl. 47/2, 3Analogije: Georgieva 1974, 45–46, sl. 34; Mini} 1974, 69,pl. VI/4; Constantinescu 1972, 123, pl. XXXVII/1–2; Ge-nova 1989, sl. 8/5

19. Tip III/3Poklopci zvonastog oblika sa dugmetastom dr{kom na vrhu.Otvor je pri dnu vi{e uko{en i na spolja{njoj povr{ini katkadukra{en kosim zarezima. Na gornjoj polovini konusa su dva ilitri proreza za paru. Izra|eni su od gline istog sastava kao i pret-hodna dva tipa.

Sl. 47/4, 5Analogije: Bjelajac 1978, t. II, tip IV/6; Bajalovi}–Had`i--Pe{i} 1981, 52, t. XII/1

20. Tip III/4Poklopci u donjoj polovini zvonastog a u gornjoj koni~nog ob-lika. Na vrhu su ravno zatvoreni, sa kru`nim otvorom na sredi-ni i 4–5 sa strane. Od vrha polazi trakasta ili valjkasta dr{ka ko-ja se zavr{ava pri dnu konusa. Po ivici otvora je niz kosih zareza.Izra|eni su od gline prirodnog sastava, mrkocrvene ili crveneboje pe~enja.

Sl. 47/6

21. Tip III/5Poklopci koni~nog oblika sa kupastim, po ivici profilisanim vr-hom. Na pojedinim primercima ovu profilaciju sa donjim delomkonusa spaja trakasta dr{ka. Ivica otvora je horizontalno pro{ire-na u vidu stope i ukra{ena je kosim zarezima. Manji broj poklo-paca je ornamentisan po celoj spolja{njoj povr{ini urezanim ta-lasastim i horizontalnim linijama, a nekada i koso narebrenomprofilacijom. Crvene su ili crvenosive boje pe~enja i sitnopesko-vite fakture. Na gornjoj polovini konusa su jedan–dva vertikalnaproreza za paru.

Sl. 47/7–9Analogije: Baraschi 1977, 55, pl. VIII/3, 11, 12

22. Tip III/6Poklopci koni~nog oblika sa visokom, skoro cilindri~nom gor-njom polovinom i trakastom dr{kom. Donja ivica je pro{irena uvidu stope i ukra{ena kosim zarezima. Gornja polovina se ravnozavr{ava ili je otvorena. Prorezi za paru su na donjem, koni~nomdelu. Poklopci su od dobro prera|ene gline prirodnog sastava,crvene ili sivocrvene boje pe~enja.

Sl. 47/10Analogije: Georgieva 1974, 45–46, sl. 36; Baraschi 1977,55, pl. VIII/1, 6; Cvetkov 1989, 129–130, sl. 8

23. Tip III/7Poklopci kalotastog oblika sa dugmetastom dr{kom na vrhu ihorizontalno pro{irenim obodom otvora u vidu stope. Izra|enisu od gline dobre fakture, crvene ili sivocrvene boje pe~enja. Zi-dovi su relativno debeli i sa spoljne strane ukra{eni horizontalnoili talasasto urezanim linijama, kombinovanim sa nizom sitnihuboda.

Sl. 47/11–12Analogije: Georgieva 1974, 45–46, sl. 35/2, 37; Biki} 1996,283, sl. 2/7; Genova 1989, sl. 8/6

24. Tip III/8Poklopci diskoidnog oblika sa vertikalno ili koso uzdignutimobodom i trakastom dr{kom koja spaja ivicu oboda sa gornjompovr{inom plo~e. Na plo~i su ukrasi u vidu koncentri~nih uza-nih ravnih i talasastih linija sitnih uboda, a po ivici su kosi zare-zi. Izra|eni su na brzom grn~arskom kolu od dobro prera|enegline crvene ili sivocrvene boje pe~enja. Dva poklopca su masli-nasto gle|osana. Na plo~i su urezani prorezi ili kru`ni otvori zaparu.

Sl. 47/13–16Analogije: Biki} 1996, 283, sl. 2/8

25. Tip III/9Poklopci diskoidnog oblika, na donjoj strani ravni a na gornjojsu {iroka koncentri~na rebra. Na sredini se nalazi trakasta dr{ka.Sa obe strane dr{ke su zrakasto raspore|eni nizovi trougaonihudubljenja. Ra|eni su od dobro prera|ene gline sivomrke bojepe~enja.

Sl. 47/17

183

• KATA L O G A R H E O L O [ K I H N A LA Z A •

AMFOROIDNI SUDOVI – ]UPOVI

26. Tip IV/1Sudovi visokog i blago izvijenog vrata, nagla{enog zaobljenogramena i ravnog dna, sa dve naspramne {iroke trakaste dr{ke kojespajaju gornji deo vrata sa ramenom. Izra|eni su od gline sitno-peskovite fakture, crvene boje pe~enja. Na vratu su ukra{eniuskim horizontalnim rebrima sa nizom zareza, a na ramenu sno-pom urezanih linija, katkad kombinovanih sa profilacijama. Sli~-ni ukrasi su i na trbuhu.

Sl. 48/1Analogije: Georgieva 1974, 40–41, sl. 28

27. Tip IV/2Sudovi visokog levkastog vrata i uko{enog ramena, sa najve}impre~nikom u donjoj polovini tela. Vrat sa ramenom spajaju dve{iroke trakaste dr{ke. Ra|eni su od dobro prera|ene gline pri-rodnog sastava, crvene boje pe~enja. Spolja su maslinasto gle|o-sani, a ispod glazure su uzani horizontalni `lebovi ispod oboda,a nekada i na ramenu. Fragmenti jednog suda na|eni su u objek-tu 17, sa tegovima za ribarsku mreù.

Sl. 48/2

VR[NICI

28. Tip VVr{nici koni~nog oblika, na gornjem delu ravno zatvoreni. Donji,otvoren kraj zavr{ava se zaobljenim, ukoso zase~enim ili ravnimobodom, katkad sa kosim zarezima po ivici ili nizom {irih udublje-nja. Na gornjem delu recipijenta su dva kru`na otvora koja sa spo-lja{nje strane imaju reljefno oja~anje nastalo ili prilikom izrade ilinaknadno apliciranom trakom. Ra|eni su na ru~nom kolu od gli-ne sa sitnim peskom, crvene ili mrkocrvene boje pe~enja. Spolja suukrasi razvu~enih talasastih, a re|e i horizontalnih linija koje sesmenjuju sa reljefnim trakama. Na trakama su duboki kosi zarezi.

Sl. 49/1, 2

DR@AÎ ZA VR[NIK

29. [ipke koje su na {irem kraju ~etvorougaonog preseka i neka-da tordirane. Na uèm kraju su oble i povijene u kukicu. Sluìlesu za skidanje vr{nika sa ognji{ta. Gvo`|e, kovanje.

Sl. 49/3–5

CREPULJE

30. Tip VI/1Plitke crepulje {irokog ravnog dna i uko{enih zidova koji se za-vr{avaju pro{irenim zaobljenim obodom. Ra|ene su na ru~nomvitlu od gline peskovite fakture, crvene boje pe~enja.

Sl. 49/6

31. Tip VI/2Crepulje {irokog ravnog dna, slabije uko{enih zidova, a nekada iskoro vertikalnih. Obod je pro{iren, naj~e{}e zaobljen i povijenprema unutra{njosti. Ra|ene su na ru~nom vitlu od gline sa do-sta peska i crvene su boje pe~enja. Retki primerci imaju kru`niotvor na sredini dna.

Sl. 49/7–9

TRPEZNO POSU\E

ZDELE

32. Tip II/5Zdele kalotastog oblika na niskoj prstenastoj stopi. Ivica oboda jezaobljena, a nekada je znatno stanjena ili blago povijena. Izra|enesu na no`nom vitlu od gline prirodnog sastava ili sa dodatkom ma-lo sitnog peska, crvene ili sivocrvene boje pe~enja. Gle|osane su saunutra{nje, a delimi~no ili sasvim i sa spolja{nje strane bledoù-tom, zelenkastoùtom ili svetlozelenom glazurom, katkad sa ma-njim zelenim ili sme|im povr{inama. Ispod glazure ve}ina ima sa-mo po dva koncentri~no urezana kruga na unutra{njoj strani dna,a manji broj je ukra{en raznolikim sgrafito motivima. Nekolikofragmentovanih primeraka je dekorisano horizontalnim zeleno,ùto i sme|e bojenim trakama, preko kojih je bezbojna glazura.

1. Sa obe strane zdela je zelenoùto gle|osana.Kv. E/6a Inv. br. 473 Sl. 50/1

2. Sa obe strane zdele su na svetloùtoj osnovi zelene i sme-|e horizontalne trake i bezbojna glazura.Kv. F/5b Inv. br. 529 Sl. 50/2

3. Zdela je sa obe strane zeleno gle|osana, a na unutra{njojsu sgrafito ukrasi u vidu uzanih horizontalnih traka ispunje-nih kosim linijama koje se seku.Kv. H/7, nad malternom povr{inom Inv. br. 763 Sl. 50/3

184


4. Na unutra{njoj strani zdele je svetloùta glazura sa ma-njim zelenim i sme|im povr{inama, a na spolja{njoj je masli-nasta. Centralni prostor recipijenta pokriva krupan medaljon,koji se sastoji od rozete izvedene {estarom, sa stilizovanomlozom po obodu. Na prstenastoj stopi su dve rupice za pro-vla~enje vrpce, a na spolja{njoj strani dna je naknadno ure-zana prelomljena linija (sl. 45/3).Kv. G/7d Inv. br. 439 Sl. 50/4

5. Na obe strane zdele je zelenkastoùta glazura preko sgra-fito ukrasa. Spolja, ispod oboda je friz stilizovane loze, a naunutra{njoj strani je medaljon komponovan na sli~an na~inkao na prethodnoj zdeli.Kv. D/8c, bunar Inv. br. 928 Sl. 50/5Sa prostora Malog grada poti~u delovi jo{ tri identi~ne zdele.

Analogije: Constantinescu 1972, 131–132, pl. XXXIX; Mo-ravska Srbija, ljudi i dela 1971, 55, kat. br. 77; Georgieva1974, sl. 97/10, 12, 17–18; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981,59, t. XVIII/10, 11; Mir~ev, Ton~eva, Dimitrov 1962, 58–59,sl. 57, 58; Juri{i} 1991, 74, sl. 63

33. Tip II/6Kalotaste zdele na niskoj prstenastoj stopi. Zidovi recipijenta suvi{e uko{eni, sa stanjenim obodom, ispod kojeg je na spolja{njojstrani plitak horizontalan `leb. Izra|ene su na no`nom vitlu odsitnopeskovite gline crvene boje pe~enja. Sa obe strane su zele-noùto gle|osane, s tim {to na spolja{njoj postoje manje povr-{ine zelene boje. Zastupljene su ukupno sa tri fragmentovanaprimerka.

Kv. E/5d, palata Inv. br. 270 Sl. 50/6

Analogije: Georgieva 1974, sl. 97/8

34. Tip II/7Zdele na niskoj prstenastoj stopi. Zidovi recipijenta se u gornjojpolovini ili na sredini ja~e povijaju, pa ovaj tip predstavlja prelazod kalotastih ka bikoni~nim oblicima. Ivica oboda je zaobljenaili ravno zase~ena. Izra|ene su na no`nom vitlu od sitnopesko-vite gline prirodnog sastava, crvene ili sivocrvene boje pe~enja.Prete`no su jednobojno gle|osane i bez dekorativnih elemenata,izuzev jednog primerka sa skromnim sgrafito ukrasom na unu-tra{njoj strani.

1. Sa obe strane zdele je svetlozelena i sme|a glazura. Pribli-`no na sredini recipijenta ispod glazure je urezana horizon-talna linija, iznad koje je niz kratkih spiralno uvijenih linija.Kv. E/6b Inv. br. 372 Sl. 50/7

2. Na unutra{njoj strani ja~e fragmentovane zdele delimi~noje sa~uvana svetloùta glazura.Kv. C/5 Inv. br. 713 Sl. 50/8

Analogije: Georgieva 1974, sl. 97/2

35. Tip II/8Bikoni~ne zdele na prstenastoj stopi, koja je u pojedinim slu~a-jevima izuzetno niska, a nekada i skoro ravna. Prelaz iz jednogkonusa u drugi je nagla{en, s tim {to je gornji vertikalan ili uko{enupolje. Zdele su izra|ene na no`nom vitlu od gline prirodnogsastava ili od pre~i{}ene gline, crvene, odnosno sivocrvene bojepe~enja. Osim onih jednostavno gle|osanih zelenom, zelenoù-tom ili ùtom glazurom, katkad sa mestimi~nim sme|im povr-{inama, ima mnogo njih koje su ispod glazure ukra{ene sgrafitoornamentima. Naj~e{}e su rozete izvedene {estarom i trakamastilizovane loze, dok su drugi ukrasi malobrojni.

1. Zdela na uzanoj niskoj stopi, sa obe strane zeleno gle|osana.Kv. G/6d, objekat 4 Sl. 50/9

2. Na obe strane zdele je zelena i sme|a glazura, koja je znat-no o{te}ena u poàru.Kv. G/6c, objekat 4 Inv. br. 386 Sl. 50/10

3. Na unutra{njoj, a delimi~no i na spolja{njoj strani je mo-nohromna bledozelena glazura.Kv. F/5c, palata Inv. br. 283 Sl. 50/11

4. Na obe strane zdele je svetloùta glazura sa sme|im polji-ma. Na spolja{njoj strani je ispod oboda friz stilizovane loze.Na prstenastoj stopi su dve rupice za provla~enje vrpce.Kv. G/7c Inv. br. 611 Sl. 50/12

5. Na unutra{njoj, a delimi~no i na spolja{njoj strani je sve-tloùta glazura sa mestimi~no sme|im povr{inama. Donjikonus recipijenta pokriva krupan medaljon koji se sastoji oddva koncentri~na kruga i rozete izvedene {estarom.Kv. G/6b Inv. br. 440 Sl. 50/13, 100/3

185


6. Na unutra{njoj strani zdele je svetloùta glazura sa zele-nim i sme|im povr{inama preko sgrafito ornamenata. Orna-menti se sastoje od medaljona, sa zrakasto raspore|enimravnim i spiralnim linijama, i friza naizmeni~nih ravnih i ta-lasastih linija u metopama. Na prstenastoj stopi su dve rupi-ce za provla~enje vrpce.Kv. G/6a Inv. br. 193 Sl. 50/14

Analogije: Georgieva 1974, 78, sl. 55, 97/14; Baraschi 1977,pl. XV/7, 8; Ceramic Art 1992, 52, No. 12; Constantinescu1972, 132, 134, fig. 59, pl. XLII/1, 3

36. Tip II/9Duboke bikoni~ne zdele na prstenastoj stopi. Gornji konus je pri-metno kra}i od donjeg i izvijen je upolje. Izra|ene su od pre~i-{}ene gline crvene boje pe~enja i ukra{ene sgrafito ornamentima.

1. Na obe strane zdele je zelenosme|a glazura sa tamnijesme|e obojenom povr{inom preko sgrafito ornamenata. Naunutra{njoj strani je friz stilizovane loze, a na spolja{njoj jetraka ukr{tenih kosih i vertikalnih linija.Kv. G/6b Inv. br. 570 Sl. 50/15

37. Tip II/10Zdele kalotastog recipijenta sa zaobljenom ivicom oboda, istihtehnolo{kih svojstava kao i kod prethodnih tipova. Odlikuju seravnom horizontalnom dr{kom sa ovalnim, trougaonim ili tro-lisnim zavr{etkom, apliciranom na obodu ili neposredno ispodnjega. Dr{ke su nekada vertikalno probu{ene a ponekad su nagornjoj povr{ini ukra{ene sgrafito ornamentima. U tehnici sgra-fita dekorisani su i recipijenti dveju zdela koje su imale ravnodno, bez prstenaste stope. Od ukupno {est primeraka, ~etiri sugle|osana zelenkastoùtom glazurom, jedan maslinastom, a je-dan tamnije zelenom sa manjim sme|im povr{inama.

1. Na obe strane fragmentovane zdele je zelenkastoùta gla-zura. Gornja povr{ina dr{ke ukra{ena je urezanim dvostru-kim krugovima sa ta~kom u sredini.Kv. H/6a Inv. br. 470 Sl. 51/1

2. Obe strane fragmentovane zdele su bledozeleno gle|osane.Dr{ka jezi~astog oblika je vertikalno probu{ena.Kv. H/6a Inv. br. 449 Sl. 51/2

3. Obe povr{ine fragmentovane zdele su zelenkastoùto gle|o-sane. Dr{ka sa ugaonim zavr{etkom je vertikalno probu{ena.Kv. H/6a Inv. br. 419 Sl. 51/3

4. Fragmentovana zdela sa {irokim konveksnim dnom. Ispodoboda je horizontalna dr{ka sa urezanim pentagramom u kru-gu. Na unutra{njoj strani recipijenta je delimi~no sa~uvanaurezana predstava ptice, a na bo~nim stranama su {ematskiprikazane ljudske predstave. Preko urezanih ukrasa je tamni-je zelena glazura sa mestimi~no sme|im povr{inama.Kv. E/5a Inv. br. 238 Sl. 51/4

5. Deo zdele sa ostatkom horizontalne dr{ke. Na fragmenturavnog dna urezana je razvu~ena talasasta linija, a sa obe stra-ne je maslinasta glazura.Kv. C/8b, objekat 11 Inv. br. 64

6. Jezi~asta zeleno gle|osana dr{ka.Kv. D/4a Inv. br. 371

Analogije: Ze~evi} 2003, sa citiranom literaturom; Bajalo-vi}–Hadì-Pe{i} 2003, 185, fig. 4/6, 7; Georgieva 1974, sl.XXXVII; Constantinescu 1972, 132, fig. 58

38. Tip II/11Velika zdela – tanjir {irokog ravnog dna i vertikalnih zidova koji sezavr{avaju kratkim razgrnutim obodom. Ispod oboda su ostaci dr-{ke. Izra|ena je od pre~i{}ene gline sive boje pe~enja i sa obe stra-ne je bledozeleno gle|osana preko debljeg sloja angobe. Na unu-tra{njoj strani zidova su sgrafito ornamenti polumese~astog oblika,a isti se nalaze i na dnu, gde su kombinovani sa sitnim kruì}ima,medaljonima i jednim kru`nim frizom gusto {rafirane povr{ine.

Kv. H/7b, sloj {uta Inv. br. 483 Sl. 51/5

Analogije: Blago manastira Studenice 1988, 80, sl. 59, kat.br. A 64

39. Tip II/12Plitke koni~ne zdele nalik tanjirima. Zidovi recipijenta su vi{euko{eni, a obod je kratak i razgrnut. Na relativno uskom dnu jeprstenasta stopa, na kojoj su u nekim slu~ajevima dve rupice zaprovla~enje vrpce i ka~enje. Ispod bledoùte, bledozelene ili ze-lenkastoùte glazure su sgrafito ornamenti, me|u kojima preovla-

186


|uju trake stilizovane loze u kombinaciji sa medaljonima. Zdelasa predstavom ptica u medaljonima je unikatan nalaz u Stala}u.Zdele su izra|ene od pre~i{}ene gline, crvene ili sivocrvene bojepe~enja.

1. Ispod zelenkastoùte glazure su sgrafito ukrasi u vidu triradijalno raspore|ene trake stilizovane loze uokvirene nizomravnih linija. Izme|u traka su manji medaljoni ispunjeni spi-ralno uvijenim linijama.Kv. F/3c, donòn Inv. br. 9/71 Sl. 51/6

2. Na unutra{njoj strani zdele su sgrafito ukrasi u vidu trakastilizovane loze uokvirenih nizovima ravnih linija. Trake suraspore|ene radijalno, od dna prema obodu, i u popre~nimsegmentima. Na olu~asto formiranom obodu je uzana tala-sasta linija. Preko urezanih ukrasa je bledoùta glazura samanjim zelenim i svetlosme|im povr{inama.Kv. C/8b, objekat 11 Inv. br. 58 i 334 Sl. 51/7

3. Na unutra{njoj strani recipijenta je kru`ni friz ispunjen ni-zovima izlomljenih linija, a na dnu je medaljon u vidu stilizo-vanog cveta u dvostrukom krugu. Preko sgrafito ukrasa je ble-doùta glazura sa manjim sme|im i zelenkastim povr{inama.Kv. G/7b Inv. br. 583 Sl. 51/8

4. Na unutra{njoj strani recipijenta je kru`ni friz spiralnouvijenih linija, u kome su dva ukomponovana medaljona sapo dve adosirano postavljene ptice – pauna. Predstave pticasu duboko urezane, kao i friz spiralno uvijenih linija, koji jeneve{to ura|en. Na olu~asto formiranom obodu je uzana ta-lasasta linija. Na dnu zdele nema ukrasa. Tu se nalazi o{te}enjeprstenastog oblika mrke boje, nastalo od sve}e koja je dugogorela i uni{tila glazuru. Preko sgrafito ukrasa je bledozelenagle|, sa intenzivnijom nijansom po obodu. Na prstenastojstopi su dve rupice za ka~enje zdele.Kv. G/6b Inv. br. 466 Sl. 51/9, 100/1

Analogije za oblik zdela: Georgieva 1974, sl. 96/13; Ba-raschi 1977, pl. XII/3, XIV/4, 5; Ceramic Art 1992, 47, 48,Nos. 7, 8; Constantinescu 1972, 134, fig. 61/7, 8

40. Tip II/13Koni~na zdela na niskoj prstenastoj stopi. Obod je profilisan sauko{enom ivicom. Izra|ena je od pre~i{}ene gline crvene boje

pe~enja, koja je u poàru velikim delom dobila sivu boju. Unu-tra{nja povr{ina zdele je bogato ukra{ena. Na dnu je krupan me-daljon sloèn od rozete, izvedene {estarom, i pojasa stilizovaneloze, sa kru`nim linijama oko svake vrste motiva. Od medaljonaprema obodu polaze ~etiri trake ispunjene linijama koje se seku,a izme|u traka su manji medaljoni stilizovanih cvetova sa zase-~enim krajevima latica. Glazura je zelena, sa ve}im sme|im po-vr{inama, a njen najve}i deo je uni{ten u poàru. Po ivici obodaje uzana talasasta linija.

Kv. G/6b, objekat 4 Inv. br. 387 Sl. 52/1

Analogije za oblik zdele: Georgieva 1974, sl. 96/2–5; Mir~ev,Ton~eva, Dimitrov 1962, 82, t. XII/2

41. Dna zdelaMe|u znatnom koli~inom sitnih fragmenata koji pripadaju zde-lama najbolje su sa~uvana dna, koja na unutra{njoj strani imajurazli~ito komponovane ornamente. Naj~e{}e su to jednostavandvostruki krug ili rozeta izvedena slobodnom rukom ili {esta-rom i uokvirena dvostrukim krugom. Ostali oblici motiva, kao{to su ukr{tene trake, zrakasto raspore|ene urezane linije koje sepri kraju spiralno uvijaju, ili {estokraka zvezda nastala preklapa-njem dva trougaona motiva, re|i su ili se javljaju samo na jed-nom primerku.

1. Na sredini dna je heksagram u dvostrukom krugu, sa ro-zetom u centru. Ukras je dopunjen gustom {rafurom, a poobodu heksagrama uzanom talasastom linijom. Fragmenatje zelenkastoùto gle|osan, a na sredini sgrafito motiva jesme|e obojen.Kv. D/3c Inv. br. 537 Sl. 52/2

Analogije: Rice 1930, fig. 5/7; Georgieva 1974, 84, sl. IX/1,2; Baraschi 1977, 88, fig. 70/4

2. Na sredini dna je dvostruki krug, od koga polaze snopo-vi urezanih tankih linija. Fragmenat je svetloùto gle|osansa mestimi~nim zelenim i sme|im povr{inama.Kv. D/8a Inv. br. 181 Sl. 52/3

3. Na sredini dna su ~etiri krstoobrazno ukr{tene trake. Pre-ko ukrasa je glazura svetlozelena, a na spolja{njoj strani ma-slinasta.Kv. E/4b, centralni deo palate Inv. br. 269 Sl. 52/4

187


4. Na unutra{njoj strani dna je u dvostrukom krugu rozetasa 12 latica, a po zidovima recipijenta izgleda da je bilo sli~-nih manjih medaljona. Na prstenastoj stopi dna su dve rupi-ce za ka~enje zdele. Fragmenat je sa obe strane ùto i zelenogle|osan.Kv. C/5d Inv. br. 709 Sl. 52/5

Analogije: Baraschi 1977, 77, fig. 59

5. Na sredini dna je u krugu vi{e urezanih zrakasto raspore-|enih linija koje se na krajevima spiralno uvijaju. Preko sgra-fito ukrasa je zelenkastoùta glazura sa mestimi~nim sme-|im povr{inama.Kv. F/3d, donòn Inv. br. 65 Sl. 52/6

Analogije: Juri{i} 1989, sl. 41

TANJIRI

42. Tip VII/1Tanjiri koni~nog recipijenta i {irokog koso razgrnutog oboda, ~i-ja je ivica neznatno povijena. Dno nije sa~uvano ni na jednomprimerku. Izra|eni su od pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja igle|osani svetloùtom ili zelenkastoùtom glazurom sa manjimzelenim i sme|im povr{inama. Ispod glazure se nalaze sgrafitoornamenti.

1. Na gornjem delu recipijenta je niz sitnih trougaonih mo-tiva, preko kojih je svetloùta glazura sa manjim sme|im izelenim povr{inama.Kv. H/7c, objekat 19 Inv. br. 797 Sl. 53/1

Analogije: Georgieva 1974, 84, sl. X

2. Na {irokom obodu su nizovi polukru`nih motiva sa gusto{rafiranim me|uprostorima, a na gornjem delu recipijenta jedelimi~no vidljiva predstava ribe. Preko ukrasa je zelenoùtaglazura.Kv. H/6a Inv. br. 584 Sl. 53/2

Analogije: Stan~eva 1964, 175–176, t. V/29, IX/24, 44; Ge-orgieva 1974, 84, sl. 62; Genova 1989, 70, sl. 11/1–16

43. Tip VII/2Tanjiri veoma uko{enih zidova i kratkog vertikalno izvu~enogoboda. Donji deo recipijenta se naglo suàva i prelazi u ravnodno na niskoj prstenastoj stopi. Izra|eni su od pre~i{}ene gline,crvene ili crvenomrke boje pe~enja. Preko sgrafito ornamenata jesasvim bledozelena glazura sa mestimi~nim intenzivnije zelenimpovr{inama.

1. Na unutra{njoj strani recipijenta su urezane polukru`nelinije koje se seku i obrazuju manje segmente ispunjene tala-sastim linijama. Uzana talasasta linija neujedna~ene ritmikenalazi se i na prelazu u obod. Posuda je sasvim bledozelenogle|osana.Kv. D/3c Inv. br. 559 Sl. 53/3

Analogije: Juri{i} 1983, 184, t. III/1

2. Na {irokom ravnom dnu tanjira je krupan medaljon sa mo-tivom »ruè vetrova«, urezanim {estarom. Svako drugo lu~nopolje motiva je ispunjeno sitnim ubodima. Tanjir je sa obestrane bledozeleno gle|osan, s tim {to je preko sgrafito ukra-sa zelena boja intenzivnija. Po obodu su zelene pege.Kv. G/7d Inv. br. 612 Sl. 53/4, 100/2

44. Tip VII/3Tanjir – zdela koni~nog oblika vi{e uko{enih i blago povijenih zi-dova. Obod je {irok, koso razgrnut i pri vrhu vertikalno izvu~en.Dno je relativno malo, ravno i bez prstenaste stope. Izra|en jeod pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja. Na sredini dna je meda-ljon sa »ruòm vetrova«, od koga se zrakasto {ire uzane trake sanizovima sitnih uboda. Sud je bledozeleno gle|osan, sa svetlosme-|om bojom preko medaljona i zelenom preko traka, a u viduovalnih pega i po obodu.

Kv. C/4d Inv. br. 396 Sl. 53/5

45. Tip VII/4Tanjir – zdela koni~nog oblika sa uko{enim zidovima koji se udonjem delu povijaju prema dnu. Obod je kratak i horizontalnorazgrnut, a dno nedostaje. Izra|en je od pre~i{}ene gline mrkeboje pe~enja i zeleno je gle|osan. Na o~uvanom fragmentu ispodglazure nema ornamenata.

Kv. C/5d Inv. br. 579 Sl. 53/6

188


BOKALI

46. Tip VIII/1Bokali vitkog tela, koje ima najve}i pre~nik u predelu ramena iligornjem delu trbuha. Na prelazu iz ramena u vrat je manje ili vi-{e izraèno horizontalno rebro. Obod je trolisno formiran, sakljunastim izlivnikom na ~eonoj strani. Ivicu oboda spaja sa rame-nom {iroka trakasta dr{ka. Dno je ravno ili pro{ireno i profilisa-no po ivici u vidu stope. Izra|eni su od pre~i{}ene ili sitnopesko-vite gline crvene boje pe~enja. Spolja su gle|osani svetloùtom,zelenkastoùtom ili oker i svetlosme|om glazurom, sa mestimi~-nim zelenim i intenzivnije sme|im povr{inama, koje ~esto prateurezane ornamente. Naj~e{}i sgrafito ornamenti su listoliko drvoìvota i trake ispunjene razli~itim geometrijskim i stilizovanimbiljnim motivima.

1. Na spolja{njoj strani bokala je tamnija oker glazura sa {i-rim zelenim i sme|im povr{inama koje pokrivaju sgrafitoornamente. Ornamenti se sastoje od vertikalnih traka ispu-njenih stilizovanom lozom i linijama koje se seku i obrazujugustu {rafuru ili trougaona polja u kvadratima. Na bo~nimstranama je listoliko drvo ìvota, ispod koga je uzan pojas satalasastom linijom. Na ~eonoj strani bokala su dva ovalnao{te}enja, nastala prilikom pe~enja od oslanjanja na druguposudu u grn~arskoj pe}i.Kv. C/6a, objekat 8 Inv. br. 717 Sl. 54/1,1a–b, 101/2

2. Na spolja{njoj strani bokala je zelenkastoùta glazura, satamnije zelenim i sme|im povr{inama koje pokrivaju sgrafi-to ukrase. Ornamenti se sastoje od tri vertikalne trake – na~eonom delu i sa obe strane dr{ke, i dve uko{ene – na bo~-nim stranama tela. Vertikalne su komponovane kao kod pret-hodnog bokala, dok su bo~ne ispunjene nizovima kosih linijakoje obrazuju trougaone motive. U donjem delu tela bo~nestrane su vi{e suène i pri tome delimi~no deformisane.Kv. D/3a Inv. br. 489 Sl. 54/2, 2a–b, 101/3

3. Na spolja{njoj strani fragmentovanog bokala je svetloù-ta glazura sa sme|im povr{inama preko sgrafito ukrasa.Ukrase ~ine vertikalne i uko{ene trake stilizovane loze, sauvijenijim spiralama i dekorativnijim zavr{ecima palmeta.Kv. G/8 Inv. br. 844 Sl. 54/3

4. Bokal se od ostalih posuda istog tipa izdvaja kru`nim otvo-rom sa jedva primetnom izvijenom ivicom na mestu gde je tre-

balo da bude formiran kljunast izlivnik. Spolja je sme|e gle-|osan sa zelenim povr{inama preko sgrafito ornamenata. Nabo~nim stranama tela je drvo ìvota, prikazano bez okvirnelinije, a ispod drveta i sa njegove obe strane su trake ispunjenestilizovanom lozom i {rafurom.Kv. H/7 Inv. br. 742 Sl. 54/4

Analogije: Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981, 64–65, sl. 62; Blagomanastira Studenice 1988, 77, sl. 19, 55, kat. br. A 52; Arhe-olo{ko blago Srbije 1983, 139–140, kat. br. 114

47. Tip VIII/2Bokali loptastog tela, levkasto uko{enog vrata i {irokog otvorakoji je trolisno formiran, sa kljunastim izlivnikom na ~eonoj stra-ni. Dno je ravno, {iroko i nekada po ivici neznatno pro{ireno.Obod spaja sa ramenom {iroka trakasta dr{ka. Izra|eni su na no-`nom kolu od pre~i{}ene ili slabo peskovite gline, crvene bojepe~enja razli~itog intenziteta. Spolja su zelenkastoùto ili bledo-ùto gle|osani sa mestimi~nim sme|im ili zelenim povr{inamapreko sgrafito ukrasa. Re|i su primerci bledozeleno gle|osani satamnije zelenim povr{inama. Sgrafito ukrasi se naj~e{}e sastojeod kosih i horizontalnih traka ispunjenih {rafurom ili stilizova-nom lozom, u kombinaciji sa medaljonima i polukru`nim linija-ma koje se preklapaju. Ostali motivi su retki, kao drvo ìvota pri-kazano na specifi~an na~in. Na bo~noj strani jednog bokala bilaje urezana ljudska predstava.

1. Spolja{nja povr{ina bokala je svetloùto gle|osana, sa {i-rokim svetlozelenim trakama koje prate sgrafito ornamente.Na ~eonoj strani tela je krupan medaljon sa motivom »ruèvetrova« u centru. Po obodu su ~etiri koncentri~na kruga, au okviru njih kose linije koje se seku. Na bo~nim stranamabokala su predstave drveta ìvota u vidu jelove gran~ice igran~ice sa spiralno uvijenim linijama sa strane.Kv. C/5b Inv. br. 688 Sl. 55/1

2. Bokal sli~an prethodnom, svetloùto gle|osan sa zelenimi sme|im povr{inama preko sgrafito ukrasa. Na trbuhu jehorizontalan friz kosih linija koje se seku i obrazuju sitnaromboidna polja, iznad su polukru`ne linije koje se prekla-paju, a u donjoj polovini tela su medaljoni izvedeni {esta-rom. Na jednom medaljonu je pogre{no odmeren potez priformiranju rozete.Kv. F/3b, donòn Inv. br. 35/72 Sl. 55/2

189


3. Bokal sli~an prethodnom, zelenkastoùto gle|osan sa ze-lenim i sme|im povr{inama naro~ito preko sgrafito ukrasa.Dekorisan je kosim trakama stilizovane loze i medaljonimasa zrakasto raspore|enim linijama koje se pri kraju spiralnouvijaju.Kv. D/3a Inv. br. 173 Sl. 55/3

4. Vi{e fragmenata bledoùto gle|osanog bokala, sa mesti-mi~nim zelenim povr{inama. Na ramenu je friz polukru`nihurezanih linija koje se seku, a na bo~noj strani je delimi~nosa~uvana ljudska predstava izvedena finim tankim potezima.Vidljivi su deo lica, vrat i deo ruku.Kv. D/3a Inv. br. 353 Sl. 55/4

Analogije: Juri{i} 1989, 37, sl. 39/2, 40/1

48. Tip VIII/3Bokali loptastog tela i ravnog dna, po ivici pro{irenog i profili-sanog u vidu stope. Od prethodnog tipa razlikuju se po oblikudna i po ne{to uèm vratu, a i po horizontalnom rebru izme|uramena i vrata, koje je slabije nagla{eno. Dr{ka je trakasta, sa~u-vana u sitnijim delovima, a otvor ni na jednom izolovanom pri-merku nije mogao da se ustanovi. Izra|eni su od pre~i{}ene gli-ne crvene boje pe~enja i imaju relativno tanke zidove. Gle|osa-ni su svetloùtom i svetlozelenom glazurom, sa sme|im povr{i-nama. Sgrafito ukrasi se sastoje od vertikalnih traka ispunjenihstilizovanom lozom, traka sa koso postavljenim zarezima, meda-ljona i sl.

1. Fragmenti ve}eg bokala svetlozeleno i svetloùto gle|o-sanog i ukra{enog vertikalnim trakama ispunjenim stilizo-vanom lozom i koso postavljenim nizovima sitnih zareza.Na prelazu iz ramena u vrat je niz povezanih spiralno uvi-jenih linija. Na spolja{njoj strani dna je reljefni pe~at u ob-liku kruga, u kome je }irili~no slovo D. Slovo nije na sredi-ni kruga.Kv. G/8a, kraj objekta 6 Inv. br. 846 i 219 Sl. 55/5

2. Delovi bokala sli~nog prethodnom, spolja svetlozeleno gle-|osanog sa mestimi~nim povr{inama sme|e boje. Na orna-mentisanim fragmentima su vidljivi delovi vertikalnih trakastilizovane loze i jednog ve}eg kru`nog medaljona u kome jepredstavljeno drvo ìvota. Kv. G/5a, palata Inv. br. 304 Sl. 55/6

49. Tip VIII/4Bokali valjkastog tela, koje se u donjem delu vi{e suàva i prela-zi u dno pro{irenih ivica u vidu stope. Na prelazu iz ramena uvrat je horizontalno, {iroko zaobljeno rebro. Obod je {irok, tro-lisno formiran, sa dosta nagla{enim kljunastim izlivnikom.Obod sa ramenom, odnosno trbuhom spaja trakasta dr{ka. Izra-|eni su od gline dobre fakture, crvene boje pe~enja. Zidovi reci-pijenta su prili~no debeli i sa unutra{nje strane grubo obra|eni.Na spolja{njoj povr{ini nema sgrafito ukrasa, ve} su na njoj mo-nohromna glazura ili horizontalne trake zeleno i mrko bojene.

1. Na spolja{njoj povr{ini bokala je sivobela angoba prekokoje se naizmeni~no smenjuju {iroke zelene i uske mrke tra-ke. Sli~ne, ali uko{ene, trake nalaze se i na trakastoj dr{ci.Preko ukrasa je slaba bezbojna glazura. Kv. G/7d Inv. br. 767 Sl. 56/1, 101/1

2. Na celoj povr{ini bokala je zelena glazura, s tim {to je nagornjoj polovini naneta preko angobe, pa je boja intenzivni-ja, a na donjoj je maslinasta. Na ramenu su manje ovalne po-vr{ine svetlije zelene boje, a ista boja je i na uzanom pojasuispod oboda.Kv. D/5b Inv. br. 215 Sl. 56/2

Analogije: Kuzmanovi} 1984, kat. br. 81

50. Tip VIII/5Mali bokal zaobljenog ramena, uko{enog donjeg dela tela i ravnog,po ivici profilisanog i neznatno pro{irenog dna. Vrat je srazmer-no visok i levkasto razgrnut, a obod je {irok, trolisno formiran,sa manjim izlivnikom na ~eonoj strani. Vrat spaja sa ramenomvaljkasta dr{ka. Izra|en je od gline sitnopeskovite fakture sivocr-vene boje pe~enja. Ukra{en je na ramenu motivima trougaonihoblika, koji se sastoje od naizmeni~nih cikcak ravnih i talasastihlinija, duboko urezanih potezima o{tre alatke. Na prednjoj stranije deo nedovr{enog medaljona. Preko urezanih ukrasa je slabaùtozelena glazura.

Kv. H/6a Inv. br. 572 Sl. 56/3

51. Tip VIII/6Bokal bikoni~nog tela, lu~no formiranog vrata i ravnog dna kojeje po ivici pro{ireno u vidu manje stope. Sa spolja{nje strane obo-da je aplicirana horizontalna traka kojom je obrazovan uzan ka-

190


nal. Na ~eonom delu bokala kanal prelazi u kratak cevast izlivnik,a na drugoj strani se spaja sa kanalom koji prolazi celom duìnomvaljkaste dr{ke i zavr{ava se na trbuhu suda. Na gornjoj polovinitela je niz trougaonih otvora use~enih neposredno po izradi suda,u jo{ vla`noj glini. Bokal je izra|en od pre~i{}ene gline crvene bo-je pe~enja i sa obe strane su ùta i sme|a glazura neujedna~enogintenziteta, sa mestimi~nim manjim zelenim povr{inama.

Kv. C/5a Inv. br. 712 Sl. 56/4

52. Tip VIII/7Mali bokal loptastog tela, {irokog lu~no izvijenog vrata i visokogcilindri~nog oboda koji je spolja horizontalno narebren. Ispodoboda su ostaci trakaste dr{ke. Izra|en je od kaolinske gline finefakture. Boja pe~enja je sivobela, a mestimi~no i mrka zbog po-àra kojem je bokal bio izloèn. Na trbuhu su tamnocrvenombojom izvedene uzane kose, re{etkasto preklopljene trake.


Analogije: Holl 1963, Abb. 79/8, 9; Biki} 1994, 88–89, sl.34/9

53. Tip VIII/8Bokali bikoni~nog tela, kosog ramena, {irokog vrata i trolisnoformiranog oboda, sa kljunastim izlivnikom na prednjoj strani.Dno je ravno, ili je po ivici pro{ireno. Vrat sa ramenom spajatrakasta, a u manjem broju slu~ajeva valjkasta dr{ka. Izra|eni suod pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja, a izuzetni su primerciod gline peskovite fakture. Spolja su ukra{eni sa jednim ili dvahorizontalna rebra ispod oboda i na prelazu iz ramena u vrat.Najve}i broj bokala ovog tipa nije gle|osan. Gle|osani su rela-tivno retki i tada su ispod bezbojne ili svetlozelene glazure ukra-{eni trakama ili pegama bele angobe.

1. Bokal je ukra{en vertikalnim trakama bele angobe koje sunastale slivanjem od oboda prema dnu. Gle|osan je bezboj-nom glazurom slabog sjaja.Kv. B/7a, rov Inv. br. 111 Sl. 57/1

2. Na vratu i ramenu bokala su pomo}u ~etkice angobomoslikane vertikalne i horizontalne trake, sa nizovima ovalnihpega. Glazura je svetlozelena, a na povr{inama bez angobeje maslinasta. Kv. C/4d Inv. br. 402 Sl. 57/2

Analogije: Diaconu, Constantinescu 1960, 73, fig. 39/1;Matei 1963, 136–137, fig. 20, 21; Constantinescu 1972, 118,pl. XXXI/3; Josifova 1982, 60, sl. 2/b

54. Tip VIII/9Bokali loptastog tela i {irokog vrata koji se levkasto {iri i prelaziu trolisno formiran obod sa izlivnikom na ~eonoj strani. Dno jeravno i po ivici neznatno pro{ireno. Obod spaja sa ramenom {i-roka trakasta dr{ka. Izra|eni su od pre~i{}ene gline crvene bojepe~enja. Na gornjoj polovini tela su ukra{eni trakama, krugovi-ma i sitnim pegama slikanim angobom. Gle|osani su maslina-stom ili bezbojnom glazurom.

1. Na ramenu bokala angobom su izvedene horizontalne,vertikalne i polukru`ne uzane trake koje stvaraju trougaonapolja. Dekoracija je dopunjena ta~kastim ukrasima. Sud jemaslinasto gle|osan.Kv. H/7c Inv. br. 488 Sl. 57/3

2. Fragmenti sli~nog bokala ukra{eni krugovima slikanimangobom pomo}u ~etkice. Glazura je bezbojna.Kv. F/7a Zbirka studijskog materijala

55. Tip VIII/10Bokali bikoni~nog ili valjkastog tela, srazmerno uskog lu~no iz-vijenog vrata i trolisno formiranog oboda sa kljunastim izlivni-kom. Dno je ravno, po ivici jednostavno pro{ireno. Vrat spaja saramenom trakasta dr{ka. Na nekim primercima ona je sa verti-kalno apliciranim dodatkom. Na vratu bokala su horizontalnarebra. Ove posude su izra|ene od gline sitnopeskovite fakture,crvene ili crvenosive boje pe~enja. Spolja su geometrijski i vege-tabilni ornamenti, izvedeni slikanjem mrkom i svetlozelenombojom preko prethodno nanete angobe. Mrka boja je gusta, pasu motivi blago reljefni. Po celoj spolja{njoj povr{ini je zeleno-ùta, bledozelena ili bezbojna glazura slabog sjaja.

1. Fragmentovani bokal je zelenkastoùto gle|osan sa mrkoslikanim mreàstim i talasastim vertikalnim trakama. Po jed-na horizontalna traka nalazi se na trbuhu i na prelazu iz ra-mena u vrat.Kv. G/7b Inv. br. 758 Sl. 57/4

191


2. Na ramenu bokala su slikanjem mrkom bojom izvedenimotivi drveta ìvota, i to u nizu po celoj povr{ini. Na vratusu horizontalne uzane trake zelene i mrke boje. Glazura jeprovidna, bledoù}kaste nijanse.Kv. H/7c, objekat 19 Inv. br. 803 Sl. 57/5

3. Na fragmentima ramena i trbuha bokala je bledozelenaglazura sa mrko slikanim ornamentima. Vidljiva su {iroka~etvorougaona polja uokvirena uzanim trakama sa romboid-nim mreàstim motivom.Kv. C/5d Inv. br. 598 Sl. 57/6

4. Uzanim horizontalnim trakama zelene, ùte i sme|e bojeukra{ena je cela povr{ina vrata, a na bo~nim stranama telatamnijom zelenom bojom izvedeni su romboidni mreàstimotivi. Po ivicama motiva je mrka boja. Na vratu su ostacitrakaste dr{ke.Kv. H/7c Inv. br. 810 Sl. 57/7

Analogije: Manastir Mile{eva 1995, 25, kat. br. 8

KRÂZI

56. Tip IX/1Kr~azi visokog valjkastog tela, {irokog vrata i kru`nog otvora, satrakastom dr{kom koja spaja obod, odnosno vrat sa ramenom.Na prednjoj strani ramena je cevast izlivnik – sisak, koji je nagornjem delu prevlakom povezan sa obodom suda. Dno je re-brasto profilisano i pro{ireno u vidu stope. Kr~azi su izra|eni odpre~i{}ene ili sitnopeskovite gline crvene boje pe~enja. Spolja subledoùto, zelenkastoùto ili oker gle|osani, sa mestimi~no ze-lenim i sme|im povr{inama. Dekorisani su sgrafito izvedenimtrakama u kombinaciji sa medaljonima i predstavom drveta ì-vota. Trake su ispunjene stilizovanom lozom, ravnim i talasastimlinijama, koje se seku i obrazuju raznolike mreàste motive.

1. Kr~ag ukra{en vertikalno i horizontalno razme{tenim tra-kama ispunjenim stilizovanom lozom i mreàstim motivi-ma. Na bo~nim stranama tela je drvo ìvota sa spiralno uvi-jenim gran~icama, bez okvirne linije. Glazura je svetloùta,a mestimi~no je zelena i sme|a, naro~ito u predelu urezanihornamenata.Kv. G/7d Inv. br. 772 Sl. 58/1, 101/4

2. Na bo~nim stranama kr~ag je ukra{en koso postavljenimtrakama mreàste povr{ine, a na ramenu i oko siska medaljo-nima sa vi{e latica u dvostrukom krugu. Na gornjoj povr{inidelimi~no sa~uvane dr{ke je niz dugmetastih aplikacija, a bobi-~aste aplikacije se nalaze i na prevlaci kojom je sisak spojen saobodom. Kr~ag nije gle|osan, zbog ~ega se smatra nedovr{e-nim primerkom. Na povr{ini su mrke mrlje od poàra.Kv. G/6b, objekat 4 Inv. br. 435 Sl. 58/2

Analogije: Juri{i} 1989, 37, sl. 39/3 i 40/2; Blago manastiraStudenice 1988, sl. 53, kat. br. A 33

57. Tip IX/2Kr~azi loptastog tela, {irokog lu~no izvijenog vrata i kru`nogotvora. Dno je ravno i po ivici pro{ireno. Na prednjem delu telaje cevast izlivnik – sisak, katkad spojen prevlakom sa vratom su-da. Dr{ka je {iroka, trakasta. Izra|eni su od pre~i{}ene gline cr-vene ili sivocrvene boje pe~enja i gle|osani su svetloùtom gla-zurom razli~itog intenziteta, sa zeleno, a re|e i sme|e, bojenimpovr{inama. Sgrafito ornamenti pokrivaju sredi{nji pojas tela isastoje se od horizontalnih ili vertikalnih traka stilizovane loze,ravnih i talasastih linija i medaljona razli~ite veli~ine, koji naj~e-{}e stoje na bo~nim stranama sudova.

1. Na ramenu i trbuhu kr~aga su vertikalne trake stilizovane lo-ze, a na bo~nim stranama je po jedan medaljon sa rozetom udvostrukom krugu. Glazura je svetloùta sa svetlozelenim isme|im povr{inama, naro~ito u predelu urezanih ornamenata.Kv. G/7d Inv. br. 664 Sl. 58/3

2. Na sredini tela je {irok pojas ravnih i talasastih linija kojesu horizontalno i koso urezane, a izme|u njih je friz stilizo-vane loze sa ja~e uvijenim krajevima spiralnih linija. Kr~ag jebledoùto gle|osan.Kv. G/7d Inv. br. 479 Sl. 58/4

3. Jedini ukras na kr~agu su dva krupna medaljona na bo~-nim stranama trbuha. U dvostrukom krugu je listolika roze-ta izvedena {estarom, a svaku laticu prate jo{ po dve linije.Ispod korena trakaste dr{ke urezan je natpis, delimi~no o{te-}en, koji se ~ita kao ΔOBR. Sud je svetloùto gle|osan sasvetlozelenim povr{inama.Kv. H/7a Inv. br. 649 Sl. 58/5, 5a

Analogije: Juri{i} 1991, 83, sl. 71

192


58. Tip IX/3Kr~azi loptastog tela, kratkog uzanog vrata i {irokog grli}a kojise zavr{ava kru`nim otvorom. Dno je ravno, rebrasto profilisa-no i po ivici pro{ireno. Na ramenu je cevast izlivnik – sisak, ugornjem delu povezan sa grli}em prevlakom koja je ~esto dvo-struka. Grli} spaja sa ramenom dr{ka trakastog ili valjkastog ob-lika, ili sastavljena uvijanjem tri tanje valjkaste trake. Izra|eni suod pre~i{}ene gline crvene ili sivocrvene boje pe~enja i gle|osa-ni su zelenom ili bledoùtom glazurom sa zelenim i sme|im po-vr{inama. Ukra{eni su sgrafito izvedenim horizontalnim i kosimtrakama stilizovane loze, a u manjoj meri medaljonima i predsta-vom drveta ìvota. Izvestan broj kr~aga ima na gornjoj povr{inidr{ke niz dugmetastih aplikacija, a sitne bobice se nalaze i namanjoj, lu~no izvijenoj prevlaci izme|u siska i grli}a.

