www.

odbr

ana.

mod

.gov

.rs

Specijalni

prilog

Go

di

na

VI

Br

oj 1

15

1. ju

l 2

01

0.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

a

Interv j u

Ishodi{te

nadgradwe

Diplomac 2010

Pu kov nik Sla |an Ri s ti} ,

na ~el nik Upra ve za tra di ci j u ,

s tan dard i ve te ra ne

Zaštita od požara, poplava, zemljotresa, hemijskih akcidenataREAGOVANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA

SAFETY & HEALTHBEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

VANREDNE SITUACIJE (Sistemi i oprema za reagovanje u vanrednim situacijama) Oprema za sistem 112 - za reagovanje u vanrednim situacijama Vozila i oprema za vatrogasno spasilačke intervencije Sistemi za zaštitu od požara - gašenjeVozila i oprema za delovanje u prisustvu opasnih materijaOprema i plovila za spasilačke intervencije u slučaju poplavaOprema za spasilačke intervencije u slučaju zemljotresaOprema za spasilačke intervencije na visini i sa nepristupačnih mesta PREVENTIVNA ZAŠTITA U GRADNJI OBJEKATA Sistemi za rano otkrivanje i dojavu požara i gasa Građevinski konstruktivni elementi i premazi otporni na požarBEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU HITNO MEDICINSKO ZBRINJAVANJE

14 - 17. septembar 2010.

Info i prijava učešća: Tel: +38111 2655-486, Mob: +38163 205-599, Fax: +38111 3615-298, e-mail: 112@sajam.rs

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Medija centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikGlavni i odgovorni urednik

Radenko Mutavxi}Zamenik glavnog urednika

Vladimir Po~u~, majorUrednici

Mira [vedi} Du{an Gli{i} Aleksandar Petrovi}, poru~nikStalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Darimir Banda (urednik) Goran Stankovi} i Jovo Mamula (fotoreporteri)Jezi~ki redaktor

Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Bjelovuk Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor 3241-258; 23-809Glavni i odgovorni urednik 3241-257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mailodbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za MC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

22

„Odbrana” je ~lan

Evropskog udru`ewa vojnih novinara

8Magazin Ministarstva odbrane Srbije

A K T U E L N OMinistar odbrane Dragan [utanovac u poseti Libiji

NOVE MOGU]NOSTI VOJNE I POSLOVNE SARADWE 6

U F O K U S UVe`ba kadeta Vojne akademije „Diplomac 2010“

ISPIT ZA PRVU ZVEZDICU 8

P O V O D IVidovdanska akademija u Ni{u

CRKVA I VOJSKA – KQU^EVI SIMBOLA 12

I N T E R V J UPu kov nik Sla |an Ri sti}, na ~el nik Upra ve za tra di ci ju,

stan dard i ve te ra ne

ISHODI[TE NADGRADWE 14

A K T U E L N OPoseta zamenika na~elnika General{taba

Narodnooslobodila~ke armije Kine

STRATE[KO PARTNERSTVO 18

D O G A \ A J IDobrica ]osi} predao medaqu Vojnom muzeju

U IME ONIH KOJI SU SE BORILI 19

Ven~awe poru~nika Nenada Stojanovi}a

SUDBONOSNO DA U UNIFORMI 22

O D B R A N APovodom Dana slu`be vazdu{nog osmatrawa i javqawa

NEBO SE UVEK VIDI 24

1. jul 2010.

Snimio D

u{

an A

TL

AGI

]

58

re~ urednika

5

VIDOVDAN

an velike Kosovske bitke sa~uvan je u kolektivnoj svesti

Srba kao vi{estruki simbol. Da se istraje u pet vekova

dugoj borbi za oslobo|ewe, da se vrati dr`avnost koju je u

tri veka ja~ala loza Nemawi}a, da se sa~uva vera i u

hramovima ispod pravoslavnog krsta ponovo slavi ime

Svetog Save…

Simbolika pro{losti uvek je sna`no uticala na izbor

budu}eg puta. Na raskr{}ima istorije tra`en je putokaz kojim iz

tame vekova svetli dr`avotvorni duh srpskih vladara.

Vidovdan je bio wihov odgovor na prepoznate interese

osvaja~a, te`wa da se sa~uva vlastita dr`ava i narod, a u {irem

kontekstu i prva brana za o~uvawe evropske, hri{}anske

civilizacije pred nadirawem islama sa istoka.

U zgusnutoj istoriji novog doba, ta grani~na linija evropskih

osvaja~kih pohoda na istok i pretwi Evropi sa istoka, o~uvala se

do danas. Sudbina naroda na ovim prostorima prevashodno je

odre|ena interesima velikih sila.

Pod takvim pritiskom oni su re{avali svoja nacionalna

pitawa, gradili svest o sopstvenom bi}u i identitetu, formirali

dr`ave… Taj proces, usporen spoqnim uticajima koji su donosili

i ~este ratove, nije zavr{en. Skora{wa pro{lost ukazuje na

tragi~nost svakog koraka ka razre{ewu.

Srbija danas, pred simbolom Vidovdana, ima te{ka pitawa.

Odgovori, kako najnovija istorija opomiwe, nisu u sukobima.

Samo strpqivom i upornom politikom saradwe i poverewa mogu

se graditi mirni i stabilni odnosi. Razumevawe i tolerancija

uslov su uspe{nog dijaloga koji vodi razre{ewu problema.

Dve vidovdanske poruke upravo su u tom duhu. Patrijarh

srpski Irinej isti~e da „na Kosovu ima mesta i za nas i za na{e

kom{ije… Budimo jedinstveni u onom {to predstavqa ve~nu

vrednost, budimo uz pravdu i istinu, gledajmo jedni u druge kao u

bra}u i prijateqe, a onda }e nam i bog pomo}i", poru~io je

patrijarh srpski sa Vidovdanske akademije u Ni{u.

Sa istog mesta, ministar odbrane Dragan [utanovac u

svojoj besedi podse}a na veliki simbol koji nam je ostavio Sveti

Sava – da budemo most izme|u velikih kulturnih celina, Istok na

Zapadu i Zapad na Istoku.

„Mir, stabilnost, demokratija, tolerancija me|u qudima,

po{tovawe qudskih prava, teritorijalnog integriteta, slobode,

kulturnih i nacionalnih vrednosti i vere su principi na kojima

gradimo savremenu Srbiju… Gradimo zajedni~ku budu}nost sa

evropskom porodicom naroda i doprinosimo unutra{wem razvoju

zemqe, op{tem napretku na{ih gra|ana, stabilnosti i

bezbednosti u regionu i ~itavoj Evropi", poziva ministar

odbrane, jer, „stvarawem regiona mira, napretka i saradwe

najboqe }emo se odu`iti na{im precima, koji su dali svoje

`ivote za mir, slobodu i pravdu ugradiv{i sebe u temeqe

savremene i demokratske Srbije. To je na{ zalog i odgovornost

za budu}nost. To je na{a odluka, kao i ona Vidovdanska na{ih

predaka".

Radenko MUTAVXI]

P O L I G O NVe`ba 63. padobranskog bataqana

DESANTIRAWE TERETA 26

S A L I C A M E S T APatrola Vojske Srbije i Kfora

PARAMETAR DOBRE SARADWE 28

P R I L O G

OBAVEZE U ODBRANI (NORMATIVNO PRAVNA REGULATIVA) 31

D R U [ T V O

DAN JASENOVCA U WUJORKU 57

S V E TMirovna misija Ujediwenih nacija u Libanu

^UVARI MIRA U ZEMQI KEDROVA 58

Bespilotne letelice u avganistanskom sukobu

OSVETA RATNIKA IZ FOTEQE 62

P A R A L E L E

GENERALOVA GRE[KA 65

F E Q T O NVijetnamski rat (3)

VAZDU[NI RAT 68

S P O R TZavr{eno Tre}e sportsko prvenstvo

NAJBOQA EKIPA KOPNENE VOJSKE 72

6

M i n i s t a r o d b r a n e D r a g a n [ u t a n o v a

Nove mogu}

i poslovne

...i ministrom odbrane

Xaberom

Ministar [utanovac sa premijerom Ali al-Mahmudijem...

– ^iwenica da sam kao ministar

odbrane na ~elu delegacije koja prvi

put posle 25 godina boravi u poseti

Libiji na poziv ministra Junisa

Xabera, a na osnovu dogovora

predsednika Srbije Tadi}a i lidera

Revolucije Gadafija, govori da je

ova poseta od izuzetne va`nosti,

kao i da potpisivawe Sporazuma

o vojno-tehni~koj saradwi predstavqa

po~etak nove ere odnosa dve zemqe

– istakao je ministar [utanovac

u Tripoliju, tokom trodnevne posete

prijateqskoj Libiji.

Ministar odbrane Dragan [utanovac sastao se 24. juna u Tri-

poliju sa premijerom Libije Alijem Bagdadi Ali al-Mahmu-

dijem. Tokom razgovora ministar [utanovac zahvalio je pre-

mijeru na principijelnom stavu Libije i podr{ci na{oj zem-

qi u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Srbija }e, rekao je ministar [utanovac, sa svojim kapacite-

tima namenske industrije u~estvovati na velikom Sajmu vojne opre-

me i naoru`awa koji se odr`ava u Libiji po~etkom novembra. On je

istakao da }e ve} narednih nedeqa ekspertske delegacije iz Mini-

starstva odbrane Srbije i Libije razmeniti posete, prilikom kojih

}e verifikovati svoje potrebe i mogu}nosti.

U razgovoru je oceweno da je odnos Srbije i Libijske Xamahi-

rije zasnovan na dugogodi{wim prijateqskim vezama, ali i li~nim

odnosima lidera revolucije Muamera el Gadafija i predsednika Sr-

bije Borisa Tadi}a. Zbog toga je premijer Mahmudi naglasio zna~aj i

ulogu prethodno potpisanog Sporazuma o vojno-tehni~koj saradwi.

On je istakao da, pored vojne, postoji i {iroki dijapazon za saradwu

dve zemqe, kao i da za Srbiju „u Libiji ne postoje prepreke”.

Premijer Ali al-Mahmudi naglasio je da je Srbija libijski

najve}i partner u Jugoisto~noj Evropi i da budu}i veliki poslovi

na izgradwi libijske infrastrukture, poput `eleznice, elektrodi-

7

c u p o s e t i L i b i j i

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Miloje Mileti} sastao se 28. juna sa na~elnikom General{taba

odbrane Republike Italije generalom Vi}encom Kamporinijem, koji

predvodi delegaciju oru`anih snaga te zemqe u poseti Srbiji.

General Mileti} ocenio je da je bilateralna vojna saradwa

oru`anih snaga Srbije i Italije zadovoqavaju}a, nagla{avaju}i

da je ova poseta potvrda obostrane `eqe i interesa da se ona un-

apre|uje.

U prethodnom periodu, kako je istakao general Mileti}, sara -

dwa dveju armija ostvarena je oblastima {kolovawa i obuke, {to

potvr|uje podatak da je od 2005. godine italijanske obrazovne in-

stitucije poha|alo 59 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije. Pored toga, prema re~ima na~elnika General{taba, inten-

zivna saradwa ostvarena je i u obuci specijalnih jedinica.

– Poseban doprinos ukupnoj saradwi je donacija oru`anih

snaga Italije Vojsci Srbije, u vidu opreme za razminirawe u vred-

nosti 600 hiqada evra, kao i obuka za weno kori{}ewe koju su iz-

veli pripadnici italijanskih specijalnih snaga, naglasio je na~el-

nik General{taba Vojske Srbije.

General Mileti} je podsetio da je sporazum o saradwi Ita-

lije i Srbije na snazi od 2003. godine, dodaju}i da su tokom pro -

{logodi{weg Samita Srbije i Italije dve zemqe potpisale spo-

razum o kooperaciji vojnoobrazovnih ustanova. Prema wegovim

re~ima, u toku je usagla{avawe sporazuma u oblasti vojne geo-

grafije.

– Ponosni smo na domete dosada{we saradwe, ali postoji

jo{ dosta dobrih predloga kako bi se ta saradwa unapredila, oce-

nio je na~elnik General{taba odbrane Republike Italije general

Kamporini, dodaju}i da prijateqstvo Srbije i Italije ima duboke

istorijske korene. On je, tako|e, izrazio uverewe da je u interesu

obe zemqe da se ovo prijateqstvo dodatno oja~a.

– Za Italiju je stabilnost na Balkanu od vitalnog zna~aja,

istakao je general Kamporini dodaju}i da je to jedan od najva`nijih

elemenata spoqne politike te zemqe. On je naglasio da veruje da

Italija mo`e da olak{a put Srbije u Evropsku uniju i, potencijal-

no, druge me|unarodne organizacije.

Na~elnika General{taba odbrane Republike Italije generala

Kamporinija primio je i ministar odbrane Dragan [utanovac.

B. MIQI]

Sporazum o vojno-tehni~koj sara dwi Srbije i Libije pred-

vi|a mogu }nosti da dva ministarstva odbrane sara|uju na obno-

vi vojne bolnice u Libiji i razmeni stru~waka dve zemqe, kao i

le~ewu najte`ih pacijenata iz Libije na VMA u Beogradu.

Dve strane su prepoznale mogu}nosti za usavr{avawe i {ko-

lovawe libijskih kadeta i oficira na Vojnoj akademiji i VMA.

Me|u temama razgovora dve delegacije bilo je re~i i o

remontu i modernizaciji libijske tehnike, naoru`awa i plov-

nih sredstava.

Oblasti saradwe

nosti vojne

saradwe

stribucije, aerodroma i izgradwe puteva, o~ekuju upravo srpske

kompanije, koje imaju ogromno iskustvo na ovim prostorima.

Prema wegovim re~ima, Libija je, pored izgradwe vojne bol-

nice, naro~ito zainteresovana i za izgradwu rehabilitacionog

centra, koju bi poverila upravo firmama iz Srbije.

Na po~etku trodnevne posete Libiji, ministar [utanovac je

sa ministrom odbrane general-majorom Abu Bakr Junis Xaberom,

koji je i glavnokomanduju}i oru`anih snaga Libije, potpisao Spora-

zum o vojno-tehni~koj saradwi.

Obra}aju}i se predstavnicima medija posle potpisivawa spo-

razuma ministar [utanovac je naglasio da Srbija i Libija imaju

velike mogu}nosti za saradwu. I u najte`im situacijama u kojima su

bile dve dr`ave i wihovi narodi, Srbija i Libija su sara|ivale

na visokom nivou, ocenio je [utanovac.

Potpisivawe sporazuma otvara nove mnogu}nosti u vojno-teh-

ni~koj saradwi. Wime su predvi|ene mogu}nosti za saradwu u obla-

sti vojnog {kolstva, vojnog zdravstva, kao i saradwu na vojno-teh-

ni~kom nivou.

– Ube|eni smo da }e ovim sporazumom za obe strane biti omo-

gu}en razvoj odre|enog naoru`awa i vojne opreme – rekao je [uta-

novac i naglasio da se na osnovu sporazuma o~ekuje da velika grupa

oficira i kadeta Libijske armije do|e na {kolovawe u Srbiju.

Na{a zemqa pru`i}e usluge i u oblasti vojnog zdravstva, na ~ije

rezultate u pro{loj godini, kako je ministar naglasio, mo`emo biti

ponosni.

Ministar odbrane i glavnokomanduju}i Oru`anih snaga Li-

bije general-major Abu Bakr Junis Xaber istakao je da se, prema

svim standardima, poseta srpske delegacije mo`e smatrati jako

uspe{nom.

– Poseta srpskog ministra odbrane usledila je na osnovu su-

sreta lidera Revolucije Gadafija i predsednika Srbije Tadi}a.

Ona otvara nova vrata izme|u dve strane za saradwu na vojnom

planu. Ula`u}i veliki trud, dve strane su uspele da dogovore doku-

menta koja predvi|aju {iroku vojno-tehni~ku saradwu i otvaraju

prostor obema stranama da razvijaju sve oblike saradwe koje sma-

taraju korisnom – naglasio je general Xaber.

Libijski ministar odbrane istakao je da potpisani sporazum

potvr|uje i istorijske odnose koji povezuju Srbiju i Veliku Xamahi-

riju. Prema wegovim re~ima, postojawe takvih odnosa obavezuje dve

dr`ave da nastave u istom pravcu i da {to je mogu}e vi{e razvijaju

dobre i svestrane odnose izme|u oru`anih snaga Republike Srbije

i naoru`anog naroda Velike Xamahirije.

Poseta delegacije

Oru`anih snaga

Italije

Snimio Z

. M

IL

OVA

NO

VI

]

V e ` b a k a d e t a V o j n e a k a d e m i j e „ D i p l o m a c 2 0 1 0 “

Kadeti zavr{ne godine Vojne akademije izve-

li su 25. juna, na poligonu „Pasuqanske li-

vade“ pokaznu ve`bu sa bojnim ga|awem

„Diplomac 2010“. Ve`bi su prisustvovali

ministar odbrane Dragan [utanovac sa

saradnicima, na~elnik General{taba Vojske

Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} sa

~lanovima kolegijuma, dr`avni sekretar Minis-

tarstva odbrane Turske general-potpukovnik Ah-

met Turmu{, kontraadmiral oru`anih snaga Turs-

ke Hakan Ejradim, pomo}nik ministra odbrane Ba -

nglade{a general-major Abdul Matin, inostrani

vojni predstavnici i brojni gosti. Ve`bi su pri-

sustvovali i kadeti vojnih akademija iz ^e{ke,

Slo va~ke, Francuske, Turske, Belgije i Holandije.

Ministar odbrane Dragan [utanovac posle

zavr{etka ve`be izrazio je zadovoqstvo zbog

~iwenice da su ve`bi prisustvovale visoke dele-

gacije Turske i Banglade{a kao i studenti inos-

tranih vojnih akademija koji u okviru „Me|una-

rodne nedeqe 2010“ borave u na{oj zemqi. On je

podsetio da se „Diplomac” izvodi ve} peti put.

Radi se o veoma zahtevnoj aktivnosti i kadeti na

taj na~in pola`u svoj zavr{ni ispit.

[utanovac je rekao da je sa Hrvatskom ne-

davno potpisan sporazum o saradwi u oblasti od-

brane, ~ime je na{a zemqa pokazala da je faktor

stabilnosti u regionu. Ju~e potpisani sporazum

1. jul 2010.

Ispit za prvu zv– U godinama koje su za nama u~inili smo mnogo u

razvoju vojnog {kolstva i mislim da je to prepoznato

ne samo u zemqi nego i u inostranstvu. Veliki broj

delegacija koje danas prisustvuju ve`bi o tome

najboqe govori – rekao je ministar odbrane Dragan

[utanovac, istakav{i da je tokom pro{le godine

u na{im vojnim {kolama {kolovano i usavr{avano

117 pripadnika stranih armija, a da se 192 na{ih

stare{ina usavr{avalo u inostranstvu.

9

Ministar [utanovac je na-

glasio da }e 2010. godina biti

prepoznata kao godina velike

reforme u dru{tvu – potpune

profesionalizacije Vojske Sr-

bije, {to predstavqa ukidawe

staromodnog principa slu`ewa

vojnog roka i uvo|ewe savreme-

nog principa obuke i osposob-

qavawa. Ve`ba je bila, kako je

rekao, svojevrstan prikaz onoga

{to }e na{i budu}i oficiri

u~iti budu}e vojnike.

[utanovac je rekao da se

za oko 4.000 slobodnih radnih

mesta za profesionalne vojnike

prijavilo oko 15.000 gra|ana

od ~ega 13 posto `ena.

Godina

profesionalizacije

sa Libijom o vojnotehni~koj saradwi svedo~i,

prema ministrovim re ~ima, da sistem odbra-

ne sna`no podr`ava odbrambenu industriju

na{e zemqe.

Ministar [utanovac podsetio je da je in-

teresovawe za vojnu profesiju do nedavno bilo

mnogo mawe, a da danas vojne {kole imaju mo-

gu}nost da biraju me|u velikim brojem kandida-

ta i da me|u wima prime i mnoge „vukovce”.

[utanovac je skrenuo pa`wu da na{i

kadeti ve`baju procedure u multinacional-

nim operacijama, a da su Skup{tina i Vlada

nedavno doneli odluku da, pored ~etiri mi-

sije u kojima se anga`uju pripadnici sistema

Na ve`bi je demonstriran rad i ga|awe

iz sredstava NVO koja razvija i modernizuje

„Jugoimport – SDPR“ – samohodnog topa-hau-

bica 155 milimetara „nora“ B-52, artiqe-

rijske samohodne haubice 122 milimetra

„so ko“, tenka M-84 AB1, borbenog oklopnog

vozila to~ka{a „lazar“, komandnog izvi -

|a~kog vozila, sistema za upravqawe vatrom

i komandno-informacionog sistema.

Vojnotehni~ki institut predstavio je

sredstva u razvoju – artiqerijsku samohod-

nu haubicu 122 milimetra „SORA“, {kol-

ski avion „lasta“ i unapre|enu protiv o -

klopnu vo|enu raketu „maqutka“.

Nova sredstva naoru`awa

Ispit za prvu ezdicu

10 1. jul 2010.

tro {ewu tog buxeta razumeti za{to je va -

`no da vojska napreduje – re kao je min-

istar [utanovac.

Na ovogodi{woj ve`bi primewen je

novi pristup – u pri pre mu su ukqu~eni svi

nivoi {kolovawa i usavr{avawa u Vojnoj

akademiji. U prvoj fazi polaznici gener-

al{tabnog usavr{a vawa ispla nirali su

ve`bu i izradili dokumenta plana ope ra -

cije u ulozi zdru`ene operativne komande

i komande operativne grupe. Potom su slu -

{aoci komandno-{tabnog usa vr{a vawa i

kadeti zavr{ne godine isplanirali ve ̀ bu

na operativnom planu, na ni vou koma ndi

bataqona, ~eta i vodova, te celokupnu ve -

`bu proigrali u novoformiranom Centru

za simulacije.

Pored dinami~kih aktivnosti na

poligonu, prisutni su imali priliku da se

upoznaju sa elementima i radom logi sti -

~kog obezbe|ewa brigade i da vide ta kti -

~ko tehni~ki zbor sredstava NVO iz nadle -

`nosti Vojnotehni~kog instituta i Jugoim-

porta. Na tre}oj radnoj ta~ki videli su sa-

dr`aje op{te logistike i mogu}nosti ish-

rane u prirodi.

Prvi put je omogu}eno pra}ewe video

prenosa ve`be putem interneta u realnom

vremenu i geopozicionirawe jedinica u

fun kciji komandovawa.

Kadeti zavr{ne godine smera avija-

cije upravqali su heli kopterima gazela, a

kadetkiwe su u~estvovale u vatrenom delu

prikaza u sastavu posluga minobaca~a 82

milimetra.

Ministar je ~estitao svim u~esnici-

ma ve`be, kadetima, wi hovim stare{ina-

ma i profesorima, dodav{i da je u tre-

nutku izvo|ewa ve`be Akreditaciona ko-

misija odlu~ivala o akreditaciji Vojnog

univerziteta.

Aleksandar PETROVI]

Snimili Goran STANKOVI]

i Du{an ATLAGI]

odbrane, Srbija uzme u~e{}e u jo{ dve –

Li banu i Kipru.

– Potpuno svesni da je veliki deo

dru{tva i ekonomije danas u velikoj krizi,

~inimo maksimalne napore da razvijamo no-

vo naoru`awe i vojnu opremu i da to ponu-

dimo onima kojima je neophodno, naravno u

kvalitetu i ceni koja je prihvatqiva. Zato

smo danas imali prezentaciju dometa Vojno-

tehni~kog instituta i Jugoimporta i ube|eni

smo da }e ova sredstva na}i kupca i van gra-

nica na{e zemqe – rekao je [utanovac.

Ministar odbrane je rekao da bu u

narednoj godini trebalo obezbediti ra -

zvojni buxet koji bi omogu}io da se neki

sistemi modernizuju i da se situacija u vaz-

duhoplovstvu stabilizuje, jer je ono danas,

kako je rekao, „veoma te{ko, gotovo lo{e”.

– Ube|en sam da }emo na}i mogu}nos-

ti jer mi kao sistem poma`emo privredi i

puwewu buxeta i da }e oni koji odlu~uju o

Ve`ba „Diplomac” predstavqa pri -

kaz integracije borbenih dejstava sna-

ga na takti~kom nivou u prvoj misiji Vo-

jske Srbije, sa zdru`enim ve`bovnim

aktivnostima i bojnim ga|awem ta kti -

~kih snaga u napadnoj operaciji. Pored

kadeta akademije, koji su ve`bom doka -

zali nivo stru~nih znawa ste~enih to -

kom ~etiri, odnosno pet godina {kolo-

vawa, anga`ovane su i jedinice Vojske

Srbije i ustanove Ministarstva odbra -

ne, ukupno oko 940 u~esnika.

Takti~ka supozicija predvi|ala je

da protivni~ke snage te`e da stabilizu-

ju odbranu na dostignutoj liniji i us-

postave okupacioni sistem vlasti na

zauzetoj teritoriji. Pored toga, scena-

rio ve`be predvideo je da protivnik st-

vara uslove za dovo|ewe sve`ih snaga

i produ`etak napadne operacije.

Zadatak za na{e snage bio je da

napadnom operacijom razbiju i prote-

raju neprijateqa preko dr`avne grani-

ce i uspostave kontrolu nad terito-

rijom radi stvarawa uslova za primo-

ravawe neprijateqa na prihvatawe

uslova trajnog mira.

U toku ve`be predstavqeno je sa-

dejstvo pe{adije, oklopnih i mehanizo-

vanih jedinica i avijacije, uz podr{ku

svih nadle`nih slu`bi vojske. Posma-

tra~i su imali priliku da vide dejstvo

svih vrsta pe{adijskog naoru`awa,

tenka M84, borbenog vozila pe{adije,

aviona galeb G4, helikoptera gama i

protivoklopnih vo|enih raketa.

Kadeti su na jednoj radnoj ta~ki

prikazali postupke koji se primewuju na

kontrolnim punktovima multinacional-

nih snaga Ujediwenih nacija.

Integrisana dejstva

11

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 20. juna u

Beogradu ministra inostranih poslova Federativne Republike

Brazil Selsa Luisa Nuwe{a Amorima koji je boravio u

zvani~noj poseti Srbiji. Dva ministra razgovarala su o uspo-

stavqawu bilateralne vojne saradwe i konstatovali da visok

nivo politi~kih odnosa dveju zemaqa zaslu`uje i saradwu dve

vojske i dva ministarstva odbrane.

Ministar [utanovac zahvalio je ministru inostranih po-

slova Brazila na principijelnom stavu i podr{ci wegove zem-

qe po pitawu definisawa budu}eg statusa ju`ne srpske pokraji-

ne Kosova i Metohije.

Selso Amorimi podr`ao je reforme koje se sprovode u si-

stemu odbrane i naglasio wihovu va`nost za sveukupan reform-

ski napor i razvoj Republike Srbije.

Srpski mirovwaci i u

misijama u Libanu i Kipru

Narodna skup{tina Srbije usvojila je odluke o u~e{}u pripad-

nika sistema odbrane u mirovnim misijama pod okriqem Ujedniwe-

nih nacija.

Obrazla`u}i predlog odluka na sednici Skup{tine, ministar

odbrane Dragan [utanovac rekao je da se novim planom tog mini-

starstva o u~e{}u u mirovnim misijama predvi|a da pripadnici si-

stema odbrane u~estvuju u dve nove mirovne misije UN – u Libanu i

na Kipru, gde }e biti u sastavu {panskog, odnosno slova~ko-ma|ar-

skog kontingenta. Prema wegovim re~ima, to je veoma va`no jer se

radi o zemqama istaknutim ~lanicama EU koje, posebno [panija i

Slova~ka, podr`avaju politiku Srbije.

Ministar odbrane je tom prilikom objasnio da su ove opera-

cije pre svega humanitarnog karaktera i da su to mirovne misije UN,

dodaju}i da ~lanstvo u UN proizvodi odre|ene obaveze, „a ne samo

benefite”, odnosno korist. On je istakao da je u~e{}e u mirovnim

misijama od izuzetnog zna~aja za zemqu i podvukao da se to ogleda i

u profesionalnom i politi~kom smislu „jer }e srpski mirovwaci

ste}i dragocena znawa i iskustva. Time se Srbija vra}a me|u

dr`ave koje imaju veliki uticaj u me|unarodnom svetu i poma`u glo-

balni mir”.

[utanovac je podsetio da je 2002. godine tada{wa SRJ donela

odluku o u~e{}u u mirovnoj misiji u Isto~nom Timoru, ~ime je prak-

ti~no zapo~eta jedna nova era odnosa Srbije u okviru UN. Do sada

je Ministarstvo odbrane anga`ovalo 181 pripadnika u mirovnim

misijama, od ~ega su 23 bile `ene.

Ministar [utanovac je obrazlo`io Predlog odluke o usvajawu

godi{weg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u

multinacionalnim operacijama u 2010. kao i Predlog odluke o

u~e{}u pripadnika Vojske u multinacionacionalnim operacijama u

ovoj godini, po kojima }e u ukupno osam mirovnih misija u~estvovati

134 pripadnika ministarstava odbrane i unutra{wih poslova.

Do 98 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

u~estvova}e u {est mirovnih misija, a do 36 pripadnika MUP-a u

dve mirovne operacije UN.

Pripadnici sistema odbrane u~estvova}e u mirovnim misija-

ma UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonova~e, ^adu, Libanu i na Ki-

pru, dok }e policajci u~estvovati u Liberiji i na Haitiju.

Za realizaciju godi{weg plana upotrebe Vojske Srbije i dru-

gih snaga odbrane potreban je 201 milion dinara, {to }e biti obez-

be|eno iz buxeta Srbije.

Polaznici Kraqevskog kolexa

odbrane Velike Britanije

u Srbiji

Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} primio je 18. juna u Domu

Garde u Top~ideru, polaznike Kraqevskog kolexa odbrane iz Velike

Britanije. Spasojevi} je upoznao goste sa rezultatima reforme si-

stema odbrane, najzna~ajnijim aktivnostima me|unarodne vojne sa-

radwe Ministarstva odbrane i aktuelnim bezbednosnim izazovima

Srbije.

Istakao je da su prioriteti u narednom periodu profesiona-

lizacija i modernizacija vojske, pove}ano anga`ovawe u multina-

cionalnim operacijama, aktivno u~e{}e u Programu Partnerstvo za

mir i ja~awe regionalnih kapaciteta Ministarstva i Vojske Srbije.

Polaznici su se posebno interesovali za na{e vi|ewe bez-

bednosne situacije u regionu i za pitawa u vezi sa odbrambenom

industrijom Srbije.

Tokom studijske posete Srbiji, polaznici kolexa sastali su se

sa predstavnicima ministarstava spoqnih i unutra{wih poslova,

pokrajinske Vlade Vojvodine i predstavnicima lokalne samouprave

Novog Pazara.

Konferencija Foruma za pomo}

zemaqa Jugoisto~ne Evrope

Delegacija Ministarstva odbrane koju je predvodio na~el-

nik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri} u~est-

vovala je na 10. konferenciji Foruma za pomo} zemaqa Jugoi-

sto~ne Evrope (South East Europe Clearinghouse – SEEC), koja je

odr`ana od 21. do 23. juna u Skopqu u Makedoniji.

Na konferenciji su predstavqeni projekti koji imaju po-

tencijal da postanu regionalni centri i analiziran napredak

tri deklarisana regionalna centra, Centra ABHO u Kru{evcu,

Medija centra u Skopqu i Centra za obuku za u~e{}e u mirov-

nim operacijama (PSOTC) u Butmiru kod Sarajeva.

Na{a strana predstavila je potencijale Regionalnog cen-

tra za vojnomedicinski trening i Regionalnog centra za uni -

{ta vawe municije i naoru`awa TRZ Kragujevac.

U~esnici konferencije slo`ili su se da je prepoznavawe

regionalnih potencijala i unapre|ewe regionalne saradwe na-

jboqi put za dostizawe evropske budu}nosti regiona.

Po~etkom oktobra ove godine u Beogradu }e se odr`ati 5.

regionalni sastanak pomo}nika ministara za politiku odbrane

SEEC.

Poseta brazilskog

ministra Amorima

12 1. jul 2010.

M

Beseda ministra odbrane

Va{a svetosti, va{a preosve{tenstva, gospodo generali i ofi-

ciri, dame i gospodo.

Imam izuzetnu ~ast i veliko zadovoqstvo {to na dana{wi dan

mogu u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije da vam se obratim.

Kosovska bitka je jedan od najzna~ajnijih doga|aja u istoriji sr-

pskog naroda. To je simbol koji je u mnogome odredio na{u pro{lost,

ne samo ~uvawem identiteta kroz stotine godina, strpqivim ~ekawem

Kumanovske bitke, ve} on upravqa kolektivnom energijom Srba.

Kosovska bitka, reklo bi se vojna stvar, ali to svakako nije obi~na

bitka. To je bitka kojom je komandovao jedan svetiteq, bitka koja je bez

obzira na rezultat u~vrstila veru jednog naroda. ̂ uvari Vidovdana kao

simbola su Crkva i Vojska. I kao kod otkqu~avawa trezora samo uz po-

mo} dva kqu~a, nikako samo sa jednim, Vidovdan i Kosovsku bitku kao

simbol mogu tek zajedni~ki da otkqu~aju srpska Crkva i Vojska.

Kad god to nije slu~aj dolazi do iskrivqewa i zloupotrebe ko-

lektivne energije naroda.

Drugi veliki simbol koji nam je ostavio Sveti Sava – da budemo

most izme|u velikih kulturnih celina, Istok na Zapadu i Zapad na Istoku,

taj simbol tako|e tra`i otkqu~avawe sa vi{e kqu~eva istovremeno.

V i d o v d a n s k a a k a d e m i j a u N i { u

Crkva

i Vojska

kqu~evi

simbola

U porti Saborne crkve u Ni{u

odr ̀ ana je Vidovdanska akademija

kojoj su prisustvovali ministar odbrane

Dragan [utanovac, patrijarh srpski

Irinej, komandant Kopnene vojske

general-potpukovnik Qubi{a Dikovi},

gradona~elnik Ni{a Milo{ Simonovi},

komandanti jedinica Vojske Srbije

i vi{e stotina gra|ana Ni{a

inistar odbrane Dragan [utanovac je u svojoj besedi istakao

zna~aj sara dwe izme|u Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve,

pre svega na poqu obrazovawa, i podvukao da Vojska Srbije po is-

tra`ivawima javnog mwewa zauzima vode}e mesto me|u dr ̀ a vnim

institucijama po ugledu, po{tovawu i statusu i da zajedno sa Cr-

kvom u`iva najve}e poverewe gra|ana.

Patrijarh srpski Irinej, obra}aju}i se prisutnima, rekao je: Dokle

bude svetiwa na Kosmetu, Kosovo nije izgubqeno. To je sveta zemqa na{a, a

na Kosovu ima mesta i za nas i za na{e kom{ije. Dok je Kosovo u na{im

mislima, u na{im srcima i du {ama, ono nikad ne}e biti izgubqeno. Budimo

jedinstveni u onom {to predstavqa ve~nu vrednost, budimo uz pravdu i

istinu, gledajmo jedni u druge kao u bra}u i prijateqe, a onda }e nam i bog

Vojska je kroz burnu istoriju na{eg naroda delila wegovu sudbinu.

Vo|ene su mnoge bitke, a na mnoge od wih smo vrlo ponosni. Vidovdan je ne-

prestana inspiracija da ne posustanemo u jednoj veoma va`noj borbi, a to je

BORBA PROTIV ZABORAVA. Kada jedan narod, sa bogatom istorijom, kao

{to je na{, dozvoli sebi da mu se}awa blede, to je mnogo te`i poraz od bilo

kog ste~enog na bojnom poqu.

Toga su svesni i gra|ani, ali i pripadnici Vojske Srbije, pogotovo danas

kada hvatamo korak sa savremenim svetom u ̀ eqi da ostvarimo strate{ki prio-

ritet, a to je brzo prikqu~ewe zajednici evropskih naroda gde smo vrednosno

uvek i pripadali.

@elimo da se prikqu~imo Evropskoj uniji pre svega zato {to delimo

zajedni~ke vrednosti na kojima po~ivaju demokratski razvijena i prosperi-

tetna dru{tva.

Mir, stabilnost, demokratija, tolerancija me|u qudima, po{tovawe

qudskih prava, teritorijalnog integriteta, slobode, kulturnih i nacionalnih

vrednosti i vere su principi na kojima gradimo savremenu Srbiju.

To su principi kojima se rukovodimo i u reformi sistema odbrane.

Trudili smo se i trudi}emo se da opravdamo poverewe koje na{i

gra|ani poklawaju Vojsci Srbije. Da smo na dobrom putu pokazuju

istra`ivawa javnog mwewa. Vojska Srbije po ugledu, po{tovawu i statusu zau-

zima vode}e mesto me|u dr`avnim institucijama. A zajedno sa Crkvom u`iva

najve}e poverewe gra|ana.

13

Nakon sedamdeset godina intezivno radimo na pripremi normativnih

dokumenata za ponovno uvo|ewe verske slu`be u Vojsci. U skladu sa na{om

tradicijom i uz potpuno po{tovawe savremenih zahteva u jedinicama vojske

obele`avaju se verski praznici, a vrlo brzo }e se kao profesionalna voj-

na lica na}i i vojni sve{tenici svih verskih zajednica u Srbiji.

@elim da istaknem zna~aj saradwe izme|u Vojske Srbije i Srpske Pravo-

slavne Crkve, pre svega na poqu obrazovawa. U saradwi sa Prosvetnim ode-

qewem Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke koje vodi vikar Patrijarha sr-

pskog Gospodina Irineja episkop Atanasije Rakita, u Vojnoj gimnaziji se redov-

no odvija verska nastava ve} tri godine, na Vojnoj akademiji dr`e se preda-

vawa na raznovrsne teme iz duhovnosti relevantne za obrazovawe vojnih ka-

deta, i organizuju se posete slavnim mestima na{e istorije i na{e duhovnosti!

Dana{wi dan je dobar povod da zajedno po{aqemo poruku mira, razume-

vawa, tolerancije, dobrosusedstva, pomirewa i solidarnosti me|u narodima.

Gradimo zajedni~ku budu}nost sa evropskom porodicom naroda i do-

prinosimo unutra{wem razvoju zemqe, op{tem napretku na{ih gra|ana,

stabilnosti i bezbednosti u regionu i ~itavoj Evropi.

Stvarawem regiona mira, napretka i saradwe najboqe }emo se

odu`iti na{im precima, koji su dali svoje `ivote za mir, slobodu i pravdu

ugradiv{i sebe u temeqe savremene i demokratske Srbije.

To je na{ zalog i odgovornost za budu}nost. To je na{a odluka, kao i

ona Vidovdanska na{ih predaka.

@IVELA SRBIJA!

Najmla|i vojnici polo`ili zakletvu

Vojni~ka ~astVojnici junske generacije polo`ili su sve~anu

zakletvu u centrima za obuku Vojske Srbije u

Somboru, Vaqevu, Jakovu, Leskovcu i Zaje~aru,

u prisustvu predstavnika Vojske Srbije, svojih

roditeqa, rodbine i rijateqa i predstavnika

lokalne samouprave, SPC i organizacija koje

neguju tradicije oslobodila~kih borbi

Vojske i naroda Srbije.

U 4. centru za obuku u Vaqevu, 26. juna, davawe sve~ane za-

kletve najmla|ima u stroju odbrane, me|u kojima je i 16 devojaka,

~estitao je na~elnik General{taba general-potpukovnik Miloje

Mileti}.

– Za na{ narod odbrana otaxbine uvek je predstavqala sve-

tu du`nost, pravo i ~ast. Potvrda toga je i visok odziv regruta u

junskom roku, veliko interesovawe mladih za profesionalno

slu`ewe vojske, ali i rezultati {kolovawa na vojnim obrazovn-

im institucijama, istakao je general Mileti}.

– Polagawem vojni~ke zakletve od danas ste i zvani~no u stro-

ju Vojske Srbije. Stoga je ovaj ~astan ~in na ponos vama, va{im

porodicama i na{em narodu. Polagawem vojni~ke zakletve slu`ite

uzvi{enom ciqu – sigurnosti i ugledu Srbije i gra|ana koji u woj

`ive. Vojska Srbije }e ove godine zavr{iti profesionalizaciju,

{to zna~i da }e vojni~ke du`nosti obavqati profesionalni vojni-

ci. Vi ste jedna od posledwih generacija koje }e vojni rok slu`iti

na ovaj na~in. Verujem da }e mnogi od vas izabrati vojni poziv i

kao profesionalni poziv. @elim vam da vojni rok odslu`ite u

miru, da se vrhunski osposobite, ali da nikada ne budete u prilici

da ovde ste~ena znawa proverite u praksi – istakao je general

Mileti} ~estitaju}i najmla|oj generaciji vojnika Vojske Srbije.

General Mileti} je kao osnovni ciq Vojske istakao

obu~avawe i osposobqavawe komandi i jedinica za planirawe i

izvo|ewe dodeqenih misija i zadataka.

– Predstavqamo ~vrst oslonac rukovodstvu zemqe u za{titi

teritorijalnog integriteta Srbije, izgradwi poverewa, unapre -

|e wa bezbednosti i stabilnosti u regionu i razvijamo saradwu i

partnerstvo sa me|unarodnim bezbednosnim organizacijama i

institucijama sa ciqem stvarawa jake vojske i armije. Ostvarewe

tog ciqa podrazumeva realizaciju niza zadataka, pre svega pri-

vo|ewe kraju transformacije i profesionalizacije vojske, izgra -

dwu i unapre|ewe wenih operativnih sposobnosti, anga`ovawe u

okviru programa Partnerstvo za mir i u~e{}e u me|unarodnim

mi rovnim misijama. Na{ strategijski ciq jeste reformisana voj -

ska – naglasio je general Mileti}.

Na sve~anosti u Vaqevu pripadnici Garde izveli su egzercir –

atraktivnu ve`bu sa naoru`awem u nizu strojevih radwi. Egzercir su

izveli i u centru grada u prisustvu brojnih gra|ana Vaqeva.

N. DRA@OVI]

Snim

io

R

. P

OP

OV

I]

Snimio S. \OR\EVI]

pomo}i. Ovo Vidovdansko ve~e u Ni{u do`ivimo kao najve}i dan, dan

moralne i duhovne pobede i dan jedinstva, sloge i qubavi.

Gradona~elnik Ni{a Milo{ Simo no vi} izrazio je zadovoq stvo

{to se na Vidovdanskoj akademiji nalaze najvi{i velikodostojnici SPC,

ministar odbrane u Vladi Republike Srbije i generali Vojske Srbije, to

jest predstavnici sva tri stuba dr ̀ ave, po`elev{i da uvek bude tako i

da se pokazuje jedinstvo ta tri stuba, jer, prema wegovim re~ima, samo

tako mo`e da se obezbedi prava budu}nost za na{u dr`avu.

U kulturno-umetni~kom programu u~e stvovali su Crkveni hor

„Branko”, Vojni or kestar Ni{, glumci i drugi stvaraoci.