1. Dr{ka kr~aga je valjkasta sa vertikalnim nizom dugmeta-stih aplikacija, a manje aplikacije se nalaze i na prevlaci.Sgrafito ukrasi se sastoje od traka stilizovane loze. Dve uètrake stoje horizontalno ispod dr{ke i ispod siska, a dve {irei dekorativnije su kose i polaze od dna a zavr{avaju se u ko-renu siska. Kr~ag je zeleno i sme|e gle|osan.Kv. H/6a Inv. br. 585 i 441 Sl. 59/1

2. Na bo~nim stranama kr~aga nalazi se po jedna kosa trakastilizovane loze, koja polazi od trbuha i, postepeno se suà-vaju}i, zavr{ava se pri vrhu siska. êonu stranu tela i donjideo siska pokriva predstava razgranatog drveta ìvota, bezokvirne linije. Na gornjem delu prevlake su bobi~aste aplika-cije. Sud je zeleno gle|osan.Kv. G/7d Inv. br. 586 Sl. 59/2, 101/5

3. Na trbuhu kr~aga je horizontalna traka stilizovane loze, ukoju su ukomponovana dva medaljona na bo~nim stranamasuda. U medaljonima su zrakasto raspore|ene linije sa spi-ralno uvijenim krajevima. Ornamenti su urezani preko pret-hodno nanete angobe, ali po zavr{etku dekorisanja sud nijegle|osan.Kv. D/5a Inv. br. 113 Sl. 59/3

4. Fragmenti kr~aga identi~nog s prethodnim, s tim {to jebio zelenkastoùto gle|osan. Na prevlaci ima sitne bobi~a-ste aplikacije.Kv. E/8a, objekat 13 Inv. br. 214

Analogije: Mini} 1980, 46, t. II/1, 2

59. Tip IX/4Mali kr~azi loptastog tela i visokog levkastog vrata koji se zavr-{ava kru`nim otvorom zaobljene ivice. Na prelazu iz ramena uvrat je horizontalno oblo rebro. Obod, odnosno vrat spaja sa ra-menom valjkasta dr{ka. Dno je ravno, po ivici pro{ireno. Izra|e-ni su od pre~i{}ene gline crvene, a retko crvenomrke ili sivocrve-ne boje pe~enja. Ukra{eni su sgrafito izvedenim horizontalnim ivertikalnim trakama mreàste povr{ine, dok su rozete i trake sti-lizovane loze retko kori{}ene. Predstava drveta ìvota nalazi sesamo na jednom primerku. Glazura je bledoùta ili zelenkasto-ùta sa mestimi~nim sme|im i zelenim povr{inama, naj~e{}epreko urezanih motiva.

1. Na bo~nim stranama trbuha je po jedan krupan medaljonsa rozetom u obliku cveta sa ve}im brojem zaobljenih latica.Rozete su me|usobno spojene {irokom horizontalnom tra-kom ispunjenom kosim linijama koje obrazuju trougaonemotive. Glazura je bledoùta, u sredini urezanih motiva jezelena, a po ivici sme|a.Kv. D/8c, bunar Inv. br. 929 Sl. 59/4, 101/6

2. Na bo~nim stranama kr~aga je predstava drveta ìvota uo-kvirena dvostrukom linijom, pa ceo motiv ima oblik lista.Glazura je zelenkastoùta sa manjim sme|im povr{inamapreko urezanih ornamenata.Kv. F/5d, palata Inv. br. 495 Sl. 59/5

3. Na gornjoj polovini tela su vertikalne trake ispunjene li-nijama koje se seku i obrazuju sitna romboidna polja sa ta~-kicama u sredini. Glazura je svetloùta sa neznatnim sme|impovr{inama.Kv. F/5d, palata Inv. br. 522 Sl. 59/6

4. Telo kr~aga je ukra{eno horizontalnom trakom mreàstepovr{ine, sa ivi~nim ravnim i talasastim linijama. Glazura jeùta sa mestimi~nim zelenim povr{inama.Kv. D/6a Inv. br. 133 Sl. 59/7

60. Tip IX/5Kr~azi kru{kolikog tela, koje ima najve}i pre~nik u donjoj polo-vini trbuha. Uko{eno rame prelazi u levkasto razgrnut vrat, ko-ji se zavr{ava kru`nim otvorom. Vrat spaja sa trbuhom trakastaili valjkasta dr{ka. Dno je spolja profilisano i pro{ireno u vidustope. Izra|eni su od gline dobre fakture, crvene boje pe~enja i

193


srazmerno su debelih zidova. Ukra{eni su prete`no trakamamreàste povr{ine, koje su raspore|ene vertikalno ili koso prekotela. Medaljoni i drvo ìvota se javljaju izuzetno. Glazura je sve-tloùta, zelenkastoùta, svetlosme|a ili svetlozelena, sa mesti-mi~nim sme|im i zelenim povr{inama.

1. Na bo~nim stranama tela su vertikalne trake ispunjenemreàstim ornamentom, a na jednoj strani su vidljivi delovisli~ne horizontalne trake. Glazura je oker i svetlosme|a.Kv. H/7a Inv. br. 745 Sl. 59/8

2. Na sa~uvanom delu kr~aga je vertikalna dvostruka traka.Na jednoj polovini je mreàst motiv sitnih romboidnih po-lja, a na drugoj su nizovi kosih linija koje obrazuju trougao-ne povr{ine. Glazura je ùta sa mestimi~nim zelenim i sme-|im mestima.Kv. F/7c Inv. br. 684 Sl. 59/9

3. Na sa~uvanoj polovini kr~aga je predstava drveta ìvota li-stolikog oblika sa ve}im brojem bo~nih gran~ica koje se na kra-jevima spiralno uvijaju. Kr~ag je ùto gle|osan sa sme|e i ze-leno bojenim povr{inama, naro~ito preko urezanog motiva.Kv. C/5a Inv. br. 665 Sl. 59/10

4. Na sa~uvanom delu kr~aga je medaljon sa zrakasto raspo-re|enim linijama koje se na krajevima spiralno uvijaju. Uprostoru izme|u dva koncentri~na kruga je uzana talasastalinija. Glazura je zelena, velikim delom o{te}ena u poàru.Kv. F/6d, palata Inv. br. 305 Sl. 59/11

5. Na telu kr~aga su dve kose trake koje polaze od dna i su-sti~u se u predelu vrata. Trake su ispunjene razli~itim mreà-stim motivima. Glazura je svetloùta sa bledozelenim povr-{inama.Kv. G/8a, u blizini objekta 6 Inv. br. 845 Sl. 59/12a, b

Analogije: Blago manastira Studenice 1988, 81, sl. 61, kat.br. 73

61. Tip IX/6Kr~azi valjkastog ili trbu{astog tela sa horizontalnim rebrom naprelazu iz ramena u vrat. Vrat je koni~an i zavr{ava se kru`nimotvorom, a izuzetno i blago nagla{enim izlivnikom na prednjojstrani. Dr{ka koja spaja vrat sa ramenom je trakasta. Dno je rav-

no i po ivici neznatno pro{ireno. Izra|eni su od pre~i{}ene glinecrvene ili sivocrvene boje pe~enja. Prete`no su ukra{eni medaljo-nima, a manje trakama stilizovane loze ili krupnomreàste povr-{ine. Glazura je svetloùta ili zelenkastoùta sa sme|im i zelenimpovr{inama, naro~ito preko sgrafito ornamenata.

1. Na trbuhu je horizontalna traka stilizovane loze, a na ra-menu su kra}e vertikalne trake ispunjene linijama koje se sekui obrazuju sitna trougaona polja. Glazura je svetloùta sa okerpovr{inama preko urezanih ornamenata.Kv. F/5a, palata Inv. br. 530 Sl. 59/13

2. O~uvana je polovina kr~aga sa dr{kom, ispod koje je kratkavertikalna traka stilizovane loze. Na bo~nim stranama je pojedan medaljon sa rozetom, ~iji krajevi latica su sa strane za-se~eni. Sa~uvan deo otvora kr~aga neznatno se povija prema~eonom delu, {to navodi na pretpostavku o postojanju bla-go nagla{enog izlivnika. Glazura je svetloùta sa sme|im po-vr{inama u predelu medaljona.Kv. G/7d Inv. br. 561 Sl. 59/14

3. Na kr~agu je vi{e madaljona sa motivom »ruè vetrova« i sazrakastim linijama spiralno uvijenih krajeva. Glazura je sve-tloùta zelenkaste nijanse sa zelenim i sme|im povr{inama,prete`no u predelu medaljona.Kv. H/7a Inv. br. 743 Sl. 59/15

Analogije: Juri{i} 1991, 83, sl. 70/1; Manastir Mile{eva 1995,25, kat. br. 7

62. Tip IX/7Kr~azi loptastog tela i visokog lu~no izvijenog vrata koji prelaziu {irok spolja profilisan grli} kru`nog otvora. Od profilacije nagrli}u spu{ta se valjkasta, a re|e trakasta, dr{ka i zavr{ava se nagornjem delu tela. Dno je jednostavno, ravno, a izuzetno je pro{i-reno i rebrasto profilisano u vidu stope. Izra|eni su od pre~i{}enegline crvene ili crvenomrke boje pe~enja. Ornamentisani su is-klju~ivo na trbuhu {irokom horizontalnom trakom ispunjenommreàstim motivima. Glazura je zelenkastoùta ili bledoùta sazelenim i sme|im povr{inama, naj~e{}e preko sgrafito ukrasa.

1. Rame i deo trbuha kr~aga pokriva {iroka traka ispunjenakosim linijama sloènim u trougaone motive. Traka je sa obestrane oivi~ena ravnim i talasastim linijama, me|u kojima je

194


uzana stilizovana loza. Glazura je svetloùta, sa zelenim isme|im povr{inama koje delimi~no prate sgrafito ukrase.Dr{ka kr~aga je valjkasta. U neposrednoj blizini posude na-|en je ma|arski novac kralja Sigismunda.Kv. F/8c, kraj objekta 6 Inv. br. 830 Sl. 60/1

2. Kr~ag sli~an prethodnom, s tim {to je horizontalna traka is-punjena linijama koje se seku i obrazuju sitna romboidna po-lja sa ta~kicama u sredini. Glazura je svetloùta sa manjimsme|im i zelenim povr{inama, prete`no preko sgrafito ukrasa.Kv. F/7d, objekat 17 Inv. br. 812 Sl. 60/2

3. Na gornjem delu valjkaste dr{ke kr~aga je dugmetasto ispup-~enje. Sredi{ni pojas trbuha je ukra{en horizontalnom trakomispunjenom kosim linijama sloènim u trougaone motive.Glazura je zelenoùta, velikim delom o{te}ena u poàru.Kv. E/6d Inv. br. 388 Sl. 60/3

63. Tip IX/8Kr~azi vitkog valjkastog tela sa horizontalnim rebrom na prela-zu iz ramena u uzan vrat. Ispod oboda je horizontalno rebro, aod njega polazi trakasta dr{ka i zavr{ava se na ramenu. Izra|enisu od pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja. Na telu su dekorisanisgrafito izvedenim vertikalnim trakama stilizovane loze u kom-binaciji sa medaljonima i predstavama drveta ìvota. Rozete umedaljonima su urezane {estarom. Gle|osani su ùtom ili zelen-kastoùtom glazurom, sa manjim sme|im i zelenim povr{inama.

1. Na ramenu i trbuhu kr~aga naizmeni~no se smenjuju verti-kalne trake stilizovane loze i drvo ìvota listolikog oblika. Gla-zura je bledoùta sa mestimi~no svetlozelenim povr{inama.Kv. D/6a Inv. br. 889 Sl. 60/4

64. Tip IX/9Kr~azi sferi~nog tela, kosog ramena i uzanog vrata koji se pri vr-hu neznatno {iri i zavr{ava kru`nim otvorom. Vrat spaja sa ra-menom valjkasta ili trakasta dr{ka, koja je u pojedinim slu~ajevi-ma skoro kvadratnog preseka. Izra|eni su od pre~i{}ene gline iligline sitnopeskovite fakture, crvene boje pe~enja. Na ramenu ina gornjem delu trbuha ukra{eni su medaljonima ili horizontal-nim trakama sloènim od vi{e razli~itih motiva. Na jednom frag-mentovanom primerku je horizontalna linija od koje se sa obe

strane granaju spiralno uvijene linije. Glazura je svetloùta ili ze-lenkastoùta sa mestimi~nim sme|im i zelenim povr{inama, naj-~e{}e preko sgrafito ornamenata.

1. Na ramenu i delu trbuha kr~aga su tri medaljona u hori-zontalnom nizu. Medaljoni su isti – sa listolikom rozetomizvedenom {estarom i sitnim spiralama izme|u latica. Sme-|a i zelena boja uspe{no prati oblike sgrafito ukrasa.Kv. F/5d, palata Inv. br. 523 Sl. 60/5

2. Na ramenu kr~aga je horizontalan friz koso urezanih lini-ja koje formiraju trougaone motive. U okviru istog friza su idva uzana pojasa stilizovane loze. Glazura je svetloùta sa sme-|im povr{inama.Kv. F/5d, palata Inv. br. 494 Sl. 60/6

Analogije za oblik kr~aga: Mir~ev, Ton~eva, Dimitrov 1962,74, t. VIII/3

65. Tip IX/10Kr~ag loptastog tela i uzanog kratkog grli}a koji se zavr{ava pr-stenastim obodom. Na prelazu iz ramena u grli} je horizontalnozaobljeno rebro. Grli} spaja sa ramenom valjkasta dr{ka. Sgrafi-to ornamenti u vidu horizontalne trake mreàste povr{ine pokri-vaju {iri deo ramena. U traku su ukomponovana dva ljudska li-ka sa krsti}em na vrhu glave i prikazanim o~ima, nosem i usti-ma na licu. Glazura je zelenkastoùta sa bledozelenim povr{ina-ma, a delimi~no je o{te}ena u poàru.

Kv. G/6b, kraj objekta 4 Inv. br. 468 Sl. 60/7

Analogije za oblik kr~aga: Mir~ev, Ton~eva, Dimitrov 1962,72, t. VIII/1

66. Tip IX/11Kr~azi jajolikog tela sa horizontalnim rebrom na prelazu iz rame-na u vrat. Od gornjeg dela vrata polazi krupna valjkasta dr{ka izavr{ava se na trbuhu. Dno je ravno, po ivici neznatno pro{ireno.Grli} nije ni na jednom primerku sa~uvan. Izra|eni su od pre~i{}e-ne gline crvene boje pe~enja i gle|osani su ùtom ili zelenkasto-ùtom glazurom sa sme|im i zelenim povr{inama.

1. Dva medaljona na bo~nim stranama trbuha jedini suukrasi kr~aga. U medaljonima su zrakasto urezane linije sa

195


spiralno uvijenim krajevima. Zelenkastoùta glazura je veli-kim delom o{te}ena u poàru.Kv. G/6b, kraj objekta 4 Inv. br. 436 Sl. 60/8

2. Kr~ag sli~an prethodnom, bez sgrafito ornamenata. @utoje gle|osan, sa mestimi~no zelenim i sme|im povr{inama.Kv. G/7d Inv. br. 647

67. Tip IX/12Kr~azi sferi~nog tela, sa delimi~no sa~uvanim vratom na komese ne uo~ava rebro na prelazu u rame. Na dva primerka su vidlji-vi ostaci jedne trakaste dr{ke. Izra|eni su od pre~i{}ene gline cr-vene ili sivocrvene boje pe~enja i zelenkastoùto su gle|osani.Sgrafito ukrasi se sastoje od krupnih medaljona i traka mreàstepovr{ine.

1. Na gornjoj polovini tela kr~aga su tri krupna medaljonasa zrakasto urezanim linijama koje se na kraju spiralno uvi-jaju. Sa njihove unutra{nje strane su nizovi sitnih uboda.Glazura je svetloùta i svetlozelena.Kv. E/8a, objekat 13 Inv. br. 41 Sl. 60/9

2. Deo zaobljenog ramena sa visokim cilindri~nim grli}emkoji je u gornjem delu rebrasto profilisan. Na grli}u je frag-mentovana trakasta dr{ka. Glazura je zelenkastoùta, a dostaje o{te}ena u poàru.Kv. F/6d, palata Inv. br. 166 Sl. 60/10

3. Na trbuhu kr~aga je horizontalna traka ispunjena linijamakoje se seku i obrazuju ~etvorougaone i trougaone motive.Glazura je svetloùta sa zelenim i sme|im povr{inama.Kv. E/9d, objekat 14 Inv. br. 4/73 Sl. 60/11

68. Tip IX/13Mali kr~azi bikoni~nog tela, uzanog grli}a i ravnog dna. Pribli-`no od gornjeg dela grli}a, koji je kod svih primeraka o{te}en,polazila je trakasta dr{ka i zavr{avala se na ramenu. Izra|eni suod sitnopeskovite gline sivocrvene boje pe~enja i na povr{ini ne-maju angobu. Ukra{eni su snopovima uzanih ravnih i talasastihlinija ili nizovima udubljenja po blago narebrenoj povr{ini tela.Gle|osani su monohromnom zelenosme|om ili maslinastomglazurom, a ima fragmenata koji pripadaju i negle|osanim po-sudama sli~nog oblika.

1. Na ramenu kr~aga su horizontalni snopovi ravnih i tala-sastih linija, izvedenih ~e{ljastom alatkom o{trih vrhova. Spo-lja je maslinasta glazura, koja je o{te}ena u vatri.Kv. G/6d, objekat 4 Inv. br. 443 Sl. 60/12

2. Na ramenu kr~aga su uzani snopovi tankih horizontalnourezanih linija. Sa obe strane je zelenosme|a glazura.Kv. G/6d, objekat 4 Inv. br. 442 Sl. 60/13

69. Tip IX/14Mali kr~azi loptastog tela, ravnog, po ivici pro{irenog dna i sajednom do dve blage horizontalne profilacije na gornjem deluramena. Na ramenu su ostaci dr{ke koja se zavr{avala na vratu iliobodu, gde su kr~azi redovno o{te}eni. Izra|eni su od pre~i{}e-ne gline crvene, sivocrvene ili mrke boje pe~enja. Zidovi posudasu srazmerno debeli, naro~ito u donjoj polovini tela. Spolja susvetloùto ili zelenoùto gle|osani sa sme|im, svetlozelenim itamnozelenim povr{inama, koje prate sgrafito ornamente. Or-namenti su u horizontalnom frizu na ramenu ili trbuhu.

1. Na trbuhu kr~aga je horizontalna traka ispunjena kosimlinijama koje se seku i obrazuju ~etvorougaone i trougaonemotive. Glazura je zelenkastoùta.Kv. D/3a Inv. br. 357 Sl. 61/1

2. Na ramenu kr~aga je friz stilizovane loze. Glazura je ùtai zelena.Kv. G/7b Inv. br. 648 Sl. 61/2

Analogije: Josifova 1982, 62, sl. 7; Georgieva 1985, sl. 55, 56

70. Tip IX/15Mali kr~ag loptastog tela i levkastog vrata koji se zavr{ava troli-sno formiranim obodom. Na prelazu iz ramena u vrat je hori-zontalno rebro, od koga polazi valjkasta dr{ka i zavr{ava se prikraju ramena. Izra|en je od gline dobre fakture crvene boje pe-~enja. Zelenkastoùto je gle|osan.

Kv. D/8c, bunar Inv. br. 896 Sl. 61/3

Analogije: Mir~ev, Ton~eva, Dimitrov 1962, 74, t. VII/6

71. Fragmentovane dr{ke bokala i kr~aga

196


1. Delovi dr{ki negle|osanih posuda.Sl. 62/1–4

2. Delovi zeleno i maslinasto gle|osanih dr{ki.Sl. 62/5–8

3. Dr{ke sa dugmetastim aplikacijama, gle|osane zeleno, okeri sme|e.

Sl. 62/9, 10, 12

4. Deo dr{ke sa podu`nim rebrom, na kome su duboki kosizarezi, oker gle|osane.

Sl. 62/11

5. Na gornjoj povr{ini dr{ke je niz urezanih krugova koji sepreklapaju. Glazura je svetloùta sa zeleno bojenim segmen-tima.

Sl. 62/13

6. Na gornjoj povr{ini dr{ke je podu`no mrko bojeno rebro.Deo je bokala tipa VIII/9.

Sl. 62/15

7. Na trakastim dr{kama, na gornjoj ili na bo~nim stranama jeukras stilizovane loze. Glazura je ùtozelena, sa mestimi~nimsme|im povr{inama.

Sl. 62/16–18

[OLJE, PEHARI, Â[E

72. Tip X/1Male posude bikoni~nog tela, kratkog koso razgrnutog oboda iravnog dna. Ivica oboda je zaobljena, a nekada i stanjena. Izra|enesu od pre~i{}ene gline crvene, sivocrvene ili mrke boje pe~enja i ni-su gle|osane. Na ramenu su ukra{ene urezanim horizontalnim li-nijama ili {irim `lebovima. Nalik su na velike lonce tipa I/1.

1. Fragmentovana posuda debelih zidova, izra|ena ru~nimmodelovanjem. Spolja su `lebovi urezani {tapi}em oblog vrha.Kv. H/7a Inv. br. 820 Sl. 63/1

2. Negle|osana posuda sivomrke boje, sa nizom uzanih ho-rizontalnih linija na ramenu.Kv. G/6d, objekat 3 Inv. br. 421 Sl. 63/2

73. Tip X/2Posude bikoni~nog tela i koso razgrnutog vrata koji je kod poje-dinih primeraka pri vrhu blago povijen prema unutra{njosti. Dnoje uzano i po ivici pro{ireno u vidu stope. Obod spaja sa ramenomvaljkasta dr{ka. Izra|ene su od pre~i{}ene gline crvene ili crveno-sive boje pe~enja. Zidovi su tanki i fino obra|enih povr{ina. Nisa jedne strane nisu gle|osane, izuzev jednog primerka.

1. Deo negle|osane posude sa blago povijenim gornjim de-lom oboda.Kv. D/3a Inv. br. 490 Sl. 63/3

2. Spolja{nja strana o~uvanog dela posude je svetlozelenogle|osana.Kv. E/5d, palata Inv. br. 298a Sl. 63/4

3. Posuda je ù}kastocrvene boje pe~enja, negle|osana.Kv. F/5a, palata Inv. br. 284 Sl. 63/5

4. Posuda sli~na prethodnoj, sivocrvene boje pe~enja.Kv. G/7d Inv. br. 217 Sl. 63/6

Analogije: Georgieva 1974, 34, sl. 22/1–3

74. Tip X/3Niska bikoni~na posuda kratkog uko{enog oboda i ravnog dna.Na ramenu su ostaci dr{ke koja drugim krajem nije bila spojenasa obodom. Izgleda da je bila horizontalna i kratka. Posuda je iz-ra|ena od pre~i{}ene gline crvene boje pe~enja i sa obe strane jezelenkastoùto gle|osana.

Kv. H/7a Inv. br. 729 Sl. 63/7

75. Tip X/4Posuda niskog zaobljenog tela i razgrnutog, lu~no povijenogoboda. Na prelazu iz ramena u obod je {iroko horizontalno re-bro. Punija valjkasta dr{ka spaja rame sa donjim delom trbuha.Dno je o{te}eno. Izra|ena je od gline sa dodatkom sitno tuca-nog kvarca, crvene boje pe~enja. Nije gle|osana.

Kv. G/8b Inv. br. 855 Sl. 63/8

76. Tip X/5Posuda bikoni~nog oblika sa grubo modelovanom valjkastomdr{kom. Ivica oboda je jednostavno zaobljena, a dno nedostaje.Izra|ena je od gline sa sitnim peskom i crvene je boje pe~enja.

197


Sa obe strane je gle|osana ù}kastozelenom glazurom bez pret-hodno nanete angobe. Ispod glazure je na gornjem delu razvu-~ena, plitko urezana talasasta linija.

Kv. D/6a Inv. br. 115 Sl. 63/9

Analogije: Georgieva 1985, 137, sl. 18, 19

77. Tip X/6Posuda – pehar valjkastog tela i visokog koso razgrnutog vrata sauzanim horizontalnim lebom na prelazu u obod. Otvor je formi-ran u obliku petolista. Izra|en je od peskovite gline crvenosive bo-je pe~enja. Na telu nema ukrasa i nije gle|osan. Kv. H/7c Inv. br. 756 Sl. 63/10, 101/7

Analogije: Constantinescu 1972, 120, pl. XXXVI/3, 4

78. Tip X/7Koni~na ~a{a – kupa jednostavno uko{enih zidova sa neznatno sta-njenim obodom. Dno je ravno, po ivici pro{ireno. Izra|ena je odpre~i{}ene gline sivocrvene boje pe~enja. Nije ni ornamentisana,ni gle|osana.

Kv. H/7a Inv. br. 728 Sl. 63/11

Analogije: Constantinescu 1972, 120, pl. XXXVI/1

79. Tip X/8Koni~na ~a{a zaobljenog ramena i visokog lu~no povijenog oboda.Dno je ravno, sa kosim zarezima po ivici. Na spolja{njoj stranidna je slabo vidljiv reljefni pe~at u obliku kruga. Izra|ena je odpre~i{}ene gline sivomrke boje pe~enja. Pribli`no na sredini tela jeizme|u dve ravne linije urezana jedna talasasta. Posuda nije gle|o-sana. Predstavlja uspe{nu kopiju srednjovekovnih staklenih ~a{a.

Kv. C/3d Inv. br. 393 Sl. 63/12

Analogije: Mini} 1978, 89, sl. 5; Bajalovi–Hadì-Pe{i} 1981,66; Blago manastira Studenice 1988, 74, 76, kat. br. A 38

BUKLIJA

80. Tip XIBuklije sferi~nog tela, sa sredi{nom trakom pomo}u koje su spo-jene dve polovine. Na bo~nim stranama buklije, na traci su osta-

ci dveju dr{ki segmentnog preseka, na vrhu je otvor za grli} ko-ji je na svim primercima fragmentovan, a na dnu su dve noìcetrapezoidnog oblika. Izra|ene su od pre~i{}ene gline crvene, si-vocrvene ili sive boje pe~enja. Spolja su sgrafito ili slikani ukra-si, prilago|eni sferi~noj povr{ini trbuha koji je na sredini zarav-njen. Gle|osane su svetloùto, zelenoùto ili svetlozeleno, satamnije zelenim i sme|im povr{inama, izuzev jednog primerkakoji je tamnozeleno gle|osan.

1. Delovi trbuha i ravnih bo~nih strana crveno pe~ene bukli-je, spolja ukra{ene slikanjem belom angobom. Na trbuhu suangobom izvedene koncentri~ne trake, izme|u kojih su sitni-je pege, a na bo~nim stranama uko{ene trake se preklapaju.Glazura je tamnozelena, a ispod nje su ukrasi svetlije boje.Kv. D/4a Inv. br. 352 Sl. 64/1a, b

2. Delovi sferi~nog trbuha i bo~nih ravnih strana sivo pe~enebuklije, ukra{ene uzanim koncentri~nim linijama urezanim{estarom. Na bo~nim stranama su tragovi dr{ki, a na vrhu jeotvor za grli}. Glazura je zelenkastoùta sa tamnije zelenimpovr{inama.Kv. G/6d, objekat 4 Inv. br. 425 Sl. 64/3

3. Fragmenti trbuha crveno pe~ene buklije ukra{ene kru`-nom trakom mreàste povr{ine. Isti ornament je i na sredinizaravnjenog dela trbuha. Posuda je svetloùto gle|osana samanjim sme|im i zelenim povr{inama, uglavnom preko sgra-fito ornamenata.Kv. G/8b Inv. br. 840 Sl. 64/2

4. Delovi trbuha sivo pe~ene buklije koja je u centralnom de-lu imala apliciran medaljon na koncentri~no narebrenomokviru. Po ivici okvira su na tri mesta tragovi uni{tenog ukra-sa. Oko njega je bilo najmanje sedam urezanih medaljona uvidu dvostrukog ili trostrukog kruga. U jednom je rozeta, ko-ju ~ine zrakasto raspore|ene linije sa spiralno uvijenim kraje-vima. Izme|u medaljona je niz urezanih ravnih linija. Glazu-ra je svetlozelena. Unutra{nja povr{ina fragmenata je neravnazbog kalupa koji je kori{}en prilikom optakanja na vitlu.Kv. F/2b, donòn Inv. br. 27/71 Sl. 64/4

Analogije: Slav~ev 1978, 49; Ra{ev 1979, 206–209; Josifova1982, 61–62, sl. 6; Blago manastira Studenice 1988, 77, 80, kat.br. 55, sl. 54; Arheolo{ko blago Srbije 1983, 146, kat. br. 119;Manastir Mile{eva 1995, 25, kat. br. 10; Biki} 1996, 283, sl. 3/9

198


81. Ornamenti na fragmentima bokala i kr~aga

1. Sgrafito ornamenti. Sl. 65/1–16

2. Dugmetaste aplikacije. Sl. 65/17

82. Ornamenti na fragmentima bokala i kr~aga

1. Sgrafito ornamenti u obliku medaljona.Sl. 66/1–9

2. Predstave drveta ìvota u tehnici sgrafita.Sl. 66/10, 11, 14, 16, 17

3. Deo predstave ribe u tehnici sgrafita.Sl. 66/12

4. Cvetne latice rozete, koje su prilikom gle|osanja pomerenesa prvobitnog mesta. Zadràle su se na donjem, neornamen-tisanom delu posude.

Sl. 66/13

5. Deo natpisa na ramenu kr~aga u tehnici sgrafita.Sl. 66/15

POSUDE OD STAKLA

Â[E

83. Tip Iâ{e od tankog bezbojnog stakla, valjkastog tela, lu~no povijenogoboda i kupasto uvu~enog dna. Oko otvora je aplicirana tamno-plava staklena nit, na o~uvanim delovima recipijenta su sitne kap-lji~aste aplikacije, a po ivici dna je narebrena traka. Staklo, duva-nje, apliciranje ukrasa.

1. Rekonstrukcija je ura|ena na osnovu fragmenata koji pri-padaju gornjem i donjem delu ~a{e. Pre~nik oboda 7,6 cm,pre~nik dna 5,3 cm, pribli`na visina 10,5 cm.Kv. C/4b, u blizini objekta 7 Inv. br. 385b Sl. 67/1

2. Fragmenat dna ~a{e i recipijenta sa kaplji~astom aplikacijom.Pre~nik dna 5,6 cm, o~uvana visina 2,8 cm.Kv. C/4d, kraj objekta 7 Inv. br. 385c

3. Dva fragmentovana dna sa ostacima recipijenta na kojimasu kaplji~aste aplikacije. Pre~nik dna 5,6 i 5,5 cm.Kv. E/8b, objekat 13 Inv. br. 91, 92

4. Sedam sitnih fragmenata recipijenta razli~itih ~a{a sa sitnimkaplji~astim aplikacijama. Tri su otkrivena u kv. C/5, a ostaliu palati ili na prostoru severnog trema.

Analogije: Han 1981, 41–42, sl. VI/2, 3; An|eli} 1975, 168,fig. 1

84. Tip IIâ{e su po obliku i kvalitetu bezbojnog stakla sli~ne ~a{ama pret-hodnog tipa. Po obodu je aplicirana tamnoplava staklena nit, asli~ne horizontalne niti su i celom visinom tela, sve do blizu dna.Staklo, duvanje, apliciranje ukrasa.

1. Delimi~na rekonstrukcija ~a{e izvedena je na osnovu vi{efragmenata otkrivenih na istom mestu. Pre~nik oboda 6,9 cm,pre~nik dna 4,7 cm, pribli`na visina 8,9 cm.Kv. C/4b, kraj objekta 7 Inv. br. 385a Sl. 67/2

2. Fragmenat recipijenta sa ~etiri aplicirane plave niti. [irina3 cm, visina 3,6 cm.Kv. E/7a Inv. br. 39/74 Sl. 67/3

3. Fragmenat dna sa narebrenom trakom po ivici i sa pla-vom staklenom niti na o~uvanom delu recipijenta. Staklo jezelenkaste nijanse. Pre~nik dna 5 cm.Kv. F/6c Inv. br. 303

4. Istom tipu ~a{a pripada jo{ 12 sitnih fragmenata na kojimasu vidljive horizontalne plave niti.

Analogije: Han 1978, 169, t. I/3; Han 1980, 180; Han 1981,42, t. VII/2, 3; ]orovi}-Ljubinkovi} 1965, 3, pl. II/1–3

85. Tip IIIâ{e valjkastog tela, visokog blago povijenog oboda i kupastouvu~enog dna od bezbojnog stakla, neznatno debljih zidova uodnosu na prethodna dva tipa. Na ivici oboda je plava staklenanit, a na gornjoj polovini tela su vertikalna reljefna rebra, koja seidu}i ka dnu postepeno suàvaju. Staklo, duvanje u kalup.

199


1. Rekonstrukcija je ura|ena na osnovu sa~uvanih delovagornje polovine i fragmentovanog dna. Pre~nik oboda 10 cm,pre~nik dna 6,8 cm, pribli`na visina 13,6 cm.Kv. F/7d, objekat 17 Inv. br. 817 Sl. 67/4

2. Fragmenat oboda sli~ne ~a{e sa plavom staklenom niti poivici otvora. [irina 3,6 cm, visina 2,6 cm.Kv. H/7c Inv. br. 775

3. Fragmenat tela ~a{e sa dva vertikalna rebra. [irina 4 cm,visina 3,4 cm.Kv. D/3c Inv. br. 492

4. Kupasto uvu~eno dno sa krupno narebrenom trakom poivici. Pre~nik dna 7,3 cm.Kv. E/8b, objekat 13 Inv. br. 93

Analogije: Han 1981, 80–81, t. VIII/1–3; An|eli} 1975, 170,fig. 7–10; Mini} 1982, 19–22, sl. 1; Han 1983, 27–28, sl. 1;Manastir Mile{eva 1995, 26, kat. br. 13

86. Tip IVFragmenat koni~ne stope ~a{e sa noìcom, od tankog bezbojnogstakla. Po ivici stope je blago narebrena traka. Staklo, duvanje.Pre~nik stope 7,2 cm.

Kv. F/6d, palata Inv. br. 375 Sl. 67/5

Lit. Han 1981, 135, t. XI/2

BOCE

87. Tip IDvokonusne boce visokog levkastog vrata sa prstenasto povije-nim obodom. Dno je kupasto uvu~eno, sa previjenom ivicom.Bezbojno staklo, duvanje.

1. Rekonstrukcija boce na osnovu sa~uvanih elemenata. Pre~-nik oboda 2,5 cm, pre~nik dna 5,9 cm, pribli`na visina 16,8 cm.Kv. C/5d, pored objekta 7 Inv. br. 704 Sl. 67/6

2. Deo vrata boce sa prstenasto povijenim obodom i deokru`nog dna sa previjenom ivicom. Pre~nik oboda 2,6 cm,visina 4 cm, pre~nik dna 6,2 cm.Kv. F/2c, ispred donòna Inv. br. 20 Sl. 67/7

3. Deo grli}a boce sa prstenastim obodom, koji je delimi~nodeformisan prilikom izrade. Pre~nik oboda 2,5 cm, o~uvanavisina fragmenta 3,2 cm.Kv. D/5b Inv. br. 207

4. Deo vrata boce sa prstenasto povijenim obodom. Pre~nikoboda 2,4 cm, o~uvana visina fragmenta 3,8 cm.Kv. G/6d, objekat 3 Inv. br. 411

5. Deo kupasto uvu~enog dna, sa previjenom ivicom. Pre~nikdna 6,2 cm.Kv. G/8a Inv. br. 848 Sl. 67/8

6. Fragmenat dna sli~nog prethodnom, pre~nika oko 6 cm.Kv. C/4b, u blizini objekta 7 Inv. br. 385e

7. Fragmenat dna sli~nog prethodnom, dimenzija 3,8 x 3 cm.Kv. F/9c, objekat 14 Inv. br. 38

8. Ve}i broj sitnih fragmenata recipijenta.

Analogije: Bajalovi}-Birta{evi} 1960, 35, t. XIX/3; Han 1969,20; Ercegovi}-Pavlovi} 1980, 52–53, pl. XXV

88. Tip IIBoca loptastog tela, kupasto uvu~enog dna i visokog spolja stri-giliranog vrata. Staklo, duvanje.

1. Fragmenat grli}a boce, spolja koso kanelovan. Staklo jekobaltnoplave boje. Dimenzije 1,5 x 1,9 cm.Kv. G/5b, objekat 3 Inv. br. 484 Sl. 67/9

Analogije: Han 1978, t.I/2; Han 1981, 79, t. II/6; Ercegovi}--Pavlovi} 1977–1980, 236–237, fig. 91; Jovanovi} 1989, 100,105, sl. 1; Pejovi} 1997, 228–229, sl. 2

LAMPA

89. Dva fragmenta tzv. dàmijske lampe od bezbojnog stakla.Na spolja{njoj strani su ukrasi izvedeni emajlom crvene, plave,ùte i sme|e boje, sa mestimi~nim tragovima pozlate. Staklo, du-vanje u kalup, slikanje. Dimenzije ve}eg fragmenta 4,3 x 3,8 cm.

Kv. E/8a, objekat 14 Inv. br. 37 Sl. 67/10

200


Lit. Han 1975, 91–98, fig. 1, 2; Vukadin 2000, 255, t. IV/3

POSUDE OD METALA

90. Plitka kalotasta zdela zaobljenog dna. Na obe strane dna su~etiri mala krstoobrazno razme{tena ovalna ispup~enja. Zdela jedeformisana i po obodu je o{te}ena. Olovo, presovanje. Pre~nikotvora 14,4 cm, visina 3,2 cm.

Kv. G/6c, objekat 4 Inv. br. 514 Sl. 68/2

91. Mala valjkasta ~a{a ravnog dna i neznatno uko{enih zidova.Jedan deo je odrezan o{trom alatkom. Olovo, livenje. Pre~nikotvora 7,5 cm, visina 4,4 cm.

Kv. F/7d, objekat 17 Inv. br. 682a Sl. 68/1

92. Pravougaona plo~ica, koja je sa tri strane prelomljena a sa~etvrte ~ipkasto opse~ena, sa nizom kru`nih perforacija izvede-nih na proboj. Mo`da je deo oboda metalne posude. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 5,5 cm, visina 3,5 cm.

Kv. G/5c Inv. br. 268 Sl. 68/3

Analogije: Nikolova 1974, 221, sl. 40/v

METALNI DELOVI DRVENIH POSUDA

DELOVI DRVENIH VEDRICA

93. Dr{ke vedrica lu~nog oblika, sa stanjenim krajevima povije-nim u kukice. Gvo`|e, kovanje.

1. Fragmentovana dr{ka od tordirane {ipke ~etvorougaonogpreseka, sa kukicom na o~uvanom kraju. Na kukici je drà~iskovan u obliku petlje sa stanjenim i pri vrhu povijenim kra-jevima. O~uvana duìna 12 cm.Kv. G/8c, u blizini objekta 6 Inv. br. 802 Sl. 69/1

2. Deformisana dr{ka ~etvorougaonog preseka, sa kukicama naoba kraja. Pretpostavljena duìna u prirodnom obliku 22 cm.Kv. G/7d Inv. br. 528

Analogije: Kol~in 1959, 103–104, sl. 89/1–4; Constantinescu1972, 93, pl. VI/7; Kurnatowska 1973, 113, fig. 9/5–7;ângova 1992, 21, sl. 11/1, 2

94. Petljasto formirani drà~i za dr{ku vedrice (baglame). Kra-jevi su stanjeni i pri vrhu povijeni u vidu zupca, kojim su biliukovani u drveni zid vedrice ili su se pridràvali o poslednji –gornji obru~. Gvo`|e, kovanje.

1. Drà~ na kraju tordirane dr{ke. Visina 9 cm.Kv. G/8c Inv. br. 802a Sl. 69/1

2. Predmet sli~an prethodnom. Visina 4,9 cm.Kv. E/8b, objekat 13 Inv. br. 85 Sl. 69/2

3. Dva drà~a sli~nih dimenzija, na|ena zajedno. Visina 6,3i 6,7 cm. Kv. D/4c, zapadni trem palate Inv. br. 322 Sl. 69/3,4

4. Predmet sli~nog oblika, visine 10,6 cm.Kv. B/7, na dnu rova Inv. br. 112 Sl. 69/5

Analogije: Kol~in 1959, 104, sl. 90; ângova 1992, 21, sl.11/2, 3

95. Trougaona plo~ica, sa ve}im otvorom na gornjem kraju – zanavla~enje dr{ke vedrice i manjim na donjem kraju – za zakivak.Gvo`|e, kovanje. Visina 5,8 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 790 Sl. 69/6

96. Obru~i za vedrice od uzanog gvozdenog lima sa sitnim ru-picama za zakivke. Na pojedinim fragmentima zakivci su o~uva-ni. Gvo`|e, kovanje.

1. Vi{e delova obru~a {irine 2 cm. Najduì fragment iznosi10,3 cm. Pripadaju istom obru~u.Kv. C/4b, u blizini objekta 7 Inv. br. 336 Sl. 69/7

2. Vi{e delova obru~a razli~ite duìne, na|enih zajedno satordiranom dr{kom vedrice. Duìna najo~uvanijeg fragmen-ta je 12,2 cm.Kv. G/8c, u blizini objekta 6 Inv. br. 802b Sl. 69/8

201


3. Vi{e fragmenata obru~a, sa nizom koso utisnutih `lebovana povr{ini i sa ostacima crvene boje. Duìna najo~uvanijegfragmenta je 15,1 cm.Kv. D/8a, ispred objekta 10 (kova~nice) Inv. br. 51 Sl. 69/9

4. Vi{e fragmentovanih obru~a, od kojih je jedan o~uvan ucelini, pre~nika 33 cm. [irina metalne trake je 1,7 cm.Kv. E/9d, objekat 14 Inv. br. 106 Sl. 69/10

5. Vi{e sitnih delova od obru~a, {irine oko 1,5–1,6 cm, otkri-venih u bunaru. Fragmenti pripadaju jednoj, a mo`da i dve-ma vedricama.

Analogije: Kol~in 1959, 104; ângova 1992, 21, sl. 11/3, 4

DELOVI DRVENIH KOVÊGA

97. Dr{ka drvenog kov~ega napravljena od {ipke ovalnog prese-ka, sa dekorativno formiranim krajevima. Na svakom kraju je pojedan petljast drà~ – baglama, sa stanjenim i horizontalno ra{i-renim krajevima. Gvo`|e, kovanje. Duìna 6 cm.

Kv. G/9c Inv. br. 885 Sl. 69/11

98. Petljaste baglame stanjenih i ra{irenih krajeva, koji verovat-no pretstavljaju drà~e za dr{ku. Po obliku su identi~ne s pret-hodnim drà~ima koji su se o~uvali na krajevima dr{ke. Gvo`|e,kovanje.

1. Dve baglame na|ene na istom mestu. Dimenzije 6,6 x 4 cmi 4 x 5,2 cm.Kv. E/4b, palata Inv. br. 264a, b Sl. 69/12, 13

2. Baglama sli~na prethodnim, sa ra{irenijim krajevima. Di-menzije 10,6 x 5 cm.Kv. F/7a Zbirka studijskog materijala Sl. 69/14

99. [arka koju ~ine dve uzane pravougaone plo~ice spojene ot-vorom i petljom. Na plo~icama su rupice za zakivke. Gvo`|e,kovanje. Ukupna duìna obe plo~ice 7,5 cm, s tim {to je jednafragmentovana. [irina je 1,2–1,3 cm.

Kv. E/4b, palata Inv. br. 263 Sl. 69/15

100. Okov koji se sastoji od dve uzane pravougaone plo~ice, spo-jene pod pravim uglom pomo}u zakivka. Obe su na krajevimaprelomljene. Gvo`|e, kovanje, rezanje. Dimenzije 6 x 6,6 cm.

Kv. E/4b, palata Inv. br. 263a Sl. 69/16

LANCI

101. Lanci sastavljeni od karika u obliku osmice. Gvo`|e, kovanje.

1. Dve karike sa petljastom baglamom na kraju. Ukupna du-ìna lanca 19 cm.Kv. E/9a Inv. br. 50 Sl. 69/17

2. Sa~uvano je pet karika u lancu, s tim {to je jedna o{te}e-na. Poslednja je na kraju formirana u petlju. Ukupna duìnalanca 22,9 cm.Kv. E/8a, objekat 13 Inv. br. 34 Sl. 69/18

3. Sli~nog oblika je jo{ 11 pojedina~no na|enih karika, pre-te`no na prostoru oko bunara i kova~nice.

Analogije: Kol~in 1959, 113, sl. 99/1

GRA\EVINSKI METAL

102. Mistrija listolikog oblika, sa neznatnim ostacima dr{ke na{irem kraju. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 13 cm, najve}a{irina 7,7 cm.

Kv. D/6c Inv. br. 128 Sl. 70/1

Analogije: Diaconu, Constantinescu 1960, fig. 42/4; Brmbo-li} 1987, 30, kat. br. 86; Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 83

103. Naj~e{}i oblici kovanika ~etvorougaonog preseka, sa ovalnoiskucanom glavom. Sl. 70/2

104. Mali kovanik pravougaone glave iz skupnog nalaza u komeje bilo ukupno 53 ista primerka. Gvo`|e, kovanje. Duìna 5,6 cm.

Kv. F/8c, kraj objekta 16 Zbirka studijskog materijala Sl. 70/3

202


105. Kovanik koji je na gornjem, {irem kraju povijen pod pra-vim uglom, gde se ravno zavr{ava. Celom duìnom je ~etvorou-gaonog preseka. Gvo`|e, kovanje. Duìna 11,7 cm.

Kv. D/8d Zbirka studijskog materijala Sl. 70/4

106. Veliki klin ~etvorougaonog preseka. Na gornjem, {iremkraju zavr{ava se ravno. Gvo`|e, kovanje. Duìna 19 cm.Kv. C/8b, objekat 11 Inv. br. 70 Sl. 70/5

107. Mala {arka koja na plo~astom delu ima dva otvora za za-kivke. Drugi kraj je suèn i vertikalno povijen. Gvo`|e, kovanje.Duìna 5,4 cm.

Kv. E/5c, palata Inv. br. 124 Sl. 70/6

108. Dve ve}e {arke istog oblika kao i prethodna, na|ene neda-leko jedna od druge. Gvo`|e, kovanje. Duìna 12 cm i 12,2 cm.

Kv. E/4a, palata Inv. br. 154a, b Sl. 70/7, 8

Analogije: Nikolova 1974, 241, sl. 62/i

109. [arka sastavljena od baglame i trougaone plo~ice na kojoj sudva ~etvorougaona otvora za zakivke. Gvo`|e, kovanje. Ukupnaduìna 7,8 cm.

Kv. H/6a Inv. br. 563 Sl. 70/9

110. [arka sastavljena od dve poluge koje se na jednom krajuzavr{avaju petljama, me|usobno spojenim pomo}u alke. Jednapoluga je o{te}ena, a na drugoj se nalazi kru`ni otvor za klin.O~uvana duìna 21 cm. Gvo`|e, kovanje.

Kv. D/5b Inv. br. 645 Sl. 70/10

111. Dve trougaone plo~ice spojene uìm krajevima pomo}uotvora, na jednoj, i kukice na drugoj plo~i. Na svakoj su po dvaotvora za zakivke. Gvo`|e, kovanje. Ukupna duìna 19,2 cm.

Kv. F/5b, palata Inv. br. 156 Sl. 70/11

112. Prstenast okov od trakaste plo~e preklopljenih i zakivkomspojenih krajeva. Gvo`|e, kovanje. Pre~nik 6,7 cm.

Kv. D/4d Inv. br. 260 Sl. 70/12

113. Okov od tanke trakaste plo~e koja je na sredini lu~no po-vijena a na krajevima valovito opse~ena. Na {irim delovima kra-jeva sa~uvani su zakivci. Gvo`|e, kovanje. Duìna 9,3 cm.

Kv. D/8a, ispred objekta 10 (kova~nice)Inv. br. 212 Sl. 70/13

Na istom mestu otkriveni su delovi od jo{ ~etiri identi~napredmeta. Na svim nalazima su tragovi gorenja.

Analogije: Kurnatowska 1980, 175, t. LV, N° 1306, 1378,1379; Popovi} 1999, 273, sl. 237/9–11, kat. br. 574–576

114. Okov od tanke uzane plo~ice koja je na sredini lu~no povi-jena a na krajevima pro{irena. Na jednom kraju je pro{irenje ve}ei kru`nog je oblika, a na drugom je manje i ima sitnu perforacijuza zakivak. Gvo`|e, kovanje. Duìna 3,8 cm.

Kv. D/5b Inv. br. 122 Sl. 70/14

115. Poluga pravougaonog preseka, koja je na jednom kraju po-vijena i prelomljena a na drugom iskucana u krupnu trougaonupetlju. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 8,7 cm.

Kv. C/9d, u {utu Inv. br. 8 Sl. 70/15

U neposrednoj blizini na|en je jo{ jedan predmet istog obli-ka, sa delimi~no o{te}enom petljom, o~uvane duìne 13 cm.