Tokom boravka u Ni{u, ministar od brane Dragan [utanovac pris-

ustvovao je egzerciru pode{alona Garde VS i nastupu Re pre zentativnog

orkestra Garde u centru grada. Z. MILADINOVI]

1. jul 2010.14

Is ho di {te

nad grad we

Upra va za tra di ci ju, stan dard i ve te ra ne for mi ra na je 18. ja nu a ra

2010, a od 19. mar ta u we nom sa sta vu na la ze se i Fond za so ci jal no

osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka, Voj ni mu zej i Di rek ci ja za pro me nu ka -

ri je re. Po zi ci o ni ra na je u Sek to ru za qud ske re sur se Mi ni star stva

od bra ne. We ne unu tra {we je di ni ce su Ode qe we za tra di ci ju i ve te -

ra ne, ko je ima gru pu za sa rad wu, slu ̀ be i pra va i gru pu za hu ma ni tar-

ne po slo ve, te Ode qe we za stam be ne po slo ve, u ~i jem su sa sta vu gru pa za

ana li ti ku i prav ne po slo ve i gru pa za utvr |i va we pra va. Upra va ima i

Cen tar za evi den ci ju i ob ra du po da ta ka, u ko jem se na la ze gru pa za in for -

ma ti~ ku po dr {ku i gru pa za op {te po slo ve i evi den ci ju, ko ja ~u va oko

110.000 stam be nih do si jea biv {ih i sa da {wih pri pad ni ka si ste ma.

Ka ko na vo di na{ sa go vor nik, na ~el nik pu kov nik Sla |an Ri sti}, Upra -

va za tra di ci ju, stan dard i ve te ra ne oba vqa po slo ve ko ji se od no se na kul -

tur nu, mu zej sku i ver sku de lat nost za po tre be si ste ma od bra ne, tra di ci ju i

eti ku. Ta ko |e se ba vi po dr {kom za po sle ni ma u pro na la ̀ e wu no vog za po sle -

wa, za do vo qe wem po tre ba ve te ra na, kao i stam be nim obez be |e wem. U we -

noj nad le ̀ no sti su i pen zi o no i zdrav stve no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka,

te re {a va we pro ble ma ko ji pro is ti ~u iz obla sti hu ma ni tar nog pra va.

Pu kov ni ka Ri sti }a naj pre smo pi ta li o bu du} no sti „Pri sme”, we nim

do sa da {wim re zul ta ti ma i ka ko se fi nan si ra taj pro gram?

– Di rek ci ja za pro me nu ka ri je re, osnov ni no si lac re a li za ci je pro -

gra ma Pri sma u Mi ni star stvu od bra ne, po sti gla je zna ~aj ne re zul ta te –

re gi stro va no je 5.990 ko ri sni ka, biv {ih pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj -

ske Sr bi je, ko ji su ko ri sti li we ne uslu ge. Obu ku, od no sno pre kva li fi ka ci -

ju, za vr {i lo je wih 1.624, u cen tri ma za obu ku pri obra zov nim in sti tu ci -

ja ma Re pu bli ke Sr bi je.

Pr vog sta re {i nu Upra ve pi ta li

smo naj pre o bu du} no sti Pri sme,

po tom kul tu re, ve re i tra di ci je

u si ste mu od bra ne, a za tim i o

no vi na ma u so ci jal nom,

zdrav stve nom, pen zij skom i

in va lid skom osi gu ra wu voj nih

osi gu ra ni ka. Usledila su pi ta wa

o programima stam be nog

zbri wa va wa biv {ih i sa da {wih

pri pad ni ka Mi ni star stva

od bra ne i Voj ske Sr bi je.

Raz go va ra li smo i o eti~ kim

ne do u mi ca ma, pro ble mi ma

ve te ra na, te stan dar di ma u

qud skim re sur si ma ko je tre ba

da do stig ne mo. Sa go vor nik nam

ot kri va za {to su na iz gled

raz li ~i te de lat no sti po ve za ne

u no vu or ga ni za ci o nu ce li nu.

Pu kov nik Sla |an Ri sti},

na ~el nik Upra ve za tra di ci ju,

stan dard i ve te ra ne

15

de li adap ti ra nog pro sto ra za sta no va we u re {e we o do de li sta na

u za kup, po sle spro ve de nog po stup ka le ga li za ci je.

Biv {i i sa da {wi pri pad ni ci si ste ma stam be no pi ta we mo gu

re {i ti do de lom sub ven ci o ni sa nih stam be nih kre di ta, po pro gra -

mi ma Vla de o du go ro~ nom stambenom kre di ti ra wu, do de lom sta na

iz sred sta va Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na ili do de lom bes -

po vrat nog i bes ka mat nog kre di ta u pro tiv vred no sti od 20.000

evra za voj ne pen zi o ne re bez sta na.

Me|utim, neophodna je re for ma po sto je }eg si ste ma, jer sa da -

{wi Pra vil nik pred vi |a i re {e wa ko ja su ne pri me wi va u prak si,

po put do de le zaj mo va, ze mqi {ta i sli~ no. Iz me na ma i do pu na ma

Za ko na o od bra ni omo gu }e no je utvr |i va we no vog, bu du }eg mo de la

stam be nog zbri wa va wa za po sle nih i voj nih pen zi o ne ra.

U to ku je iz ra da na cr ta no vog pra vil ni ka o stam be nom zbri -

wa va wu u Mi ni star stvu od bra ne. Na gla {a vam da }e te ̀ i {te u re -

{a va wu stam be nih po tre ba za za po sle ne u si ste mu od bra ne bi ti

dugoro~no kre di ti ra we. Tre nut no pro ve ra va mo sta tus svih li ca u

evi den ci ji stam be nog or ga na, ta ko da me se~ no s nad le ̀ nim dr ̀ av -

nim in sti tu ci ja ma, kao i usta no va ma biv {ih ju go slo ven skih re pu -

bli ka, ra di po vra }a ja imo vin skih pra va na {ih in te re se na ta, raz -

me ni mo vi {e od sto do ku me na ta.

Na sta vi }e mo i po stup ke pro me ne na me ne sta no va za slu ̀ be -

ne po tre be, ~i ji je ko ri snik Mi ni star stvo od bra ne, kao i pro me ne

na me ne po slov nih pro sto ra u stam be nim zgra da ma ko ji su do bi je ni

na pri vre me no ko ri {}e we. Da kle, tra ̀ i }e mo naj re al ni je i naj e -

fi ka sni je na ~i ne da re {i mo na go mi la ne pro ble me u toj obla sti.

Ima li no vi na u zdrav stve nom, pen zi o nom, so ci jal nom i in -

va lid skom osi gu ra wu voj nih osi gu ra ni ka? Ka ko voj ni pen zi -

o ne ri mo gu da re{avaju stambene pro ble me?

– No vi Za kon o pen zi o nom i in va lid skom osi gu ra wu Re pu bli ke

Sr bi je pro {ao je skup {tin ske od bo re i usko ro tre ba da se raz ma -

tra u Vla di. Penzijsko i in va lid sko osi gu rawe vojnih osiguranika,

ko je je do sa da bilo u na {oj nad le ̀ no sti, pre ne }e se u nad le ̀ nost

Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti -

ke, a u or ga ni za cij skom smi slu u re pu -

bli~ ki Fond za pen zi o no i in va lid sko

osi gu ra we. Za to se, pre ma pred lo ̀ e -

nim re {e wi ma, o~e ku je re for ma Fon -

da za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi -

gu ra ni ka, kao i ci vil nog Fon da, do 1.

ja nu a ra na red ne go di ne.

Skup{tina vojnog Fonda je, na os-

novu Pravilnika o zdravstvenoj za{ti-

ti vojnih osiguranika i ~lanova wiho-

vih porodica, usvojila izgled nove

zdravstvene kwi`ice i identifikacio-

ne kartice vojnih osiguranika. Na

osno vu te od lu ke stvo ren je prav ni

osnov za traj nu ove ru zdrav stve ne kwi -

`i ce osi gu ra ni ci ma, ko ri sni ci ma pra -

va i ~la no vi ma wi ho vih po ro di ca ko ji

su sta ri ji od 60 go di na.

Ina ~e, u Fon du za SO VO vo di se

evi den ci ja za 56.126 voj nih osi gu ra -

ni ka, ko ji se na la ze u 67 op {ti na i na

45 od sto te ri to ri je Sr bi je. U to ku je

for mi ra we elektronske ba ze po da ta -

ka zdrav stve nog osi gu ra wa, u ko ju su

do sa da une ti po da ci o 45.402 ko ri -

sni ka. Za vr {e na je pr va fa za, to jest

unos po da ta ka o pro fe si o nal nim voj -

nim li ci ma i ~la no vi ma wi ho vih po -

ro di ca ko ji ima ju voj no osi gu ra we.

Sle de }a fa za – uno {e we po da ta ka o

ko ri sni ci ma voj nih pen zi ja i ~la no vi -

ma wi ho vih po ro di ca ko ji is pu wa va ju

uslo ve za osi gu ra we – po ~e la je 1. ju -

la. Kom ple tan pro ces okon ~a }e se iz -

Od tog bro ja, 952 ofi ci ra i ci vil nih li ca za vr {i lo je kur -

se ve na ni vou vi so ke stru~ ne spre me. U obra zov nim in sti tu ci ja ma

Be o gra da, No vog Sa da i Ni {a, u okvi ru pro jek ta Cen tar za obu ku

pod o fi ci ra, na ni vou sred we spre me, za no va za ni ma wa pre kva -

li fi ko va lo se 672 ofi ci ra, pod o fi ci ra, ci vil nih li ca i pro fe -

si o nal nih voj ni ka. Od ukup nog bro ja ko ri sni ka ko ji su za vr {i li

kur se ve obu ke – pre kva li fi ka ci je za po sle no je 73, a od ukup nog

bro ja re gi stro va nih ko ri sni ka 66 od sto.

Po red sred sta va iz bu xe ta, osnov ni iz vor fi nan si ra wa ak -

tiv no sti za re a li za ci ju Pro gra ma ~i ni le su do na ci je stra nih

part ne ra. Naj vi {e se sa ra |i va lo sa po je di nim ~la ni ca ma Pro -

gra ma Part ner stvo za mir i NATO-a, ko je su for mi ra le Po ve ri -

la~ ki fond, u ko jem je Nor ve {ka bi la vo de }a ze mqa i gde je de lo -

va lo jo{ 18 dr ̀ a va. Sa ra |i va lo se i sa Me|unarodnom organi-

zacijom za migracije, zatim zemqama Nordijske inicijative, gde je,

po red Norve{ke i [vedske, zna ~aj nu ulo gu imala i Danska, na ro -

~i to prilikom realizacije projekta Centar za obuku – prekvali-

fikaciju podoficira.

Projektom Poverila~ kog fonda za pomo} vi{ku vojnog kadra

u Srbiji obezbe|ena su finansijska sredstva za pokretawe samo-

stalnog posla i subvencionisano zapo{qavawe korisnika Pri-

sme i u~esnika projekta prekvalifikacije podoficira, koji treba

da se okon~aju 2011. godine. Vi {e od 3.800 oso ba pri mi lo je ta -

kvu po dr {ku.

U na red nom pe ri o du pro na la zi }e mo me ha ni zme za na sta vak re -

a li za ci je Pro gra ma i obez be |e we do dat nih sred sta va do na ci ja ma,

ali tra`i}emo i mo gu} no sti i re {e wa da se ma wi deo sred sta va

obez be di i iz bu xe ta, u de lu ko ji se iz dva ja za per so nal, to jest za

so ci jal nu adap ta ci ju onih ko ji bu du iz la zi li iz si ste ma od bra ne.

Tre nut no raz vi ja mo mo del za za po sle ne ko ji ma pre sta je slu -

`ba po po tre bi slu ̀ be u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je, a

ko ji ma pre ma po sto je }im pro pi si ma sle du je od go va ra ju }a ot prem -

ni na. Nameravamo da taj no vac, po sa ve tu Direkcije, usme ri mo za

wi ho vo po nov no za po {qa va we ili sa mo za po {qa va we.

Da li je for mi ra wem Upra ve

stam be no obez be |e we pri pad ni -

ka si ste ma od bra ne do bi lo pri -

o ri tet ili se (ne)na mer no pre -

me sti lo iz `i ̀ e in te re so va wa?

Mo ̀ e mo li o~e ki va ti no vi pro -

gram zbri wa va wa voj nih bes ku} -

ni ka, te onih ko ji ne ma ju na od -

go va ra ju }i na ~in re {en krov nad

gla vom? [ta ka ̀ e sta ti sti ka?

Ka ko ob ja {wa va te ~i we ni cu da

se ne do vo qan broj pri pad ni ka

si ste ma od lu ~io za stam be ne

kre di te?

– Pra vil ni kom o re {a va wu stam -

be nih pi ta wa u Mi ni star stvu od bra ne

pro pi sa no je re {a va we stam be nih po -

tre ba pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj -

ske Sr bi je i za po sle nih u Mi ni star -

stvu. Ta ko |e i pen zi o ni sa nih li ca, ako

do od la ska u pen zi ju ni su re {i li stam -

be ne po tre be, a bla go vre me no su pod -

ne li zah tev za stan. To pra vo za dr ̀ a -

va ju i ~la no vi wi ho vog po ro di~ nog do -

ma }in stva, po sle smr ti nosioca pra va.

Stam be ni in te re sen ti svo je po -

tre be mo gu traj no ili pri vrem no re {i -

ti do de lom sta na u za kup ili slu ̀ be nog

sta na, do de lom adap ti ra nog pro sto ra

za sta no va we, za tim iz me nom re {e wa

o do de li slu ̀ be nog sta na u za kup ili

po slov nog pro sto ra u re {e we za stan

u za kup, od no sno pro me nom na me ne

pro sto ra, kao i iz me nom re {e wa o do -

Pro fe si o nal ni pri pad ni ci si ste ma

od bra ne ko ji do bi ja ju no vac po osno vu

uve }a nih tro {ko va sta no va wa, {to je ret -

ka po voq nost u ze mqi, tre ba da ga ula ̀ u

u kre di te, a ne da pu ne bu xet sta no da va -

ca. Od 2007. go di ne do da nas, na raz li -

~i te na ~i ne, re {e no je 1.338 stam be nih

zah te va, od no sno 13 od sto, u od no su na

10.033 li ca ko ja ne ma ju ni ka kav stan.

Pro{le i pret pro {le go di ne 458 pri pad -

ni ka, ili pet od sto, od lu ~i lo se za re {a -

va we stam be nog pro ble ma kre di ti ra wem.

Od 1997. do 2006. go di ne use qe no

je 5.297 sta no va, {to zna ~i da je tro go -

di {wi pro sek iz no sio 1.753 sta na. Da -

nas je, zbog kre di ti ra wa, taj od nos bo qi.

Krediti su sub ven ci o ni sa ni od 14 do 25

od sto, s fik snom ka ma tom 4,5 od sto, plus

euri bor do 4,9. To je mno go po voq ni je od

ko mer ci jal nih kre di ta i si gu ran je na ~in

za sti ca we kro va nad gla vom. Me |u tim,

na{i qu di su pri li~ no bo ja ̀ qi vi jer ni -

su do voq no in for mi sa ni.

da va wem no vih elek tron skih kar ti ca, {to }e po ~e ti 1.

sep tem bra i trajati do kra ja mar ta na red ne go di ne.

Tre ba is ta }i da je Pra vil ni kom o do pu na ma Pra -

vil ni ka o upo tre bi, uslo vi ma i na ~i nu ko ri {}e wa sred -

sta va za po boq {a we ma te ri jal nog po lo ̀ a ja ko ri sni ka

voj ne pen zi je bez sta na stvo ren prav ni osnov za re {a -

va we wi ho vog stam be nog pi ta wa, do de lom kre di ta u iz -

no su do 20.000 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti za ku -

po vi nu sta na ili po ro di~ ne stam be ne zgra de. Pre ma po -

da ci ma od 17. ju na, ta kav zah tev pod ne lo je 529 voj nih

pen zi o ne ra. Ode qe we za stam be ne po slo ve Upra ve za

tra di ci ju, stan dard i ve te ra ne pro ve ri lo je va qa nost

459 za kqu~ ka o utvr |e nom pra vu na stan, od no sno za jam.

Po tvr di lo je is prav nost 353 za kqu~ ka, a odo bre na su

sred sta va za 424 li ca. Fond je pot pi sao ugo vor sa 370

ko ri sni ka voj nih pen zi ja, a do sa da su is pla }e na sred -

stva za wih 366, {to iz no si oko 729 mi li o na di na ra.

Se }a te se ne ka da {wih voj nih kul tur nih svet ko vi na

– „Voj nik u pe smi re ~i i ve {ti ni...” Uz vi {e me se~ -

no an ga ̀ o va we sko ro ce lo kup nog sa sta va na {ih

je di ni ca, za rad is ce ni ra nih apla u za i zna~ajnog

kli mawa gla vom onih iz pr vih re do va ko ji se u kul -

tu ru, na su {no po treb nu za od bra nu ze mqe, kao

raz u me ju. [ta da nas spa da u kul tur nu de lat nost

si ste ma od bra ne i ka ko je Upra va re a li zu je? Da

li je kul tu ra po treb na pro fe si o nal noj voj sci?

– Od go vo ri }u naj pre na dru gi deo pi ta wa – da li

je kul tur na de lat nost po treb na pro fe si o nal noj Voj sci.

Da, sva ka ko je ste. Is ku stva oru ̀ a nih sna ga stra nih ze -

ma qa, po put SAD, Ru si je, Ma |ar ske, Gr~ ke, po ka zu ju da

je ta oblast zna ~aj no za stu pqe na u wi ho vim ar mi ja ma,

na raz li ~i te na ~i ne i uz ra zno li ku pri me nu.

U okvi ru de mo krat skih pro me na u dru {tvu i u skla -

du s za vr {e nim or ga ni za cij sko-mo bi li za cij skim i for ma cij skim

pro me na ma u si ste mu od bra ne i Voj sci Sr bi je u kul tu ri, kao i tra -

di ci ja ma, na gla {a va ju se van vre men ske vred no sti, s zna ~e wi ma i

vred no sti ma sa vre me nog do ba. Ciq ni je vi {e, kao u pro {lim vre -

me ni ma, organizovawe kul tur nih ak tiv no sti u sop stve noj re ̀ i ji i

od po sto je }ih qud skih re sur sa, ve} je im pe ra tiv na sa rad wi, edu -

ka ci ji i u tom smi slu obuci, seminarima, kursevima, kreativnim

radionicama i sli~ no.

Re~ je o no vom kon cep tu al nom pri stu pu. Oblast kul tu re u do -

sa da {wem pe ri o du bi la je u do broj me ri nor ma tiv no de fi ni sa na.

Me |u tim, ima ju }i u vi du no ve okol no sti, pred sto ji nam od re |e we

te obla sti pre ma me |u na rod nim stan dar di ma. Uz pret hod ne kva li -

tet ne pri pre me, koristi}emo is ku stva osta lih oru ̀ a nih sna ga u

do me nu kul tu re, ali ona ko ja su pri men qi va u na {im uslo vi ma.

Kul tur ne de lat no sti si ste ma od bra ne, po de fi ni ci ji, osta le su

pot pu no iste kao ne ka da i kako su za kon ski i pre ci zi ra ne na ni vou

Re pu bli ke Sr bi je. Lo gi~ no je da se sma we wem Voj ske pri la go |a va i

broj we nih usta no va kul tu re u si ste mu od bra ne i wi hov ob lik or ga -

ni zo va wa. Na pri mer, vojni orkestri bili su ranije u sastavu Upra-

ve za obaveze odbrane, {to danas nije slu~aj. Muzej Jugoslovenskog

ratnog vazduhoplovstva sada je u nadle`nosti Komande ViPVO.

Ka ko mu zej ska, ver ska i kul tur na de lat nost, ko je ste na ve li u

za dat ke Upra ve, uti ~u na stan dard pri pad ni ka Voj ske Sr bi -

je? U ~e mu je taj na ve za?

– Go to vo da ne ma te oblast `i vo ta i ra da ko ja ni je ure |e na po

od re |e nim stan dar di ma, od no sno me ri li ma, ne {to {to na iz ve -

stan na ~in pred sta vqa uzor. Sto ga je, u do broj me ri, ne iz o stav na

i ve za mu zej ske, kul tur nih i ver skih de lat no sti sa stan dar dom pri -

pad ni ka Voj ske Sr bi je i za po sle nih u Mi ni star stvu od bra ne, a u

ci qu we go vog po boq {a wa.

S nau~ nog, ili bilo kog drugog aspekta, neizvodqivo je povu}i

jasnu granicu izme|u kulture, tradicija koje predstavqaju wen seg-

1. jul 2010.16

intervju

ment, muzejske delatnosti koja materijalnim, istorijskim ~iweni-

cama ba{tini nacionalni duh i tradicije, vere, medija, odnosa s

javno{}u, vizuelnog identiteta vojske, saradwe sa institucijama

sli~ nog karaktera u zemqi i inostranstvu. Sve su to obla sti ko je

uti ~u na stan da rd pri pad ni ka u kla si~ nom smi slu.

Za da ci ko je je Upra va po sta vi la ne mo gu se re a li zo va ti u da hu.

Oni zah te va ju stu di o zan pri stup, ali isto vre me no i efi ka snost u

pri hva ta wu i re {a va wu pred sto je }ih iza zo va. Ipak, po treb no je da

pro |e od re |en pe riod da bi se sa gle da li wi ho vi uti ca ji na stan -

dard pri pad ni ka si ste ma od bra ne.

Odav no je usvo je na op {ta re gu la ti va o ver skoj slu ̀ bi u na -

{oj voj sci. [ta se, na i me, de {a va u prak si?

– Za ko nom o Voj sci pro pi sa no da se ure di ver ska slu ̀ ba u Voj -

sci Sr bi je. Po pu na ka drom za od re |e na rad na me sta u toj obla sti u

Upra vi pri ve de na je kra ju. S ob zi rom na to da je do for mi ra wa Upra -

ve oblast ver skih pi ta wa u si ste mu od bra ne bi la u sklo pu mo ral no-

psi ho lo {kog obez be |e wa Upra ve za qud ske re sur se Ge ne ral {ta ba

Voj ske, rad na nor ma tiv nom de fi ni sa wu ver ske slu ̀ be je u to ku, a

ta ko |e nam pred sto ji we no or ga ni zo va we. Na osno vu od lu ke mi ni -

stra od bra ne, no si o ci iz ra de Na cr ta ured be o ver skoj slu ̀ bi u Voj -

sci Sr bi je su iz nad le ̀ no sti Vla de, Sek to ra za qud ske re sur se Mi -

ni star stva od bra ne i Upra ve za qud ske re sur se Ge ne ral {ta ba. Na -

crt ured be je u pro ce du ri. Ver ska slu ̀ ba bi }e de fi ni sa na u skla du

sa Za ko nom o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma Re pu bli ke Sr bi je. We -

no funk ci o ni sa we u prak si po ~e }e, u pra vom smi slu te re ~i, po {to

bu de de fi ni sa na pod za kon skim pro pi si ma u si ste mu od bra ne.

Vred no sti iz pro {lo sti ko je ne po sto je u sa da {wo sti mo gu

se ozna ~i ti kao ba last i tra di ci o na li zam. Ka ko iz be }i tu

zam ku? Na osno vu ko jih kri te ri ju ma i ko ju tra di ci ju ne gu je

Upra va u Voj sci Sr bi je? Ka ko se od no si pre ma ono me {to

da nas na zi va mo ide o lo gi jom, a doskora je u si ste mu od bra -

ne bi la je di na isti na?

17

Ko deks ~a sti pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, u ~i joj smo iz ra di sa -

ra |i va li, je ste ko rak na pred po tom pi ta wu. Me |u tim, ne mo ̀ e mo

o~e ki va ti da ta ko br zo, od no sno za pet me se ci od for mi ra wa, ko -

li ko funk ci o ni {e mo kao Upra va, re zul ta ti na {eg ra da bu du od -

mah vi dqi vi. Sa gle da va we i re {a va we eti~ kih di le ma i pro ble -

ma, ipak, zah te va du ̀ i pe riod.

Re~ ve te ran sto ji u na zi vu Upra ve. Ko su, za pra vo, ve te ra -

ni? [ta su wi ho ve po tre be i ka ko si stem od bra ne mo ̀ e uti -

ca ti na wi ho vo za do vo qe we?

– Ve te ra ni su pen zi o ni sa ni pri pad ni ci Voj ske, oni ko ji su

rad ni vek pro ve li u voj noj slu ̀ bi, ali i u~e sni ci pret hod nih ra -

to va. Od for mi ra wa Upra ve u~i wen je ko rak na pred ka da se go vo -

ri o sa rad wi s broj nim udru ̀ e wi ma ve te ra na u Sr bi ji, i na lo -

kal nom i na dr ̀ av nom ni vou. Sva ko dnev no od go va ra mo na wi ho ve

raz li ~i te mol be i zah te ve.

U SAD, na pri mer, ve li ka pa ̀ wa po sve }u je se ve te ra ni ma ra -

ta, pen zi o ni sa nim pri pad ni ci ma oru ̀ a nih sna ga, in va li di ma, ra -

we ni ma i po ro di ca ma po gi nu lih voj ni ka. U toj ze mqi po sto ji sa mo -

stal no mi ni star stvo za ve te ra ne, ko ji ima ju or ga ni za ci je i udru ̀ e -

wa, te raz ne fi nan sij ske po god no sti u sva ko dnev nom `i vo tu.

Sma tra mo da je do bro ~u ti i uva ̀ i ti mi {qe wa pen zi o ni sa -

nih pri pad ni ka Voj ske, po go to vo onih ko ji su za u zi ma li ru ko vo de -

}a me sta u si ste mu od bra ne. In va li di ma i ra we nim pri pad ni ci -

ma, u skla du s mo gu} no sti ma i u sa rad -

wi s osta lim dr ̀ av nim in sti tu ci ja ma,

po treb no je omo gu }i ti od go va ra ju }u

re ha bi li ta ci ju i brz po vra tak sva ko -

dnev nom `i vo tu i ra du. Ne sme mo za -

ne ma ri ti po ro di ce na {ih po gi nu lih

pri pad ni ka. Pred sto ji nam no r ma tiv -

no ure |e we te obla sti, po ugle du na

stra ne ze mqe i ar mi je.

U kom smi slu je Upra va za du ̀ e na

za stan dard pri pad ni ka Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi -

je? Mo ̀ e te li po ja sni ti za {to su

raz li ~i te de lat no sti, ko je su do

sko ro bi le za da ci broj nih or ga -

ni za cij skih je di ni ca u si ste mu

od bra ne, po ve za ne u na iz gled ne -

spo ji vu ce li nu.

– Ve} sam na po me nuo da se ne mo -

`e po vu }i stro ga gra ni ca iz me |u kul tu -

re, tra di ci ja, ve re, eti ke, me di ja, od no -

sa s jav no {}u, ci vil no-voj ne sa rad we...

pa su na taj na ~in i po slo vi ko je oba vqa

Upra va usko po ve za ni, is pre ple ta ni, a

wi ho vo re {a va we zah te va mul ti di sci -

pli na ran, in ter ak ti van pri stup.

Po tre ba da se pre ci zno od re de stan dar di u qud skim re sur -

si ma u si ste mu od bra ne po sle di ca je ne do sta ta ka u po sto je }oj

struk tu ri qud skih re sur sa, ne do re ~e no sti u si stem skoj za {ti ti ka -

dra i we go vih po ten ci ja la. To me je do pri ne lo i na {e opre de qe we

za profesionalnu vojsku i pri bli ̀ a va we stan dar di ma NATO-a.

Kao {to su po zna ti stan dar di u ma te ri jal nim re sur si ma, ta -

ko je i od re |i va wem stan dar da u qud skim re sur si ma mo gu }e traj no

osi gu ra ti se lek ci ju, raz voj i za dr ̀ a va we li ca na slu ̀ bi u si ste -

mu od bra ne, {to obez be |u je uspe {nu re a li za ci ju mi si ja i za da ta -

ka Voj ske Sr bi je.

Da za kqu ~im, Mi ni star stvo od bra ne oba vqa po slo ve ko ji se,

po red ostalog, od no se i na voj ni~ ku tra di ci ju, stan dard pret hod nih

i sa da {wih pri pad ni ka, kao i na voj ne ve te ra ne. Za to su po me nu te

de lat no sti, ne ka da funk ci o nal no i or ga ni za ci o no raz je di we ne,

ob je di we ne, da {to kva li tet ni je od go vo re na po tre be za po sle nih i

olak {a ju sa rad wu s osta lim usta no va ma i u si ste mu i van we ga.

Vla di mir PO ̂ U^

Sni mio Go ran STAN KO VI]

– Tra di ci je ima ju kon ti nu i ra ni dru {tve no-isto rij ski raz voj,

pa su kao op {te do bro na ro da, we go va svo ji na, tvo re vi na, od red -

ni ca, po la zi {te i is ho di {te u da qem pro ce su nad grad we i dru -

{tve nog raz vo ja. I mno ge kul tur ne raz li ke me |u na ro di ma po ti ~u

od raz li ke u kul tur nim tra di ci ja ma, ko je ih, sva ka na svoj na ~in,

pod sti ~u. One pro ̀ i ma ju ~i tav `i vot, po je din ce i ko lek ti ve, a sa -

mim tim i si stem od bra ne, kao neo dvo jiv od op {tih dru {tve nih od -

no sa, svo je vr stan seg ment i pod si stem. Na rav no, opre de li li smo se

za tra di ci je ko je vo de pro gre su.

Te ̀ i {te je na voj noj tra di ci ji. Po mo }u de lat no sti i po slo va

ko je oba vqa Voj ni mu zej, di rekt no ili in di rekt no po sve }u je se pa -

`wa tra di ci ja ma srp ske voj ske i we nog iden ti te ta to kom vre me na,

{to uti ~e i na sen zi bi li tet pri pad ni ka Voj ske Sr bi je.

Opre de li li smo se za kul tur ne sa dr ̀ a je ko ji ma ne gu je mo i

raz vi ja mo tra di ci je pro sla ve dr ̀ av nih i voj nih, a u bu du }em pe ri -

o du i ver skih pra zni ka – Da na dr ̀ av no sti Re pu bli ke Sr bi je i Da -

na Voj ske Sr bi je, da na vi do va, ro do va, slu ̀ bi i je di ni ca i usta -

no va u Voj sci i Mi ni star stvu, ali i za obe le ̀ a va we zna ~aj nih

isto rij skih do ga |a ja iz oslo bo di la~ kih ra to va Sr bi je.

Ta ko |e, ak ce nat je na ju bi lar nim go di {wi ca ma, kao {to je,

na pri mer, ove go di ne 65 go di na po be de nad fa {i zmom, 160 go di -

na od osni va wa Voj ne aka de mi je i 180 go di na od for mi ra wa Gar -

de. Tre ba po me nu ti da ni {ta ma wi zna ~aj ne pri da je mo i me |u na -

rod nim ak tiv no sti ma po sve }e nim o~u -

va wu do sto jan stve nog se }a wa na `r -

tve ra to va u pro {lo sti.

Od lu kom mi ni stra od bra ne de -

fi ni sa ni su kri te ri ju mi za vred no va -

we tra di ci ja u Voj sci Sr bi je. Iz me |u

osta log, afir mi sa we mi ra, raz u me -

va wa i sa rad we me |u raz li ~i tim et -

ni~ kim, ver skim i po li ti~ kim gru pa -

ci ja ma i dr ̀ a va ma, kao osnov za pre -

zen to va we i objek tiv no i od go vor no

tu ma ~e we isto ri o graf skih, kul tur nih

i umet ni~ kih sa dr ̀ a ja, uva ̀ a va we

isto rij skih, kul tu ro lo {kih i dru gih

do stig nu }a i vred no sti na ci o nal nih

ma wi na, te vred no va we svih isto rij -

skih pe ri o da pod jed na ko, bez ide o lo -

{kih pri me sa, uz uva ̀ a va we qud skih

pra va...

Si gur no je da sa da funk ci o ni {e -

mo u skla du s ovim kri te ri ju mi ma, ali

je iz ve sno i to da }e se oni vre me nom

do gra |i va ti i do pu wa va ti, jer no vo

do ba na me }e i no ve vred no sti. Spoj

pro {log i sa da {weg vre me na za rad

bu du} no sti, a ne pro {lost ra di pro -

{lo sti. U tom prav cu pla ni ra ni su

na {i bu du }i pro jek ti.

Na ve li ste da su i eti~ ka pi ta wa po sao Upra ve. Zna ~i li to

da ona od go va ra na po je di ne eti~ ke ne do u mi ce, da nas svoj -

stve ne si ste mu od bra ne, po put u~e {}a pri pad ni ka Voj ske

Sr bi je u mi rov nim mi si ja ma, ili sa mo raz ma tra ono {to

pred vi |a ko deks ~a sti, od no sno vred nu je mo ral no de lo va we

i po na {a we po je di na ca?

– Ono {to treba ista}i jeste da na{a Vojska ima iskustva u

proceni eti~ kih vrednosti i saznawa na koji na~in one mogu uticati

na profesionalno izvr{avawe zadataka. Da ne go vo ri mo o fak to -

ru mo ti va ci je, ko ji na iz ve stan na ~in mo ̀ e bi ti pri ma ran. Na pr vi

po gled ~i ni se da je to no va ma te ri ja. Me |u tim, to je sa mo na pr vi

po gled, jer se ne mo ̀ e za mi sli ti ne ka sfe ra `i vo ta i ra da u ko joj se

u okvi ru qud skih re sur sa po {tu ju i pri me wu ju eti~ ki prin ci pi po na -

{a wa i de la wa. Ka ko bi smo mo gli da re a li zu je mo za dat ke u toj obla -

sti, a s ob zi rom na to da se pred met eti ka iz u ~a va na Voj noj aka de -

mi ji, za si gur no }e mo is ko ri sti ti i tu mo gu} nost sa rad we.

Broj ni su stan dar di u qud skim re -

sur si ma, a u voj noj sre di ni oni su jo{

spe ci fi~ ni ji, po put fi zi~ ke pri pre mqe -

no sti pri pad ni ka, wi ho vog zdrav stve nog

sta wa i psi ho lo {kih ka rak te ri sti ka, za -

tim dru {tve nog sta tu sa, te ni voa zna wa

i ve {ti na. Uz wih, tre ba do da ti i ko deks

~a sti, mo ti va ci ju i na gra |i va we, po je di -

ne ser ti fi ka te o ra du na ra ~u na ru i

zna we stra nih je zi ka, ali i uslo ve da za -

po sle ni u si ste mu od bra ne za do vo qe

ver ske po tre be, pri me wu ju od red be me -

|u na rod nog hu ma ni tar nog i rat nog pra -

va, ne gu ju tra di ci je, no se i ~u va ju obe -

le` ja Voj ske. Ne za o bi la zno je {ko lo va -

we, stam be no zbri wa va we i iz be ga va we

su ko ba in te re sa.

18 1. jul 2010.

Zamenik na~el ni ka General{tab a VS genera l-pot pukovnik Ml -

ad en ]i rko vi} is takao j e da j e ova donac ija, ka o i dosada{ -

we, samo jedan o d as pe kata sar ad we dvej u zemaqa , k oja se do

sada od vij ala u ob la sti stru~n og usavr{avawa i {kol ov awa

kadra, p riprem a za u~ e{ }e u m iro vnim m isi jama pod manda tom UN

i r azmen e i skustav a i z vojni h ve`bi. Poseba n doprino s saradwi

d ale su u za jamne posete d r`avni h zv ani~nik a visoko g nivoa , rekao

j e g enera l ]irk ovi} i naj av io da je us koro p lanira na i pos et a

srpskog mi nistra o dbrane Kini.

Posled wih go di na 20 ofi cira Vojske Srbij e {k ol ovalo se u

Kini, a j edan of i cir iz te ze mqe poha| ao je ko man dn o-{ta bn o

u sav r{avaw e na Voj no j a kademi ji u B eo gr adu, po dsetio j e zamenik

na~e ln ik a General{ta ba. Ta ko| e, pola zn ici Voj ne akademije k i -

nesk ih oru`a nih snag a bora vi li su u o kv iru s tu dij ski h pos eta u

Srb ij i.

Ci q pos et e Srb iji, ka ko je rek ao zamenik n a~elnika Genera -

l{ taba N ar odn ooslobodila ~ke armi je K in e gene ra l- pukovnik Ma

Ksiaotia n, bio je ja ~awe pr ijateqs tv a dve ze mqe. Po tp isiva we

Sporaz um a o strate{ko m partners tv u Sr bije i Kine otv orilo je

nov u stranicu wihovog prijateqstva i ukazalo na modalitete

budu}e saradwe.

Tokom posete, zamenik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Na rod no o -

slo bo di la~ ke ar mi je Ki ne ge ne ral-pu kov nik Ma Ksi a o tian raz go -

va rao je i sa mi ni strom od bra ne Dra ga nom [u ta nov cem.

B. MI QI]

Susret dr`avnih

sekretara Spasojevi}a

i Turmu{a

Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} primio je 24. juna

dr`avnog sekretara Ministarstva odbrane Turske general-pot-

pukovnika Ahmeta Turmu{a, koji predvodi delegaciju Ministarst-

va odbrane Turske u vi{ednevnoj poseti Srbiji.

Obostrano je konstatovano da je dosada{wa bilateralna

vojna saradwa izuzetno dobra i razmatrane su mogu}nosti un-

apre|ewa saradwe u slede}em periodu. Prostor za unapre|ewe

je prepoznat pre svega u oblasti vojno-ekonomske saradwe i u

oblasti obuke i usavr{avawa.

Spasojevi} je upoznao sagovornike sa dosada{wim proce-

som reforme sistema odbrane, procesom profesionalizacije

Vojske Srbije i me|unarodnom vojnom saradwom, naro~ito ak-

tivnostima u okviru Programa Partnerstvo za mir i anga`ovawa

u multinacionalnim operacijama.

Razmatraju}i situaciju u regionu, Spasojevi} je ocenio da je

regionalna saradwa jedan od spoqnopoliti~kih prioriteta Re-

publike Srbije i da u tom kontekstu Ministarstvo odbrane i Vo-

jska Srbije aktivnostima u okviru regionalnih bezbednosnih ini-

cijativa i bilateralnom vojnom saradwom sa zemqama regiona,

daje pun doprinos izgradwi regionalne stabilnosti.

Govore}i o bezbednosnoj situaciju u regionu, Spasojevi} je

naglasio da je samoprogla{ena nezavisnost Kosova i Metohije

najve}i bezbednosni izazov i neuralgi~na ta~ka regiona zapadnog

Balkana i izneo osnovne stavove dr`avne politike prema tom

pitawu. Uprkos neslagawima po pitawu statusa na{e ju`ne pokra-

jine, dobra saradwa u oblasti odbrane izme|u Srbije i Turske je

od izuzetnog zna~aja za regionalnu stabilnost, rekao je Spasoje-

vi}, i istakao da je zajedni~ko za sve dr`ave u regionu `eqa za

{to br`im integrisawem u EU i tu le`i potencijal za kona~nu

bezbednosnu stabilizaciju ovog dela Evrope.

Sagovornici su se slo`ili da je i ubudu}e neophodno nas-

taviti sa sastancima na visokom nivou zvani~nika dva min-

istarstva.

Dr`avni sekretar Turmu{ sastao se i sa na~elnikom Gener-

al{taba Vojske Srbije general-potpukovnikom Milojem

Mileti}em, dr`avnim sekretarom Zoranom Jefti}em i dr`avnim

sekretarom Ministarstva spoqnih poslova Srbije Mirkom Ste-

fanovi}em. Posetio je Vojnomedicinsku akademiju i prisustvovao

diplomskoj ve`bi kadeta zavr{nih godina Vojne akademije „Diplo-

mac 2010”.

Po se ta za me ni ka na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba

Na rod no o slo bo di la~ ke ar mi je Ki ne

Stra te {ko

part ner stvo

Zamen ik na~el nik a Gener al {ta ba

Vojsk e S rb i je ge ne ral -potp uk ovnik

Mlad en ]irko vi} i zamenik n a~elnika

G eneral {taba Na ro dn ooslob od il a~ke

armi je Kine ge ne ral-puk ov nik

M a Ksiaotia n, u Dom u G ar de u Top ~i der u

p otpisal i su spo ra zum o kin es koj

p om o}i Sr biji za na bavku

i nf orm ati~ko- biroteh ni ~ke op re me

Snim

io J. M

AM

UL

A

Snim

io G. S

TA

NKO

VI

]

19

A

Gar di sti na ma ni fe sta ci ja ma u Sr bi ji

Atrak tiv ni

eg zer cir

Pri pad ni ci Gar dij skog ba ta qo na Voj ske Sr bi je na stu pi li su

kao go sti iz ne na |e wa na ce re mo ni ji otva ra wa dru gog da na Pan ~e -

va~ kog kar ne va la, 19. ju na. U sve ~a noj po vor ci glav nim uli ca ma

gra da, svi ra ju }i tra di ci o nal ne srp ske ko ra~ ni ce i mar {e ve, Re -

pre zen ta tiv ni or ke star Gar de pri re dio je kon cert pod di ri gent -

skom pa li com po ru~ ni ka De ja na \u ro va.

Voj ni ci i sta re {i ne gar dij ske je di ni ce iz ve li su atrak tiv ne

ve ̀ be pu {kom, od no sno eg zer cir. Wi ho vim e{e lo nom ko man do va li

su ka pe ta ni Dra gan Ja ko vqe vi} i Mir ko Mi tri}. Gar da je ne dav no

pro sla vi la ju bi lej – 180 go di na po sto ja wa, a na stup na pan ~e va~ koj

ma ni fe sta ci ji jo{ je dan je do ga |aj ko jim obe le ̀ a va zna ~aj nu go di -

{wi cu.

Pan ~e vo ima tra di ci ju kar ne va la ko ja da ti ra iz 19. ve ka. Po -

sled wih ne ko li ko go di na u tom gra du odr ̀ a va se naj ve }a me |u na -

rod na kar ne val ska ma ni fe sta ci ja u Sr bi ji, u or ga ni za ci ji aso ci -

ja ci je „Pri ja te qi Pan ~e va”. Kar ne va lu su pri su stvo va li broj ni

po se ti o ci, am ba sa do ri i zva ni~ ni ci iz ze mqe i ino stran stva. Ma -

ni fe sta ci ja pred sta vqa svo je vr stan spoj raz li ~i tih kar ne val skih

tra di ci ja i kul tu ra iz ce log sve ta ~i ji je ciq me |u na rod na sa rad wa

i raz me na is ku sta va.

Pri pad ni ci Gar de su, u okvi ru obe le ̀ a va wa 180 go di na po -

sto ja wa je di ni ce, svoj atrak tiv ni eg zer cir iz ve li i u Ni {u, Le -

skov cu, Kru {ev cu i Va qe vu, a u pla nu su i po se te dru gim gra do vi ma

u Sr bi ji.

B. MI QI]

Sni mio J. MA MU LA

Snim

io Z. M

IL

OVA

NO

VI

]

Do bri ca ]o si} pre dao me da qu

Voj nom mu ze ju

U ime onih

ko ji su se bo ri li

ka de mik Do bri ca ]o si} pre dao je Voj nom mu ze ju u Be o gra du

„Me da qu 65 go di na po be de u Ve li kom otax bin skom ra tu od

1941. do 1945. go di ne”, ko jom ga je, pre ma uka zu pred sed ni ka

Ru si je Dmi tri ja Me dve de va, 17. ju na od li ko vao Alek san dar Ko nu -

zin, ru ski am ba sa dor u Be o gra du.