116. Poluga pravougaonog preseka, koja je na jednom kraju sta-njena i povijena u petlju a na drugom se zavr{ava ravno. Gvo-`|e, kovanje. Duìna 14,8 cm.

Kv. C/4d Inv. br. 366 Sl. 70/16

117. â{ice – okovi za osovinu vrata. Kalotastog su oblika, satri zupca na ivici oboda, u kojima su sa~uvani kratki klinovi. Ot-krivena su dva istovetna primerka na krajevima praga spolja{njekapije na Velikom gradu, u udubljenjima za osovine vrata. Gvo-`|e, kovanje. Pre~nik otvora 9 cm, visina 2,9 cm.

Spolja{nja kapija Velikog grada Inv. br. 898 Sl. 70/17

Analogije: Manastir Mile{eva 1995, kat. br. 20

118. Deo okova od vrata unutra{nje kapije na Velikom gradu.Horizontalno pore|ane pravougaone plo~e bile su ukovane za

203


drvene vratnice klinovima ovalne glave. [irina plo~a je 10–11 cm,a najve}a o~uvana duìna je 0,80 m.

Veliki grad, u ulazu unutra{nje kapijeInv. br. 992 Sl. 70/18

119. Baglame sa petljom, na jednom, i ravnim stanjenim vrho-vima na drugom kraju. Gvo`|e, kovanje. Na istom mestu na|e-no je 13 primeraka istog oblika, duìne 7,5–8,5 cm.

Kv. C/6c, objekat 8 Inv. br. 740/1–13 Sl. 71/1

120. Baglama u obliku klina koji je na jednom kraju iskovan ukru`nu petlju. Drugi kraj se postepeno suàva i prelazi u o{tarpovijen vrh. Gvo`|e, kovanje. Duìna 9,2 cm.

Kv. C/5d Inv. br. 370 Sl. 71/2

Analogije: Nikolova 1974, 241, sl. 62/a, b, m

121. Reza u vidu poluge pravougaonog preseka, koja se na jed-nom kraju zavr{ava petljom na kojoj je manja baglama. Na dru-gom kraju je elipsoidni otvor sa produètkom, koji je sluìo zapovla~enje reze prilikom otvaranja. Gvo`|e, kovanje. Duìna upovijenom stanju bez baglame 16,8 cm.

Kv. C/6c, objekat 8 Inv. br. 725 Sl. 71/3

122. Reza sli~na prethodnoj, sa trougaonim otvorom na pro{i-renom kraju. Gvo`|e, kovanje. Duìna u povijenom stanju bezbaglame 12,3 cm.

Kv. C/7b, objekat 9 Inv. br. 733 Sl. 71/4

123. Reza sli~na prethodnoj, sa kratkom baglamom na jednomkraju i ve}im otvorom na drugom kraju, koji je {ire iskovan. Gvo-`|e, kovanje. Duìna u povijenom stanju bez baglame 10,2 cm.

Kv. E/9a Inv. br. 50/74 Sl. 71/5

Analogije: Nikolova 1974, 241, sl. 62/g; Diaconu 1977,43–44, fig. 30/1

124. Katanac cilindri~nog tela, sa dugim trnom koji je sluìo zanavla~enje na rezu, odnosno baglamu. Na telu su dva prstenasta

oja~anja. U gornjem delu katanca je uglavljen klju~ tipa I. Gvo`|e,kovanje. Duìna cilindra 7,3 cm, pre~nik 2,4 cm.

Kv. C/5b Inv. br. 627 Sl. 71/6

125. Katanac sli~an prethodnom, manjih dimenzija i bez prste-nastih oja~anja na cilindri~nom telu. Gvo`|e, kovanje. Duìnacilindra 5,8 cm, pre~nik 1,9 cm.

Kv. G/9 Inv. br. 868 Sl. 71/7

Analogije: Kol~in 1959, 82, sl. 68; Nikolova 1974, 244, sl.63; ângova 1992, 161, sl. 143/3–7

126. Deo unutra{njeg mehanizma cilindri~nog katanca, u obli-ku klina ~etvorougaonog preseka, sa dve bo~ne lamele. Lamelesu samo donjim krajevima spojene sa vrhom klina. Gvo`|e, ko-vanje. Duìna 8,3 cm.

Kv. D/5b Inv. br. 310 Sl. 71/8

127. Deo mehanizma katanca sli~an prethodnom. Gvo`|e, ko-vanje. Duìna 7,4 cm.

Kv. C/5 Inv. br. 668 Sl. 71/9

128. Unutra{nji mehanizam katanca sa o~uvanom gornjom plo-~icom koja prelazi u vertikalan trn. Gvo`|e, kovanje. Duìna kli-na sa lamelama 6,8 cm, duìna trna 10 cm.

Kv. F/6b, severoisto~ni deo trema palateInv. br. 377 Sl. 71/10

129. Deo mehanizma manjeg katanca, o{te}en pri vrhu. Gvo-`|e, kovanje. Duìna 6 cm.

Kv. D/10d Inv. br. 27/73 Sl. 71/11

130. Deo mehanizma katanca sli~an prethodnom, fragmento-van u gornjem delu. Gvo`|e, kovanje. Duìna 7,4 cm.

Kv. G/5b, objekat 3 Inv. br. 456

Analogije: ângova 1992, 161, sl. 143/1, 2

204


KLJUÊVI ZA KATANCE

131. Tip IKlju~ u obliku tanke {ipke pravougaonog preseka, koja je na jed-nom kraju stanjena i povijena u petlju. Drugi kraj se zavr{avaplo~icom ~iji je oblik pode{en za otvor na odgovaraju}em katan-cu. Gvo`|e, kovanje.

1. Duìna klju~a 11,6 cm.Kv. C/5a Inv. br. 657 Sl. 71/12

2. Duìna klju~a 8,5 cm.Kv. D/5b Inv. br. 232 Sl. 71/13

3. Na gornjem kraju klju~a je ovalan otvor. Duìna 8,1 cm.Kv. G/6b Inv. br. 591 Sl. 71/14

4. Mali klju~ sli~an prethodnom, sa otvorom na gornjemkraju. Duìna 5,8 cm.Kv. G/7a Inv. br. 629

5. Klju~ sli~an prethodnom, sa otvorom na kru`no pro{ire-nom gornjem kraju. Duìna 7 cm.Kv. G/6b Inv. br. 669

6. Klju~ sli~an prethodnom, sa kru`nim otvorom na gornjemkraju. Duìna 6,5 cm.Kv. D/4b Inv. br. 369

7. Klju~ sa stanjenim gornjim krajem i povijenim u petlju.Duìna 10,2 cm.Kv. D/6a Inv. br. 897

8. Klju~ sli~an prethodnom, sa petljom na gornjem kraju.Duìna 11,6 cm.Kv. G/6b Inv. br. 592

Analogije: Kol~in 1959, 82, sl. 67/4–6; Nikolova 1974,244, 64/b; ângova 1992, 162, sl. 144

132. Tip IIKlju~evi valjkastog tela koje se u gornjem delu suàva i prelazi ukru`no iskovanu plo~icu sa otvorom na sredini. Valjkasti deo jecelom duìnom vi{estruko razrezan i time pode{en za otvor nakatancu. Gvo`|e, kovanje.

1. Klju~ sa izduènim vratom koji se zavr{ava ovalnom plo-~icom. Na ovoj plo~ici je mali otvor. Donji deo je razrezan.Duìna 9,5 cm.Kv. C/5d Inv. br. 701 Sl. 71/15

2. Klju~ sa kratkim profilisanim vratom koji se zavr{ava kru`-nom plo~icom. Razrezan deo je uobi~ajene duìne. Ukupnaduìna klju~a 6,9 cm.Kv. F/7b, objekat 6 Inv. br. 692 Sl. 71/16

3. Klju~ po obliku sli~an prethodnom, ali sa druga~ije razreza-nim valjkastim delom. Duìna 7,4 cm.Kv. C/6d, objekat 8 Inv. br. 791 Sl. 71/17Analogije: Kol~in 1959, 84, sl. 68/6

133. Tip IIIKlju~ koji je na donjem kraju pljosnat i asimetri~no izrezan. Gor-nji deo je suèn, ima valjkast oblik i zavr{ava se kru`nom plo~icomsa otvorom na sredini. Gvo`|e, livenje. Duìna 9,2 cm.

Kv. C/5b Inv. br. 700 Sl. 71/18

Analogije: Nikolova 1974, 244, sl. 64/a; Manastir Mile{eva1995, kat. br. 39

ORU@JE

STRELE

Tip I Vrh strele romboidnog oblika, sa tankim trnom. Najve}a {irinaje pribli`no na sredini lista. Gvo`|e, kovanje.

134. Ia – Na prelazu iz lista u trn je vrat koni~nog oblika.

1. Kv. C/5cInv. br. 640 Duìna 8,6 cm Sl. 72/1

2. Kv. D/3aInv. br. 341 Duìna 7,3 cm Sl. 72/3

3. Kv. E/4a, palataInv. br. 167 Duìna 5 cm Sl. 72/4

205


4. Kv. D/3aInv. br. 339 Duìna 6,3 cm Sl. 72/5

5. Kv. C/4b, objekat 7Inv. br. 382 Duìna 4,7 cm

6. Kv. G/6d, uz objekat 4Inv. br. 412a O~uvana duìna 3,5 cm

7. Kv. G/6d, uz objekat 4Inv. br. 412b Duìna 5,3 cm

8. Kv. G/6d, uz objekat 4Inv. br. 412c O~uvana duìna 3,2 cm

9. Kv. G/6d, uz objekat 4Inv. br. 412d O~uvana duìna 3,2 cm

10. Kv. G/2a, uz bedem ispred donònaInv. br. 98 Duìna 6 cm

11. Kv. C/7d, objekat 9Inv. br. 81 Duìna 6,7 cm

12. Kv. F/2c, uz bedem ispred donònaInv. br. 24 Duìna 6,5 cm

13. Kv. D/8a, kraj pe}i objekta 11Inv. br. 60 O~uvana duìna 5,6 cm

O{te}en je vrh lista14. Kv. E/6b

Inv. br. 295 Duìna 4,5 cm

15. Kv. E/5cInv. br. 247 O~uvana duìna 4 cm

Nedostaje trn16. Kv. C/7a, objekat 9


17. Kv. D/3bInv. br. 338 O~uvana duìna 3,8 cm

O{te}en je deo trna

Analogije: Medvedev 1966, 66, t. 30/39, tip 42, 43; Ruttkay1976, 330, Abb. 54/2a; Ne{eva 1985, 185, sl. 34/v, g, d; an-gova 1992, 176, sl. 160/21, 23; Popovi} 1999, 256, sl. 215/1–5

135. Ib – Na prelazu iz lista u trn je kratko prstenasto ili biko-ni~no oja~anje.

1. Kv. D/5bInv. br. 686 Duìna 5,1 cm Sl. 72/2

2. Kv. E/4b, palataInv. br. 541 Duìna 7 cm Sl. 72/6

3. Kv. G/6cInv. br. 222 Duìna 6 cm

4. Kv. G/2a, uz prsten donònaInv. br. 98a Duìna 6,5 cm

5. Kv. E/4c, palataInv. br. 148 Duìna 7,3 cm

Analogije: ângova 1992, 176, sl. 160/13

136. Tip IIVrh strele listolikog oblika sa koni~nim vratom na prelazu u ta-nak vrh. List je izduèn, a najve}a {irina mu je pribli`no na sre-dini. Gvo`|e, kovanje.



3. Kv. D/5bInv. br. 644 Duìna 6,2 cm

Analogije: Medvedev 1966, 73, tip 62; Kurnatowska 1973,100, fig. 3–B; Ne{eva 1985, 185, sl. 34/b; ângova 1992,sl. 160/20

137. Tip IIIVrh strele sa listom trougaonog oblika, duìm koni~nim vratomi tankim trnom. Na jednom primerku je na sredini vrata prste-nasto zadebljanje. Gvo`|e, kovanje.

206


1. Kv. G/7a, u blizini objekta 6Inv. br. 628 Duìna 8,5 cm Sl. 72/9

2. Kv. F/4a, palataInv. br. 289 Duìna 7,5 cm Sl. 72/10

3. Kv. E/4a, palataInv. br. 145 Duìna 8 cm Sl. 72/11

4. Kv. H/6aInv. br. 450 Duìna 7,3 cm

Analogije: Medvedev 1966, 64, tip 40; ângova 1972, sl.74/2; Kurnatowska 1973, 97, fig. 3

138. Tip IVVrh strele krupnog romboidnog lista, sa najve}om {irinom u do-njem delu. Donje ivice lista su lu~no izvijene. Vrat je koni~an ilise zavr{ava ravno na prelazu u trn. Gvo`|e, kovanje.


2. Kv. G/7bInv. br. 646 Duìna 8,1 cm Sl. 72/13

3. Kv. C/5aInv. br. 608 Duìna 11,3 cm Sl. 72/14

Analogije: Sebestyen 1932, 198, Abb. 13, tip C; Medvedev1966, 65–66, tip 41; Kurnatowska 1973, 98, fig. 3; Nikolo-va 1974, sl. 98/a; Ruttkay 1976, 330; Dàmbov 1991, sl. 60

139. Tip VVrh strele piramidalnog oblika, koji donjim krajem prelazi u ta-nak vrh. Gvo`|e, kovanje.

1. Kv. D/6cInv. br. 140 Duìna 5,2 cm Sl. 72/15

2. Kv. H/6aInv. br. 451 Duìna 5 cm Sl. 72/16

3. Unutra{nja kapija Velikog gradaInv. br. 983 Duìna 4 cm

Analogije: Medvedev 1966, 83, tip 90; ângova 1992, 176-–177, sl. 161; Nikolova 1974, 286, sl. 100/a; Vukadin, Mini}1980, 306–307; Popovi} 1999, 255, sl. 217/5–7, tip 9

140. Tip VIVrh strele lepezastog oblika, sa kratkim trnom. Gornja o{trica listaje lu~no formirana. Gvo`|e, kovanje.

1. Kv. G/8bInv. br. 800 Duìna 6,2 cm Sl. 72/17

Analogije: Medvedev 1966, 71, tip 55; Popovi} 1999, 256,sl. 215/9, tip 3

141. Tip VIIVrh strele sa razdvojenim bo~nim perima, dugim ravnim ili tor-diranim vratom i tankim trnom. Gvo`|e, kovanje.

1. Kv. E/4c, palataInv. br. 147 Duìna 9,6 cm Sl. 72/18

2. Kv. E/4a, palataInv. br. 400 Duìna 9,4 cmVrat je tordiran, vrhovi bo~nih pera su o{te}eni, a trnje povijen. Sl. 72/19

3. Kv. F/8aInv. br. 835 Duìna 10,2 cmVrat je tordiran, a trn povijen. Izme|u vrata i trna jeprstenasto zadebljanje.

Sl. 72/20

4. Kv. E/5d, palataInv. br. 299 O~uvana duìna 8,8 cm.Trn nedostaje, vrhovi bo~nih pera su o{te}eni.

Sl. 72/21

5. Kv. C/6bInv. br. 784 O~uvana duìna 7,5 cm.

Nedostaje trn.

Analogije: Constantinescu 1972, 97, pl. XI; Petrovi} 1976,63; Ruttkay 1976, 332; Popovi} 1999, 257–258, sl. 219/1,2; Vetni} 1983, 139, t. I/15, 16

207


142. Tip VIIIVrh strele romboidnog oblika, sa tulcem za nasa|ivanje na drve-nu {ipku. Gvo`|e, kovanje.

1. Kapija Velikog grada, uz eskarpu unutra{njeg bedema. Inv. br. 930 Duìna 7,7 cm Sl. 72/22

Analogije: Medvedev 1966, 56, tip 3; Kurnatowska 1973,97, fig. 3 A, tip X; Popovi} 1999, 254, sl. 214, tip 1

DELOVI SAMOSTRELA

143. Veretoni – metalni vrhovi strela za samostrel, kratkog pira-midalnog vrha koji postepeno prelazi u levkasto pro{iren tulac zadrvenu {ipku. Gvo`|e, kovanje.

1. Kv. D/9c, na podu objekta 10Inv. br. 16 Duìna 6 cm Sl. 73/1

2. Kv. E/9d, objekat 14Inv. br. 68b Duìna 6 cm Sl. 73/2

3. Kv. E/4a, palataInv. br. 146 Duìna 5,2 cm Sl. 73/3


5. Kv. D/6dInv. br. 680 Duìna 5,1 cm Sl. 73/5

6. Kv. H/7aInv. br. 760 Duìna 5 cm Sl. 73/6

7. Kv. G/5a, palataInv. br. 235 Duìna 5,2 cm

8. Kv. C/7, objekat 9Inv. br. 736 Duìna 5,5 cm

9. Kv. C/5bInv. br. 655 Duìna 5,5 cm

10. Kv. C/5bInv. br. 667 Duìna 5,2 cm

11. Kv. C/8b, objekat 11Inv. br. 101 Duìna 4 cm

12. Kv. E/9d, objekat 14Inv. br. 68a Duìna 4,8 cm

13. Kv. D/8b, pepeli{teInv. br. 54 Duìna 7 cm

14. Kv. D/8c, pepeli{teInv. br. 87 Duìna 5,5 cm

15. Kv. D/8aInv. br. 18a Duìna 7 cm

16. Kv. D/8aInv. br. 18b Duìna 4,5 cm

17. Kv. D/8aInv. br. 59 Duìna 5,5 cm

18. Kv. D/8cInv. br. 184 Duìna 5,5 cm

19. Kv. E/8cInv. br. 9 Duìna 6 cm

20. Kv. F/7Inv. br. 678 Duìna 5,9 cm

21. Kv. F/7Inv. br. 679 Duìna 5,6 cm

22. Kv. G/8dInv. br. 806 Duìna 7,5 cm

23. Kv. H/6aInv. br. 575 Duìna 6 cm




208


Analogije: Medvedev 1966, 94, tip 1, t. 31/10; ângova1972, 93, sl. 73; Nikolova 1974, 287, sl. 102

144. Orah – ko{tani disk polumese~astog oblika. Sluìo je u me-hanizmu samostrela za opu{tanje strele nakon zatezanja luka. Nasredini ima kru`ni otvor za metalnu osovinu. Sa strane su oval-na udubljenja sa ostacima uìh gvozdenih {ipki, a dva mala udu-bljenja nalaze se i na jednoj ravnoj strani. Rog, rezanje, gla~anje.Pre~nik 3 cm, visina 2 cm.

Kv. E/9d, objekat 14 Inv. br. 77 Sl. 73/7

145. Orah sli~an prethodnom. Na bo~nim stranama su dva du-boka `leba za tetivu. Rog, rezanje, gla~anje. Pre~nik 3,5 cm, vi-sina 1,9 cm.

Kv. G/9c Inv. br. 874 Sl. 73/8

146. Orah sli~an prethodnom. U bo~nom `lebu su ostaci meta-la. Rog, rezanje, gla~anje. Pre~nik 3 cm, visina 1,5 cm.

Kv. F/2b, donòn Inv. br. 95/71

Analogije: Petrovi} 1976, 71; Drobna, Durdik 1957, VI, t.7/3, 5/5; Popovi} 1999, 259, sl. 220/10

147. Kuka sa ~etvorougaonim otvorom za remen i sa dva krakapovijenih vrhova. Sluìla je za zapinjanje tetive na samostrelu.Gvo`|e, kovanje. Duìna 5,8 cm, {irina 5 cm.

Kv. D/3d Inv. br. 429 Sl. 73/9

Analogije: Drobna, Durdik 1957, VI, t. 6/5, 13/1; Nekuda1975, 151, fig. 146; Petrovi} 1976, sl. 26

148. Uzengija kru{kolikog oblika, sa plo~astim pro{irenjem nadonjem delu. Gornji, uì kraj pode{en je za navla~enje na sredinuluka samostrela, sa kojim je bio povezan kanapom ili koòm. Uzen-gija je sluìla za zatezanje luka. Gvo`|e, kovanje. Visina 15 cm,{irina pri dnu 10 cm a pri vrhu 5 cm.

Kv. G/9c Inv. br. 879 Sl. 73/10

Analogije: Drobna, Durdik 1957, VI, 54, t. 4/2, 3

149. Kru`na, po ivici nazubljena plo~a, koja se sastoji od dva prste-nasta dela spojena me|usobno pomo}u pet lu~nih lamela. Deo me-hanizma tvr|avskog samostrela. Gvo`|e, kovanje. Pre~nik 10,5 cm.


Analogije: Drobna, Durdik 1957, T. VI, t. 4/5; Petrovi} 1976,77, sl. 29

150. Dve pravougaone poluge koje su na jednom kraju spojenezakivkom, a na drugom su fragmentovane. Unutra{nja ivica obepoluge je stanjena i ima krupne, delimi~no o{te}ene zupce. Pred-stavljaju deo mehanizma tvr|avskog samostrela. Gvo`|e, kova-nje. O~uvana duìna 12,6 cm, ukupna {irina 3 cm.

Kv. F/4c Inv. br. 282 Sl. 73/12

151. Poluga pravougaonog preseka koja se na jednom kraju za-vr{ava ovalno, a na drugom je fragmentovana. Po obliku i krup-no nazubljenoj podu`noj ivici sli~na je prethodnoj, s tim {to nao~uvanom kraju ima tri valjkasta zakivka koja su sa obe straneravnomerno isturena. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 10,1 cm,{irina 3 cm.

Kv. G/9c Inv. br. 869 Sl. 73/13

Analogije: Drobna, Durdik 1957, T. VI, t. 4/4, 5

KOPLJA

Tip I152. Vrh koplja listolikog oblika, sa {irokim tulcem za nasad nadrvenu motku. Po sredini lista je blago nagla{eno podu`no rebro.Na ivici tulca je rupica za zakivak. Gvo`|e, kovanje. Duìna 25 cm,pre~nik otvora na tulcu 3,4 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 731 Sl. 74/1

153. Vrh koplja listolikog oblika, sa srazmerno kratkim tulcem.Gvo`|e, kovanje. Duìna 18 cm, pre~nik otvora na tulcu 3,2 cm.

Kv. F/7b, u blizini objekta 6 Sl. 74/2

154. Vrh koplja listolikog oblika, sa blago nagla{enim podu`nim re-brom. Tulac nedostaje. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 12,2 cm.

Kv. D/2c Inv. br. 504 Sl. 74/3

209


Analogije: Kirpi~nikov 1966, 15, t. II/7, IX/4 – tip IVa; Niko-lova 1974, 279, sl. 94/a, b; Vetni} 1983, 140, t. II/10, 11

Tip II155. Vrh koplja kratkog piramidalnog bodila sa srazmerno dugimtulcem za nasad na drvenu motku. Rupica za zakivak pri kraju tul-ca. Gvo`|e, kovanje. Duìna 11 cm, pre~nik otvora na tulcu 2,5 cm.

Kv. F/8a Inv. br. 838 Sl. 74/4

Analogije: Kirpi~nikov 1966, 12, t. VII/6, 7 – tip II

Tip III156. Vrh koplja tankog ~etvorobridnog bodila koje postepenoprelazi u kratak tulac. Gvo`|e, kovanje. Duìna 14 cm, pre~nikotvora na tulcu 1,8 cm.

Kv. G/7b Inv. br. 220 Sl. 74/5

Analogije: Kirpi~nikov 1966, 15–16, t. IV/10–13 – tip V;ângova 1972, 93–94, sl. 75; Kurnatowska 1973, 94; Ni-kolova 1974, 281–282, sl. 95/b; Vetni} 1983, 140, t. II/18

Tip IV157. Vrh koplja trobridnog bodila sa kratkim tulcem, na ~ijojivici je rupica za zakivak. Gvo`|e, kovanje. Duìna 12,3 cm,pre~nik otvora na tulcu 2,3 cm.

Kv. G/9 Inv. br. 872 Sl. 74/6

Analogije: Kirpi~nikov 1966, 12–13, t. II/4, 6 – tip III; Niko-lova 1974, 281, sl. 96/v, g; Vetni} 1983, 140, t. II/4; Ruttkay,1976, 300–301, Abb. 36 (tip III).

KOPLJI[TE

158. Masivan levkast okov {irokog ovalnog otvora, sa o{trim vr-hom na donjem kraju. Sluìo je za postavljanje donjeg kraja drve-ne motke koplja. Gvo`|e, kovanje. Visina 25 cm, pre~nik otvo-ra 10 cm.

Kv. C/3b Inv. br. 566 Sl. 74/7

Analogije: Vetni} 1983, 141, t. II/25; Juri{i} 1991, 93, sl. 81;Cunjak 1999, 38, kat. br.164, 165; Cunjak, Jordovi} 2002,89, kat. br. 53

KORDA

159. Gornji deo se~iva korde – jednoseklog ma~a, sa pljosnatomdr{kom. Na dr{ci su kru`ni otvori za zakivke koji su dràli opla-tu – drvenu ili od kosti. Na prelazu iz dr{ke u se~ivo horizontal-no je uglavljen grani~nik koji ima oblik valjkastog klina sa T gla-vom povijenih krajeva. Se~ivo je nasilno prelomljeno. Jedna ivi-ca mu je o{tra, a drugu, ravnu i {iru, celom duìnom prati sa obestrane olu~ast `leb. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 38 cm, odtoga duìna dr{ke 12 cm a duìna se~iva 26 cm. [irina 4,4 cm,kod mesta preloma 3,8 cm.

Kv. E/8a, u blizini objekta 13 Inv. br. 243 Sl. 75/1

160. Sredi{ni deo se~iva korde sa olu~astim `lebom sa obe strane{ire ivice. Fragmenat je na oba kraja odrezan o{trim metalnim se-~ivom. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 14,4 cm, {irina 4,5 cm.

Kv. G/5b Inv. br. 472 Sl. 75/2

161. Vrh jednoseklog ma~a – korde, o{trog reza, sa `lebovima duì-nom obe strane {ire ivice. Pravilno je odse~en pomo}u o{trog se~iva.Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 20 cm, najve}a {irina 3,5 cm.

Kv. D/7b Inv. br. 660 Sl. 75/3

Analogije: Petrovi} 1976, 41–42; Kuzmanovi} 1984, sl. 20,kat. br. 29; Dàmbov 1991, 87, sl. 60a; Popovi} 1995, 75,sl. 33; Cunjak 1999, 146

GRANI^NIK KORDE

162. Grani~nik u obliku klina pravougaonog preseka, sa troli-sno formiranom glavom na kojoj su tri kru`na otvora. Gvo`|e,livenje. Dimenzije 4,5 x 4 cm.

Kv. C/6b Inv. br. 779 Sl. 75/4

163. Predmet sli~an prethodnom, sa lu~nom, dekorativno obli-kovanom glavom. Kraj klina je prelomljen. Gvo`|e, livenje. Di-menzije 4,3 x 3,7 cm.

Kv. E/5a Inv. br. 233 Sl. 75/5

164. Predmet sli~an prethodnom, sa jednostavno formiranomglavom T oblika. Gvo`|e, kovanje. Dimenzije 4,5 x 4 cm.

Kv. D/8d, pepeli{te Inv. br. 55

210


165. Predmet sli~an prethodnom, sa jednostavnom glavom Toblika. Gvo`|e, kovanje. Dinenzije 3,8 x 1,7 cm.

Kv. G/7b Inv. br. 616

METALNI OKOVI KANIJE

166. Okov za gornji bo~ni deo kanije, olu~astog oblika, sa dvaprstenasta dela na krajevima spojena sitnim zakivcima. Gvo`|e,kovanje. Duìna 19 cm, {irina 5,6–6 cm.

Kv. C/4b, u blizini objekta 7 Inv. br. 461 Sl. 75/6

167. Okov za sredi{ni deo kanije od {ire gvozdene trake suènihi povijenih krajeva, koji su na zadnjoj strani spojeni zakivkom.Na prednjem, {irem delu je ukras u vidu izrezanog trolista. Gvo-`|e, kovanje, rezanje. Duìna 7,8 cm, {irina 5 cm.

Kv. C/6b Inv. br. 724 Sl. 75/7

168. Okov za sredi{ni deo kanije sli~an prethodnom. Na pred-njoj strani je stepenasto izrezan ukras. Gvo`|e, kovanje, rezanje.Duìna 6,2 cm, {irina 4,6 cm.

Kv. G/7b Inv. br. 593 Sl. 75/8

169. Okov sli~an prethodnom, sa stepenasto izrezanim ukrasomna prednjoj strani. Gvo`|e, kovanje. Duìna 5,6 cm, {irina 4,7 cm.

Kv. C/3b Inv. br. 581

170. Okov sli~an prethodnom. Na prednjoj strani je ukras u vi-du dva lu~na izreza. Gvo`|e, kovanje, rezanje. Duìna 4,2 cm,{irina 4,4 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 774 Sl. 75/9

171. Okov sli~an prethodnom, sa prednjom stranom ravnom, bezukrasnih detalja. Gvo`|e, kovanje. Duìna 5 cm, {irina 4,5 cm.

Kv. G/9d Inv. br. 877

172. Okov sli~an prethodnom, bez ukrasa na prednjoj strani.Gvo`|e, kovanje. Duìna 5,8 cm, {irina 4,5 cm.

Kv. G/9d Inv. br. 878

173. Metalni vrh kanije od levkasto povijene plo~ice. Na gor-njem kraju je otvor pravougaonog oblika, delimi~no deformi-san, sa rupicom za zakivak, a donji kraj se zavr{ava kuglasto.Gvo`|e, kovanje. Duìna 8,4 cm, {irina otvora 2,5 cm.

Kv. E/9b Inv. br. 88 Sl. 75/10

174. Metalni vrh kanije sli~an prethodnom. Uz ivicu otvora jeuzan horizontalan `leb, a ispod njega, na prednjoj strani je ukrasu obliku izrezanog trolista. Gvo`|e, kovanje, rezanje. Duìna 8 cm,{irina otvora 2,2 cm.

Kv. E/8a, kraj objekta 13 Inv. br. 243 Sl. 75/11

175. Metalni vrh kanije sli~an prethodnom, sa rupicom za zaki-vak uz ivicu ovalnog otvora. Gvo`|e, kovanje. Duìna 6,5 cm,{irina otvora 3 cm.

Kv. E/5b Inv. br. 249

176. Metalni vrh kanije sli~an prethodnom. Gornji otvor je pra-vougaonog oblika. Gvo`|e, kovanje. Duìna 9,5 cm, {irinaotvora 3 cm.

Kv. F/3d, donòn Inv. br. 99

177. Metalni vrh kanije sli~an prethodnom. Gornji otvor jeovalnog oblika, delimi~no o{te}en, sa rupicama za zakivke uzivicu. Gvo`|e, kovanje. Duìna 10 cm, {irina otvora 3 cm.

Kv. F/6b Inv. br. 681

178. Tri ja~e fragmentovana metalna vrha kanije, sli~na pret-hodnom po obliku. Jedan vrh poti~e iz rova u kv. C/7, a ostaladva iz sloja {uta. Zbirka studijskog materijala.

Analogije: Constantinescu 1972, 98, pl. XI/16; Dàmbov1991, 87, sl. 60/b

BOJNA SEKIRA

179. Masivna sekira {irokog lepezasto formiranog se~iva kojepostepeno prelazi u o{tar vrh. Budu}i da nema u{ice, sa drvenomdràljom se spajala unakrsnim vezivanjem. U celini je grubo obra-|ena. Gvo`|e, kovanje. Duìna 30 cm, {irina se~iva 15,5 cm.

Kv. C/4d Inv. br. 392 Sl. 75/12

211


OPREMA KONJANIKA

180. Delovi oklopa1. Dve fragmentovane pravougaone plo~ice za oklop, sa za-kivcima kru`ne glave. Gvo`|e, kovanje. [irina 3,4 cm, o~u-vana duìna 3,4 cm i 4,4 cm.Kv. E/8b, objekat 14 Inv. br. 58a, b Sl. 76/1, 2

2. Fragmentovana plo~ica sli~na prethodnoj. Gvo`|e, kova-nje. [irina 3,5 cm, o~uvana duìna 5,6 cm.Kv. E/4c, palata Inv. br. 204 Sl. 76/3

3. êtiri fragmentovane plo~ice sli~ne prethodnoj, koje suiste {irine ali razli~ito o~uvane duìne. Na svakoj su po tri do~etiri zakivka kru`ne glave. Gvo`|e, kovanje. [irina 3,5 cm,o~uvana duìna 5,6–6 cm.Kv. C/5d, u blizini objekta 7 Inv. br. 580a–d Sl. 76/4

4. Dve plo~ice u celini o~uvane, sa zakivcima ili otvorima zazakivke. [irina 3,9 i 4,6 cm, duìna 6,5 i 6,8 cm.Kv. E/2b, ispred bedema donòna

Inv. br. 811a, b Sl. 76/5, 6

5. Pravougaona plo~ica sli~na prethodnim. Gvo`|e, kovanje.[irina 4,8 cm, duìna 9,6 cm.Kv. F/5a, palata Inv. br. 524 Sl. 76/7

6. Pravougaona plo~ica sa tri o~uvana zakivka i otvorom za~etvrti. Gvo`|e, kovanje. [irina 7,1 cm, duìna 10 cm.Kv. G/7d Inv. br. 606 Sl. 76/8

7. Sedam ja~e fragmentovanih plo~ica. Zbirka studijskogmaterijala.

Analogije: Medvedev 1959, 180, sl. 19; Kirpi~nikov 1973,18–19, sl. 6; Nikolova 1974, 301

MAMUZE

181. Mamuza lu~no povijenih krakova koji se zavr{avaju kru-`nim petljama. Na drugom kraju je vilju{ka – ra~vasta poluga sato~ki}em, koji je imao osam vrhova (jedan nedostaje). Gvo`|e,kovanje. Duìna merena sa to~ki}em 17,4 cm, razmak izme|ukrakova 9,8 cm.


182. Delimi~no o{te}ena mamuza sli~na prethodnoj. Jedan kraknedostaje, a drugi se zavr{ava pravougaonom petljom za remen.Vilju{ka je kratka, sa o~uvanim zakivkom za zvezdoliki to~ki},koji nedostaje. Gvo`|e, kovanje. Duìna bez to~ki}a 12,4 cm,pribliàn razmak izme|u krakova 7,6 cm.

Kv. D/8a, izme|u objekata 10 i 11 (kova~nice)Inv. br. 95 Sl. 77/2

183. Mamuza ja~e povijenih krakova na ~ijim se krajevima nalazekru`ne perforacije. Vilju{ka je osrednje veli~ine i nema to~ki}a.Gvo`|e, kovanje. Duìna 14,3 cm, razmak izme|u krakova 7,8 cm.

Kv. C/3b Inv. br. 430 Sl. 77/3

184. Delimi~no o~uvana mamuza sa kratkom vilju{kom i to~ki-}em na kome je 14 sitnih vrhova. Jedan krak nedostaje, a drugise zavr{ava petljom. Gvo`|e, kovanje. Duìna 14,7 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 751 Sl. 77/4

185. Dva lu~no povijena kraka od dve razli~ite mamuze. Nakrajevima se zavr{avaju kru`nim petljama. Gvo`|e, kovanje.O~uvana duìna 8,9 i 9,2 cm. Zbirka studijskog materijala.

186. Zvezdoliki to~ki} za mamuzu, sa osam ravnomerno raspo-re|enih vrhova. Gvo`|e, kovanje. Pre~nik 6,5 cm.

Kv. H/6a Inv. br. 662 Sl. 77/5

187. Zvezdoliki to~ki} sa velikim brojem vrhova razli~ite duìne.Predstavlja nedovr{en ili neuspeo proizvod. Gvo`|e, kovanje.Pre~nik 7 cm.

Kv. D/9b Inv. br. 19/73 Sl. 77/6

Analogije: Kirpi~nikov 1973, 58–59, sl. 37, 38/5, 6, tip V;Kurnatowska 1973, 106, fig. 6/1, 2; Nikolova 1974, 310,sl. 120; Ruttkay 1976, 350–351; Vetni} 1983, 144, t. VI/4–6;Constantinescu 1972, 96–97, pl. X; Bajalovi}–Hadì-Pe{i}1977, sl. 64; Dàmbov 1991, 95, sl. 61/b; Ruttkay 1976,350–351, Abb. 72/c

RAZVODNICI, PRE\ICE, KOPÊ

188. Alke kru`nog ili ovalnog preseka. Gvo`|e, kovanje.

212


1. Pre~nik alke 4,2 cm.Kv. F/5d, palata Inv. br. 525 Sl. 78/1

2. Pre~nik alke 2,4 cm.Kv. C/8d, objekat 11 Inv. br. 187

3. Pre~nik alke 2,5 cm.Kv. F/3d, donòn Inv. br. 101

4. Pre~nik alke 3,4 cm.Kv. F/5c, palata Inv. br. 543

5. Pre~nik alke 5,5 cm. Dva identi~na primerka.Kv. D/8b, pepeli{te Inv. br. 46

6. Pre~nik alke 2,8 cm.Kv. D/8c, objekat 11 Inv. br. 86

7. Kru`na alka nesastavljenih krajeva. Pre~nik 4,6 cm.Kv. D/3a Inv. br. 538

8. Alka elipsoidnog preseka. Pre~nik 3,4 cm.Kv. C/4d Inv. br. 391

189. Elipsoidna pre|ica kru`nog preseka sa pre~kom na sredini,na kojoj se nalazi trn. Gvo`|e, kovanje. Dimenzije 3,8 x 3,2 cm.

Kv. D/9d, objekat 10 (kova~nica) Inv. br. 31 Sl. 78/2

190. Mala ovalna pre|ica kru`nog preseka, sa o~uvanim trnom.Gvo`|e, kovanje. Dimenzije 2,9 x 2,6 cm.


191. Pre|ica kvadratnog oblika pravougaonog preseka, sa o~u-vanim trnom. Gvo`|e, kovanje. Dimenzije 2,5 x 2,5 cm.

Kv. C/4d Inv. br. 428 Sl. 78/4

192. Ovalne pre|ice pravougaonog ili segmentnog preseka. Ravnesu i neznatno suène na mestu gde se nalazi trn. Gvo`|e, kovanje.

1. Pre|ica sa o~uvanim trnom i pravougaonim okovom zakai{. Dimenzije 6,1 x 5,6 cm.Kv. F/5a, palata Inv. br. 511 Sl. 78/5

2. Sa o~uvanim trnom. Dimenzije 5,2 x 4,5 cm.Kv. F/6b Inv. br. 125

3. Sa o~uvanim trnom. Dimenzije 6,5 x 5,8 cm.Kv. D/4c Inv. br. 328

4. Sa o~uvanim trnom. Dimenzije 4,9 x 4 cm.Kv. C/3b Inv. br. 516

5. Bez trna. Dimenzije 5,3 x 4 cm.Kv. F/3d, donòn Inv. br. 101a

193. Pre|ica elipsoidnog oblika sa pravougaonim ispustom zakai{. U preseku je segmentna. Trn nedostaje. Gvo`|e, kovanje.Dimenzije 4 x 2,4 cm.

Kv. G/7b Inv. br. 615 Sl. 78/6

194. Kop~a sa dvojnim okviri}em ovalnog oblika, segmentnogpreseka. Na manjem okviri}u su trn i plo~ica sa kukicom na kra-ju. Gvo`|e, kovanje. Dimenzije 5,4 x 2 cm.

Kv. H/6a Inv. br. 480 Sl. 78/7

195. Pre|ice pravougaonog oblika, blago zaobljenih uglova,kru`nog ili ~etvorougaonog preseka. Gvo`|e, kovanje.

1. Pre|ica sa o~uvanim trnom na uòj strani. Dimenzije 4,9x 7 cm.Kv. H/6a Inv. br. 590 Sl. 78/8

2. Sli~na prethodnoj, sa o~uvanim trnom. Dimenzije 4,8 x4,4 cm.Kv. C/5 Inv. br. 716

3. Trn nedostaje. Dimenzije 6,2 x 4,8 cm.Kv. F/7b Inv. br. 132 Sl. 78/13

196. Pre|ice trapezoidnog oblika, sa trnom na uòj strani. Upreseku su kru`ne ili segmentne. Gvo`|e, kovanje.

1. Sa trnom na uòj strani. Dimenzije 6 x 5,2 cm.Kv. D/6a Inv. br. 137 Sl. 78/9

213


2. Sli~na prethodnoj. Dimenzije 5,5 x 5,2 cm.Kv. F/6b Inv. br. 505 Sl. 78/10

197. Velike pravougaone pre|ice sa trnom na sredini {ire strane.Gvo`|e, kovanje.

1. Pravougaona, neznatno suèna na prednjem delu. Dimen-zije 7 x 4,5 cm.Kv. F/8a, objekat 13 Inv. br. 15 Sl. 78/11

2. Sli~na prethodnoj, sa rupicama za kai{ na krajevima bo~nihstrana. Dimenzije 6,4 x 4,3 cm.Kv. H/6a Inv. br. 589

198. Pre|ice ~etvorougaonog oblika sa pro{irenom i zaoblje-nom prednjom stranom. Presek je kruàn ili segmentan. Gvo`|e,kovanje.

1. Trn nedostaje. Dimenzije 6 x 5,1 cm.Kv. G/5a, palata Inv. br. 170 Sl. 78/12

2. Sa trnom na uòj strani. Dimenzije 4,5 x 4,2 cm.Kv. C/5d Inv. br. 599

3. Trn nedostaje. Dimenzije 4,4 x 3,5 cm.Kv. F/8a, objekat 14 Inv. br. 828

199. Pre|ice trougaonog oblika, segmentnog ili pravougaonogpreseka, sa trnom na uèm kraju. Gvo`|e, kovanje.

1. Dve pre|ice istog oblika, neznatne razlike u veli~ini. Kra-tak trn sa~uvan je samo na jednoj. Dimenzije: duìna 6,2 i5,8 cm, najve}a {irina 3 cm.Kv. E/4c, palata Inv. br. 150a, b Sl. 78/14, 15

2. Sli~na prethodnoj, sa delimi~no sa~uvanim trnom. Duì-na 6,5 cm, najve}a {irina 3 cm.Kv. D/7a Inv. br. 72

3. Dve pre|ice sli~ne prethodnoj po obliku, ali osetno {iregprednjeg dela. Trn nedostaje. Duìna 5,4 cm, najve}a {irina4,8 cm.Kv. C/4d Inv. br. 343a, b

200. Pre|ice petougaonog oblika, segmentnog preseka. Gvo`|e,kovanje.

1. Pre|ica sa delimi~no o~uvanim trnom. Dimenzije 4,4 x3,6 cm.Kv. C/4b, objekat 7 Inv. br. 384 Sl. 78/16

2. Na pre|ici nedostaje trn. Dimenzije 4 x 2,3 cm.Kv. D/4a Inv. br. 474

Analogije: Ne{eva 1985, 195–196, sl. 56

KONJSKA OPREMA

@VALE

201. Tanja tordirana poluga pravougaonog preseka, sa alkama nakrajevima. Gvo`|e, kovanje, tordiranje. Duìna 15,2 cm.

Kv. F/4d Inv. br. 211 Sl. 79/1

Analogije: Kirpi~nikov 1973, 17–18, sl. 4 – tip VI; Nikolova1974, 310, sl. 121/a

202. Grani~nik – poluga pravougaonog preseka, sa polukru`nompetljom na sredini. Na istom mestu je deo `vale stanjenih i po-vijenih krajeva. Gvo`|e, kovanje. Duìna 10,2 cm, {irina 8,8 cm.

Kv. H/7c Inv. br. 653 Sl. 79/2

Analogije: Kirpi~nikov 1973, 15–16, sl. 4,5; Nikolova1974, 310, sl. 121/b, v; Popovi} 1999, 261, sl. 222/1, kat.br. 479

UZDE

203. Pravougaoni drà~ remena koji na bo~noj strani prelazi upolugu, na ~ijem kraju se nalazila jo{ jedna sli~na pravougaonapetlja. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 4,8 cm, {irina 4,3 cm.

Kv. C/5b Inv. br. 658 Sl. 79/3

Analogije: Nikolova 1974, 310–311, sl. 121/a; Popovi} 1999,261, sl. 222/5, kat. br. 483

214


204. Krupna alka pravougaonog preseka, na jednom mestu pro-{irena i perforirana. Na drugoj strani je prika~ena poluga stanjenihi povijenih krajeva. Gvo`|e, kovanje. Duìna 12,1 cm, pre~nikalke 5,8 cm.


Analogije: Kirpi~nikov 1973, 16–17, sl. 4 – tip IV; ângova1972, 45, sl. 31; Nikolova 1974, 310, sl. 121/g; ângova1992, 183, sl. 155/5

205. Uzana {ipka pravougaonog preseka, koja je na jednom kra-ju o{te}ena a na drugom ovalno iskucana u trolisni zavr{etak saperforacijama po obodu i na sredini. Na gornjem delu {ipke jepravougaoni drà~ za remen. Gvo`|e, kovanje. Duìna 7,4 cm.

Kv. G/2b, izme|u donòna i spolja{njeg bedemaInv. br. 854 Sl. 79/5

Analogije: Kirpi~nikov 1973, sl. 5/1

206. Povijena {ipka pravougaonog preseka, koja je na jednomkraju kru`no iskucana i perforirana a na drugom prelomljena.Na gornjoj, izvijenoj strani su dva pravougaona drà~a za re-men. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 11,2 cm.

Kv. C/8d, objekat 11 Inv. br. 96 Sl. 79/6

APLIKACIJE KONJSKOG OGLAVLJA

207. Aplikacija kopljastog oblika, na {irem delu kru`no i pravo-ugaono pro{irena. Oba kraja se zavr{avaju kukicama. Po ivici jetalasasto opse~ena i ukra{ena sitnim perforacijama. Na gornjojpovr{ini ukrasi su izvedeni punktiranjem. Gvo`|e, kovanje, re-zanje, punktiranje. Duìna 15,2 cm.

Kv. C/4d Inv. br. 367 Sl. 80/1

Analogije: Kirpi~nikov 1973, 31, sl. 15

208. Aplikacija sli~na prethodnoj po obliku i na~inu ukra{avanja,s tim {to se sastoji iz dva dela spojena zakivkom. Vrh kopljastogkraja je o{te}en, a drugi, ~etvorougaoni kraj zavr{ava se kukicom.Gvo`|e, kovanje, rezanje, punktiranje. O~uvana duìna 9,1 cm.

Kv. C/3d Inv. br. 600 Sl. 80/2

209. Fragmenat aplikacije sli~ne prethodnoj, sa jakim o{te}enji-ma na povr{ini ukra{enoj punktiranjem. Gvo`|e, kovanje. O~u-vana duìna 6,3 cm.

Kv. G/7d Inv. br. 513 Sl. 80/3

210. Fragmenat aplikacije kopljastog oblika, sli~ne prethodnoj,sa perforacijama uz dekorativno opse~enu ivicu. O~uvana duì-na 3,4 cm.

Kv. C/4a Inv. br. 361

211. Aplikacija – okov u obliku duè pravougaone, lu~no povi-jene plo~ice koja je na jednom kraju o{te}ena a na drugom se dvaputa suàva i kru`no zavr{ava. Kru`ni zavr{etak je talasasto op-se~en i ima sitne perforacije po ivici. Po sredini cele aplikacije sutri kru`na otvora za zakivke. Gvo`|e, kovanje, rezanje, punkti-ranje. O~uvana duìna 12 cm.


212. Zvezdolika aplikacija sa ovalnim ispup~enjem na sredini,gde se sa donje strane svojevremeno nalazio trn. Gvo`|e, kova-nje. Pre~nik 2,8 cm.

Kv. H/6a Inv. br. 453 Sl. 80/5

213. Trokraka aplikacija sa kru`nim otvorom na sredini. Gvo-`|e, kovanje. Pre~nik 5,4 cm.


BUKAGIJE

214. Deo bukagija za sapinjanje konja, sa prorezom na {upljemlevkastom kraju u kome se nalazio mehanizam za zatvaranje. Nadrugom kraju, stanjenom i formiranom u petlju, nalazi se po~et-ni deo lanca. Na istom mestu bile su jo{ tri karike od lanca. Gvo-`|e, kovanje. Dimenzije 17,1 x 14 cm.

Kv. E/9d, objekat 14 Inv. br. 74/75 Sl. 81/1

Analogije: Szabo 1954, 138, Abb. 2/11; Herrmann 1965,Abb. 25; Müller 1975, 61–62, 75–76, Abb. 2/11, 12; Niko-lova 1974, 247, sl. 69

215


215. Klju~ za bukagije u obliku poluge pravougaonog preseka,koja je na jednom kraju stanjena i povijena u petlju a na drugompro{irena i ra~vasta. Ra~vasti krakovi su pri vrhu povijeni. Gvo-`|e, kovanje. Duìna 17,7 cm.

Kv. G/6a Inv. br. 630 Sl. 81/2

Analogije: Szabo 1954, 138, Abb. 2/12

POTKOVICE

216. Konjska potkovica lu~nog oblika, sa nizom otvora za kli-nove ~etvorougaonog ili ovalnog preseka. Gvo`|e, kovanje.

1. Krajevi potkovice se zavr{avaju piramidalnim zadebljanji-ma. Duìna 12,2 cm, {irina 12,3 cm.Kv. D/9c, objekat 10 (kova~nica) Inv. br. 75 Sl. 81/3

2. Krajevi potkovice se zavr{avaju ravno. Duìna 12,8 cm,{irina 11,4 cm.Kv. F/5d, palata Inv. br. 169 Sl. 81/4

3. Mali klin za potkovice, kratkog tela i trougaono formira-ne glave. Gvo`|e, kovanje. Duìna 4,4 cm.Kv. D/7d Zbirka studijskog materijala Sl. 81/5

ALATKA

217. Poluga pravougaonog preseka, na jednom kraju formiranau petlju. Drugi, iskucan kraj ima povijene bo~ne ivice i zavr{avase o{trim ugaonim se~ivom. Sluìla je za ~i{}enje konjskih kopi-ta pre potkivanja. Duìna 19 cm.