Pre da ju }i me da qu di rek to ru Voj nog mu ze ja pu kov ni ku Mi ro -

sla vu Kne ̀ e vi }u, Do bri ca ]o si} is ta kao je da ima sre }u i ~ast da

je na d`i veo he ro je i za slu ̀ ne bor ce u bor bi pro tiv fa {i zma, na -

gla {a va ju }i da me da qu ko ja mu je uru ~e na sim bo li~ no pre da je Voj -

nom mu ze ju u ime onih ko ji su se bo ri li, stra da li i pa ti li u bor bi

pro tiv fa {i zma.

Aka de mik ]o si} je pod se tio da je u re vo lu ci o nar ni ko mu ni -

sti~ ki po kret stu pio 1939. go di ne ka da je i po ~eo Dru gi svet ski

rat. Tim ~i nom, ka ko je na gla sio, isto vre me no je stu pio i u bor bu

pro tiv fa {i zma, po stav {i par ti zan.

„Sve {to mi se po tom do go di lo bi lo je u uslo vi ma an ti fa {i -

sti~ ke bor be. Ta bor ba, stra da we mog na ro da, mo jih dru go va i sa -

vre me ni ka su me in spi ri sa li da na pi {em pr vu kwi gu 1951. go di -

ne, ta ko da sam i po stao pi sac u uslo vi ma bor be pro tiv fa {i zma

i bor be za qud sku slo bo du i prav du“, is ta kao je ]o si}.

Po kla wa we me da qe Voj nom mu ze ju, ka ko je na gla sio aka de mik

]o si}, bi }e we gov po sled wi jav ni ~in. „U du {i, ovim ~i nom, za vr -

{a vam jav ni `i vot. Okon ~ao sam kwi ̀ ev no de lo, isto vre me no i

kwi ̀ ev ne za pi se, ko ji ni su svi ob ja vqe ni. Tri kwi ge }e ob ja vi ti

mo ja po ro di ca po {to ja odem, ka ko se to le po ka ̀ e“, re kao je ]o -

si}, sma tra ju }i da je svo ju gra |an sku, pa tri ot sku i kwi ̀ ev nu du -

`nost iz vr {io u gra ni ca ma mo }i, zna wa i sa ve sti. „Ko li ko sam do -

bra ili zla ~i nio, o to me }e mo ji sa vre me ni ci da su de. Ja sam osta -

tak pro {log ve ka u no vom, 21. ve ku. Ne mam ni zna wa, ni sna ge, kao

ni pra va da tu ma ~im ovaj no vi svet“, za kqu ~io je aka de mik ]o si}.

Di rek tor Voj nog mu ze ja pu kov nik Kne ̀ e vi} za hva lio je u ime

ko lek ti va aka de mi ku na ge stu, ali i u ime svih ~i ji se pred me ti ~u -

va ju u mu ze ju na Ka le meg da nu. Na gla sio je da }e me da qa bi ti iz lo -

`e na u okvi ru stal ne po stav ke u „Sa li po be de“, jer ona sim bo li zu -

je i bor bu i po be du srp skog i ju go slo ven skog na ro da nad fa {i zmom.

Po sle pre da je me da qe aka de mik ]o si} ob i {ao je po je di ne

iz lo ̀ be ne po stav ke Voj nog mu ze ja.

B. MI QI]

20 1. jul 2010.

Po se ta slu {a la ca

[ko le na ci o nal ne

od bra ne Bel gi ji

Ofi ci ri

ge ne ral {tab nog

usa vr {a va wa u

Ma ~van skom okru gu

To kom vi {e dnev nog ko man dant skog pu to va wa, po la zni ci 53.

kla se ge ne ral {tab nog usa vr {a va wa [ko le na ci o nal ne od bra ne

re a li zo va li su ko man dant sko iz vi |a we – Ope ra ci ja po dr {ke i

po mo }i ci vil nim vla sti ma u ot kla wa wu po sle di ca od ele men tar -

nih ne po go da.

Tom pri li kom, sta re {i ne su sa gle da le ulo gu i za dat ke in sti -

tu ci ja ci vil nih vla sti Sred we ba nat skog, Ko lu bar skog i Ma ~van -

skog uprav nog okru ga, s te ̀ i {tem na funk ci o ni sa wu okru ̀ nih,

grad skih i op {tin skih {ta bo va za van red ne si tu a ci je. Ta ko |e, sa -

gle da ni su i ka pa ci te ti lo kal ne sa mo u pra ve za ot kla wa we po sle -

di ca od ele men tar nih ne po go da.

Po re ma re ~i ma na ~el ni ka Ka te dre ope ra ti ke pu kov ni ka Mi -

la Je li }a, mo de lom za dat ka ofi ci ri ma je na met nut i zah tev ci vil -

nih struk tu ra za an ga ̀ o va wem je di ni ca Voj ske Sr bi je na osno vu

ko jeg su de fi ni sa li za dat ke ko je }e to kom ope ra ci je iz vr {a va ti.

Bo ra ve }i na pla ni ni Go~, ofi ci ri na usa vr {a va wu sa gle da -

li su i stra te gij ske, tak ti~ ke i ope ra tiv ne prav ce, te ka pa ci te te

te ri to ri je zna ~aj ne za pla ni ra we, pri pre mu i iz vo |e we bor be nih

ope ra ci je.

B. M. P.

Po vo dom uspe {ne ~e tvo ro go di {we sa rad we Mi ni star stva od -

bra ne Sr bi je, Am ba sa de Kra qe vi ne Nor ve {ke i Atlant skog sa ve ta,

u or ga ni za ci ji stu dij skih pu to va wa slu {a la ca [ko le na ci o nal ne

od bra ne u Bel gi ju, 15. ju na u ho te lu „M“ odr ̀ an je sa sta nak i eva lu -

a ci ja po me nu tih ak tiv no sti.

Po red slu {a la ca 54. kla se ge ne ral {tab nog usa vr {a va wa sa -

stan ku su pri su stvo va li dr ̀ av ni se kre tar Igor Jo vi ~i}, am ba sa dor

Kra qe vi ne Nor ve {ke Ha kon Bla ken borg, iza sla nik od bra ne te ze -

mqe pot pu kov nik Ter je Ha ver stad i pred stav nik am ba sa de ̂ e {ke Jan

Vil kov ski.

Dr ̀ av ni se kre tar Jo vi ~i} pod se tio je na ~e ti ri go di ne iz u zet -

ne sa rad we Mi ni star stva od bra ne sa Am ba sa dom Nor ve {ke i At-

lant skim sa ve tom i na wi hov do pri nos naj vi {em ob li ku po sle di -

plom skog usa vr {a va wa ofi ci ra u na {em si ste mu od bra ne. Stu dij -

ske po se te se di {tu Na toa i Evrop ske ko mi si je, pre ma we go vim re ~i -

ma, do pri ne le su raz bi ja wu pred ra su da i ne po zna ni ca ko je se od no -

se na funk ci o ni sa we tih or ga ni za ci ja.

Jo vi ~i} je is ta kao da pu to va we vi {e od 100 ofi ci ra Voj ske

Sr bi je u Bri sel ni je je di ni pro je kat ko ji je po mo gla Nor ve {ka, ve}

da je to kom re for me si ste ma od bra ne mno go ura |e no za hva qu ju }i

po dr {ci te ze mqe. Zbog to ga, na gla sio je dr ̀ av ni se kre tar, sa rad -

wa sa Nor ve {kom spa da u sam vrh pri o ri te ta si ste ma od bra ne Re -

pu bli ke Sr bi je.

Nor ve {ki am ba sa dor Ha koh Bla ken borg na gla sio je da je sa -

rad wa dve dr ̀ a ve u obla sti od bra ne „sim bol uspe ha bi la te ral ne

sa rad we“. Re kao je da Nor ve {ka ne raz vi ja sa Sr bi jom sa rad wu sa -

mo u obla sti od bra ne, ve} i eko no mi je.

Pu kov nik Mi lo qub Sre te no vi}, na ~el nik [ko le na ci o nal ne

od bra ne i pred stav ni ci svih ge ne ra ci ja ge ne ral {tab nog usa vr {a -

va wa ko je su ima le pri li ku da u~e stvu ju na stu dij skim pu to va wi ma,

za hva li li su or ga ni za to ri ma, na gla siv {i vred nost li~ nost uti ska

ko ji su ste kli to kom bo rav ka u jed nom od naj va ̀ ni jih bez bed no sno-

po li ti~ kih cen ta ra sve ta.

A. PE TRO VI]

Snim

io D

. BA

ND

A

Se }a we na pilota

Mi ha i la Pe tro vi }a

U Ve li koj sa li Do ma ViP VO u Ze mu nu 9. ju na obe le ̀ e na je go -

di {wi ca ro |e wa pr vog srp skog pi lo ta – na red ni ka Mi ha i la Pe -

tro vi }a. U okvi ru umet ni~ kog pro gra ma iz ve de na je pred sta va Sa -

ga o kri la tom na red ni ku Mi ha i lu Pe tro vi }u Vlak ~a ni nu, pre ma

tek stu [i me ta O{tri }a.

Ve ~e se }a wa na pi lo ta or ga ni zo va li su Udru ̀ e we pen zi o ni -

sa nih voj nih le ta ~a i pa do bra na ca Sr bi je, Va zdu ho plov ni fond

„Pi lot Mi ha i lo Pe tro vi}“, Udru ̀ e we „Ma2+“, za tim, Udru ̀ e we

za ne go va we va zdu ho plov nih tra di ci ja, Klub „Ga leb“ i Za vi ~aj no

dru {tvo „Mi ha i lo Pe tro vi}“ iz Vlak ~e.

Uz me lo di je srp skih ro do qu bi vih pe sa ma, go sti su slu {a li o

`i vo tu i de lu va zdu ho plov ca ko ji je na stra dao u Pr vom bal kan -

skom ra tu, kao i sti ho ve pe sme „Kri la“ Jo va na Du ~i }a. Umet ni~ ko

ve ~e u Do mu ViP VO bi lo je uvod u „Da ne Mi ha i la Pe tro vi }a“, a

~la no vi Udru ̀ e wa pen zi o ni sa nih voj nih le ta ~a i pa do bra na ca

Sr bi je, po se ti li su i spo men-ku }u u Vlak ~i, rod nom se lu Mi ha i la

Pe tro vi }a, gde su po lo ̀ i li ve nac.

Va zdu ho plov ni fond „Pi lot Mi ha i lo Pe tro vi}“, u sa rad wi

sa Udru ̀ e wem i Za vi ~aj nim dru {tvo iz Vlak ~e, na sto ji da „Da ni

Mi ha i la Pe tro vi }a“ pre ra stu u tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju,

or ga ni zo va wem i li kov nih ko lo ni ja, pe sni~ kih ve ~e ri, sport skih i

pri red bi lo kal nog ka rak te ra, a na dan za vr {ne ma ni fe sta ci je i

va zdu ho plov ni kup.

M. RA KI]

is ku sta va u obla sti vre -

d no va wa ope ra tiv nih

spo sob no sti i bor be ne

go to vo sti je di ni ca, a

te ̀ i {te to kom ovo go di -

{weg bo rav ka u SAD

od no si lo se na sa zna wa

u do me nu avi ja cij skih

ope ra ci ja.

Obi la zak Ope ra -

tiv nog cen tra vin ga

bio je pri li ka da na {i

ofi ci ri sa gle da ju fun -

k ci o ni sa we si ste ma

ko ji upra vqa ope ra cij -

skim ak tiv no sti ma u toj

je di ni ci. Uve ri li su se

da je Cen tar mo der no

opre mqen i efi ka sno

or ga ni zo van. Pre ma

re ~i ma pri pad ni ka Ko -

man de ViP VO iz sa sta -

va na {e de le ga ci je, po -

je di na re {e wa ko ja su

ima li pri li ku da vi de

mo gu se uspe {no pri me ni ti i kod nas, bez an ga ̀ o va wa do dat nih

sred sta va.

Po {to je Ope ra tiv ni cen tar na {eg voj nog va zdu ho plov stva

otvo ren pre ne ko li ko me se ci, de le ga ci ja je is ko ri sti la pri li ku da

sa do ma }i ni ma raz me ni is ku stva o we go vom ra du, {to nam u bu du} -

no sti mo ̀ e bi ti od ko ri sti, is ta kao je ge ne ral Ko lun xi ja.

Po sle obi la ska Cen tra, srp ski ofi ci ri pri su stvo va li su raz -

li ~i tim ak tiv no sti ma eva lu a ci je ope ra tiv nih spo sob no sti vin ga.

Sa gle da li su pro ce du re za spre ~a va we eko lo {kih in ci de na ta u slu -

~a ju is ti ca wa ra ket nog go ri va, ali i za dat ke ko je u ba zi ima voj ni

sve {te nik.

Srp ska de le ga ci ja bo ra vi la je i u Kam pu za obu ku zdru ̀ e nih

voj nih sna ga u Ra ve ni. Pra ti li su deo obu ke je di ni ca kop ne ne kom -

po nen te Na ci o nal ne gar de pre upu }i va wa u bor be nu mi si ju. Pro -

{le go di ne, to kom de se to dnev ne po se te Oha ju, pri pad ni ci Voj ske

Sr bi je sa gle da li su ka ko gar da re a li zu je eva lu a ci ju i ser ti fi ka ci -

ju kop ne nih je di ni ca pre po la ska u mi si je.

Ge ne ral Ko lun xi ja na gla sio je da }e is ku stva ko ja su ste kli

pri pad ni ci Voj ske Sr bi je na dva se mi na ra to kom po sled weg bo rav -

ka u Oha ju, kao i po sle ra ni jih po se ta Na ci o nal noj gar di, bi ti dra -

go ce na za do bi ja we kom plet ne sli ke o wi ho vom mo de lu eva lu a ci je

ope ra tiv nih spo sob no sti je di ni ca.

Re gu la ti va ko ja se u Na ci o nal noj gar di pri me wu je ista je

kao i ona ko ju pri me wu ju re gu -

lar ne je di ni ce voj ske SAD. Na -

{a voj ska na taj na ~in mo ̀ e da

pra ti svet ski trend i sa gle da

pri me re do bre prak se vred no -

va wa spo sob no sti je di ni ca.

Upr kos to me {to je di ni ce voj -

ske SAD ima ju dru ga ~i je mi si je

i ope ra tiv na an ga ̀ o va wa u

od no su na Voj sku Sr bi je, po je -

di na tak ti~ ka re {e wa i pro ce -

du re mo gu se i kod nas uspe {no

pri me ni ti.

Pe tar VO JI NO VI]

21

Pri pad ni ci 180. vin ga u To le du

i Po li go na za obu ku kop ne nih

je di ni ca u Ra ve ni bi li su do ma }i ni

ofi ci ri ma na {e voj ske ko ji su ne dav no

bo ra vi li u SAD. Po se ta Na ci o nal noj gar di

Oha ja po slu ̀ i la je za si ste ma ti za ci ju

is ku sta va u obla sti vred no va wa

ope ra tiv nih spo sob no sti i bor be ne

go to vo sti je di ni ca, s te ̀ i {tem na

sa zna wi ma u do me nu avi ja cij skih ope ra ci ja.

Sabirawe iskustava

Delegacija Vojske Srbije u Ohaju

Pe to ~la na de le ga ci ja Voj ske Sr bi je, ko ju je pred vo dio na ~el nik

Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba ge ne ral-ma jor

Dra gan Ko lun xi ja, a u ~i jem sa sta vu su bi la i dvo ji ca ofi ci ra

iz Ko man de Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne,

bo ra vi la je ne dav no u SAD, u Na ci o nal noj gar di Oha ja.

Po se ta je or ga ni zo va na u okvi ru za vr {nih ak tiv no sti ko je Ge -

ne ral {tab pred u zi ma ra di de fi ni sa wa i iz ra de re gu la ti ve o eva -

lu a ci ji ope ra tiv nih i funk ci o nal nih spo sob no sti, bor be ne go to vo -

sti ko man di i usta no va Voj ske. Pre ma re ~i ma ge ne ra la Ko lun xi je,

ste ~e na is ku stva pri me ni }e se pri li kom una pre |e wa Pra vil ni ka o

eva lu a ci ji ope ra tiv nih spo sob -

no sti je di ni ca.

Sa rad wa sa Na ci o nal nom

gar dom Oha ja u toj obla sti za po -

~e la je 2007. go di ne, ka da su u

Be o gra du re a li zo va na dva se mi -

na ra. Po tom je eks pert ski tim

Voj ske Sr bi je bo ra vio u Oha ju

gde je pra tio vred no va we ope ra -

tiv nih spo sob no sti jed ne je di ni -

ce kop ne ne voj ske wi ho ve gar de.

Ka ko is ti ~e ge ne ral Ko lun -

xi ja, po se ta Na ci o nal noj gar di

po slu ̀ i la je za si ste ma ti za ci ju

Je dan od im pe ra ti va sa vre me nog voj nog or ga ni zo va wa, pa

i u Na ci o nal noj gar di Oha jo, je ste mo del ras po la ga wa re sur si -

ma na naj e fi ka sni ji i naj e ko no mi~ ni ji na ~in. Na {a de le ga ci ja

uve ri la se u ta kvu prak su pri li kom obi la ska re mont nih ka pa ci -

te ta 180. vin ga, ko ji su za du ̀ e ni za odr ̀ a va we i re mont mo to -

ra avi o na F-16. Ka pa ci te ti ko ji tre nut no pre va zi la ze po tre be

vin ga, an ga ̀ u ju se za re mont i u re gu lar nim je di ni ca ma Rat nog

va zdu ho plov stva SAD, po ko mer ci jal nim uslo vi ma, a pre ma mo -

gu} no sti ma i za po tre be ci vil nog tr ̀ i {ta.

Remontni kapaciteti

22

Ven ~a we po ru~ ni ka Ne na da

Sto ja no vi }a

1. jul 2010.

U je ku pri pre ma za ven ~a we i svad bu, ni ko ga u sta ro pa -

zo va~ koj po ro di ci Sto ja no vi} ni je iz ne na di la od lu ka bu du }eg

mla do ̀ e we Ne na da Sto ja no vi }a, po ru~ ni ka Voj ske Sr bi je, da

sud bo no sno da `i vot noj iza bra ni ci, pred op {tin skim ma ti ~a -

rem i ol ta rom cr kve sve tog Ili je, iz go vo ri u ofi cir skoj uni -

for mi, opa san e{ar pom i ofi cir skom sa bqom.

Ro |en u Sta roj Pa zo vi, Ne nad je Voj no teh ni~ ku aka de mi ju,

Od sek lo gi sti ke, za vr {io 2006. go di ne. Ras po re |en je na du -

`nost na ~el ni ka Od se ka za fi nan si je u Voj nom okru gu No vi

Sad. Su pru ga Ne la ro |e na je u Za dru 1995. go di ne, ali se sa

po ro di com do se li la u Be o grad. Po sle za vr {et ka stu di ja na

Eko nom skom fa kul te tu na {la je za po sle we u ban ci.

Na Ne na do vu od lu ku da se ven ~a u uni for mi uti ca la je

tra di ci ja srp skih ofi ci ra, ali i Ne li no pi ta we da li }e na

ven ~a wu obu }i uni for mu.

Ko le ge, ofi ci ri, ni su bi li rav no du {ni pre ma Ne na do voj

od lu ci, pa su se na svad bi i oni po ja vi li u uni for mi, a mla du

je vo zio, za tu pri li ku sve ~a no oki }en, puh.

B. M. POPADI]

Sud bo no sno

da

u uni for mi

Na hu ma nom

za dat ku

U or ga ni za ci ji Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je, rad ni ka @e -

le zni ca Sr bi je, ~la no va hu ma ni tar nog dru {tva „Ko sta din Ve -

se li no vi} Ko sta” i In sti tu ta za tran sfu zi o lo gi ju Voj no me di -

cin ske aka de mi je, u no vo sad skoj ka sar ni „Alek san dar Be ri}”,

oko 150 pri pad ni ka Re~ ne flo ti le i osam de se tak rad ni ka @e -

le zni ce iz Ru me, Ni {a, Za je ~a ra, Va qe va, U`i ca, No vog Sa da,

Su bo ti ce, [i da, Ko sov ske Mi tro vi ce i dru gih me sta {i rom

Sr bi je do bro voq no je da lo krv za VMA. U ve} tra di ci o nal noj

ak ci ji pri ku pqe no je oko 100 li ta ra kr vi.

Pre ma re ~i ma Vo je Ko sti }a iz Ni {a, pred sed ni ka hu ma ni -

tar nog dru {tva i ko or di na to ra za jed ni~ ke ak ci je, La di sla va

Kin ke iz no vo sad skog ogran ka Dru {tva i pri pad ni ka re zer vnog

sa sta va Re~ ne flo ti le, ak ci ja pred sta vqa i pri li ku za me |u -

sob no upo zna va we i dru ̀ e we, je din stven vid sa rad we voj nih i

ci vil nih struk tu ra.

Ka ko is ti ~e ma jor Vla di mir Mak si}, re fe rent za ci vil -

no-voj nu sa rad wu u Ko man di Re~ ne flo ti le, ak ci ja do bro voq -

nog da va wa kr vi je ste pri mer mno gim sre di na ma.

Pen zi o ni sa ni pri pad nik Re~ ne flo ti le Ve li zar Jo vi} po -

zi vu hu ma no sti oda zvao se 125. put, dok je Mi ro slav Jo va no -

vi}, rad nik @e le zni ce iz No vog Sa da, 113. put dao krv.

Dr Du {an Vu ~e ti, vo |a mo bil ne eki pe VMA za do vo qan je od zi -

vom i na vo di da su ta kve ak ci je, po seb no u let wim me se ci ma ka da je

po ve }a na po tre ba za kr vqu, od ne mer qi vog zna ~a ja.

B. M. P

Tak ti~ ka ve ̀ ba u

Ko man di za obu ku

U Ko man di za obu ku iz ve de na je tak ti~ ka ve ̀ ba bez upo tre -

be je di ni ca, ko jom je ko man do vao pu kov nik Ma rin ko Pa vlo vi},

na ~el nik Od se ka za ope ra tiv ne po slo ve Ko man de.

Pri pad ni ci tog sa sta va Voj ske Sr bi je ve} su u ma ju re a li -

zo va li sli~ nu ve ̀ bu na kar ti, a „Iz vo |e we bor be ne ope ra ci je

sna ga u oja ~a wu” pred sta vqao je wen na sta vak. U~e sni ci su se

ospo so bqa va li za ope ra tiv no pla ni ra we i do no {e we od lu ka

pri li kom upo tre be sna ga u oja ~a wu u od bram be noj ope ra ci ji.

P. V

Uve ̀ ba va we pre ven ci je

Vi so ke let we tem pe ra tu re, ukqu ~e ni elek tri~ ni ure |a ji

osta vqe ni bez nad zo ra sa mo su ne ki od uzro ka po ̀ a ra, u ko ji -

ma, pre ma sta ti sti ka ma, u Sr bi ji smrt no stra da vi {e od 300

li ca, dok ma te ri jal na {te ta iz no si oko 2,5 od sto bru to na ci -

o nal nog do hot ka.

Pri pad ni ci Re~ ne flo ti le de mon stri ra li su ka ko tre ba

upo tre bi ti ras po lo ̀ i va sred stva za ga {e we po ̀ a ra, raz li ~i -

tu opre mu u kru gu ka sar ne, ka ko lo ka li zo va ti i uga si ti {um ske

i po ̀ a re ma wih raz me ra, te po ̀ a re s po ve }a nim po ̀ ar nim op -

te re }e wem i one na sta ci o nar nim i plov nim voj nim objek ti ma.

Na ve ̀ bi, ko jom je ru ko vo dio ka pe tan Si ni {a Mi {ko vi},

an ga ̀ o va ne su sna ge i sred stva va tro ga snog ode qe wa pr vog pon -

to nir skog ba ta qo na, va tro ga sna eki pa no vo sad ske ka sar ne

„Alek san dar Be ri}”, Pr vi re~ ni od red i deo sna ga Va tro ga sne

bri ga de iz No vog Sa da.

Uve ̀ ba va wu su pri su stvo va li pu kov nik Dra gan Stan ko vi}

iz Ko man de Kop ne ne voj ske, pred stav ni ci Va tro ga snog sa ve za

No vog Sa da, odeqe wa za van red ne si tu a ci je Ju ̀ no ba~ kog

uprav nog okru ga, Re gi o nal nog cen tra Mi ni star stva od bra ne i

Vi so ke teh ni~ ke {ko le stru kov nih stu di ja u No vom Sa du.

B. M. P.

Snimio J

. M

AM

UL

A

23

Pri jem u

Olim pij skom

ko mi te tu Sr bi je

Ko ri sni ci voj nih pen zi ja iz Fon da za so ci jal no osi gu ra -

we voj nih osi gu ra ni ka, s pre bi va li {tem u Re pu bli ci Srp skoj,

sre di nom ju na do bi li su zah tev za do sta vqa we do ku me na ta po -

treb nih za re dov no a`u ri ra we ba ze po da ta ka i stva ra we

neo p hod nih pred u slo va za kon so li da ci ju i uskla |i va we evi -

den ci je o pen zi o nom i in va lid skom osi gu ra wu SO VO s re pu -

bli~ kim fon dom PIO.

U Fon du SO VO ka ̀ u da voj ni pen zi o ne ri s pre bi va li -

{tem u Re pu bli ci Srp skoj tre ba da do sta ve iz vod iz ma ti~ ne

kwi ge ro |e nih (ne sta ri ji od {est me se ci), po tvr du nad le ̀ nog

or ga na da pra vo na pen zi ju ni je ostva re no u toj re pu bli ci (iz -

da je Fond PIO Re pu bli ke Srp ske) i pri ja vu adre se pre bi va -

li {ta (ove re nu u op {ti ni). Pod se }a ju }i da Fond u evi den ci -

ji ima 1.981 ko ri sni ka voj ne pen zi je s pre bi va li {tem u Re pu -

bli ci Srp skoj, di rek tor pu kov nik mr Mi loj ko Mi lo va no vi}

is ti ~e da je rok za do sta vu na ve de nih do ku me na ta 30. jul, po -

sle ~e ga }e se do bi je ni po da ci upo re di ti sa onim u po sto je }oj

ba zi po da ta ka.

Ina ~e, Fond SO VO za pen zi je voj nih osi gu ra ni ka s pre -

bi va li {tem u Re pu bli ci Srp skoj, ko je se, za raz li ku od onih u

Sr bi ji is pla }u ju od jed nom, a ne u dva de la, me se~ no iz dva ja

go to vo 80 mi li o na di na ra u bru to iz no su ili 68.896.704 di -

na ra ne to. D. G.

U okvi ru re dov nih go di {wih ak tiv no sti, u or ga ni za ci ji

Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu i Ko man de za obu ku Voj -

ske Sr bi je, ino stra ni voj ni pred stav ni ci po se ti li su 5. cen -

tar za obu ku Voj ske Sr bi je u Za je ~a ru.

To kom po se te, voj ni iza sla ni ci su se upo zna li sa na me -

nom, struk tu rom i za da ci ma cen tra i pri su stva li obu ci jun ske

ge ne ra ci je voj ni ka.

Ino stra ni voj ni

pred stav ni ci u Za je ~a ru

A`u ri ra we ba ze

po da ta ka u Fon du

SO VO

Me |u na rod na sa rad wa

Ko man de ViP VO

Ko man da Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne

Voj ske Sr bi je bi la je ne dav no do ma }in dve ma ino stra nim de le ga -

ci ja ma i ta ko na sta vi la re a li za ci ju pla no va u obla sti bi la te -

ral ne voj ne sa rad we.

Dvo ~la na de le ga ci ja Rat nog va zdu ho plov stva Re pu bli ke Gr~ ke

bo ra vi la je u Ko man di od 22. do 24. ju na, gde je sa srp skim va zdu -

ho plov ci ma, na rad nom sa stan ku, raz go va ra la o kon tro li va zdu -

{nog pro sto ra. Sa go vor ni ci su raz me ni li is ku stva o pa tro li ra wu

i nad gle da wu va zdu {nog pro sto ra, te do go vo ri li ob li ke da qe sa -

rad we, ko ja }e se na sta vi ti uz vrat nom po se tom na {e de le ga ci je

Rat nom va zdu ho plov stvu Gr~ ke. Ta da }e pri pad ni ci Voj ske Sr bi je

ima ti pri li ku da obi |u je di ni ce i in for mi {u se o or ga ni za ci ji

ra da i pro ce du ra ma ko je u ra du pri me wu ju gr~ ki va zdu ho plov ci.

U Ko man di ViP VO i 204. avi ja cij skoj ba zi, od 21. do 25. ju -

na, bo ra vi la pe to ~la na de le ga ci ja Evrop ske ko man de Oru ̀ a nih

sna ga SAD. Go sti su sa gle da li sta we na na {em naj ve }em voj nom

aero dro mu pre ma va ̀ e }im stan dar di ma Na toa, ko ji obez be |u ju

in ter o pe ra bil nost in fra struk tu re i pro ce du ra ra da.

P. VO JI NO VI]

U or ga ni za ci ji Grad ske or ga ni za ci je Re zer vnih voj nih sta re -

{i na No vog Sa da, u Do mu Voj ske odr ̀ an je su sret re zer vnih voj -

nih sta re {i na toga grada i op {ti na Ju ̀ no ba~ kog uprav nog okru -

ga sa pri pad ni ci ma Pr ve bri ga de KoV i Re~ ne flo ti le Voj ske

Sr bi je.

Otva ra ju }i ve} tra di ci o nal no dru ̀ e we Bo {ko Pi li po vi},

pred sed nik GO ORVS, za hva lio je Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci

Sr bi je na po dr {ci i po mo }i u or ga ni zo va wu ove ma ni fe sta ci je

ko ja se odr ̀ a va ~e tr na e sti put.

U stru~ nom de lu pro gra ma, pu kov nik Je li si je Ra di vo je vi},

na ~el nik Cen tra za mi rov ne ope ra ci je govorio je o an ga ̀ o va wu

na{e vojske u mi si jama iz grad we i o~u va wa mi ra i bez bed no sti u

re gi o nu i u sve tu.

Pri pad ni ci Voj ske, an ga ̀ o va wem na ne ko li ko rad nih ta ~a ka,

pri ka za li su re zer vnim voj nim sta re {i na ma deo po kret nih sred -

sta va ko ji ma su opre mqe ne jedinice i pri pre mu de kla ri sa nih in -

`i we rij skih, sa ni tet skih, sna ga za po dr {ku, voj ne po li ci je i stre -

qa~ kih sa sta va za u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma.

Su sre tu su pri su stvo va li i bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro -

vi}, ko man dant Pr ve bri ga de, pot pu kov nik Mi lo{ Ja ko vqe vi},

za stup nik ko man dan ta Re~ ne flo ti le. Na skupu su u~estvovali i

pred stav ni ci RVS Re pu bli ke Srp ske, Cr ne Go re i Ma |ar ske aso -

ci ja ci je re zer vi sta (MATSZ), sa ko ji ma no vo sad ska Or ga ni za ci ja

du`e godina sara|uje.

B. M. PO PA DI]

Su sret Re zer vnih

voj nih sta re {i na

i Voj ske Sr bi je

Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac pri mio

je sport sku de le ga ci ju Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je ko ju je

pred vo dio dr ̀ av ni se kre tar Zo ran Jef ti}, {ef De le ga ci je Sr bi je

pri CISM.

Raz ma tra ne su mo gu} no sti da qe sa rad we, afir ma ci je i po pu -

la ri za ci je voj nog spor ta, a pred sed ni ka OKS pru ̀ io je pu nu po dr -

{ku pla no vi ma raz vo ja voj nog spor ta.

G. ^.

24

Povodom Dana

slu`be vazdu{nog

osmatrawa i

javqawa

G

1. jul 2010.

Nebo se

uvek vidi

Pripadnici slu`be VOJ i 126. centra

VOJIN proslavili su 18. juna praznik

u maniru u kome i ina~e izvr{avaju

zadatke – rutinski i bez puno buke.

Bio je to dan u kome se nisu

sastali svi, kao {to se obi~no

de{ava kada su jubileji

i godi{wice. Veliki broj

„vojevaca“ i taj dan

proveo je pored radara,

osmatraju}i vazdu{ni

prostor nad Srbijom,

{to rade svake

sekunde tokom

cele godine.

o to vo da ne po sto ji seg ment ne ke voj ske ~i ja je bor be na teh -

ni ka naj ~e {}i po vod ne pri ja teq skih dej sta va kao {to je slu -

`ba va zdu {nog osma tra wa i ja vqa wa. S dru ge stra ne, na

ci qe ve VOJ naj ~e {}e se usme ra va naj ra zor ni ji ar se nal.

Ve ro vat no bi i po da tak o ta~ noj ko li ~i ni eks plo zi va ko jim

su 1999. go di ne za su ti ra da ri 126. bri ga de VO JIN ve o ma

sli ko vi to do ~a rao {ta su pro tiv ni~ ki stra te zi sma tra li jed nom od naj ve }ih

pre pre ka za ostva ri va we rat nih pla no va.

Pr ko se }i na u ci, sta ti sti ci i ve ro vat no }i, ko ji su si ste mu va zdu {nog osma -

tra wa, ja vqa wa i na vo |e wa ta da {we voj ske prog no zi ra li tek ne ko li ko da na `i vo ta

pod bom ba ma, qu di iz 126. bri ga de VO JIN svih 78 da na agre si je obez be |i va li su sli ku

ne ba nad dr ̀ a vom. Wi ho va po ̀ r tvo va nost, ume }e i pa tri o ti zam oven ~an je or de nom na -

rod nog he ro ja. Pot po ru~ ni ci @eq ko Sa vi ~i} i Si ni {a Ra di} tu ~ast ni su do ~e ka li. Kod spo -

men-obe le` ja dvo ji ci mla dih ofi ci ra na Div ~i ba ra ma, tra di ci o nal no, sva kog 6. apri la oku -

pqa ju se pri pad ni ci je di ni ce s ̀ e qom – da se wi ho va ̀ r tva ne za bo ra vi i da bu de po sled wi za log

mi ru i slo bo di.

Za da tak bez kra ja

Osvrt na 18. jun 1915. ka da su na re |e wem ta da {we vr hov ne ko man de for mi ra ne pr ve sig nal ne je di ni ce,

is ko ri sti li smo za raz go vor sa qu di ma ko ji da nas vo de i raz vi ja ju slu ̀ bu va zdu {nog osma tra wa i ja vqa wa u Voj -

sci Sr bi je. Wi ho vi po gle di okre nu ti su ka bu du} no sti – na da ju se na bav ci no vih, naj sa vre me ni jih ra dar skih si ste ma.

Pu kov nik Pet ko Ra {e vi} iz Upra ve za pla ni ra we i raz voj Ge ne ral {ta ba pod se }a da je VOJ, kao slu ̀ ba, po red

ro do va avi ja ci je i ra ket nih je di ni ca, je dan od tri stu ba Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne.

– Zna ~aj ko ji smo ima li ko {tao nas je mno go to kom rat nog pe ri o da, ko ji je osta vio ozbiq ne po sle di ce na slu ̀ bu VOJ.

Za hva qu ju }i ume }u pri pad ni ka je di ni ce, od ko jih je ve }i na i da nas u slu ̀ bi, sa ~u van je ve li ki broj ̀ i vo ta. Ipak, gu bi ci u teh -

ni ci bi li su zna ~aj ni – ka ̀ e pu kov nik Ra {e vi}. Lo {a eko nom ska si tu a ci ja, sma tra on, ta ko |e je do pri ne la da se ve} du ̀ e vre -

me ne ula ̀ e zna ~aj ni je u na bav ku sred stva ko ja ko ri sti VOJ. Me |u tim, su de }i pre ma sig na li ma ko ji do la ze od nad le ̀ nih, slu ̀ ba

bi mo gla da o~e ku je da u we ne je di ni ce usko ro stig nu no vi ra da ri.

– Mo glo bi se re }i da do sko ro ni je po sto ja lo do voq no raz u me va wa za po tre be slu ̀ be VOJ, na ro ~i to ka da je re~ o na bav ci no -

vih ra da ra i osta lih sred sta va, ali je da nas, na sre }u, si tu a ci ja dru ga ~i ja – tvr di pu kov nik Ra {e vi}.

ma ra da. ^e sto na vi {e od 100 ki -

lo me ta ra uda qe no sti od wih ne ma

osta lih je di ni ca Voj ske na ko je bi

mo gle da se oslo ne. Za to je na pri -

pad ni ci ma na {ih sa sta va ve li ki

te ret – ka ̀ e \or |e vi}. Te {ko je,

do da je on, or ga ni zo va ti obu ku jer

se na sred stvi ma ne pre kid no ra di

i go to vo da je ne mo gu }e odvo ji ti

vre me i re sur se sa mo u tu svr hu.

Obu ka se, uglav nom, oba vqa isto -

vre me no s iz vr {a va wem ope ra tiv -

nih za da ta ka.

Glav ni pod o fi cir 126. cen -

tra za stav nik pr ve kla se Zlat ko

Mar ko vi} ka ̀ e da bi u sklo pu pro -

fe si o na li za ci je Voj ske u je di ni cu

tre ba lo da do |e i od re |en broj

voj ni ka. On na gla {a va da }e usko -

ro bi ti po znat i ta ~an broj me sta

za ko je }e se tra ̀ i ti po pu na.

Pre ma we go vim re ~i ma, pri -

li kom po pu ne je di ni ca VOJ pro -

blem na sta je zbog to ga {to je po -

tre ban da le ko ve }i ste pen teh ni~ -

kog obra zo va wa bu du }ih pri pad ni -

ka, u od no su na osta le ro do ve i slu ̀ be.

– Na ma su po treb ni qu di ko ji ima ju za vr {e ne sred we stru~ ne

{ko le elek tro teh ni ke i te le ko mu ni ka ci ja. Wi ho vim usa vr {a va wem

bi smo od voj ni ka do bi li sta re {i ne – ka ̀ e za stav nik Mar ko vi}. Ta -

ko |e, is ti ~e da je neo p hod no na pra vi ti raz li ku iz me |u po slu ̀ i la ca

i teh ni ~a ra. Je di ni ca ma u ko ji ma se ra di sa so fi sti ci ra nom opre -

mom, ka ̀ e glav ni pod o fi cir, obi~ ni po slu ̀ i o ci ni su po treb ni.

Svi na {i sa go vor ni ci sla ̀ u se da je po me nu ti obra zov ni pro -

fil da le ko te ̀ e pri vu }i za slu ̀ bu u Voj sci, jer u gra |an stvu ima ju

broj ne mo gu} no sti za za po sle we i do bru za ra du.

Stru~ nost je u VOJ je di ni put za na pre do va we i pro fe si o nal -

no usa vr {a va we, a na qu di ma te slu ̀ be je ste da oda be ru kan di da te

ko ji ima ju po ten ci jal da tim pu tem su ve re no ga ze.

Ko man dant 126. cen tra ka ̀ e da }e je di ni ci ve ro vat no usko ro

bi ti vra }en sta tus bri ga de. To je, ob ja {wa va on, i prak ti~ no i emo -

tiv no pi ta we za mno ge pri pad ni ke slu ̀ be.

Aleksandar PE TRO VI]

Sni mio Goran STAN KO VI]

Pre ma we go vim re ~i ma, na -

bav ke sa vre me nih ra da ra da nas su

obi~ no pi ta we naj vi {eg dr ̀ av nog

ni voa, ko je se re {a va spe ci fi~ nim

po slov nim aran ̀ ma ni ma, a re |e

kla si~ nom ku po vi nom. Me |u tim, ako

bi se li ci ti ra lo o ce ni ra da ra ve -

li kog do me ta ka kvi su po treb ni Voj -

sci Sr bi je, na pri mer, a ko ji se

pro iz vo de u re no mi ra nim ino stra -

nim fir ma ma, broj ka bi bi la od 15

do ne {to vi {e od 20 mi li o na do -

la ra. Ra da ri sred weg do me ta, na -

vo di on, upo la su jef ti ni ji.

– Iako je re~ o ve li kim su ma -

ma nov ca, mo ̀ e mo za kqu ~i ti da

ce ne ni su pre te ra no vi so ke na ro -

~i to ako se upo re de s ce na ma rat -

ne teh ni ke u va zdu ho plov stvu. Tra -

ba zna ti da bez kva li tet nog si ste -

ma VOJ, avi ja ci ja i ra ket ne je di -

ni ce gu be na funk ci o nal no sti od

30 do ~ak 50 po sto. Na rav no, po -

treb no je po red ra da ra na ba vi ti

i od go va ra ju }e si ste me auto ma ti -

za ci je ko ji se, opet, pro fi li {u

ta~ no pre ma po tre ba ma od re |e ne

ze mqe ko ri sni ka – ob ja {wa va sa -

go vor nik.

Ka ko is ti ~e, do sta to ga je ura -

|e no, a i da nas se ra di na mo der -

ni za ci ji i usa vr {a va wu po sto je }ih

ra da ra, pri me nom sop stve ne pa me -

ti. U to ku su, ka ko sa zna je mo, mo -

der ni za ci ja ra da ra P-12 i re a li -

za ci ja ma wih pro je ka ta.

Zo na

od go vor no sti

– Sr bi ja

Je di ni ca ko ja je ne dav no pro -

sla vi la pra znik, 126. cen tar VO -

JIN, „po kri va“ istu zo nu od go vor -

no sti kao i ViP VO – te ri to ri ju ce -

le dr ̀ a ve. Ne ko li ko ra dar skih si -

ste ma, ko ji se po po tre bi mo gu pre -

me {ta ti, ne pre kid no osma tra va -

zdu {ni pro stor nad Sr bi jom.

Pre ma re ~i ma pot pu kov ni ka

Pre dra ga \or |e vi }a, ko man dan ta

Cen tra, za da ci we go ve je di ni ce ma lo se raz li ku ju u mi ru i ra tu.

– Mi raz vi ja mo ope ra tiv ne spo sob no sti ta ko da po stig ne mo

ve li ku `i la vost. U slu ~a ju ra ta ta ko ~u va mo i qud stvo i teh ni ku,

obez be |u ju }i pri mar nu funk ci ju. ^i we ni ca da je pre je da na est go di -

na je di ni ca op sta la i us pe la da iz vr {i za da tak ko ji joj je do de qen

sve do ~i o kom pe ten ci ja ma i spo sob no sti ma pri pad ni ka ta da {we

126. bri ga de VO JIN – sma tra \or |e vi}.

Ku ri o zi tet je ste da se da nas, ka da se ti do ga |a ji pre pu {ta ju su -

du isto ri je, i in ten ziv no ko mu ni ci ra i sa ra |u je sa voj ska ma iz Pro -

gra ma Part ner stvo za mir i Na toa, wi ho vi stru~ wa ci za ni ma ju za

is ku stva ko ja su na {i „vo jev ci“ ste kli kra jem de ve de se tih. Bu du }i da

se raz voj ope ra tiv nih spo sob no sti slu ̀ be va zdu {nog osma tra wa i

ja vqa wa Voj ske Sr bi je te me qi upra vo na is ku stvi ma, ne ke taj ne za -

na ta ni je mo gu }e ot kri ti, ka ̀ u sa go vor ni ci.

Spe ci fi~ nost slu ̀ be, ka ko ob ja {wa va pot pu kov nik \or |e vi},

je ste i u to me {to, uslov ne re ~e no, ma we je di ni ce ima ju ve li ku sa -

mo stal nost i od go vor nost.