PREDMETI ZA DOMA]U UPOTREBU

NO@EVI

218. Tip I – Noèvi sa kratkim trougaonim trnom za nasad nadr{ku. Gvo`|e, kovanje.

Ia – Noèvi sa ravnim ivicama se~iva i trnom za nasad dr{ke

1. Kv. F/2a, donònInv. br. 17a Duìna 14,2 cm

2. Kv. C/4dInv. br. 399 Duìna 9,1 cm Sl. 82/2

3. Kv. F/4a, palataInv. br. 290 Duìna 12,3 cm Sl. 82/3

4. Kv. C/4b, kraj objekta 7Inv. br. 330 Duìna 11,1 cm Sl. 82/4

5. Kv. F/2a, donònInv. br. 17b. Trn noà je o{te}en.

O~uvana duìna 7,4 cm6. Kv. E/6a


7. Kv. G/7cInv. br. 191 O~uvana duìna 9,5 cm

Nedostaje vrh se~iva.8. Kv. G/7c

Inv. br. 192 Duìna 8 cm

9. Kv. E/5aInv. br. 229a Duìna 13,5 cm

10. Kv. E/5aInv. br. 229b Duìna 13,6 cm

11. Kv. D/4bInv. br. 258 O~uvana duìna 9,5 cm

Vrh se~iva je fragmentovan12. Kv. D/4b

Inv. br. 259 Duìna se~iva 10 cmTrn nedostaje

13. Kv. C/4d, kraj objekta 7Inv. br. 329 Duìna 11,8 cm

14. Kv. C/4aInv. br. 337 Duìna se~iva 12,5 cm

Trn nedostaje15. Kv. C/4d

Inv. br. 365 Sa~uvani su se~ivo i deo trna u duìni od 11,7 cm

216


16. Kv. C/4aInv. br. 390 O~uvana duìna 14,4 cm

Vrh se~iva je o{te}en17. Kv. C/4c

Inv. br. 408 O~uvana duìna 11,7 cmO{trica se~iva je dosta istro{ena, a vrh o{te}en


19. Kv. G/5bInv. br. 471 O~uvana duìna 9,6 cm

O{te}en je kraj trna20. Kv. D/3c

Inv. br. 491 O~uvana duìna 8,2 cmNedostaje deo trna

21. Kv. F/5d, palataInv. br. 519a O~uvana duìna 9,2 cm

Vrh se~iva je o{te}en22. Kv. F/5d, palata


23. Kv. F/5b, palataInv. br. 545a O~uvana duìna 9,5 cm

Trn je fragmentovan24. Kv. F/5b, palata

Inv. br. 545b O~uvana duìna 9,7 cmTrn je fragmentovan

25. Kv. C/4b, kraj objekta 7Inv. br. 601 Duìna 8,6 cm

26. Kv. C/5dInv. br. 641 Duìna 12 cm


28. Kv. F/7, objekat 6Inv. br. 683 O~uvana duìna 11 cm

Trn nedostaje29. Kv. C/5a

Inv. br. 687 O~uvana duìna 14,4 cmVrh se~iva je fragmentovan, a ceo no` deformisan

30. Kv. F/7b, kraj objekta 6Inv. br. 691 Duìna 14,2 cm

31. Kv. G/6d, objekat 4Inv. br. 594 O~uvana duìna 8,3 cm

Trn je fragmentovan32. Kv. C/6b

Inv. br. 720 O~uvana duìna 7,7 cmVrh se~iva je o{te}en

33. Kv. G/7cInv. br. 768 Duìna 10,7 cm

34. Kv. H/7cInv. br. 776 Duìna 11,4 cm

35. Kv. G/7cInv. br. 782 Duìna 11,5 cm

36. Kv. H/7aInv. br. 789a Duìna 15 cm

37. Kv. H/7cInv. br. 789b O~uvana duìna 10,3 cm

Trn je fragmentovan38. Kv. G/6a

Inv. br. 794 O~uvana duìna 8,3 cmTrn je fragmentovan

39. Kv. C/6a, objekat 8Inv. br. 741 Duìna 12,2 cm

40. Kv. G/8bInv. br. 813 Duìna 11,2 cm

41. Kv. D/7aInv. br. 865a Duìna 11,4 cm

42. Kv. G/8dInv. br. 859 Duìna 11,1 cm

43. Kv. F/8a, objekat 14Inv. br. 833 Duìna 10,3 cm

44. Kv. G/9cInv. br. 873 O~uvana duìna 10,3 cm

Trn je fragmentovan. Uz {iru ivicu se~iva je uzanplitak `leb

217


45. Kv. F/4bInv. br. 279 Duìna 9,2 cm

Na po~etnom delu se~iva je uz{iru ivicu uzan `leb

46. Kv. D/5bInv. br. 309 Duìna 11 cm

Uz {iru ivicu se~iva je uzan `leb

Ib – Gornja, {ira ivica se~iva je pri vrhu povijena naniè.1. Kv. D/3a

Inv. br. 335 Duìna 16,8 cm Sl. 82/1

2. Kv. F/8cInv. br. 825 Duìna 15,2 cm Sl. 82/8

3. Kv. E/4d, palataInv. br. 142 O~uvana duìna 14,4 cm

Trn je fragmentovan4. Kv. C/4b


Ic – Donja ivica se~iva je ravna, a gornja se u drugoj polovi-ni naglo suàva.

1. Kv. C/5dInv. br. 710 Duìna 15,2 cm Sl. 82/6

2. Kv. F/5d, palataInv. br. 519b O~uvana duìna 10,8 cm

Trn nedostaje Sl. 82/73. Kv. C/5c



Id – Donja ivica se~iva je ravna, a gornja je lu~no povijena.

1. Kv. C/5cInv. br. 714b Duìna 13,8 cm Sl. 82/5

2. Kv. E/5c, palataInv. br. 117a O~uvana duìna 7,5 cm

Trn je fragmentovan Sl. 82/10

3. Kv. E/5aInv. br. 302 O~uvana duìna 6,9 cm

Trn je fragmentovan Sl. 82/114. Kv. D/8d, pepeli{te


5. Kv. E/4d, palataInv. br. 149b Duìna 11,6 cm

6. Kv. F/3d, donònInv. br. 7 Duìna 10,7 cm

7. Kv. D/4cInv. br. 176 Duìna 10 cm

8. Kv. D/3cInv. br. 509b O~uvana duìna 8,6 cm

Trn je o{te}en9. Kv. D/3c


10. Kv. D/3aInv. br. 642 Duìna 11,7 cm

Ie – Donja ivica se~iva je ravna, a gornja se pribli`no na sre-dini naglo povija naniè.

1. Kv. E/4d, palataInv. br. 149a Duìna 9,4 cm Sl. 82/9

2. Kv. F/2b, donònInv. br. 17c Duìna 9,5 cm

219. Tip II – Noèvi sa ravnim ili blago povijenim se~ivom i {i-rokom dr{kom, na kojoj su tri do ~etiri otvora za zakivke kojimase spajala oplata od drveta ili kosti.

1. Kv. C/4cInv. br. 409 O~uvana duìna 15,5 cm

O{te}en je kraj dr{ke Sl. 82/12

2. Kv. E/4c, palataInv. br. 153 Duìna 19,5 cm

Se~ivo noà je dosta istro{enoSl. 82/13

218


3. Kv. E/5c, palataInv. br. 117b Duìna 24 cm Sl. 82/14

4. Na dr{ci noà je sa~uvana ko{tana oplata segmentnog pre-seka, koja je na kraju pro{irena i polukru`no zavr{ena.

Kv. G/6a, kraj objekta 4Inv. br. 595 Duìna 22,3 cm Sl. 82/15

5. Kv. C/5c, nedaleko od objekta 7Inv. br. 714b O~uvano je se~ivo duìne 16 cm

Trn nedostaje Sl. 82/16

6. No` sa istro{enim se~ivom i dobro o~uvanom dr{kom.Kv. E/4c, palata

Inv. br. 149c Duìna 16 cm Sl. 82/17

7. Kv. H/7Inv. br. 687c O~uvana duìna 13,1 cm

Nedostaje deo dr{ke Sl. 82/188. Kv. E/5a

Inv. br. 241 O~uvana duìna 11,5 cmNedostaje dr{ka

9. Kv. E/7cInv. br. 294 O~uvana duìna 14,6 cm

Kraj dr{ke je o{te}en

10. Kv. C/4b, kraj objekta 7Inv. br. 336 Duìna 19,3 cm

No` je prelomljen i dosta o{te}en

11. Kv. C/4b, kraj objekta 7Inv. br. 336 Sa~uvana je dr{ka sa dva otvora

za zakivke, u duìni od 9,1 cm12. Kv. D/8b, pepeli{te

Inv. br. 47 O~uvana duìna 9,9 cm Nedostaje kraj dr{ke.

13. G/9Inv. br. 878 O~uvana duìna 9,2 cm

O{te}en je kraj dr{ke.

STRU[KE

220. Stru{ka koju ~ine tanja ovalna plo~a, talasasto opse~ena poivici, i duga dr{ka ~etvorougaonog preseka, spojena sa plo~ompomo}u zakivka. Na gornjem kraju dr{ka je povijena u petlju, na

kojoj je kru`na alka. Vrh plo~e je o{te}en. Gvo`|e, kovanje. O~u-vana duìna 27,2 cm, najve}a {irina plo~e 12 cm.


221. Stru{ka ka{ikastog oblika, iskovana od jednog komadagvo`|a. Dr{ka ~etvorougaonog preseka prelazi u ovalnu plo~u,koja je pri kraju o{te}ena. Predmet je grubo izra|en. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 14 cm, najve}a {irina plo~e 7,2 cm.

Kv. G/7d Inv. br. 604 Sl. 83/2

222. Tordirana dr{ka stru{ke, koja je na jednom kraju povijenau petlju, a na drugom, ovalno iskovanom, nalazi se ostatak za-kivka kojim je bila spojena sa plo~om. Plo~a se nije sa~uvala.Gvo`|e, kovanje, tordiranje. Duìna 18,9 cm.


Analogije: angova 1972, 86–87, sl. 68; Nikolova 1974, 212,28, 29; Kuzmanovi} 1984, kat. br. 26; Brmboli} 1987, 31,32, kat. br. 92

KRESIVA

223. Kresivo pravougaonog oblika, {irokog ~eonog dela i sta-njenih, jednostavno povijenih krajeva. Gvo`|e, kovanje. Duìna6,9 cm, {irina 2,8 cm.

Kv. C/5b Inv. br. 706 Sl. 83/4

224. Kresivo u obliku latini~nog slova B. êoni deo je pravou-gaonog preseka, a krajevi su stanjeni, povijeni u petlje sa spiral-nim zavr{ecima. Gvo`|e, kovanje. Duìna 6,5 cm, {irina 3 cm.

Kv. F/5a, palata Inv. br. 300 Sl. 83/5

Analogije: Diaconu, Constantinescu 1960, fig. 42/5; ângo-va 1972, 87–88, sl. 69/6; Nikolova 1974, 240, sl. 60; Diaco-nu 1977, 40, fig. 25/1; Brmboli} 2002, 128, kat. br. 226

225. Kresivo trougaonog oblika sa ravnim ~eonim delom pra-vougaonog preseka i dugim stanjenim krajevima koji se pri vrhuspiralno uvijaju. Gvo`|e, kovanje. Duìna 4,8 cm, {irina 5,5 cm.

Kv. D/4c Inv. br. 317 Sl. 83/6

219


Analogije: Kol~in 1959, sl. 84/4–6; Ne{eva 1985, 169–170,sl. 9

POLJOPRIVREDNO ORU\E

226. SRPOVI

1. Srp lu~no povijenog se~iva sa trnom za drvenu dr{ku. Vrhse~iva je previjen. Gvo`|e, kovanje. Duìna 34,5 cm.Kv. D/8b, pepeli{te ispred kova~nice Inv. br. 52 Sl. 84/1

2. Srp sa lu~nim, ja~e povijenim se~ivom i delimi~no o{te}e-nim trnom za drvenu dr{ku. Gvo`|e, kovanje. O~uvana du-ìna 33 cm.Kv. E/9d, objekat 13 Inv. br. 107 Sl. 84/2

3. Srp lu~no povijenog se~iva sa o{te}enim vrhom i trnom zadr{ku. O{trica se~iva je sitno nazubljena. Gvo`|e, kovanje.O~uvana duìna 17,6 cm.Kv. E/7a Inv. br. 32 Sl. 84/3

4. Vrh se~iva srpa, o~uvane duìne 13 cm. Gvo`|e, kovanje.Kv. G/7a, kraj objekta 6 Inv. br. 761

5. Fragmenat lu~no povijenog se~iva srpa, o~uvane duìne11,5 cm. Gvo`|e, kovanje.Kv. D/8b, pepeli{te ispred kova~nice Inv. br. 48

Analogije: Kol~in 1959, 70–71, sl. 51; Beranova 1957, 102;ângova 1972, 40, 41, sl. 27; Brmboli} 1987, kat. br. 34,35; Brmboli} 2000, 41–42, kat. br. 50, 58; Bara~ki 1960,193, kat. br. 5, 33

227. KOSIRI

1. Kosir lu~no povijenog se~iva koje prelazi u dugi trn za dr-venu dr{ku. Gvo`|e, kovanje. Duìna 13,5 cm.Kv. H/6c Inv. br. 444 Sl. 84/4

2. Kosir kratkog lu~no povijenog se~iva sa dugim trnom zadr{ku. Gvo`|e, kovanje. Duìna 11,8 cm.Kv. F/7b, objekat 6 Inv. br. 693 Sl. 84/5

3. Kosir lu~no povijenog se~iva i dugog tankog trna za dr-venu dr{ku. Gvo`|e, kovanje. Duìna 14 cm.Kv. E/9c, objekat 13 Inv. br. 57 Sl. 84/6

4. Kosir sli~an prethodnom. Vrh se~iva je o{te}en, a vrh tr-na povijen. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 10 cm.Kv. D/5d Inv. br. 301

5. Kosir sli~an prethodnom. Trn je delimi~no o{te}en. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 8,9 cm.Kv. D/5b Inv. br. 130

6. Kosir sli~an prethodnom. Vrh se~iva je o{te}en. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 12,2 cm.Kv. F/5c, palata Inv. br. 498

7. Kosir sli~an prethodnom. Vrh se~iva je o{te}en. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 11,8 cm.Kv. F/8a Inv. br. 826a

Analogije: ângova 1962, 30, sl. 9/1; ângova 1992, 14,sl. 5/6

228. STRUGA^

1. Struga~ lepezastog se~iva sa tulcem pravougaonog otvo-ra za nasad drvene dr{ke. Sluìo je za ~i{}enje poljoprivred-nih i drugih alatki. Gvo`|e, kovanje. Duìna 14,4 cm.Kv. G/9c Inv. br. 863a Sl. 84/7

Analogije: Les outils 1986, I, 83, 84; II, 269; Borisov 1989, 81,fig. 73; Brmboli} 1987, 29; Jankovi} M. 1984, 153, sl. 8/1

229. A[OV – RILJ

1. Metalni okov potkovi~astog oblika za rilj (a{ov). Ivica oko-va je o{tra, a po unutra{njoj strani je `leb za drveni deo alatke.Gvo`|e, kovanje. Duìna 19,5 cm, najve}a {irina 15 cm.Kv. C/7a, objekat 9 Inv. br. 798 Sl. 84/8

2. Fragmenat sli~nog okova. Gvo`|e, kovanje. O~uvana du-ìna 12,5 cm.Kv. F/9a, objekat 14 Inv. br. 319

220


3. Fragmenat sli~nog okova. O~uvana duìna 11,8 cm.Kv. D/5b Inv. br. 129

Analogije: Kol~in 1959, 75, sl. 62; ângova 1992, 11, sl. 2/1,4, 5; Vitljanov 1992, 233–237, sl. 6; Popovi} 1999, 264, sl.229/1, 2; Bara~ki 1960, 193, kat. br. 29, 34

PRIBOR ZA RIBOLOV

UDICE

230. Udica ovalnog preseka sa o{trim zubom na donjem povi-jenom kraju. Petlja na gornjem kraju je o{te}ena. Gvo`|e, kova-nje. O~uvana duìna 4,5 cm.

Kv. D/4d Inv. br. 262 Sl. 85/1

231. Udica u gornjem delu ~etvorougaonog preseka, a u do-njem ovalnog. Zub na povijenom kraju je delimi~no o{te}en.Gvo`|e, kovanje. Duìna 5,7 cm.

Kv. F/8d Inv. br. 826 Sl. 85/2

232. Udica ~etvorougaonog preseka, sa petljom na gornjem io{trim zubom na donjem, povijenom kraju. Gvo`|e, kovanje.Duìna 6 cm.

Kv. F/6b, u blizini objekta 17 Inv. br. 307a Sl. 85/3

233. Udica sli~na prethodnoj. Duìna 6,5 cm.Kv. F/6b, u blizini objekta 17 Inv. br. 307b Sl. 85/4

234. Udica sli~na prethodnoj. Duìna 8,5 cm.Kv. F/6b, u blizini objekta 17 Inv. br. 307c Sl. 85/5

Analogije: Constantinescu 1956, 410, fig. 1, 4; Kol~in 1959,77, sl. 64/1–4; Constantinescu 1972, 78, pl. I/19–25; Ercego-vi}-Pavlovi} 1986, 15, sl. 3/7

TEGOVI KERAMI^KI

235. Tegovi za mreù napravljeni od fragmentovanih opeka

1. Delimi~no o{te}en teg ~etvorougaonog preseka, sa horizon-talnim `lebom pribli`no na sredini. O~uvana duìna 7,5 cm,{irina 5 cm.Kv. F/7d, u blizini objekta 17 Inv. br. 783b Sl. 85/6

2. Teg vi{eugaonog preseka, sa horizontalnim `lebom pribli-`no na sredini. Duìna 9 cm, {irina 4,5 cm.Kv. G/8 Inv. br. 804 Sl. 85/7

3. Teg sli~an prethodnom, valjkastog oblika, sa horizontal-nim `lebom na sredini. Duìna 9 cm, {irina 5,8 cm.Kv. G/7c, u blizini objekta 17 Inv. br. 783a Sl. 85/8

4. Skupni nalaz 15 tegova sli~nih prethodnim, razli~ite du-ìne – od 7 do 11 cm.Kv. F/7d, objekat 17

236. Tegovi od kamena

1. Teg od pljosnatog re~nog kamena sa perforacijom na gor-njoj polovini i horizontalnim `lebom na obe strane. Dimen-zije 4,5 x 5,2 cm.Kv. F/7a Zbirka studijskog materijala Sl. 85/9

2. Teg od sli~nog kamena, perforiran na jednom kraju. Dimen-zije 4,7 x 4,3 cm.Kv. F/7b Zbirka studijskog materijala

PRIBOR ZA PREDENJE, TKANJE I [IVENJE

PR[LJENCI

237. Tip I – Bikoni~ni kerami~ki pr{ljenci za vreteno, izra|eniod pre~i{}ene gline

1. Pr{ljenak crvene boje pe~enja. Pre~nik 3,8 cm, visina 3 cm.Kv. E/5a Inv. br. 206 Sl. 86/1

2. Pr{ljenak sive boje pe~enja. Pre~nik 3,8 cm, visina 1,2 cm.Kv. D/6d Inv. br. 108 Sl. 86/2

3. Pr{ljenak sivocrvene boje pe~enja, fino ugla~ane povr{ine.Pre~nik 2 cm, visina 1,2 cm.Kv. H/7a Inv. br. 753 Sl. 86/3

221


4. Pr{ljenak sivocrvene boje pe~enja. Pre~nik 2,1 cm, visina1,2 cm.Kv. E/7a Inv. br. 33 Sl. 86/4

5. Pr{ljenak crvenomrke boje pe~enja. Pre~nik 1,9 cm, visina1,2 cm.Kv. H/7a Inv. br. 769 Sl. 86/5

6. Pr{ljenak sivocrvene boje pe~enja. Pre~nik 2 cm, visina1,6 cm.Kv. E/9d, objekat 14 Inv. br. 105

Analogije: Nikolova 1974, 203, sl. 18; ângova 1992, 55,sl. 38–40; Ne{eva 1985, 198

238. Tip II – Bikoni~ni pr{ljenci od kamena

1. Pr{ljenak od mrkog kamena fino obra|enih povr{ina. Pre~-nik 1,7 cm, visina 1,1 cm.Kv. G/9b Inv. br. 887 Sl. 86/6

2. Pr{ljenak od svetlosivog kamena fino obra|enih povr{ina.Ukra{en je urezanim krugovima sa ta~kicama u sredini. Pre~-nik 1,3 cm, visina 1,6 cm.Kv. G/9c Inv. br. 875 Sl. 86/7

Analogije: Ne{eva 1985, 198; ângova 1992, 56

239. Tip III – Ravan kru`ni pr{ljenak, napravljen od fragmentakerami~kog suda

1. Pr{ljenak crvene boje pe~enja. Pre~nik 3,2 cm.Kv. E/9d, objekat 14 Inv. br. 26 Sl. 86/8

2. Pr{ljenak crvene boje pe~enja, napravljen od zeleno gle|o-sane posude. Pre~nik 2,6 cm.Kv. E/8b, objekat 13 Inv. br. 118 Sl. 86/9

Analogije: Nikolova 1974, 203, sl. 17; Diaconu 1977, 38,fig. 23/10–15; Ne{eva 1985, 198, sl. 60/d

240. Zupci grebena

1. Dva zupca koja su na jednom kraju ~etvorougaonog pre-seka, a na drugom su svedena u vrh valjkastog oblika. Gvo-`|e, kovanje. Duìna 11,8 cm i 12,1 cm.Kv. E/4c Inv. br. 151 Sl. 86/10

2. Zubac sli~an prethodnim. Duìna 12 cm.Kv. E/8a Inv. br. 45 Sl. 86/11

3. Zubac sli~an prethodnom. Duìna 12,7 cm.Kv. E/5d Inv. br. 275 Sl. 86/12

4. Zubac sli~an prethodnom. Duìna 14 cm.Kv. D/8b Inv. br. 53 Sl. 86/13

5. Tri zupca, duìne 10,4, 11,5 i 12 cm, na|ena na istommestu.Kv. E/5b Inv. br. 252

6. Jedanaest zubaca za grebene, duìne od 10,8 cm do 12,3 cm.Zbirka studijskog materijala.

Analogije: ângova 1972, 88, sl. 70; Nikolova 1974, 201,sl. 16; ângova 1992, 55, sl. 36/5; Borisov 1989, 96, fig.98; Antonova 1995, 103–104

IGLE

241. Tip I

1. Tanka gvozdena igla kru`nog preseka, sa elipsoidnom u{i-com za konac na {irem kraju. Duìna 7,5 cm.Kv. C/4b Inv. br. 459 Sl. 86/14

2. Igla sli~na prethodnoj, o{te}enog vrha. O~uvana duìna9,3 cm.Kv. G/7d Inv. br. 631 Sl. 86/15

Analogije: Kol~in 1959, 64–65, sl. 51; Popovi} 1999, 266,sl. 231/2–6; Ne{eva 1985, 198, sl. 61

222


242. Tip II

1. Deblja gvozdena igla sa elipsoidnom rupicom za konac.U gornjem delu je ~etvorougaonog preseka, a u donjemovalnog. Gvo`|e, kovanje. Duìna 10,5 cm.Kv. C/8d, objekat 11 Inv. br. 186 Sl. 86/16

2. Igla sli~na prethodnoj, duìne 15,2 cm. Gvo`|e, kovanje.Kv. F/5a, palata Inv. br. 273 Sl. 86/17

Analogije: Kol~in 1959, 65, sl. 52; Popovi} 1981, 124, sl.4; Ne{eva 1985, 198, sl. 61; ângova 1992, 57, sl. 42/1, 2

243. Tip III

1. Ko{tana igla elipsoidnog preseka, o{trog vrha, fino ugla-~anih povr{ina. Na {irem kraju vidljiv je po~etak u{ica. Kost,rezanje, gla~anje. O~uvana duìna 6 cm.Kv. E/9d, objekat 14 Inv. br. 94 Sl. 86/18

2. Vrh ko{tane igle duge 2,4 cm.Kv. D/4 Zbirka studijskog materijala

Analogije: Popovi}, Ivani{evi} 1988, 142, sl. 14/3, 4; Popo-vi} 1999, 266, sl. 231/7–10; Constantinescu 1972, 79, fig.41/12–14

244. Tip IVIgla ovalnog preseka sa ra~vasto formiranim krajevima, kojisu delimi~no o{te}eni. Gvo`|e, kovanje. Duìna 20 cm.Kv. H/6a Inv. br. 476 Sl. 86/19

Analogije: Popovi} 1981, 124, sl. 4

[ILO

245. [ilo ~etvorougaonog preseka, koje je na jednom kraju sta-njeno za nasad drvene dr{ke, a na drugom svedeno u valjkasto{tar vrh. Gvo`|e, kovanje. Duìna 9,6 cm.

Kv. F/4a Inv. br. 291 Sl. 86/20

246. [ilo ~etvorougaonog preseka, blago povijeno i na oba kra-ja svedeno u o{tar vrh. Gvo`|e, kovanje. Duìna 15,2 cm.

Kv. D/5d Inv. br. 311 Sl. 86/21

247. [ilo sli~no prethodnom. Duìna 16,3 cm.Kv. F/4a Inv. br. 853 Sl. 86/22

Analogije: Kol~in 1959, 64, sl. 50/1–6

248. Cevasti delovi razboja

1. Cev~ica od tanke gvozdene plo~ice sa dva o{tra kratkazupca na vrhu. Drugi kraj je u obliku tulca elipsoidnog otvo-ra, formiranog povijanjem bo~nih ivica plo~ice. Gvo`|e, ko-vanje. Duìna 5 cm, {irina cevastog otvora 1,5 cm.Kv. F/5d Inv. br. 527 Sl. 86/23

2. Predmet sli~an prethodnom, sa delimi~no o{te}enim zup-cima. Duìna 3,4 cm, {irina 2 cm.Kv. G/6c Inv. br. 574 Sl. 86/24

3. Predmet sli~an prethodnom, sa tri zupca na vrhu plo~icei dobro o~uvanim tulcem. Duìna 3,7 cm, {irina 1,7 cm.Kv. D/9b Inv. br. 280 Sl. 86/25

4. Predmet sli~an prethodnom, sa tri zupca na vrhu plo~ice.Duìna 3,3 cm, {irina 1,4 cm.Kv. F/4c Inv. br. 28/73 Sl. 86/26

5. Predmet sli~an prethodnom, dosta o{te}en. Duìna 3,2 cm,{irina 2 cm.Kv. G/6c Inv. br. 574a

Analogije: Barnea 1967, 119, fig. 43/1, 2; Diaconu 1977,39, fig. 22/7–13; Bichir 1965, 429, fig. 6/1; Jotov, Atana-sov 1998, 84, kat. br. 89–99, t. XXV/89–99

NAPRSTAK

249. Deo koni~nog naprstka sa sitnim udubljenjima na spolja{-njoj povr{ini. Bronza, livenje. Dimenzije fragmenta: 2,7 x 1,4 cm.

Kv. E/4b, palata Inv. br. 292 Sl. 86/27

223


Analogije: Nikolova 1974, 205, sl. 20; Ne{eva 1985, 198–199,sl. 63/b; ângova 1992, 57, sl. 42/7

IGLENICA

250. Ko{tana iglenica cilindri~nog oblika, sa vi{e o{trih hori-zontalnih profilacija na povr{ini. U gornjem otvoru je valjkastzatvara~ sa loptastom dr{kom na vrhu. Na donjem kraju je `lebza vezivanje vre}astog dela iglenice od tkanine ili koè. Kost, re-zanje, tokarenje. Pre~nik 2,3 cm, visina 1,6 cm.

Kv. E/4c, palata Inv. br. 185 Sl. 86/28

Analogije: Hrubý 1957, 138, 140, sl. 3/2–4; Slivka 1983,328, sl. 1/11

MAKAZE

251. Dvodelne makaze {irokog se~iva, sa krupnim petljama zaprovla~enje prstiju. Petlje su ovalne, sa krajevima koji nisu sasta-vljeni. Obe polovine su spojene zakivkom. Gvo`|e, kovanje.Duìna 14,2 cm.

Kv. C/7d, objekat 9 Inv. br. 722 Sl. 87/1

252. Makaze sli~ne prethodnim, srazmerno {irokog se~iva. Jed-na petlja je o{te}ena. Gvo`|e, kovanje. Duìna 10,4 cm.

Kv. F/2a, donòn Inv. br. 96 Sl. 87/2

Analogije: Beranova 1967, 571–572; Kol~in 1959, 60–63,sl. 47/1; Nikolova 1974, 205, sl. 22; Ne{eva 1985, 200, sl.84/b–g; ângova 1992, 56, sl. 42/3–6

ALAT ZA OBRADU KO@E

253. Noèvi lu~nog se~iva, sa {irokim struga~em na kraju dr{ke

1. No` sa dugim lu~no izvijenim se~ivom i dr{kom pravou-gaonog preseka, koja je na kraju lepezasto iskucana. Na dr-{ci je ovalna alka kojom se u~vr{}ivala drvena ili ko`na opla-ta. Gvo`|e, kovanje. Duìna 21,8 cm.Kv. H/6a, u blizini objekta 4 Inv. br. 469 Sl. 88/1

2. No` sli~an prethodnom. Dr{ka je tordirana i na njoj sudve ovalne alke. Vrh noà je o{te}en. Gvo`|e, kovanje. O~u-vana duìna 20,9 cm.Kv. D/3c Inv. br. 503 Sl. 88/2

3. No` sli~an prethodnom. Na tordiranoj dr{ci je manjaovalna alka od povijene ìce nesastavljenih krajeva. Gvo`|e,kovanje. Duìna 25,8 cm.Kv. G/5c Inv. br. 455 Sl. 88/3

4. No` sli~an prethodnom, ali bez alke na tordiranoj dr{ci.Gvo`|e, kovanje. Duìna 24 cm.Kv. E/4c, palata Inv. br. 152 Sl. 88/4

5. Tordirana dr{ka noà sa lepezasto pro{irenim krajem. Se-~ivo nedostaje. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 10,5 cm.Kv. F/5b, palata Inv. br. 520

6. No` sli~an prethodnim, sa tordiranom dr{kom. O{te}enje na oba kraja. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 13 cm.Kv. C/3b Inv. br. 175

7. No` sli~an prethodnom. O{te}en je kraj tordirane dr{ke.Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 23 cm. Kv. D/6a Inv. br. 127

8. No` sli~an prethodnom. Duìna 21,6 cm.Kv. E/8a Inv. br. 69

9. Deo tordirane dr{ke noà. O~uvana duìna 7,7 cm.Kv. B/7, u rovu Zbirka studijskog materijala

Analogije: Babi} 1986, 275, sl. 54/2, 3; Brmboli} 1987,kat. br. 71–77; Brmboli} 2000, 111–113, kat. br. 143–151;Vetni} 1983, 146, t. VIII/12–15

PEÂTNE ALATKE

254. Pe~atna alatka za ukra{avanje predmeta od koè. Na jed-nom kraju je tanja i ovalnog preseka – pode{ena za nasad drve-ne dr{ke. Drugi kraj je ~etvorougaonog preseka i zavr{ava se pra-vougaonom plo~icom, na kojoj su ugravirane dve naspramnopostavljene palmete. Bronza, livenje, graviranje. Duìna 4,8 cm,dimenzije pe~atne plo~ice 1,9 x 0,7 cm.

224


Kv. F/7b, objekat 6 Inv. br. 673 Sl. 88/5

Analogije: Janc 1972/73, 89, sl. 1; Je` 1994, 112, sl. 3

255. Pe~atna alatka za koù, ~iji je uì kraj u obliku klina pode-{en za drvenu dr{ku. [iri kraj je valjkastog oblika i na ~eonoj,ravnoj strani ima ugravirane koncentri~ne krugove sa udublje-njem na sredini. Bronza, livenje, graviranje. Duìna alatke 6,4cm, pre~nik valjkastog kraja 1,2 cm.

Kv. F/7b, objekat 6 Inv. br. 674 Sl. 88/6

256. Alatka za ìgosanje u vidu ravne poluge ~etvorougaonogpreseka, koja se na jednom kraju potkovi~asto ra~va. Na krajura~vastog dela je plo~ica izrezana u obliku }irili~nog slova I. Iz-gleda da je sluìla za ìgosanje ìve stoke ili obeleàvanje ve}ihkomada koè, odnosno krzna. Gvo`|e, kovanje. Duìna alatke12 cm, dimenzije pe~atne plo~ice 4 x 2,8 cm.

Kv. G/7b Inv. br. 614 Sl. 88/7

ALAT ZA OBRADU DRVETA

SEKIRA

257. Se~ivo sekire sa lu~no oblikovanom o{tricom. U{ice za dr-àlju nedostaju. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 14,1 cm, {i-rina o{trice 9,8 cm.


258. U{ice sekire sa ovalnim otvorom za dràlju. Se~ivo nedosta-je. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 9,6 cm, {irina u{ica 3,2 cm.


259. Deo se~iva sekire sa lu~no oblikovanom o{tricom, bez o~u-vane u{ice. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 4,9 cm, {irina o{tri-ce 5,4 cm.

Kv. G/9c Inv. br. 884 Sl. 89/3

Analogije: Kol~in 1959, 26, sl. 9/9, 10; ângova 1972, 95,sl. 76/3; Bara~ki 1960, 194, kat. br. 20; Diaconu 1977, 41,

fig. 27; Ne{eva 1985, 210, sl. 79/a, b; Brmboli} 1987, 25,kat. br. 55, 56

260. Alatka (sekira) horizontalnog {irokog se~iva sa lu~no obli-kovanom o{tricom i grebenasto povijenim hrbatom. Na dru-gom kraju je deo o{te}ene horizontalne dr{ke pravougaonogpreseka. Gvo`|e, kovanje. Duìna se~iva 18,2 cm, najve}a {irina6,9 cm.

Kv. G/6d, objekat 3 Inv. br. 415 Sl. 89/4

DLETO

261. [iroko trapezoidno dleto tankog lista i ravne o{trice, pre-lomljeno na gornjem delu. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna8,7 cm, {irina o{trice 7,7 cm.

Kv. D/3a Inv. br. 176a Sl. 89/5

262. Dleto trougaonog oblika sa koso zase~enom o{tricom.Gornji deo je sveden u vrh za nasad dr{ke. Gvo`|e, kovanje. Du-ìna 9,8 cm, {irina o{trice 2,9 cm.

Kv. C/5b Inv. br. 625 Sl. 89/6

263. Dleto izduènog trapezoidnog tankog lista o{te}ene o{tri-ce. Na gornjem delu je dug trn za nasad drvene dr{ke. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 18 cm, {irina o{trice 3,6 cm.

Kv. G/6d, objekat 3 Inv. br. 413 Sl. 89/7

Analogije: Bara~ki 1960, 193, kat. br. 16; Brmboli} 1987,kat. br. 65

264. Dleto trapezoidnog oblika, u gornjem delu pravougaonogpreseka, sa delimi~no o~uvanim trnom za nasad dr{ke. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 7,2 cm, najve}a {irina 4,8 cm.

Kv. G/8a, u blizini objekta 15 Inv. br. 808 Sl. 89/8

Analogije: ângova 1992, 35, sl. 25/3–5

265. Dleto – probojac u obliku masivnog klina ~etvorougaonogpreseka. Na gornjem debljem kraju povr{ina je {iroko raskucana,

225


a donji kraj je sveden u uzano o{tro se~ivo. Gvo`|e, kovanje.Duìna 18,9 cm, {irina o{trice 1,4 cm.

Kv. D/9c, objekat 10, kova~nica Inv. br. 30 Sl. 89/9

266. Dva sli~na dleta otkrivena su na istom mestu kao i prethod-no. Duìne 20,3 cm i 18,6 cm.

Kv. D/9c, objekat 10, kova~nica Inv. br. 30a, b


PROBOJAC

267. Probojac koji je u gornjem delu {irok, pravougaonog pre-seka i ravno zavr{en, a na donjem sveden u valjkast o{tar vrh.Gvo`|e, kovanje. Duìna 15,3 cm.


268. Probojac sli~an prethodnom, duìne 15 cm.Kv. E/5d, palata Inv. br. 275a Sl. 89/11

269. Probojac sli~an prethodnom, duìne 14,9 cm. Kv. C/5c Inv. br. 126 Sl. 89/12

Analogije: ângova 1992, 30–31, sl. 18/2; Popovi} 1999,264, sl. 228/6–8

SVRDLO

270. Tip I1. Svrdlo ~etvorougaonog preseka, koje je na jednom krajuiskucano u spiralno povijeno pero, a na drugom stanjeno zanasad drvene dr{ke. Gvo`|e, kovanje. Duìna 21,5 cm.Kv. G/6b, u blizini objekta 4 Inv. br. 426 Sl. 89/13

2. Svrdlo sli~no prethodnom, manjih dimenzija. Gornji deoje fragmentovan. Gvo`|e, kovanje. O~uvana duìna 12,3 cm.Kv. D/3c Inv. br. 508 Sl. 89/14

Analogije: Kol~in 1959, 38–39, sl. 21; ângova 1992, 42,sl. 29/4–6; Brmboli} 1987, kat. br. 64

271. Tip IISvrdlo ~etvorougaonog preseka, sa iskucanim i spiralno povije-nim vrhom. Dr{ka je trougaonog oblika, iskovana od istog ko-mada gvo`|a od koga je i radni deo alatke. Duìna 13,6 cm, {i-rina dr{ke 6 cm.

Kv. G/7b Inv. br. 801 Sl. 89/15

Analogije: Diaconu, Constantinescu 1960, 83, fig. 42/3;Constantinescu 1972, 79, pl. II/2, 4, 5; Ne{eva 1985, 207,sl. 76; Brmboli} 1987, kat. br. 68

RENDE

272. List trapezoidnog oblika za rende, sa o{trim se~ivom ko-sog reza. O{trica je delimi~no o{te}ena. Gvo`|e, kovanje. Duì-na 9 cm, {irina o{trice 8,4 cm.


273. List za rende sli~no prethodnom, sa izraènijom kosinomse~iva. Gvo`|e, kovanje. Duìna 12,9 cm, {irina o{trice 7,2 cm.

Kv. E/6b Inv. br. 308 Sl. 89/17

ÊKI]

274. êki} koji je na jednom kraju ra~vast, pode{en za va|enjeklinova, a na drugom, ~eonom je ravan, {irok, kvadratne povr{inei blago iskucanih ivica. U otvoru za dràlju uglavljene su dve {ip-ke koje su imale funkciju okova. Vrh ~eki}a je delimi~no o{te}en.Gvo`|e, kovanje. Duìna 11,6 cm, {irina radnog dela 9,6 cm.

Kv. G/7a, pored objekta 6 Inv. br. 613 Sl. 89/18

Analogije: Kol~in 1959, 46–47, sl. 52/1; Kuzmanovi} 1984,19, kat. br. 21; Nikolova 1974, 200, sl. 15; Ne{eva 1985,200, sl. 65; Popovi} 1999, 263, sl. 228/12

ALATKA

275. Alatka povijenog tela koje se postepeno {iri prema o{tromse~ivu. Na drugom kraju je duga~ak trn. Gvo`|e, kovanje. Du-ìna 26,4 cm.

Kv. H/6a Inv. br. 576 Sl. 89/19

226


ALAT ZA OBRADU METALA

ÊKI]

276. êki} ~iji je jedan kraj suèn u blago zaobljen vrh, a drugi,~eoni je {irok, ravne ~etvorougaone povr{ine sa pro{irenim ivi-cama. Na naj{irem delu, pribli`no na sredini, nalazi se otvor zadràlju. Gvo`|e, kovanje. Duìna 14 cm.

Kv. G/8a, izme|u objekata 6 i 15 Inv. br. 613 Sl. 90/1


TURPIJA

277. Turpija pravougaonog preseka, na jednom kraju suèna isvedena u zaobljen vrh, a na drugom je kratak trn za nasad dr-{ke. Obe radne povr{ine su o{te}ene, zbog ~ega se ne zapaà pr-vobitna gustina mreàstih zareza. Gvo`|e, kovanje, rezanje. Du-ìna 8,5 cm, {irina 0,8 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 773 Sl. 90/2

ZUMBA

278. Poluga ~etvorougaonog preseka, na jednom kraju ravna, sapro{irenim ivicama, a na drugom trougaonog oblika, povijenihbo~nih strana. Vrh je zatupast, ~etvorougaone povr{ine. Gvo`|e,kovanje. Duìna 8 cm.

Kv. G/7d Inv. br. 603 Sl. 90/3

279. Zumba sli~na prethodnoj. Zatupast vrh je ovalnog oblika.Gvo`|e, kovanje. Duìna 8,7 cm.


Analogije: Babi} 1986, 275, sl. 57/1; ângova 1992, 38, sl.26/5–10; Popovi} 1999, 264, sl. 228/17

NAKOVANJ

280. Nakovanj kru`nog preseka, sa pro{irenom gornjom povr{i-nom koja je od duge upotrebe o{te}ena po ivici. Donji kraj nakov-

nja je fragmentovan. Gvo`|e, kovanje. O~uvana visina 4,5 cm,pre~nik glave 3,2 cm.


TAS ZA VAGU

281. Tas ~ankastog oblika, {estougaonog otvora. Na svakomuglu oboda je sitna perforacija za provla~enje ìce. Gvo`|e, ko-vanje. Pre~nik otvora 3,1 cm, visina 1,2 cm.

Kv. F/8c Inv. br. 832 Sl. 90/6

NO@I]

282. Alatka – noì} kratkog se~iva, sitno nazubljene o{trice. Dr{kaje duga, ~etvorougaonog preseka i polomljena na kraju. Gvo`|e,kovanje. O~uvana duìna 8,7 cm.

Kv. C/4d Inv. br. 331 Sl. 90/7

GARNITURA ALATKI

283. Garnitura malih alatki me|usobno spojenih zakivkom. Alat-ke su izra|ene od tanke uzane {ipke pravougaonog preseka i nakrajevima su o{te}ene. Prvobitno je svaka imala druga~iji zavr{e-tak, pode{en za izradu sitnijih predmeta. Gvo`|e, kovanje. Naj-ve}a duìna 11,7 cm.

Kv. E/6c Inv. br. 520a Sl. 90/8

Analogije: Popovi} 1981, 120, sl. 4

KALUPI

284. Kalup od zelenkastosivog kamena ~etvorougaonog oblika,o{te}en pri krajevima. Na jednoj strani je ispup~en i lo{e obra-|en, a na drugoj ravan i fino ugla~an. Na ravnoj strani je malokru`no udubljenje za izlivanje sitnih ukrasnih aplikacija, a uzjednu o{te}enu ivicu vidljivi su po~etni delovi jo{ dva sli~na udu-bljenja. Plo~a ima na sredini kru`ni otvor za spajanje sa drugompolovinom kalupa. Kamen, rezanje, gla~anje. Dimenzije plo~e6,2 x 5,9 cm.

Kv. F/6c Inv. br. 518 Sl. 90/9

227


285. Kalup od fragmenta crveno pe~ene opeke sa kru`nim udu-bljenjem na ravnijoj strani. Sluìo je za izlivanje predmeta pre~-nika 4 cm, verovatno aplikacija. Dimenzije fragmenta 8 x 8 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 786 Sl. 90/10

INGOT

286. Ingot od bronze, sa jednom ravnom a drugom kalotastompovr{inom. U osnovi je kru`nog oblika, izliven u ~ankastom ka-lupu. Bronza, livenje. Pre~nik 14,8 cm, najve}a debljina 3,3 cm,teìna 2.240 grama.

Kv. G/5a, palata Inv. br. 157 Sl. 90/11

287. Deo ingota od bronze koji je prvobitno imao isti oblik iveli~inu kao prethodni. Ve}i deo je o{trom alatkom svojevreme-no odse~en. Bronza, livenje.

Kv. G/5a, palata Inv. br. 157a

288. Ingot od olova u obliku kru`ne plo~ice sa ovalnim otvoromna sredini. Olovo, livenje. Pre~nik plo~ice 8,6 cm, teìna 310 gr.

Kv. G/8c, u blizini objekta 6 Inv. br. 793 Sl. 90/12

289. Deo olovnog ingota ~ankastog oblika, na kome su vidljivitragovi odsecanja, a na jednom mestu su i dva duboka reza. Ve-li~ina preostalog ingota 6,5 x 3,6 cm. Olovo, livenje.

Kv. G/7a Zbirka studijskog materijala

PREDMETI KULTNOG OBELE@JA

IKONICE

290. Naprsna ~etvorougaona ikonica sa horizontalno probu{enomu{icom. Sa obe strane je u plitkom reljefu poprsje arhan|ela Miha-ila i sv. Nikole. Glinoviti {kriljac, rezanje. Visina 4,1 cm, {irina 3 cm.

Kv. D/3a, u blizini trema palate Inv. br. 174 Sl. 91/1, 102

291. Naprsna ~etvorougaona ikonica, probu{ena pri vrhu. Saobe strane su u plitkom reljefu prikazane dopojasne figure sv.

Pantelejmona i nepoznate svetiteljke. Glinoviti {kriljac, rezanje.Visina 3,6 cm, {irina 2,8–3 cm.

Kv. D/7d Inv. br. 183 Sl. 91/2, 102

292. Fragmentovana ~etvorougaona naprsna ikonica. Na obestrane su delimi~no vidljive predstave svetitelja: na jednoj je Bo-gorodica sa Hristom, a na drugoj sv. Nikola. Glinoviti {kriljac,rezanje. Dimenzije fragmenta 2,7 x 3,1 cm.

Kv. D/5a Inv. br. 671 Sl. 91/3

293. Gornji deo ~etvorougaone naprsne ikonice sa jezi~astomu{kom na vrhu, koja nije probu{ena. Ikonica je na jednoj straniravna, a na drugoj je delimi~no vidljiv urezan krst. Glinoviti {kri-ljac. Dimenzije fragmenta 2,1 x 2 cm.

Kv. G/7c Inv. br. 596 Sl. 91/4

294. êtvorougaona kamena plo~ica mrke boje, mo`da pripre-mljena za izradu ikone. Re~ni kamen gla~ane povr{ine. Dimen-zije 2,8 x 2,4 cm.

Kv. E/5c Inv. br. 240 Sl. 91/5Nedaleko od ove plo~ice otkrivena je jo{ jedna manja, isteboje i od istog kamena. Zbirka studijskog materijala.

Lit. Banck 1965, 18, 19; Radojkovi} 1977, 27–28, sl. 19, 20;Ista 1970, 19–30; Nikolaeva 1983; Cvetkovi} 2002, 175–180.

KRST

295. Krst – aplikacija sa rupicama za zakivke kojima je bio pri-kovan za podlogu, verovatno drvenu. Olovo, rezanje. Dimenzije9 x 6,7 cm.

Kv. G/6b, sloj gara kraj objekta 4 Inv. br. 407Sl. 92/1

296. Krst nejednakih krakova, sa malom rupicom za vrpcu na vrhunajmanjeg kraka. Olovo, rezanje. Dimenzije 4,2 x 3,9 cm.

Kv. D/5b Inv. br. 130 Sl. 92/2

Analogije: Marjanovi}-Vujovi} 1977, 1–20, kat. br. 80, 81, 83;Ista 1992, 23; Bara~ki 1988, 175, sl. 11, 16, 17

228


AMPULA

297. Ampula za miro, kru`nog tela i levkastog grli}a, sa dve ma-le naspramne dr{ke. Na telu su predstave sv. Dimitrija i sv. Teo-dore u medaljonima. Oko medaljona su geometrijski ornamenti,a sli~ni su i na grli}u. Olovo, livenje. Visina 6,5 cm, pre~nik te-la 4,3 cm.

Kv. G/6d, objekat 3 Inv. br. 418 Sl. 92/3, 103

Analogije: Pisarev 1979, 46–49; Bakirtzis 1982, 524–529;Byzantium at Princeton 1986, 81, kat. br. 65

Publikovano: Mini} 2003, 229–233

KADIONICA

298. Gornji deo vise}e kadionice u obliku crkvene kupole, nakojoj su predstave krsta, krugova i drugih simbola izvedenih naproboj ili urezivanjem. Bronza, livenje, graviranje. Visina 10,5 cm,najve}a {irina 9 cm.

Kv. G/9b Inv. br. 888 Sl. 92/4

Analogije: Radojkovi} 1978, 181, sl. 4; Ivkovi} 1988,106–115; Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1992, 218, sl. 1

SVE]NJAK

299. Deo sve}njaka kopljastog vrha, sa dekorativno oblikovanomcentralnom zonom. Na donjoj polovini su dva nodusa – jedan uobliku klup~eta a drugi vi{eugaon. Ispod koni~nog zavr{etka je~etvorougaoni ispust za uglavljivanje u podlogu. Bronza, livenje.Visina 15,6 cm.


Lit. Radojkovi} 1978, 181–182, sl. 5

FIGURA PTICE

300. Figura ptice ra{irenih krila, sa ~etvorougaonim ispustomna dnu tela, kojim je bila uglavljena u podlogu, najverovatnije upoklopac kadionice. Bronza, livenje. Dimenzije 2,7 x 3 cm.

Kv. F/7b, u blizini objekta 6 Inv. br. 675 Sl. 92/6

Analogije: Vizantijskij Herson 1991, 209, kat. br. 223; Béna-zeth 1992, 217

MA[ICE

301. Male ma{ice napravljene od tanke gvozdene {ipke ovalnogpreseka, povijenih krajeva. Sluìle su za ga{enje sve}a. Gvo`|e,kovanje. Duìna 5,5 cm.

Kv. C/5b Inv. br. 702 Sl. 92/7

Analogije: Georgieva, Dimova 1967, 20, sl. 20a, 22; Niko-lova 1974, 236–237, sl. 55, 56; Kol~in 1959, 22

PINCETA

302. Pinceta napravljena od tanke plo~ice pravougaonog prese-ka, koja je povijena na sredini, gde je oblikovana petlja. Krajevipincete su ravno odse~eni. Prema postoje}im interpretacijama,sluìla je za stavljanje àra u kadionicu. Gvo`|e, kovanje. Duì-na 6,6 cm.

Kv. C/4a Inv. br. 460 Sl. 92/8

Analogije: Kol~in 1959, 22, tab. 3; Brmboli} 1987, 93; Cu-njak 1998, 181, t. XIX/5, 6

NAKIT

PRSTEN

303. Karika prstena segmentnog preseka, sa nagla{enom ovalnomglavom. Na ravnoj povr{ini glave je predstava dvoglavog orla ra{ire-nih krila, sa krunom iznad glave. Ramena karike ukra{ena su nizomparalelnih podu`nih ureza. Bronza, livenje. Dimenzije 2,1 x 2,4 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 752 Sl. 93/1

Lit. Radojkovi} 1969, 126–131

303a. Trakasta karika prstena prelazi u pro{irenu kru`nu glavuna kojoj je predstava zvezdolikog oblika. Bronza, livenje. Di-menzije 1,9 x 2 cm.

229


Nivo kaldrme u unutra{njem ulazu kapije Velikog grada.Inv. br. C/6 Sl. 93/2

Analogije: Milo{evi} D. 1990, kat. br. 26

PRIVESCI

304. Privesak dinjastog oblika, sa petljom na vrhu. Sastoji se oddve horizontalno spojene {uplje polovine, spolja pokrivene tan-kom uvijenom ìcom koja obrazuje vertikalne redove. Bronza,presovanje, uvijena ìca, na kojoj su mestimi~no vidljivi ostaciprevlake od srebra. Visina 2,2 cm, najve}a {irina 1 cm.

Kv. H/6a, u blizini objekta 4 Inv. br. 426 Sl. 93/3

305. Privesak u obliku krupne bikoni~ne perle, sa otvorom posredini. Izra|en je od kamena crne boje, fino obra|enih povr{ina.Dimenzije 1,9 x 1,5 cm.

Kv. F/8a, u blizini objekta 14 Inv. br. 836 Sl. 93/4

306. Praporac loptastog oblika, sastavljen od dve horizontalnospojene polovine. Na mestu spajanja je horizontalno rebro, navrhu gornje polovine je petlja za ve{anje, dok je donja polovinakrstasto razrezana. U unutra{njem prostoru je metalna kuglica.Bronza, presovanje, rezanje. Pre~nik 2 cm.

Kv. D/6d Inv. br. 131 Sl. 93/5

Analogije: Ne{eva 1985, 196, sl. 57

KARIÎCA

307. Kari~ica od tanke ìce kru`nog preseka, nesastavljenih kra-jeva. Srebro. Pre~nik 1,4 cm.

Kv. G/5a, uz ju`ni zid palate Inv. br. 697 Sl. 93/6

LANÎ]

308. Deo lan~i}a od tanke upletene ìce kru`nog preseka. Bron-za, pletenje. O~uvana duìna 10,8 cm.

Kv. F/8b Inv. br. 831 Sl. 93/7

309. Deo lan~i}a sli~an prethodnom. Bronza, pletenje. O~uva-na duìna 9 cm.

Kv. D/5c Inv. br. 698 Sl. 93/8

DUGME

310. Dugme sastavljeno od dve plo~ice – donje ravne i gornjekalotaste – spojene ivicama. Na sredini donje plo~ice je petlja, agornja je ukra{ena ven~i}ima spiralno uvijene ìce. Ven~i}i suraspore|eni po obodu, a u centralnom delu je jedan ve}i ven~i}sa granulom u sredini. Spiralno uvijena ìca se nalazi i po ivicidugmeta. Bronza sa tragovima srebrne prevlake. Rezanje, preso-vanje, filigran, granulacija. Pre~nik 1,8 cm.

Kv. F/5c, zapadni trem palate Inv. br. 251 Sl. 93/9

311. Dugme sli~no prethodnom, sa ja~e o{te}enim ukrasima.Nedostaje deo centralnog ven~i}a sa granulom, a petlja je defor-misana. Bronza sa tragovima srebrne prevlake. Pre~nik 1,7 cm,visina dugmeta bez petlje i granule 0,8 cm.


312. Polovina loptastog dugmeta od tankog lima. Bronza, pre-sovanje. Pre~nik 1,1 cm, visina 0,6 cm.

Kv. D/3a Inv. br. 610 Sl. 93/11

PREDMETI OD KOSTI I ROGA

313. Valjkasta dr{ka noà ili neke druge metalne alatke, gruboobra|ene povr{ine. Na {irem kraju je plitak uzan `leb za trn alat-ke. Rog, rezanje. Duìna 9,1 cm.

Kv. C/3b Inv. br. 403 Sl. 94/1

314. Alatka od gove|eg roga sa tri o{tra zupca na vrhu, formiranarezanjem. Na {irem kraju rog je odse~en testerom. Duìna 6,1 cm.

Kv. H/7a Inv. br. 762 Sl. 94/2

315. Vrh gove|eg roga ukoso odrezan testerom. Duìna 8,3 cm.Kv. D/7c Zbirka studijskog materijala Sl. 94/3

230


APLIKACIJE

316. Uzane plo~ice od kosti pravougaonog ili segmentnog pre-seka, fino ugla~ane gornje povr{ine. Po sredini je niz rupica zasitne zakivke. Izra|ene su od podu`no se~enih ìvotinjskih reba-ra. Svi primerci su na oba kraja fragmentovani.

1. Dve plo~ice o~uvane duìne 7,4 i 8,3 cm, {irine 1,1 cm.Kv. C/4d Inv. br. 447 Sl. 94/4, 5

2. Dve plo~ice segmentnog preseka, o~uvane duìne 7,2 i5,2 cm, {irine 1,3 cm.Kv. C/6c, objekat 8 Inv. br. 730 Sl. 94/6, 7

3. Plo~ica segmentnog preseka, o~uvane duìne 11,2 cm, {i-rine 1,1 cm.Kv. E/8c Inv. br. 93/75 Sl. 94/8

317. Uzana lu~no povijena plo~ica pravougaonog preseka, sasitnim rupicama za zakivke. Na gornjoj povr{ini ukra{ena je ho-rizontalnim i kosim urezima. Kost, rezanje, gla~anje. O~uvanaduìna fragmenta 7,1 cm, {irina 1 cm.

Kv. G/6b Inv. br. 478 Sl. 94/9

318. Fragmentovana plo~ica sli~na prethodnoj, ukra{ena ureza-nim ornamentima u vidu niza rombova {rafiranih povr{ina. Kost,rezanje, gla~anje. Duìna fragmenta 4,8 cm, {irina 1,1 cm.

Kv. G/5c Inv. br. 479 Sl. 94/10

Analogije: Stan~eva 2000, 157–158, sl. 4–8.

319. [ira plo~ica fino obra|enih povr{ina, sa podu`nim lebom posredini. Na jednom kraju zavr{ava se ravno, a na drugom je frag-mentovana. Na o~uvanom fragmentu nema rupica za zakivke.Kost, rezanje, gla~anje. O~uvana duìna 6,3 cm, {irina 2,4 cm.

Kv. F/2d Inv. br. 824 Sl. 94/11

320. Kru`na aplikacija sa ovalnim otvorom na sredini i sa sitnimrupicama za zakivke bliè obodu. Na bolje zagla~anoj straniukra{ena je radijalno raspore|enim urezima u okviru dva kon-centri~na kruga. Rog, rezanje, gla~anje. Pre~nik 3,8 cm.

Kv. G/7c Inv. br. 632 Sl. 94/12

PREDMETI OD KAMENA

321. Deo kamene plo~e dobro obra|enih povr{ina, sa pravilnoizvedenim cilindri~nim otvorom. Zbog velikih o{te}enja, kona-~an oblik plo~e i njena namena nisu poznati. Kamen pe{~ar, re-zanje, poliranje. Dimenzije fragmenta 23 x 15,2 cm, debljinaplo~e 13,8 cm.

Kv. D/8b, sloj {uta Inventar plastike Sl. 95/1

322. Deo tocila sa kru`nim otvorom za osovinu. Na bo~nimpovr{inama vidljivi su tragovi upotrebe. Kamen pe{~ar sive bo-je. Duìna fragmenta 15,5 cm, pribliàn pre~nik 17,2 cm, deblji-na plo~e 8 cm.

Kv. D/8a, izme|u objekata 10 i 11Inventar plastike Sl. 95/2

323. Deo brusa pravougaonog preseka, dobro ugla~anih povr-{ina. Na oba kraja je fragmentovan. Kamen zelenkastosive boje,rezanje, gla~anje. O~uvana duìna 4,4 cm, {irina 2,2 cm.


324. Brus od tanke plo~ice pravougaonog preseka, nejednake {i-rine. Dobro je ugla~an samo na jednoj strani, na kojoj je sredi-{ni deo vi{e istro{en od upotrebe. Kamen zelenkastosive boje,rezanje. Duìna 12,4 cm, {irina od 0,8 cm, na jednom kraju, do2,2 cm na drugom.

Kv. C/3b Inv. br. 517 Sl. 95/4

325. Polovina pravilno oblikovane kugle ugla~ane povr{ine, sacilindri~nim otvorom po sredini. Kamen zelenkastosive boje.Pre~nik 5,6 cm.


326. Gornja plo~a kru`nog `rvnja sa ovalnim otvorom na sredi-ni. Donja povr{ina plo~e je ravna i neznatno ogrubljena, a gor-nja je blago ispup~ena. Kamen pe{~ar svetlosive boje, klesanje.Pre~nik 44 cm.

Kv. F/9b, uz unutra{nju ivicu bedemaInventar plastike Sl. 95/6

231


OPEKE

Fragmenti opeka izra|enih u kalupu od dobro prera|ene gline,crvene boje pe~enja. Na {irokoj ravnoj strani su reljefne predsta-ve, ~iji je negativ bio urezan na dnu kalupa. Predstave ne stojeuvek na sredini opeka. Opeke su nalaène u {utu kraj obru{enihbedema ili zidanih objekata u svim delovima Malog grada, kao ina svim dubinama kulturnog sloja.Ranovizantijski period.

327. Fragmentovane opeke sa reljefnim pe~atom u obliku jed-nostavnog krsta. Isti pe~at konstatovan je na 9 fragmenata.

Sl. 105/1, 2

328. Reljefna predstava krsta u krugu konstatovana je na trifragmentovane opeke.

Sl. 105/3

329. Predstava krsta ~iji se krakovi granaju nalazi se samo na jed-nom fragmentu i lo{e je otisnuta.

Sl. 105/4

330. Predstava krsta ~iji se krakovi zavr{avaju krstasto konstato-vana je na dva fragmenta.

Sl. 105/5

331. Reljefna predstava kruga podeljenog {estarom na vi{e listo-likih delova nalazi se na fragmentu samo jedne opeke.

Sl. 105/6

332. Reljefna predstava kruga podeljenog na vi{e segmenata kon-statovana je na fragmentu samo jedne opeke.

Sl. 105/7

333. Zvezda sa pet krakova urezana je u jo{ nepe~enu opeku.Sl. 105/8

334. Delovi gornje polovine amfore izra|ene od dobro prera|e-ne gline ù}kastocrvene boje pe~enja. Na spolja{njoj povr{ini jepremaz ù}kastobele angobe i ornament izveden dubokim ure-zima guste ~e{ljaste alatke. O~uvana visina 19 cm. Lokalitet Ukosa, ranovizantijski kulturni sloj.Ranovizantijski period, VI vek. Sl. 106/1

335. Fragmenat trbuha lonca izra|enog na ru~nom kolu od gli-ne sa sitnim peskom, sivocrvene boje pe~enja. Spolja je ukras uvidu horizontalnih linija i sitnih kosih zareza.Lokalitet Ukosa, srednjovekovni kulturni sloj.X–XI vek. Sl. 106/2

Analogije: Biki} 1994, 40–43, sl. 12/9; 13/4, 5

336. Fragmenat trbuha i ramena lonca izra|enog na ru~nomkolu od gline sa sitnim peskom, sivocrvene boje pe~enja. Spoljaje ornament talasastih linija i uko{enih uboda izvedenih ~e{lja-stom alatkom.Lokalitet Ukosa, srednjovekovni kulturni sloj.X–XI vek. Sl. 106/3

Analogije: Biki} 1994, 40–43, sl. 12/10; 13/8

232


Medieval Stalac

MEDIEVAL STALA]Summary

EDIEVAL STALA] is situated in the area of the present--day township of Stala}, some twelve kilometres east ofKru{evac (Fig. 1). It is commonly believed that it derives itsname from lying at the stave (confluence) of the Zapadna(West) and Ju`na (South) Morava rivers. In the meantime,however, the rivers have changed their course, and now joinsome two and a half kilometres to the north of Stala}, atSastavci, to form the Velika (Great) Morava River. Some havesuggested that the name derives from the navigable VelikaMorava and the boats sailing from the north and making astop just beneath the fortress.

Situated on a small elevation in the northernmost stret-ches of Mojsinje Mountain, the medieval complex includeda military stronghold, an outlying civilian settlement and acemetery. Positioned strategically, it commanded the surroun-ding area and controlled access from virtually all directions:from the vast field between the two rivers in the north, froma major road leading from Sofia and Ni{ towards Belgradein the east, from the Ju`na Morava in the south, and fromthe undulating ranges of Mojsinje in the west. Control overall the approach ways also ensured protection of the mostimportant route leading, along the Zapadna Morava valley,to the Serbian capital at the time, Kru{evac, and further intothe heartland of Serbia.

The written sources, combined with the archaeologicalevidence, show that Stala} was built in the early 1370s, atabout the same time as Kru{evac. In the wake of the Battle ofMaritsa in 1371, the heart of the Serbian state was relocatedto Pomoravlje (the Morava drainage), the northern regionof the former Serbian Empire. In the restored Serbian stateunder Prince Lazar an entire system of fortifications was de-

M

234

veloped in response to the new political circumstances andthe country’s global needs. Besides the existing fortifications,some new were built with the purpose of protecting the bor-ders, major roads and economic centres. According to Kon-stantin Filozof (Constantine the Philosopher), the biographerof Despot Stefan Lazarevi}, Prince Lazar had built »othertowns ²fortresses³« besides Kru{evac. Their names are notspecified, but Stala} must have been among them. The firstreference to it can be found in the donation charter of PrinceLazar recording his donation to the Monastery of Ravanicaof, among other things, the revenue from the annual fair heldat Stala} and the river crossing toll collected beneath the for-tress. The charter is known from two copies, the Bolognaone of 1376/7 and the Vrdnik one of 1380/1, which indicatesthat by that time Stala} had become a full-blown and well-known place.

The next reference to Stala} is contained in the donationcharter of 1395 whereby Princess Milica with her sons Stefanand Vuk donates a number of estates to the Athonite mo-nastery of St Panteleimon, including »the man Stanko fromthe town of Stala}«. This time Stala} is described as a town (ora fortified place), the same as Kru{evac and a few other eco-nomic hubs of Serbia.

This powerful and important stronghold suffered damageas early as 1413. In the Sultan Mussa’s campaign against Ser-bia, the Ottomans took several fortified towns, slaughtering ordisplacing their populations. According to the sources, Sta-la} sustained heavy damage in the attack and was set on fire.Legend has it that a hero offered brave resistance and even-tually died in the fire. The consequences of the Ottomaninvasion are described in the account of the French traveller

Bertrandon de la Brocquière, passing through in 1433. Herecorded that the donjon and part of the ramparts were allthat had been left of the once powerful stronghold of Stala}.His testimony shows that it was not restored after the 1413Ottoman invasion. The main reason for abandoning thestronghold was that it lost its previous importance and ini-tially intended role. It was active for no more than forty oddyears. Life went on only in the outlying settlement, whichBrocquière describes as a village and which has kept the ori-ginal name Stala} till this day.

Suited to the terrain in size and shape, the fortification ofStala} is an irregular ellipse in plan. With a maximum lengthof 225 metres and a maximum width of 170 metres, it fallsinto the category of larger fortified places of medieval Serbia(Fig. 5, 26). It consists of three main parts: the donjon, Maligrad (castle) and the Veliki grad (fortress). Although the threeform a whole enclosed with walls, each is laid out in such away as to allow independent functioning and to take up allfunctions of a fortress if need be. The donjon was best for-tified, intended both to bear the initial brunt of the attackand to function as the last-defence resort. Together with theCastle it formed a well-defended unit, and together with theFortress, a powerful stronghold (Fig. 4).

The construction of the entire fortification did not takelong, and a sequence of building phases has been shown byexcavation. The first to have been built was the donjon, fol-lowed by the rampart encircling the entire area. The Castle wasformed by partitioning the zone around the donjon and maybe described as the last stage in the initial building phase.

The donjon is the most impressive element of the forti-fied complex (Fig. 6–9). It was built in its southern zone,

235

on an easily accessed site controlling the approach way fromthe Ju`na Morava. Nearly square in plan, it had five levels,including the ground-floor, and a gallery on the top. Thefloors between the levels were timber-built, the same as thenow gone stairway in its interior. The donjon was accessedby a movable ladder on the northern side of the third levelfacing the inner ward. The entrance walls were frescoed withstylized motifs (Fig. 10, 11). The façades of the donjon alsoshow traces of red paint in imitation of brick-built walls (Fig.12, 13).

On the wall separating the Castle from the Fortressthere was another quadrangular tower (Tower II), similar tothe donjon but considerably smaller (Fig. 30, 31). It toowas accessed from some of the now collapsed levels, and itsentrance was decorated with the same painted motifs as theentrance to the donjon. Its ground-floor was designed as apassage connecting the Castle and the Fortress. Some seri-ous threat must have prompted the buttressing of its outersalient points with walls, and soon after that the passage wasblocked with stone and mortar of the same type as thoseused for the buttresses. At the same time, the eastern face ofthe tower received a flight of steps as a substitute for theblocked passageway. It enabled communication between theCastle and the Fortress through an opening in the wall(Postern), which is now lost. In that way, the Castle becameeven safer: by blocking the passage through the tower, theenemy force, cavalry included, was prevented from burstingin directly.

The fortification is encircled with a rampart startingfrom the donjon and ending in the zone of the main gate inthe northern part of the Fortress. The rampart was built inthe same way as the donjon, from stone and mortar withhorizontal and vertical timber reinforcements. It had nofoundations, which is one of the reasons why most of it hascollapsed. In places where something of it has survived, it isobservable that it was about 7.5 metres high. Near the don-jon, it rose to a height of 9.6 metres, including the battle-ment in the form of a crenellated parapet (Fig. 8). In addi-tion to the main rampart, about 2–2.10 metres thick, therewas, in front of the donjon and partly the Castle, an outerrampart, narrower and almost twice as lower. It functionedas the front line of defence in a zone where the terrain was not

as steep and approach to the fortification easier. The baileybetween the two ramparts was accessed by a masonry flightof steps and a high-set entrance east of the donjon. In frontof the rampart ran a wide dry ditch, the same as along thepartitioning wall of the Castle (Fig. 32).

Double ramparts were also constructed in the main gatezone, at the northern end of the fortification (Fig. 19–23).There the terrain abruptly becomes steep, in places even ver-tical. Therefore most of the outer rampart leans against thehillside, and the inner one has a scarp to support it. At thejuncture points of the two ramparts there are smaller squaretowers defending the approach to the gate. They also func-tioned as lookouts as they provided a good view of the openland north of the fortification.

Each rampart had a gate, the outer being wider than theinner. They were set at an angle for more efficient defence,and connected with a stone-paved path. The inner gatewaywith its frescoed walls was more decorative (Fig. 25). Remainsof a charred wooden door reinforced with iron bands havebeen discovered inside it (Fig. 70/18).

The main gate complex, with its double ramparts and anarrow corridor connecting it with the towers, finds nodirect analogies in the military architecture of medievalSerbia. Apparently a spontaneous creation dictated by theterrain, it nonetheless functioned perfectly as a whole.

Apart from the entrance complex, no other parts of theFortress have been investigated archaeologically. Only theCastle with its extensive walls has been fully exposed.Although its inner ward has been badly damaged by mod-ern agriculture, it has been possible to identify its layout.Remains of several structures of different sizes, forms andpurposes have been registered, laid out in a harmonious andrational manner. The most imposing was a large rectangularbuilding functioning as the residence of the local lord. Itwas set in front of the donjon in such a way that it facedTower II, or the entrance from the Fortress (Fig. 33–35).Although in a poor state of preservation, it appears that itwas timber-built and had two levels. Broken stone and mor-tar was only used for the low socle. The residence had aporch on three sides. Its wooden columns were planted inwide square bases of stone, brick and mortar (Fig. 36). Nopartitions have been registered on the ground-floor level,

236

• M E D I E VA L S TA LA ] •

which leads to the assumption that the room served as agathering place and for some communal affairs. The livingquarters were on the upper floor, accessed from the porchby a flight of stairs, the bottom of which has been attestednext to a column.

All other structures were arranged along the perimeterof the Castle, either leaning against the rampart or close toit (Fig. 33). All were timber-built, with two of them havinga low socle of stone and reused brick. Their purpose hasbeen loosely identified from the archaeological material dis-covered in their immediate vicinity or on floor levels. Twostructures east of the residence were used for food prepara-tion, and in one of them remains of a large dome-shapedoven have been attested (Structures 3 and 4). At the back ofthe residence was another oven, with a depression in itsfloor for a pottery vessel, and adjacent to the residence, anopen hearth, where plentiful fragments of pottery and glassvessels have been found (Structures 5 and 7). Two buildingsadjacent to the western rampart were used as stables and forstorage (Structures 8 and 9), while the buildings adjacent tothe northern rampart east of Tower II were used for livingand storage (Structures 13 and 14). Those in the easternsection of the Castle were mostly workshops. Two smithieswere next to one another in the northern part, one of thembeing housed in the unblocked part of Tower II (Structures10 and 11). An important role was played by two pits. Thesmaller one, lined with hydraulic mortar, was used for stor-ing fishing nets (Structure 17). The other, larger and adja-cent to the eastern rampart, was a drainage pit, indispensa-ble in the case of heavy rainfalls (Structure 19).

In the proximity of Tower II is a well cut deeply into therocky soil. It still provides potable water (Structure 12).Obviously it was intended to supply the garrison with waterin extreme situations such as war or a long siege, whenVodice, a natural spring at the bottom of the hill, west ofthe donjon, was difficult or impossible to access.

Decisive for the well-designed arrangement with eachstructure having an appropriate place was the size of theCastle’s inner ward. In this well-organized whole, the pur-pose of the central zone was to enable free communicationbetween the donjon and the residence on one side and withthe Fortress on the other.

The cultural layer in the excavated sections of the forti-fied area uniformly overlays the subsoil and is covered withstructural rubble. Only in a narrow zone along the easternrampart of the Castle has been registered a very thin under-layer of lighter-coloured earth corresponding to the rampartin date. In addition to a small number of fragments of un-glazed pottery, it has yielded a fourteenth-century hoard. Thecoins, however, were scattered over an area of about threesquare metres. In the same zone the two layers show no ob-vious interface. They reflect the entire period of the enclo-sure’s existence, from the completion of its extensive ram-parts to the fall of the stronghold. The cultural layer containsa wealth of various artefacts in use in the period, includingthe coinage circulating at the turn of the fourteenth and fif-teenth centuries. In addition to Serbian, there also occurHungarian coins. The fact that the period of occupation islimited to about forty years means that the archaeologicalmaterial is also limited to this span of time. For medievalarchaeology, it represents a well-dated stratigrafic assemblagewhich is very useful for other central-Balkan sites lackingsuch a well-defined chronological framework.

Pottery, for the most part fragmented, constitutes thelargest group of archaeological finds. Some better-preservedpieces have enabled typological analysis the results of which arerelevant to the entire material. Basic features of each categoryhave been identified, which then has made it possible to diffe-rentiate between locally manufactured and imported products.

As in most settlements of medieval Serbia, kitchenwarewas most commonly used: pots, unglazed bowls, lids, breadcasseroles (Figs. 41–49). Their shapes and most technolog-ical features favour the assumption about an older medievalpottery-making tradition, while the difference is reflected intheir steadily improving quality, the use of the kick-wheel,mass production of similar or even identical shapes, but alsoin their ever-poorer ornamentation. Handled pots are fre-quently found, sometimes with an olive-green glaze and de-corated with a white slip. To judge from the uniform qualityof clay and the large amount of identical shapes, the kitchen-ware was manufactured locally, in the outlying settlement ofStala} or a nearby village gravitating towards the fortress.

Tableware occurs by far less frequently, but constitutes avery important feature of the local material culture. The shapes

237

• S U M M A RY •

are varied and the process of production involved finishingstages such as glazing and decorating. It is quite importantthat this luxury output is verifiably local as well. This is evi-denced by some new shapes specific to the Stala} area, orsome distinct ornaments absent from other sites, or somedeformed and unfinished vessels. The latter provide themost telling proof, because unfinished or damaged productswould not have been put to the market.

The commonest tableware includes bowls, plates, jugsand pitchers of various shapes and sizes. Common to all isthat they have a good fabric, sometimes with small amountsof fine-grained sand, are wheel-thrown, fired in an oxidizedatmosphere and quality glazed. Most are pale yellow, green-ish-yellow, buff, light brown and light green, with occasion-al more intensely green and brown splotches. A small num-ber are plain, but most were decorated by using the sgraffi-to or painting techniques before glazing.

The bowls have common shapes, characteristic of Byzan-tine luxury pottery, adopted in Serbia by mediation of theeast-Balkan and Black Sea pottery-making centres (Figs.50–52). A distinguishing shape is that of the bowl with ahorizontal handle (Type II/10), so far the most frequentfind on medieval Serbian sites. From their frequent occur-rence on monastic settlement sites, their ritual purpose hasbeen suggested. In all types of bowls decorative motifs, attimes very simple, at others quite opulent and reminiscentof deep carving, fit the available inner surface in shape andarrangement. A similar observation goes for the plates,although they occur in small numbers (Fig. 53).

Containers for liquids such as pitchers and jugs occupya special place in the tableware of Stala}, and for more thanone reason (Figs. 54–62). They obviously come from thesame potteries as bowls, as evidenced by some distinctivetechnological features, especially their fabric, the colour ofglazed surfaces and a number of decorative motifs. It is afact, however, that their amount at Stala} is almost equal tothat of bowls, and that they occur in small numbers or notat all in the pottery material from other contemporary sites.As a matter of fact, they used to be manufactured byByzantine, Bulgarian and Greek centres, but in significantlydifferent shapes, with monochrome glazes or not glazed atall. As a result, the published reports have classified them as

kitchenware. The Stala} potters should be credited withhaving transformed them into high-quality luxury productsendowed with an aesthetic and not only utilitarian value.This goes in particular for some shapes of jugs which reveal acombined influence of west-European forms and Byzantinemodes of decoration.

The occurrence of different shapes of pitchers and jugs,their highly varied size and the presence of some elements,such as a nozzle, on some types of jugs, results from theirvaried functions: storage of smaller or larger amounts of liq-uids, particular beverages, the way of pouring the liquid,and smaller jugs may have been used as drinking vessels. Forthat reason, the same types in more or less the same sizewere produced serially. There are jugs designed as a pastimedevice. One, which has been reconstructed, has in its upperbody a row of triangular openings cut out before firing andglazing. The handle is hollow, and the hollow continues intoa groove running round the rim and ending in a short spout(Fig. 56/4). Only the lower part of the body could hold liq-uid, and in order to pour it out, the vessel had to be tiltedback to make the liquid pass through the hollow handle andthrough the grooved rim and to the spout. If properly han-dled, the liquid is poured in small measured amounts. Suchhandling requires dexterity, and the vessel obviously servedas a device for some sort of competition at table.

The makers of the Stala} tableware used a few basic sgraf-fitto ornaments to create a variety of combinations. One ofthe most common motifs is the row of stylized vine scrollsand palmettes (Fig. 65/1, 2). It occurs on almost all shapes,from bowls to jugs and pitchers, occasionally as the only orna-ment, but usually in combination with other motifs. It hadbeen adopted from Byzantine sources via Bulgarian pottery-making centres, but it was at Stala} that it reached its peak,owing to, among other things, an advanced use of templates.It also resulted in a regular rhythm of alternating scrolls andpalmettes without much variation. Vessels with the motifcarved freehand occur rarely. A freehand design is that of bandsincised with hatched or cross-hatched lines (Fig. 65/3–5).

The medallion is another frequent motif occurring onalmost all types of vessels. The simplest form consists of acompass-incised circle inscribed with a variously stylizedfloral motif. The compass was also used for incising stylized

238


flowers, sometimes with a large number of petals, but alwaysregularly patterned. The medallions also occur in the formof a »wind rose« made with the compass, while the radiat-ing lines ending in spirals were hand-incised (Fig. 66/1–9).Characteristic of the Stala} pottery is a stylized flower withthe ends of its petals cut (Figs. 51/1, 59/14). The ornamentwas stamped and is close to the champlevé technique if thesurface layer between the petals is removed.

Basically, the medallions are also a legacy of Byzantineglazed pottery, with the difference that they are more diverseand more decorative, especially when composed of severaldifferent motifs. They often reflect the potter’s imaginative-ness and skill, but the influence of the architectural stonedecoration in the medieval Serbian Morava style was not atall insignificant. In that regard, the wood carving of the pe-riod should also be taken into account, as well as the wall-painting for, for example, the rows of overlapping archedlines (Fig. 55/2, 4).

Of the sgrafitto motifs, the tree of life holds a prominentplace. In addition to a decorative, it also played a symbolicrole (Figs. 54/1; 66/10, 11). It only occurs on jugs andpitchers, and mostly on the large-sized ones because of theirlarger available surfaces. Usually on the front or sides of ves-sels, it may be placed on a base or surmounted by a smallcross. This ornament also occurs on Bulgarian medieval sites,but rarely or never in the form of stylization found on theStala} pottery. At Stala}, the tree of life is simple, in the formof a fir twig, but much more often in the form of a large andvery decorative leaf with dense coiled lobes. It occurs in analmost identical form on a jug from Novo Brdo, which maybe assumed to have come from Stala} by trade.

Unlike the prevailing geometric and vegetal motifsallowing many and imaginative combinations, animal andhuman motifs are scarce. Fish and birds have only been reg-istered on two vessels, the one with medallions containingpeacocks placed back to back being particularly noteworthy(Fig. 51/9). Although unique, this bowl is not a piece offine craftsmanship. The medallions are incised carefully butquite deeply, while the frieze of stylized vine scrolls is quitecarelessly executed. The scrolls are varied in size and irregu-lar in shape, and palmettes are occasionally omitted. This allindicates a local production, which is additionally favoured

by the holes in the footring for hanging the vessel. Suchholes are observable on other vessel types occurring at Sta-la} in large numbers.

Human representations have been registered on a jug anda pitcher, in both cases combined with geometrical motifs(Figs. 55/4; 60/7). The vessel where a human head is sur-mounted by an incised cross presumably had a particularfunction, possibly religious. Attention should be drawn totwo water vessels bearing fragmentary texts incised beforefiring and glazing. Unfortunately, they cannot be fullyreconstructed (Figs. 58/5; 66/15). To judge from the sur-viving letters, those were either the potters’ names or somesort of reference to the liquid they contained.

In addition to the sgraffito technique, the pottery wasalso decorated by painting in brown, dark brown and greenon a lighter background. A smaller number of jugs andpitchers are painted with straight or spiral bands, shadedrhomboid fields, and one vessel bears the depiction of thetree of life (Fig. 57/4–7). The painted surfaces were coveredwith a thin colourless glaze, nowhere near in quality to theglossy glaze on the sgrafitto-decorated vessels. Obviously,its purpose was not decorative, but it simply served as a pro-tective coating over the ornament. This class of vessels camefrom a particular pottery which has not been located so far.During the fourteenth and early fifteenth centuries it sup-plied some urban and monastic settlements in what now iswestern Serbia, and it seems that the output of another onewas intended for the inhabitants of the fortress of Smedere-vo in the first half of the fifteenth century. The thin colour-less glaze is also characteristic of some jugs painted with awhite slip (Fig. 57/1–3). These, however, are local products,as suggested by the large number of such vessels which areneither glazed nor ornamented.

Glassware finds are relatively few. Although the recove-red material is highly fragmented, apparently the threadedand prunted drinking glasses of thin transparent glass werein common use (Fig. 67/1–3). Ribbed glasses were less fre-quent, and stemmed glasses have been registered in a singlecase (Fig. 67/4, 5). The first three types, characteristic of fa-mous Murano glass, began to be produced at Dubrovnikfrom the turn of the fourteenth and fifteenth centuries. Theycame to Stala} from the Adriatic coastal centres, Dubrovnik

239


in particular, along the usual trade routes. The same routeswere travelled by biconical bottles of the same quality as theglasses (Fig. 67/6–8). A fragmented fluted bottle neck showsthat this type was not as widely used as the biconical type(Fig. 67/9). The fragment is cobalt blue, which is typical ofMurano glassware, to which the stemmed piece is attribut-able too. A mosque lamp of Syrian origin, surviving in twofragments, found its way to Stala} either by trade or someother contact (Fig. 67/10).

Although it seems reasonable to assume that, in addi-tion to earthenware and glassware, various wooden vesselswere in use at Stala}, there is only circumstantial evidence tocorroborate the assumption. In fact, the only finds are metalparts of wooden buckets such as handles, handle-holderswhich used to be nailed into the wood, and hoops. Fromthe amount of such finds, buckets seem to have been wide-ly used, and from an entirely preserved hoop and survivinghandles, they seem to have been medium-sized, with adiameter of about 21 cm at the mouth and 33 cm at the bot-tom. Observable on the hoop are punctured ornaments andtraces of red paint, which suggests that the bucket bodiesmight have been decorated in a similar manner.

A similar situation is with metal vessels. Only two smaller--sized lead vessels have been discovered, while larger vesselsmade of sheet iron have been inferred from small and quitedeformed fragments (Fig. 68/1–3). These fragments mostlycome from inside or around the well, the same as the buckethoops.

Among all metal finds, construction nails of various sizesconstitute the largest group. They mostly come from thezones where timber structures used to be, which also goesfor latches, hinges, keys and parts of locks, some of whichhave survived almost intact (Figs. 70, 71).

To judge from the finds of weaponry, the garrison waswell-equipped with all kinds of the then existing arms. Themost numerous are metal arrowheads, this weapon havingbeen widely used. They are of various shapes: leaf-shaped,rhomboid or barbed (Fig. 72). All types were simultaneous-ly in use, and the differences in shape and size result fromtheir different functions taking into account factors such asthe force of impact, range, penetration of chain mail armour,and even wild game hunt. For the same purposes were used

spears with leaf-shaped, pyramidal, three-sided heads orwith elongated and very thin tips, the size of which was pro-portional to the length of the shaft (Fig. 74/1–6). An objectmade of coarsely wrought iron with a wide funnel-shapedmouth was sunken into the ground and used as a spear hol-der (Fig. 74/7).

In addition to the bow and arrow, the crossbow, as animproved type of side-arms, was also in use. This is eviden-ced by a large number of missile heads with massive pyram-idal tips and wide funnel-shaped sockets for wooden shafts,as well as some parts of the mechanism involved in drawingthe string (Fig. 73). Most of these finds come from a zonealong the rampart of the Castle, which suggests that in addi-tion to the simple crossbow the composite type installed onthe battlements was also in use.

Large two-edged swords have not been registered at Sta-la}. Instead, shorter single-edged swords with simple flat hiltswere in use (Fig. 75/1–3). Such swords had no crossguards,but a simple stopper, whose function was also to make iteasier for the user to draw the sword from its scabbard (Fig.75/4, 5). Having been of wood or leather-coated wood, thescabbards have not survived. Instead, parts of their metal fit-tings, both decorative and functional, have been found (Fig.75/6–11). All swords are fragmented, not broken but cut inhalf in order to be reused as scrap metal.

For the defence of fortresses various devices for hurlingstone balls were used. The fact that most balls found at Sta-la} are of locally quarried gneiss suggests they were manu-factured either in the fortress or in its outlying settlement.A smaller number made of sandstone are unfailingly largerand of finer craftsmanship. As there is no sandstone sourcein the vicinity, they must have been brought from some otherplace of production. They are always found in smaller frag-ments, which may be indicative of a battle.

The archaeological finds include parts of the soldier andhorse equipment (Figs. 76, 77, 79). Several rectangular platesof thick sheet iron, part of the body armour, have been re-covered, while spurs of the late Gothic type were an impor-tant element of the equestrian equipment. Some of the spursseem to have been locally manufactured, as suggested bytheir improvised shape and the way in which they were fas-tened to footwear on the model of imported specimens.

240


Parts of reins show that different types were in use, rangingfrom simple to complex, allowing better command. On theother hand, decorative fittings for the headstall are largelyuniform in terms of style (Fig. 80). This class of finds inclu-des a number of buckles and loops for reins, several horse-shoes and fetters for hobbling the horse (Fig. 78, 81).

Although domestic trades and crafts were not exclusiveto civilian settlements but were also practised in fortifiedenclosures such as Stala}, they are not always or adequatelyarchaeologically documented. In addition to a large numberof knives and other metal artefacts for everyday use, ourattention is drawn to the presence of farming tools such asscythes and spades (Fig. 84/1–3, 8). They were certainly usedfor purposes other than those they were originally intendedfor. A smaller type of the pruning knife, however, must havebeen used in vine growing, and their number within the areaof the Castle is a reliable proof that this activity played a sig-nificant role (Fig. 84/4–6). The finds of hooks and fishingnet sinkers show that fishing significantly contributed to thediet, and the same probably goes for hunting given the reg-istered amount of wild animal bones (Fig. 85). It is interest-ing that a pit lined with hydraulic mortar not far from theresidence has yielded several net sinkers. Filled with water,the pit served for keeping the nets wet (Structure 17).

Domestic activities, such as sewing, spinning and weav-ing, have been attested by a small number of artefacts, whichis expected given that the finds come from a fortress (Figs.86, 87). Crafts have not left much trace either. Such findsmostly amount to tools, not very numerous, of which speci-alized knives with curved blades and stamping tools suggestleather working (Fig. 88). Far more numerous and diverse arewood-working tools (Fig. 89), while metalworking is attestedby both tools and the remains of two smithies (Structures10, 11). A very important find is that of four ingots, two leadand two bronze, one of each found intact (Fig. 90/11, 12).

Ritual objects are also important, to mention but smallstone icons carved in relief and showing the busts of theVirgin, St Nicholas, St Michael, St Panteleimon and an un-identified female saint with two children (Fig. 91/1–4).They reflect the varying skills of their makers. Two are awk-wardly carved with disproportionately depicted body parts,while the icon showing the Virgin and St Nicholas reveals a

more skilful and more careful hand. One fragmented icon,in the upper part of which a fragment of the incised cross isonly discernible, seems to have been unfinished. This andthe fact that they all are carved from the same kind of stonesuggest that they came from a nearby monastic centre. Thisassumption is favoured by a few more icons retrieved fromthe Stala} area, most of which were carved in a similar, verybasic manner.

A lead ampulla for the holy oil bearing the images of StsDemetrios and Theodore was imported from Thessaloniki(Fig. 92/3), where such objects with similar or even identi-cal images were produced at the church of St Demetrios,especially in the twelfth but also during the thirteenth cen-tury. Pilgrims carried them across the Christian world,including the Balkans. The ampulla arrived in Stala} only inthe late fifteenth century, either tardily acquired in the placeof its production or inherited from an earlier owner. It wascarried as an amulet and protection against all manner ofevils, and so was a small lead cross worn as a pendant (Fig.92/2). Another lead cross was used as an appliqué, perhapson a wooden cross (Fig. 92/1).

The upper part of a bronze thurible belongs to the rela-tively large collection of such finds from the territory ofmodern-day Serbia (Fig. 92/4). Although they are characte-ristic of the Gothic production of cult objects, German inparticular, whence they came to the central Balkans, there aregood grounds to assume that they used to be made in me-dieval Serbia too on the model of the imported ones. Theimported goods of central-European provenance includethe fragment of a bronze candlestick and the figure of a birdwhich used to adorn the thurible (Fig. 92/5, 6).

The finds of jewellery are quite rare and quite simple(Fig. 93). The only pieces of some luxury are the ring with therepresentation of the two-headed eagle, and two buttons,decorative rather than functional.

In spite of the fair verifiably held at Stala}, which was anoccasion for various transactions, the archaeological materialcontains a relatively small number of artefacts that mighthave arrived in that way. Trade seems to have been centredon goods that could not leave any visible material trace, orperhaps their absence from the recovered material is attribu-table to incomplete excavation. From what has been found

241


so far it may be reliably inferred that the most intense trade re-lations were maintained with the Adriatic coastal towns, Du-brovnik in particular, whence glassware and, in part, weaponswere imported. Trade with the northern neighbours, Hun-gary and other central-European countries, does not seemto have played a significant role regardless of the political si-tuation in Serbia under Despot Stefan and his occasionallyclose relations with Hungary. To judge from the finds fromStala}, trade was limited to a very small range of goods. Apartfrom bronze cult objects characteristic of central Europe,worthy of note are a jug of kaolin clay produced in Hungaryand small fragments of three beakers belonging to the samepottery production (Fig. 56/5).

The objects of the material culture do not indicate anytrade with the southern neighbours. By the time Stala} be-came active, these lands had already been conquered by theOttomans, which resulted in the decline of many crafts theproducts of which had used to be exported to the north.The importation of Byzantine pottery ceased, and the spo-radic finds of verifiably Thessalonian origin might havefound their way to Stala} at an earlier date.

Trade relations were most intense with Bulgaria. Fromlarger settlements, usually urban, a varied assortment of goodswas imported all through to the end of the fourteenth cen-tury, as suggested by some artefacts found at Stala}. It isbest seen from tableware, not only from the imported piecesbut also from their faithful copies. All this suggests that thepopulation of Stala} largely relied on local production. Theassumption is plausible given the well-developed crafts inSerbia at the time, and the country’s overall prosperity lar-gely based on its rich mineral resources. This also led to alively domestic trade, between larger urban and economiccentres. Some contacts are observable, for example, betweenStala} and Novo Brdo, especially from earthenware decorat-ed with sgrafitto and painted ornaments, or between Stala}and the fortress at Prokuplje, where identical ceramic andmetal products occur. In these cases, trade routes usually ledfrom Stala} to other centres of consumption, especially fortrade in luxury glazed pottery. A significant reason for set-ting up the local pottery-making production is the fine-quality clay extracted at the bottom of Stala}, which had ledto a large brickyard as early as the period of Antiquity.

242


243


MEDIEVAL STALA]List of illustrations

Fig. 1. Stala} and its surroundings, detail of section,1:50.000

Fig. 2. Stala}, main tower–Donjon in the second half of the 19th century, after F. Kanitz

Fig. 3. Stala}: a) plan of fortified enclosure; b) plan, elevation and section of Donjon, after A. Deroko 1950.

Fig. 4. Aerial view of Stala}; in the foreground: Castle (Mali Grad) after excavations

Fig. 5. Stala}, site plan, contour map before excavations(1:2000)

Fig. 6. Stala}, Donjon, plan and section (1:200)Fig. 7. Stala}, Donjon, section (1:200)Fig. 8. Stala}, Donjon, elevation with part of Little Town

rampart and postern (1:200)Fig. 9. Stala}, Donjon before excavation and conservation:

a) west side; b) collapsed south side (photo taken ca 1970)

Fig. 10. Stala}, Donjon, elevations of entrance accessed atupper floor level with detail of fresco decoration,after A. Deroko

Fig. 11. Stala}, Donjon, with remains of murals on entrance vault

Fig. 12. Stala}, Donjon, west face with traces of paintedbrickwork

Fig. 13. Painted imitation of brickwork on collapsed partof Donjon’s south wall

Fig. 14. Stala}, east rampart of the Castle, section of remains with details of foundations (1:40)

Fig. 15. Stala}, Fortress (Veliki grad) rampart in the gate zone, exterior face with traces of parapet, crenels and rampart-walk

Fig. 16. Stala}, Fortress rampart in the gate zone, inner face

Fig. 17. Stala}, Fortress rampart in the gate zone, outer face (6–6) with lateral sections – elevations A and B (1:100)

Fig. 18. Stala}, Fortress gate, plan (1:100)Fig. 19. Stala}, Fortress gate complex, plan with sections

and elevationsFig. 20. Stala}, Fortress gate complex: a) section through

outer gate (5–5); b) outer gate with sectionthrough inner and outer ramparts (3–3) (1:100)

Fig. 21. Stala}, Fortress gate complex: a) scarp with sectionof outer rampart (2–2); b) side view of scarp withsection through outer gate (4–4) (1:100)

Fig. 22. Stala}, Fortress gate complex, section throughouter and inner ramparts with scarp and positionof inner gate (1–1) (1:100)

Fig. 23. Stala}, Fortress gate complex with presumedTowers III and IV (1:500)

Fig. 24. Stala}, Fortress outer gate, view from the bailey Fig. 25. Fragments of fresco decoration of the Big Town

inner gate Fig. 26. Stala}, plan of fortified enclosure after excavations

with partial reconstruction according to observedtraces of ruined fortifications (1:2000)

Fig. 27. Stala}, remains of Castle west rampart, inner faceFig. 28. Stala}, walled-up passage through Tower II

connecting Castle and Fortress, after conservationFig. 29. Stala}, Castle, postern adjacent to Donjon

with remains of masonry stairs on outer side Fig. 30. Stala}, plan of passage through Tower II with

walled-up entrances and stairs towards subsequently opened postern (1:100)

Fig. 31. Stala}, Castle, remains of stairways up the rampartat either side of passage through Tower II (1:50)

Fig. 32. Stala}, Castle, section through ditch in Squares B–C/7

Fig. 33. Stala}, Castle with structural remains, plan after excavation

Fig. 34. Stala}, Castle, remains of residence in front of the Donjon

Fig. 35. Stala}, Castle, remains of residence with porch column, south-westerly view

Fig. 36. Stala}, Castle, porch columns (1:40)Fig. 37. Stala}, Castle, porch columns, east side

of residence, Square G/5 b–d (1:50)Fig. 38. Stala}, Castle, the well (Structure 12), plan,

section and elevations (1:40)Fig. 39. Stala}, Castle, the well (Structure 12) during

conservation worksFig. 40. Stala}, Castle, inner face and section

of east rampart, with drain holes in Square H/6 a–c (1:50)

Fig. 41. Pots – type: I/1 (1–5); I/2 (6–13) – scale 1:4Fig. 42. Pots – type: I/3 (1–5); I/4 (6); I/5 (7, 8);

I/6 (9–17) – scale 1:4 Fig. 43. Pots – type: I/7 (1); I/8 (2–7); I/9 (8); I/10 (9)

– scale 1:4Fig. 44. Pots – type: I/11 (1–5) – scale 1:4Fig. 45. Stamped relief design on pot bottoms – (1);

on bottom of glazed pitcher (2); incised mark on bowl bottom (3) – scale 1:2

Fig. 46. Unglazed bowls – type: II/1 (1–3); II/2 (4); II/3 (5, 6); II/4 (7–10); lamp – type XII/1 (11) – scale 1:4

Fig. 47. Lids – type: III/1 (1); III/2 (2, 3); III/3 (4, 5);III/4 (6); III/5 (7–9); III/6 (10); III/7 (11, 12);III/8 (13–16); III/9 (17) – scale 1:4

Fig. 48. Amphoroid vessels – type: IV/1 (1); IV/2 (2) – scale 1:4

Fig. 49. Bread casserole lids – type V (1, 2); iron levers for lifting casserole lids (3–5); bread casseroles – type: VI/1 (6); VI/2 (7–9) – scale 1:4

Fig. 50. Glazed bowls – type: II/5 (1–5); II/6 (6); II/7 (7, 8);II/8 (9–14); II/9 (15) – scale 1:4

Fig. 51. Glazed bowls – type: II/10 (1–4); II/11 (5); II/12(6–9) – scale 1:4

Fig. 52. Glazed bowls – type: II/13 (1); bowl bases (2–6)– scale 1:4

Fig. 53. Plates – type: VII/1 (1, 2); VII/2 (3, 4); VII/3 (5);VII/4 (6) – scale 1:4

Fig. 54. Jugs – type: VIII/1 (1–4) – scale 1:4Fig. 55. Jugs – type: VIII/2 (1–4); VIII/3 (5, 6) – scale 1:4Fig. 56. Jugs – type: VIII/4 (1, 2); VIII/5 (3); VIII/6

(4); VIII/7 (5) – scale 1:4Fig. 57. Jugs – type: VIII/8 (1, 2); VIII/9 (3); VIII/10

(4–7) – scale 1:4Fig. 58. Pitchers – type: IX/1 (1, 2); IX/2 (3–5) – scale 1:4Fig. 59. Pitchers – type: IX/3 (1–3); IX/4 (4–7); IX/5

(8–12); IX/6 (13–15) – scale 1:4Fig. 60. Pitchers – type: IX/7 (1–3); IX/8 (4); IX/9 (5, 6);

IX/10 (7); IX/11 (8); IX/12 (9–11); IX/13 (12, 13)– scale 1:4

Fig. 61. Pitchers – type: IX/14 (1, 2); IX/15 (3) – scale 1:4Fig. 62. Fragmented handles of jugs and pitchers – scale 1:2Fig. 63. Cups, beakers, glasses – Type: X/1 (1, 2); X/2 (3–6);

X/3 (7); X/4 (8); X/5 (9); X/6 (10); X/7 (11); X/8(12) – scale 1:4

Fig. 64. Flasks – type XI (1–4) – scale 1:4Fig. 65. Ornaments on glazed vessels – scale 1:2Fig. 66. Ornaments on fragments of glazed vessels – scale 1:2Fig. 67. Glass vessels – drinking glasses (1–5); bottles

(6–9); fragment of mosque lamp (10) – scale 1:2Fig. 68. Metal vessels (1–3) – scale 1:2Fig. 69. Metal parts of wooden vessels (1–9, 11–16) – scale

1:2; (10) – scale 1:10; chains (17, 19) – scale 1:2Fig. 70. Construction metal – trowel (1); nails (2–5);

hinges (6–11); casings (12–14); fragmented levers(15, 16); socket for door-pivot (17) – scale 1:2

Fig. 71. Construction metal: hinges (1, 2); latches (3–5);locks (6, 7); lock fragments (8–11); keys – type: I (12–14); II (15–17); III (18) – scale 1:2

Fig. 72. Metal arrowheads – type: I (1–6); II (7, 8); III (9–11); IV (12–14); V (15, 16); VI (17); VII (18–21); VIII (22) – scale 2:3.