– Je di ni ce ran ga ~e te kod nas su sa mo stal ne u mno gim obla sti -

25

Specijalnu vre}u sa oko 200 kilograma tereta specijalci prenose

na zborno mesto

Nekoliko minuta za podelu

hrane i obedovawe

26

DESANTIRAW

„Antonov” 26 sa visine od 700 metara izbacuje seriju padobrana

nosivosti 120, 200 i 500 kilograma

Ve`ba 63. padobranskog bataqona

27

Uborbenim situacijama koje ne

dozvoqavaju da se jedinica

na terenu snabde

namirnicama, municijom i

opremom kopnenim putem,

alternativa je da se to u~ini iz

vazduha. Pripadnici 63. padobranskog

bataqona, uz sadejstvo vazduhoplova iz

sastava 204. avijacijske baze ViPVO, a

u okviru kombinovanog logorovawa

Specijalne brigade, predstavili su

zavidnu rutinu u zadatku koji se izvodi

veoma retko.

Takti~ka supozicija predvi|ala je

da se protivdiverzionoj grupi u rejonu

Bele Crkve dostave hrana, voda i

oprema kako bi nastavila potragu za

teroristima. Posle kontrolnog naleta

aviona, ~ekalo se da letelica opet

do|e iznad do govorenih koordinata.

A. PETROVI]

Snimio G. STANKOVI]

Padobranci prilaze mestu pada tereta u

borbenoj formaciji

Kako bi sanduk mase 500 kilograma, koji pod padobranom

ponire brzinom ve}om od 10 metara u sekundi, ostao

~itav pri padu na zemqu, koristi se specijalno kartonsko

sa}e koje ubla`ava udar

E TERETA

1. jul 2010.

Pa ra me tar do bre sa rad we

Brd sko-pla nin sko ze mqi {te, te {ko pro ho dan

te ren i ne u o bi ~a je no slo ̀ e ni vre men ski

uslo vi za ovo do ba go di ne, ni su spre ~i li

pri pad ni ke Me ha ni zo va nog ba ta qo na Dru ge

bri ga de Kop ne ne voj ske i [e ste fran cu ske ~e te

MNBG „Se ver” da sa vla da ju str me uspo ne,

pre ga ze raz li ~i te {i ka re ka ko bi ne pre kid no

osma tra li ad mi ni stra tiv nu li ni ju sa Ko sme tom

Ne dav no je na ju bi lar nom, 350. sa -

stan ku Za jed ni~ ke ko mi si je za spro -

vo |e we Voj no teh ni~ kog spo ra zu ma,

odr ̀ a nom u Pro lom Ba wi, za kqu ~e -

no da re a li za ci ja jed no vre me nih pa -

tro la pred sta vqa jed no od naj ve-

P a t r o l a V o j s k e S r b i j e i K f o r a

}ih do stig nu }a sa radwe Voj ske Sr bi je i

Kfo ra i pra vi pa ra me tar us po sta vqe -

nih pro fe si o nal nih i ko rekt nih me |u -

sob nih od no sa.

Od 2004. go di ne do da nas iz ve de no

je 1.738 jed no vre me nih pa tro la, a wi -

hov broj iz go di ne u go di nu ra ste. Na li -

cu me sta uve ri li smo se u wi hov do pri -

nos re {a va wu po ten ci jal nih bez bed no -

snih pro ble ma na ad mi ni stra tiv noj li -

ni ji pre ma Ko sme tu.

Sa pri pad ni ci ma jed no vre me ne

pa tro le Me ha ni zo va nog ba ta qo na Dru -

ge bri ga de i [e ste fran cu ske ~e te

MNBG „Se ver” bi li smo u pa tro li na

{i rem pro sto ru je ze ra Ga zi vo de. Rad su

pra ti li ko man dant Sek to ra A1 bri gad -

ni ge ne ral Du {an Sto ja no vi}, ko man -

dant MNBG „Se ver” pu kov nik Erik Be -

len ger i ru ko vo di lac ti ma Kop ne ne voj -

ske za sa rad wu sa Kfo rom pu kov nik

Bra ni slav Pa vi}.

U Sek to ru A1 su tri ba ze Voj ske

Sr bi je – „Is to~ ni Moj stir”, „Bo ran ce”

i „Mr ~e” – i dve ba ze Mi ni star stva

unu tra {wih po slo va Sr bi je – „Rud ni -

ca” i „Ta ba li je”. Wi ho vi pri pad ni ci

kon tro li {u Kop ne nu zo nu bez bed no sti

i ne pre kid no obez be |u ju 144 ki lo me ta -

ra ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko -

sme tu.

– Po sto je }e oba ve {taj no-bez bed -

no sne pro ce ne uka zu ju da se bez bed no -

sni pro ble mi du` ad mi ni stra tiv ne li ni -

je sa Ko sme tom mo gu po ja vi ti u ob li ku ak -

tiv no sti eks tre mi sti~ ko-te ro ri sti~ kih

gru pa, kri mi nal nih de la, {ver ca nar ko -

ti ka, tr go vi ne be lim ro bqem i osta lih

spo ra di~ nih in ci de na ta. Po seb nu ulo gu

u stva ra wu sta bil nog bez bed no snog

okru ̀ e wa u Kop ne noj zo ni i na ad mi ni -

stra tiv noj li ni ji ima ju sna ge na {e voj ske

i Kfo ra, sa ko ji ma re a li zu je mo ve li ki

broj za jed ni~ kih ak tiv no sti, po put ko -

mand nih, ko or di na ci o nih i lo kal nih sa -

sta na ka, jed no vre me nih pa tro la i za jed -

ni~ kih iz vi |a wa – ka ̀ e ko man dant Sek -

to ra A1 i ko man dant Dru ge bri ga de bri -

gad ni ge ne ral Du {an Sto ja no vi}.

U skla du s od lu kom ko man dan ta Dru ge

bri ga de, na po slo vi ma kon tro le Kop ne ne

zo ne i ad mi ni stra tiv ne li ni je an ga ̀ u ju se

pri pad ni ci Me ha ni zo va nog ba ta qo na iz

No vog Pa za ra, ko jim ko man du je pot pu kov -

nik Mu ha rem Fa zli}. Oni sva kog me se ca

re a li zu ju, u pro se ku, 25 za jed ni~ kih ak tiv -

no sti sa sna ga ma Kfo ra.

Od go vor ne sta re {i ne sa gla si le su

se da je bez bed no sna si tu a ci ja na de lu

ad mi ni stra tiv ne li ni je u Sek to ru A1

sta bil na i da sta re {i ne i voj ni ci dve ju

oru ̀ a nih sna ga pot pu no kon tro li {u si -

tu a ci ju na tom pro sto ru.

Z. MI LA DI NO VI]

Snimio S. \OR\EVI]

Pa ra me tar do bre sa rad we

Tokom referisawa u Gorwem Milano -

vcu bilo je re~i i o predlogu za nabavku no -

vih trena`era za odre|ene elemente obu -

ke, koji bi u velikoj meri olak{ali i ubrza-

li usvajawe znawa i ve{tina. U~esnici sas-

tanka konstatovali su da su stvoreni uslovi

za primenu Koncepta institucionalnog ure -

|ewa obuke podoficira.

Komandanti centara gotovo su jedno-

glasno ocenili da su mawak nov~anih

sredstava i naru{ena materijalna baza u

znatnoj meri naru{ili kvalitet obuke, te

da ima prostora da se odre|enim izmena-

ma formacija i pove}awem brojnog stawa

sta re {i na, naro~ito komandira, obuka

u~ini efi kasnijom.

General @ivkovi} istakao je da pro-

fesionalizacija Vojske stavqa Komandu za

obuku pred nove izazove, ali i obuci daje

druga~iju dimenziju, jer je do sada bila pro-

filisana u najve}oj meri prema zahtevima

ro~nog sastava. Tako|e, naglasio je da

pot~iwene jedinice ispuwavaju zahteve koje

pred postavqa pretpostavqena Komanda.

General je od stare{ina zatra`io da u

svakoj oblasti rada postignu najmawe vrlo

dobar uspeh, jer je to jedini na~in da ost-

vare napredak u struci.

Stare{ine su imale priliku da posle

analize prate pokaznu ve`bu „Priprema i

organizacija mobilizacije bataqona veze“,

koju je za tu priliku organizovala Komanda

gorwemilanova~kog centra. Bila je to pri-

lika da se sagledaju postupci nadle`nih u

komandi bataqona, komandira jedinica,

de`urnih i ostalih u~esnika tokom mobi-

lizacijske uzbune i mobilizacije.

A. PETROVI]

Snimio Z. MILOVANOVI]

Dobro nije

dovoqno

Analiza {estomese~ne obuke u Komandi za obuku

Najodgovornije stare{ine

Komande za obuku sastale su

se 23. juna u Centru za obuku

veze, informatike i

elektronskih dejstava u

Gorwem Milanovcu kako bi

analizirale proces obuke

u prvom polugodi{tu 2010.

godine. Tom prilikom,

komandanti centara za

obuku referisali su

komandantu general-majoru

Aleksandru @ivkovi}u o

rezultatima, ali i

problemima s kojim su se

susretali tokom obavqawa

svakodnevnih zadataka.

Dobri rezultati koje su pripadnici

Komande za obuku i wenih centara postigli

u proteklom polugodi{tu, kako je oceweno,

posledica su primene novih normativa,

posebno Uputstva o ve`bama u Vojsci Srbi-

je i novih kriterijuma za fizi~ku proveru.

Svi u centrima za obuku, predo~ili su ko-

mandanti centara, ula`u velike napore da

bi se prilagodili novim zahtevima i proce-

durama, te poboq{ali rezultate rada.

Jedna od novina predstavqa i dode-

qivawe odgovaraju}ih sertifikata vo-

jnicima odre|enih specijalnosti posle za-

vr{etka obuke, {to predstavqa svojevrsno

svedo ~an stvo i uverewe o ste~enim znaw-

ima i ve{tinama.

29

Tre}e mesto na

Kupu studenata

Beograda

Ru ko met na eki pa ka det ki wa Voj ne

aka de mi je, u ~i jem su sa sta vu bi le Ma -

ri ja Va si}, Ta ma ra Vu ko sa vqe vi}, Mi -

li ca Vu~ ko vi}, Ana Jo va nov ski, Mi la -

na Mal ba {a, Ma ja Mu si}, Sa wa Pej -

~i}, Ka ta ri na Ra do va no vi}, Ma ri ja Ra -

do va no vi} i Ma ri ja Ana [ki qo, osvo -

ji la je tre }e me sto na Ku pu stu de na ta

Be o gra da.

Na {e spor tist ki we, ko je su pr vi

put na stu pi le na tak mi ~e wu u ru ko me tu

za `e ne, pred vo di li su pro fe sor Voj ko

Pet ko vi} i ko or di na tor ka de ta Sa {a

Ste fa no vi}. Ma ni fe sta ci ja ko ju je or -

ga ni zo vao Uni ver zi tet ski sport ski sa -

vez Be o gra da odr ̀ a na je na Adi Ci gan -

li ji u okvi ru pro gra ma „Be o grad sport

fest“.

Po red ka det ki wa Voj ne aka de mi je,

na tak mi ~e wu su u~e stvo va le eki pe Fa -

kul te ta or ga ni za ci o nih na u ka, Me di -

cin skog fa kul te ta i Ge o graf skog fa kul -

te ta iz Be o gra da.

U po lu fi nal noj utak mi ci, eki pu

Voj ne aka de mi je po ra zi le su stu dent ki -

we Fa kul te ta or ga ni za ci o nih na u ka, a

tak mi ~ar ke s Me di cin skog fa kul te ta

sa vla da le su pro tiv ni ce iz eki pe Ge o -

graf skog fa kul te ta.

Ukup ni po bed nik Ku pa bi la je eki -

pa Fa kul te ta or ga ni za ci o nih na u ka,

ko ja je igrom nad ma {i la ru ko me ta {i ce

Me di cin skog fa kul te ta. Od bor be za

tre }e me sto od u stao je Ge o graf ski fa -

kul tet, ta ko da su pred stav ni ce Voj ne

aka de mi je bez igre osvo ji le bron za no

od li~ je.

Ka ko is ti ~e pro fe sor Pet ko vi},

iz u zet no je zna ~aj no {to je na tak mi ~e -

wu u~e stvo va la eki pa ka det ki wa, ko ja je

na ~i ni la pi o nir ski ko rak u raz vo ju

`en skog ru ko me ta na Voj noj aka de mi ji.

Wi hov ciq je ste da se `en ska voj na ru -

ko met na eki pa na red ne sport ske se zo ne

ukqu ~i u li gu Uni ver zi te skog spor stkog

sa ve za Be o gra da.

G. ^EGAR

Pozori{na

predstava kadeta

Vojne akademije

Predstavom „Putuju}e pozori{te

[opalovi}”, po tekstu akademika Qu -

bomira Simovi}a, predstavila se 1.

juna dramska sekcija Vojne akademije.

Bila je to prva predstava koju su sa -

mostalno pripremili kadeti i slu -

{a oci [kole rezervnih oficira, a

koja na zanimqiv na~in govori o

stawu pozori{ta i polo`aju glumaca

u dru{tvu.

J. K

1. jul 2010.30

{kolstvo

Sni mi la Ran ka TO MI]

Poseta Univerzitetu odbrane u ^e{koj

Na poziv Univerziteta odbrane ^e{ke, pripadnici Vojne akademije boravili su u toj us-

tanovi od 16. do 22. maja. Delegaciju Vojne akademije u kojoj je bilo 15 kadeta bataqona ViPVO,

predvodio je potpukovnik Mladen [qivi}.

Ciq boravka bio je da kadeti Vojne akademije sagledaju na~in na koji studiraju wihove

kolege iz ̂ e{ke. U toku posete, obi{li su komplekse Univerziteta odbrane u Pragu i Brnu, kao i

24. avio-bazu u Kbeliju, te Centar za civilnu kontrolu leta u Ruzinu.

Merima Uro{evi}, kadetkiwa druge godine Vojne akademije, ka`e da je na wu najja~i utisak

ostavio trena`ni centar u Vi{kovu, namewen za obuku kadeta u oblasti protivvazduhoplovne

odbrane.

Srpski kadeti su, tokom boravka u ^e{koj, polo`ili cve}e na grob |enerala Franti{eka

Frawe A. Zaha, prvog na~elnika Vojne akademije u Beogradu.

J. KRIVOKAPI]

Nagra|eni u~enici

37. klase Vojne gimnazije

U~enici, profesori i stare{ine Vojne gimnazije prisustvovali su 13. juna svetoj arhi-

jerejskoj liturgiji, koju je u hramu svetog Save slu`io vladika hvostanski Atanasije. On je u bese-

di izrazio zadovoqstvo {to pod kupolama hrama borave najma|i pripadnici Vojske Srbije. Is-

takao je da verska nastava u Gimnaziji daje rezultate i zahvalio na~elniku te {kole na izuzetnoj

saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

U ime Odbora za versku nastavu, vladika Atanasije uru~io je na~elniku 37. klase Vojne

gimnazije majoru Miroslavu ^iti}u ikonu svetog Stefana Lazarevi}a, kao nagradu u~enicima

te generacije za rezultate ostvarene u oblasti duhovnog obrazovawa.

Na gradskom takmi~ewu iz pravoslavnog katihizisa ekipa Vojne gimnazije, koju su ~inili

u~enici Lazar Bara} i Milo{ Vaskovi} iz 35. klase, Milan Koki} iz 36. klase, te Aleksa

Ivkovi} i Filip Vrani} iz 37. klase, osvojila je drugo mesto u konkurenciji svih beogradskih

sredwih {kola.

Verou~iteq u Vojnoj gimnaziji jerej Jovan Babi} pro~itao je pohvalnicu koju je Odbor dode-

lio prvom odeqewu 37. klase, najboqem u {kolskoj 2009/2010. godini na teritoriji Arhi -

episkopije. Vladika Atanasije uru~io je pohvalnicu predsedniku odeqewa i referentu za veru i

tradiciju Dragi{i Li{aninu.

Liturgiji u hramu prisustvovali su i na~elnik Vojne akademije brigadni general Mladen

Vuruna i direktor Vojne gimnazije pukovnik mr Milan Stevi}.

Posle slu`be u parohijskom domu prire|en je prijem za u~enike, profesore i stare{ine,

na kome su |aci Gimnazije izveli prigodan program.

– Na{i kadeti i u~enici {koluju se i pripremaju za posao oficira, koji svoje obaveze,

izme|u ostalog, izvr{avaju i u nesre}ama. Stoga je va`no da u takvim situacijama ne ~ine zlo,

a saradwa sa Srpskom pravoslanom crkvom nam poma`e da raspoznamo {ta je zlo, a {ta dobro

– rekao je general Vuruna. Direktor Vojne gimnazije pukovnik Milan Stevi} zahvalio je u ime

zaposlenih na pa`wi koju vladika Atanasije poklawa vojnoj {koli.

S. VASILESKI

U periodu 2008–2010. godine, zakonodavna i izvr{na vlast donela je

veliki broj strategijsko-doktrinarnih dokumenata, zakona, planova i

programa razvoja i funkcionisawa sistema odbrane, op{tih akata i

drugih propisa iz oblasti odbrane i bezbednosti, koji su{tinski mewaju

pristup, na~in planirawa, organizovawa i izvr{avawa poslova i

zadataka u odbrani, radi uspostavqawa savremenog, efikasnog i

ekonomski odr`ivog sistema odbrane Republike Srbije.

Ovde su ta nova re{ewa prikazana objediweno, sa te`i{tem na pravima

i du`nostima najvi{ih dr`avnih organa, organa dr`avne uprave,

autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih

dru{tava i drugih pravnih lica i gra|ana u miru, ratnom i vanrednom

stawu. Detaqnije su prikazana prava i du`nosti u planirawu priprema

za odbranu i izvr{avawu vojne, radne i materijalne obaveze imaju}i u

vidu obim i zna~aj promena u usvojenim normativno pravnim

dokumentima i wihov uticaj na sistem odbrane u celini.

SPECIJALNI PRILOG 55

Obaveze

u odbrani(Normativno pravna regulativa)

SS ciqem realizacije napora koje

Republika Srbija ula`e na putu

da postane jedan od kqu~nih

elemenata stabilnosti i mira u

regionu Jugoisto~ne Evrope, jedan

od prioriteta u radu bilo je

sprovo|ewe reforme sistema

odbrane, {to predstavqa

strate{ko opredeqewe Republike

Srbije. To je kontinuiran proces

koji se sprovodi na osnovu

utvr|ene politike odbrane radi

uskla|ivawa sistema odbrane sa

izazovima, rizicima i pretwama

bezbednosti, potrebama gra|ana,

op{teprihva}enim demokratskim

standardima i tokovima

bezbednosnog organizovawa

savremenih dr`ava, a u okvirima

mogu}nosti Republike Srbije.

avremen, efikasan i ekonomski odr`iv sistem od brane

predstavqa izuzetan potencijal Republike Srbije. Os-

novne strategijske postavke odbrane zasni vaju se na pri-

meni koncepta totalne odbrane, uz sve obuhvatno

anga`ovawe subjekata odbrane i od bra mbenih potenci-

jala. U tom smislu, zna~ajno je unapre|ewe partnerstva i mul-

tilateralne saradwe sa drugim dr`avama, me|unarodnim or-

ganizacijama i institucijama, u o~uvawu i za{titi odbram-

benih interesa Republike Srbije.

Sistem odbrane predstavqa jedinstvenu, strukturno ur -

e|enu i funkcionalnu celinu snaga i subjekata odbrane ~iji

je ciq za{tita odbrambenih interesa Republike Srbije.

Pripreme za odbranu predstavqaju skup normativno-

pravnih, organizacijsko-planskih, kadrovskih, materijalnih,

proizvodnih i drugih mera i aktivnosti koje pre duzima ju svi

nadle`ni subjekti dru{tva u miru da bi se postigao i odr`ao

odgovaraju}i stepen pripremqenosti, ope rativne i

funkcionalne sposobnosti svih snaga i sredstava za odbranu

zemqe.

Organi zakonodavne i izvr{ne vlasti Republike Srbi-

je, u okviru svojih redovnih nadle`nosti i odgovornosti

propisanih Ustavom i zakonom, obezbe|uju potrebne pre -

tpostavke za stabilno funkcionisawe sistema odbra ne Re-

publike Srbije u miru ali i u ratnom i vanrednom stawu. U

miru, organi zakonodavne i izvr{ne vlasti do nose i usvajaju:

– zakone, op{te akte i druge propise iz oblasti

odbrane,

KONCEPT ODBRANE

33

pravu i po{tovawu sopstvene dr`avotvorne tradicije, te

spremnost Republike Srbije da u okviru Ujediwenih nacija,

evropskih i drugih me|unarodnih i regionalnih organizacija

doprinosi izgradwi i unapre|ewu bezbednosti.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije je

polazni dokument u kojem su date osnove za ure|ewe i ost-

varivawe funkcije bezbednosti dr`ave, delatnostima na

svim nivoima organizovawa dru{tva. Ona predstavqa po-

laznu osnovu za izradu strategijskih dokumenata u svim oblas-

tima dru{tenog `ivota i za normativno ure|ewe delatnosti

u okviru sistema nacionalne bezbednosti.

Strategija odbrane Republike Srbije,

kao najva`niji strate{ki dokument u oblasti odbrane,

defini{e stavove o bezbednosnom okru`ewu, izazovima,

rizicima i pretwama, odbrambenim interesima, politi-

ci odbrane, sistemu odbrane, resursima, planirawu i

fi nansirawu odbrane. Ona predstavqa osnovni

strate{ki dokument kojim se usmerava anga`ovawe resur-

sa od brane i razvoj normativnih, doktrinarnih i organi-

zacijskih re{ewa sistema odbrane Republike Srbije.

Strategijom odbrane Republike Srbije iskazuje se

opredeqenost Republike Srbije da izgra|uje i ja~a sop-

stvene kapacitete i sposobnosti za odbranu, te da inte -

gra cijom u evropske i druge me|unarodne bezbednosne i

odbrambene strukture zajedni~ki deluje sa drugim dr -

`avama s ciqem ja~awa nacionalne, regionalne i glob-

alne bezbednosti.

Doktrina Vojske Srbije izra|ena je u toku

2009. godine, nakon usvajawa strate{kih dokumenata

(Stra tegije nacionalne bezbednosti i Strategije

odbrane). U propisanoj pro ceduri verifikacije, predsed-

nik Republike Srbije usvojio je Doktrinu Vo jske Srbije

25. februara 2010. godine.

Uporedo sa radom na Doktrini Vo jske Srbije, orga-

nizacione jedini ce G[ VS i komande operativnog nivoa

ra dile su na izradi doktrina ni`eg hi jerarhijskog nivoa:

doktrine operacija, doktrina vidova i fu nkcionalnih

doktrina. Planom izrade predvi|eno je da svi ti doku-

menti budu zavr{eni do kraja 2010. godine, ~ime }e se

urediti doktrinarna oblast u Vojsci Srbije.

Operacionalizacija doktrinarnih stavova i re -

{ewa nastavi}e se izradom pravila, uputstava, taktika,

tehnika i procedura i wihovom implementacijom u proce-

su obuke komandi i jedinica Vojske Srbije.

NORMATIVNO-PRAVNO URE\EWE

U toku 2009. i 2010. godine na razli~im nivoima

vlasti usvojen je set osnovnih strategijsko – doktrinarnih

i planskih dokumenata, zakona, podzakonskih propisa i

drugih op{tih akata kojima se ure|uje sistem odbrane.

Narodna skup{tina Republike Srbije je

u okviru svojih nadle`nosti donela je slede}a dokumenta.

1. Strategijsko-doktrinarna dokumenta

u odbrani (Strategija nacionalne bezbednosti Repub-

like Srbije – „Slu`beni glasnik RS”, br. 88/2009;

Strategija odbrane Republike Srbije – „Slu`beni glas-

nik RS”, br. 88/2009)

2. Osnovna planska dokumenta u odbrani

(Strategijski predled odbrane – Zakqu~ak Vlade, 05 Broj:

80-1540/2009-1 od 19. marta 2009. godine; Smernice

– strategijsko-doktrinarne dokumente,

– Plan odbrane Republike Srbije,

– finansijski plan odbrane i

– planove i programe razvoja i funkcionisawa sis-

tema odbrane.

Prioriteti i zadaci, utvr|eni u Ministarskom uput-

stvu za 2009. i 2010. godinu, u najve}oj meri su realizo-

vani i pored zna~ajnih ograni~ewa koje je prevashodno

nametnula teku}a ekonomska kriza i smawewe buxetskih

sredstava za odbranu. Te`i{te u realizaciji prioriteta

i zadataka bilo je usmereno na ostvarivawe ciqeva po-

litike odbrane, te razvoj i unapre|ewe sposobnosti za

ostvarivawe odbrambenih interesa Republike Srbije i

intenzivirawu aktivnosti na ja~awu saradwe i poverewa

u regionu i svetu. Ostvareni rezultati u procesu re-

forme sistema odbrane doprineli su porastu poverewa

gra|ana Republike Srbije u Vojsku Srbije i porastu ugle-

da vojne profesije.

STRATEGIJSKO I DOKTRINARNO

URE\EWE

Strategija nacionalne bezbednosti Re publike Srbije i

Strategija odbrane Republike Srbije na jzna ~ajniji su

strate{ki do kumenti u oblasti od brane i bezbednosti koje je

Narodna sku p{tina Republike Srbije usvo jila na sednici od -

r`anoj 26. oktobra 2009. godine. Nosilac izra de oba doku-

menta bilo je Ministarstvo odbr ane.

Strategija nacionalne bezbednosti Repub-

like Srbije, kao najvi{i i najzna~ajniji strategijski doku-

ment u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane Republike

Srbije, utvr|uje osnove politike nacionalne bezbednosti u

za{titi nacionalnih interesa, odnosno nezavisnosti, suv-

erenosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije,

za{titi nacionalnog identiteta wenih gra|ana, razvoju

demokratskih procesa u dru{tvu i vladavini prava, po{to-

vawu qudskih i mawinskih prava, ekonomskom, tehnolo{kom i

kulturnom napretku, za{titi ̀ ivota i zdravqa stanovni{tva,

za{titi i o~uvawu `ivotne sredine, ali i drugih potencijala

i resursa Republike Srbije.

Ovim dokumentom potvr|uje se privr`enost Republike

Srbije op{tim demokratskim vrednostima, me|unarodnom

REPUBLIKE SRBIJE

pravnih lica koji proizvode

predmete i vr{e usluge od

zna~aja za odbranu Repub-

like Srbije – usvo jeno je 24.

decembra 2009. godine, 05

Broj: 00-374/2009-3, ne ob-

javquje se u „Slu ̀ be nom gla -

sniku Republike Srbije“.

Ministar odbrane

je u okvi ru svojih nadle ̀ nosti

doneo Re {ewe o objektima i

de lovima objekata od posebnog

zna ~aja za od branu (ne ob-

javquje se u SVL), Uputstvo o

primeni ste pena i me ra

pripravnosti (ne objavquje se

u SVL) i In strukciju o ratnim

lo kacijama (ne objavquje se u

SVL).

PLANIRAWE

RAZVOJA

Planirawe odbrane ob -

uhvata planirawe razvoja

sistema odbrane i plani-

rawe upo trebe snaga odbra -

ne. U skladu sa Zako nom o

odbrani, ~lan 7. stav 2,

osno vni planski dokumenti u

oblasti odbrane su Du -

goro~ni plan razvoja si ste -

ma odbrane Republike Srbi-

je, Strategijski pregled

odbrane Republike Srbije i

Plan odbrane.

Dugoro~ni plan razvoja

sistema odbrane Republike

Srbije je dokument planira -

wa odbrane u kojem se defi-

ni{u strategijska opredeqe-

wa za razvoj sistema odbrane Republike Srbije, potreb-

ne sposobnosti Vojske Srbije, sadr`aj i dinamika orga-

nizacionih promena, razvoj qudskih i ma terijalnih

resursa, finansirawe sistema od br ane i druga pitawa

od zna~aja za funkcionisawe sistema odbrane. Nacrt

dugoro~nog plana razvoja sistema od brane Re publike Sr-

bije do 2020. godine je u proceduri usvajawa.

za izradu sredworo~nog plana i programa razvoja sis-

tema odbrane 2011–2016. godina)

3. Sistemski zakoni u oblasti odbrane

(Zakon o odbrani – „Slu`beni glasnik RS”, br.

116/2007, 88/2009 – dr. zakon i 104/2009 – drugi za-

kon i Zakon o Vojsci Srbije – „Slu`beni glasnik RS”, br.

116/2007, 88/2009)

4. Drugi zakoni u oblasti odbrane (Zakon

o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi – „Slu`beni glas-

nik PC”, br. 88/2009; Zakon o civilnoj slu`bi –

„Slu`beni glasnik RS”, br. 88/2009; Zakon o upotrebi

Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim

operacijama van granica Republike Srbije – „Slu`beni

glasnik RS”, br. 88/2009; Zakon o tajnosti podataka –

„Slu`beni glasnik RS”, br. 104/2009; Zakon o vanred-

nim situacijama – „Slu`beni glasnik RS”, br. 111/2009)

Predsednik Republike Srbije je u okviru

svojih nadle`nosti doneo Plan upo trebe Vojske Srbije,

Plan mobilizacije Vojske Srbije i Doktri nu Vojske Sr-

bije.

Vlada Republike Srbije je u okviru svojih na-

dle`nosti donela Uredbu o na~inu i postupku izvr{avawa

obaveze planirawa priprema za odbranu – „Slu`beni

glasnik RS”, br. 24/2009; Uredbu o merama pripravnos-

ti dr`avnih orga na, organa autonomnih pokrajina, or-

gana jedinica lokalne samouprave i privrednih dru{tva

i drugih pravnih lica i preduzetnika u ratnom i vanred-

nom stawu – „Slu`beni glasnik RS”, br. 24/2009; Ste-

pene i mere pripravnosti – Zakqu~ak Vlade Str. pov 05

Broj 00-287/2009 od 2. jula 2009. godine; Uredbu o kri-

terijumima za utvr|ivawe podataka zna~ajnih za odbranu

zemqe koji se moraju ~uvati kao dr`avna ili slu`bena

tajna i o utvr|ivawu zadataka i poslova od posebnog

zna~aja za odbranu zemqe koje treba {titi primenom

posebnih mera bezbednosti – „Slu`beni list SRJ”, br.

54/94, „Slu`beni glasnik RS”, br. 88/2009 i 111/2009;

Odluku o odre|ivawu velikih tehni~kih sistema od

zna~aja za odbranu – „Slu`beni glasnik RS”, br.

15/2009; Uputstvo o metodologiji za izradu planova

odbrane – Zakqu~ak Vlade Pov 05 Broj 00-275/2009 od

25. juna 2009. godine i Pov. 05 Broj: 00/14/2010 od 21.

januara 2010. godine; Uputstvo za ocenu stawa opera-

tivne i funkcionalne sposobnosti Vojske Srbije pov. br.

02/29-7 od 29. januara 2009. godine – privremeno i

Re{ewe o odre |ivawu pr ivre dnih dru{tava i drugih

35

Strategijski pregled odbrane predstavqa polaznu

programsku osnovu kojom se defini{e sredworo~no

planirawe odbrane, efikasno upravqawe resursima

odbrane, transparentnost poslova odbrane i izgradwa

pretpostavki za demokratsku i civilnu kontrolu, profe-

sionalizaciju i efikasnost Vojske Srbije u izvr{avawu

misija i zadataka koji su joj dodeqeni. Istovremeno, ovaj

dokument predstavqa polazni osnov za izradu ostalih

dokumenata kojima se operacionalizuju aktivnosti na iz-

gradwi novih sposobnosti sistema odbrane i Vojske Sr-

bije. Vlada je na sednici odr`anoj 19. marta 2009. go-

dine donela Zakqu~ak 05 Broj: 80-1540/2009-1, kojim je

usvojen Strategijski pregled odbrane.

Sredworo~ni plan i program razvoja sistema

odbrane od 2010. do 2015. godine predstavqa dokument u

kome su objediweni ciqevi funkcionisawa i razvoja sis-

tema odbrane, te na~ini wihove realizacije. Zasnovan je

na osnovnim opredeqewima politike odbrane, analizi

odnosa odbrambenih potreba i mogu}nosti Republike Sr-

bije i prognoziranim finansijskim okvirom u narednom

sredworo~nom planskom periodu.

Plan odbrane Republike Srbije je osnovni planski

dokumenat na osnovu koga se subjekti odbrane organizuju,

pri premaju za izvr{e we zada taka, preduzimaju mere i

radwe za up otrebu Vojske Sr bije i drugih snaga od bra ne

i pr eduzimaju me re i aktivnosti na za {titi i spa sa va wu

qudi, ma te ri -

jalnih do ba ra i

`i votne sr e di ne

u ratno m i va -

nre dn om stawu.

U 2009. go -

di ni u Minis ta -

rstvu odbrane i

Vo jsci Srbije (u

daqem tekstu:

MO i VS) uveden

je si stem pl -

anira wa, pr og -

ra mira wa, bu -

xe tirawa i iz -

vr{ewa.

Na osnovu

Pravilnika o

planirawu, pro-

gramirawu, bux-

etirawu i iz -

vr{ewu u MO i

VS, Odlukom ministra odbrane, obrazovan je Savet za

planirawe odbrane kao najvi{e savetodavno telo min-

istra odbrane, koje razmatra pitawa iz oblasti plani-

rawa odbrane.

Odbrana zemqe se ostvaruje:

1) organizovawem i pr ipre -

mawem subjekata odbrane za izv -

r{avawe zadataka u ratnom i va -

nrednom stawu;

2) preduzimawem mera i rad-

wi za rad subjekata odbrane i za

upotrebu Vojske Srbije i drugih

snaga odbrane u ratnom i vanred-

nom stawu do kona~nog otklawawa

ili prestanka opasnosti za zemqu;

3) preduzimawem mera i ak-

tivnosti na za{titi i spasavawu

qudi i materijalnih dobara i `iv-

otne sredine u ratnom i vanrednom

stawu;

4) u~e{}em u multinacional-

nim operacijama.

ODBRANA ZEMQE

36 1. jul 2010.

elementarnih nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a i

drugih ve}ih opasnosti koje mogu ugroziti stanovni{tvo, ma-

terijalna i kulturna dobra i `ivotnu sredinu u miru i

vanrednom i ratnom stawu.

FUNKCIONISAWE SISTEMA

ODBRANE

Funkcionisawe sistema odbrane realizu-

je se:

– pripremom dr`avnih organa, organa dr`avne uprave,

organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne

PLANIRAWE PRIP

Priprema za odbranu je pravo i du`nost subjekata sis-

tema odbrane (gra|ani, dr`avni organi, privredna

dru{tva, druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Sr-

bije – Zakon o odbrani, ~lan 2, stav 5) da planiraju svo

je pripreme za izvr{avawe zadataka odbrane i preduz-

imaju mere i radwe za rad i za upotrebu Vojske Srbije i

drugih snaga odbrane u ratnom i vanrednom stawu.

Pripreme se ostvaruju s ciqem funkcionisawa izvr{ne

vlasti u uslovima ratnog i vanrednog stawa sa stanovi{ta

interesa koji se odnose na:

– odbranu zemqe,

– obezbe|ewe potpunog izvr{ewa mobilizacije qudskih

i materijalnih resursa,

– preduzimawe mera za za{titu i spasavawe sta -

novni{tva, materijalnih i kulturnih dobara,

– obezbe|ewe vr{ewa proizvodwe i pru`awa usluga za

potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane i potreba koje

su u vezi sa `ivotom i radom stanovni{tva.

Pripreme za odbranu planiraju se, organizuju i

sprovode u skladu sa Planom odbrane Republike Srbije,

propisima i odlukama nadle`nih dr`avnih organa.

Planirawem priprema obezbe|uju se neophodne pret-

postavke za neprekidno i efikasno funkcionisawe pravne

dr`ave na celoj teritoriji i u najte`im uslovima.

Vojna odbrana je deo odbrane Republike Srbije ko-

ji obuhvata institucije i aktivnosti na pripremi i odbrani

od vojnih izazova, rizika i pretwi bezbednosti. Vojska Sr-

bije je nosilac vojne odbrane i u skladu sa tim brani zemqu

od oru`anog ugro`avawa spoqa i izvr{ava i druge misije i

zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima me|unar-

odnog prava koji reguli{u upotrebu sile.

Civilna odbrana je deo jedinstvenog sistema

odbrane, organizovana radi uspe{nog funkcionisawa

dr`avnih organa, organa autonomnih pokrajina i jedinica

lokalne samouprave, privrednih dru{tava i drugih pravnih

lica, za{tite i spasavawa i obezbe|ewa uslova za `ivot i

rad gra|ana i zadovoqewa potreba snaga odbrane u vanred-

nom i ratnom stawu. Organizuje se na nivou Republike Sr-

bije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Civilna za{tita je organizovan sistem ~ija je os-

novna delatnost za{tita, spasavawe i otklawawe posledica

Planirawe je misaoni i

stvarala~ki proces ~iji je smisao

izbor ciqa, tj. skup poslova

organa upravqawa kojim se

iznalazi najboqi na~in, re{ewe

i program za izvr{ewe

postavqenog zadatka. Planirawe

je neprekidan proces svake

organizacije kojim odre|ujemo

ciqeve, snage i sredstva: ko, {ta,

kada, kako i kojim metodama i

radwama treba ne{to u

konkretnom zadatku da uradi, tj.

kako }e se unapred postavqeni

ciq–plan ostvariti.

37

samouprave, privrednih dru{tava i drugih pravnih lica za

funkcionisawe u miru, ratnom i vanrednom stawu;

– obezbe|ivawem uslova za `ivot i rad gra|ana u miru,

ratnom i vanrednom stawu;

– obrazovawem i odbrambenim osposobqavawem

gra|ana i koordinacijom aktivnosti sa ostalim institucija-

ma zna~ajnim za odbranu.

Za{tita i spasavawe realizuje se:

1. programirawem i planirawem mera i aktivnosti na

za{titi i spasavawu;

2. za{titom, kao skupom preventivnih mera usmerenih

na ja~awe otpornosti zajednice, otklawawe mogu}ih uzroka

ugro`avawa, smawewe uticaja elementarnih nepogoda,

spre~avawe drugih nesre}a i u slu~aju da do wih do|e,

umawewe wihovih posledica; koordinacija pri us-

postavqawu, izradi i realizaciji Nacionalne strategije za

za{titu i spasavawe;

3. spasavawem i pru`awem pomo}i, pod ~ime se po-

drazumevaju operativne aktivnosti koje se preduzimaju radi

spasavawa qudi, materijalnih dobara i `ivotne sredine;

4. ubla`avawem i otklawawem neposrednih posledica

elementarnih nepogoda i drugih nesre}a, pod ~ime se po-

drazumevaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi us-

postavqawa neophodnih uslova za `ivot gra|ana na

postradalom podru~ju;

5. organizovawem, opremawem i osposobqavawem sna-

ga za{tite i spasavawa;

6. organizovawem, opremawem i osposobqavawem

dr`avnih organa, privrednih dru{tava, drugih pravnih lica

i preduzetnika za za{titu i spasavawe;

7. organizovawem i osposobqavawem gra|ana za li~nu,

uzajamnu i kolektivnu za{titu;

8. pru`awem i tra`ewem pomo}i i saradwa sa drugim

zemqama i me|unarodnim organizacijama; upravqawem,

rukovo|ewem i koordinacijom subjekata i snaga sistema

za{tite i spasavawa u vanrednim situacijama i drugim

poslovima i zadacima za{tite i spasavawa (Zakon o vanred-

nim situacijama, ~lan 3. – „Sl. glasnik RS”, br. 111/2009).

Nosioci realizacije zadataka za{tite i spasavawa su

snage civilne za{tite. U aktivnostima za{tite i spasavawa

anga`uju se i jedinice Vojske Srbije pod uslovima propisan-

im zakonom.

Civilna odbrana realizuje i druge zadatke na osnovu

odluka zakonodavnih i izvr{nih organa vlasti Republike

Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

samouprave.

PRETPOSTAVKE USPE[NOG

PLANIRAWA

Da bi proces planirawa priprema bio uspe{an,

neophodno je obezbediti slede}e pretpostavke:

1. normativno-pravna ure|enost oblasti odbrane;

2. izrada procene vojnih i nevojnih izazova, rizika i

pretwi po bezbednost zemqe;

3. organizovawe i pripremawe dr`avnih organa i

pravnih lica za izvr{avawe zadataka u vanrednom i ratnom

stawu;

4. utvr|ivawe ratnih organizacija i sistematizacija;

5. preduzimawe mera i radwi za obezbe|ewe neophod-

nih uslova za upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane:

– prikupqawe ukupnih potreba snaga odbrane za izradu

bilansa potreba i mogu}nosti sistema odbrane,

– odre|ivawe privrednih dru{tva i pravnih lica od

zna~aja za odbranu,

– izrada bilansa potreba i mogu}nosti,

– ugovarewe proizvodwe i vr{ewa usluga za potrebe

odbrane.

6. preduzimawe mera i aktivnosti za za{titu i

spasavawe qudi, materijalnih dobara i `ivotne sredine u

ratnom i vanrednom stawu.

U izradi Procene u~estvuju svi subjekti planirawa

sa svog aspekta nadle`nosti, i za delove procene koje

pripremaju izra|uju zakqu~ke, koji treba da obuhvate: vrste,

ciqeve, snage i oblike ugro`avawa zemqe; mogu}e posledice

i gubitke; mogu}nosti organizacije i rada i vr{ewa

proizvodwe i usluga; sopstvene snage i sredstva za delovawe

u ratnom i vanrednom stawu, te uslove i mogu}nosti koji mogu

pozitivno ili negativno uticati na pripremu i planirawe

odbrane

Ministarstvo odbrane izra|uje Izvode iz Procene i

dostavqa ih subjektima planirawa.

Dr`avni organi, privredna dru{tva i

pravna lica du`ni su da izrade svoju organizaciju rada

i funkcionisawa za vreme ratnog i vanrednog stawa sa

potrebnim brojem izvr{ilaca.

Vlada Republike Srbije utvr|uje organizaciju i rad or-

gana dr`avne uprave za rad u ratnom stawu.

Aktom o ratnoj organizaciji i sistematizaciji radnih

mesta, unutra{we ure|ewe ministarstava i posebnih orga-

nizacija prilago|ava se ratnom stawu, grupi{u se istovrsni,

srodni i me|usobno povezani poslovi u odgovaraju}e un-

utra{we jedinice i smawuje broj unutra{wih jedinica i sis-

tematizovanih radnih mesta.

Propis kojim se uspostavqa ratna organizacija i sis-

tematizacija organa izvr{ne vlasti ne objavquje se do

progla{ewa stawa za koje se donosi.

Prikupqawe ukupnih potreba za obezbe|ewe

proizvoda i vr{ewe usluga u uslovima ratnog i vanrednog

stawa Vojske Srbije i drugih snaga odbrane realizuje Min-

REMA DRU[TVA ZA

ODBRANU

38 1. jul 2010.

istarstvo odbrane u saradwi sa General{tabom Vojske Sr-

bije i nadle`nim organima dr`avne uprave.

Na osnovu prikupqenih potreba i realnih mogu}nosti

za obezbe|ewe istih, vr{i se izbor i odre|ivawe pravnih

lica (Vlada donosi re{ewe) koja mogu da realizuju ukupne

potrebe snaga odbrane.

Izradu bilansa potreba i mogu}nosti sistema odbrane

priprema Ministarstvo odbrane.

SUBJEKTI PLANIRAWA

Subjekti planirawa priprema za odbranu

su:

– dr`avni organi (Narodna skup{tina, Vlada, Ustavni

sud, sudovi, javna tu`ila{tva);

– organi dr`avne uprave (ministarstva, organi uprave

u sastavu ministarstava, i posebne organizacije);

– organi autonomnih pokrajina;

– organi jedinica lokalne samouprave (op{tina, grad

Beograd i gradovi);

– privredna dru{tva, druga pravna lica i preduzetnici;

– udru`ewa gra|ana (dru{tvene organizacije i savezi).

Polo`aj nosilaca poslova planirawa priprema za

odbranu dru{tva, kao nosilaca odre|enih poslova u okviru

jedinstveno organizovanog sistema odbrane i konstitutivnih

elemenata tog sistema, pravno je ure|en u odnosu na odbranu

zemqe Ustavom, Zakonom o odbrani i drugim podzakonskim

propisima, utvr|ena je struktura poslova odbrane koji se

obavqaju u okviru navedenih subjekata, opredeqen je sadr`aj

tih poslova i uspostavqen je odnos izme|u nosilaca

priprema–subjekata planirawa.

ODGOVORNOST U PLANIRAWU

PRIPREMA ZA ODBRANU

Novim zakonskim re{ewima planirawe priprema za

odbra nu preneti su u nadle`nost organa dr`avne uprave,

drugih dr`avnih organa, organa AP, organa jedinica lokalne

samouprave, grada Beograda, gradova, privrednih dru{tva i

drugih pravnih lica i preduzetnika u skladu sa odredbama

~lanova 24. do 29., 62. do 76. i 81. do 86. Zakona o odbrani.

Poslovi i odgovornost za planirawe priprema i re-

alizaciju zadataka i obaveza koje proisti~u iz Plana

odbrane su{tinski su izmeweni novim zakonskim re -

{ewima, tako da je:

u dr`avnom organu – ogovornost na rukovodiocu koji

rukovodi tim organom ili licu koje on ovlasti;

u organima dr`avne uprave – odgovornost na rukovodi-

ocu tog organa ili licu koje on ovlasti;

u pravnom licu – odgovornost na direktoru ili licu ko-

je on ovlasti;

kod preduzetnika – odgovornost na odgovornom licu.

Ovakvim re{ewem planirawe priprema za odbranu sa-

da je posebno slo`eno jer dr`avni organi, organi dr`avne

uprave, pravna lica i preduzetnici dobijaju samostalnost i

veoma zna~ajnu ulogu u funkcionisawu priprema za odbranu

i ostvarivawu vitalnih odbrambenih interesa u uslovima

ratnog i vanrednog stawa.

Pripreme su utoliko slo`enije, ako se ima u vidu da su

neki od dr`avnih organa, organa dr`avne uprave, pravna li-

ca i preduzetnici, sada prvi put obrazovani i da nemaju

planska dokumenata za odbranu, a oni koji su ranije posto-

jali sada su druga~ije organizovani i imaju bitno promeweno

mesto, ulogu i zadatke, pa i dokumenti sa kojima trenutno

raspola`u vi{e nisu u potpunosti upotrebqivi. Otuda se

ovim pripremama mora pristupiti planski, organizovano i

veoma odgovorno.

Novim materijalnim re{ewima u zakonu o odbrani i

drugim podzakonskim propisima obaveza planirawa pr -

iprema je decentralizovana i subjekti planirawa dobijaju

samostalnost u organizovawu i sprovo|ewu planirawa

priprema za odbranu.

PRAVA I DU@NOSTI

Prava i du`nosti subjekata planirawa

priprema za odbranu

Ministarstva, u okviru svoga delokruga, izvr{avaju za-

kone iz oblasti odbrane, propise za rad u ratnom i vanred-

nom stawu, op{ta akta Narodne skup{tine i Vlade, zadatke

utvr|ene Planom odbrane Republike Srbije i odgovaraju za

postupawe pravnih lica koja su u wihovoj nadle`nosti (Za-

kon o odbrani, ~lan 24, stav 1. i 2.).

Kao nosioci izvr{ne vlasti u Republici Srbiji, min-

istarstva su du`na: da izrade svoju organizaciju rada i

funkcionisawa za vreme ratnog i vanrednog stawa sa

potrebnim brojem izvr{ilaca; izrade sopstveni plan

odbrane i donesu metodolo{ka, stru~na i tehni~ka uputstva

organizovawa priprema za odbranu pravnih lica iz svoje

nadle`nosti ((Uredba o na~inu i postupku izvr{avawa

obaveze planirawa priprema za odbranu, ~lan 7, stav 1.

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 24/2009)).

Pored toga, ministarstva su du`na da: prate stawe

priprema za odbranu iz delokruga svojih nadle`nosti i odgo-

varaju za wihovo sprovo|ewe; predla`u Vladi utvr|ivawe

obaveza privrednih dru{tava, drugih pravnih lica i pre-

duzetnika od zna~aja za odbranu iz delokruga svojih

nadle`nosti; planiraju i sprovode mere civilne za{tite i

spasavawa, odre|ene zakonom i propisima o civilnoj

za{titi; osposobqavaju zaposlene i preduzimaju mere

neophodne za uspe{no funkcionisawe privrednih i drugih

delatnosti u ratnom i vanrednom stawu; sprovode mere

pripravnosti i druge mere neophodne za prelaz na ratnu or-

ganizaciju.

Ministarstvo unutra{wih poslova ima posebna prava

i du`nosti u planirawu priprema za odbranu koja se od -

nose na organizovawe, pripremawe i planirawe upotrebe

policije u ratnom i vanrednom stawu i za podr{ku Vojsci

Srbije u odbrani Republike Srbije i to: planira upotrebu

policije u ratnom i vanrednom stawu za podr{ku Vojsci

Srbije u odbrani od vojnih i nevojnih izazova i pretwi;

utvr|uje brojni sastav i organizaciju rada policije;

priprema mere bezbednosti i za{tite lica i objekata od

posebnog zna~aja za odbranu, osim vojnih objekata i plani-

ra vr{ewe poslova obezbe|ewa dr`avne granice. Min-

istarstvo unutra{wih poslova izra|uje i dostavqa Min-

istarstvu odbrane priloge koji se odnose na Plan odbrane.

Prilozi iz planova MUP-a su sastavni deo Plana odbrane.

Posebne organizacije obrazuju se u skladu sa Zakonom

o ministarstvima, a mogu se obrazovati i wihov delokrug

mo`e se utvrditi i posebnim zakonom. Odgovorne su za

stawe priprema i funkcionisawe odbrane u oblastima za

koje su obrazovani i za izvr{avawe zadataka odbrane po

nalogu nadle`nih organa. Pored pitawa iz svog delokruga,

posebne organizacije obavqaju stru~ne, administrativno-

tehni~ke i stru~no tehni~ke poslove za potrebe Vlade i

ministarstava.

Ostali dr`avni organi (Ustavni sud, sudovi, javna

tu`ila{tva i drugi) sara|uju sa nadle`nim ministarstvima

u pripremi i izradi elemenata Plana odbrane iz delokru-

ga svojih nadle`nosti, planiraju i obezbe|uju sredstva i

opremu za rad u ratnom i vanrednom stawu i pripremaju,

izra|uju i a`uriraju svoje planove preko nadle`nih min-

istarstava.

Organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne sa -

mouprave, u okviru svoga delokruga, odgovorni za stawe

priprema za odbranu i za stawe priprema privrednih

dru{tava, drugih pravnih lica i preduzetnika preko kojih

gra|ani neposredno zadovoqavaju svoje potrebe ili se re-

alizuju zadaci iz Plana odbrane Republike Srbije.

Privredna dru{tva, druga pravna lica i preduzetnici

u obavqawu svojih delatnosti, du`ni su da obavqaju i

poslove odbrane zemqe, koji se odnose na planirawe, or-

ganizovawe, pripremawe i osposobqavawe za rad u slu~aju

ratnog i vanrednog stawa i odgovorni su za obezbe|ivawe

obima proizvodwe i vr{ewe usluga u delatnostima za koje

su registrovani, na nivou utvr|enom planovima odbrane i

odlukama nadle`nih organa.

Pravna lica koja su progla{ena od zna~aja za odbranu

Republike Srbije planirawe priprema za odbranu ost-

varuju: pripremawem i dostavqawem neophodnih podataka

nadle`nom ministarstvu i Ministarstvu odbrane za izradu

Plana odbrane i izradom sopstvenih planova odbrane,

odnosno planirawem mera za rad u uslovima vanrednog i

ratnog stawa u skladu sa obavezama iz Plana odbrane Re-

publike Srbije.

Ministarstvo odbrane u saradwi sa nadle`nim

organom dr`avne uprave u postupku planirawa utvr|uje

obavezu pravnom licu u vezi sa obezbe|ewem proizvoda i

vr{ewem usluga za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga

odbrane.

Pravna lica du`na su da planiraju: mere kojima obe -

zbe|uju vr{ewe proizvodwe i usluga, snabdevawe sirovina-

ma, repromaterijalom, energijom i drugim potrebama, u

skladu sa Planom odbrane, odnosno s posebnim zadacima i

obavezama; potreban broj radnika za vr{ewe proizvodwe i

usluga – da utvrde ratnu organizaciju; za{titu radnika i ma-

terijalnih i drugih dobara i druge mere.

Dru{tvene organizacije i savezi koje Vlada proglasi

od zna~aja za odbranu, u~estvuju u planirawu priprema za

odbranu u skladu sa obavezama i zadacima iz Plana

odbrane.

Gra|ani, kao subjekti sistema odbrane, raspore|uju se

na du ̀ nosti po ratnim organizacijama i sistematizacija-

ma na osnovu vojne, radne i materijalne obaveze i u civil-

noj za{titi, i dobijaju obaveze i zadatke za rad u vanred-

nom i ratnom stawu. Prava i obaveze u pripremama gra |a -

na za odbranu utvr|ene su Ustavom, zakonima, drugim pro -

pisima, planovima odbrane i odlukama nadle`nih organa.

Planirawe priprema dru{tva za odbranu je stalan,

planski, organizovan, sveobuhvatan, racionalan i ef -

ikasan proces, zasnovan na realnim mogu}nostima i us -

kla|en sa postoje}im i potencijalnim izazovima, rizicima

i pretwama po bezbednost i odbranu Republike Srbije.

Jedinstvenom metodologijom pripremawa, izrade, us-

vajawa, uskla|ivawa i a`urirawa planova odbrane ob -

ezbe|uje se maksimalan stepen povezivawa subjekata plani-

rawa u ostvarivawu i pronala`ewu najpovoqnijih re{ewa

za planirane ciqeve i obezbe|uju preduslovi za efikasno

izvr{avawe postavqenih obaveza i zadataka u ratnom i

vanrednom stawu.

S tim ciqem Ministarstvo odbrane je, u saradwi sa

dr`avnim organima i organima dr`avne uprave, izradilo,

a Vlada Republike Srbije usvojila, Uputstvo o metodologi-

ji za izradu planova odbrane, koje je dostavqeno subjekti-

ma planirawa na realizaciju.

avne slu`be su ustanove, preduze}a i drugi oblici orga-

nizovawa utvr|eni zakonom, koji obavqaju delatnosti,

odnosno poslove kojima se obezbe|uje ostvarivawe pra-

va gra|ana odnosno zadovoqavawe potreba gra|ana i

organizacija, te ostvarivawe drugog zakonom utvr|enog

interesa u odre|enim oblastima (Zakon o javnim

slu`bama, „Slu`beni glasnik RS“, br. 42/1991, 71/1994 i

79/2005). Javna slu`ba je organizovana delatnost, u

dr`avnom ili privatnom vlasni{tvu, koja slu`i za zadovo-

qewe va`nih `ivotnih potreba {ire socijalne zajednice.

Wihova osnovna funkcija je da osiguraju pouzdan rad,

razumne cene i usluge pod istim uslovima za sve gra|ane. One

su zastupqene u razli~itim oblastima.

U okviru javnih slu`bi formiraju se ustanove za

obavqawe poslova u oblasti obazovawa, nauke, kulture,

zdravstvene i socijalne za{tite, a preduze}a se osnivaju za

obavqawe poslova predvi|enih zakonom u oblasti javnog in-

formisawa, PTT saobra}aja, energetike, komunalnih usluga

i sli~no.

Javne slu`be osnivaju se radi pru`awa javnih usluga.

Pod javnim uslugama podrazumevamo usluge koje su od

su{tinske va`nosti za funkcionisawe modernog dru{tva i

~iju dostupnost svim gra|anima jem~i Ustav Republike Srbije.

Posmatrane na ovaj na~in, izjedna~avaju se sa kategorijom

qudskih prava kao {to je pravo na zdravstvenu i socijalnu

za{titu, pravo na obrazovawe i drugo.

Javne usluge koje su od posebnog zna~aja za odbranu

odre|ene su Odlukom o odre|ivawu proizvoda i usluga od

posebnog zna~aja za odbranu Republike Srbije („Slu`beni

glasnik Republike Srbije“, br. 58/2008).

Zna~ajno mesto u organizovawu odbrambenih i za{tit-

nih funkcija dru{tva zauzimaju javne slu`be. Sadr`ajem

svojih aktivnosti, one su prvenstveno okrenute gra|anima

Te{ko}e u obavqawu delatnosti

javnih slu`bi izaziva svaki rat,

bez obzira na to kakvim se

sredstvima vodio i kojih je

razmera. Problemi se ogledaju u

razarawu, o{te}ewu ili

uni{tewu kapaciteta javnih

slu`bi, mobilizaciji dela

zaposlenih u javnim slu`bama,

potrebnog vremena za

osposobqavawe nove radne snage

za rad, te{ko}a u snabdevawu

energentima, materijalnim

sredstvima, repromaterijalima za

rad i drugo. Promene uslova i

te{ko}e prouzrokovane ratom

mogu se u odre|enoj meri

predvideti i planski pripremiti

da bismo ih ubla`ili, a radi

br`eg i lak{eg prelaska na rad i

funkcionisawe javnih slu`bi u

ratnim uslovima.

P R I P R E M A

radi zadovoqavawa wihovih zdravstvenih, socijalnih,

vaspitnih, obrazovanih, kulturnih, umeti~kih, nau~nih i

drugih sli~nih potreba.

U okviru sistema odbrane planske pripreme javnih

slu`bi organizuju se pripremom nadle`nih dr`avnih organa

za izvr{avawe poslova i zadataka u oblasti javnih slu`bi u

miru, za vreme vanrednih situacija i ratu, pripremom

odre|enih institucija i organizacija koje obavqaju javnu

slu`bu ili delatnost, a kojima su u sistemu odbrane utvr|eni

posebni zadaci, te pripremom ostalih institucija i organi-

zacija koje obavqaju javnu slu`bu (Stankovi} T., Planirawe,

Fakultet civilne odbrane, 2004).

Zajedno sa ostalim subjektima dru{tva, javne slu`be

predstavqaju integralnu celinu i svaka u okviru svog delokru-

ga rada doprinosi funkcionisawu sistema odbrane.

PRIPREMA SISTEMA ZDRAVSTVENE

ZA[TITE

Priprema sistema zdravstvene za{tite, kao

javne delatnosti za funkcionisawe u uslovima masovnih

nesre}a u miru, vanrednim situacijama i u ratu, predstavqa

va`an segment u okviru sistema odbrane.

U pripremi zdravstvene za{tite polazi se od pret-

postavke da }e u vanrednim situacijama u miru, a posebno u

ratu, povrede, oboqewa i gubici u qudstvu biti masovni.

U planskim pripremama zdravstva za odbranu aktivnosti

se usmeravaju na unapre|ewe zdravqa i psihofizi~ke sposob-

nosti qudi i podizawe op{te zdravstvene kulture gra|ana, te

stvarawu {to povoqnijih materijalnih, ka drovskih i drugih

uslova za funkcionisawe zdravstvene delatnosti u vanrednim

situacijama i ratu. Ovo nala`e sveobuhvatne i realne

procene ugro`enosti, a u skladu s tim i preduzimawe odgo-

varaju}ih mera u zdravstvu kao javnoj dela tnosti. Procenom

se obuhvataju najrazli~itiji parametri, i to na~elno: proce-

na iskori{}enosti kapaciteta zdravstva u odnosu na

razli~ite situacije u miru i ratu; procena stru~ne

osposobqenosti medicinskog kadra za delovawe u kri znim

situacijama; procena stawa i kvaliteta opreme kojom raspo-

la`e zdravstvena slu`ba i mogu}nosti wene iskori{}enos-

ti; procena postoje}ih koli~ina i vrsta sanitetskih materi-

jala i sredstava; procena transportnih sredstava, alterna-

tivnih oblika prevoza i evakuacije rawenih, obolelih i un-

esre}enih; procena mogu}ih gubitaka u okviru zdravstvene

slu`be, u qudstvu i u opremi i sme{tajnim kapacitetima; pro-

cena broja povre|enih i obolelih; procena higijenske, epi-

demiolo{ke, mentalno-higijenske i socijalno-medicinske

situacije.

Kao najzna~ajnije aktivnosti u planskim pripremama

zdravstvene delatnosti isti~u se: utvr|ivawe organiza-

cionih oblika za rad u uslovima vanrednih situacija u miru

i ratu; pove}avawe kapaciteta zdravstvenih ustanova;

poboq{awe standarda u oblasti zdravstvenih usluga; utvr|i -

vawe organizacije medicinskog zbriwavawa povre|enih i

obolelih; proizvodwa i obezbe|ewe neophodnih rezervi

lekova, krvi i sanitetskog materijala; raspore|ivawe zdra -

vstvenih rezervi po teritoriji u skladu sa procenom ugro -

`enosti; priprema sanitetskih jedinica i ekipa civilne

za{tite; priprema ekipa Crvenog krsta; saradwa sa Me -

|unarodnim komitetom Crvenog krsta i Svetskom zdravstven-

om organizacijom; priprema gra|ana za sprovo|ewe mera

prve medicinske pomo}i u okviru li~ne i uzajamne za{tite;

priprema za sprovo|ewe higijenskih i profilakti~kih mera

i sanitarni nadzor, kao {to su higijena snabdevawa vodom,

hi gijena ishrane, sme{taja i sli~nih `ivotnih aktivnosti;

priprema za sprovo|ewe protivepidemijskih mera; priprema

prelaska zdravstvenih organizacija za rad u vanrednim

situacijama i ratnim uslovima. Pojedini vidovi zdravstvene

slu ̀ be su`avaju se ili se pro{iruju po obimu u zavisnosti od

na stalih okolnosti, kadrovskih i materijalnih mogu}nosti.

Ratna razarawa i masovne mirnodopske nesre}e i

katastrofe prouzrokuju brojne socijalne posledice. U ovome

se ogleda zna~ajna uloga socijalne za{tite za vreme

vanrednog i ratnog stawa.

ORGANIZOVAWE SOCIJALNE

ZA[TITE

Socijalna za{tita organizuje se na celoj teri-

toriji zemqe, a weni nosioci su organi vlasti, preduze}a i

institucije socijalne delatnosti. Za sprovo|ewe socijalne

za{tite anga`uju se postoje}e institucije socijalnih delat-

nosti. Pored wih, u aktivnostima socijalne za{tite deluju i

humanitarne organizacije, kao {to su Crveni krst,

zdravstveni centri, obrazovne institucije, udru`ewa

gra|ana i druge vladine i nevladine organizacije, verske or-

ganizacije i organi lokalne vlasti. Ove organizacije i in-

stitucije pripremaju se s ciqem obezbe|ivawa nu`nog

sme{taja, ishrane i drugih uslova za `ivot i rad ugro`enih

gra|ana. Posebno se moraju pripremati ustanove socijalne

delatnosti i centri za socijalni rad, jer }e oni u ratnim i

drugim mirnodopskim opasnostima delovati kao stru~ni or-

gani i organi upravqawa u re{avawu nastalih socijalnih

posledica.

PRIPREME VASPITNO

OBRAZOVNIH USTANOVA

Vaspitnim i obrazovnim pripremama

mladih razvija se svest o osnovnim vrednostima dr`ave i

dru{tva, odnosno ube|ewe o neophodnosti odbrane zemqe,

za{tite qudi, materijalnih i kulturnih dobara i `ivotne

sredine. Vaspitnim i obrazovnim delovawem na mladu gen-

eraciju izgra|uje se realno shvatawe o karakteru i strukturi

opasnosti, obja{wavaju wihovi uzroci i posledice, na~in

prevencije i efikasne za{tite.

Pripreme u oblasti vaspitawa i obrazovawa za

funkcionisawe u ratu podrazumevaju anga`ovawe svih sub-

jekata dru{tva kao {to su porodica, {kola, fakulteti i

drugi ~inioci. Vaspitne i obrazovne institucije, sa svojim

kadrom, du`ne su da u skladu sa uslovima sredine u kojoj

deluju, organizuju i sprovode sve mere priprema za

spre~avawe, ubla`avawe i otklawawe posledica u vanred-

nom stawu i ratu. U pripremama vaspitno-obrazovnih in-

stitucija za odbranu prisutni su op{teobrazovni zahtevi i

va`e}i humani propisi, koji se reguli{u zakonskim odred-

bama.

Nauka i nau~noistra`iva~ki rad imaju za

ciq da otkrivaju i obja{wavaju zakonite pojave i procese u

prirodi i dru{tvu. Nauka i nau~noistra`iva~ki rad ~ine

temeq za izgradwu i ja~awe ukupne politi~ke, ekonomske i

odbrambeno-za{titne mo}i savremenog dru{tva. Nauka i

nau~na saznawa imaju velike mogu}nosti da, u savremenim

uslovima, istra`uju odgovaraju}e segmente odbrambeno-

za{titne teorije i prakse. Osnovnim, primewenim i razvo-

jnim istra`ivawima omogu}ava se pronala`ewe najpovo-

qnijih i optimalnih re{ewa u svim sferama ~ovekovog de-

lovawa, u miru, vanrednim situacijama i ratu. Nauka i

nau~noistra`iva~ki rad, svojim rezultatima, mogu najvi{e

doprineti ciqu kojem te`i sistem odbrane, a to je da

celokupna dru{tvena organizacija, oblast proizvodwe i

javnih delatnosti budu postavqene i ure|ene na na~in koji

obezbe|uje wihovo funkcionisawe u vanrednim situacijama

i ratu, uz neophodna minimalna prilago|avawa.

Od nauke, odnosno nau~noistra`iva~kog rada u oblasti

odbrane, o~ekuje se: da celovito istra`uje izvore i oblike

ugro`avawa dr`ave, stanovni{tva, materijalnih i kulturnih

dobara i ̀ ivotne sredine; da traga za nau~nim odgovorima o

optimalnim oblicima i modelima organizovawa pojedinih

elemenata sistema odbrane (civilne za{tite, slu`be osma-

trawa i obave{tavawa, sistema za{tite `ivotne sredine i

sli~nih segmenata); da izu~ava, unapre|uje i usavr{ava

proizvodwu neophodne opreme i sredstava za potrebe svih

struktura sistema odbrane; da izu~ava problematiku i iz-

nalazi optimalne modele za{tite stanovni{tva, materijal-

nih i kulturnih dobara i `ivotne sredine u uslovima svih

ugro`avawa u miru i ratu; da celovito istra`uje prob-

lematiku i predla`e najefikasnije modele upravqawa i

rukovo|ewa sistemom odbrane u uslovima svih oblika

ugro`avawa u miru i ratu; da istra`uje najpovoqnije

mogu}nosti, modele obu~avawa i sposobqavawa svih subjeka-

ta sistema odbrane, po~ev{i od gra|ana, pa sve do najvi{ih

dr`avnih organa i institucija.

Pripreme nau~nih i istra`iva~kih institucija za rad u

vanrednim situacijama u miru i u uslovima rata usmeravaju

se na pronala`ewu odgovaraju}ih na~ina za{tite nau~nih

dostignu}a, projekata i kadra od svih oblika destrukcije i

otu|ewa. Neophodno je prona}i optimalna organizacijska,

materijalna i kadrovska re{ewa i definisati pravce u

nau~nim disciplinama i granama i u svakoj nau~noj instituci-

ji. Na ovaj na~in omogu}i}e se nastavak nau~noistra`iva~kog

rada u vanrednim situacijama i ratu.

KULTURA I UMETNOST

Delatnost kulture i umetnosti doprinosi

razvoju i ja~awu odbrane tako {to razvija i ja~a civilizaci-

jske kvalitete qudskog potencijala izgra|uju}i ~oveka kao slo-

bodnu i stvarala~ku li~nost koji je odlu~uju}i ~inilac

odbrane. Sloboda omogu}ava i pokre}e ~oveka da stvara, da

mewa i unapre|uje sebe samog i svoju `ivotnu sredinu.

Funkcija odbrane u oblasti kulture i umetnosti ne mo`e

se svesti samo na za{titu kulturnih dobara u vanrednim

situacijama i ratu, jer je ona mnogo {ira i potpunija. Za-

datak kulture i umetnosti je oboga}ivawe, oplemewivawe

~ovekove li~nosti, podizawe kulture gra|ana na najvi{i ni-

vo i razvijawe qubavi prema svom narodu i domovini.^ovek

koji poseduje ovakve osobine, u uslovima ugro`avawa

dru{tva, odlikuje se moralnom ~vrstinom, inicijativom, in-

tuicijom, po`rtvovano{}u, hrabro{}u, uporno{}u, izdr`qi-

vo{}u i drugim osobinama zna~ajnim za odbranu u vanrednim

situacijama i ratu. Ovim se obja{wava tesna povezanost kul-

ture i umetnosti sa odbranom.

Rat nije jedina opasnost kojom se ugro`avaju ostvarewa

u oblasti kulture i umetnosti. Dostignu}a u ovoj oblasti mogu

ugroziti i elementarne nepogode, te hni~ko-tehnolo{ki udesi,

asocijalne pojave u dru{tvu i dr uge nevoqe u miru. Zadatak

organizacija i ustanova u oblasti kulture i umetnosti je da

se pripremaju za odbranu. Pripreme se ogledaju u

osposobqavawu za obavqawe osnovne delatnosti i drugih

poslova i zadataka u kriznim situacijama, kao {to su ~uvawe

i za{tita kulturnih dobara od uni{tewa i otu|ewa, organi-

zovawu kulturno-umetni~kog ̀ ivota u vanrednom stawu i ratu,

podizawu morala i ja~awu spremnosti stanovni{tva da

odgovori na sve izazove, obezbe|ewu osnovnih uslova is-

taknutim stvaraocima da se bave stvarala~kim radom.

PRIPREME SISTEMA

INFORMISAWA

Sistem informisawa omogu}ava dobijawe os-

novnih saznawa o uzrocima i posledicama vanrednih

situacija i rata.

1. jul 2010.42

Zadatak organizacija i institucija javnog informisawa

je da objektivno, blagovremeno i potpuno informi{u gra|ane

o svim pitawima koja se odnose na izvore opasnosti, tj. da

pravovremeno uka`u na izvore i oblike ugro`avawa bezbed-

nosti zemqe i stanovni{tva. Sistem informisawa ima i za-

datak delovawa na svetsku javnost, progresivne snage, pri-

jateqski opredeqene zemqe, kao snage i stanovni{tvo zemqe

agresora i wenih pomaga~a.

Pripreme koje se sprovode u sistemu informisawa,

odnosno u organizacijama, preduze}ima i slu`bama infor-

mativne delatnosti, na~elno obuhvataju slede}e aktivnosti u

miru i ratu: procenu pripremqenosti organizacije i sred-

stava za informisawe javnosti; procenu kadrovskih

mogu}nosti i potreba za anga`ovawem u sistemu informi-

sawa; utvr|ivawe na~ina organizovawa informativnog sis-

tema i obezbe|ivawe za wihov rad kadrova, tehni~kih, fi-

nansijskih i drugih sredstava; utvr|ivawe na~ina rada i

za{tite poslovodnih organa, organizacija i wihovih slu`bi

u sistemu informisawa; utvr|ivawe na~ina prikupqawa po-

dataka i informacija o nesre}ama ve}ih razmera i eventu-

alnim gubicima u qudstvu i materijalnim sredstvima; izbor

re{ewa za organizaciju razme{taja poslovodnih organa i

organizacija informacionog sistema na druge lokacije i za

na~in wihove popune qudstvom, tehnikom, finansijskim sred-

stvima, te za wihovo fizi~ko obezbe|ewe.

Razvoj nauke i tehnike doveo je do primene novog, savre-

menijeg na~ina komunikacije putem ra~unarske tehnike i

opreme u sve oblasti qudskog rada i `ivota. Ovo nala`e

potrebu osposobqavawa {to ve}eg broja gra|ana da se wome

slu`i kako bi mogli da primaju i distribuiraju neophodne in-

formacije. Svi dr`avni organi i institucije zavisni su i

svoj rad zasnivaju na ovim komunikacijskim sredstavima.

Pripreme u uslovima kriznih situacija podrazumevaju

za{titu ra~unarskih sistema od neovla{}enog kori{}ewa,

jer bi to proizvelo konfuziju ili prekid rada dr`avnih, vo-

jnih, privrednih i drugih delatnosti.

Pripremom delatnosti javnih slu`bi za funkcionisawe

u ratu, obezbe|uje se zadovoqavawe ratnih, materijalnih i

drugih potreba snaga sistema odbrane i stanovni{tva, a

sprovodi se u skladu sa ukupnim potencijalima, resursima i

mogu}nostima dru{tva.

Planirawe priprema javnih slu`bi za funkcionisawe u

vanrednom stawu i ratu treba usmeriti ka: definisawu os-

novnih ciqnih grupa prema kojima }e biti usmereni prior-

itetni programi delatnosti javnih slu`bi; saradwi sa speci-

jalizovanim nau~nim ustanovama i sli~nim organizacijama

radi primene novih znawa i ukqu~ivawa u programe zasno-

vane na visokim tehnologijama i znawima; reorganizaciji i

prilago|enosti osnovnog obrazovawa osobenostima zajed-

nice; organizaciji pred{kolske za{tite i brige o deci bez

starateqstva; ostarelim i samohranim licima, invalidima

raznih kategorija i drugim nezbrinutim licima u okviru pri-

vatnog sektora, pod uslovom da ima materijalnu i drugu po-

dr{ku zajednice za pru`awe usluga; podsticawu umre`avawa

privatnog i javnog sektora u zdravstvenoj za{titi, umesto wi-

hovog paralelnog postojawa; obezbe|ewu osnovnih uslova za

rad institucija kulture i umetnosti i realizaciju wihovih

sadr`aja, te za za{titu kulturnih dobara od svih oblika

uni{tavawa; podsticawu povezivawa privatnog i javnog sek-

tora u delatnosti javnog informisawa.

az voj me |u na rod nih od no sa, pro me we ne okol no sti i fi -

nan sij ski iz da ci za odr`ava we voj ne si le uti ~u na to da

po je di ne ze mqe pri po pu ni mir no dop ske voj ske poste pe -

no pre la ze sa op {te voj ne oba ve ze na si stem pro fe si o -

nal ne voj ske.

Usvo je nim re {e wi ma u Za ko nu o vojnoj, radnoj i materi-

jalnoj obavezi obez be |u je se efika sni je funk ci o ni sa we voj -

ne, rad ne i ma te ri jal ne oba ve ze u ce li ni i ot kla wa ju se

uo~ene pro tiv re~ no sti u do sa da {wim od red ba ma bu du }i da

su mno ga od dosa da {wih materi jal nih re {e wa s vre me nom

pre va zi |e na i po sta la su sko ro ne pri me wi va u prak si.

Do sa da je voj na, rad na i ma te ri jal na oba ve za de li mi~ no

bi la re gu li sa na Za ko nom o od bra ni, Za ko nom o Voj sci Ju go -

sla vi je, a de taq ni je ured ba ma o voj noj, rad noj i ma te ri jal noj

oba ve zi. Sa da su sve tri obla sti ob je di we ne u je dan za kon,

jer one i po pri ro di stvari pred sta vqa ju ne de qi vu ce li nu.

Ima ju }i u vi du kre ta wa voj ne oba ve ze u sve tu i me |u na -

rod ne stan dar de u ve zi sa re grut nom oba ve zom, oba ve ze slu -

`e wa voj nog ro ka i oba ve ze u re zer vnom sa sta vu, rad ne i ma-

teri jal ne oba ve ze, po seb no ce ne }i ak tu el nu si tu a ci ju na te -

ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, de fi ni sa ni su pro ble mi iz ove

obla sti u skla du sa svet skim is ku stvi ma, i ona su uze ta u ob -

zir, a no vi za kon da je ade kvat na re {e wa ko ja su pri la go |e na

sta wu i uslo vi ma u Republi ci Sr bi ji.

Ve }i na ze ma qa u sve tu raz vi la je si stem voj ne oba ve ze

ko ji je u nad le ̀ no sti ministarstva od bra ne i voj ske i re a li -

zu je se pre ko voj no te ri to ri jal nih or ga na ili vojnih or ga na

de ta {o va nih u sa stav te ri to ri jal ne or ga ni za ci je. Is ku stva

uka zu ju da je funk ci o ni sa we si ste ma voj ne oba ve ze kva li tet -

ni je ka da je u nad le ̀ no sti voj nih or ga na. Ta kav na ~in po sto -

jao je i do sa da kod nas i nije bilo raz lo ga da se bit no me wa.

Voj na oba ve za je du ̀ nost i pra vo gra |a na, dr ̀ a vqa na

Re pu bli ke Sr bi je, da u~e stvu ju u pri pre mi za od bra nu ze mqe

i an ga ̀ u ju se u uslo vi ma van red nog i rat nog sta wa. Voj na oba -

ve za je op {ta, pod istim uslo vi ma je iz vr {a va ju gra |a ni i dr -

`a vqa ni Re pu bli ke Srbi je i wome ostva ru ju svo je slo bo de,

pra va i du ̀ no sti.

U od no su na pret hod ni Za kon o VJ, ko ji je pro pi si vao da

re grut na oba ve za na sta je u ka len dar skoj go di ni u ko joj dr ̀ a -

vqa nin Re pu bli ke Sr bi je na vr {a va 17 go di na `i vo ta, ovim

za ko nom re gu li {e se da re grut na oba ve za na sta je u ka len -

dar skoj go di ni u ko joj dr ̀ a vqa nin Re pu bli ke Sr bi je na vr {a -

va 18 go di na `i vo ta. Na ve de na iz me na uneta je zbog te{ko }a

u re a li za ci ji uvo |e wa u voj nu evi den ci ju, s ob zi rom na to

{to re gru ti sa 17 godina ni su bi li u oba ve zi da po se du ju li~ -

ne is pra ve pa ih je te ̀ e bi lo pro na }i i uvesti u voj nu evi -

den ci ju. O~e ku je se da }e ovim re {e wem pro ce nat uvo |e wa u

voj nu eviden ci ju bi ti ve }i, a rad na pri pre mi i re a li za ci ji

ovog ele men ta re grut ne oba ve ze lak {i, po u zda ni ji i ra ci o -

nal ni ji. Za ko nom se re gu li {e i:

– na ~in uve zi va wa si ste ma vo |e wa evi den ci je gra |a na

kod MUP-a i te ritorijal nih or ga na ra di una pre |e wa, a`ur -

no sti, evi den ci je voj nih ob ve zni ka o pro me na ma adre se sta -

no va wa, od no sno pre bi va li {ta;

1. jul 2010.44

Voj na oba ve za je pri me we na

de lat nost ko ja obez be |u je da

sva ki gra |a nin (vojni ob ve znik) u

si ste mu od bra ne ze mqe ostva ri

svo je pra vo i ispuni pro pi sa nu

du`nost. Bit ne pro me ne u dr ̀ a vi,

dru {tvu ili okru ̀ e wu

uslo vqa va ju i od go va ra ju }e

uskla|ivawe u si ste mu voj ne

oba ve ze. Prak ti~ no, neo p hod na je

stal na do grad wa i usavr{a va we

si ste ma voj ne oba ve ze, u skla du sa

po tre ba ma si ste ma od bra ne i

mogu}nosti ma dr ̀ a ve.

OBAVEZA

– sa rad wa sa Mi ni star stvom spoq nih po slo va u smi slu

edu ka ci je i kon tro le diplo mat sko-kon zu lar nih pred stav ni -

{ta va (u da qem tek stu: DKP) u inostranstvu ra di do sled ni jeg

iz vr {a va wa voj ne oba ve ze pri li kom pu to va wa i bo rav ka u

ino stran stvu;

– pro me na bo rav ka i adre se voj nih ob ve zni ka;

– uvo |e we te ri to ri jal nih or ga na u je din stve ni si stem

auto mat ske ob ra de podataka.

OCENA ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI

Le kar ske pre gle de i psi ho lo {ka is pi ti va wa do sa da

su radile voj ne zdrav stve ne ustanove. Ce lis hod no re {e -

we u ovom za ko nu je ste da le kar ske pre gle de i psi ho lo -

{ka ispi ti va wa obavqaju ovla {}e ne voj ne i ci vil ne

zdrav stve ne usta no ve.

Tra ja we oce ne zdrav stve ne spo sob no sti za voj nu slu ̀ bu

„pri vre me no ne spo so ban“ za ona ogra ni ~e wa gde se ne o~e -

ku je br za pro me na zdrav stve nog sta wa po ve }a no je sa dve na

tri go di ne, s tim da se ta kva oce na zdrav stve ne spo sob no sti

ne mo ̀ e da va ti vi {e od tri puta, na kon ~e ga se da je ko na~ na

oce na spo sob no sti za voj nu slu ̀ bu. Uki da se ka te go ri ja „ogra -

ni ~e no spo so ban“ za voj nu slu ̀ bu.

Le kar ski pre gle di i re gru to va we do sa da su obavqani u

18. go di ni `i vo ta. Sa da Za kon pred vi |a da se le kar ski pre -

gle di i re gru to va we vr {e u go di ni u ko joj se upu}uje na slu ̀ e -

we voj nog ro ka, a zbog va lid no sti re zul ta ta naj ra ni je {est

me se ci pre sa mog upu ta (po pra vi lu, u 19. go di ni `i vo ta za

re gru te ko ji ne ma ju osno va za od la ga we slu ̀ e wa vojnog ro ka).

Pred no sti ova kvog na ~i na re gru to va wa su sle de }e:

– ne ma pro me ne ro da, slu ̀ be i voj no e vi den ci o ne spe ci -

jal no sti usled pro me na zbog na knad nog sti ca wa kva li fi ka ci -

ja, zna wa i ve {ti na zna ~aj nih za Voj sku;

– ne ma tro {ko va za upu }i va we re gru ta na pre du put ne le -

kar ske pre gle de;

– plan upu ta pred sta vqa ujedno i plan re gru to va wa, ~i -

me se zna tno olak {a va plani ra we i una pre |u je rad, s ob zi -

rom na to {to se ot kla wa sa da {wa nepodudarnost po tre ba i

mo gu} no sti upu ta i iz be ga va ne po treb no preregrutovawe;

– di rekt no se uti ~e i na pod mla |i va we i po pu nu rat nih

je di ni ca Voj ske Srbije.

Slu ̀ e we voj nog ro ka je deo re a li za ci je voj ne oba ve ze

ko ja pred sta vqa pr vo prak ti~ no anga ̀ o va we de la voj nih ob -

ve zni ka, od no sno mu {ke po pu la ci je, u si ste mu od bra ne ze mqe

i osnov ni je na ~in ob u ~a va wa i ospo so bqa va wa gra |a na za

odbranu.

Zbog neodazivawa na poziv teritorijalnog organa, na

regruta i lice u rezervnom sastavu primewuju se odredbe

~lana 63. Zakona o op{tem upravnom postupku. Novina u pos-

tupawu u odnosu na prethodni period je u tome da se zbog neo-

pravdanog izostanka, regrut i lice u rezervnom sastavu,

prinudno privodi, pla}a nov~anu kaznu i tro{kove

privo|ewa, {to do sada nije bio slu~aj. Zakqu~ak o

privo|ewu, o izricawu kazne i o pla}awu tro{kova donosi

teritorijalni organ Ministarstva odbrane koji je pozvao

lice. Zakqu~ak o privo|ewu dostavqa se organu MUP-a koji

isti sprovodi odnosno privodi lice na mesto i u roku

ozna~enom u zakqu~ku.

STAROSNA GRANICA

No vi na u ve zi sa sta ro snom gra ni com re gru ta za uput na

slu ̀ e we voj nog ro ka je ste da je uput re gru ta na slu ̀ e we voj -

nog ro ka od 19 do 27 go di ne `i vo ta, a iz u zet no do 30 godi ne

`i vo ta, jer je to usa gla {e no sa sti ca wem pu no let stva i za-

vr{et kom sred we {kole (do sa da je uput bio sa na pu we nom

21 go di nom pa do 27, a iz u zet no do 35 godi na `i vo ta). Po me -

ra we sta ro sne gra ni ce upu ta na slu ̀ e we voj nog ro ka od 19

do 30 go di ne `ivo ta, u in te re su je re gru ta; upu tom re gru ta u

45

go di ni u ko joj re grut na vr {a va 19 go di na ̀ i vo ta u in te re su je

i Voj ske, jer se u po pu ni an ga ̀ u je dodat ni broj re gru ta (od 19

do 21 godi ne `i vo ta) ko ji ne `e le da stu di ra ju, i ova kvo

re{e we usa gla {e no je sa re {e wi ma u ve}i ni dr ̀ a va u sve tu

ko je ima ju op {tu voj nu oba ve zu.

Uput na slu`ewe vojnog roka regruta u starosnim grani-

cama od 27. do 30. godine `ivota odnosi se na:

– regrute koji su ogla{eni „privremeno nesposobnim”

za vojnu slu`bu do 27. godine `ivota i kojima je regrutna

obaveza produ`ena do 30. godine `ivota;

– regrute koji su do 27. godine uredno odlagali slu`ewe

vojnog roka, koji se nalaze u inostranstvu i kojima je na wi-

hov zahtev ({kolovawe, zaposlewe i dr.), uz odobrewe na-

dle`ne organizacijske jedinice Ministarstva odbrane, re-

grutna obaveza produ`ena do 30. godine `ivota;

– regrute koji zbog izbegavawa obaveze nisu upu}eni na

slu`ewe vojnog roka do 27. godine `ivota i kojima je zbog to-

ga produ`ena regrutna obaveza i

– regrute koji su na izdr`avawu kazne zatvora i vaspitne

mere i protiv kojih je pokrenut krivi~ni postupak za delo ko-

je se goni po slu`benoj du`nosti, i kojima je regrutna obaveza

produ`ena do 30. godine `ivota.

Vrhunski nau~ni istra`iva~i, vrhunski umetnici i vrhun-

ski sportisti su vojni obveznici koji svoju vojnu obavezu

izvr{avaju u skladu sa zakonom i u tom pogledu u potpunosti

su izjedna~eni sa ostalim regrutima.

Namera zakonodavca je da, s obzirom na dru{tveni zna -

~aj koji regruti ove kategorije imaju, podzakonskim propisi-

ma obezbedi uslove da ispune vojnu obavezu ali i da im bude

omogu}eno da u~estvuju u projektima i manifestacijama koje

imaju zna~aj za Republiku Srbiju.