Fig. 73. Crossbow parts: missile heads (1–6); bone core (nut)(7, 8); hook for drawing bowstring (9) – scale 2:3;stirrup (10); toothed wheel (11); toothed levers(12, 13) – scale 1:3

244


Fig. 74. Metal spearheads – type: I (1–3); II (4); III (5);IV (6) – scale 1:2. Spear butt cap (7) – scale 1:4

Fig. 75. Single-edged sword: sword parts (1–3); stopper(4, 5); scabbard casing (6–9); scabbard tip (10, 11) – scale 1:2. Battle axe (12) – scale 1:4

Fig. 76. Metal armour plates (1–8) – scale 1:2Fig. 77. Spurs (1–6) – scale 1:2Fig. 78. Buckles and cheek-pieces (1–16) – scale 1:2Fig. 79. Fragments of bits and bridle (1–6) – scale 1:2Fig. 80. Metal fittings for horse headgear (1–6) – scale 2:3Fig. 81. Fragment of fetters (1); fetters key (2);

horseshoes (3, 4); horseshoe nail (5); tool for cleaning horse’s hoofs (6) – scale 1:3

Fig. 82. Knives – type: I (1–11); II (12–19) – scale 1:2Fig. 83. Steels and flints – steels (1–3) – scale 1:3;

flints (4–6) – scale 2:3Fig. 84. Agricultural tools – sickles (1–3);

pruning knives (4–6); scraper (7) – scale 1:3;shovel (8) – scale 1:4

Fig. 85. Fishing tackle – hooks (1–5); ceramic sinkers (6–8);stone sinker (9) – scale 2:3

Fig. 86. Spindle whorls – biconical (1–7), straight-sided(8, 9); card teeth (10–13); sewing needle(14–18); net needle (19); awls (20–22); loom parts (23–26); thimble (27); pincushion (28) – scale 2:3

Fig. 87. Scissors (1, 2) – scale 1:2Fig. 88. Leather-working tools – knives (1–4) – scale 1:2;

punches (5, 6) – scale 1:1, (7) – scale 1:2.Fig. 89. Wood-working tools – axes (1–4); chisels (5–8);

chisel-punch (9); punches (10–12); drills (13–15); plane (16, 17); curved tool (19) – scale 1:3; hammer (18) – scale 1:2.

Fig. 90. Blacksmith tools – hammer (1) – scale 1:2; rasp (2); punch (3, 4); anvil (5); pan of a scale

(6); serrated knife (7); set of tools with damaged tips (8); moulds (9, 10) – scale 2:3. Bronze and lead ingots (11, 12) – scale 1:3

Fig. 91. Chest icons (1–4); quadrangular stone plate (5) – scale 1:1

Fig. 92. Lead crosses (1, 2); lead ampulla (3); thurible lid(4); candlestick fragment (5); figure of bird (6);tongs and pincers (7, 8) – scale 2:3

Fig. 93. Jewellery and adornments – finger ring (1, 2);metal and stone pendants (3–5); silver chain link(6); neck chain fragments (7, 8); buttons (9–11)– scale 1:1

Fig. 94. Bone and antler artefacts (1–12) – scale 2:3Fig. 95. Stone artefacts – slab with a circular opening (1);

fragment of whetstone (2) – scale 1:5; grindstone (3, 4); ball (5) – scale 1:2; millstone (6) – scale 1:10

Fig. 96. Stala}, Castle, graves in Trench 2 adjacent to west rampart (1:50)

Fig. 97. Fortification at Trubarevo, planFig. 98. Fortification at Trubarevo, inner faces of north

and east wallsFig. 99. Donjon – isometric restitutionFig. 100. Glazed bowls (1–2); plate (3)Fig. 101. Glazed jugs (1–3); pitchers (4–6); baeker (7)Fig. 102. Pictoral iconsFig. 103. Laed ampullaFig. 104. Stala}, Late Antique brick kiln at the bottom

of medieval fortress, plan and sectionsFig. 105. Stala}, fragments of Early Byzantine brickFig. 106. Stala}, site Ukosa, fragments of Early Byzantine

amphora (1); fragments of medieval pottery (2, 3) – scale 1:4

Fig. 107. Stala}, site Ukosa, approximate plan of EarlyByzantine fortress

245


BIBLIOGRAFIJA

SKRA]ENICE

Arch. Iug. Archaeologia Iugoslavica, BeogradGlas SKA Glas Srpske kraljevske akademije,

BeogradGlasnik DKS Glasnik Dru{tva konzervatora Srbije,

BeogradGlasnik SAD Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva,

BeogradGlasnik SUD Glasnik Srpskog u~enog dru{tva

BeogradGodi{nik MSB Godi{nik na muzeite ot severna

B’lgarija, VarnaIstorija SN Istorija srpskog naroda, BeogradIzvestija AI Izvestija na Arheologi~eskija institut

BAN, SofijaIzvestija VAD Izvestija na Varnenskoto

arheologi~eskoto dru`estvo, VarnaMateriale Materiale Õi cercetari arheologice,

BucureÕtiMIA Materiali i issledovanija po arheologii

SSSR, Moskva – LeningradNZ Novopazarski zbornik, Novi PazarSaop{tenja Saop{tenja Republi~kog zavoda za

za{titu spomenika kulture, BeogradSCIV Studii Õi cercetari de istorie veche,

BukureÕtiVasnik VM Vesnik Vojnog muzeja, BeogradZbornik MPU Zbornik Muzeja primenjene umetnosti,

BeogradZbornik NM Zbornik Narodnog muzeja, Beograd

246

Aladòv 1991 – Z. Aladòv, Prou~vanija v’rhu starob’lgarskiteznaci. Razkopki i prou~vanija XXII, Sofija 1991, 71–154.

Alexiev 1994 – J. Alexiev, Formes et decoration de la céramiquesgraffite de Tarnovo, in: La culture materielle et l’art dans les terresBulgares VIe–XVIIe s., Sofia 1994, 92–100.

An|eli} 1973 – P. An|eli}, Bobovac i Kraljeva Sutjeska, Sarajevo1973.

An|eli} 1975 – P. An|eli}, Un aperçu de la typologie du verremédiéval en Bosnie et en Herzégovine, in: Srednjovekovno staklo naBalkanu (V–XV vek), Beograd 1975, 167–213.

Angelov 1980 – N. Angelov, Patriar{iskijat kompleks na Carevecprez XII–XIV vek, in: Carevgrad T’rnov 3, Sofija 1980, 5–213.

Antonaras 1999 – A. Antonaras, Two Venetian Vessels from Thessa-loniki, Museum of Byzantine Culture, Athens 1999, 30–40.

Antonova 1975 – V. Antonova, Arheologi~eski prou~vanija na[umenskata krepost (XII–XIV), Godi{nik MSB knj. 1, Varna 1975,17–32.

Antonova 1995 – V. Antonova, [umen i [umenskata krepost,[umen 1995.

Arheolo{ka nalazi{ta 2001 – Arheolo{ka nalazi{ta na podru~jugeneralnog plana Kru{evac do 2021. godine, Kru{evac 2001.

Arheolo{ko blago Srbije 1983 – Arheolo{ko blago Srbije. Iz mu-zejskih zbirki (D. Krsti}, M. Veli~kovi}, G. Marjanovi}-Vujovi}),Beograd 1983.

Babi} 1971 – B. Babi}, Trouvaille scellée de poterie de table byzan-tine à Skopsko Kale, Arch. Iug. XII, Beograd 1971, 45–53.

Babi} 1972 – B. Babi}, Crepulja, crepna, podnica – posebno zna-~ajan oslonac za atribuciju srednjovekovnih arheolo{kih nalazi{taBalkanskog poluostrva Slovenima poreklom sa istoka, Materijali IX,Arheolo{ko dru{tvo Jugoslavije, Prilep 1972, 101–113.

Babi} 1974 – B. Babi}, Srednjovekovno kulturno bogatstvo na SRMakedonija (katalog), Prilep 1974.

Babi} 1986 – B. Babi}, Materijalnata kultura na makedonskiteSloveni vo svetlinata na arheolo{kite istraùvanja vo Prilep, Prilep1986.

Bajalovi}-Birta{evi} 1960 – M. Bajalovi}-Birta{evi}, Srednjove-kovna nekropola u Mirijevu, Beograd 1960.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1975 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, Influ-ence du verre sur le faconnement de certains récipients en céramique,in: Srednjovekovno staklo na Balkanu (V–XV vek), Beograd1975, 177–182.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1977 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, Sred-njovekovnom Beogradu u pohode, Beograd 1977.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1978 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, Roadsand Time of Imports of Byzantine Pottery with Spiral Motifs into theBalcans, Arch Iug XIX, Beograd 1978, 64–67.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1979 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, O jed-nom omiljenom motivu srpskih srednjovekovnih grn~ara, Zbornik NMIX–X, Beograd 1979, 469–475.

247

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1980 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, Dekori-sana keramika Moravske Srbije, Starinar XXX, Beograd 1980, 49–53.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1981 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, Kera-mika u srednjovekovnoj Srbiji, Beograd 1981.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1984 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, NakitVIII–XVIII veka u Muzeju grada Beograda, Beograd 1984.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 1992 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, O na-lazima nekih predmeta u goti~kom stilu na teritoriji Srbije, Saop{te-nja XXIV, Beograd 1992, 217–222.

Bajalovi}–Hadì-Pe{i} 2003 – M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, Orna-mentation of medieval Serbian Tableware – byzantine Heritage, VIIe

Congrès International sur la Céramique Médiévale en Méditer-ranée, Thessaloniki, 11–16 Octobre 1999, Actes, tiré à part,Athènes 2003, 181–190.

Bakirtzis Ch. 1987 – Ch. Bakirtzis, Ampoules byzantines deThessalonique, L’Art de Thessalonique et des pays balkanique etles courants spirituels au XIVe siècle, Belgrade 1987, 205–209.

Bakirtzis, Papanikola-Bakirtzis 1981 – Ch. Bakirtzis, D. Papa-nikola-Bakirtzis, De la céramique byzantine en glasure à Thessalo-nique, Byzantino-bulgarica VII, Sofia 1981, 421–436.

Bank 1965 – A. Bank, Vizantijskoe iskustvo v sobranijah Sovjetsko-vo Sojuza, Moskva–Leningrad 1965.

Bara~ki 1960 – S. Bara~ki, Grupni nalaz starosrpskog gvozdenog ala-ta iz Vr{ca, Rad Vojvo|anskih muzeja 9, Novi Sad 1960, 186–195.

Bara~ki 1988 – S. Bara~ki, Krstovi iz zbirke Narodnog muzeja uVr{cu, Zbornik NM XIII–1, Beograd 1988, 171–176.

Baraschi 1977 – S. Baraschi, Ceramica din asézarea XIII–XIV, in:Pacuiul lui Soare II, BucureÕti 1977, 49–67.

Bari{i} 1974 – F. Bari{i}, O poveljama kneza Lazara i patrijarhaSpiridona, Zbornik Filozofskog fakulteta XII–1, Beograd 1974,357–377.

Barnea 1967 – I. Barnea, MeÕteÕugurile locuitorilor din aÕezareafeudala timpurie, in: Dinogetia I, BucureÕti 1967, 69–98.

Barnea 1967a – I. Barnea, Ceramica de import, in: Dinogetia I,BucureÕti 1967, 229–276.

Barnea 1989 – I. Barnea, La céramique byzantine de Dobrudà,Xe–XIIe siècles, Recherches sur la céramique byzantine, BCH suppl.XVIII, Paris–Athenes 1989, 131–142.

Btrina, Btrina 1983 – L. B×trina, A. B×trina, O m×rturiearheologic× despere relatiile internationale ale Moldavei in vremealui Bogdan I, SCIV 4, BucureÕti 1983, 326–333.

Belov 1941 – G. D. Belov, Raskopki v severnoj ~asti Hersonesa v1931–1933 gg., MIA 4, Moskva 1941.

Benaki Museum 1999 – D. Papanikola-Bakirtzis, F. N. Mavri-kiou, Ch. Bakirtzis, Byzantine Glazed Pottery in the Benaki Museum,Athens 1999.

Bénazeth 1992 – D. Bénazeth, L’art du métal au début de l’èrechrétienne, Paris 1992.

Beranová 1957 – M. Beranová, Slovanské `nové nástroje v 6.–12.století, Památky archeologické XLVIII/1, Nitra 1957, 99–117.

Bichir 1965 – Gh. Bichir, Quelques problèmes de XIII–XIV sièclesdans la plaine Valaque à la lumière des fouilles de sauvegard du villagede Bragadiru (dist. Zimnicea), Dacia IX, BucureÕti 1965, 427–439.

Biki} 1994 – V. Biki}, Srednjovekovna keramika Beograda, Beo-grad 1994.

Biki} 1996 – V. Biki}, Prilog kulturnoj stratigrafiji manastiraSvetih arhan|ela kod Prizrena, Starinar XLVII, Beograd 1996,279–286.

Biki} 1999 – V. Biki}, Glazed Pottery in the Central Balkans(11th–13th c.), Starinar XLIX, Beograd 1999, 145–154.

Biki} 2000 – V. Biki}, Vizantijski import i uticaji me|u arheolo{kimnalazima iz naselja i nekropola u Srbiji (11–15. vek) I, II, doktorskadisertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nijepublikovana.

Biki} 2003 – V. Biki}, Gradska keramika Beograda (16–17. vek),Beograd 2003.

248


Blago manastira Studenice 1988 – Blago manastira Studenice.Katalog izlo`be. Galerija SANU 63, Beograd 1988.

Blagojevi} 1972 – M. Blagojevi}, Manastirski posedi kru{eva~kogkraja, in: Kru{evac kroz vekove, Kru{evac 1972, 25–48.

Blagojevi} 1973 – M. Blagojevi}, Zemljoradnja u srednjovekovnojSrbiji, Beograd 1973.

Blagojevi} 1982 – M. Blagojevi}, Vrhovna vlast i dràvna uprava,in: Istorija SN II, Beograd 1982, 109–127.

Blagojevi} 1987 – M. Blagojevi}, Kraji{ta srednjovekovne Srbijeod 1371. do 1459. godine, Istorijski glasnik 1–2, Beograd 1987,29–42.

Blagojevi} 1996 – M. Blagojevi}, @upa Reke i »Dendra« JovanaKinama, Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 35, Beograd1996, 197–212.

Bogdanovi} 1982 – D. Bogdanovi}, Srpska knjièvnost posle Koso-va, in: Istorija SN II, Beograd 1982, 128–143.

Borisov 1989 – B. D. Borisov, \adovo 1, Mediaeval Settlementand Necropolis (11–12th Century), Tokai 1989.

Bo{kovi} 1980 – \. Bo{kovi}, Mesto Kru{evca u sistemu utvr|e-nih gradova srednjovekovne Srbije, Starinar XXX, Beograd 1980,7–11.

Bezinová 1997 – H. BÙezinová, Doklady textilní výroby v 6.–12.století na území êch, Moravy a Slovenska, Památky archeologickéLXXXVIII, Praha 1997, 124–179.

Brmboli} 1985 – M. Brmboli}, Nalazi srednjovekovnog oru|a izmanastira Namasije, Zbornik Istorijskog muzeja Srbije 22, Beo-grad 1985, 5–16.

Brmboli} 1987 – M. Brmboli}, Oru|a XIII–XVII veka u sred-njem Pomoravlju, Para}in 1987.

Brmboli} 2000 – M. Brmboli}, Srednjovekovna oru|a od gvo`|au Vojvodini, Pan~evo 2000.

Brokijer 1950 – Bertrandon de la Brokijer, Putovanje preko mora,Beograd 1950.

Bunardì} 2002 – M. Bunardì}, Katalog arheolo{kih nalaza, in:Sveti Georgije u Dabru, Priboj 2002, 127–206.

Busuioc 1975 – E. Busuioc, Ceramica de uz comun nesmalÛuitadin Moldova (seculul al XIV-lea pina la mijlocul sekolului al XVI-lea),BucureÕti 1975.

Byzance 1992 – Byzance. L’art byzantine dans les collections publi-ques francaises, Paris 1992.

Byzantine Glazed Ceramics 1999 – Byzantine Glazed Ceramics.The Art of Sgraffito, Athens 1999.

Byzantium at Princeton 1986 – Byzantium at Princeton (Catal-gue, ed. S. ]ur~i} and St. Clair), Princeton 1986.

Ceramic Art 1992 – D. Papanikola – Bakirtzis, E. DoutermanMaguire, H. Maguire, Ceramic Art from Byzantine Serres, Chicago1992.

Charleston 1983 – R. J. Charleston, New light of renaissenceGlass in England, Journal of Glass Studies 25, Corning, New York1983, 129–133.

Coma 1961 – M. ComÕa, Cu privire la semnificatia marcilor de olardin epoca feudala timpurie, SCIV XII/2, BucureÕti 1961, 291–305.

Coma 1967 – M. ComÕa, Torsul, tesutul, impletitul…, in: Dino-getia I, BucureÕti 1967, 98–122.

Constantinescu 1956 – S. Constantinescu, Pescuitul in baltileDunarii in lumina sapaturilor arheologice de la Garvan (sec. X–XII),SCIV 3–4, BucureÕti 1956, 407–419.

Constantinescu 1972 – N. Constantinescu, Coconi. Un sat dincimpia romana in epoca lui Mircea cel Batrin, BucureÕti 1972.

Cunjak 1988 – M. Cunjak, Arheolo{ka istraìvanja kompleksa ma-nastira Blagove{tenja, Viminacium 3, Poàrevac 1988, 25–44.

Cunjak 1998 – M. Cunjak, Smederevska tvr|ava, Smederevo 1998.

Cunjak 1999 – M. Cunjak, Srednjovekovno oru`je i oprema ratnikau Srbiji – arheolo{ka istraìvanja. Doktorska disertacija odbranje-na na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nije publikovana.

249

• B I B L I O G RA F I JA •

Cvetkov 1989 – V. Cvetkov, Keramika, in: Melnik I. Grad’t vpodnoìeto na Slavova krepost, Sofija 1989, 120–159.

Cvetkovi} 2002 – B. Cvetkovi}, Dve kamene ikonice iz zbirke Zavi-~ajnog muzeja u Jagodini, Starinar LII, Beograd 2002, 175–180.

ânak-Medi}, Bo{kovi} 1986 – M. ânak-Medi}, \. Bo{kovi},Arhitektura Nemanjinog doba I, ed. Spomenici srpske arhitekturesrednjega veka, korpus sakralnih gra|evina, Beograd 1986.

ângova 1962 – J. ângova, Srednovekovni or’dija na truda vB’lgarija, Izvestija AI XXV, Sofija 1962, 19–55.

ângova 1962 – J. ângova, K’m prou~vaneto na sgrafito kerami-ka v B’lgarija XII–XIV v., Arheologija 2, Sofija 1962, 25–33.

ângova 1972 – J. ângova, Srednovekovnoto seli{~e nad trakij-skija grad Sevtopolis XI–XIV vek, Sofija 1972.

ângova 1992 – J. ângova, Pernik III. Krepostta PernikVIII–XIV v., Sofija 1992.

]irkovi} 1964 – S. ]irkovi}, Stefan Vuk~i} Kosa~a, Beograd 1964.

]irkovi} 1981 – S. ]irkovi}, Ravani~ka hrisovulja, in: ManastirRavanica. Spomenica o {estoj stogodi{njici, Beograd 1981, 69–82.

]irkovi} 1982 – S. ]irkovi}, Godine krize i previranja, in: Isto-rija SN II, Beograd 1982, 47–63.

]irkovi} 1983 – S. ]irkovi}, Dve srpske povelje za Lavru, Hilan-darski zbornik 5, Beograd 1983, 91–100.

]irkovi} 1984 – S. ]irkovi}, Vladarski dvori oko jezera na Kosovu,Zbornik likovnih umetnosti 20, Novi Sad 1984, 67–72.

]orovi}-Ljubinkovi} 1959 – M. ]orovi}-Ljubinkovi}, Arheolo{-ka iskopavanja na Novom Brdu, Starinar IX–X, Beograd 1959, 329.

]orovi}-Ljubinkovi} 1962 – M. ]orovi}-Ljubinkovi}, Srpskasrednjovekovna gle|osana keramika (Srednjovekovna keramika saNovog Brda), Zbornik NM III, Beograd 1962, 165–186.

]orovi}-Ljubinkovi} 1965 – M. ]orovi}-Ljubinkovi}, Frag-ments de Verres médiévaux trouves à Novo Brdo, Journées Inter-nationales du Verre, Bruxelles 1965, 244, 1–6.

Davidson 1952 – G. Davidson, The Minor Objects, Corinth XII,Princeton 1952.

Davidson Weinberg 1981 – G. Davidson Weinberg, The Im-portance of Greece in Byzantine Glass Manufacture, in: Actes duXVe Congres International d’études byzantines II, Athens 1981,915–918.

Deroko 1950 – A. Deroko, Srednjovekovni gradovi u Srbiji,Crnoj Gori i Makedoniji, Beograd 1950.

Deroko 1985 – A. Deroko, Monumentalna i dekorativna arhi-tektura u srednjovekovnoj Srbiji, Beograd 1985.

Diaconu 1977 – P. Diaconu, Activitati economice, in: Pacuiul luiSoare II, BucureÕti 1977, 33–48.

Diaconu, Constantinescu 1960 – Gh. Diaconu, N. Constanti-nescu, Cetatea Scheia (monografia arheologica), BucureÕti 1960.

Diaconu, Vilceanu 1972 – P. Diaconu, D. Vilceanu, Pacuiul luiSoare I, BucureÕti 1972.

Dini} 1962 – M. Dini}, Za istoriju rudarstva u srednjovekovnojSrbiji i Bosni II, Beograd 1962.

Dini} 1978 – M. Dini}, Jugozapadna Srbija u srednjem veku, in:Srpske zemlje u srednjem veku, Beograd 1978, 68–83.

Dini} 1978a – M. Dini}, Brani~evo u srednjem veku, in: Srpskezemlje u srednjem veku, Beograd 1978, 84–112.

Don~eva-Petkova 1970 – L. Don~eva-Petkova, Trapeznata ke-ramika v B’lgarija prez VII–IX vek, Arheologija 1, Sofija 1970,12–25.

Don~eva-Petkova 1977 – L. Don~eva-Petkova, B’lgarska bitovakeramika prez rannoto srednevekovije, Sofija 1977.

Don~eva-Petkova 1980 – L. Don~eva-Petkova, Znaci v’rhu arhe-ologi~eski pametnici ot srednovekovna B’lgarija, Sofija 1980.

Drobna, Durdik 1957 – Z. Drobna, J. Durdik, Tracht, Wehr undWaffen des späten Mittelalters (1350–1450), Prag 1957.

250


Dymaszewska 1980 – U. Dymaszewska, Wies pelnosredniowiecznaXII–XIV w., in: Styrmen nad Jantra (Bulgaria), Warszawa 1980,247–284.

\or|evi} 1980 – S. \or|evi}, Magli~, Ra{ka ba{tina 2, Kraljevo1980, 329–333.

\or|evi} 1980a – S. \or|evi}, Koznik, Ra{ka ba{tina 2, Kra-ljevo 1980, 333–336.

\uri} 1965 – V. \uri}, Nastanak graditeljskog stila Moravske {kole,Zbornik za likovne umetnosti 1, Novi Sad 1965, 35–65.

\uri} 1974 – V. \uri}, Vizantijske freske u Jugoslaviji, Beograd1974.

Dàmbov 1991 – I. Dàmbov, Srednovekovnata krepost kraj Sopot,Plovdiv 1991.

Ercegovi}-Pavlovi} 1977/80 – S. Ercegovi}-Pavlovi}, Pazari{te– localité Pe}ina, Serbie, Novi Pazar, in: Bulletin d’AssociationInternational pour l’Histoire du Verre No 8, Liège 1977/80,236.

Ercegovi}-Pavlovi} 1980 – S. Ercegovi}-Pavlovi}, Les nécropolesromaines et médiévales de Ma~vanska Mitrovica, Sirmium XII, Beo-grad 1980.

Ercegovi}-Pavlovi} 1986 – S. Ercegovi}-Pavlovi}, Srednjovekov-na naselja i nekropole u Boljetinu i Hajdu~koj Vodenici, \erdapskesveske 1, monografije, Beograd 1986.

Ercegovi}-Pavlovi}, Mini} 1986 – S. Ercegovi}-Pavlovi}, D.Mini}, Site d’habitation médiéval à Velesnica, \erdapske sveske III,Beograd 1986, 289–301.

Filipovi} 1951 – M. Filipovi}, @enska keramika kod balkanskihnaroda, Etnografski institut knj. 2, SANU, Posebna izdanja knj.CLXXXI, Beograd 1951, 1–185.

Filipovi} N. 1971 – N. Filipovi}, Princ Musa i {ein Bedreddin,Sarajevo 1971.

Florescu 1958 – R. Florescu, Ceramica feudala timpurie de laCapidava, in: Capidava I, BucureÕti 1958, 153–210.

Forrer, Zschille 1891 – R. Forrer, R. Zschille, Der Sporn in seinenFormenetwicklung, Berlin 1891.

Franz 1938 – M. A. Franz, Middle Byzantine Pottery in Athens,Hesperia VII, Athens 1938, 429–467.

Frýda 1983 – F. Frýda, Nálezy stÙedovÝkého dÙeva z PlznÝ, Archa-eologia historica 8, Brno 1983, 287–297.

Gasparetto 1974 – A. Gasparetto, La verrerie vénetienne et sesrelations avec le Levant Balcanique au moyen âge, in: Srednjovekov-no staklo na Balkanu (V–XV vek), Beograd 1974, 143–154.

Genova 1981 – E. Genova, Nikopolskoto s’krovi{~e XIII–XIV vek(katalog), Sofija 1981.

Genova 1983 – E. Genova, K’snosrednovekovna keramika s risu-vana ukrasa ot T’rnovo, Vekove kn. 2, Sofija 1983, 66–70.

Genova 1989 – E. Genova, Keramikata ot srednovekovnata kre-post Pleven, Izvestija NI VIII, Sofija 1989, 53–76.

Georgieva 1974 – S. Georgieva, Keramikata od dvoreca na Care-vec, in: Carevgrad T’rnov 2, Sofija 1974, 7–186.

Georgieva 1985 – S. Georgieva, Gr’n~arstvo, in: Srednovekov-nijat êrven I, Sofija 1985, 133–165.

Georgieva, Dimova 1967 – S. Georgieva, V. Dimova, Zam’k’t vsrednovekovnija grad êrven, Izvestija AI XXX, Sofija 1967, 5–26.

Golubeva 1974 – L. A. Golubeva, Grafiti i znaki prjaslic iz Be-loezera, in: Kultura srednevekovoj Rusi, Leningrad 1974,18–22.

Gruji} 1955 – R. Gruji}, Ruska vlastelinstva po Srbiji, Istorijski~asopis V, Beograd 1955, 53–77.

Han 1969 – V. Han, Problemi oko porekla i stila srednjovekovnogstakla iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Zbornik MPU 13, Beograd1969, 7–30.

Han 1975 – V. Han, Une trouvaille de verre syrien du XIV siècle enSerbie, in: Srednjovekovno staklo na Balkanu (V–XV vek), Beo-grad 1975, 91–99.

251


Han 1978 – V. Han, Zna~aj nalaza stakla na Beogradskoj tvr|avi,Godi{njak grada Beograda XXV, Beograd 1978, 169–176.

Han 1980 – V. Han, Neke karakteristike srednjovekovnog stakla naBalkanu, Balcanica XI, Beograd 1980, 45–62.

Han 1980a – V. Han, Nalazi srednjovekovnog i novijeg stakla uPolimlju, Simpozijum »Seoski dani Sretena Vukosavljevi}a« VIII,Prijepolje 1980, 173–184.

Han 1981 – V. Han, Tri veka dubrova~kog staklarstva (XIV–XVI),Beograd 1981.

Han 1983 – V. Han, Srednjovekovna staklena ~a{a iz sela Trnave(Razmatranja o tipologiji ~a{a sa rebrima), Zbornik radova Narod-nog muzeja XIII, ^a~ak 1983, 19–32.

Hayes 1992 – J. W. Hayes, Excavations at Sarachane in Istambul,vol. 2. The Pottery, Princeton–Washington 1992.

Hensel 1967 – W. Hensel, Polska przed tyslacem lat, Wrocßaw–Warszawa–Kraków 1967.

Herrmann 1965 – J. Herrmann, Kultur und Kunst der Slawenin Deutschland, Berlin 1965.

Hilczerówna 1956 – Z. Hilczerówna, Ostrogi polskie z X–XIIIwieku, PoznaÓ 1956.

Holl 1963 – I. Holl, Középkori cserépedények a Budai Várpalo-tából (XIII–XV század), Budapest régeségei XX, Budapest 1963,335–394.

Holl-Gyürky 1986 – K. Holl-Gyürky, The Use of Glass in MedievalHungary, Journal of Glass Studies 28, Corning, New York 1986,70–81.

Hrubý 1957 – V. Hrubý, Slovanské kostÝné pÙédmÝty a jejich výro-ba na MoravÝ, Památky archeologické XLVIII–1, Praha 1957,118–217.

Ivkovi} 1988 – Z. Ivkovi}, Kadionice i njihove likovne predstave usrednjovekovnoj Srbiji, Ra{ka ba{tina 3, Kraljevo 1988, 103–118.

Jakobson 1950 – A. L. Jakobson, Srednovekovij Hersones (XII–XIVvv.), MIA 17, Moskva 1950.

Jakobson 1970 – A. L. Jakobson, Rannesrednevekovie sel’skie po-selenija jugo-zapadnoj Tavriki, Leningrad 1970.

Jakobson 1979 – A. L. Jakobson, Keramika i kerami~eskoe pro-izvodstvo srednevekovoj Tavriki, Leningrad 1979.

Jankovi} \. 1974 – \. Jankovi}, Srednjovekovna grn~arija donjegsrpskog Podunavlja, Balcanoslavica 3, Prilep 1974, 89–112.

Jankovi} M. 1974 – M. Jankovi}, The Ceramic Ware of the Lover--Danube Basin, Balcanoslavica 3, Prilep 1974, 75–87.

Jankovi} M. 1984 – M. Jankovi}, Arheolo{ka istra`ivanja u ma-nastiru Trono{i, Saop{tenja XVI, Beograd 1984, 141–170.

Jankovi} M. et \. 1978 – M. et \. Jankovi}, Communication surles recherches antérieures dans la ville Vi{esav pre de Tekija, Balcano-slavica 7, Prilep 1978, 155–167.

Jankovi} M i \. 1990 – M. i \. Jankovi}, Sloveni u jugosloven-skom Podunavlju, Beograd 1990.

Janc 1961 – Z. Janc, Ornamenti fresaka iz Srbije i Makedonije odXII do sredine XV veka, Beograd 1961.

Janc 1972–73 – Z. Janc, Jedna alatka iz XIV veka, Zbornik MPU16–17, Beograd 1972–73, 89–94.

Janc 1974 – Z. Janc, Ko`ni povezi srpske }irilske knjige, Beograd1974.

Janc 1977 – Z. Janc, Ornamenti na zidnom slikarstvu, in: Istorijaprimenjene umetnosti kod Srba I, Beograd 1977, 265–280.

Je` 1994 – @. Je`, Crkva u Gra~anici, Glasnik DKS 18, Beograd1994, 109–113.

Jeremi} 2001 – M. Jeremi}, Brick Kilns in Sirmium, Starinar L,Beograd 2001, 131–154.

Jeremi} 2006 – M. Jeremi}, Opeke Cari~inog grada, in: Ni{ i Vi-zantija. Zbornik radova IV, Ni{ 2006, 213–227.

Jire~ek 1922, 1923 – K. Jire~ek, J. Radoni}, Istorija Srba I–IV,Beograd 1922, 1923.

252


Jire~ek 1959 – K. Jire~ek, Stojan Novakovi}, Srbi i Turci XIV i XVveka, in: Zbornik Konstantina Jire~eka, Beograd 1959, 445–454.

Josifova 1982 – M. Josifova, Srednovekovna keramika ot Kaliakra,Arheologija 3–4, Sofija 1982, 58–71.

Jotov, Atanasov 1998 – V. Jotov, G. Atanasov, Skala. Krepost otX–XI vek, do s. Kladenci, Tervelsko, Sofija 1998.

Jovanovi} 1988 – V. Jovanovi}, Razmatranja o srednjovekovnojnekropoli Lukovit – Mu{at kod Love~a u Bugarskoj, Starinar XXXVII,Beograd 1988, 111–132.

Jovanovi} 1989 – V. Jovanovi}, Staklena fiola sa Taba~ine na Pa-zari{tu, Glasnik SAD 5, Beograd 1989, 100–107.

Jovanovi} 1995 – V. Jovanovi}, Srednjovekovna tvr|ava Bovankod Aleksinca, Glasnik DKS 19, Beograd 1995, 109–115.

Jovanovi} 1995–96 – V. Jovanovi}, Praporci u ju`noslovenskimnekropolama, Rad muzeja Vojvodine 37–38, Novi Sad 1995–96,83–110.

Jovanovi}, Mini}, Ercegovi}-Pavlovi} 1990 – V. Jovanovi},D. Mini}, S. Ercegovi}-Pavlovi}, Nekropole srednjovekovnog Trgo-vi{ta, NZ 14, Novi Pazar 1990, 19–44.

Juri{i} 1983 – A. Juri{i}, Motiv volute i rozete na keramici sa uègpodru~ja srednjovekovne Ra{ke, Saop{tenja XV, Beograd 1983,181–194.

Juri{i} 1989 – A. Juri{i}, Gradac. Rezultati arheolo{kih radova.Beograd 1989.

Juri{i} 1991 – A. Juri{i}, Nova Pavlica, Beograd 1991.

Kali} 1978 – J. Kali}, Was verstand man in den mittelalterlichenserbischen Stadten unter »Kula«, Balcanoslavica 7, Prilep 1978,15–24.

Kali} 1978a – J. Kali}, Srbija i Beograd po~etkom XV veka, Godi-{njak grada Beograda XXV, 1978, 97–105.

Kali} 1982 – J. Kali}, Snaènje Despotovine, in: Istorija SN II,Beograd 1982, 88–99.

Kanic 1991 – F. Kanic, Srbija. Zemlja i stanovni{tvo od rimskogdoba do kraja XIX veka I–II, Beograd 1991.

Katani} 1988 – N. Katani}, Dekorativna kamena plastika Morav-ske {kole, Beograd 1988.

Kirpi~nikov 1958 – A. N. Kirpi~nikov, Metatel’naja artillerijadrevnej Rusi, MIA 77, Moskva 1958, 38–47.

Kirpi~nikov 1966 – A. N. Kirpi~nikov, Drevnerusskoe oruìe 2,Arheologija SSSR El–36, Moskva–Leningrad 1966.

Kirpi~nikov 1971 – A. N. Kirpi~nikov, Drevnerusskoe oruìe 3,Arheologija SSSR El–36, Leningrad 1971.

Kirpi~nikov 1973 – A. N. Kirpi~nikov, Snarjaènie vsadnika iverhnogo konja na Rusi IX–XIII vv., Arheologija SSSR El–36,Leningrad 1973.

Kol~in 1953 – B. A. Kol~in, Masterstvo drevnerusskih kuznecov. Posledam drevnih kul’tur, in: Drevnaja Rus, Moskva 1953, 155–186.

Kol~in 1959 – B. A. Kol~in, @elezoobrabotivaju{~eje remeslo Nov-goroda Velikovo, Trudi novgorodskoj arheologi~eskoj ekspediciji II,MIA 65, Moskva 1959, 7–120.

Kol~in 1968 – B. A. Kol~in, Novgorodskie drevnosti (derevjannieizdelija), Arheologija SSSR El–55, Moskva 1968.

Konstantin Filozof 1875 – Konstantin Filozof i njegov @ivot Ste-fana Lazarevi}a, despota srpskog (izd. V. Jagi}), Glasnik SUD 42,Beograd 1875, 223–328.

Konstantin Filozof 1936 – Konstantin Filozof, @ivot despotaStefana Lazarevi}a, Stare srpske biografije (prevod L. Mirkovi}),Beograd 1936, 43–125.

Kova~evi} 1967 – M. Kova~evi}, Srednjovekovna tvr|ava Kru{evac,Starinar XVII, Beograd 1967, 137–142.

Kova~evi} 1980 – M. Kova~evi}, Profana arhitektura srednjove-kovnog Kru{evca, Starinar XXX, Beograd 1980, 13–29.

Kova~evi} J. 1953 – J. Kova~evi}, Srednjovekovna no{nja balkanskihSlovena, Beograd 1953.

253


Kova~evi}-Koji} 1982 – D. Kova~evi}-Koji}, Privredni uspon, in:Istorija SN II, Beograd 1982, 100–127.

Kriànac 2001 – M. Kriànac, Srednjovekovno staklo iz katedralesvetog Tripuna u Kotoru, Beograd 2001.

Kurnatowska 1973 – Z. Kurnatowska, Elementy uzbrojenia ioporzadzenia jezdieckiego z wczesnosredniowiecznego grodziska wStyrmen w Bulgarii, Slavia Antiqua XX, Warszawa–PoznaÓ 1973,87–124.

Kurnatowska 1980 – Z. Kurnatowska, Gród z czasów pierwszegopanstwa bulgarskiego IX–XI w. (faza II), Styrmen nad Jantra,Wrocßaw–Warszawa–Kraków–GdaÓsk 1980, 69–97.

Kuzmanovi} 1984 – J. Kuzmanovi}, Srednjovekovno utvr|enje,in: Arheolo{ka istraìvanja Hisara (katalog izlo`be), Prokuplje1984, 13–37.

Kuzmanovi}-Cvetkovi} 1999 – J. Kuzmanovi}-Cvetkovi}, Sred-njovekovno utvr|enje u Prokuplju, Prokuplje u praistoriji, antici isrednjem veku, Prokuplje 1999, 179–194.

Kvinto 1978 – L. Kvinto, Srednovekovni tuhli s klejma i znaci otc’rkvata »Sv. Dimit’r« v’v Veliko T’rnovo, Arheologija 2, Sofija 1978,40–57.

Leonid 1868 – Arh. Leonid, Stara srpska pisma iz ruskog mana-stira sv. Pantelejmona u Svetoj Gori, Glasnik SUD knj. VII, sveskaXXIV, Beograd 1868, 231–295.

Les outils 1986 – Les outils dans les Balkans du moyen âge à nosjours, I Nomenclature et forme, éd. A. Guillou, Paris 1986.

Ljubinkovi} 1970 – M. Ljubinkovi}, Nekropola crkve sv. Petrakod Novog Pazara, Zbornik NM VI, Beograd 1970, 169–249.

MacKay 1967 – T. Stillwell MacKay, More Byzantine and FrankischPottery from Corinth, Hesperia XXXVI–3, Athens 1967, 249–320.

Madas 1974 – D. Madas, Arheolo{ki radovi u manastiru Ravanici(1967–1971), Saop{tenja X, Beograd 1974, 77–85.

Madas 1979 – D. Madas, Trial Researches at the medieval Town ofPetrus, Balcanoslavica 8, Prilep 1979, 37–45.

Ma|arsko zlatarstvo 1968 – Ma|arsko zlatarstvo (katalog iz-lo`be), Beograd–Zagreb 1968.

Makarova 1967 – T. I. Makarova, Polivnaja posuda. Iz istorii ke-rami~eskogo importa i proizvodstva drevnej Rusi, Arheologija SSSREl–38, Moskva 1967.

Maksimovi} 1977 – J. Maksimovi}, Kamen, in: Istorija prime-njene umetnosti kod Srba I, Beograd 1977, 237–247.

Maksimovi} Lj. 1983 – Lj. Maksimovi}, Srbija i pravci vizan-tijskih pohoda u XII veku, Zbornik radova Vizantolo{kog instituta22, Beograd 1983, 7–18.

Manastir Mile{eva 1995 – Manastir Mile{eva. Istraìvanje i obno-va (O. Kandi}, D. Mini}, E. Pejovi}). Katalog izlo`be. Beograd– Prijepolje 1995.

Manojlovi}, \ori} 1989 – V. Manojlovi}, M. \ori}, Srednjove-kovna grn~arija sa lokaliteta Horreum Margi – Ravno – ]uprija,Vesnik VM 33, Beograd 1989, 37–48.

Marjanovi}-Vujovi} 1977 – G. Marjanovi}-Vujovi}, Krstovi odVI do XII veka iz zbirke Narodnog muzeja, Beograd 1977.

Marjanovi}-Vujovi} 1984 – G. Marjanovi}-Vujovi}, Trnjane.Srpska nekropola (kraj XI – po~etak XIII veka), Beograd 1984.

Matei 1963 – M. Matei, ContribuÛii arheologice la istoria orasuluiSuceava, BucureÕti 1963.

Medvedev 1959 – A. F. Medvedev, Oruìe Novgoroda Velikogo,Trudi Novgorodskoj ekspedicii II, MIA 65, Moskva 1959,121–191.

Medvedev 1966 – A. F. Medvedev, Ru~noe metatelnoe oruìe,Moskva 1966.

Megaw 1975 – A. H. S. Megaw, An Early Thirteenth-CenturyAegean Glazed Ware, Studies in Memory of David Talbot Rice,1975, 34–45.

Megaw 1989 – A. H. S. Megaw, Zeuxippus Ware Again, in:Recherches sur la céramique byzantine, Paris–Athenes 1989,259–266.

254


Mihalj~i} 1982 – R. Mihalj~i}, Kosovska bitka, in: Istorija SN II,Beograd 1982, 36–46.

Mili}evi} 1876 – M. \. Mili}evi}, Kneèvina Srbija, Beograd 1876.

Milosavljevi} 1993 – B. Milosavljevi}, Ma~evi u zbirkama Voj-nog muzeja, katalog, Beograd 1993.

Milovanovi} 1986 – D. Milovanovi}, Umetni~ka obrada nepleme-nitih metala na tlu Srbije (od antike do 1690. godine), Beograd 1986.

Milo{evi} D. 1980 – D. Milo{evi}, Umetnost u srednjovekovnojSrbiji od 12. do 17. veka (katalog), Beograd 1980.

Milo{evi} D. 1990 – D. Milo{evi}, Nakit od XII do XV veka izzbirke Narodnog muzeja, Beograd 1990.

Milo{evi} G. 1997 – G. Milo{evi}, Stanovanje u srednjovekovnojSrbiji, Beograd 1997.

Mini} 1974 – D. Mini}, Les problèms de datation des céramiquesdu site d’habitation médiévale à Ribnica, Balcanoslavica 3, Prilep1974, 59–72.

Mini} 1977 – D. Mini}, Arheolo{ka istraìvanja srednjovekovnihseoskih naselja u Srbiji od X do XIV veka, doktorska disertacija odbra-njena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1977. godine. Nijepublikovana.

Mini} 1978 – D. Mini}, Kerami~ke posude kao grobni prilozi nasrednjovekovnim nekropolama u Srbiji, Godi{njak grada BeogradaXXV, Beograd 1978, 87–95.

Mini} 1980 – D. Mini}, Le site d’habitation de Ma~vanska Mitro-vica, Sirmium XI, Beograd 1980.

Mini} 1980a – D. Mini}, Prilog datovanju srednjovekovne kerami-ke iz Kru{evca, Arheolo{ka istraìvanja Kru{evca i Moravske Srbi-je, Starinar XXX, Beograd 1980, 43–47.

Mini} 1982 – D. Mini}, Staklena ~a{a iz srednjovekovnog Trgovi{ta,NZ 6, Novi Pazar 1982, 19–21.

Mini} 1984 – D. Mini}, Pore~ka Reka, srednjovekovno naselje i ne-kropola, Starinar XXXIII–XXXIV, Beograd 1984, 293–296.

Mini} 1984a – D. Mini}, Ribnica – praistorijsko i anti~ko nalazi{te,srednjovekovno naselje sa nekropolom, Starinar XXXIII–XXXIV, Beo-grad 1984, 259–263.

Mini} 1984b – D. Mini}, Ostava nakita iz srednjovekovnog Trgo-vi{ta kod Novog Pazara, NZ 8, Novi Pazar 1984, 23–37.

Mini} 1984–85 – D. Mini}, The Role of Stala} in Serbia of PrinceLazar, Balcanoslavica 11–12, Prilep 1984–85, 147–152.

Mini} 1988 – D. Mini}, Spiralno uvijena ìca na srednjovekovnomnakitu iz Srbije, Starinar XXXVIII, Beograd 1988, 73–81.

Mini} 1989 – D. Mini}, Boca i kandila iz crkve 3 u Trgovi{tu, NZ13, Novi Pazar 1989, 59–69.

Mini} 1990 – D. Mini}, Srednjovekovno utvr|enje u Trubarevu,Glasnik SAD 6, Beograd 1990, 140–145.

Mini} 1991 – D. Mini}, Ciglarska pe} iz Stala}a, Starinar XL–XLI,Beograd 1991, 309–315.

Mini} 1996 – D. Mini}, Nouvelle variante de boucles d’oreillemédiévales à trois fraises en Serbie, Starinar XLVII, Beograd 1996,169–175.

Mini} 1999 – D. Mini}, Circles Painted Wite Slip on MedievalPottery in Serbia, Starinar XLIX, Beograd 1999, 229–236.

Mini} 2000 – D. Mini}, Arheolo{ki podaci o manastiru @i~i, in:Manastir @i~a. Zbornik radova, Kraljevo 2000, 221–246.

Mini} 2003 – D. Mini}, Olovna ampula iz Stala}a, in: Spome-nica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 229–233.

Mini}, Ercegovi}-Pavlovi} 1986 – D. Mini}, S. Ercegovi}-Pav-lovi}, Recherches archeologiques sur le site »Biljevina«, \erdapskesveske III, Beograd 1986, 304–307.

Mini}, Vukadin, \or|evi} 1975 – D. Mini}, O. Vukadin, S.\or|evi}, Srednjovekovni grad Stala}, Ra{ka ba{tina I, Kraljevo1975, 185–198.

Mi{i} 1987 – S. Mi{i}, Pohod sultana Muse na Despotovinu 1413.godine i isto~na srpsko-turska granica, Istorijski glasnik 1–2, Beo-grad 1987, 75–88.

255


Mi{i} 1994 – S. Mi{i}, Gajenje i prerada lana i konoplje u SrbijiXIV–XVI veka, Istorijski ~asopis XXXIX, Beograd 1994, 47–57.

Mir~ev, Ton~eva, Dimitrov 1962 – M. Mir~ev, G. Ton~eva, D.Dimitrov, Bizone – Karvuna, Izvestija VAD XIII, Varna 1962,21–109.

Moravska Srbija, ljudi i dela 1971 – Moravska Srbija, ljudi idela (katalog), Kru{evac 1971.

Morgan 1942 – C. H. Morgan, The Byzantine Pottery, Corinthvol. XI. The American School of Classical Studies at Athenes,Cambrige, Massachusetts 1942.

Moutosopoulos 1972 – N. C. Moutosopoulos, Fouilles de labasilique de saint Achillée dans l’ile du meme nom du lac de la PetitePrespa, Thessalonique 1972.

Musianowicz 1959 – K. Musianowicz, Potkowy konskie zrodlemdo zagadenien handlu w okresie wczesnosredniowiecznym, Z otchlaniwiekow XXV/4, Wrocßaw–PoznaÓ 1959.

Müller 1975 – R. Müller, Die Datierung der mittelalterlicheneisengerätfunde in Ungarn, Acta Archaeologica XXVII/1–2, Buda-pest 1975, 59–102.

Nekuda 1975 – V. Nekuda, Pfaffenschlag, in: Zaniklá stÙedovÝkáves u Slavonic, Studia Musei Moraviae, Brno 1975.

Nekuda 1985 – V. Nekuda, Mstenice 1, Brno 1985.

Nekuda, Reichertová 1968 – V. Nekuda, K. Reichertová, StÙe-dovÝká keramika v êchách a na MoravÝ, Brno 1968.

Nenadovi} 1963 – S. Nenadovi}, Prilog prou~avanju gradaResave, Vesnik VM 8–9, Beograd 1963, 305–320.

Ne{eva 1985 – V. Ne{eva, Metaloobrabotvane, juvelirstvo, preda-~estvo, {iva~estvo, t’ka~estvo i obu{tarstvo. Obrabotka na kost, d’rvoob-rabotvane. Selskoto stopanstvo i ribolov, in: êrven I, Sofija 1985,166–216.