Za ko nom je pred vi |e no da po pri go vo ru sa ve sti voj ni ob -

ve znik mo ̀ e za me ni ti slu ̀ e we voj nog ro ka ci vil nom slu -

`bom, od no sno rad nim za da ci ma ko ji ma se prak ti~ nim anga -

`o va wem u za to od re |e nim or ga ni za ci ja ma i usta no va ma ost-

va ru je op {ta dru {tve na ko rist.

Re gru ti }e se na slu ̀ e we voj nog ro ka upu }i va ti po te ri -

to ri jal nom prin ci pu, osim za je di ni ce i spe ci jal no sti ko je su

spe ci fi~ ne i gde to ne bi bi lo svr sis hod no jer bi se mo glo

od ra zi ti na kva li tet po pu ne (gar dij ske je di ni ce, specijal ne

je di ni ce, padobranske je di ni ce, na stav ni cen tri, kur se vi re -

zer vnih ofi ci ra i dr.). Ovaj na ~in je pri me re ni ji i eko no -

mi~ ni ji od do sa da {wih re {e wa.

Pri me re ni je re gu li sa we od la ga wa slu ̀ e wa voj nog ro ka

da lo je do dat ne mogu}no sti da regrut pod za ko nom pro pi sa -

nim uslo vi ma ne bu de upu }en na slu ̀ e we vojnog ro ka u kalen-

dar skoj go di ni u ko joj na vr {a va 19 go di na ̀ i vo ta, ne go tek po

prestan ku raz lo ga. Dograd wa ma te ri jal nih re {e wa za od la -

ga we slu ̀ e wa voj nog ro ka ima ciq da se na slu ̀ e we voj nog

ro ka upu }u ju re gru ti ko ji po red zdrav stve ne sposobnosti ni su

op te re }e ni problemima u ve zi sa {ko lo va wem, re gu li sa wem

priprav ni~ kog sta ̀ a, re {a va wem stambenog pi ta wa, stal nim

za po sle wem i sli~ no.

Obez be |u je se da se re grut ko ji je upi san na fa kul tet,

od no sno dru gu vi so ku ili vi {u {ko lu, na slu ̀ e we voj nog ro ka

upu ti ka da za vr {i fa kul tet, od no sno dru gu vi so ku ili vi {u

{ko lu, ali naj ka sni je do kra ja ka len dar ske go di ne u ko joj na -

vr {a va 27 go di na `ivo ta, a iz u zet no do 30 go di na `i vo ta.

Osnov na ide ja od ko je se po {lo pri li kom utvr |i va wa

oba ve ze re gru ta sa dvoj nim dr`avqan stvom u iz vr {a va wu voj -

ne oba ve ze je ste da dvoj ni dr ̀ a vqa nin mora re gu li sa ti voj nu

oba ve zu u jed noj od dr ̀ a va ~i ji je dr ̀ a vqa nin.

U Za ko nu je slu ̀ e we voj nog ro ka dvoj nih dr ̀ a vqa na re gu -

li sa no na sle de }i na ~in:

– re grut ko me je odo bren bo ra vak u ino stran stvu i re -

grut ko ji po red na{eg ima i stra no dr ̀ a vqan stvo, a ko ji stal -

no ̀ i vi u Re pu bli ci Sr bi ji upu }u je se na slu`e we voj nog ro ka

u skla du sa od red ba ma ovog za ko na;

– re grut ko ji po red dr ̀ a vqan stva Re pu bli ke Sr bi je ima

i stra no dr ̀ a vqan stvo a re gu li sao je voj nu oba ve zu u ino -

stran stvu, kao i re grut ko ji po red dr`avqan stva Republike

Srbije ima i stra no dr ̀ a vqan stvo a ni je re gu li sao voj nu

oba ve zu i stal no `i vi u ino stran stvu, upu }u je se na slu ̀ e we

voj nog ro ka na li~ ni zah tev, o ~e mu odlu ku do no si ru ko vo di -

lac or ga ni za cij ske je di ni ce Mi ni star stva od bra ne nad le ̀ ne

za po slo ve oba ve za od bra ne.

REZERVNI SASTAV

Re zer vni sa stav se de li na re zer vni sa stav Voj ske Sr -

bi je i re zer vni sa stav ci vil ne za {ti te i dru gih sna ga od bra -

ne. Re zer vni sa stav Voj ske Sr bi je ~i ne voj ni ob ve zni ci, i to:

re zer vni ofi ci ri, re zer vni pod o fi ci ri i voj ni ci u re zer vi.

Or ga ni zu ju se u aktivnu i pa siv nu re zer vu.

Re zer vni sa stav ci vil ne za {ti te i dru gih sna ga od bra ne

~i ne voj ni ob ve zni ci u re zer vi i li ca ko ja su voj nu oba ve zu

re gu li sa la u ci vil noj slu ̀ bi.

Prekr{aji u izvr{avawu vojne, radne i materijalne

obaveze po svojoj prirodi predstavqa povredu interesa

dr`ave u odbrani. U zavisnosti od mere povrede interesa

odbrane, mereni te`inom posledica, predvi|ena je odgov-

ornost po~inioca i primena sankcije sa ~ime se udovoqava

na~elu legaliteta dela i kazni. Ovde se zadovoqava na~elo

zakonitosti prema kome za prekr{aj niko ne mo`e biti

ka`wen, ako pre nego {to je izvr{en, nije bio predvi|en za-

konom ili drugim propisom i ako za isti nije bila propisana

kazna. Kazne za prekr{aje utvr|ene su alternativno, a ne ku-

mulativno {to zna~i da se mo`e izre}i jedna ili druga pred-

vi|ena kazna a ne obe(kazna zatvora ili nov~ana kazna).

U pre la znim i za vr {nim od red ba ma Zakona re gu li sa na

su pi ta wa u pre la znom pe ri o du, usa gla {a va we, iz ra da no vih

pod za kon skih aka ta i dru gih pro pi sa ra di spro vo |e wa Za-

kona. De taq no je re gu li san sta tus voj nih ob ve zni ka ko ji ni su

do stu pa wa na sna gu ovog za ko na re gu li sa la voj nu oba ve zu.

Usvo je nim re {e wi ma obez be |u je se da ni ko ne ma povla{}e ni

sta tus i da svi voj ni ob ve zni ci re gu li {u svo ju oba ve zu pre ma

dr ̀ a vi ~i ji su dr ̀ a vqa ni.

Re gruti ko ji su na dan stu pa wa na sna gu Za ko na o vojnoj,

radnoj i materijalnoj obavezi na vr {ili 30 go di na, a te ri -

to ri jal ni or gan utvr di da ni su iz be ga vali voj nu oba ve zu,

re {e wem se oslo ba |aju od oba ve ze slu`ewa voj nog ro ka i

pre vo di u re zer vni sa stav. Re gruti ko ji su na dan stu pa wa

na sna gu Za ko na o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi na -

vr {ili 30 go di na, a teritorijal ni or gan utvr di da su iz be -

ga vali oba ve zu slu ̀ e wa voj nog ro ka, re {e wem se oslo ba -

|aju od oba ve ze slu ̀ e wa voj nog ro ka i pre vo de u re zer vni

sa stav uz pred u zi ma we za ko nom pro pi sa nih me ra za ne iz -

vr {e we voj ne oba ve ze.

Zakonom o amnestiji („Sl.glasnik RS”, br. 18/2010 od

26. marta 2010. godine) data je amnestija licima koja su od

18. aprila 2006. godine do dana stupawa na snagu ovog za-

kona u~inila, odnosno za koja postoji osnovana sumwa da su

u~inila krivi~na dela izbegavawe vojne obaveze iz ~lana

394, izbegavawe popisa i pregleda iz ~lana 395.

neizvr{avawe materijalne obaveze iz ~lana 396. izbe-

gavawe vojne slu`be onesposobqavawem i obmanom iz ~lana

397. i samovoqno odsustvovawe i bekstvo iz Vojske Srbije

iz ~lana 399, propisana Krivi~nim zakonikom („Slu`beni

glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – isprav-

ka, 72/09 i 111/09). Amnestija lica obuhvata oslobo|ewe

od krivi~nog gowewa, oslobo|ewe od izvr{ewa kazne i bri-

sawe osude.

Zakon o amnestiji stupio je na snagu 3. aprila 2010. go-

dine. To prakti~no zna~i da za lica koja su navr{ila 30 god-

ina na dan stu pa wa na sna gu Za ko na o vojnoj, radnoj i mater-

ijalnoj obavezi, ne}e biti preduzimane zakonom propisane

mere, ve} se oslo ba |aju od oba ve ze slu`ewa voj nog ro ka i

pre vo de u re zer vni sa stav. Regruti koji su obuhva}eni

amnestijom a mla|i su od 30 godina, nisu oslobo|eni obaveze

slu`ewa vojnog roka odnosno vr{ewa civilne slu`be po

ulo`enom progovoru savesti.

Za ko no da vac je, za kon skim nor ma ma, ob u hva tio ce li nu i

si stem ska pi ta wa od zna ~a ja za voj nu oba ve zu i we no iz vr {e -

we u Re pu bli ci Sr bi ji. Sve osta lo, po ~ev od or ga ni za ci je,

vr {e wa od re |e nih po slo va i za da ta ka, pojedina~ nih nad le -

`no sti, sta tu sa i po stu pa ka ostva ri va wa pra va i du ̀ no sti,

ustrojava wa i vo |e wa evi den ci ja i dru gog, pre neo je u nad le -

`nost Vla de Re pu bli ke Srbi je, Mi ni star stva od bra ne i or -

ga ni za cij ske je di ni ce Mi ni star stva od bra ne nadle`ne za po -

slo ve oba ve za od bra ne. To zna ~i da }e deo re {e wa i pi ta -

wa, iako iz vor no ovla {}e we za to po ti ~e iz za kon skih od re -

da ba a ni su re gu li sa na za kon skom nor mom, biti re gu li sa na

ured ba ma, od lu ka ma, uput stvi ma, re {e wi ma i dru gim pro pi -

si ma nadle`nih or ga na.

ktivna rezerva predstavqa obu~eni rezervni sastav

Vojske Srbije koji se u odre|enom periodu anga`uje

za popunu jedinica Vojske Srbije i Ministarstva

odbrane, na zadacima odr`avawa operativne i

funkcionalne sposobnosti, obu~avawa, u misijama i na

drugim zadacima.

Pripadnik aktivne rezerve je lice sposobno za vojnu

slu`bu koje je dobrovoqno zakqu~ilo ugovor sa komandama,

jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstva

odbrane i koje je osposobqeno za izvr{avawe odre|enih

du`nosti u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane.

Pripadnik aktivne rezerve anga`uje se u miru i u

vanrednom stawu radi:

1. redovne godi{we obuke, odr`avawa operativne i

funkcionalne sposobnosti i drugih zadataka u jedinicama

Vojske Srbije i Ministarstva odbrane;

2. u~e{}a u misijama izgradwe i o~uvawa mira u regionu

i svetu, i

3. u~e{}a u misijama podr{ke civilnim organima vlasti

u suprotstavqawu pretwama bezbednosti.

47

Pripadnik aktivne rezerve mo`e se anga`ovati u toku

kalendarske godine na obu~avawu do 45 dana, na izvr{ewu

priprema za misije i zadatke do tri meseca i u misije do {est

meseci. Dok se nalazi na vojnoj du`nosti u Vojsci Srbije i

vojnoj jedinici i vojnoj ustanovi Ministarstva odbrane, pri-

padnik aktivne rezerve je vojno lice. Za vreme obavqawa

vojne du`nosti pripadnik aktivne rezerve ostvaruje prava i

vr{i du`nost u skladu sa ~lanom 13. Zakona o Vojsci Srbije.

Anga`ovawe lica iz aktivne rezerve u multinacionalnim op-

eracijama realizuje se na osnovu Zakona o upotrebi Vojske

Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operaci-

jama van granica Republike Srbije. O konkretnom

anga`ovawu van granica Republike Srbije sa pripadnikom

aktivne rezerve zakqu~uje se poseban ugovor.

Aktivna rezerva Vojske Srbije na~elno se popuwava od:

– vojnih obveznika koji su odslu`ili vojni rok sa oru`jem

ili su na drugi na~in osposobqeni za slu`bu u aktivnoj rez-

ervi ({kolovawem u Vojnoj akademiji i {kolama i kursevima

Ministarstva unutra{wih poslova, dobrovoqnim slu`ewem

vojnog roka i dr.);

– vojnih obveznika kojima je prestala slu`ba u svojstvu

profesionalnog vojnog lica i koji su prevedeni u rezervni

sastav, a nije im istekla vojna obaveza.

Broj lica koja se mogu anga`ovati u aktivnoj rezervi

planira se Planom popune, za svaku kalendarsku godinu. Broj

i strukturu lica koja se anga`uju u jedinicama Vojske Srbije

predla`e na~elnik General{taba Vojske Srbije na osnovu

potreba jedinica Vojske Srbije, a broj i strukturu lica koja

se mogu anga`ovati u vojnim jedinicama i vojnim ustanovama

Ministarstva odbrane predla`e rukovodilac organizacione

jedinice Ministarstva odbrane nadle`ne za qudske resurse

na osnovu potreba vojnih jedinica i vojnih ustanova Min-

istarstva odbrane.

Predlog Plana popune izra|uje se za svaku kalendarsku

godinu i dostavqa na odobrewe najkasnije do kraja oktobra

Op {ti ciq uvo |e wa ak tiv ne

re zer ve je ste da se obez be de

do dat ni qud ski re sur si ko ji }e

omo gu }i ti po u zda nu i efi ka snu

po pu nu je di ni ca Voj ske Sr bi je i

Mi ni star stva od bra ne

mo ti vi sa nim i ob u ~e nim ka drom,

po seb no spe ci jal no sti ma od

po seb nog zna ~a ja i nedosta ju }im

spe ci jal no sti ma.

REZERVA

1. jul 2010.48

teku}e godine za narednu godinu. Kona~an broj i strukturu li-

ca koja se mogu anga`ovati u aktivnoj rezervi odobrava min-

istar odbrane.

Na osnovu odobrenog broja i strukture lica za popunu

aktivnom rezervom General{tab Vojske Srbije odnosno orga-

nizaciona jedinica Ministarstva odbrane nadle`na za

qudske resurse izra|uje plan anga`ovawa za narednu godinu

i izvode dostavqa pot~iwenim sastavima i jedinicama Min-

istarstva odbrane (pregled broja pripadnika aktivne rez-

erve, plan anga`ovawa za narednu godinu i odobrewe za

raspisivawe konkursa za popunu).

USLOVI ZA PRIJEM U

AKTIVNU REZERVU

Op{ti uslovi za slu`bu u aktivnoj rezervi bi}e

propisani posebnim podzakonskim propisom. Prema Nacrtu

Uredbe o aktivnoj rezervi, pripadnik aktivne rezerve mo`e

biti dr`avqanin Republike Srbije koji na~elno ispuwava

slede}e op{te uslove:

– da je slu`io vojni rok sa oru`jem ili je na drugi na~in

osposobqen za slu`bu u aktivnoj rezervi;

– da je zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci Srbije;

– da prilikom prvog anga`ovawa nije stariji od 50 godi-

na (za oficira) odnosno 40 godina (za vojnika i podofici-

ra);

– da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak ili postu-

pak pred vojnim disciplinskim sudom;

– da nije osu|ivan na kaznu zatvora du`e od {est meseci;

– da mu nije izre~ena disciplinska kazna u prethodne dve

godine pred nadle`nim vojnodisciplinskim sudom.

Vojni obveznik mo`e biti anga`ovan u aktivnoj rezervi

ukoliko pored op{tih uslova ispuwava i posebne uslove

propisane u ~lanu 55. stav 3. Zakona o vojnoj, radnoj i ma-

terijalnoj obavezi.

Prijem lica na slu`bu u aktivnoj rezervi vr{i se na os-

novu javnog konkursa, prema prioritetima popune i potreba-

ma slu`be. Postupak prijema kandidata na slu`bu u aktivnu

rezervu sprovodi se prema odredbama propisa o prijemu u

profesionalnu vojnu slu`bu na osnovu javnog konkursa. Lica

u rezervnom sastavu stupaju u aktivnu rezervu danom

zakqu~ewa ugovora o aktivnoj rezervi. Ugovorom o aktivnoj

rezervi reguli{u se obostrane obaveze, prava i du`nosti u

skladu sa uslovima utvr|enim propisima o Vojsci Srbije.

OSPOSOBQAVAWE

Osposobqavawe kandidata za prijem u aktivnu rezervu

sprovodilo bi se u odgovaraju}im centrima za obuku, Vojnoj

akademiji i Vojnomedicinskoj akademiji u trajawu do 45 dana.

Program za osposobqavawe kandidata za prijem u ak-

tivnu re zervu, mesto osposobqavawa, trajawe os poso bqa -

vawa i dr uga pitawa od zna~aja za proveru osposobqenosti

propisivao bi General{taba Vojske Srbije za ka ndidate za

popunu komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije, odnosno

rukovodilac organizacione jedinice Ministarstva odbrane

nadle`ne za qudske resurse, za kandidate za popunu vojnih je-

dinica i vojnih ustanova organizaciono i funkcionalno ve -

zanih za Ministarstvo odbrane.

Kandidat koji polo`i ispit iz osposobqenosti dobijao

bi sertifikat o osposobqenosti za slu`bu u aktivnoj rezervi.

Obu~avawe lica iz aktivne rezerve bilo bi u skladu sa

go di{wim planovima obu~avawa rezervnog sastava, koje iz -

ra|uju jedinice u koje su lica raspore|ena, a realizovalo bi

se u ko mandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i vo -

jnim je dinicama i vojnim ustanovama Ministarstva odbrane.

Obuka pripadnika aktivne rezerve traje do 45 dana u

toku jedne kalendarske godine, u zavisnosti od procene je-

dinice gde je anga`ovan, stepena obu~enosti lica i

raspolo`ivih sredstava. Lica iz aktivne rezerve mogu se, u

skladu sa Zakonom, namenski osposobqavati i za izvr{avawe

zadataka u multinacionalnim operacijama i drugim aktivnos-

tima u inostranstvu.

Pripadniku aktivne rezerve slu`ba u aktivnoj rezervi,

prema Nacrtu Uredbe o aktivnoj rezervi, prestaje:

– ako mu prestane dr`avqanstvo Republike Srbije;

– istekom ugovorenog roka;

– ako izgubi ~in ili je izvr{nom presudom vojnog disci-

plinskog suda osu|en na disciplinsku kaznu gubitak slu`be;

– ako se utvrdi da je prilikom prijema u slu`bu dao neis-

tinite podatke koji su od zna~aja za prijem;

– neizvr{avawem preuzetih ugovornih obaveza i du`nos-

ti propisanih u ~lanu 13. Zakona o Vojsci Srbije;

– na wegov zahtev;

– odre|ivawem pritvora koji traje du`e od 30 dana ili

upu}ivawem na izdr`avawe kazne zatvora;

– progla{ewem ratnog stawa;

– ako se na osnovu kona~ne ocene i mi{qewa nadle`nog

organa zdravstvene slu`be utvrdi da je trajno nesposoban za

slu`bu u Vojsci Srbije ili da je nesposoban za du`nost za ko-

ju je primqen na slu`bi u aktivnoj rezervi;

– na osnovu sporazuma;

– u slu~aju organizacionih promena ili ukidawa ko-

mande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije u kojoj je na slu`bi

u aktivnoj rezervi;

– wegovom smr}u;

– i u drugim slu~ajevima utvr|enim ugovorom o aktivnoj

rezervi.

PRAVA I OBAVEZE

Pripadnici aktivne rezerve za vreme obu~avawa,

osposobqavawa i izvr{ewa misija i zadataka, imaju pravo

na besplatnu zdravstvenu za{titu na teret sredstava kojima

raspola`e Ministarstvo odbrane.

Pored naknada propisanih u ugovoru, pripadniku ak-

tivne rezerve pripada i nov~ana naknada u visini koju odre-

di ministar odbrane za svaki mesec dok traje ugovor (~lan

69. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi). Pripad-

niku aktivne rezerve za vreme anga`ovawa u aktivnoj rez-

ervi pripada plata koja je prema odredbama Zakona o Vojsci

Srbije utvr|ena za oficira i podoficira istog ~ina i po-

lo`aja, a za profesionalnog vojnika istog ~ina i du`nosti.

Za vreme anga`ovawa, mimo redovnog godi{weg ob -

u~avawa, vojnim obveznicima iz aktivne rezerve miruju pra-

va i obaveze iz radnog odnosa kod poslodavca, pod uslovima

propisanim odredbama Zakona o radu. Zbog anga`ovawa u

vojnoj slu`bi, pripadniku aktivne rezerve ne mo`e prestati

radni odnos, niti zbog toga mo`e biti u neravnopravnom po-

lo`aju u odnosu na druga zaposlena lica u pogledu ostvariva-

wa prava iz radnog odnosa (~lan 70. Zakona o vojnoj, radnoj

i materijalnoj obavezi).

Za vreme anga`ovawa pripadnik aktivne rezerve

du`nosti i zadatke izvr{ava u skladu sa odredbama Zakona o

Vojsci Srbije, Pravilom slu`be Vojske Srbije i podzakon-

skim propisima iz oblasti odbrane.

Ukoliko bi krivicom pripadnika aktivne rezerve do{lo

do raskida ugovora o aktivnoj rezervi, pripadnik aktivne

rezerve bio bi du`an da obe{teti Ministarstvo odbrane u

skladu sa potpisanim ugovorom.

rema Strategijskom pregledu odbrane, ciqeve politike

odbrane treba dosti}i realizacijom slede}ih zadataka

(str. 20–21 Strategijskog pregleda odbrane):

– transformacija i profesionalizacija Vojske;

– izgradwa i unapre|ewe sposobnosti Vojske;

– reforma i izgradwa institucija civilne odbrane;

– efikasno upravqawe sistemom odbrane;

– u~e{}e u multinacionalnim operacijama;

– anga`ovawe u aktivnostima bezbednosne i odbrambene

politike EU;

– anga`ovawe u aktivnostima programa PzM;

– dostizawe interoperabilnosti sa sistemima odbrane

dr`ava ukqu~enih u evropske bezbednosne strukture i pro-

gram PzM.

Jasno se uo~ava da je jedan od najva`nijih zadataka poli-

tike odbrane profesionalizacija Vojske Srbije. Odgovara-

ju}im odlukama obezbe|eno je da se umesto formacijskih mes-

ta vojnika na slu`ewu vojnog roka, odrede formacijska mesta

profesionalnih vojnika, istog roda i iste specijalnosti.

^lanom 135. stav 3. i 4. Zakona o vojnoj, radnoj i mater-

ijalnoj obavezi propisano je: „Oba ve zu slu ̀ e wa voj nog ro ka

na kon pot pu ne pro fe si o na li za ci je Voj ske Sr bi je, na pred log

Vla de ob u sta vqa Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je. Na -

kon ob u sta ve, slu ̀ e we voj nog ro ka iz vr {a va se po prin ci pu

do bro voq no sti u skla du sa od red ba ma ovog za ko na. Za li ce

ko je do bro voq no `e li da slu ̀ i voj ni rok sa oru` jem u Voj sci

Sr bi je pri me wu ju se od red be ovog za ko na ko je se od no se na

re grut nu oba ve zu i oba ve zu slu ̀ e wa voj nog ro ka. Osta la li -

ca pod le ̀ u oba ve zi uvo |e wa u voj nu evi den ci ju i oba ve zi slu -

`e wa u re zer vnom sa sta vu.“

Na ovaj na~in obezbe|eno je da se obustavi slu`ewe vo-

jnog roka a samim tim i vr{ewe civilne slu`be. Poslovi iz

domena vojne obaveze ostali bi isti sem regrutovawa i uputa

u Vojsku Srbije ili u civilnu slu`bu. Na kon pot pu ne pro fe -

si o na li za ci je Voj ske Sr bi je, uvo |e we u voj nu evi den ci ju vr {i

se u osam na e stoj go di ni, a pre vo |e we u re zer vni sa stav u tri -

de se toj go di ni.

Uslove koje mora ispuniti regrut da bi bio upu}en na

dobrovoqno slu`ewe vojnog roka odre|eni su odredbama Za-

kona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, i to:

– da je dr`avqanin Republike Srbije;

– da je starosne dobi od 19 do 30 godina;

– da je sposoban za vojnu slu`bu;

– da ima pozitivnu bezbednosnu proveru;

– da nije pravnosna`no osu|en na kaznu maloletni~kog

zatvora ili bezuslovno na kaznu zatvora zbog krivi~nog de-

la;

– da nije pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela

za koje se goni po slu`benoj du`nosti.

Pro pi si ko ji ma se detaqno re gu li {e do bro voq no slu -

`e we voj nog ro ka su u fazi izrade.

49

INSTITUCIONALNI

OKVIR ZA

PROFESIONALIZACIJU

Strategijski pregled odbrane, kao

jedan od osnovnih dokumenata

planirawa odbrane, daje viziju i

stvara pouzdanu osnovu za

planirawe sadr`aja i dinamike

procesa reforme sistema odbrane

1. jul 2010.50

Qudska prava izra`avaju odnos

pojedinca i dr`avne vlasti u jednoj

zemqi. Ona predstavqaju granicu,

podru~je slobode pojedinca, koje

demokratska dr`ava ne sme da pre|e.

Jedno od fundamentalnih qudskih prava

je i pravo na rad i kao takvo spada u red

slo`enih qudskih prava. Sloboda rada

predstavqa pravo svakog pojedinca da

slobodno izabranim ili prihva}enim

radom obezbedi sebi sredstva za `ivot

– pi{e u Me|unarodnom paktu o

ekonomskim, socijalnim i kulturnim

pravima.

mogu}e uvesti samo u slu~aju progla{ewa vanrednog ili ratnog

stawa. Ustav defini{e da se rad ili slu`ba lica na vojnoj

slu`bi kao i rad ili slu`ba za vreme ratnog ili vanrednog stawa,

u skladu sa merama propisanim prilikom progla{ewa ratnog ili

vanrednog stawa, ne smatraju prinudnim radom.

SLOBODA RADA I PRINUDNI RAD

Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi defini{e po-

jam radne obaveze kao pravo i du`nost gra|ana Republike Srbije

koja se izvr{ava na radnim mestima, odnosno na odre|enim

poslovima i zadacima u uslovima vanrednog ili ratnog stawa, u

skladu sa Planom odbrane Republike Srbije. Radna obaveza je

du`nost gra|ana, obveznika radne obaveze, da pripremaju i orga-

nizuju svoj rad u uslovima ratnog i vanrednog stawa za vr{ewe

prioritetnih delatnosti na snabdevawu gra|ana, Vojske Srbije i

jedinica civilne za{tite proizvodima i uslugama od posebnog in-

teresa za odbranu zemqe, kao i za spa{avawe qudi, materijalnih

i kulturnih dobara i za{titu `ivotne sredine od opasnosti izaz-

vaniih elementarnim nepogodama, tehnolo{ko-tehni~kim

nesre}ama i katastrofama, terorizmom i ratnim razarawima.

Uzimaju}i u obzir nedostatke dosada{wih propisa i prob-

leme koji su se pojavqivali u realizaciji radne obaveze, novim

re{ewima precizno je propisano pod kojim uslovima se gra|an-

inu ne mo`e utvrditi izvr{ewe radne obaveze bez wegove saglas-

nosti. Radna obaveza u tom smislu, se ne mo`e utvrditi, bez we-

gove saglasnosti, roditequ ili staratequ koji samostalno vr{i

roditeqsko tj. starateqsko pravo nad detetom koje nije navr{ilo

15 godina ̀ ivota, nad maloletnim detetom sa smetwama u razvoju,

nad punoletnim detetom nad kojim je produ`eno roditeqsko-

starateqsko pravo samo jednom roditequ, roditequ-staratequ

deteta koje nije navr{ilo 15 godina `ivota, roditequ-staratequ

maloletnog deteta sa smetwama u razvoju ili punoletnog deteta

nad kojim je produ`eno roditeqsko pravo ako se zajedni~ki vr{i

roditeqsko-starateqsko pravo, a jedno lice je anga`ovano na

poslovima odbrane. U za{ti}enu kategoriju lica kojoj se ne mo`e

utvrditi radna obaveza bez wegove saglasnosti, pored gore nave-

denih, spada i supru`nik ili vanbra~ni partner ili drugi

odrasli ~lan porodi~nog doma}instva starateqa ili hraniteqa

deteta koje nije navr{ilo 15 godina `ivota ili maloletnog dete-

ta sa smetwama u razvoju, ako je starateq ili hraniteq anga`ovan

na poslovima odbrane, `ena za vreme trudno}e, lice ~iji je

supru`nik ili vanbra~ni partner korisnik tu|e nege i pomo}i

kao i lice nesposobno za rad.

RASPORE\IVAWE OBVEZNIKA RADNE

OBAVEZE

U vanrednom i ratnom stawu organima lokalne

samouprave, na teritoriji svoje nadle`nosti, data je odgov-

ornost za obezbe|ewe neposrednog zadovoqewa potreba

gra|ana. Dr`avni organi i pravna lica obavezni su da izvr{e

procenu mogu}nosti rada, propi{u zadatke koje }e obavqati u

uslovima vanrednog i ratnog stawa, kao i da odrede broj

potrebnih izvr{ilaca i sredstva za izvr{avawe namenskih za-

dataka. Na osnovu te procene Vlada Republike Srbije, za

dr`avni organ, a direktor za pravno lice utvrdi}e ratnu orga-

nizaciju i sistematizaciju na osnovu koje se raspore|uju ob-

veznici radne obaveze tj. izra|uje Plan popune.

Raspored u dr`avnom organu ili pravnom licu smatra se

ratnim rasporedom. Kada se govori o privrednim dru{tvima i

drugim pravnim licima misli se samo na ona privredna

RADNA OBAVEZA U S

maju}i u vidu da je pitawe qudskih prava, a samim tim i slo-

boda rada, kategorija me|unarodnog prava, Ustav Republike

Srbije propisuje da se jem~e i neposredno primewuju qudska

i mawinska prava zajem~ena op{teprihva}enim pravilima

me|unarodnog prava i potvr|enim me|unarodnim ugovorima.

Ustavom se garantuje svakom gra|aninu pravo da radi, da slobod-

no izabere koji }e posao da obavqa, pravo da mu, pod jednakim

uslovima, bude dostupno svako radno mesto za koje ispuwava

uslove i sl. Ovih prava se niko ne mo`e odre}i, a samo u dva Us-

tavom utvr|ena slu~aja data je mogu}nost da se propi{u mere

odstupawa od Ustavom zajem~enih qudskih prava. Odstupawe je

51

dru{tva i pravna lica koja su odre|ena Re{ewem Vlade Repub-

like Srbije da proizvode predmete i vr{e usluge od zna~aja za

odbranu.

Raspored obveznika radne obaveze odre|uje se aktom o rat-

noj organizaciji i sistematizaciji, spiskom du`nosti i Planom

popune, a na osnovu zahteva ili naloga nadle`nog dr`avnog or-

gana u skladu sa propisima. Raspored obvezniku radne obaveze

odre|uje se u mestu rada ili prebivali{ta, a samo izuzetno, ob-

veznik radne obaveze mo`e biti raspore|en van mesta svog rada

ili prebivali{ta, ako u sedi{tu dr`avnog organa i pravnog lica

nedostaje za popunu po ratnoj sistematizaciji potreban broj ob-

veznika. Za popunu upra`wenih radnih mesta koja se ne mogu pop-

uniti zaposlenima iz svog sastava, dr`avni organi i pravna lica

podnose zahtev teritorijalnom organu Ministarstva odbrane.

Organi i organizacije kod kojih su obveznici radne obaveze

u evidenciji, du`ni su da postupe po aktu o raspore|ivawu. Na-

dle`nost za raspore|ivawe obveznika radne obaveze u pravnom

licu preneta je na organ uprave. U tom smislu, rukovodioc u

dr`avnom organu ili organ uprave i direktor u pravnom licu,

izradi}e Re{ewe o raspore|ivawu lica po ratnoj sistematizaci-

ji. Ovo Re{ewe ima zakonsku snagu iz kojeg proisti~e pravo i

du`nost raspore|enog za obavqawe propisanih zadataka, ali i

prava u slu~aju nastajawa {tetnih posledica prouzrokovanih rat-

nim ili vanrednim stawem.

Zaposlenom licu koje u

slu~aju progla{ewa ratnog ili

vanrednog stawa, ne postupi po

re {ewu o raspore|ivawu u dr -

`avnom organu i pravnom licu u

delatnosti od posebnog zna~aja

za odbranu, prestaje radni

odnos.

JEDINICE

RADNE OBAVEZE

Radna obaveza se izvr{ava

i u jedinicama radne obaveze. Ove

jedinice se obrazuju za izvo|ewe

neodlo`nih radova za potrebe

odbrane, Vojske Srbije i civilne

za{tite u ratnom i vanrednom

stawu. Nadle`nost za formirawe

ovih jedinica data je teritorijal-

nim organima Ministarstva od -

brane. Jedinice radne obaveze

popuwavaju se neraspore|enim

vojnim obveznicima i obveznici-

ma radne obaveze koji nemaju rat-

ni raspored. Za izvo|ewe neod-

lo`nih radova za potrebe

odbrane, Vojske Srbije i civilne

za{tite u ratnom i vanrednom

stawu prvenstveno se anga`uju

specijalizovana pravna lica, kao

{to su Javna komunalna pr -

eduze}a, gradska-saobra}ajna pr -

eduze}a, razne gra|evinske fi rme

kao i jedinice radne obaveze.

U neodlo`ne radove za po trebe

odbrane, a za ~ije se izvo|ewe an-

ga`uju jedinice radne oba veze,

spadaju odr`avawe, ure |ewe i iz-

gradwa svih vrsta sa obra }ajnih komunikacija, objekata za vo du,

skladi{ta, baza, zemunica i sanitetskih objekata od zna~aja za

odbranu; dekonzervacija, aktivirawe, utovar i istovar pokretnih

stvari za posebne namene u ratnoj rezervi; razme{taj ratnih ma-

terijalnih rezervi; ispomo} prilikom preno{ewa pokretnih stvari

iz skladi{ta na mobilizacijska zbori{ta i druge rejone od zna~aja

za Vojsku Srbije; preno{ewe povre|enih i obolelih i asanacija

boji{ta; ispomo} u ga{ewu po`ara, ra{~i{}avawu ru{evina,

odbrane od poplave i drugih elementarnih nepogoda; utovar i isto-

var robnih rezervi i pokretnih stvari pravnih lica; dislokacija

proizvodnih kapaciteta, sirovina i drugih materijalnih dobara

privrednih dru{tva od posebnog zna~aja za odbranu; ispomo} u

obavqawu poqoprivrednih radova na dr`avnim i zadru`nim

gazdinstvima i seoskim imawima porodica poginulih boraca, in-

valida i porodica ~iji su ~lanovi anga`ovani u Vojsci Srbije i

civilnoj za{titi; ure|ewe naseqa i objekata za sme{taj raseqenih

lica; ispomo} u eksploataciji {umskog, rudnog i drugog prirodnog

bogatstva od zna~aja za odbranu; ure|ewe i izgradwa skloni{ta i

drugih fortifikacijskih objekata za za{titu stanovni{tva;

izme{tawe predmeta i dokumenata istorijskih, umetni~kih i kul-

turnih vrednosti i sli~no.

Na osnovu zadataka ut vr|enih planovima mobilizacije i

planovima upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, min-

istarstvo, komande jedinica i us-

tanove Vojske Srbije, civilne

za{tite, dr`avni organi i druga

pravna lica podnose zahtev teri-

torijalnom organu Ministarstva

odbrane za anga`ovawe jedinica

radne obaveze.

Aktom teritorijalnog organa

Ministarstva odbrane, a na os-

novu zahteva, obrazuju se jedinice

ra dne obaveze. Aktom se utvr|uje

orga nizacijska struktura i upo tre -

ba jedinice; imenuje sta re {ina je-

dinice; odre|uje na~in po zi vawa i

mesto javqawa - pri kupqawa; reg-

uli{e upu}ivawe do ra dili{ta ili

mesta prihvata i utvr|uju ra dno

vreme i drugi potrebni elementi.

Pripadniku jedinice radne

ob aveze ispla}uje se naknada

stva rnih tro{kova prevoza do me -

sta ja vqawa odre|enog u po zivu, a

za izvr{ene poslove iz nos u visi-

ni nak nade za vreme vr {e wa vojne

obaveze koji pripa da licu u rez-

ervnom sastavu.

Radna obaveza, do sada neo-

pravdano stavqana u drugi plan,

pre dstavqa nezaobilazan deo je -

di nstvenog sistema za izvr{a -

vawe po slova i zadataka od bra -

ne. No vim zakonskim re {e wem re -

gu lisana je oblast radne oba veze

na na~in koji }e prevazi}i prob-

leme iz ranijih perioda i posti}i

boqe razumevawe ra dne obaveze

u funkciji od brane, kao i weno

ra zlikovawe od prinudnog ili

oba veznog rada koji pro isti~e iz

radnog odnosa.

ISTEMU ODBRANE

1. jul 2010.52

U ratnom i vanrednom stawu, gra|anima se mo`e utvrdi-

ti materijalna obaveza u skladu sa zakonom i propisima, ko-

ji se odnose na ratno i vanredno stawe. Materijalnu obavezu

za potrebe odbrane zemqe izvr{avaju vlasnici stvari (Za-

kon o odbrani, ~lan 57stav 1. i 2.). Stvari i materijalna do-

bra za potrebe odbrane zemqe raspore|uju se prema ratnom

rasporedu za potrebe Vojske Srbije, dr`avnih organa,

privrednih dru{tava i drugih pravnih lica, u skladu s

propisima o kriterijumima za raspore|ivawe gra|ana i nor-

mativima stvari za potrebe popune Vojske Srbije i druge

potrebe odbrane zemqe.

Mobilizacija stvari se planira, organizuje i obavqa u

okviru izvr{ewa materijalne obaveze gra|ana, privrednih

dru{tava, pravnih lica i preduzetnika. Mobilizaciju plani-

ra i organizuje teritorijalni organ Ministarstva odbrane u

saradwi sa Vojskom Srbije, dr`avnim organima, organima

autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne sa mo -

uprave, privrednim dru{tvima, pravnim licima i predu -

zetnicima, a na osnovu iskazanih potreba u planovima mobi-

lizacije

PRAVO I DU@NOST GRA\ANA

Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi materijal-

nu obavezu defini{e kao pravo i du`nost gra|ana Republike

Srbije, privrednih dru{tava, drugih pravnih lica i pre-

stav Republike Srbije defini{e da je Republika Srbi-

ja, izme|u ostalog, zasnovana na socijalnoj pravdi. So-

cijalno ekonomska prava i slobode koje Ustav garantuje

treba da slu`e ostvarivawu socijalne pravde. Poseban

zna~aj me|u socijalno ekonomskim i kulturnim pravima ima

pravo na imovinu. Ovo pravo jedna je od garancija privatne

svojine i predstavqa bitnu pretpostavku slobodne privrede

i slobodnog tr`i{ta.

Jem~i se mirno u`ivawe svojine i drugih imovinskih pra-

va ste~enih na osnovu zakona. Pravo svojine mo`e biti odu-

zeto ili ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na

osnovu zakona, uz naknadu koja ne mo`e biti ni`a od tr -

`i{ne. Zakonom se mo`e ograni~iti na~in kori{}ewa imo-

vine. Oduzimawe ili ograni~ewe imovine radi naplate

pore za i drugih da`bina ili kazni dozvoqeno je samo u skla-

du sa zakonom (Ustav Republike Srbije ~lan 58). Zakon o os -

novama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ”, br. 6/80

i 36/90, „Sl. list SRJ”, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS”, br.

115/2005 – dr. zakon) propisuje da se pravo svojine mo`e

od uzeti ili ograni~iti u skladu sa ustavom i zakonom.

Iz navedenog, pravo svojine mo`e biti oduzeto ili og -

rani~eno samo ako su istovremeno ispuweni slede}i uslovi:

da se ograni~ewe vr{i u javnom interesu koji je utvr|en na

osnovu zakona i uz naknadu koja ne mo`e biti ni`a od

tr`i{ne vrednosti.

Imaju}i u vidu uskla|ivawe

pojedinih odredaba sa osnovnim

zakonskim, strategijskim i

doktrinarnim dokumentima u

oblasti odbrane Republike

Srbije, te prilago|avawe

globalnim promenama u svetu i

tendencijama u me|unarodnim

bezbednosnim integracijama, a da

bi se obezbedilo efikasnije

funkcionisawe materijalne

ob aveze u celini i otklonile

protivure~nosti u odredbama koje

su prevazi|ene i predstavqaju

smetwu u doslednoj primeni u

praksi, ukazala se potreba za

dono{ewem zakona i

podzakonskih propisa, koji bi na

najboqi na~in uredili oblast

materijalne obaveze i

materijalna re{ewa prilagodila

potrebama sistema odbrane.

MATERIJALNA OBAVEZA

53

doumice stranih pravnih lica koji otvaraju ili su kupili

firme na teritoriji Republike Srbije. Materijalnoj obavezi

ne podle`u samo strane diplomate i predstavnici me|unaro-

dnih organizacija.

Materijalna obaveza se izvr{ava prema potrebama Vo-

jske Srbije i drugim potrebama odbrane zemqe (u daqem tek-

stu: korisnici stvari). Druge potrebe odbrane zemqe su po-

trebe dr`avnih organa, civilne za{tite, privrednih dru{ta-

va, drugih pravnih lica i preduzetnika koji su propisom Vla-

de Republike Srbije odre|eni da prioritetno proizvode,

snabdevaju proizvodima ili pru`aju usluge od posebnog inte-

resa za odbranu zemqe.

Izvr{avawe materijalne obaveze obezbe|uje Min-

istarstvo odbrane preko teritorijalnih organa u skladu sa

zakonom i odlukama nadle`nih organa koje se odnose na rad

u vanrednom i ratnom stawu.

Stvari se ustupaju, koriste i vra}aju uz propisanu

naknadu za wihovo privremeno kori{}ewe i naknadu {tete u

slu~aju wihovog o{te}ewa ili uni{tavawa u postupku

propisanom zakonom uz po{tovawe ustavom zagarantovanih

prava na imovinu.

IZUZIMAWE IZ POPISA

U prethodnim re{ewima nije bilo mogu}nosti da neke

kategorije vlasnika stvari budu izuzete iz popisa i popune

stvarima, pa je to u odre|enim uslovima stvaralo velike

egzistencijalne probleme vlasnicima. Da bi se ovakvi prob-

lemi izbegli propisani su slu~ajevi kada teritorijalni or-

gani Ministarstva odbrane stvari iz popisa ne smeju ras-

porediti, i to ako bi se raspore|ivawem tih stvari:

– onemogu}ilo vlasniku obavqawe `ivotnih funkcija,

kao {to su prevoz invalida i bolesnih lica;

– onemogu}ilo vlasniku obavqawe delatnosti, u obimu

koji ugro`avaju wegovu egzistenciju;

– onemogu}ilo najneophodnije obavqawe poslova od

posebnog javnog interesa;

– onemogu}ilo obavqawe minimalne privredne delat-

nosti;

– bitno prouzrokovalo slabqewe `ivotnih uslova

gra|ana.

Za potrebe odbrane zemqe vlasnici stvari su du`ni da

predaju stvari koje su navedene u ~lanu 103 Zakona o vojnoj,

radnoj i materijalnoj obavezi.