Nikolaeva 1983 – T. V. Nikolaeva, Drevnerusskaja melkaja plas-tika iz kamnja, XI–XV vv., Arheologija SSSR El–60, Moskva1983.

Nikolescu 1960 – C. Nikolescu, La céramique roumaine émailléedu Moyen–âge a la lumière des dernières recherches, Byzantinosla-vica XXI–2, Prague 1960, 260–273.

Nicolle 1999 – D. Nicolle, Arms and Armour of the Crusading Era,1050–1350, Islam, Eastern Europa and Asia, London, Pennsylvania1999.

Nikoli} D. 1956 – D. Nikoli}, Tipolo{ki razvoj mamuze odXIV–XX veka, sa osvrtom na zbirku mamuza u Vojnom muzeju,Vesnik VM 3, Beograd 1956, 61–79.

Nikoli} M. 1972 – M. Nikoli}, Karta Srbije \akoma Kantelijada Vinjole iz 1689. godine, Istorijski ~asopis XIX, Beograd 1972,101–133.

Nikolova 1974 – Ja. Nikolova, Doma{nijat bit i v’or’ènieto v dvo-reca na Carevec spored arheologi~eskija materijal, Carevgrad T’rnov2, Sofija 1974, 187–392.

Novakovi} 1877 – St. Novakovi}, Zemlji{te radnje Nemanjine,Godi{njica Nikole ûpi}a Ia, Beograd 1877, 163–243.

Novakovi} 1908 – St. Novakovi}, Ohridska arhiepiskopija upo~etku XI veka, Glas SKA 76, Beograd 1908, 1–62.

Novakovi} 1912 – St. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih drà-va srednjega veka, Beograd 1912.

Ognenova, Georgieva 1955 – L. Ognenova, S. Georgieva, Ras-kopkite na manastira pod V’lka{ina v Preslav prez 1948–1949, Izve-stija AI XX, Sofija 1955, 373–414.

Ognenova-Marinova 1984 – L. Ognenova-Marinova, Drebninahodki, terakoti, skulpturi, in: Sevtopolis 1, Sofija 1984, 159–227.

Oto-Dorn 1971 – K. Oto-Dorn, Islamska umetnost, Novi Sad1971.

Papanikola-Bakirtzis 1996 – D. Papanikola-Bakirtzis, Medievalglazed Pottery of Ciprus: Paphos and Lapithos ware, Thessalonique1996 (rezime).

Pavlovi} 1975 – D. Pavlovi}, Prilog prou~avanju slikanih dekoraci-ja fasada srpskih srednjovekovnih crkava sa podru~ja Zapadne Morave,Ra{ka ba{tina 1, Kraljevo 1975, 199–202.

256


Pavlovi} L. 1958 – L. Pavlovi}, De~anske ampule, ZbornikMPU 3–4, Beograd 1958, 101–104.

Pejovi} 1997 – E. Pejovi}, Manastir Kaleni}. Rezultati sonda`niharheolo{kih istraìvanja, Glasnik SAD 13, Beograd 1997, 223–231.

Petkovi} 1922 – V. Petkovi}, Manastir Ravanica, Beograd 1922.

Petri~ioli 1986/87 – S. Petri~ioli, Nekoliko rijetkih primjerakamajolike 15. stole}a iz Zadra, Prilozi povjesti umjetnosti u Dalma-ciji 26, Split 1986/87, 183–193.

Petrovi} 1957 – \. Petrovi}, Samostreli iz zbirke Vojnog muzejaJNA, Vesnik VM 4, Beograd 1957, 125–151.

Petrovi} 1966 – \. Petrovi}, Neki podaci o izradi topovskih kugliu Srbiji i Bosni u XV u XVI veku, Vesnik VM 11–12, Beograd1966, 162–180.

Petrovi} 1970 – \. Petrovi}, Ratne sprave XIV veka prema du-brova~koj arhivskoj gra|i, Vesnik VM 16, Beograd 1970, 37–66.

Petrovi} 1976 – \. Petrovi}, Dubrova~ko oru`je, Beograd 1976.

Petrovi} 1977 – \. Petrovi}, Oru`je, in: Istorija primenjeneumetnosti kod Srba I, Beograd 1977, 123–137.

Petrovi} 1996 – \. Petrovi}, Oru`je Srbije i Evropa XII–XIVveka, in: Evropa i Srbija, zbornik radova, knj. 13, Beograd 1996,143–164.

Phillipe 1970 – J. Phillipe, Le mond Byzantin dans l’histoire de laverrerie (V–XVI siècle), Bologna 1970.

Pisarev 1976 – At. Pisarev, Olovna ampula ot h’lma »Carevec« v’vV. T’rnovo, Arheologija 1, Sofija 1976, 46–49.

Pletneva 1967 – S. A. Pletneva, Ot ko~evii k gorodam, Saltovo-majackaja kultura, Moskva 1967.

Polla 1971 – B. Polla, Ke`marok. Výsledky historicko-archeologi-ckého výskumu, Bratislava 1971.

Popesku, Constantinescu, Diaconu, Morintz 1959 – D. Po-pesku, N. Constantinescu, Gh. Diaconu, S. Morintz, Santierul

arheologic TirgÕor, Materiale Õi cercetari arheologice VI, Bucu-reÕti 1959, 727–745.

Popovi} 1978 – M. Popovi}, La résidence du despot \ura|Brankovi} dans le chatelet de la fortresse de Smederevo, Balcano-slavica 7, Prilep 1978, 101–112.

Popovi} 1981 – M. Popovi}, Arheolo{ka iskopavanja u manastiruPavlovcima, Saop{tenja XIII, Beograd 1981, 115–125.

Popovi} 1982 – M. Popovi}, Beogradska tvr|ava, Beograd 1982.

Popovi} 1989 – M. Popovi}, Utvr|enja Moravske Srbije, in: Sve-ti knez Lazar, spomenica o {estoj stogodi{njici Kosovskog boja1389–1989, Beograd 1989, 71–87.

Popovi} 1991 – M. Popovi}, Arheolo{ka istraìvanja u StudeniciII, Glasnik DKS 15, Beograd 1991, 44–46.

Popovi} 1992 – M. Popovi}, Zapadna kapija Gornjeg gradaBeogradske tvr|ave, Saop{tenja XXIV, Beograd 1992, 179–192.

Popovi} 1995 – M. Popovi}, Uì~ki grad, Beograd–Uìce 1995.

Popovi} 1999 – M. Popovi}, Tvr|ava Ras, Beograd 1999.

Popovi}, Biki} 2004 – M. Popovi}, V. Biki}, Kompleks srednjo-vekovne mitropolije u Beogradu, Beograd 2004.

Popovi}, Ivani{evi} 1988 – M. Popovi}, V. Ivani{evi}, Grad Bra-ni~evo u srednjem veku, Starinar XXXIX, Beograd 1988, 125–176.

Popovi} I. 1988 – I. Popovi}, Anti~ko oru|e od gvo`|a u Srbiji,Beograd 1988.

Popovi} S. 1994 – S. Popovi}, Krst u krugu, Beograd 1994.

Popovi} V. 1934 – V. Popovi}, Putopis dr Brauna, Glasnik Isto-rijskog dru{tva u Novom Sadu VII/1–3, Novi Sad 1934.

Premovi}-Aleksi} 2003 – D. Premovi}-Aleksi}, Srednjovekovnahumka na lokalitetu Kobiljka kod Sjenice, in: Spomenica JovanaKova~evi}a, Beograd 2003, 337–351.

Radojkovi} 1969 – B. Radojkovi}, Nakit kod Srba, Beograd 1969.

257


Radojkovi} 1970 – B. Radojkovi}, Neki primerci vizantijskihkamenih ikonica, Zbornik MPU 14, Beograd 1970, 19–30.

Radojkovi} 1977 – B. Radojkovi}, Sitna plastika u staroj srpskojumetnosti, Beograd 1977.

Radojkovi} 1977a – B. Radojkovi}, Metal srednjovekovni, in: Isto-rija primenjene umetnosti kod Srba I, Beograd 1977, 79–120.

Radojkovi} 1978 – B. Radojkovi}, Uvoz srednjovekovnih bakar-nih i bronzanih predmeta iz Evrope na teritoriju Beograda i Srbije,Godi{njak grada Beograda XXV, Beograd 1978, 177–184.

Ra{ev 1979 – R. Ra{ev, Za glinenite b’klici v srednovekovna B’lga-rija, in: Pliska – Preslav I, Sofija 1979, 206–210.

Ra{kovi} 2002 – D. Ra{kovi}, Ranovizantijski arheolo{ki lokali-teti i komunikacije u {irem kru{eva~kom okru`ju, in: Tre}a jugoslo-venska konferencija vizantologa (Kru{evac 10–13. maj 2000),Beograd–Kru{avac 2002, 29–73.

Ra{kovi} 2003 – D. Ra{kovi}, Anti~ko oru|e od gvo`|a u zbirciNarodnog muzeja Kru{evac, Kru{eva~ki zbornik 9–10, Kru{evac2003, 81–100.

Ra{kovi}, \oki} 1997 – D. Ra{kovi}, N. \oki}, Rezultati re-kognosciranja anti~kih nalazi{ta i komunikacija na podru~ju ju`nogTemni}a, Glasnik SAD 13, Beograd 1997, 135–146.

Ribakov 1948 – B. A. Ribakov, Remeslo, in: Istorija kulturidrevnej Rusi, Moskva 1948.

Rice 1930 – D. T. Rice, Byzantine Glazed Pottery, Oxford 1930.

Rizni} 1891 – M. Rizni}, Starine u planini Mojsinji i okolini,Starinar VIII, Beograd 1891, 44–64.

Roman~uk 2003 – A. Roman~uk, Befunde der glasierten Keramikder spätbyzantinischen Zeit in Chersonesos; Ortliche Herstellung undImport, in: VIIe Congrès International sur céramique médiéval enMéditerranée (Thessaloniki, 11–16. oktobr 1966), Athèns 2003,101–114.

Romano 1994 – I. Romano, A Hellenistic Deposit from Corinth,Hesperia 63–1, Athenes 1994, 57–114.

Ruttkay 1975 – A. Ruttkay, Waffen und Reiterausrüstung des 9.bis zur ersten Hälfte des 14. Jahrhunderts in der Slowakei, Slovenskaarcheologia XXIII–1, Bratislava 1975, 119–216.

Ruttkay 1976 – A. Ruttkay, Waffen und Reiterausrüstung des 9.bis zur Ersten Hälfte des 14. Jahrhunderts in der Slowakei II, Sloven-ska archeologia XXIV–2, Bratislava 1976, 245–395.

Sebestiyen 1932 – K. Sebestiyen, A »Sagittis Hungarirum« – AMagyarok ijja es nyila (Bogen und Pfeil der alten Ungarn), Dolgo-zatok VIII, 1–2, Szeged 1932.

Simi} 1984 – G. Simi}, Goluba~ki grad, Starinar XXXIII–XXXIV,Beograd 1984, 71–86.

Simi} 1990–1991 – G. Simi}, Palata Goluba~kog grada, Saop{te-nja XXII–XXIII, Beograd 1990–1991, 77–101.

Simi} 1992 – G. Simi}, Despotova kula u Resavi, Saop{tenjaXXIV, Beograd 1992, 63–79.

Slav~ev 1978 – P. Slav~ev, Za kerami~noto proizvodstvo v sredno-vekovnija Carevec, Arheologija XX, kn. 4, Sofija 1978, 49–54.

Slivka 1983 – M. Slivka, Výrobky z kosti a parohu na Slovensku,Archaeologia historica 8, Brno 1983, 327–346.

Soteriou 1952 – G., M. Soteriou, La basilique de st. Demetriusde Thessalonique, Athenes 1952 (rezime).

Spremi} 1972 – M. Spremi}, Kru{evac u XIV i XV veku, in:Kru{evac kroz vekove, Kru{evac 1972, 9–24.

Spremi} 1982 – M. Spremi}, Po~etak vladavine \ur|a Branko-vi}a, Istorija SN II, Beograd 1982, 218–229.

Srednjovekovni Stala} 1979 – Srednjovekovni Stala} (katalog),Kru{evac 1979.

Stan~eva 1964 – M. Stan~eva, Srednovekovna sgrafito keramikaot Sofija, in: Serdika I, Sofija 1964, 169–193.

Stan~eva 2000 – M. Stan~eva, Za kol~anite s ornamentirani kos-teni aplikacii. Or’`ie i snarja`ennie prez k’snata anti~nost i sredno-vekovieto IV–XV v., Acta Musei varnensis, Varna 2000, 155–160.

258


Stani} 1980 – R. Stani}, Srednjovekovne crkve u Stala}u i okolini,Starinar XXX, Beograd 1980, 65–73.

Stare, Vinski 1980 – V. Stare, Z. Vinski, Kranj, nekropola iz ~asapreseljavanja ljudstev, Ljubljana 1980.

Stojanovi} 1890 – Lj. Stojanovi}, Stari srpski hrisovulji, akti,biografije, letopisi, tipici…, Spomenik SKA III, Beograd 1890.

Stojanovi} 1903–1905 – Lj. Stojanovi}, Stari srpski zapisi i nat-pisi I–VI, Beograd 1903–1926.

Stojanovi} 1927 – Lj. Stojanovi}, Stari srpski rodoslovi i letopisi,Zbornik za istoriju, jezik i knjièvnost XVI, Beograd – SremskiKarlovci 1927.

Stoji}, â|enovi} 2006 – M. Stoji}, G. â|enovi}, Arheolo{kagra|a Srbije, Kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u zonistava Zapadne Morave i Ju`ne Morave, Beograd–Kru{evac 2006.

Stoll 1993 – H. J. Stoll, Der Bühl von Jenalöbnitz – ein mittel-alterlicher Burghügel in Ostthüringen, Stuttgart 1993.

Stri~evi} 1955 – \. Stri~evi}, Hronologija ranih spomenika Mo-ravske {kole, Starinar V–VI, Beograd 1955.

[ercer 1972 – M. [ercer, Staro oru`je na motki, Zagreb 1972.

Szabo 1954 – Gy. Szabo, A falusi kovacs a XV–XVI szazadban(Der Dorfschmied in 15.–16. Jahrhundert), Folia archeologica 6,Budapest 1954, 123–145.

[elkovnikov 1959 – B. A. [elkovnikov, Polivnaja keramika Sar-kela – Beloj Veì, MIA 75, Moskva–Leningrad 1959, 273–306.

[krivani} 1957 – G. [krivani}, Oru`je u srednjovekovnoj Srbiji,Bosni i Dubrovniku, Beograd 1957.

[krivani} 1963 – G. [krivani}, Ratna ve{tina starih Slovena posvedo~anstvu savremenih izvora, Vesnik VM 8–9, Beograd 1963,81–125.

[krivani} 1974 – G. [krivani}, Putevi u srednjovekovnoj Srbiji,Beograd 1974.

[krivani} 1981 – G. [krivani}, Ravani~ko vlastelinstvo, in: Ma-nastir Ravanica. Spomenica o {estoj stogodi{njici, Beograd1981, 83–99.

[pehar 2004 – P. [pehar, Materijalna kultura ranovizantijskihutvr|enja na prostoru \erdapa. Magistarski rad odbranjen naFilozofskom fakultetu u Beogradu. Nije publikovan.

Taylor, Megaw 1951 – J. du Plat Taylor, A. H. S. Megaw, Cypri-ot Medieval glazed Pottery. Not for a Preliminary Classificatio, in:Raporet of the Departement of Antiquities Cyprus 1931–1939,Nikosia 1951, 1–13.

Theodorescu 1970 – R. Theodorescu, Despere periodizarea Õi uneleaspecte ale artei metalelor pe teritoriul Romaniei in secolele IV–XIV,in: Pagini de veche art× romaneasca, BucureÕti 1970, 7–95.

Tezaure 1994 – Tezaure din muzelle Orasului ChiÕinau secoleleXVI–XVIII (coord. V. M. Butnariu), ChiÕinau 1994.

Timotijevi} 1986 – M. Timotijevi}, Goti~ki vise}i sve}njak iz ma-nastira De~ana, Saop{tenja XVIII, Beograd 1986, 215–227.

Tom~i} 1975 – Lj. Tom~i}, Contribution a l’étude de la verreriemédiéval en Bosnie. Gobelet de Kakanj, in: Srednjovekovno staklo naBalkanu (V–XV vek), Beograd 1975, 183–186.

Tomi} G. 1979 – G. Tomi}, Gle|osana keramika sa lokaliteta Mi-lentija, Zbornik NM IX–X, Beograd 1979, 425–438.

Tomi} 1983 – P. Tomi}, Grn~arstvo u Srbiji, Beograd 1983.

Tomovi} 1974 – G. Tomovi}, Morfologija }irili~kih natpisa naBalkanu, Beograd 1974.

Tomovi} 1996 – G. Tomovi}, Srpske zemlje u evropskoj kartografi-ji do kraja XV veka, in: Evropa i Srbi. Me|unarodni nau~ni skupodràn 13–15. decembra 1995, Beograd 1996, 189–198 i nap. 11.

Toptanov 1992 – D. Toptanov, Olovna ampula ot krepostta »Kra-sen« kraj Panagjuri{te, in: Prinosi k’m b’lgarskata arheologija I,Sofija 1992, 240–242.

Totev 1993 – K. Totev, Kamenni ikoni ot srednovekovna B’lgarija,Arheologija 1, Sofija 1993, 10–19.

259


Vaklinov, Stanilov 1981 – St. Vaklinov, St. Stanilov, Kladenci,Rannosrednovekovno b’lgarsko seli{te, Varna 1981.

Valtrovi} 1885 – M. Valtrovi}, Hrisovulja kneza Lazara u Rava-nici (Vrdniku), Starinar 2, Beograd 1885, 121–125.

Vasi} 1906 – M. M. Vasi}, Starosrpska nalazi{ta u Srbiji, StarinarI, Beograd 1906, 39–88.

Vasi} M. 1972 – M. Vasi}, Stanovni{tvo kru{eva~kog sand`aka injegova dru{tvena struktura u XVI vijeku, in: Kru{evac kroz vekove,Kru{evac 1982, 49–72.

Vasi} R. 1999 – R. Vasi}, Die Fibeln im Zentralbalkan, Stuttgart1999.

Vavylopoulou-Charitonidou 1989 – A. Vavylopoulou-Charito-nidou, Céramique d’offrande trouvée dans des tombes byzantinestardives de l’hippodrome de Thessalonique, in: Recherches sur la céra-mique byzantine, Bulletin de correspondance hellénique, sup-plément XVIII, Athènes–Paris 1989, 209–226.

Vetni} 1983 – S. Vetni}, Medieval weapons and implements derivingfrom the middle Morava Bassain, Balcanoslavica 10, Beograd 1983,137–157.

Vinaver 1969 – V. Vinaver, Period turske vladavine (XV–XVIIIveka), in: Novi Pazar i okolina, Novi Pazar 1969, 159–194.

Vitljanov 1992 – S. Vitljanov, Osobenosti na njakoi zemedelskior’dija na truda v srednovekovna B’lgarija, in: Pliska – Preslav 5,[umen 1992, 231–238.

Vitljanov 1993 – S. Vitljanov, Nakrajnici na streli ot Pliska, Ma-dara i Preslav, in: Pliska – Preslav 6, Sofija 1993, 121–127.

Vizantijskij Herson 1991 – Vizantijskij Herson (Katalog vistavki,red. I. S. ^u~urov), Moskva 1991.

Vukadin 1988 – O. Vukadin, Utvr|enje Ukosa, Ra{ka ba{tina 3,Kraljevo 1988, 281–282.

Vukadin 2000 – O. Vukadin, Dve jame u crkvi Sv. Spasa u @i~i, in:Manastir @i~a. Zbornik radova, Kraljevo 2000, 247–261.

Vukadin, Mini} 1980 – O. Vukadin, D. Mini}, Koznik, Ra{kaba{tina 2, Kraljevo 1980, 306–307.

Vulovi} 1966 – B. Vulovi}, Ravanica, Beograd 1966.

Vulovi} 1981 – B. Vulovi}, Arhitektura Ravanice, in: ManastirRavanica. Spomenica o {estoj stogodi{njici, Beograd 1981,19–32.

Zalesskaja 1980 – V. N. Zalesskaja, Gruppa svincovih ampul –evlogij in Thessaloniki, Sovjetskaja Arheologija 3, Moskva 1980,263–269.

Ze~evi} 2003 – E. Ze~evi}, Prilog prou~avanju zdela sa vodorav-nom dr{kom, NZ 27, Novi Pazar 2003, 73–105.

Ze~evi}, Radi~evi} 2001 – E. Ze~evi}, D. Radi~evi}, Keramika\ur|evih Stupova, NZ 25, Novi Pazar 2001, 23–68.

Zirojevi} 1974 – O. Zirojevi}, Tursko vojno utvr|enje u Srbiji, Beo-grad 1974.

@eravica 1974 – Z. @eravica, Die Keramik des XI und XII Jahr-hunderts aus der Ansiedlung in Popovica in der negotiner Gegend unddas Problem ihrer ethnischen Zuteilung den Slawen, Balcanoslavica3, Prilep 1974, 121–153.

@eravica 1979 – Z. i L. @eravica, Srednjovekovno naselje u Popo-vici kod Negotina, Starinar XXVIII–XXIX, Beograd 1979,201–212.

@ujovi} 1893 – J. @ujovi}, Geologija Srbije I, Beograd 1893.

260


Prilozi

OKOM ARHEOLO[KIH ISTRA@IVANJA Stala}a na-|eno je 38 nov~i}a koji najve}im delom pripadaju kovanji-ma iz druge polovine 14. i po~etka 15. veka. Od ovog bro-ja samo 11 primeraka ~ine pojedina~ni nalazi, dok ostatak od27 nov~i}a pripada rasutoj ostavi novca.

Pojedina~ni nalazi su predstavljeni folisom Justina I (518–527), sa dva dinara cara Stefana Uro{a (1355–1371), emisi-jom Vuka Brankovi}a (oko 1375–1396), dinarom kneza Ste-fana Lazarevi}a (1389–1427), zajedni~kim kovanjem Lazarai \ur|a Brankovi}a (oko 1402–1410) i 5 denara ugarskogkralja Sigismunda (1387–1437). Iako se radi o malom brojunalaza novca iz sloja, oni predstavljaju vaàn pokazatelj cir-kulacije novca u srednjovekovnoj Srbiji.1

Posebno je zna~ajno otkri}e rasute ostave novca u sloju~ije se pohranjivanje, na osnovu sastava, moè datovati u raz-doblje izme|u 1375. i 1380. godine. Radi se, kako smo na-veli, o 27 dinara koji najve}im delom pripadaju emisijamakneza Lazara (18) i o neodre|enom kovanju iz njegovogvremena (4).

Ostatak ostave ~ini novac Vuka Brankovi}a (3) i Jakova(2). Radi se o jednoj od retkih ostava srpskog srednjovekov-nog novca sklonjenog u razdoblju oko 1380. godine. Po

svom sastavu najsli~nija je depou na|enom u zaseoku ûkasela Prekovac kod Gnjilana.2 Za obe ostave novca karakteri-sti~ne su retke emisije novca Vuka Brankovi}a i Jakova, sapredstavom {lema sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom iperjanicom, okrenutom nadesno, i predstavom {tita sa trikose trake u polju levo ili desno. Na reversu se nalazi vi{e-redni natpis (kat. br. 23–27). Najbrojnija kovanja u ostavipredstavljaju dinari kneza Lazara, me|u kojima posebnomesto zauzimaju emisije kovnice Novo Brdo sa ukupno 10primeraka. Radi se o jednom od glavnih kovanja kneza Laza-ra, koje je obeleèno brojnim siglama u vidu ptica (`dral?),grana, zvezdica i sl. Osim tih kovanja, vredi pomenuti i ano-nimnu emisiju srpskog novca koja se, na osnovu ostave izStala}a, kao i one iz ûke, moè opredeliti u vreme knezaLazara (oko 1370–1389) (kat. br. 19–23). Natpisi na ovojseriji srpskog novca nisu ~itljivi.

262


Vujadin Ivani{evi}

STALA] – NALAZI NOVCA

T

PRILOG 1

KATALOG

SKRA]ENICE

Huszár L. Huszár, Münzkatalog Ungarn, Von 1000 bis Heute, München 1979.MIBE W. Hahn, M. A. Metlich, Money of the Incipient Byzantine Empire, Wien 2000.NSS V. Ivani{evi}, Nov~arstvo srednjovekovne Srbije, Beograd 2000.Pohl A. Pohl, Münzzeichen und Meisterzeichen auf ungarischen Münzen des Mittelalters 1300–1540, Budapest 1982.

•1 Pomenimo nalaze novca na Novom Brdu: V. Ivani{evi}, V. Radi},Kovnica srpskog srednjovekovnog novca u Novom Brdu, u: V. Jovanovi} i dr.,Novo Brdo, Beograd 2004, 222–247.

•2 V. Ivani{evi}, Nov~arstvo srednjovekovne Srbije, Beograd 2001,147–155.

POJEDINA^NI NALAZI

JUSTIN I (518–527) – Konstantinopolj

1. FolisPoprsje Justina I na d.; nosi dijademu,

oklop i paludamentum., iznad , l. , d. ispod ; u odse~ku

MIBE 12.15,04 g; C–8; mesto nalaza: unutra{nja kapija Velikog grada.

STEFAN URO[ V (1355–1371) – neodre|ena kovnica

2. DinarCar sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku

i dijadimi okrenut licem, ja{e nadesno. U desnoj ruci drìskiptar sa krstom, a u levoj akakiju.

[lem sa ~elenkom, velom, da{~icom,rozetom i perjanicom, okrenut nalevo ili nadesno.NSS 09,01.0,66 g; inv. br. 239; mesto nalaza: E/5a.

3. Dinar²…³ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, stoji okrenut li-cem. Desnom rukom blagosilja, a u levoj drì jevan|elje.Car sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku? i dijadimi?,okrenut licem, ja{e nadesno ili nalevo. U desnoj/levoj rucidrì skiptar sa krstom, a u levoj/desnoj akakiju. U polju

NSS 09,24.0,53 g; inv. br. 134; mesto nalaza: E/9a.

VUK BRANKOVI] (oko 1375–1396) – neodre|ena kovnica

4. Dinar(.....) Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-lu bez naslona okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, a ulevoj drì jevan|elje.(.....) Sv. Stefan sa nimbom i u dalmatiki stoji okrenut licem.U desnoj ruci drì kadionicu, a u levoj jevan|elje.NSS 31,05.0,43 g; inv. br. 135; mesto nalaza: C/5d.

STEFAN LAZAREVI] (1389–1427) – neodre|ena kovnica

5. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na pre-

stolu bez naslona, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja,a u levoj drì jevan|elje.

[lem sa dva gove|a roga, okrenut nalevo.NSS 42,12.0,35 g; inv. br. 924; mesto nalaza: unutra{nja kapija Velikoggrada.

LAZAR I \UR\E BRANKOVI] (oko 1402–1410) – neodre|ena kovnica


stolu bez naslona, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja,a u levoj drì jevan|elje.

263

• P R I L O G 1 : V U JA D I N I VA N I [ E V I ] •

Pojedina~ni nalazi

2 5 6 8

264


Ostava novca

NSS 44,01.0,99 g; inv. br. 890; mesto nalaza: D/6c.

SIGISMUND (1387–1437) – Kremnic

7. DenarGrb.

Dvostruki krst. U polju Huszár 576; Pohl 117–9.0,39 g; inv. br. 829; mesto nalaza: F/8.

NEODRE\ENA KOVNICA

8. DenarGrb.Dvostruki krst.

Huszár 576; Pohl 117–43.0,38 g; inv. br. 588.

9. Denar Grb.

Dvostruki krst.Huszár 576; Pohl 117–48?0,52 g; inv. br. 477.

10. DenarGrb.

(.....) Dvostruki krst.Huszár 576; Pohl 117.0,57 g; inv. br. 454.

11. DenarGrb.

Dvostruki krst.Huszár 576; Pohl 117.0,31 g; inv. br. 694.

OSTAVA NOVCA

KNEZ LAZAR (oko 1370–1389) – neodre|ena kovnica


stolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja,a u levoj dr`i jevan|elje. U polju

Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu, ma-nijaku i dijadimi, sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem.U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.NSS 24,04.0,89 g; inv. br. 617; mesto nalaza: G/6a.

1 2 6 10

11 14 19 22

25 26 27

2. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa na-slonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, a u levojdrì jevan|elje.

Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu,manijaku i dijadimi, stoji ispred prestola, okrenut licem. Udesnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.NSS 24,05.0,88 g; inv. br. 634; mesto nalaza: G/6.

3. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa na-slonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, a u levojdrì jevan|elje. U polju

Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu,manijaku i dijadimi, stoji ispred prestola, okrenut licem. Udesnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levoj akakiju. NSS 24,05.0,88 g; inv. br. 718; mesto nalaza: G/7c.

NOVO BRDO

4. DinarHrist sa nimbom, u tunici,

kolobionu i mandorli, stoji okrenut licem. Desnom rukomblagosilja, a u levoj drì jevan|elje.

Knez, u sakosu, manijaku i dijadimistoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, au levoj akakiju. U polju ?–*/`dralNSS 24,14.– g; inv. br. 577; mesto nalaza: F/7.

5. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolo-

bionu, stoji u mandorli okrenut licem. Desnom rukom bla-gosilja, a u levoj drì jevan|elje.

Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi stojiokrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levojakakiju. U polju ?–*/`dralNSS 24,14.0,76 g; inv. br. 618; mesto nalaza: G/7.

6. DinarHrist sa nimbom, u tunici i ko-

lobionu, stoji u mandorli, okrenut licem. Desnom rukomblagosilja, a u levoj drì jevan|elje.

Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi, stojiokrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levojakakiju. U polju ./`dral–./*/`dralNSS 24,14.0,87 g; inv. br. 620; mesto nalaza: G/6a.

7. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobionu,

stoji u mandorli, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja,a u levoj drì jevan|elje.

Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi,stoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, au levoj akakiju. U polju `dral–*/`dralNSS 24,14.0,71 g; inv. br. 663; mesto nalaza: G/7c.

8. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobi-

onu, stoji u mandorli, okrenut licem. Desnom rukom blago-silja, a u levoj drì jevan|elje.².....³Knez u sakosu, manijaku i dijadimi stoji okrenut licem.U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levoj akakiju. U po-lju `dral–*/`dralNSS 24,140,77 g; inv. br. 683a; mesto nalaza: H/7c.



Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi, stoji okre-nut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levojakakiju. U polju grana–*/grana?NSS 24,140,77 g; inv. br. 587; mesto nalaza: F/7.

10. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobi-

onu, stoji u mandorli, okrenut licem. Desnom rukom blago-

265


silja, a u levoj drì jevan|elje.Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi, stoji

okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levojakakiju. U polju grana–*/*NSS 24,140,83 g; inv. br. 672; mesto nalaza: G/7c.

11. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobio-

nu, stoji u mandorli, okrenut licem. Desnom rukom blago-silja, a u levoj drì jevan|elje.

Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi, stoji okre-nut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levojakakiju. U polju grana–*/*NSS 24,140,77 g; inv. br. 637; mesto nalaza: G/6.



Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi, stoji okre-nut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levoj aka-kiju. U polju */?–*/*/*NSS 24,140,77 g; inv. br. 690; mesto nalaza: H/7c.

13. Dinar²......³ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, stoji u mandor-li, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, a u levoj drìjevan|elje.².....³ Knez, u sakosu, manijaku i dijadimi, stoji okrenut licem.U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.NSS 24,141,00 g; inv. br. 639; mesto nalaza: G/6.

NEODRE\ENA KOVNICA

14. Dinar².....³ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-lu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, au levoj drì jevan|elje. U polju ².....³ Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dija-

dimi, stoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom,a u levoj akakiju.NSS 24,200,75 g; inv. br. 621; mesto nalaza: G/7c.

15. Dinar².....³ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-lu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, au levoj drì jevan|elje. U polju ².....³ Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i di-jadimi, stoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa kr-stom, a u levoj akakiju.NSS 24,200,95 g; inv. br. 624; mesto nalaza: G/7c.

16. Dinar².....³ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-lu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, au levoj drì jevan|elje. U polju ².....³ Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i di-jadimi, stoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa kr-stom, a u levoj akakiju.NSS 24,200,83 g; inv. br. 633; mesto nalaza: G/6a

17. Dinar².....³ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-lu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, au levoj drì jevan|elje. U polju ².....³ Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i di-jadimi, stoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa kr-stom, a u levoj akakiju.NSS 24,200,82 g – fragmentovan; inv. br. 636; mesto nalaza: G/6a.

18. Dinar².....³ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-lu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, au levoj drì jevan|elje. U polju ².....³ Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i di-jadimi, stoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa kr-stom, a u levoj akakiju.NSS 24,200,81 g; inv. br. 719; mesto nalaza: G/7.

266


VREME KNEZA LAZARA (oko 1370–1389) – neodre|ena kovnica

19. DinarHrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-

lu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, au levoj drì jevan|elje. U polju

Velika{, u sakosu, manijaku i dijadimi, stojiokrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u le-voj akakiju.NSS 50,020,97 g; inv. br. 622; mesto nalaza: G/7.



Velika{, u sakosu, manijaku i dijadimi, stojiokrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u le-voj akakiju.NSS 50,020,97 g; inv. br. 635; mesto nalaza: G/6a.

21. Dinar(....) Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na presto-lu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosilja, au levoj drì jevan|elje. U polju

Velika{, u sakosu, manijaku i dijadimi, stojiokrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, a u le-voj akakiju.NSS 50,020,91 g; inv. br. 638; mesto nalaza: G/6a.



Velika{, u sakosu, manijaku i dijadimi,stoji okrenut licem. U desnoj ruci drì skiptar sa krstom, au levoj akakiju.NSS 50,020,83 g; inv. br. 676; mesto nalaza: F/7b.

VUK BRANKOVI] (oko 1375–1396) – neodre|ena kovnica

23. Dinar[lem sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom i perja-

nicom okrenut nadesno. Levo od {lema je {tit sa tri kose trake.

NSS 31,010,63 g; inv. br. 619; mesto nalaza: G/7.

24. Dinar[lem sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom i per-

janicom, okrenut nadesno. Levo od {lema je {tit sa tri kosetrake.

NSS 31,010,61 g – fragmentovan; inv. br. 623; mesto nalaza: G/7e.

25. Dinar²....³ [lem sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom i perjani-com, okrenut nadesno. Levo od {lema je {tit sa tri kose trake.

NSS 31,010,83 g; inv. br. 696; mesto nalaza: G/6.

JAKOV (oko 1380 – oko 1395) – neodre|ena kovnica

26. Dinar[lem sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom i

perjanicom, okrenut nalevo.

NSS 31,020,83 g ; inv. br. 689; mesto nalaza: H/7c.

27. Dinar²....³[lem sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom i perjani-com, okrenut nalevo. Desno od {lema je {tit sa tri kose trake.

NSS 31,020,53 g; inv. br. 677; mesto nalaza: F/7b.

267


Marko Popovi}

KAPIJE SREDNJOVEKOVNOG STALA]Aanaliza konstrukcija i sistema odbrane

ROUÂVANJA RAZVOJA FORTIFIKACIJA u srpskimzemljama srednjeg veka u zna~ajnoj meri oteàna su ~injeni-com da ostaci srednjovekovnih utvr|enja naj~e{}e leè u ru-{evinama obraslim vegetacijom i zasutim {utom, pod kojimse jedva naziru trase bedema ili tragovi nekada{njih kula. Ve-kovni procesi ru{enja nastavljaju se i u na{e vreme, i poredpoku{aja da se ova svedo~anstva pro{losti sa~uvaju od daljeguni{tavanja. To su ~injenice sa kojima se ve} decenijama su-o~avaju na{i istraìva~i. Tokom terenskih prospekcija {irihpodru~ja centralnog i zapadnog Balkana evidentirano je ikartirano vi{e stotina lokaliteta sa ostacima starih utvr|enja,od kojih su samo pojedina, sa ne{to bolje o~uvanim ostaci-ma fortifikacija, delimi~no dokumentovana. U pitanju sunaj~e{}e skice osnova, ra|ene prema vidljivim povr{inskimostacima. Sasvim su retki dragoceni primeri srednjovekov-nih fortifikacija koje su u ve}oj ili manjoj meri arheolo{ki is-traìvane, poput Kru{evca, Magli~a, Koznika, Golupca, Ra-vanice, Resave, Uìca ili velikih tvr|ava u Beogradu i Sme-derevu. Toj skupini pripada i sistematski istraìvan srednjo-vekovni Stala}, {to je od posebnog interesa za prou~avanjerazvoja na{ih fortifikacija, budu}i da je nastao na po~etkurazdoblja koje je obeleìlo veliki napredak u razvoju srpskesrednjovekovne vojne arhitekture.

Sredinom 14. veka, kao {to je poznato, zapo~elo je te{koi sudbonosno razdoblje za onovremene srpske zemlje, kao isusedne dràve – Vizantiju i Bugarsku. Smrt cara StefanaDu{ana nagovestila je po~etak velike krize, u kojoj se srpskadràva na{la suo~ena sa jakim spoljnim neprijateljem, ali isnagama koje su je iznutra razjedinjavale. To je vreme kadaTurci stupaju na tle Evrope sa ciljem da prodru do njenog sre-di{ta. Njihova vojna mo} zapretila je opstanku dràva Jugo-isto~ne, a kasnije i Srednje Evrope, po~ev{i od Vizantije pa do

ugarskog kraljevstva i dalje. Srpske zemlje, u sredi{tu zbivanja,nalazile su se tako vi{e od jednog stole}a na braniku hri{}anskeEvrope. Osim borbom protiv spoljnog neprijatelja, Srbija sesuo~avala i sa unutra{njim deobama i sukobima. Tekovineranijih osvajanja brzo su i{~ezle, a nestankom Carstva bilo jeugroèno i jedinstvo srpskih zemalja. U borbi za opstanakpresudnu ulogu imale su severne oblasti nekada{nje dràve,ujedinjene i organizovane pod vla{}u kneza Lazara i njegovhnaslednika.

U tim te{kim vremenima poseban zna~aj dobija organiza-cija odbrane, sa tvr|avama koje predstavljaju jedan od njenihosnovnih ~inilaca. în osvajanja nije se mogao ostvariti bezzaposedanja utvr|enih upori{ta odbrane, jer su jaka utvr|enjai sistemi fortifikacija na strate{ki zna~ajnim poloàjima pred-stavljali garanciju opstanka dràve. Ovakve okolnosti bile suod presudnog uticaja na izgradnju utvr|enja u moravskimoblastima Srbije, {to je uslovilo dinami~an razvoj srpske vojnearhitekture, koja upravo tokom druge polovine 14. i u prvimdecenijama 15. veka ostvaruje svoja najbolja dela. Za razli-ku od obi~aja i potreba prethodnih epoha, u ovom razdobljunova utvr|enja vi{e se ne podiù samo na te{ko pristupa~nimmestima, prirodno pogodnim za odbranu, ve} i na strate{kiva`nim poloàjima u ravnijim predelima. Tu se kao bitan ~i-nilac pojavljuju i prvi gradovi, odnosno urbana sredi{ta kodkojih je u sistem odbrane trebalo da bude uklju~eno i civilnonaselje ili njegov najzna~ajniji deo. Sve ove okolnosti nepo-sredno su uticale na potrebu ja~anja sistema odbrane grado-va, uz iznalaènje novih i primenu znatno sloènijih fortifi-kacionih re{enja, budu}i da stari na~in utvr|ivanja vi{e nijemogao u celini da zadovolji nove potrebe.1 Proces koji se od-vijao u moravskim oblastima obnovljene srpske dràve moèse, zahvaljuju}i novijim istraìvanjima, pratiti na primerima

268


P

PRILOG 2

nekoliko najzna~ajnijih utvr|enja. Me|u njima su od posebnogzna~aja saznanja do kojih se do{lo u toku sistematskih arhe-olo{kih istraìvanja srednjovekovnog Stala}a, izloèna u ovojmonografiji, a na kojima }emo se i mi zadràti u ovom prilogu.

Utvr|enje u Stala}u podignuto je na vrhu omanjeg brega,na zna~ajnom strate{kom poloàju koji je kontrolisao prilazeka Kru{evcu i dolini Zapadne Morave sa pravca Carigradskogdruma, odnosno od Ni{a sa istoka i Beograda sa severa. Kon-figuracija zaravni na vrhu brega, kako su to pokazali rezulta-ti arheolo{kih istraìvanja, predodredila je oblik osnove utvr-|enja nepravilne elipsoidne forme, duìne oko 250–260, a{irine 170–180 m.2 Hronolo{ki okviri ìvota srednjovekov-nog Stala}a pouzdano su odre|eni na osnovu analize istorij-ske gra|e i potvr|eni rezultatima arheolo{kih istraìvanja,koji su detaljno izloèni u ovoj monografiji. Nastanak utvr-|enja datovan je u razdoblje neposredno posle Mari~ke bit-ke (1371), ili {ire – u sedamdesete godine 14. veka. Samo ne-koliko decenija kasnije Stala} je zaposednut i razoren u tokupohoda turskog sultana Muse 1413. godine i od tada vi{enije obnavljan.

Pri analizi nastanka utvr|enja uo~ene su dve osnovnehronolo{ki bliske etape. U prvoj je izgra|eno osnovno obzi-|e sa glavnom – donòn kulom, isturenom prema pristupa~-nijoj strani na jugu, i kapijom na suprotnom, severnom kra-ju. U drugoj etapi ju`ni deo prvobitnog obzi|a, odnosnobranjenog prostora, izdvojen je izgradnjom posebnog bede-ma sa jednom kulom, u okviru koje se nalazila kapija. Ovompregradnjom ostvarena je osnovna prostorna podela na glav-no utvr|enje – »Veliki grad« i upori{te poslednje odbrane –»Mali grad«. Navedeni nazivi kolokvijalnog karaktera, koji setradicionalno koriste, ne ukazuju na stvarne funkcije unutra-{njih podela u okviru utvr|enja kao celine. To se posebno

odnosi na »Mali grad«, koji bi se mogao ozna~iti starosrp-skim terminom kula ili, uop{teno posmatrano, nazvati cita-dela.3 Me|utim, kako su pokazali rezultati arheolo{kih istra-ìvanja, unutra{nji sadràj sa tragovima objekata, posebnoreprezentativnog stambenog zdanja – palate, ukazuje na slo-èniju funkciju »Malog grada« i dozvoljava da taj prostorprepoznamo kao zamak u jednom rudimentarnom obliku.4

Za razliku od utvr|enja poslednje odbrane ili zamka, »Velikigrad« se funkcionalno, a samim tim i terminolo{ki, teè moèpouzdano odrediti. Skromni ostaci kulturnog sloja u okviruprostranog obzi|a, koji se nisu mogli detaljnije istraìti, osta-vljaju otvorenim pitanje o eventualnom postojanju urbanognaselja na tom prostoru. Bez odgovora za sada ostaje i pita-nje da li je u okviru stala}kih bedema bilo uop{te predvi|enonaseljavanje civilnog stanovni{tva ili je to bio samo prostorza sme{taj jake vojne posade koja je kontrolisala ovo zna~aj-no strate{ko mesto i branila pristup Kru{evcu. Ukoliko je ipostojala namera stvaranja utvr|ene urbane naseobine, za{ta je moglo biti povoda – imaju}i u vidu postojanje podgra-|a u Stala}u, u podno`ju brega prema obali reke, koje je po-svedo~eno u istorijskim izvorima – te{ko je zaklju~iti da li jeona mogla da bude ostvarena u razdoblju od samo ~etiri de-cenije, koliko je proteklo od nastanka do razaranja stala}kih

269

• P R I L O G 2 : M A R KO P O P OV I ] •

•1 M. Popovi}, Utvr|enja Moravske Srbije, in: Sveti knez Lazar, Spome-nica o {estoj stogodi{njici Kosovskog boja 1389–1989, Beograd 1989,71–72.

•2 Vidi sl. 26 na str. 40.

•3 J. Kali}, Was Verstand man in den mittelalterlichen serbischen Stadtenunter »Kula«, Balcanoslavica 7, Prilep 1978, 15–24.

•4 M. Popovi}, Zamak u srpskim zemljama poznog srednjeg veka, Zbornikradova Vizantolo{kog instituta 43, 2006, 189–207.

fortifikacija. Imaju}i sve ovo u vidu, te{ko je pouzdano re}ida li bi se »Veliki grad«, kao deo celine stala}kog utvr|enja,mogao prepoznati u nazivima Utvr|eni grad Stala} sa zam-kom ili Tvr|ava Stala} sa zamkom.

Ne zalaze}i u celovitu analizu korpusa stala}kih fortifika-cija, koje su podrobno obra|ene u monografiji D. Mini} i

O. Vukadin, zadr`a}emo se samo na nekim detaljima za kojenam se ~ini da su od {ireg interesa. U pitanju su kapije, od-nosno analiza njihovog nekada{njeg konstruktivnog sklopai funkcija u sistemu odbrane, {to bi trebalo da predstavlja do-prinos ukupnom poznavanju razvoja fortifikacija u srpskimzemljama srednjeg veka.

270


Sl. 1. Kompleks kapije Velikog grada, restitucija osnove sa ozna~enim presecima (R 1 : 100)

N

KOMPLEKS GLAVNE KAPIJE

Ulaz u stala}ko utvr|enje nalazio se u severnom delu bedem-skog obzi|a, na ne{to teè pristupa~nom poloàju neposred-no uz strmu liticu brega sa zapadne strane. Prilaz je bio odistoka, putem koji je celom duìnom use~en u padinu i ~ijaje trasa jasno prepoznata u toku arheolo{kih istraìvanja.Odbrani ulaza u utvr|enje bila je posve}ena posebna pa`nja.U pitanju je sloèn i dobro branjen kompleks sa dvojnim be-demima, koji je nastao sukcesivnim, hronolo{ki bliskim grad-njama u okviru jedinstvenog koncepta. Sastoji se od unutra-{nje kapije u okviru glavnog bedema i kapije na spoljnombedemu (sl. 1).

Unutra{nja kapija, prema poloàju i obliku svoje osnove,pripada takozvanom tipu ulaza izme|u smaknutih krakovabedema. Naime, trase glavnog bedema na najsevernijoj ta~kiutvr|enja su smaknute jedna u odnosu na drugu za oko 7 m.Taj me|uprostor pregra|en je posebno zidanim delom be-dema u koji je ugra|ena sama kapija. Izme|u zavr{nih delo-va smaknutih krakova bedema i ovog pregradnog zidnogplatna postoje jasne spojnice koje svedo~e o posebnim deo-nicama, po svemu sude}i, istovremene gradnje. [irina glav-nog bedema u Stala}u nije sasvim ujedna~ena – kre}e seuglavnom od oko 2 do 2,10 m, odnosno 7 stopa, dok je is-to~ni krak u neposrednoj blizini kapije ne{to uì – ima oko1,80 m ili 6 stopa. Deo bedema u koji je ugra|ena kapija, a

271


Sl. 2. Kompleks kapije Velikog grada,restitucija izgleda unutra{nje kapijesa presekom kroz dvojne bedeme 1–1(R 1 : 100)

u ravni do koje su mu o~uvani ostaci neposredno iznad nivoatla, nejednake je {irine. Kre}e se od 2 do 2,60 m neposrednouz sam prolaz kapije. Na svim istraènim delovima moglo seuo~iti da je glavni stala}ki bedem veoma plitko ukopan, od-nosno da je gra|en gotovo bez temelja. Visina ovog bedema,sude}i prema jedinoj o~uvanoj deonici u neposrednoj blizinikapije, nije prelazila 5 do 5,5 m, mereno do visine {etne sta-ze. Iznad se nalazio parapet sa zupcima, pretpostavljene visi-ne od 2 do 2,30 m. Zbog pada terena, a verovatno i nedovolj-no ukopanih temelja, u jednoj poznijoj etapi ugao na spojuzapadnog kraka glavnog obzi|a i dela bedema sa kapijomosiguran je eskarpnim oja~anjem, ~iju je nekada{nju visinusada te{ko pretpostaviti.

I pored skromnih preostalih ostataka otkrivenih u tokuarheolo{kih istraìvanja, osnova unutra{nje kapije moè dase sagleda dosta pouzdano. Zasvedeni prolaz kapije blago sesuàvao od unutra{njeg ka spoljnom licu bedema, od 2,50-–2,60 m do 2 m, ne ra~unaju}i dovratnike. O sada neposto-je}im gornjim strukturama kapije do zna~ajnih podataka do-{lo se u toku iskopavanja. U {utu kojim je kapija bila zasuta,

kao i na okolnom prostoru, otkriveni su klinasto klesani ka-meni blokovi koji poti~u od nekada{njeg svoda. Posebnozna~ajan nalaz sa ovoga prostora predstavljaju fragmenti fre-sko-maltera sa ostacima floralnih ornamenata, koji ukazujuna to da je unutra{njost zasvedenog prolaza kapije bila ìvo-pisana, {to predstavlja jedinstveno o~uvano svedo~anstvo tevrste na podru~ju srednjovekovnih srpskih zemalja.