Za razliku od prethodih re{ewa, radi izbegavawa ne-

doumica, definisana je kategorija usluga od posebnog zna~aja

za odbranu. Pod tim pojmom podrazumeva se: kori{}ewe svih

vrsta usluga sredstava prevoza, usluga tehni~kih radionica i

remontnih zavoda, usluga radio-televizijskih i drugih sred-

stava javnog informisawa, javnih komunalnih preduze}a,

gra|evinskih usluga i drugo.

S obzirom na to {to se po osnovu materijalne obaveze

ne}e popuwavati samo Vojska Srbije, ve} i ostali subjekti

sistema odbrane, odre|ene kategorije stvari su preuzete iz

dosada{wih podzakonskih re{ewa, mada se mogu smatrati

prevazi|enim (jaha}a, tegle}a i tovarna stoka sa

pripadaju}im priborom i opremom), a to iz razloga {to u

vanrednom stawu, u slu~aju elementarnih nepogoda (ze -

mqotresa, poplava, po`ara i sli~no), ali i u ratu u us lo vi -

duzetnika ~ije je sedi{te na teritoriji Republike Srbije, da

pokretne i nepokretne stvari kojima raspola`u, a koje su

odre|ene kao stvari posebne namene za potrebe odbrane,

Vojske Srbije i civilne za{tite (u daqem tekstu: za potrebe

odbrane), ustupe na privremeno kori{}ewe uz naknadu

dr`avnim organima, Vojsci Srbije i civilnoj za{titi.

Materijalnu obavezu za potrebe odbrane zemqe

izvr{avaju vlasnici stvari. Stvari se mogu nalaziti u svoji-

ni gra|ana, privrednih dru{tava, drugih pravnih lica i pre-

duzetnika (u daqem tekstu: vlasnici stvari). Materijalna

obaveza se izvr{ava u uslovima vanrednog i ratnog stawa.

Izuzetno, materijalna obaveza mo`e se izvr{avati i u miru

radi za{tite i spasavawa, pregledom, kontrolom i upotre-

bom stvari na vojnoj ve`bi. U miru radi pregleda i provere

ispravnosti, i opravdanosti popune tim stvarima, na ve`ba-

ma i terenskim uslovima proverava se svrsishodnost popune

tim stvarima i qudstvo se uve`bava u rukovawu. Odluku o

kontroli materijalne obaveze u miru donosi ministar

odbrane.

Materijalnu obavezu u miru i uslovima vanrednog ili

ratnog stawa imaju svi gra|ani Republike Srbije, strani

dr`avqani sa stalnim prebivali{tem u Republici Srbiji,

doma}a i strana pravna lica koja su registrovana za vr{ewe

delatnosti odre|enih zakonom kao delatnosti od zna~aja za

odbranu Republike Srbije. Ovim se otklawaju uo~ene ne-

U SISTEMU

54

ma velikih razarawa i nepristupa~nosti terena, imaju svoje

mesto u spasavawu i izvla~ewu qudi i spasavawu materijal-

nih dobara.

POPISIVAWE I EVIDENCIJA

Stvari popisuju i o wima vodi evidenciju teritorijal-

ni organi, a na osnovu evidencije koju vode organi dr`avne

uprave nadle`ni za imovinu, unutra{we poslove, javne pri-

hode i drugi dr`avni organi. Vlasnici stvari su du`ni da

teritorijalnom organu, na wegov zahtev, stave na uvid po-

datke i isprave o stvarima i da mu omogu}e pregled stvari

radi popisa i vo|ewa evidencije. Ako se za pojedine stvari

ne vodi evidencija ili podaci iz te evidencije nisu potpuni,

teritorijalni organ pregleda te stvari i ustrojava wihovu

evidenciju. Obaveza gra|ana, pravnih lica i dr`avnih or-

gana je da vode a`urnu evidenciju o stvarima i dostavqaju

je teritorijalnom organu Ministarstva odbrane radi

formirawa jedinstvene evidencije u Ministarstvu

odbrane. Vlasnici stvari koji ostanu bez popisanih stvari

ili stvari postanu tehni~ki neispravne ili neupotrebqive

ili na tim stvarima nastanu bitne promene tehni~ke

prirode du`ni su da o tome odmah, a najkasnije u roku od 15

dana obaveste teritorijalni organ, uz odgovaraju}i pisani

dokaz ovla{}enog servisa o nastalim promenama.

Stvari se raspore|uju tako da se prvenstveno obezbe-

di popuna ratnih jedinica Vojske Srbije. Vojska Srbije ima

prioritet popune zbog same prirode wenih obaveza i

du`nosti u ratnom i vanrednom stawu. Ona je oru`ana sila

~ija je prva i osnovna misija odbrana zemqe, iz toga pro -

izilazi wen prioritet u popuni, {to ne umawuje va`nost i

zna~aj popune drugih snaga odbrane. Raspore|ivawe stvari

za potrebe jedinica Vojske Srbije i za druge potrebe od -

brane zemqe vr{i se sa najbli`e teritorije. Popunom se

obezbe|uje maksimalno mogu}a tipizacija stvari za potrebe

jedinica Vojske Srbije i za druge potrebe odbrane zemqe.

Spajawe materijalne obaveze i ratnog rasporeda lica od-

nosno rukovaoca stvari radi se ako materijalno sredstvo

zahteva posebna znawa u rukovawu. Kada je re~ o spajawu

materijalne obaveze i ratnog rasporeda lica – rukovaoca,

iskustvo govori da kada su potrebna posebna znawa u ruko-

vawu stvarima, najboqe re{ewe je da vlasnik stvari bude i

rukovalac materijalnim sre dstvom zbog ekonomi~nosti pri-

likom dopremawa stvari i odazivawa lica, najboqeg poz-

navawa tehni~kih karakteristika i mogu}nosti stvari i

stru~nog rukovawa.

Stvari za potrebe odbrane preuzima korisnik kojem su

na osnovu odobrenog Plana popune teritorijalnog organa te

stvari raspore|ene. Teritorijalni organ dostavqa poziv

vlasniku stvari, koji sadr`i: naziv stvari koju treba pre-

dati, mesto i vreme predaje, naziv korisnika, napomenu da

stvari mo`e predati i lice koje vlasnik ovlasti i upozorewe

o odgovornosti vlasnika stvari u slu~aju da se ne odazove

pozivu. Protiv vlasnika stvari koji se ne odazove i ne preda

stvari za potrebe izvo|ewa ve`bi, teritorijalni organ

pokre}e prekr{ajni postupak. Protiv vlasnika stvari koji se

ne odazove i ne preda stvari za potrebe korisnika stvari

nakon progla{ewa vanrednog ili ratnog stawa, teritorijal-

ni organ bez odlagawa podnosi krivi~nu prijavu.

ODLAGAWE IZVR[EWA OBAVEZE

Vlasnik stvari koji je primio poziv od teritorijalnog

organa radi pregleda ili ve`be, u roku od osam dana od

dana prijema poziva, mo`e da tra`i odlagawe izvr{ewa

obaveze.

– ako bi predaja stvari izazvala {tetu vlasniku stvari

na osnovu neizvr{ewa obaveza i poslova iz ranije pot-

pisanih ugovora;

Autor priloga:

pukovnik Nikola KARANOVI]

– ako bi ga zadesila velika privredna {teta;

– ako je tra`eno vozilo jedino u porodici vlasnika, a

ima decu mla|u od 16 godina.

O primqenoj stvari ovla{}eno lice ili komisija ko-

risnika za prijem stvari du`na je da sa~ini zapisnik u tri

primerka, u koji se unose podaci za identifikaciju i

~iwenice o stawu stvari, a naro~ito podaci o eventualnim

nedostacima i o{te}ewima koji su pregledom utvr|eni.

Prilikom preuzimawa stvari, ovla{}eno lice ili

predsednik komisije za prijem stvari obave{tava vlasnika

odnosno lice koje je predalo stvari o mestu i vremenu

vra}awa.

Prilikom vra}awa stvari, ovla{}eno lice ili

komisija za prijem stvari sa~iwava zapisnik o predaji

stvari vlasniku u wegovom prisustvu odnosno lica koje je

on ovlastio za preuzimawe stvari.

Za kori{}ewe stvari iz popisa vlasniku stvari pri-

pada naknada. Naknadu za kori{}ewe stvari (tarifa)

utvr|uje Vlada Republike Srbije na predlog ministra

odbrane. Naknada za kori{}ewe stvari pripada vlasniku

od trenutka predaje do trenutka vra}awa stvari i ispla}uje

se najkasnije 45 dana od vra}awa stvari vlasniku.

POPUNA STVARIMA IZ POPISA

Organi dr`avne uprave (ministarstva i posebne orga-

nizacije u sastavu ministarstava) dostavqaju zahtev za

izvr{ewe popune stvarima iz popisa unutra{woj jedinici

nadle`noj za poslove vojne, radne i materijalne obaveze.

Organi autonomnih pokrajina dostavqaju zahtev za pop-

unu stvarima iz popisa regionalnom centru Ministarstva

odbrane. Regionalni centar u saradwi sa centrima MO za

lokalnu samoupravu, procewuje mogu}nost popune stvarima

iz popisa i izra|uje i odobrava Plan popune koji dostavqa

centrima MO za lokalnu samoupravu na realizaciju.

Ostali subjekti mobilizacije dostavqaju zahtev za

izvr{ewe popune stvarima iz popisa, Centru Ministarstva

odbrane za lokalnu samoupravu sa ~ije se teritorije vr{i

popuna koji izra|uje Plan popune stvarima iz popisa sub-

jekata mobilizacije.

55

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Za{tite od

hemijskih

akcidenata

Pot pu kov nik dr Mi o drag Jo va no -

vi} iz Cen tra za kon tro lu tro va wa

VMA u~e stvo vao je na in ter na ci o nal -

nom tre ning kur su o ci vil noj od bra ni

od he mij skog oru` ja, ko ji je ne dav no

odr ̀ an u Slo ven skoj Lup ~i (Slo va~ ka).

U~e sni ci kur sa pra ti li su te o rij sko-

prak ti~ ne ve ̀ be od go vo ra kri znog

{ta ba na he mij ske ak ci den te na sta le

usled is ti ca wa hlo ra iz ci ster ne na -

kon sa o bra }aj nog ude sa i te ro ri sti~ -

kog na pa da sa ri nom. Ta ko |e, raz me ni -

li su is ku stva u do me nu or ga ni za ci je i

zbri wa va wa une sre }e nih u he mij skom

ak ci den tu ili mo gu }em te ro ri sti~ kom

na pa du, a do go vo re na je da qa sa rad -

wa.

Slava paraklisa

VMA

Po vo dom 11. ju na – kr sne sla ve

pa ra kli sa sve tog Lu ke Sim fe ro poq -

skog i Krim skog, ko ji se na la zi u VMA,

odr ̀ a na je sve ta ar hi je rej ska li tur gi -

ja ko ju je slu ̀ io We go vo pre o sve {ten -

stvo vi kar ni epi skop Ata na si je Ra ki -

ta. Li tur gi ji su pri su stvo va li dr ̀ av ni

se kre tar Mi ni star stva od bra ne Igor

Jo vi ~i}, na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor

prof. dr Mi o drag Jev ti}, am ba sa do ri

Ru ske Fe de ra ci je i Ma ke do ni je u Be o -

gra du, Alek san dar Ko nu zin i Qu bi {a

Ge or gi jev ski, ~la no vi Upra ve VMA, za -

po sle ni, te broj ni go sti.

Le~ewe virusnog hepatitisa C

Ne dav no je Kli ni ka za in fek tiv ne i trop ske bo le sti VMA

iza bra na za je dan od re fe rent nih cen ta ra u Sr bi ji za le ~e -

we hro ni~ nog vi ru snog he pa ti ti sa C. Vi ru sni he pa ti tis B i C

da nas pred sta vqa ju glo bal ni svet ski zdrav stve ni pro blem jer

od po sle di ca hro ni~ nog oboqevawa u sve tu go di {we umi re

vi{e od mi lion qu di. Pret po sta vqa se da je sva ki dva na e sti

sta nov nik pla ne te in fi ci ran ne kim od tih vi ru sa i da u na {oj

ze mqi ima oko 300 do 400 hi qa da in fi ci ra nih. Pra vo vre -

me na di jag no sti ka i te ra pi ja ve o ma su zna ~aj ni za po vo qan

is hod bo le sti.

Pu kov nik prof. dr Dar ko No ̀ i}, na ~el nik Kli ni ke, is -

ti ~e da po sto ji i ve li ko in te re so va we pa ci je na ta sa hro ni~ -

nim he pa ti ti som iz su sed nih ze ma qa za le ~e we u VMA.

Po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv he pa ti ti sa, u VMA je odr ̀ an i sa sta nak He pa to lo {ke

sek ci je Srp skog le kar skog dru {tva, u ~i jem ra du je u~e stvo va lo oko 100 he pa to lo ga iz Sr bi je. Iz -

lo ̀ e no je osam pre da va wa, a go vo ri li su pu kov nik prof. dr Dar ko No ̀ i}, prim. dr Rad mi la Ra ji},

prim. dr Ve sna Be go vi}, ka pe tan dr De jan Hri sto vi}, doc. dr Ja sna Jo vi} sa VMA, te prof. dr Mi -

o mir Pe le mi{ i prof. dr Dra gan De li} sa Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du i prof. dr Mi lot ka

Fa bri sa Me di cin skog fa kul te ta u No vom Sa du.

Stomatolo{ka protetika

U or ga ni za ci ji Kli ni ke za mak si lo fa ci jal nu, oral nu hi rur gi ju i im plan to lo gi ju, VMA je po se -

tio dr Al bert Var ning (Al bert War ning), svet ski pri zna ti sto ma to log, pro fe sor Uni ver zi te ta u

Bir min ge nu i Iasi. Pro fe sor je sa znao vi {e o re zul ta ti ma i mo gu} no sti ma na {ih sto ma to lo ga,

oral nih hi rur ga i im plan to lo ga. Ta ko |e, imao je pri li ku da raz me ni stru~ na is ku stva iz obla sti

re sta u ra tiv ne sto ma to lo gi je i sto ma to lo {ke pro te ti ke. Odr ̀ ao je ve o ma za pa ̀ e no pre da va we o

iz ra di di rekt nih i in di rekt nih na dok na da uz po mo} kom pju ter ske na vi ga ci je.

Svetska iskustva u uroginekologiji

Naj no vi ja te o rij ska i prak ti~ na zna wa iz uro gi ne ko lo gi je bi la su pred met stru~ ne ra di o ni ce

ko ja je ne dav no odr ̀ a na na VMA. We nim ra dom ru ko vo di li su pot pu kov nik dr Da ne Ne na di} i pu -

kov nik dr Pe ri ca To {ev ski, u sa rad wi sa dr Mi qa nom Stan ko vi }em iz Wu jor ka (SAD).

Dr Stan ko vi} je eks pert u mi ni mal no-in va ziv noj la pa ro skop skoj i va gi nal noj hi rur gi ji i hi -

rur {kom le ~e wu uri nar ne in kon ti nen ci je i pro lap sa kar li~ nih or ga na uz po mo} sin tet skih im -

plan ta ta. On ve} dve de ce ni je `i vi i ra di u SAD. Osni va~ je kli ni ke Fa mily Ob ste trics-Gi ne co logyu Me si ni, Wu jork, na ko joj osim ru tin skog ra da pro mo vi {e i naj no vi ja na u~ na i teh no lo {ka do -

stig nu }a u mo der noj gi ne ko lo gi ji i aku {er stvu.

Novi gostuju}i

profesor VMA

Pro fe sor dr Jor dan Sa ve ski,

svet ski pri zna ti tra u ma to log, sve ~a -

no je pro mo vi san u go stu ju }eg pro fe -

so ra VMA. On je u am fi te a tru VMA

odr ̀ ao pri stup no pre da va we o te mi

„Etap no zbri wa va we pre lo ma kar li -

ce u slu ~a je vi ma po li tra u me“, a na -

kon to ga je od na ~el ni ka VMA ge ne -

ral-ma jo ra prof. dr Mi o dra ga Jev -

ti }a pri mio pla ke tu go stu ju }eg pro -

fe so ra i Od lu ku sa 519. sed ni ce

Na stav no-na u~ nog ve }a VMA ko jom je

ve ri fi ko van ovaj iz bor.

– Po seb no ce ni mo one ko ji `e le da svo ja bo ga ta zna wa i is ku stva po de le sa na ma. Na {i go -

stu ju }i pro fe so ri je su prof. dr Nor man Ri~, le gen da svet ske va sku lar ne hi rur gi je, prof. To mas

Xon, of tal mo hi rurg sa Uni ver zi te ta La jo la u ^i ka gu, ge ne ral Liv Sver Ro sen, prof. Mi o drag

Stoj ko vi}, prof. Xon Volf, pred sed nik Evrop skog udru ̀ e wa va sku lar nih hi rurg – is ta kao je ge ne -

ral Jev ti}.

Za hva qu ju }i na sr da~ noj do bro do {li ci, prof. Sa vev ski je re kao ka ko je po no san {to je po -

stao pro fe sor VMA, jer je to in sti tu ci ja u ko joj je, kao voj nik, po la znik [ko le re zer vnih ofi ci ra,

dav no za vo leo hi rur gi ju i asi sti rao na pr vim hi rur {kim in ter ven ci ja ma.

zdravstvo

56 1. jul 2010.

U Cen tru za usa vr {a va we ka dro va AB HO u Kru {ev cu

odr ̀ an je {e sti Me |u na rod ni kurs iz obla sti za {ti te od he mij -

skog oru` ja, ko ji je po ha |a lo 14 u~e sni ka iz 14 ze ma qa pot pi sni -

ca „Kon ven ci je o za bra ni upo tre be he mij skog oru` ja“.

Kurs su za jed ni~ ki or ga ni zo va li Mi ni star stvo od bra ne

Sr bi je i Or ga ni za ci ja za za bra nu he mij skog oru` ja (OPCW) Uje -

di we nih na ci ja. Odr ̀ a va we kur sa pred sta vqa do kaz o kon ti nu i -

te tu uspe {ne sa rad we Or ga ni za ci je za za bra nu he mij skog oru` ja

sa na {om dr ̀ a vom u im ple men ta ci ji „Kon ven ci je o za bra ni he -

mij skog oru` ja“.

Kurs je otvorio komandant Centra za usavr{avawe

kadrova ABHO pukovnik mr Slobodan Savi}, a predava~i i asis-

tenti bili su predstavnici Centra za usavr{avawe kadrova AB-

HO, Tehni~kog opitnog centra i Vojnomedicinske akademije.

Z. M.

U Domu Vojske u Beogradu odr`ana je Peta izborna skup{tina

Udru`ewa vojnih penzionera Srbije, kojoj su prisustvovali i pot-

predsednik Vlade dr Jovan Krkobabi}, dr`avni sekretar u Min-

istarstvu odbrane Igor Jovi~i}, predstavnici udru`ewa vojnih

penzionera Crne Gore i Republike Srpske.

Na Skup{tini je istaknuto da je bilo pozitivnih pomaka u ost-

varivawu prava korisnika vojne penzije ali i daqe ima ozbiqnog

kr{ewa tih prava. Ispoqena je odlu~nost da se Udru`ewe vojnih

penzionera svim legalnim sredstvima bori za za{titu prava ko-

risnika vojne penzije.

Za predsednika Udru`ewa ponovo je izabran Qubomir Dra-

gawac, a za potpredsednika Svetomir Obren~evi}.

B. M.

Emisija o vojsci

na Televiziji Pink

Na Televizji Pink, od 3. jula, svake subote u 10 ~asova

bi}e emitovana polu~asovna emisija „[tit”, posve}ena Vojsci

Srbije i vojnim temama.

„[tit” }e imati informativni deo sa pregledom doga|awa

u Vojsci u protekloj sedmici. Bi}e predstavqena tehnika, nao-

ru`awe i oprema kod nas i u armijama sveta, a deo emisije bi}e

posve}en pojedinim vidovima, rodovima i slu`bama, kao i je-

dinicama i wihovim zadacima i aktivnostima.

Televizija Pink je najavila i poseban, igrani segment, u

kome }e biti prikazane pojedine situacije i procedure, kao {to

je re{avawe tala~ke krize, upadi u razne objekte, akcije spasa-

vawa i tragawa, diverzantska dejstva, akcije specijalnih timo-

va, i rad pojedinih vojnih formacija kao {to je vod ili ~eta u

odre|enim akcijama.

Emisija }e imati i interaktivni segment u kome }e gledao-

ci sms porukama birati kandidate za u~e{}e u redovnim i tre-

na`nim aktivnostima Vojske Srbije, kao {to je pre`ivqavawe

u prirodi, vo`wa tenkom, transporterom i helikopterom.

Obuka rezervnog

sastava PVO

Pucwi ne`nijeg pola

Nacionalna asocijacija za oru`je Srbije u saradwi sa Stre-

qa~kim savezom Srbije organizovala je akciju „@ena na crti“ na

streli{tima Streqa~kog kluba „Partizan”, u okviru koje su sve

zainteresovane pripadnice lep{eg pola imale priliku da saznaju

ne{to vi{e o rukovawu oru`jem, ali i da se oprobaju u

streqa{tvu.

Ciq akcije, koja se organizuje ve} ~etvrtu godinu za redom, je

da {to ve}i broj dama do|e u kontakt sa oru`jem i da uz stru~ni

nadzor steknu osnovna znawa o pravilnom rukovawu vatrenim

oru`jem i wegovoj bezbednoj upotrebi.

B. M.

Centar za obuku ViPVO organizovao je obuku rezervnog sas-

tava raketnih jedinica u okviru teritorijalnih brigada Vojske Sr-

bije u 204. avijacijskoj bazi na aerodromu u Batajnici.

Ciq obuke bio je da pripadnici rezerve obnove znawa

ste~ena tokom slu`ewa vojnog roka na raketnom sistemu „S-1M”.

Trenutno je u toku obuka rezervista koji pripadaju ratnom ras-

poredu Ba~ke brigade.

Prema re~ima komandanta Centra za obuku majora Darka

Sekuli}a, lica iz rezervnog sastava osposobqavaju se za uspe{no

obavqawe du`nosti operatora na raketnom sistemu „S-1M”. Ma-

jor Sekuli} naglasio je da su rezervisti uspe{no savladali obuku

i da je zadovoqan stepenom wihove obu~enosti.

U toku godine planirana je realizacija obuke za kompletan

sastav svih teritorijalnih brigada.

P. V.

Me |u na rod ni kurs

za {ti te od

he mij skog oru`ja

Izborna skup{tina

Udru`ewa vojnih

penzionera

Kurs za ospo so bqa va we

ope ra tiv nih ofi ci ra

Upra va za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je (J-7) or ga ni zo va la je dvo ne deq ni kurs po sve }en usa vr -

{a va wu ofi ci ra za ope ra tiv ne po slo ve. Pet na est ope ra ti va ca

iz raz li ~i tih sa sta va Ge ne ral {ta ba, ko man di ope ra tiv nog ni -

voa i Gar de, upot pu ni lo je na taj na ~in te o rij ska i prak ti~ na

zna wa.

Na ~el nik ode qe wa u Upra vi za ope ra tiv ne po slo ve pu -

kov nik Sto jan Ba ti ni} uru ~io je po la zni ci ma uve re wa o uspe -

{nom za vr {et ku kur sa i na ja vio no ve ak tiv no sti Upra ve ko ji ma

}e se usa vr {a va ti ofi ci ri Voj ske ko ji ra de u toj obla sti.

Vesti

57

Dan

Jasenovca

u Wujorku

Se}awe

na komandanta

Puri}a

U go di ni u ko joj je vi {e ne go ikad me |u na rod no

obe le ̀ en dan pro bo ja po sled wih ja se no va~ kih

lo go ra {a, u or ga ni za ci ji In sti tu ta

za is tra ̀ i va we Ja se nov ca, ko ga vo di

Ba ri Li tu ~i, u Wu jor ku je obe le ̀ en

Dan Ja se nov ca

S

Kao i po sled wih pet go di na, gra do na ~el nik Wu jor ka Majkl Blum -

berg pro gla sio je ne de qu, 25. apri la, da nom se }a wa na `r tve

Ja se nov ca. Ova tra di ci ja za po ~e la je 2005. go di ne, ka da je na-

sto ja wem In sti tu ta za is tra ̀ i va we Ja se nov ca po dig nut spo me nik

ja se no va~ kim `r tva ma u Me mo ri jal nom par ku ho lo ka u sta u Bru kli nu.

Pro {le go di ne udru ̀ e we RAS us pe lo je da i u Va {ing to nu po stig ne

da grad 22. april pro gla si Da nom Ja se nov ca.

U sali hrama svetog Save na Menhetnu, odr`ana je komemo-

rativna ve~era na kojoj je predavawe pod naslovom Kako }emo pam-

titi Jasenovac kada ne bude pre`ivelih? odr`ao protosin|el Jo-

van (]ulibrk), koordinator Odbora za Jasenovac Svetog arhije-

rejskog sabora. Na ve~eri su govorili generalni konzul Srbije u

po

vo

di

U or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra po to ma ka rat ni ka

od 1912. do 1920. go di ne „Ma jor Ko sta To do ro vi}“,

u U`i cu je ot kri ve na spo men-bi sta pu kov ni ka

Du {a na Pu ri }a, ko man dan ta ^e tvr tog pe {a dij skog

pu ka „Ste fan Ne ma wa“ pr vog po zi va, ko ji je po gi nuo

u bor ba ma na Ma~ ko vom ka me nu kod Qu bo vi je

22. sep tem bra 1914. go di ne

po men-bi stu pu kov ni ka Du {a na Pu ri }a u U`i cu ot kri li su ko -

man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko -

vi}, gra do na ~el nik U`i ca Jo van Mar ko vi} i pred sed ni ca

Skup {ti ne op {ti ne Iva wi ca, rod nog me sta Pu ri }a, Bo siq ka Oco -

ko qi}.

Po red gra |a na U`i ca i oko li ne, sve ~a no sti su pri su stvo va li

pred stav ni ci Voj ske Sr bi je, Mi ni star stva od bra ne, de le ga ci je iz

Zla ti bor skog okru ga, Be o gra da, Aran |e lov ca, Krup wa i Qu bo vi je,

ge ne ra li u pen zi ji Vi do je Pan te li}, Mi len ko Za ri}, Bo ̀ i mir Pi -

li ~e vi} i Mi la din Moj si lo vi}.

Po sled wa za po vest pu kov ni ka Pu ri }a, ko ju je iz go vo rio ne po -

sred no pred po gi bi ju 1914. go di ne, is pi sa na je na po sta men tu spo -

men-bi ste kao pod se }a we sa da {wim i bu du }im ge ne ra ci ja ma. „Voj -

ni ci, mi smo ov de do {li da gi ne mo za otax bi nu. Ko man di ri is pred

svo jih vo do va i ~e ta, ko man dan ti is pred svo jih ba ta qo na, a ja }u

is pred svih vas. Za mnom! U ju ri{! Za slo bo du otax bi ne!“.

Za hva qu ju }i dvo go di {woj ak ci ji Grad skog od bo ra po to ma ka i

rat ni ka „Ma jor Ko sta To do ro vi}“, na kon 96 go di na od po gi bi je,

grad U`i ce i u`i~ ki kraj odu ̀ i li su se le gen dar nom ko man dan tu,

he ro ju Ma~ ko vog ka me na.

\. PIL ̂ E VI]

Wujorku Branko Rado{evi} i jedan od pre`ivelih logora{a iz

Drugog svetskog rata, Xon Ranz.

U hra mu sve tog Sa ve slu ̀ e na je li tur gi ja i po men ja se no va~ kim

`r tva ma, a po sle slu ̀ be u cr kve noj sa li pri ka zan je film Si me Br -

da ra o pre ̀ i ve lom ja se no va~ kom lo go ra {u Ca di ku Da no nu Krv i vo -

da. U popodnevnim ~asovima odr`an je komemorativni skup u Memo-

rijalnom parku holokausta u Bruklinu, koji je ovom prilikom spojen

sa otkrivawem spomenik stradalima u poqskoj provinciji Zaglebi-

je, o ~emu je govorio profesor Bruklinskog kolexa Robert [apiro.

U ime Re pu bli ke Sr bi je, oku pqe ni ma su se obra ti li kon zul

Vla di mir Pa vlov i Pe tra Gel bar to va, Rom ki wa ko ja je dok to rand na

Uni ver zi te tu Har vard.

Po red sve {te ni ka hra ma sve to ga Sa ve, \o ka na Maj sto ro vi }a i

Vla di sla va Ra duj ko vi }a, te Ba ri ja Li tu ~i ja i Xo na Bo sni }a iz In sti -

tu ta za is tra ̀ i va we Ja se nov ca, u ovim do ga |a wi ma u~e stvo va la je

broj na pu bli ka, na ro ~i to pre ̀ i ve li lo go ra {i i sa rad ni ci iz aka -

dem skog sve ta kao {to su Zor ka Mi li} i dr Da vid Al ka laj, po to mak

po zna te se fard ske po ro di ce sa Bal ka na, ko ji je kao de te bio za tvo ren

u Ja se nov cu.

J. ]ULIBRK

58

M i r o v n a m i s i j a U j e d i w e n i h n a c i j a u L i b a n u

^u va ri mi ra u z

U pro te klih po la ve ka, mi rov ne mi si je

Uje di we nih na ci ja ras po re |i va ne su

{i rom sve ta. Sa vet bez bed no sti

odo bra va ras po re |i va we ovih sna ga

u ze mqa ma ko je raz di ru su ko bi,

sa na me rom da se po mog ne stva ra wu

uslo va za sta bil nost i tra jan mir.

Pla ve {le mo ve da nas no si vi {e od

90.000 voj ni ka iz pre ko 100 ze ma qa, a jed na

od naj ve }ih mi si ja Uje di we nih na ci ja je ona

u Li ba nu, skra }e no na zva na UNI FIL. Ona je

do dat no oja ~a na u av gu stu 2006. go di ne,

na kon pri mir ja ko jim je pri ve den kra ju

rat iz me |u Izra e la i He zbo la ha, a „pla vi

{le mo vi“ da nas nad gle da ju, ina ~e, krh ko

pri mir je.

ze mqi ke dro va

M

Naziv Liban pot i~ e od a ramejske re ~i laban, {to zna~i

belo, a o dnos i se n a pl an inu Lib an ko ja j e uvek prekriv en a

snego m. Ova zemqa se pr os tire na 10.45 2 kvadra tni h kilomet -

ar a. Pr ema po dacima iz 2 00 6. godin e u Libanu `i vi skor o

~etir i mi liona qudi.

Stanovni{tvo Libana sastavqeno je od me{avine ra-

zli~itih etni~kih grupa i religija – muslimana ({iiti i suni-

ti), hri{ }an a (maron iti , r imokat ol i ci, p ravoslavci, Asiri -

janci i K opti) i d rugih mawi na (Dr uzi i Al aviti) . Procew uje

se da je ve} ina st anovni{tva muslimanske veroispovesti, a da

su ostali hri{}ani.

Postoji jako mala grupa Jevreja, koji uglavnom `ive u is-

to~nom delu Bejruta. Tako|e, malo je i Kurda (mawe od 1 po sto

sve u kup nog sta nov ni {tva). Pre ma po da ci ma Vi so kog ko me sa ri -

ja ta za iz be gli ce Uje di we nih na ci ja, oko 360.000 pa le stin -

skih iz be gli ca re gi stro va lo se u Li ba nu, ali sma tra se da se

od to ga bro ja pu no qu di od se li lo, i da je tre nut no u Li ba nu

oko 160.000 do 225.000 pa le stin skih iz be gli ca.

Li ban je po de qen na {est guvernata (muhafaza) – A{-

[amal (Tripoli), Xabal Libnan (Babda), Beka (Zahle), Bejrut

(Bejrut), Al-Xanub (Sidon) i Al-Nabatija (Nabatija), koji se

dele na okruge (kada) i op{tine. Urbano stanovni{tvo,

uglavnom u Bejrutu i u oko li ni pla ni ne Li ban, po zna to je po

svom po slov nom du hu. Vek i po mi gra ci ja i stal nih pu to va wa i

raz me {ta wa po sve tu do veo je do to ga da oko 15 mi li o na qu di

li ban skog po re kla `i vi {i rom sve ta i da mla di po slov ni qu -

di ima ju kon tak te {i rom sve ta. Li ban, u po re |e wu sa ostat kom

arap skog sve ta, ima ve li ki pro ce nat sta nov ni {tva sa vi so kom

stru~ nom spre mom.

Brojk e

za ova j nap ad p re uzela j e Palesti nska o sl ob odila ~ka o rga nizacija

(P LO), n akon ~ eg a s u izraels ke snage o dgovorile nap adom na Liba n

nekoli ko dana ka sni je , za k rat ko vrem e okup ir av{i ceo ju`ni d eo

zemq e, osim gra da Tira i wegove ok oline.

I st ovreme no , libanska vlada uput il a je s na`an pro te st Savet u

bezb ednosti pr ot iv izr ae ls ke in va zije, nav od e}i da nije i ma l a

nikak ve veze sa o perac ij om p alestinskih komand os a. Reakc ija Sav -

eta bezbed nosti n a ovu si tuaci ju bila j e usvaja we rez olucija 425 i

42 6, u ko ji ma j e Izra el poz van da odmah pr ek ine vojne a kci je i povu -

~e sv oje sna ge sa sv ih liban sk ih teri to rija. P ored toga, Save t se od -

lu ~i o na us postav qawe P riv remen ih sn aga Uje di wenih na cija u

Liban u (UNIFIL), s a t ri {i ro ko de finisa na ciqa. Po re d potvrde

povla~e wa iz ra elskih sn ag a, t o su bili jo{ i obnavq awe me|unar od -

no g mira i bezbedno sti, t e pomo } vladi Libana u obezbe|ivawu pov -

ratka wenog efek tivno g a ut oriteta u obl asti.

Prve t rupe U NIF IL sti gle su u tu obl ast 2 3. mart a 1978. i od t a -

da aktiv no sti ove mirov ne misij e imaju z na~ajn u ul ogu u uspost av -

qawu n ovog vo jn og i be zbedn osnog okru`e wa na jugu Lib an a.

Me| ut im, na kon nekolik o mirnih g odi na, Izrae l ponovo

napada L iban 1982, do {av{i i do okolin e Bejruta . N akon ov og

na pada, u na re dn e tri go din e, U NIF IL ostaj e iz a i zrael sk e lin ije , a

ulo ga ov e mirovn e misije bi la je o gra ni~en a n a za{titu i pru`awe

hu manitar ne pomo}i loka lno m stanov ni{tv u. Izrae l sprovodi

i rov wa ci su u „ze mqu ke dro va“, ka ko jo{ na zi va ju Li ban zbog

we go ve za sta ve ko ja pri ka zu je dr vo ke dra u ze le noj bo ji na

be loj po za di ni, pr vi put sti gli jo{ 1978. go di ne, s ci qem da

sta nu na put su ko bu iz me |u izra el skih voj ni ka i mi li tant nih

sna ga na ju gu Li ba na. Da nas se u sa sta vu mi rov ne mi si je u Li -

ba nu na la zi vi {e od 15.000 pri pad ni ka mi rov nih sna ga iz

30 ze ma qa, od ko jih 11.862 uni for mi sa nih li ca, 324 me |u na rod -

nih slu ̀ be ni ka u ci vi lu, za tim 663 ~la no va lo kal nog oso bqa i 50

voj nih po sma tra ~a ~la no va „Po sma tra~ ke mi si je Li ba na“.

Obe le ̀ en ra to vi ma i oku pa ci jom, ju ̀ ni Li ban je ve} 40 go -

di na upu }en na po mo} spo qa, na nov ~a ne do na ci je broj nih imi gra -

na ta, na po mo} za ob no vu i no vac ko ji da ju Uje di we ne na ci je. In -

ve sti ci ja ne ma sve dok ze mqa u sva kom tre nut ku mo ̀ e da bu de opu -

sto {e na ne kim no vim ra tom.

Ne vo qe ove ma le, pre te ̀ no pla nin ske dr ̀ a ve na Bliskom is-

toku, na isto~noj obali Mediterana, koja se grani~i sa Sirijom na

severu i istoku, i Iz raelo m na j ug u, po~e le su nakon { t o su tenzij e

du` izr ae lsko-li banske g ra ni ce po ra sle, posebn o n ak on pre -

seqewa p a lestinski h naoru` an ih grup a iz J or dana u Liba n. Oper -

ac ije p alestinskih k om andosa p rot iv Izr ae la i iz rael ska odm azd a

protiv p alestinskih baza u Libanu tad a su se poja ~a li, a rezul t at

napada pal es tinskih k om and osa na Izrael, u martu 19 78, bio je

vel iki broj ` rt ava me|u i zr ae ls kim stanovni {tvom. Odgovorno st

del im i~no po vl a~ewe 1985 , ali je zadr`ao kont rol u nad obla -

stima na jugu Liba na, koje s u obe zb e|i vale I zr aelsk e odbra mb ene

snage (IDF) i L ibans ke de fact o snage (D FF), ko je su ~in ile tak -

ozvanu „Ar mi ju ju`nog L ibana “ (S LA ).U godi na ma ko je su us le di le , napor i Sa vet a bezb ed nost bil i

su usmer eni ka o~ uva wu teritorij aln og integri te ta , suv erenitet a

i neza visnosti L ib ana, a ge ne ralni sekretar nast av i o je sa d ip -

lomat ski m ak cijama kako bi nate rao Izr ael d a napusti ok up irane

z one . Iako je s ituacij a ost aja la nep ro me wena, S avet je na zahtev

vla de Libana i preporu ku gen eraln og sekre tar a u vi{e na vrata

pro du`avao ma ndat UNIFIL-a .

Po vla~ewe iz raelski h snaga

Apeli Sa vet a bez bed nosti urod ili su plo dom u apr il u 2 000.

g o dine, k ada se dogo di o zna~ ajan o brt. Gen er alni sek retar UN pri -

mio je zv ani~no obave{t ew e vlade I zraela da }e po vu }i svoje sn ag e

i z Liba na do j ul a 2000. Mnogo pre n eg o { to je pr edvi|en o, snage

IDF i D FF po ~ele su da na pu{taju s voje poz icije, p a je u junu general -

ni sekre tar obaves ti o Save t be zbedn os ti o pov la~ ew u izrae lskih

snaga i z L ib an a u sklad u sa linijom koj u su o zna~ile U jed iwene n a -

ci je. Isto vremen o, snage D FF su r asf or mirane i oslobo| eni su svi

z ato~enici iz zloglasno g zatvor a Al-K iam .

Nakon izraels kog p ov la~ewa, s ta we u ob la st i rada UNI FI L-aostal o je, u gla vnom, mi rno. Lib an sk a voj ska, `a nd armerija i po li -

cij a ustanovila je punktov e u o blast i k ontrol e kretawa i odr`a -

vawa re da i za kona. U sv om izv e{ taju od 20. j ula 20 00, generaln i

se kretar n aveo j e da s e u ju`nom Liban u vide drasti~ne pro me n e i

da se pos le vi {e od dve d eceni je ne ~ uju pu cwi . Me| utim, on je

upozor io da, iak o je situ acija dosta poboq{a na, u sekto ru Izrael -

–Liban p otenci jalna opa sn ost j o{ po stoji.

Izbi ja we nove k ri ze

Sve do jula 20 06. godin e, uprkos b roj nim mawim po vre da ma

tak oz vane „ pla ve lin ij e “, ukqu~uju }i povre de pomor sk og i vazd -

u{nog pr ostor a, ali i po vr emenog kr {ewa prim ir ja, sit uacija u

o blasti ostala je rela ti vno mirna . „Plava lin ij a“ je l inija

primi rja i z vreme na ara psko-izrae lsk og rat a 1 948 /49. g odine. U

pr oteklih 60 godi na stalno s u je povr e |ivali palesti ns ki ili

libansk i dobrov oq ci , koji s u krenul i da i zv ed u geril ske akc ij e u

Iz ra elu, ali i izr aelsk a vojska p ril ikom i nva zija n a Li ban.

Fokus de lo vawa „ pla vih {lemova“ odnosi o se na „plavu

liniju“ i susedna po dr u~ja, po ma ̀ u}i d a se p atrola ma, pos -

matraw em iz fik sne p ozicije i u b li sk om konta ktu sa z ava |enim

s tranama o dr ̀ i p re kid v at re. P ore d tog a, ~i{}ewe mina i neeks -

pl od iranih ubojn ih sreds tava u j u`nom L ibanu , t ako|e dobij a dod -

at ni zam ah.

Ali, k ao {to s e po kazal o u v i{e na vrata tokom god in a, m ir -

ni per iod i du` „plave li ni je “ ~est o su pra}e ni epizod ama ne pri -

jat eqstav a. J edan o d inciden ata za p osl edicu j e imao nekolik o

ubije ni h i raw enih vojnih posm atra~a Uje diweni h n acija. O vakvi

incident i pokazali su da tenzij e izme| u strana nisu ni u jed no m

trenu tku z na~aj no umawe ne, a da je s amim t im st abiln ost i daqe

ug ro ̀ ena.

O ve slut we su na`a los t potv r| en e kada s u ju lu 2 006. go dine

pr ipadnici Hezb ol ah a lansi ral i nekol iko ra keta sa libanske

ter itorij e, zanemar uj u}i „pla vu li niju“, pr ema pozicijama Li -

banskih odbra mbe ni h snag a, ali i pr ema p od ru~ju izra elskog gra-

da Z ar it. P ara lelno sa tim napado m, borci He zbolaha pr e{li su

„plavu liniju“ i u {av{i u Izra el napa li patr olu i u bili tr i

izraels ka vojnika, a rani li j o{ dva. Napad s u prati le te{k e

razmene v atre pr eko „pla ve linije“, a H ez bolah je ciqao po zi ci je

IDF i izraelske gr adove j u`no o d „pla ve linije“ .

Izrael je t om pr ili ko m uzvratio na -

padaju}i sa z em qe, iz vaz duha i mo-

ra. P or ed vazdu{n ih napada n a

polo`a je Hezbolah a, IDF je

60

misije

c iqao b ro jne pu te ve i mo st ove u j u`n om Libanu , u okviru ali i

izv an obl asti p od kontro lom mi sije UNIFIL.Na jnovij i sukobi radik al no su pro me nili kont ek st u kome

UNIFIL d eluje. U prkos to me { to su ozb iqno om eta ni u to ku me|u -

sobnih n ap ad a d ve suk ob qe ne strane, „pla vi {lemov i“ s pr ovodi -

li su vojna osmatr aw a, pru`ali pomo } u human ita rnim akcij am a,

a li isto ta ko i ob ez be|ivali me dicins ku po mo}, r ade}i p ri to m u

veliko j opas nos ti.

Rasp or e| ivawe pr o{ irene misije

Z bog o vakve si tu ac ije, Savet bezbe dn osti je, nako n inte nzi -

vn ih pre govora, u a vg us tu 2006. godine d one o Rez olu ci ju 1 701 ko -

jom poziva na pun prek id neprijat eq stava ov og jednome se~nog rata ,

a pose bn o nagla{ avaju}i zah tev za „h it nim pres ta nkom s vi h na pa-

da He zbo la ha i hi tnim pres tankom iz ra elskih vojni h ofanzi vni h

operac ij a“ u Liban u , pozi vaju}i i stovre meno i Izrae l i Lib an d a

podr`e prek id vatre i pomognu u pron al a`ewu sv eobuhv atnog r -

e{ewa krize.