Ispred glavnog bedema stala}kog utvr|enja u kompleksufortificiranog ulaza nalazilo se i niè spoljno zidno platno saodgovaraju}om kapijom. Ova prednja linija odbrane bila jeograni~ena na severni deo utvr|enja i isklju~ivo namenjenaodbrani ulaza u utvr|enje. Ostaci spoljnog bedema arheolo-{ki su istraèni samo na delu neposredno uz kapiju. Dalji nje-gov pravac prema istoku, kako su istraìva~i razlo`no pret-postavili, zavr{avao se jednom manjom kvadratnom kulom,~iji se tragovi naziru u konfiguraciji terena. Sli~na situacija jeuo~ena i sa zapadne strane, gde se trasa spoljnog bedema za-vr{avala jednom isturenom, ne{to ve}om kulom tako|e kva-dratne osnove. Sli~no glavnom bedemu, i spoljni je bio gra-|en gotovo bez temelja, {irine oko 1,40–1,60 m ili pribli`no

272


Sl. 3. Kompleks kapije Velikog grada, restitucija preseka kroz unutra{nju i spoljnu kapiju sa izgledom i presekom bedema 2–2 (R 1 : 100)

5 stopa. U odnosu na ravan tla izvan utvr|enja i na nivo {et-ne staze njegova visina je iznosila izme|u 2,5 i 3 m, a uklju-~uju}i parapet sa zupcima nije prelazila 5 m sa spoljne strane.Prema unutra{njem skrivenom putu izme|u bedema, usledpada terena, bila je znatno manja. Sama spoljna kapija nala-zila se u ne{to ja~em delu bedema, debljine oko 2 m, a osta-ci su joj o~uvani do jednog metra visine. Sam prolaz kapijeimao je {irinu od 3,40 m, odnosno oko 11 stopa, i nije senalazio u osi sa unutra{njom kapijom, ve} je bio delimi~no po-meren ka zapadu. Sude}i prema nalazima klinasto klesanihblokova, pouzdano se moè re}i da je bio zasveden, ali nematragova koji bi ukazivali da je bio i ìvopisan. Prag kapije sa~i-njavala su dva masivna profilisana kamena bloka sa kru`nimudubljenjima na krajevima i kanalima za navla~enje osovinadvokrilnih vratnica. U oba ova udubljenja otkrivene su ~an-kaste gvozdene ~a{ice, koje su sluìle kao leì{ta za vertikalneosovine vrata. Dobro o~uvan pod u kapiji bio je od kamenapoloènog u malternu podlogu. Dalje prema unutra{njoj ka-piji vodila je kaldrmisana staza na podlozi od sitnog nabije-nog kamena. Nad pragom spoljne kapije o~uvani su ostaci

dovratnika, debljine oko 25 cm, koji su definisali {irinu neka-da{njeg portala od oko 3 m, odnosno 10 stopa.

Na osnovu navedenih podataka koje su pruìla arheolo-{ka istraìvanja i uz komparativnu analizu o~uvanih primerakapija u okviru fortifikacija sa podru~ja Moravske Srbije,mogu} je poku{aj rekonstrukcije nekada{njeg izgleda stala}-kog ulaznog kompleksa. Kao {to je re~eno, unutra{nja kapi-ja nalazila se izme|u smaknutih krakova bedema, u okviruzidnog platna debljine od 2 do 2,10 m, ~ija visina do {etnestaze sigurno nije prelazila 6 m (oko 20 stopa). Uo~eno po-ve}anje debljine bedema uz sam prolaz kapije sa njene unu-tra{nje strane najverovatnije predstavlja trag, odnosno sup-strukciju uskih stepeni{ta, za izlaz na {etnu stazu bedema,kako su to istraìva~i ve} ranije pretpostavili.5 Bilo bi to ana-logno re{enje onom ~iji su tragovi otkriveni kraj ulaza u»Mali grad«, odnosno Zamak.6 O gornjoj konstrukciji kapi-je moglo bi se suditi prema neposrednim analogijama oblika

273


•5 Vidi tekst na str. 32.


0 1 2 m

i dimenzija osnove, kao i na osnovu nekih zakonomernostikoje su uo~ene prilikom proporcijskih analiza o~uvanih ka-pija u okviru utvr|enja Moravske Srbije. Naime, zapaènoje da postoji korelacija izme|u {irine prolaza kapija i visinenjihovih portala, i to u pribli`nim odnosima 1 : 1 ili 1 : 1,1,{to bi u na{em slu~aju ukazivalo na visinu portala unutra{njekapije od oko 2,40–2,50 m (oko 8 stopa). Sa druge strane,oblikom i dimenzijama svoje osnove stala}ka unutra{nja ka-pija veoma je bliska ne{to mla|oj Zapadnoj kapiji beograd-skog Gornjeg grada.7 Ukoliko prihvatimo ovu paralelu, temesvoda na{e kapije mogli bismo da pretpostavimo na visiniod oko 3,90–4,00 m, ili oko 13 stopa (sl. 3 i 4).

Prag kapije nije o~uvan, a od poplo~anja u njenom pro-lazu preostala je samo malterna supstrukcija. Zahvaljuju}iotkri}ima do kojih se do{lo u toku arheolo{kih iskopavanja,moglo se zaklju~iti da je unutra{nja kapija stala}kog utvr|e-nja imala dvokrilne drvene vratnice obloène trakastim gvo-zdenim plo~ama, koje su za drvenu podlogu bile pri~vr{}e-ne masivnim klinovima.8

Spoljna kapija, koja se nalazila u okviru nièg prednjegbedema, bila je unekoliko druga~ije konstrukcije, budu}i daje svojom visinom morala nadvi{avati ravan {etne staze ovo-ga bedema (sl. 2). U tom smislu, ovde bismo mogli sasvimpouzdano prepoznati konstruktivno re{enje zastupljeno kodpoznijih, sada bolje o~uvanih, kapija na niskom spoljnom be-demu u Beogradu9 i Smederevu. Za na{a razmatranja od po-sebnog je zna~aja spoljna kapija Smederevskog zamka, odno-sno »Malog grada« (1428–1430),10 sa kojom je starija spoljnakapija u Stala}u, moglo bi se re}i, u velikoj meri podudarna.

274


•7 M. Popovi}, Zapadna kapija Gornjeg grada Beogradske tvr|ave, Sa-op{tenja XXIV, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture, Beo-grad 1992, 177–192. Prilikom radova na obnovi kapije otkrivena je ta~-na visina nekada{neg svoda, koja je iznosila 4 m.

•8 Vidi tekst na str. 36 i sl. 70/18 na str. 110.

•9 M. Popovi}, Beogradska tvr|ava, 2006, 113–116.

•10 M. Popovi}, Kapije Smederevskog grada, Starinar XXVIII–XXIX,1979, 215–216, sl. 3.

Sl. 4. Kompleks kapije Velikog grada, restitucija

izgleda spoljne kapije sa presekom kroz dvojne

bedeme 3–3 (R 1 : 100)

275


Sl. 5. Kula sa ulazom u Mali grad – Zamak, restitucija prvobitne osnove sa presekom (R 1 : 200)

Sl. 6. Ulaz u Mali grad – Zamak, poterna iz mla|e faze nakon zazi|ivanja kapije kroz kulu, restitucija osnove sa presekom (R 1 : 200)

0 2 4 m

N

N

Spoljna kapija, sli~no unutra{njoj, podignuta je izme|usmaknutih krajeva. Na tom delu bedemsko platno je bilo po-vi{eno u odnosu na krake spoljnog bedema, sa {etnom sta-zom, odnosno u ovom slu~aju galerijom nad kapijom, ne ni-òm od 5,5 m, a ra~unaju}i i kruni{te sa zupcima ukupna vi-sina toga segmenta sa kapijom dosezala je gotovo 8 metara.Sam prolaz kapije, {irine 3,40 m, bio je natkriven svodom,~ije teme se nalazilo na visini od 4,40–4,50 m, odnosno naoko 15 stopa. Portal kapije izme|u dovratnika {irok je oko3 m (10 stopa), a mogao je imati visinu od oko 3,40 m. Kao{to je re~eno, kapija je zatvarana dvokrilnim vratnicama, kojesu verovatno bile iste kao i one na unutra{njoj kapiji. Nad por-talom ove kapije, a po svemu sude}i i unutra{nje, nalazila seplitka ni{a za fresku sa likom za{titnika grada. Na postojanje

ni{e, pored ostalog, ukazuju ulomci opeka iz {uta, kojima jemogao biti dekorativno oblikovan njen okvir, kako to poka-zuje o~uvani primer iznad portala glavne kule – donòna.11

Posmatrana u celini, Glavna kapija u Stala}u predstavlja-la je dobro utvr|en ulazni kompleks sa dvostrukom linijomodbrane. Svojim poloàjem bila je dobro prilago|ena zate-~enom reljefu, ~ije su prednosti za odbranu bile oja~ane sajo{ dve kule, koje su, naàlost, ostale neistraène. Use~eniput uz padinu sa prilazom od istoka posada je lako mogla dakontroli{e i brani kako sa isturene isto~ne kule (IV), tako icelom duìnom dvojnog bedema od ove kule do kapije.Uloga isturene, do sada neistraène, zapadne kule (III) u si-stemu odbrane kapije za sada se ne bi mogla sasvim pouzda-no razjasniti. Bo~nim dejstvovanjem sa ove kule moglo sebraniti teè pristupa~no prizemlji{te zapadnog bedema, aliza tu svrhu postojala su bolja i jednostavnija re{enja.

Glavna kapija srednjovekovnog Stala}a pripada sasvimosobenom tipu ulaza izme|u smaknutih krakova bedema.Kao fortifikaciono re{enje ovakve kapije javljaju se, mada ne

276



Sl. 7. Mali grad – Zamak, poterna uz glavnu kulu, restitucija osnove, preseka i izgleda: spoljnog (c) i unutra{njeg (d) (R 1 : 100)

0 1 2 ma

b

~esto, na kasnoanti~kim i ranovizantijskim utvr|enjima.12

Me|u srednjovekovnim utvr|enjima u srpskim zemljama zasada nema poznatih primera tog tipa kapije, a sli~no je i u dru-gim oblastima vizantijskog kulturnog kruga. Stoga ostajeotvoreno pitanje eventualnih stranih uticaja na prihvatanjejednog ovakvog re{enja. Skloni smo pomisli da je stala}komneimaru ovakvu koncepciju ulaza u utvr|enje nametnula sa-ma konfiguracija terena, na kojoj je uspeo da zamisli i, uskladu sa realnim mogu}nostima, ostvari veoma dobro for-tifikaciono re{enje.

ULAZ U »MALI GRAD« – ZAMAK

Kao {to je ranije istaknuto, ubrzo nakon izgradnje osnovnogobzi|a srednjovekovnog utvr|enja u Stala}u, izgradnjomjednog pregradnog bedema izdvojen je ju`ni deo branjenogprostora i pretvoren u Zamak sa rezidencijalnim komplek-som, koji je u isto vreme imao i funkciju upori{ta poslednjeodbrane. Novi bedem bio je ne{to masivniji od zidnog plat-na glavnog obzi|a, a razlikovao se i po vrsti ugra|enog ka-mena.13 Imao je {irinu oko 2,50–2,60 m, odnosno izme|u8 i 9 stopa, dok mu visina nije poznata. Moè se samo pret-postaviti da je bila sli~na visini osnovnog bedema, koja je nao~uvanom delu uz glavnu kulu, do ravni {etne staze, iznosi-la oko 7 m. U okviru pregradnog bedema nalazila se istovre-

meno gra|ena kula sa kapijom kroz koju se ulazilo u Zamak.Sa bo~nih strana prolaza kapije, u okviru unutra{njeg licabedema, nalazila su se dva simetri~no postavljena uska ste-peni{ta kojima se izlazilo na {etnu stazu.14

Kula na ulazu u Zamak je ~etvorougaone osnove, di-menzija 9,10 x 6,90 m, odnosno 31 x 24 stope (sl. 5). Uprizemnom delu kule nalazio se prolaz kapije kroz koji se izglavnog prostora utvr|enja ulazilo u zamak. Prolaz je bio {iri-ne 3,80 m i imao je obra|ene dovratnike u ravni sa spoljnimlicem kule, kojima je definisana {irina nekada{njeg portalakapije od oko 3,40 m. [irina bo~nih zidova kule koji ome-|avaju prolaz u njenom prizemnom delu, od oko 2,50 m,jednaka je {irini pregradnog bedema Zamka. Sli~ne {irineverovatno je bio i prednji zid kule. êtvrta strana kule, premaunutra{njosti zamka, po svemu sude}i bila je otvorena, kao{to je to bio naj~e{}i slu~aj me|u kulama srpskih utvr|enja,mada su istraìva~i zaklju~ili da je i sa te strane postojao zid,{to se ne bi pouzdano moglo dokazati samo nalazima uru-{ene gra|e iz {uta.15 Ukoliko bi se prihvatilo re{enje zatvo-renog tipa kule, {to se prema nekim poznatim analogijama

277


•12 M. Popovi}, Tvr|ava Ras, 1999, 78–80, sa navedenim primerima.




c d

ne bi moglo isklju~iti, u njenoj unutra{njosti ostali bi zatvo-reni prostori na etaàma, koji bi bili jedva dovoljni za sme-{taj drvenih stepeni{ta. Znatno sloèniji problem predstavljapitanje da li je prolaz kapije bio zasveden celom duìnom ilisamo u {irini prednjeg zida kule. Ni jedna od ovih mogu}-nosti se ne bi mogla odbaciti, mada smo skloniji pomisli daje u pitanju bila druga mogu}nost. Bez obzira na ove dile-me, ostaje ~injenica da je bar deo prizemlja kule bio zasvedeni, kako su pokazali rezultati arheolo{kih istraìvanja, ukra{enfreskama, sli~no Glavnoj kapiji i ulazu u Donòn.16

Kula nad prolazom kapije, sude}i prema dimenzijamasvoje osnove, izgleda da nije prelazila visinu od 15 metara,uklju~uju}i kruni{te sa zupcima. Unutra{nji prostor verovat-no je bio podeljen drvenim me|uspratnim konstrukcijamana tri etaè. Nad kruni{tem na vrhu kule mogao bi se zamisli-ti piramidalni ~etvorovodni krov. Po svemu sude}i, u ravnidruge etaè na prednjem licu kule, iznad portala, mogla senalaziti ma{ikula u funkciji direktne odbrane kapije. Ispredkule, kao i celog pregradnog bedema, nalazio se suvi rov naudaljenju od 3 do 5 m, uz koji je mogla postojati i prednjalinija odbrane sa konstrukcijom od koso postavljenih palisa-da. Ispred kule sa kapijom valjalo bi zamisliti stati~ni drvenimost, budu}i da nisu otkriveni nikakvi tragovi koji bi ukazi-vali na sistem njegovog eventualnog podizanja.

Budu}i da je kula sa kapijom, uklju~uju}i i pregradni be-dem, gra|ena bez temelja, {to je predstavljalo zna~ajnu sla-bost, kako u konstruktivnom tako i odbrambenom smislu,verovatno se ubrzo posle njene izgradnje ukazala potreba zadopunskim oja~anjem. Tom prilikom kula je sa spoljne stra-ne obzidana jednom konstrukcijom, ~iji se izgled usled sla-be o~uvanosti sada moè samo naslututi. Zahvaljuju}i tra-govima greda santra~a koje su bile koso postavljene, moglose zaklju~iti da je kula u ovoj etapi dobila eskarpno oja~anje,~ime je u znatnoj meri pobolj{ana mogu}nost odbrane.

Tip kapije u okviru ulazne kule, uobi~ajen me|u onovre-menim evropskin fortifikacijama, na na{em podru~ju pred-stavlja veoma retko re{enje. Poloàj kapije uz kulu naj~e{}eje re{enje me|u srpskim utvr|enjima, mada ni kapija izme-|u dve kule nije neuobi~ajena.17 Jedinu bliù analogiju sta-la}kom re{enju, u tipolo{kom i hronolo{kom smislu, pred-stavljala bi dogra|ena kula na ulazu u utvr|enje manastiraRavanice.18 Pozniji primer ulazne kule Beogradskog zamka,

sa specifi~nom konstrukcijom pokretnog mosta, te{ko bi semogao razmatrati kao mogu}a analogija.19

Datovanje dogradnje stala}kog utvr|enja, odnosno pre-gradnja prostora radi formiranja upori{ta poslednje odbrane– Zamka, kao i oja~avanje kule sa kapijom, mogu}e je dostapouzdano odrediti, kao {to su to istraìva~i Stala}a ve} po-kazali.20 U pitanju su vremenski bliske sukcesivne etape gra-|enja, koje bi se sve mogle opredeliti u osmu deceniju ili sampo~etak devete decenije 14. veka, odnosno u razdoblje koje jeprethodilo Kosovskoj bici 1389. godine. U izmenjenim pri-likama poznijeg razdoblja sigurno je postojala potreba da sesistem odbrane Stala}a oja~a. Na preostalim skromno sa~uva-nim ostacima stala}kih fortifikacija takav poduhvat mogao bise uo~iti samo na primeru pregradnji ulaza u Zamak.

U tom poznijem razdoblju zazidana je prvobitna kapijaZamka, a umesto nje probijena je i oblikovana manja poterna(sl. 6). Prolaz kapije pregra|en je jednim zidom u ravni saportalom, ~ija je debljina od oko 2,30 m verovatno odgova-rala debljini prednjeg zidnog platna kule. U isto vreme do-gra|ena je i kosa ravan eskarpnog oja~anja na prostoru prednekada{njom kapijom.

Umesto zazidane kapije, za novi ulaz u Zamak probijenaje i oblikovana poterna uz isto~nu bo~nu stranu nekada{njeulazne kule. Tragovi ove poterne nisu o~uvani, ali su otkrive-ni ostaci stepeni{ta kojim joj se sa spoljne strane prilazilo. Upitanju je prizidana konstrukcija sa o~uvanim delovima ga-zi{ta nekoliko stepenika, koji pruàju mogu}nost da se mer-nom analizom odredi nivo nekada{njeg praga poterne, ~iji jeprolaz u odnosu na teren ispred bedema, kao i onaj u Zam-ku, bio povi{en za oko 1,80 do 2 m. Sa unutra{nje strane be-dema postojala je verovatno odgovaraju}a drvena platformasa stepeni{tem. Za razliku od poloàja poterne i kote njenogpraga, koji su pouzdano utv|eni, o njenoj konstrukciji i iz-gledu moè se suditi na osnovu posrednih podataka i bliìh

278


•16 Isto.

•17 M. Popovi}, Utvr|enja Moravske Srbije, 84.

•18 S. Popovi}, Krst u krugu, Beograd 1994, 214–216, sl. 72.

•19 M. Bajalovi}–Hadì-Pe{i}, Ulazni kompleks beogradskog Unutra{njeggrada u vremenu od XII do XVII veka, Saop{tenja XVI, Republi~ki zavodza za{titu spomenika kulture, Beograd 1984, 67–83.

•20 Vidi tekst na str. 39–41.

analogija sa poternom uz Glavnu kulu, o kojoj }e dalje bitire~i. Sude}i prema merama sa~uvanim na ostacima prilaznogstepeni{ta, {irina njenog prolaza bi se mogla pretpostaviti naoko 1,80 m, dok visina portala verovatno nije prelazila 2 m.

Zazi|ivanje kapije i svo|enje ulaza na znatno manju po-ternu, povi{enu u odnosu na prilazno tlo, predstavljalo jepoku{aj da se oja~a odbrana Zamka. Kapija kroz kulu, kojaje predstavljala reprezentativan i posebno dekorisan ulaz urezidencijalni kompleks, bila je lako pristupa~na i te{ka za od-branu. U nesigurnim vremenima u~estalih turskih prodora,naro~ito u razdoblju posle Kosovskog boja, nametala se, bezsumnje, potreba da se umesto reprezentativnog ulaza, krozkoji se moglo pro}i na konju, formira skromniji i podesnijiza odbranu. Izdizanjem kote prolaza u odnosu na okolno tloulaz je bio bolje za{ti}en od dejstava opsadnih sprava, a ma-nje vratnice postale su otpornije na poku{aj proboja.

POTERNA UZ GLAVNU KULU – DON@ON

U okviru prvobitnog obzi|a srednjovekovnog utvr|enja uStala}u, za komuniciranje sa spoljnim prostorom, pored ka-pije na severu, izgra|ena je i poterna na jugu, uz isto~nu bo~-nu stranu Glavne kule. Njena funkcija je bila da omogu}i ve-zu izme|u glavnog branjenog prostora i spoljne linije odbra-ne ispred Donòna. Naime, u toku arheolo{kih istraìvanjautvr|eno je da se ispred Glavne kule u Stala}u prvobitno na-lazila spoljna drveno-palisadna linija odbrane sa ukopanimrovom isped.21 Ne{to poznije, u vreme podizanja pregradnogbedema i izdvajanja branjenog prostora Zamka, prvobitnaprednja linija odbrane zamenjena je niìm spoljnim bedemom,koji je obuhvatao prostor oko Donòna i deo ispred glavnogzidnog platna dalje prema jugoistoku. U toj situaciji zate~e-na poterna zadràla je svoju raniju funkciju.

Poterna se nalazi, kao {to je re~eno, u dobro o~uvanomdelu glavnog bedema uz Donòn kulu, koji je bio uobi~ajene{irine od 2,10 m, a prvobitne visine do ravni {etne staze odoko 7,80 m ili 26 stopa. Srednja {irina prolaza poterne iznosi1,20 m,22 dok je teme njenog svoda, gra|enog od klesanihkamenih blokova, na visini od 2,75 m. Portal poterne sa od-govaraju}im zidom nije o~uvan, ali su se do konzervatorskihradova mogli videti otisci pova|enih dovratnika, a po svemu

sude}i i otisak unutra{nje drvene nadvratne grede.23 [irinaportala, po svemu sude}i, nije prelazila 0,90 m, dok je teme lu-ka moglo biti na visini od oko 1,80 m u odnosu na ravan pra-ga. S obzirom na {irinu prolaza poterne, moglo bi se sasvimpouzdano zaklju~iti da je portal bio zatvaran jednokrilnimdrvenim vratnicama. Nivo prolaza u poterni, kao {to je to bioslu~aj i sa poznijom poternom na ulazu u Zamak, povi{en je uodnosu na nivo terena sa unutra{nje strane za oko 1,90 m, asa spoljne strane za oko 2,10 m. Za prilaz poterni sa spoljnestrane postojalo je zidano stepeni{te prislonjeno uz lice be-dema,24 dok je sa unutra{nje strane postojala sli~na drvenakonstrukcija. Otvoreno je pitanje da li je ovo prizidano ste-peni{te nastalo ve} u prvoj etapi gra|enja, zajedno sa poter-nom, ili je prizidano kasnije, u vreme podizanja spoljnog be-dema. Skloni smo da poverujemo da ono predstavlja mla|ukonstrukciju, povezanu sa gra|enjem prednje linije odbraneZamka. Na to bi ukazivala i mogu}nost da se sa zidane plat-forme ispred poterne preko jedne lake drvene konstrukcije pre-|e neposredno na {etnu stazu spoljnog bedema (sl. 7 a–b).

Posmatrane u celini, fortifikacije srednjovekovnog Stala}aoslikavaju ostvarenja i domete jedne etape u razvoju srpskogsrednjovekovnog graditeljstva, koja je obeleèna traganjima zaboljim i usavr{enijim sistemima odbrane. Slabosti graditelj-skih re{enja i inovacije primenjene na stala}kom utvr|enju sve-do~anstvo su o po~ecima koji su nagovestili poznija, znatnousavr{enija ostvarenja odbrambene arhitekture na podru~juMoravske Srbije, poput Beograda, Resave i Smedereva.

Me|u zna~ajnim inovacijama, kada su u pitanju onovre-mena srpska utvr|enja, na prvom mestu treba pomenuti ve-oma dobro smi{ljen i izveden dvostepeni sistem odbrane Glav-ne kapije. Pojava nièg spoljnog bedema, poznata jo{ od an-ti~kih vremena, u Stala}u predstavlja jedan od najstarijih pri-mera te vrste u srpskom vojnom graditeljstvu. U pitanju je


•22 Prolaz poterne blago se suàva od unutra{njeg lica bedema (1,26 m)ka spoljnom (1,17 m).

•23 Prilikom radova na saniranju Glavne kule obnovljeni su i susednibedemi. Tada su uru{eni rubovi poterne prema unutra{njoj i spoljnojstrani bedema prezidani. Naàlost, tom prilikom nije obnovljen spoljniportal, ve} su u prezidanoj masi njegovi tragovi izgubljeni.


279


jo{ uvek neusavr{eno re{enje, kakvo se zapaà i u okviru isto-vremeno gra|enog ravani~kog utvr|enja, koje }e ve} nepunetri decenije kasnije do}i do punog izraàja kao dobro i usa-vr{eno ostvarenje prilikom gra|enja beogradskih utvr|enja,posebno dvojnih bedema Gornjeg grada. Pojava kule sa ka-pijom na ulazu u stala}ki zamak tako|e je predstavljala inova-ciju, koja, me|utim, u potonjem razvoju srpskih utvr|enjanije stekla {iru primenu.

Osim dobrih re{enja, na stala}kim fortifikacijama zapa-àju se i izvesne, jasno uo~ljive slabosti. Veoma dobro osmi-{ljeno glavno obzi|e, gotovo pravilne elipsoidne osnove prila-go|ene relativno pristupa~nom terenu, nije uop{te oja~anopotrebnim brojem kula. To je onemogu}avalo ravnomernuodbranu prilaznog terena bedemskoj ogradi. Ima se utisak dastala}ki neimar nije bio dovoljno svestan toga da poloàj utvr-|enja sada vi{e nije bio prirodno branjen nepristupa~nim te-renom, kako se gradilo u ranijim epohama. Ostaje da se do-mi{ljamo da je mo`da i u Stala}u, kao i u obli`njem Kru{ev-cu, bilo zami{ljeno da se u jednoj poznijoj etapi bedemskaograda oja~a prizi|ivanjem 5–6 kula, {to nije ostvareno.

Me|utim, glavna slabost stala}kog utvr|enja leàla je u~injenici da je celokupna bedemska ograda, sa ulaznom ku-

lom Zamka i glavnom kulom, bila gra|ena bez temelja. Naterenu koji je u padu bilo je samo zasecano stepenasto leì{teza prvi red kamena neposredno ispod ravni tla. U takvoj situ-aciji nije se mogla posti}i ni osnovna stabilnost zidne masebedema, a da ne govorimo o mogu}nostima potkopavanjaprilikom opsada. Sa druge strane, budu}i da se Stala} nalazina trusnom podru~ju, bedemi bez ukopanih temelja mogli suse ru{iti pri svakom ne{to ja~em zemljotresu, o ~emu svedo-~i i stanje ru{evina Glavne – Donòn kule. Tako|e, veomaslaba o~uvanost tragova bedema posledica je ~injenice da sugra|eni bez temelja i da su se lako mogli ru{iti. I na kraju,ne}emo pogre{iti ako zaklju~imo da je upravo usled ove sla-bosti gradnje Stala} pretrpeo znatno ve}a razaranja prilikomturskog osvajanja 1413. godine od drugih tada zaposednutihi opusto{enih utvr|enja. Njegovi bedemi su o~igledno bilirazoreni do te mere da se na obnovu vi{e nije ni pomi{ljalo. Ostepenu razaranja mo`da je najre~itije zapaànje Bertrandonade la Brokijera, koji je 1433. godine, zna~i samo dve dece-nije kasnije, u razorenom Stala}u, za koji kaè da je nekadabio »jako i lepo utvr|enje« uo~io da »jo{ stoji uspravno je-dan deo zida i jedna velika kula… a drugog ni~eg nema jer jesve poru{eno«.25

280


•25 B. de la Brokijer, Putovanje preko mora, Beograd 1950, 128–129.

281


ONE OF THE FEW systematically investigated fortifications ofmedieval Serbia, Stala} draws its particular importance from thefact that it dates from the very beginning of a period marked bysignificant advances in medieval Serbian military architecture.

The stronghold was built on a low strategic elevation con-trolling the approach ways to Kru{evac and the Zapadna (West)Morava valley from the Constantinople Road, from Ni{ in theeast and Belgrade in the north. The irregular ellipse of its planwas dictated by the configuration of the flat hilltop. The chrono-logical boundaries of medieval Stala} have been reliably estab-lished from the documentary evidence and additionally con-firmed by archaeological excavation, the results of which are pre-sented in detail in this monograph. The fortification is dated tothe aftermath of the Battle of the Maritsa (1371) or, morebroadly, to the 1370s. Just a few decades later, in 1413, Stala}was seized and destroyed by the Ottoman sultan Mussa I neverto be restored again.

Analysis of the fortified enclosure has revealed two main andchronologically close construction phases. In the first phase themain enclosure wall was built, with a donjon on the more acces-sible southern side and a gate on the opposite northern end. Inthe second phase, the southern portion of the enclosure was sep-arated by another wall with a gate surmounted by a tower. Thepartitioning resulted in the basic spatial division into the maindefensive stronghold known as the »Big Forteress« (Veliki grad),and the last line of defence or »Little Forteress« (Mali grad),which may be described by the Old Serbian term kula (literallytower) or, more generally, as a citadel. Excavation has shown,however, that the contents of the »Little Forteress« as indicatedby structural remains, especially of a representative residentialbuilding or palace, suggest a more complex function, allowingus to define it as a castle in a rudimentary form. In contrast tothe last line of defence or Castle, the »Big Forteress« (Velikigrad) lends itself to unambiguous functional and, consequently,terminological definition. Meagre remains of the cultural layerwithin the enclosure leave the question of a possible intramural

urban settlement open. Unresolved is also the question as towhether the defended enclosure was meant for civilian settle-ment or simply as a strongly garrisoned fortress controlling astrategic point and defending the approaches to Kru{evac, thecapital city of Serbia at the time. Even if it had been intended asa fortified urban settlement, it is difficult to say whether theintention was feasible within no more than forty years betweenits construction and destruction. Without going into a detailedanalysis of all fortifications of Stala}, we shall only look at someelements that seem to be of a broader significance. These are thegates and the analysis of their original structure and their role inthe defensive system of Stala}, which should help understandthe development of fortifications in the medieval Serbian lands.

THE MAIN GATE COMPLEX

The entrance to the stronghold of Stala} was in the north ram-part, in a somewhat less accessible position adjacent to the steephillside on the west. It was accessed from the east, by a road cutinto the hillside, the course of which was easily traceable duringexcavation. The defence of the entrance was given special atten-tion. This is a well-defended complex with double ramparts,built in successive and chronologically close phases and accord-ing to an integrated design. It consists of the inner gate in themain rampart and a gate in the outer rampart (Figs. 1–4).

From the archaeological evidence and comparative analysisof the surviving medieval gates in the Serbien lands a recon-struction of the original appearance of the gate complex may beattempted. The inner gate was set at the point the rampartmakes a right-angle turn and then resumes its former course.The rampart is 2–2.10 metres (7 feet) thick and its height to therampart-walk certainly did not exceed 6 metres (about 20 feet).The thickened rampart adjoining the passage on the gate’s innerside seems to indicate the substructure of a narrow flight ofstairs formerly leading to the rampart-walk. The upper portion

Marko Popovi}

THE GATES OF MEDIEVAL STALA]Structure and defensive system analysis

282


of the gate can only be conjectured from immediate analogies inthe plan’s shape and size, and from some regularities observedfrom proportion analysis of the surviving gates in medieval for-tifications in the Morava valley. From the discoveries made byexcavation it may be inferred that the inner gate had a two-leafwooden door sheathed in iron bands fixed by massive nails.

The structure of the outer gate in the lower outer rampartwould have been somewhat different given that it must haverisen above the level of the rampart-walk (Fig. 4). It is thereforequite reliable to recognize in this design the solution employedfor the later and better preserved gates in the low outer walls ofBelgrade and Smederevo. In that section the curtain wall washigher than the outer rampart with its wall-walk or, in this case,the gallery above the gate. The gate had a two-winged door,probably the same as the inner gate. Above the portal of thisgate, and apparently of the inner one too, was a shallow recessfor a fresco of the patron saint. The Main Gate of medievalStala} falls into a quite distinct group of entrances. Such gatesoccur, though infrequently, in Late Antique and Early Byzantinefortifications, but they have been registered neither among theknown fortifications of medieval Serbia, nor in other parts ofthe Byzantine commonwealth. This raises the question of possi-ble foreign influences. We tend to believe, however, that thetopography naturally led the architect to come up with thisdesign and that he carried out a very good solution within thebounds of possibility.

THE ENTRANCE TO THE CASTLE (»MALI GRAD«)

Soon after the main enclosure wall was built, a partitioning wallwas constructed to separate the southern portion of the enclo-sure, transforming it into a castle with residential buildingsfunctioning as the last line of defence. This new wall was some-what more massive than the main rampart, but probably of thesame height of about 7 metres. The partitioning wall included asquare tower gate giving access to the Castle. The interior faceof the rampart at either side of the gate had a narrow and sym-metrically set stairway leading to the rampart-walk (Fig. 5). Thepassage was partially or entirely vaulted and, as shown by exca-vation, decorated with frescoes, similarly to the Main Gate andthe entrance to the Donjon.

The gate tower, to judge from the size of its plan, does notseem to have exceeded 15 metres in height, including the crenel-lated battlement. The interior was probably divided into three

timber-built levels. A pyramidal hipped roof above the battle-ment may be conjectured. On the face of the tower above theportal, at second floor level, there apparently was a machicola-tion to defend the gate. In front of the tower and the entirelength of the partitioning wall ran a dry ditch, which may havebeen defended by a palisade of wooden stakes arranged oblique-ly. A stationary wooden bridge before the tower gate should beassumed, given that no evidence for a drawbridge has beenfound. In a later phase, the tower received a scarp to improve itsdefence.

The entrance in the form of a tower gate, usual in Europeanfortifications of the time, is a very rare solution in medievalSerbia, where the gate usually adjoins a tower or is flanked bytowers. The only typologically and chronologically close analo-gy is the tower added at the entrance to the monastery enclosureof Ravanica.

The additions to the stronghold of Stala}, that is the par-titioning of the enclosure to form the last line of defence(Castle) and the strengthening of the gate tower can be datedquite reliably. These were successive building phases, all belon-ging to the 1370s or the very beginning of the 1380s, which isa period preceding the Battle of Kosovo in 1389. In the changedsituation after the Battle the need must have arisen to strength-en the defensive system of Stala}. In the modestly survivingremains of its fortifications, such an undertaking is only recog-nizable in the walled-up entrance to the Castle.

Namely, at this later stage, the original Castle gate was wal-led up and an inclined scarp was added to it. The function of thewalled-up gate was taken up by a smaller postern (Fig. 6) openedeast of the former gate tower. The postern has not survived, butthe discovered remains of a stairway by which it was accessedfrom the outside make it possible to use measurement analysisto establish its original floor level. The aperture was 1.80 m to2 m above ground level on both sides. On the inner side of therampart there probably was a wooden platform with stairs.

The blocking up of the gate and the reduction of theentrance to a high-set and much smaller postern was an attemptto boost the defences of the Castle. In times of insecurity, espe-cially in the aftermath of the Battle of Kosovo, it must have beennecessary to replace the representative entrance – which was easyto access and difficult to defend, and through which mountedmen could storm in – with a less representative but more easilydefendable one. Raised in relation to ground level, the entrancebecame better protected from siege weapons, and its smallerdoor was more resistant to the attempt to batter it down…

283


THE POSTERN ADJACENT TO THE DONJON

In addition to the main north gate, the original medieval en-closure wall included a southern postern east of the Donjon. Itenabled circulation between the main defended enclosure andthe outer line of defence in front of the Donjon. Namely, exca-vations have ascertained in front of the main tower a lower outerwall protecting the zone round the Donjon and the zone alongthe main curtain wall to the south-east.

As noted above, the postern was in the well-preserved sec-tion of the main rampart adjacent to the Donjon. The rampartis 2.10 metres thick and its original height to the wall-walk was7.80 metres or 26 feet. The floor level of the postern, the sameas that of the later postern giving access to the Castle, was about1.90 metres above the ground level on the inner side and about2.10 metres on the exterior side. The postern was accessed bymasonry stairs resting against the face of the rampart, and a sim-ilar timber structure would have been on the inner side (Fig. 7).

On the whole, the defences of medieval Stala} reflect a stagein the development of Serbian military architecture marked by asearch for better and more advanced defensive systems. Bothweaknesses and innovations observable in the defences of Stala}testify to the beginnings of a development leading to much

improved architectural designs, such as Belgrade, Resava andSmederevo.

The significant innovations to be mentioned include thewell-devised system of the Main Gate’s double defences. Alower outer rampart, known since Antiquity, is one of the earli-est such examples in Serbian military architecture. The design isstill imperfect, however, the same as that of the coeval defencesof Ravanica. Less than thirty years later, its perfected versionwas used for fortifying Belgrade, especially for the double ram-parts of its Upper Town. The gate tower at the entrance to theCastle was also a novelty, but it was not to be widely accepted inlater times.

Besides the good solutions, the fortifications of Stala} showsome obvious weaknesses. The main enclosure wall was desig-ned well, an almost regular ellipse conforming to the terrain, butit was not strengthened with the necessary number of towers.This means that not all the approaches to the rampart could bedefended with equal efficiency. The architect does not seem tohave been aware that the defence of the stronghold could notrely on the hitherto common advantage of a naturally inaccessiblesite. Perhaps Stala}, the same as nearby Kru{evac, was supposedto receive another five or six towers at a later stage, but the planfailed because the stronghold was destroyed by the Ottomans asearly as 1413.

LISTE OF ILLUSTRATIONS

Fig. 1. Gate complex of the Forteress (»Veliki grad«), restitution of plan with sections (1 : 100)

Fig. 2. Gate complex of the Forteress, restitution of outer gatewith section through double ramparts 3–3 (1 : 100)

Fig. 3. Gate complex of the Forteress, restitution of sectionthrough inner and outer gates with elevation and section of ramparts 2–2 (1 : 100)

Fig. 4. Gate complex of the Forteress, restitution of inner gatewith section through double ramparts 1–1 (1 : 100)

Fig. 5. Gate tower of the Castle (»Mali grad«), restitution of original plan and section (1 : 200)

Fig. 6. Entrance to the Castle, later postern instead of walled-up gate tower passage, restitution of plan and section (1 : 200)

Fig. 7. Castle, postern adjacent to main tower, restitution of plan, section and elevation (1 : 100)

284


ONSTRUKTIVNO RE[ENJE stala}kog donòna jejednostavno i ne odlikuje se nekim zna~ajnijim osobenostimakoje ne bi bile uobi~ajene kod izgradnje utvr|enja u srednjemveku. Zidovi velike debljine su glavni elementi tog re{enja i,osim stati~ke, imaju i odbrambenu ulogu. Kroz zidove je nasvakoj polovini spratne visine bio postavljen drveni ro{tilj –santra~. Me|uspratne konstrukcije su ~inile jake drvene grede,pribli`no kvadratnog preseka i veli~ine oko 20 x 20 cm, ko-je su bile na razmacima od oko 70 cm. Graditelj je pokazaodobar ose}aj za konstrukciju prilikom njihovog dimenzioni-sanja, o ~emu svedo~i mala ra~unska provera prema pretpo-stavljenim uslovima kori{}enja. Za gredu koja je potpunouklje{tena na oba oslonca uzeto je jednako podeljeno optere-}enje od 300 kg/m2, koje najpribli`nije odgovara nameni ko-ju je kula imala. Pri ovakvom optere}enju, uticaj momentasavijanja, koji je za grede s takvom stati~kom {emom najve-}i kod oslonaca, moè da primi greda popre~nog preseka 20x 20 cm od hrastovine II, pa i III klase ~iji su dozvoljeni ivi~-ni naponi pri savijanju 120, odnosno 100 kg/cm2 – dakle,iste dimenzije koje je srednjovekovni graditelj ve} odredio.Podrazumeva se da je on iskustvom mogao da dostigne zado-voljavaju}e rezultate, a naro~ito kod takvih, relativno jedno-stavnih konstrukcija, ali je zanimljivo to do koje mere se nje-gova re{enja poklapaju sa dana{njim saznanjima preto~enimu tabele, pa i propise. O tome govori jo{ jedna osobenost ure{avanju me|uspratnih konstrukcija na kuli. Naime, gredeme|uspratnih konstrukcija menjaju pravac pruànja, odnosnooslanjanja kroz spratove. Tako su se grede iznad prizemlja osla-njale na severni i ju`ni zid, zatim grede iznad prvog sprata naisto~ni i zapadni zid, pa tako redom sve do vrha kule. Na tajna~in je ~itava gra|evina dobila na krutosti, iako su njeni jakizidovi ve} dovoljno pruàli u tom pogledu.

I pored tako znala~ki re{enih konstruktivnih i odbram-benih pitanja, kula je u na{e vreme dospela u veoma lo{e sta-nje. Razlozi za to mogu da budu vi{estruki. Budu}i da je B.de la Brokijer video gotovo sasvim uni{ten grad svega dva-deset godina posle njegovog osvajanja, uzroci takvog uni{te-nja mo`da mogu da se traè i u namernom, sistematskomru{enju koje su Turci bili odmah preduzeli. Grad sigurno ni-je morao toliko da se uni{ti radi samog osvajanja. U prilogtome govori i ~injenica da u gradu nema nikakvih tragovaturske kulture, {to zna~i da ga Turci nikada nisu ni koristili.Vremenom je kamen iz njegovih zidina razno{en, a prostorkoji je tvr|ava zauzimala pretvoren je u njive i vinograde. Oddonòn kule ipak su preostala tri zida, od kojih samo sever-ni stoji vertikalno. Isto~ni i zapadni su od njega odvojeni og-romnim pukotinama, nagnuti su prema spoljnim stranama ipri vrhu odstupaju od vertikale za oko 70–80 cm (sl. 1). Odju`nog zida ostalo je samo podno`je, do visine od najvi{e1,5 m, koje je veoma isko{eno prema spoljnoj strani. Me|u-spratnih konstrukcija i santra~a odavno nema, jer su sasvimistruleli. Na vrhu kule postoje znatno o{te}eni hodna staza iostaci uèg parapetnog zida, nad kojim su bile strelnice izupci. Za ta~an raspored zubaca i strelnica na kruni nemapouzdanih podataka.

Kula je bila u takvom stanju 1972. godine, kada se pri-stupilo ispitivanju stabilnosti radi preduzimanja mera za nje-no obezbe|enje.1 Osnovni zadatak sastojao se u proveri sta-bilnosti isto~nog i zapadnog zida i u njihovom obezbe|ivanju.Posle obavljene provere pokazalo se da su ta dva zida sasvimblizu granice stabilnosti pri najnepovoljnijim uslovima opte-re}enja. Neki ja~i zemljotres ili drugi nepovoljan sticaj okol-nosti mogao je sasvim ozbiljno da dovede u pitanje opstanaktih zidova. Osim toga, temelji zidova kule su dosta plitko uko-

K

Slobodan \or|evi}

KONZERVATORSKI PROBLEMI I RADOVINA KONSTRUKTIVNOM OSIGURANJU KULE U STALA]U*

PRILOG 3

285

• P R I L O G 3 : S L O B O DA N \ O R \ E V I ] •

pani – na svega 80 cm dubine. Postojala je ideja da se pristu-pi ispravljanju ta dva zida, s tim {to bi se uz njihovo vra}anjeu vertikalan poloàj izvelo i potpuno obezbe|enje temelja.Me|utim, od ove zamisli se dosta brzo odustalo, i to iz dvaosnovna razloga: takav poduhvat bi bio tehni~ki prili~nosloèn, a tako i skup, a, {to je isto toliko va`no, kula bi pu-no izgubila od one dramati~ne likovnosti koju joj upravo tadva zida daju. Zato se pristupilo razradi druge ideje, koja jemnogo lak{e mogla da se ostvari a da se pri tom izgled ku-le gotovo ni{ta ne promeni i ~ije se ostvarenje uz to tako|ezasnivalo na savremenim tehni~kim mogu}nostima. Ovaideja je po~ivala na ~injenici da su ta dva zida simetri~no po-krenuta i da bi bilo dovoljno da se me|usobno poveù kakobi se uzajamno dràli. Povoljna okolnost je bila i to {to su se

na nivou drugog sprata, odnosno ulaza u kulu prvobitnegrede pruàle upravno na ta dva zida i povezivale su ih. Po-red toga, u visini greda postojale su u zidnoj masi {upljineod drvenog ro{tilja. Po{to je odlu~eno da se me|uspratnegrede rekonstrui{u od armiranog betona, ove {upljine supruàle odli~ne mogu}nosti za njihovo ankerovanje. Stati~-kim prora~unom me|uspratne grede su dimenzionisane kaodvostruko armirane, MB 300, popre~nog preseka 18/22, sapo tri {ipke ø 18 u gornjoj i donjoj zoni, bez povijanja i pre-kidanja (sl. 2, 3). î{}enje {upljina u zidovima izvedeno jepod pritiskom, pomo}u vatrogasnog {mrka, te su one ispu-njene konstruktivno, armiranim betonom radi ve} pomenu-tih ankerovanja glavnih greda. Posle betoniranja me|usprat-ne grede su obloène drvetom. Istina, one su time dobilene{to ve}e dimenzije od prvobitnih, ali je to te{ko primetnos obzirom na visinu na kojoj se nalaze. Na taj na~in su ta dvanagnuta zida u~vr{}ena, a tako dobijena me|uspratna kon-strukcija mo}i }e kasnije da se koristi u okviru ostvarenjaeventualnog projekta za prilago|avanje kule savremenimpotrebama i namenama (sl. 4).

Kada je re~ o mogu}nostima za savremeno kori{}enje ku-le, treba re}i da su takve mogu}nosti potpuno prisutne. Onesu uslovljene obnovom ju`nog zida kule koji se moè rekon-struisati, jedino sa nesigurno{}u u pogledu otvora koji su unjemu mogli postojati. Za re{enje krova kule, raspored i ta~ne

* Iz teksta Srednjovekovni grad Stala}, Ra{ka ba{tina 1, Kraljevo 1975,197–198.

•1 Zanimljivo je napomenuti da se te iste, 1972. godine, u septembrudogodio u Stala}u prili~no jak zemljotres, tako da su mnoge ku}e bile pri-li~no o{te}ene. Izgleda da se tom prilikom dogodilo i izvesno pomeranjeisto~nog i zapadnog zida kule, mada veli~inu tog pomeranja nije bilo mo-gu}e ta~no utvrditi zato {to nije postojala precizna dokumentacija o kuli.

Sl. 1. Izgled isto~nog zida kule pre konzervatorskih zahvata

286


veli~ine strelnica i zubaca na njenom vrhu, kao i za oblik ste-penica za vertikalni saobra}aj kroz kulu tako|e nema potpu-nih podataka. Me|utim, rekonstrukcija ovih elemenata ipakbi mogla da se izvr{i bez bitnih gre{aka, ali pri tome bi obno-vljene delove trebalo odvojiti od originalnih olovnim spoj-

nicama. Tako bi se dobila monumentalna gra|evina sa veo-ma raznovrsnim upotrebnim mogu}nostima. @ivot koji bijoj se na taj na~in udahnuo, uz po{tovanje na~ela koja kodspomenika kulture treba imati u vidu, sigurno bi mogao izove stare kule da izvu~e nova, prijatna sazvu~ja.

Sl. 3. Detalj spratne konstrukcije u toku izvo|enja konzervatorskih radova Sl. 4. Stati~ka analiza stabilnosti zida i optere}enja tla

Sl. 2. Detalj armature

287

• P R I L O G 3 : S L O B O DA N \ O R \ E V I ] •

LA CONSTRUCTION la mieux conservée est le donjon. Cepen-dant seul le mur nord de la tour subsiste en entier et solidementassis. Son mur sud est tombé et ses must est et ouest sont penchés,probablement par suite d’un glissement du terrait et ne sont plusverticaux. Les analyses statiques ont montré que même ces deuxmurs menacent de s’écrouler. L’on a procéde á la protection de

l’édifice en reconstruisant la charpente portative á la hauteur dusecond étage, non pas en bois, comme elle avait été construite ál’origine, mais en béton armé recouvert de bois pour donner uneimpression adéquate. De plus l’on a effectué aussi d’autres inter-ventions de moindre envergure sur la tour et les parties des mu-railles de la ville flanquant celle-ci.

Slobodan \or|evi}

LES PROBLÈMES DE RESTAURATIONET LES TRAVAUX DE CONSOLIDATION CONSTRUCTIVE Á STALA]

LES ILLUSTRATIONS

Fig. 1. Vue du mur est de la tour avant les travaux de restauration

Fig. 2. Détail de l’armature

Fig. 3. Détail du plancher d’étage durant les travaux de restauration

Fig. 4. Analyse statique de la stabilité du mur et du supportdu sol

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

904:725.182¿ "653"(497.11)725.182"653"(497.11)

MINI], Du{icaSrednjovekovni Stala} = Medieval Stala} / Du{ica Mini}, Obrenija

Vukadin. - Beograd : Arheolo{ki institut ; Kraljevo : Zavod za za{tituspomenika kulture, 2007 (Beograd : Alta nova). - 287 str. : ilustr. ; 24 cm.- (Monografije / Arheolo{ki institut, Beograd = Monographs /Archaeological Institute, Belgrade)

Tira` 1.000. - Str. 262-267: Stala} - nalazi novca / Vujadin Ivani{evi}. - Str.268-283: Kapije srednjovekovnog Stala}a / Marko Popovi}. - Str. 284-287:Konzervatorski problemi i radovi na konstruktivnom osiguranju kule uStala}u / Slobodan \or|evi}. - Napomene i bibliografske reference uztekst. - Bibliografija: str. 246-260. - Summary: Medieval Stala}.

ISBN 978-86-80093-53-61. Vukadin, Obrenija ¡autor¿a) Arheolo{ki nalazi - Stala} - Sredwi vek b) Stala} - Tvr|ava -Sredwi vekCOBISS.SR-ID 145700364

STA

LA

]

ARHEOLO[KI INSTITUT BEOGRAD

ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE KRALJEVO

STA

LA

]

SREDNJOVEKOVNI STALA]

Documents

Transcript of SREDNJOVEKOVNI STALA]