D o usva jawa Rezoluc ij e 1701 , Savet j e zn atno broj ~ano p ove -

}ao misiju UNIFIL, tak o da j e, od ne{to vi{e o d dve hiqade v ojn ika

ne posredn o pre rata, dostigla broj od 1 5. 000 vojnih lica, a li je i

pro {irila svoj p rvobitn i m andat. P or ed toga , Savet je prv i p ut

od lu~ io da ukq u~ i i P omo rs ke uda rne grupe u sa st av mirov ne

operacij e.

Sled e}i p rekid neprija te qs ta va, post epen o povl a~ ewe snag a

IDF-a i ra zme{t awe liban sk ih trup a, prip ad ni ci UNIFIL r aspor -

e| en i su rekordn om brzinom u odnosu na ostal e m irovne operacij e

takve sl o` enosti, poja~ an i bat aqo ni ma iz Fra ncuske, Ital ij e i

[pa ni je. Aktiv no st koje o d t ada p red uz ima ju brojno oja~ ani m ir -

ovwaci, do dana s su od ve li kog zna~aj a u s pre~av awu po na vqawa

nep rij ateqst ava d u` „plave li nije“ .

Biqan a MIQI]

61

Narodna skup{tina Srbije usvojila je odluku da srp ski

mi rov wa ci, po red u~e {}a u mi si ja ma u Kon gu, ^a du, Oba li

Slo no va ~e i Li be ri ji, usko ro odu u jo{ dve mi rov ne mi si je

pod okri qem Uje di we nih na ci ja – u Li ban i Ki par, uz po dr {ku

[pa ni je, Ita li je, Ma |ar ske i Slo va~ ke.

Srp ski mi rov wa ci i u Li ba nu

He zbo lah, od no sno Hizb Alah, {to zna ~i Bo` ja stran ka,

je ste {iitska proiranska libanska paravojna organizacija,

nastala 1982. godine, kao odgovor na ulazak Izraela u ju`ni

Liban. Na ~elu ovog pokreta jo{ od 1992. godine je Ha san Nas-

ral ah . Ameri ka, Velika Brita ni ja i jo{ {est zem aqa p ro -

glasil e su H ezbolah t erorist i~ kom organizac ijom.

V oj ni deo He zb olaha r aspola`e sa ok o 1. 000 naor u` anih

q ud i, a skoro de se t puta vi {e nal az i se u r ez ervnom s as tavu.

Vojn a t aktika ug la vn om se za sniva la na rak etirawu izrael skih

ci qe va, a ova g ru pa r aspol a`e i rake tam a domet a d o 150

kilom et ar a. U wi hovim n ap ad im a se i sk qu~uje upotreb a bom ba -

{ a sam oubica, a tako|e, bar n a~ elno, ne nap ada ju ci vil ne

ciqe ve.

Dan as je ov aj pokret izrastao u organizaciju koja ima

razgranate delatnosti, ukqu~uju}i i radio, televiziju, novine,

{kole, bolnice, socijalne ustanove, a neki ~lanovi su i u sas-

tavu libanske vlade. Glavni finansijer je Iran, a smatra se

da znatna pomo} Hezbolahu sti`e i od Sirije.

U o~ima ve}ine stanovnika ju`nog Libana, Hezbolahovo

oru`je je sredstvo za odbranu wihove zemqe od izraelskog na-

pada. Zahvaquju}i svom ugledu me|u {iitskim stanovni{tvom,

Hezbolah mo`e da sprovodi svoju voqu, a da i ne poka`e svoje

oru`je. „Mi smo narod koji brani svoju zemqu“, ka`e sta re -

{ina sela Hula, Mustafa Hixazi. „Ovde svako ima oru`je. Ot-

por je otpor naroda, bez obzira na to da li ga nazivate Hezbo-

lahom ili nekim drugim imenom“.

Bo` ja stran ka

62

Bespilotne letelice u avganistanskom sukobu

D

1. jul 2010.

U postmodernom oru`anom sukobu,

vojni~ka `rtva vi{e nije nu`na. Suo~eni

sa tro{kovima obuke i opremawa

profesionalnog vojnika, zabrinuti zbog

o~ekivane reakcije javnog mwewa, donosioci

odluka smrt na bojnom poqu danas

do`ivqavaju kao neodgovorno rasipawe

ipak oskudnih resursa.

o mi na ci ja teh no lo gi je omo gu }i la je po vla ~e we voj ni ka sa li ni -

je. De mi ni ra we se po ste pe no ro bo ti zu je, uvo de se da qin ski si -

ste mi za kon tro lu va tre, a bes pi lot ne le te li ce po red iz vi |a~ -

kog, sti ~u i bor be no svoj stvo. Upra vo je „Pa u e lo va dok tri na“,

pro kla mo va na uo ~i Pr vog za liv skog ra ta, ra ~u na la sa po stig -

nu }i ma „re vo lu ci je u voj nim po slo vi ma“, ne bi li nad mo} nom

si lom nad vla da la sva kog pro tiv ni ka.

„Re vo lu ci ja u voj nim po slo vi ma“ od no si se na sva ku dra ma ti~ -

nu pro me nu u or ga ni za ci ji, pri pre mi i iz vr {e wu voj nih ope ra ci ja

ko ja na sta je ino va tiv nom pri me nom no vih teh no lo gi ja. Ta kve su se

„re vo lu ci je“ de si le vi {e pu ta u isto ri ji i wi ma je po pra vi lu pret -

ho dio teh no lo {ki is ko rak. Re dom, ot kri }e ba ru ta, par ne ma {i ne,

mo to ra sa unu tra {wim sa go re va wem, avi o na, no sa ~a avi o na i

atom ske bom be, po vla ~i li su za so bom fun da men tal ne pro me ne u

pri stu pu ra to va wu.

Pre ci zno ra to va we

Teh no lo {ki na pred ne dr ̀ a ve je di ne su spo sob ne da „pre ci zno

ra tu ju“. Su kob ko ji one vo de ka rak te ri {e upo tre ba pre ci zno vo |e ne

mu ni ci je (eng. pre ci si on gu i ded mu ni ti ons – PGM) tj. „pa met nih bom bi“

i bes pi lot nih le te li ca (eng. un man ned ae ri al ve hic les – UAV). Ciq

ova kvog, „pre ci znog ra to va wa“ je ste sma we we voj ni ka na te re nu, ve -

}a efi ka snost, tro {e we ma we mu ni ci je za isti ciq uz ma we ko la te -

ral nih `r ta va... Pret po stav ka dej stva (ne ret ko po gre {na) je da su

po da ci pri ku pqe ni oba ve {taj nim ra dom po u zda ni.

Po sto je dve pred no sti „pre ci znog ra to va wa“. Na pr vom me stu,

ono je jef ti ni je, upr kos vi so kim tro {ko vi ma raz vo ja sa me teh no lo -

gi je. Efek tiv nost ova kvog vo |e wa su ko ba od sli ka va ~i we ni ca da je

sa da u jed nom na le tu po sta lo mo gu }e uni {ti ti vi {e me ta, dok je u

pro {lo sti ta kav za da tak zah te vao da le ko ve }i an ga ̀ man qud skih i

ma te ri jal nih re sur sa. Za tim, me te se po ga |a ju sa pre ci zno {}u ko ja

je bez pre se da na u isto ri ji, ri zik po sta nov ni {tvo je sma wen. Ovo

omo gu }a va pla ne ri ma da bez za zo ra pri stu pe me ta ma u gu sto na se -

qe nim sre di na ma.

ma, bu du }i da iz po li ti~ kih raz lo ga one ni su sprem ne da vo de

ope ra ci je pro tiv po bu we nih ele me na ta u tzv. ple men skim obla -

sti ma.

^i ni se da }e naj va ̀ ni ji pro iz vod ra ta pro tiv te ro ri zma pred -

sta vqa ti upra vo is ku stvo ste ~e no u na pa di ma bes pi lot nim le te li -

ca ma. Teh no lo {ka su per i or nost ko jom SAD ras po la ̀ u je ta ko ja

olak {a va do no {e we od lu ke.

Mar ko SAV KO VI]

63

Uvo |e we da qin ski pre ci zno vo |e ne mu ni ci je u dru goj po lo vi ni

de ve de se tih po klo pi lo se sa po tre ba ma dok tri ne „hu ma ni tar nog in -

ter ven ci o ni zma“. Ta ko je udeo „pa met nih bom bi“ u ukup no upo tre -

bqe noj mu ni ci ji po ste pe no ra stao. Dok se sve ga sedam po sto upo -

tre bqe nih bom bi u Pr vom za liv skom ra tu mo ̀ e oka rak te ri sa ti kao

„pa met no“, pri li kom in va zi je Av ga ni sta na 2001. go di ne wi hov udeo

do sti gao je 60 pro ce na ta. U sim bo li~ kom smi slu, kraj wi is hod pred -

sta vqa „post he roj sko ra to va we“, ka ko je de lo va we sa da qi ne od ne -

ko li ko hi qa da ki lo me ta ra na zvao Edvard Lu tvak.

U ovom tre nut ku, je di ne dve dr ̀ a ve ko je ko ri ste na o ru ̀ a ne bes -

pi lot ne le te li ce u sa sta vu svo jih oru ̀ a nih sna ga su SAD i Izra el.

U Ira ku i Av ga ni sta nu na o ru ̀ a nom bes pi lot nom le te li com ti pa

„ko sa~“ (ozna ka MQ-9 Re a per) upra vqa ame ri~ ko va zdu ho plov stvo, a

u Pa ki sta nu, ako je ve ro va ti ana li ti ~a ri ma iz Ame ri ke, CIA. „Ko -

sa~“ je pr va bes pi lot na le te li ca spo sob na da „lo vi i ubi je“ (eng.

hun ter-kil ler), ras po la ̀ e tur bo prop mo to rom od 950 kow skih sna ga

ko ji omo gu }a va let pod pu nim op te re }e wem od 14 do 18 ~a so va (od -

no sno, 6.000 km) br zi nom od 300 km/~as. U ovom tre nut ku, na no sa ~e

je mo gu }e po sta vi ti ili 14 la ser ski vo |e nih ra ke ta ti pa „Hel lfi re“

ili dve (opet la ser ski vo |e ne) avio-bom be ti pa „Pa ve way II“ od no sno

„JDAM“, bit no raz li ~i te po ko li ~i ni uboj ne mo }i ko jom ras po la ̀ u.

Pro blem le gal no sti

U stra te gi ji ope ra ci ja ob ja vqe noj pre ne {to vi {e od go di nu da -

na, pred stav ni ci ad mi ni stra ci je pred sed ni ka SAD kao pri o ri tet ne

ozna ~i li su ope ra ci je ko je se vo de s ci qem pot pu ne eli mi na ci je Al

Ka i de iz pro sto ra na gra ni ci Av ga ni sta na i Pa ki sta na. Ipak, si tu a -

ci ja na te re nu u dru goj po lo vi ni 2009. go di ne pri mo ra la je sna ge ko a -

li ci je da na po re do sa ne kon ven ci o nal nim ope ra ci ja ma vo |e nim na

gra ni ci, pred u zi ma ju kon ven ci o nal ne ope ra ci je, ma sov ne po obi mu, u

ne sta bil nim pro vin ci ja ma Hel mand i Kan da har.

Dru gi pro blem pred sta vqa ~i we ni ca da su ova kvi na pa di na

ivi ci le gal no sti. U ovom tre nut ku naj ma we tri le te li ce su na sta -

jan ci u pa ki stan skoj ba zi [em si, van sva kog man da ta. Po sve mu

su de }i, pa ki stan ske vla sti su pre }ut no pri sta le da se ne tra ̀ i

odo bre we za sva ki na pad, sve dok su me te „ino stra ni bor ci“ a ne

„do ma }i“ ta li ba ni. Dok SAD od bi ja ju da po tvr de da se na pad uop -

{te do go dio, pa ki stan ske vla sti pri zna le su 34 na pa da u 2008.

go di ni. Ov de je re~ o po god bi ko ja od go va ra pa ki stan skim vla sti -

Pre ci znost bes pi lot nih le te li ca do ve de na je u pi ta we.

Ne pot pu ni ili sa svim ne ta~ ni oba ve {taj ni po da ci vo di li su

stra da wu ci vi la ko ji ni su bi li uple te ni u po bu we ni~ ke ak tiv -

no sti. Ovo je na ro ~i to po sta lo pro blem u Pa ki sta nu. Po je di ni

ko men ta to ri tvr de ka ko ve }i nu `r ta va ~i ne upra vo ci vi li. Za

pa ki stan ski dnev nik Ve sti, Ha mid Mir na pi sao je apri la 2009.

ka ko je za tri go di ne, od ja nu a ra 2006. u na pa di ma SAD li kvi -

di ra no 687 ne du ̀ nih pa ki stan skih ci vi la. U tek stu ob ja vqe nom

u Wu jork taj msu 16. ma ja 2009, stru~ wa ci za pro tiv te ro ri sti~ -

ke ope ra ci je Dej vid Kil ka len i En dr ju Eks um po no vi li su ovaj

za kqu ~ak re ~i ma „bu du }i da je od 700 stra da lih ci vi la sve ga

wih 50 iden ti fi ko va no kao te ro ri sti, oprav da no je za kqu ~i ti

da je 98 po sto stra da lih ne du ̀ no“.

Po sto je, me |u tim i su prot na mi {qe wa. U ana li zi Pi te ra

Ber ge na i Ke trin Tin de man ka ̀ e se ka ko je u 82 na pa da u Pa ki -

sta nu od ja nu a ra 2008. go di ne stra da lo iz me |u 750 i 1.000

qu di. Od ovog bro ja, ka ko oni tvr de, iz me |u 500 i 700 (ne {to

vi {e od dve tre }i ne) po gi nu lih su po bu we ni ele men ti po ve za ni

sa te ro ri zmom. Pa ipak, ovo dvo je au to ra na ve li su ime na sve -

ga 20 tra ̀ e nih li de ra Al Ka i de. Ova ko ma li broj iden ti fi ko -

va nih li ca tra ̀ e nih zbog te ro ri zma is tra ̀ i va~ pa ki stan skog

In sti tu ta Ari ja na Fer hat Xaj obra zla ̀ e tvrd wom da su po bu -

we ni ci spo sob ni da efek tiv no za bra ne pri stup me stu na pa da,

sa mi se po sta ra ju za mr tve i ra we ne i iz da ju pro glas pre ma

ko me su svi na stra da li ci vi li. ^ak i da je ta ko, u~i nak gde ci -

vi li ~i ne tre }i nu stra da lih te {ko se mo ̀ e pri hva ti ti kao

uspe {an.

Stradawe civila

64

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Od in ter ven ci je u Ira ku 2003. go di ne, Sje -

di we ne Ame ri ke Dr ̀ a ve (SAD) po pr vi put ima ju

ve }i voj ni kon ti gent u Av ga ni sta nu ne go u Ira ku,

sa op {tio je Pen ta gon. U sa op {te wu se na vo di

da sa da u Ira ku ima 92.000 ame ri~ kih voj ni ka,

a u Av ga ni sta nu se na la zi 94.000 voj ni ka.

U na ja va ma je da }e broj Ame ri ka na ca pod

oru` jem u toj ze mqi po ra sti na oko 98.000 to -

kom ove go di ne. Broj ame ri~ kih voj ni ka u Ira ku

je, sa 160.000 ko li ko je bi lo u 2007. go di ni ka -

da su bi le naj ve }e voj ne ope ra ci je, pao na

92.000, i pla ni ra no je da se svi ame ri~ ki voj -

ni ci po vu ku iz te bli sko i sto~ ne ze mqe do sep -

tem bra ove go di ne.

U Dan skoj ove go di ne pr vi put ne }e bi ti iz -

vla ~e wa bro je va ko ji od re |u ju ko ji 18-go di {wa ci

}e slu ̀ i ti voj sku, a ko ji su oslo bo |e ni te oba ve -

ze, bu du }i da su do bro voq ci po pu ni li sva me sta.

Dan skoj voj sci je sva ke go di ne za po pu nu po -

treb no 6.500 no vih re gru ta.

Za slu ̀ e we voj nog ro ka mla di Dan ci se od -

re |u ju jed nom vr stom lu tri je, ali je ove go di ne

iz vla ~e we bro je va ot ka za no jer se po tre ban

broj re gru ta ve} do bro voq no pri ja vio.

Ame ri~ ka voj ska eks pe ri men ti {e sa ko ri -

{}e wem aro ma te ra pi je, aku punk tu re i dru gih ne -

kon ven ci o nal nih me to da u le ~e wu voj ni ka tra u -

ma ti zo va nih is ku stvi ma sa ra ti {ta, iz ja vio je

ame ri~ ki mi ni star od bra ne Ro bert Gejts, oce niv -

{i da eks pe ri ment „obe }a va”. Gejts je na veo ove

ne kon ven ci o nal ne me to de le ~e wa post-tra u mat -

skog stre sa (PTS) to kom sa stan ka sa su pru ga ma

voj ni ka u ka sar ni Fort Raj li, u sa ve znoj dr ̀ a vi

Kan zas, ka da je jed na od wih za tra ̀ i la od go vor

na pi ta we za {to ki ro prak ti ka i aku punk tu ra ni -

su po kri ve ne voj nim so ci jal nim osi gu ra wem.

„Ima mo jed nu eks pe ri men tal nu je di ni cu... u

ko joj le ~i mo voj ni ke sa PTS-om ko ri ste }i ~i tav

niz ne kon ven ci o nal nih pri stu pa, ukqu ~u ju }i aro -

ma te ra pi ju, aku punk tu ru i sli~ ne stva ri, ko je da ju

ne ke ozbiq ne re zul ta te, pa }e mo mo ̀ da i to uba -

ci ti me |u za kon ske pred lo ge”, re kao je Gejts.

1. jul 2010.

Ge ne ral ni se kre tar NA TO-a An ders Fog Ra smu sen i vi so ki pred stav nik EU za

spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ka trin E{ton raz go va ra li su u Bri se lu o si tu a ci ji u Bo -

sni i Her ce gov ni ni (BiH), sa op {tio je NA TO. „Sve ze mqe ~la ni ce Ali jan se ima ju za jed -

ni~ ko mi {qe we da bu du} nost BiH le ̀ i u evro a tlant skim struk tu ra ma. Me |u tim, po sto -

ji ve li ka za bri nu tost zbog ni voa et ni~ ke ten zi je i re to ri ke u BiH”, re kao je Ra smu sen

no vi na ri ma po sle sa stan ka.

On je iz ra zio na du da }e BiH usko ro „iz vr {i ti pre nos voj ne imo vi ne sa en ti tet -

skog na dr ̀ av ni ni vo”, {to je uslov za pri stu pa we Ak ci o nom pla nu za ~lan stvo (MAP)

ko ji je NA TO po nu di o BiH na sa mi tu NA TO-a odr ̀ a nom u apri lu u Ta li nu.

Ra smu sen i E{to no va pri su stvo va li su i sed ni ca ma Se ver no a tlant skog sa ve ta i

Ko mi te ta za po li ti ku i bez bed nost EU na ko me je glav na te ma bi la BiH, gde EU pred vo di

ope ra ci ju „Al tea”, uz po dr {ku NA TO-a.

Zabrinutost zbog nivoa etni~ke tenzije u BiH

Pre mi jer Ja pa na Ju kio Ha to ja ma od ba cio je

zah te ve lo kal nih zva ni~ ni ka i ̀ i te qa za iz me {ta -

we va zdu ho plov ne ba ze ame ri~ ke mor na ri ce „Fu -

ten ma” sa ostr va Oki na va. Pre mi jer Ha to ja ma je

sa op {tio da bi ba za tre ba lo da bu de iz me {te na u

za liv He no ko, u bli zi ni se ver nog gra da Na go, {to

je u skla du sa spo ra zu mom ko ji su Ja pan i Sje di we -

ne Ame ri~ ke Dr ̀ a ve pot pi sa li 2006. go di ne.

S ob zi rom da se va zdu ho plov na ba za „Fu ten -

ma” na la zi u grad skom okru ̀ e wu, lo kal no sta nov -

ni {tvo je za tra ̀ i lo da se ba za iz me sti zbog bu ke

i za ga |e wa va zdu ha ko je pra ve avi o ni. Po mi wu se

i bez bed no sni raz lo zi, na ro ~i to na kon pa da jed -

nog ame ri~ kog he li kop te ra av gu sta 2004, iako u

tom in ci den tu ni je bi lo `r ta va na ze mqi.

Ha to ja ma se na ro du Oki na ve iz vi nio {to ame ri~ ka ba za ne mo ̀ e da bu de iz me {te -

na, po {to, ka ko je re kao, po sled wi raz voj do ga |a na Ko rej skom po lu o str vu po ka zu je da

pri su stvo sa ve zni~ kih voj nih sna ga na tom pod ru~ ju ne bi tre ba lo da bu de sma we na.

Ula zak u NA TO ski nut je

sa spi ska spoq wo po li ti~ kih

ci qe va Ukra ji ne, ob ja vio je mi -

ni star spoq wih po slo va te ze -

mqe Kon stan tin Gri {~en ko.

„Ukra ji na }e na sta vi ti da

raz vi ja od no se sa Se ver no a -

tlant skom ali jan som, ali pi ta -

we ~lan stva ne }e bi ti ak tu el -

no u do gled noj bu du} no sti. To je

u skla du sa sa da {wim sta wem

stva ri”, re kao je Gri {~en ko.

On je ka zao da ula zak

Ukra ji ne u NA TO ne po dr ̀ a va ve }i na sta nov ni {tva i da bi on bio po gu ban po dr ̀ av nu

po li ti ku. Gri {~en ko je, me |u tim, na go ve stio da }e Ukra ji na, ipak, na sta vi ti da sa ra |u -

je sa ~la ni ca ma NA TO u voj nim i ci vil nim pro gra mi ma za van red ne si tu a ci je.

Biv {i pred sed nik Ukra ji ne Vik tor Ju {~en ko za la gao se za ula zak ze mqe u NA -

TO. Me |u tim, ak tu el ni pred sed nik Vik tor Ja nu ko vi~, ko ji je tu funk ci ju po ~eo da oba -

vqa u fe bru a ru, ja sno je sta vio do zna wa da je ula zak u NA TO pao na dno li ste spoq -

wo po li ti~ kih ci qe va. On je, u skla du sa tim, re kao da Ukra ji na ne }e ula zi ti u voj ne

sa ve ze i ni je pri hva tio po ziv da Ukra ji na u|e u Or ga ni za ci ju ugo vo ra o za jed ni~ koj

bez bed no sti.

Ameri~ka baza ipak ostaje na Okinavi

Ukrajina odustala od ~lanstva u NATO

SAD ima vi{e vojnika

u Avganistanu nego u Iraku

Aromaterapijom protiv

ratnog stresa

Mladi Danci vole vojsku

65

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Ge ne ral Me kri stal se u bor bi za svoj po gled na

re {a va we pro ble ma u Av ga ni sta nu su da rio sa

mi {qe wem pot pred sed ni ka Baj de na, ko ji ce ni

da je ta mo po treb no ma we qu di, a vi {e vi so ke teh -

no lo gi je, od no sno pre ci znog i se lek tiv nog bom bar -

do va wa. Me kri stal je u Ro ling sto nu za Baj de na imao

pre zri vo pi ta we: ko je to?

Pi sa we Ro ling sto na uka za lo je na to da po sto -

je ozbiq na raz mi mo i la ̀ e wa u ame ri~ kom po li ti~ -

kom i voj nom vo| stvu oko to ga {ta u~i ni ti u Av ga ni -

sta nu. Ni ko ne `e li da bu de kriv za even tu al ni po -

raz, a Me kri stal je u svo joj iz ja vi uka zao na to da

sma tra da ne ki ne vo de ra ~u na

o to me {ta se de {a va, ve} o

svo joj re pu ta ci ji.

Za ge ne ra la ne ma vi {e

ri zi ka da }e osta ti na ru {e ne

re pu ta ci je, jer on ne }e bi ti

kriv za po raz u Av ga ni sta nu

za to {to ne }e ni bi ti ta mo.

Pred sed nik Oba ma je uz

sme nu Me kri sta la oba ve stio

jav nost da pro me na ko man dan -

ta ne }e zna ~i ti i pro me nu pri -

stu pa u po ku {a ju da se re {i

kri za u Av ga ni sta nu. Ak tu el ni

mo del su zbi ja wa po bu ne pot pi -

sao je Me kri stal pro {le go di -

ne u vre me ka da je do {ao na du -

`nost ko man dan ta ame ri~ kih

sna ga u Av ga ni sta nu. U toj Ini -

ci jal noj pro ce ni ko man dan ta

de taq no je ana li zi ra no {ta se

pret hod no de {a va lo u av ga ni -

stan skim pla ni na ma, do kle se do {lo i pred lo ̀ e ne

su me re za bu du} nost. Me kri stal je za pro ce ne do -

bio od re {e ne ru ke od stra ne po li ti ~a ra i od bram -

be nog si ste ma, po dr {ku me di ja i pre pr vog po te za

na te re nu sta tus “spa si o ca” iz naj du ̀ eg ra ta ko ji su

SAD do sa da vo di le.

U prak si se re ~i sa pa pi ra ja ko te {ko pre no se

u stvar ne re zu ta te. Ini ci jal na pro ce na ko man dan ta

sve la se na mr {a ve re zul ta te za go di nu da na we go -

vog vo| stva u Av ga ni sta nu.

Ak tu el ne pri li ke do ve le su u pi ta we ko li ko se

taj do ku ment mo ̀ e ko ri sti ti kao re a lan

oslo nac za pla ni ra we. Na i me, u do me nu te o -

ri je, ge ne ra lo ve za mi sli od li~ no zvu ~e, po ~ev od na -

~i na na ko ji se vo de pro tiv po bu we ni~ ke ope ra ci je,

raz vo ja lo kal nih bez bed no snih struk tu ra, po ve }a wa

pri su stva me |u na rod nih sna ga, do tre nut ka ka da }e

bi ti to li ko sna ̀ ne da po ti snu po bu we ni ke i pru ̀ e

pri li ku za sta bi li za ci ju sta wa.

U pro ce ni ko man dan ta ni ̀ u se {kol ski pri -

me ri ka ko i {ta tre ba da se ra di i na za mi {qe -

noj od bra ni ra da, pred men to rom, Me kri stal ne

bi imao pro ble ma. Ali stva rost je sa svim dru ga -

~i ja.

Me kri stal je po veo jed nu ve }u ofan zi vu ~i {}e -

wa te re na u po kra ji ni Hel mad ko ja je do bi la iz u zet nu

pa ̀ wu i na kra ju se za vr {i la ti ho, bez ne kih oso bi -

tih re zul ta ta. Ako kao {to to uvek bi va sa ge ri lom,

ka ko si la pro |e ta ko se ge ril ci po no vo po ja ve ta mo

gde su pri vid no ne sta li. O~e ki va lo se da }e Me kri -

stal pred u ze ti no vu ofan zi vu u ko joj }e se ose ti ti pri -

su stvo po ja ~a wa bro ja qu di pod ame ri~ kom za sta vom

i to na pod ru~ ju Kan da ha ra, ko ji se sma tra za naj ̀ i -

la vi je upo ri {te po bu ne. Od te ofan zi ve za sa da ni -

{ta. ^e ka se po go dan mo me nat.

Pre ma Me kri sta lo voj

pro ce ni ciq sva ke pro tiv po -

bu we ni~ ke ope ra ci je mo ra da

bu de sta nov ni {tvo Av ga ni sta -

na, od no sno pri do bi ja we po -

dr {ke. U~e sta le ko la te ral ne

{te te i do mi na ci ja po bu we ni -

ka u uti ca ju na sta nov ni {tvo

ne idu u pri log pret po stav ci

da se ame ri~ ka voj ska tru di da

ostva ri za cr ta ni ciq pri do -

bi ja wa ci vi la.

Je dan od glav nih Me kri sta -

lo vih adu ta bio je raz voj

lo kal nih bez bed no snih

sna ga, ko je tre ba da pre u zmu na

se be zna tan deo za da ta ka od

me |u na rod nih sna ga. Me kri -

stal se za lo ̀ io za to da se

broj no sta we Av ga ni stan ske

Na ci o na le Ar mi je (ANA) do ve -

de do 240.000 qu di. Po li ci ja tre ba da na ra ste na

160.000 qu di ka ko bi se u~vr sti la bez bed nost. Uz to

pla ni ra no je dvo stru ko po ve }a we gra ni~ ne po li ci je.

Po rast mo }i lo kal nih sna ga pod ra zu me vao je na bav ke

no vih sred sta va rat ne teh ni ke, obu ku uz po mo} ame -

ri~ kih sna ga i ISAF-a, itd.

U prak si ANA je kon fu zno vo |e na i do sa da se

ni je po tvr di la kao sa stav ko jem stra ni voj ni ci ve ru -

ju ka da se za jed no na |u na za dat ku.

Ini ci jal na pro ce na Me kri sta la po ~i we re ~i -

ma: „Si tu a ci ja u Av ga ni sta nu je ozbiq na. Mi si ja je

ostvar qi va, ali uspeh zah te va fun da men tal no nov

pri stup”.

Re sur si ko ji su u po sled wih go di nu da na sta -

vqe ni u funk ci ju ostva re wa ta kve pro ce ne ni su do -

ne li o~e ki va le pro me ne i tu se mo ̀ e raz u me ti ka ko

je je dan ge ne ral iz u zet ne ka ri je re do {ao u }or so kak

iz ko ga sa da iz la zi teh ni~ ki bez po ra za, po od lu ci

po li ti ~a ra. Mo ̀ da }e Me kri stal jed nog da na pi sa -

ti me mo a re o to me ka ko je we gov plan bio je di ni na -

~in da se Av ga ni stan vra ti u nor ma lan `i vo ta, eli

eto, ni su to pre po zna li oni na vr hu.

Sten li Me kri stal

u~i nio je gre {ku

ko ja se ge ne ra li ma

ni kad ne pra {ta

– na ru {io je

auto ri tet

pret po sta vqe nih

po li ti~ kih li de ra

otvo re nim

kri ti ka ma

pu bli ko va nim

u jav no sti.

To da ge ne ral

kri ti ku je

po li ti ~a re

ne pred sta vqa

ret kost, ali uvek

se pla }a sme nom

i naj ~e {}e

pre la skom

iz uni for me

u ci vil no ode lo.

No vog ko man dan ta u Av ga ni -

sta nu ge ne ra la Dej vi da Pe tre u sa,

do sa da {weg di rekt no pret po sta -

vqe nog Me kri sta lu, do ~e ka }e pu no

pro ble ma, a ma lo ma ne var skog

pro sto ra za iz laz iz kri ze. Pe tre -

us }e bi ti sa mo je dan u ni zu ge ne ra -

la od ko jih se od 2001. go di ne o~e -

ku je da iz ve de ~u do da, u skla du sa

re~ ni kom po li ti~ ke ko rekt no sti,

za vr {i rat.

To ni ka da ni ko me ni je po {lo

za ru kom – ge ril ski po kre ti su ili

uni {ta va ni naj su ro vi jim me ra ma

bez trun ke mi lo sti ili se od u sta ja -

lo od bor be i pro stor pre pu {tao

sna ga ma ko je su do sled ni sled be ni ci

ma ki ja ve li zma.

Pot pu no, ne pod mi tqi vo i do kra ja

otvo re no sve do ~an stvo, s pre gr{t neo bo ri -

vih ~i we ni ca i s od go vor nim pe ~a tom li~ -

nog do ̀ i vqa ja, u kwi gu o tom stra {nom do -

ga |a ju, onom {to mu je pret ho di lo i sve mu

{to se zbi lo po sle u`a snog ~i na, u svo joj

tek ob ja vqe noj kwi zi, sve do ~i Mi la din Pe -

tro vi}, ~a sni ofi cir u pen zi ji, du go go di -

{wi da ro vi ti no vi nar i ured nik u voj nim

gla si li ma „Na rod na ar mi ja” i „Voj ska”.

Ne su mqi vi spi sa teq ski dar, do sto jan stvo i

hra brost po ka zao je u tre nu ci ma ka da ga je

tan ka li ni ja raz dva ja la od smr ti, pred upe -

re nim ce vi ma kr vo ̀ ed nih zli ko va ca, pod

udar ci ma pe sni ca i kun da ka, mu~ nim sa slu -

{a wi ma i u`a snim pret wa ma. Je di no {to

mu je ta da osta lo bi li su ve ra u bo ̀ i ju

prav du, mo} da pam ti i `e qa da se bo ri…

Ka ko pi {e u uvo du po tre snog sve do ~an -

stva, do ta da ni je ve ro vao u sno ve, ali ka da

ga je ko le ga fo to re por ter usnio pred put u

Sa ra je vo s po ~et ka ma ja 1992. go di ne, se tio

se lo {eg pred ska za wa ko je mu se, na ̀ a lost,

do go di lo na ja vi. Po za dat ku je oti {ao u Ko -

man du on da {we Dru ge ar mi je i do ̀ i veo sve

naj go re {to rat, taj i ta kav, mo ̀ e da iz re -

`i ra, po seb no sa pro ta go ni sti ma bi ra nim

od naj go re qud ske vr ste. Op sa da, da no no} -

ni na pa di, pret we, uce ne, vr bo va wa, la ̀ i,

li ce mer je, po li ti~ ke pre va re, iz nu de i ma -

sa kr u po sled wem ~i nu dra me. O sve mu to -

me pi {e autor kwi ge ko ja, osim po tre sne

no te, sa dr ̀ i niz ko ri snih isto rij skih po -

da ta ka, ko ji mo ra ju kad-tad po sta ti pred met

ozbiq ne ana li ze, upra vo za rad isti ne neo -

p hod ne svi ma i na ko ju svi ima ju pra vo.

Li sta ju }i kwi gu „Taj na do bro vo qa~ -

ke uli ce” ~i ta mo isto vre me no uz bu dqiv

rat ni dnev nik, str pqi vu voj no-po li ti~ ku

ana li zu u ko joj se raz ot kri va ju de ta qi

dra ma ti~ nih do ga |a ja ko ji su pret ho di li

ra tu na te ri to ri ji BiH, ro man tra gi~ nog

sa dr ̀ a ja, po ru ku pro ta go ni sti ma tih do -

ga |a ja i po u ku ge ne ra ci ja ma ko je do la ze,

ma oda kle bi li i kom na ro du pri pa da li. U sva kom slu ~a ju pi sa ne s

me rom i na da sve do brom na me rom.

B. KO PU NO VI]

66 1. jul 2010.

P

PER SPEK TI VE

VOJ NE PRO FE SI JE

Nove kwi g ePU NO LET STVOJED NOG ZLO^I NA„Taj na Do bro vo qa~ ke uli ce”, autor Mi la din Pe tro vi}, iz da va ~i – Re pu bli~ ki cen tar za is tra ̀ i va we rat nih zlo ~i na u Ba wa lu ci i Svet kwi ge, Be o grad

ro te klo je rav no osam na est go di na od stra vi~ nog zlo ~i na ko ji

se od i grao u sa ra jev skoj Do bro vo qa~ koj uli ci, gde je pro tiv no

sva kom slo vu rat nog pra va i eti ke ra to va wa, qud skom umu i ra -

zu mu, iz vr {en ma sa kr nad pri pad ni ci ma JNA. Pod mu k la za se da

pa ra voj nih for ma ci ja, ka kvi ma je u ono vre me bi la pre pla vqe na

BiH, a Sa ra je vo ni je bi lo ni ka kav iz u ze tak, na pro tiv, pri pre mqe na

je za ko lo nu u ko joj su bi li sta re {i ne i voj ni ci jo{ uvek je di ne le gi -

tim ne voj ske, ~i ja je je di na na me ra bi la da se mir no po vu ~e iz stra -

vi~ nog okru ̀ e wa, lon ca u ko joj su kqu ~a -

li zlo, mr ̀ wa, osve ta...

Po jam pu no let stva ve zu je se, uglav -

nom, za qud sko od ra sta we i na go ve {taj

zre lo sti, ali ovaj put no vi ja isto ri ja be -

le ̀ i tra gi~ nu go di {wi cu zlo ~i na ko ji, na -

`a lost, ni je do kra ja ra sve tqen, a we go vi

„iz vo |a ~i ra do va” ni ti su de cid no pro zva -

ni po ime nu i pre zi me nu, ni ti su bli zu op -

tu ̀ e ni~ ke klu pe.

Na rav no, do ga |aj ima po li ti~ ku i

voj nu di men zi ju, a obe za slu ̀ u ju pe dant nu

ana li zu upra vo zbog sve ko li kog na sto ja -

wa da se rat na ne de la do kra ja ra sve tle,

kao pred u slov bu du} no sti su ̀ i vo ta, sa -

rad we i raz u me va wa na pro sto ri ma biv -

{e Ju go sla vi je.

Te ma „Do bro vo qa~ ka” du go je osta -

la za ma gqe na u la vi rin ti ma smut nog vre -

me na, a isti na, si ste mat ski pre tva ra na u pra {i nu, upor no se gu ra la

pod te pih. I to u go di na ma ka da su se sle gli uti sci, pre bro ja le `r tve

i pod vu kla cr ta. Ali, ka ko?

U or ga ni za ci ji In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i va wa Sek -

to ra za po li ti ku od bra ne Mi ni star stva od bra ne ne dav no je pro -

mo vi san zbor nik ra do va s pro {lo go di {weg na u~ no stru~ nog sku pa

„Voj na pro fe si ja u Sr bi ji – sta we i per spek ti ve“.

Kon fe ren ci ja i iz da va we zbor ni ka pr vi su ko ra ci u ve li -

kom pro jek tu, na gla si la je za stup ni ca di rek to ra In sti tu ta za

stra te gij ska is tra ̀ i va wa dr Jo van ka [a ra no vi}, do da ju }i da su

u we mu pred sta vqe na is ku stva qu di iz si ste ma od bra ne i iz ci -

vil nog dru {tva.

U po sled we dve de ce ni je, na {a voj ska i dru {tvo is ku si li su

mno go iza zo va i ve li kih pro me na, re kla je, pod se }a ju }i da smo u

tom pe ri o du ima li bar ~e ti ri voj ske i to li ko pre i me no va wa oru -

`a nih sna ga. U sve tlu ak tu el nih re form skih pro me na, ka ko je is ta -

kla Jo van ka [a ra no vi}, mo ̀ e se re }i da je taj pro je kat na u~ ni

osvrt na pro ble me u slu ̀ bi pro na la ̀ e wa prak ti~ nih re {e wa.

Zbor nik ob u hva ta na u~ ne ana li ze ko je su na kon fe ren ci ji

iz lo ̀ i li auto ri iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, s ci -

vil nih fa kul te ta, in sti tu ta i ne vla di nih or ga ni za ci ja. U tri te -

mat ske ce li ne, ko je se od no se na voj nu pro fe si ju i dru {tvo, ka ri -

je ru i sta tus, na pro fil ofi ci ra i no ve iza zo ve ko je to za ni ma -

we no si, 25 na u~ nih ra do va raz ma tra pro ble me voj ne pro fe si je

u te o ri ji i prak si. B. MI QI]

Pro mo ci j a z bor ni ka u In s ti tu t u za s t ra t e gi j s ka is t ra ̀ i va wa

Pe ~at li~ nog do ̀ i vqa ja

Sna ga Pe tro vi }e vih re ~i le ̀ i u ve ro do -

stoj no sti i ~e sti tom ar {i nu po ko me se pre po -

zna ju i o{tro raz li ku ju ju na ci od ku ka vi ca, voj -

ni ci od zlo ~i na ca, kal ku lan ti od prav do qu bi -

vih, a po naj pre do bro od zla. Do za li~ nog do -

`i vqa ja i tra gi~ nog is ku stva neo p hod nih u ova -

kvoj pri li ci, li {e na je sva ke pa te ti ke i su bjek -

tiv nog sli ka wa u cr noj i be loj bo ji.

Ume sto to ga, autor nu di bez broj do ku me na -

ta, neo bo ri vih i la ko pro ver qi vih ~i we ni ca,

ka zi va wa sve do ka, tran skri pa ta, za be le ̀ e nih

i pre sre ta nih do go vo ra i na god bi, sve do ja sne

ko man de da se ko lo na JNA za u sta vi, a we ni

pri pad ni ci po bi ju!

RE^I I SINTAGME

Pi{e

Zorica JANKOVI]

Fudbal

67

Iz zbirke Vojnog muzeja

P Dojava automatske pu{ke se vezuje za Drugi svetski rat i

nema~ki model MR 43/I na ~ijim su se osnovama razvijali

kasniji modeli MR 43, MR 44 i StG 44. Razvoj koncepta

automatskih pu{aka je trajao od kraja 30-tih godina u pot-

punoj tajnosti. Razvoj automatske pu{ke je pratio i razvoj nove

odgovaraju}e municije, kratkog metka 7,9 h 33 Kurz.

Pre nego {to je otpo~ela serijska proizvodwa automatske

pu{ke bio je raspisan konkurs za dizajn na koji su se javile

firme Valter i Henel. Konkurs je kod Nemaca ~ak i u ratnim

godinama bio obavezna praksa i ponu|eni modeli bi se slali

na ispitivawe u trupe nakon ~ega bi se odabrao jedan model.

Henelov prototip, koji je pobedio na konkursu, nosio je oznaku

MKb 42(H) (Machinen Karabinen 42 – Haenel). Iako je usvojen za

serijsku proizvodwu, ovaj Henelov prototip se razlikovao od

modela MR 43/I koji je zvani~no uveden u upotrebu, {to ga ~ini

dodatno zanimqivim i retkim.

Automatska pu{ka je radila na principu pozajmice gasova,

sa gasnom komorom sme{tenom iznad cevi. Cela pu{ka, sem

kundaka i rukohvata je izra|ena od presovanog lima, {to je

postala standardna odlika nema~kog oru`ja tog vremena, pri-

lago|enog masovnoj i decentralizovanoj proizvodwi.

Karakteristi~ne odlike modela MKb 42(H) u odnosu na

kasnije varijante je da ima du`u gasnu komoru, koja se prote`e

du` ~itave cevi, i da puca iz zatvorenog zatvara~a. Na osnovu

iskustava koja su ste~ena tokom probe pu{ke u trupama na is-

to~nom frontu, ~uveni konstruktor [majser je izvr{io izvesne

izmene od kojih je najzna~ajnija prilago|avawe zatvara~a za

paqbu iz zadweg polo`aja. Tako modifikovan model MKb 42(H)

dobio je zvani~nu oznaku MP 43/I (Machinen Pistole 43/I), i uve-

den u serijsku proizvodwu. Orginalna verzija, MKb 42(H) je

proizvo|ena tokom 1942. i 1943. i proizvedeno je oko 11.000

komada. Ovako mali broj proizvedenih komada je razumqiv sa

obzirom da je u pitawu samo prototip i da je ve}ina zamewena

kasnijim standardnim modelima. Pa ipak izvestan broj ovih

prototipova se ponegde zadr`ao u upotrebi tokom rata.

Model MKb 42(H) je definitivno jedan od najvrednijih ek-

sponata iz kolekcije oru`ja Drugog svetskog rata Vojnog muzeja,

jer predstavqa polaznu ta~ku u razvoju oru`ja koje je

obele`ilo drugu polovinu 20. veka i dr`i primat i danas u

li~nom naoru`awu vojnika.

Dejan MILIVOJEVI]

PRVA AUTOMATSKAPU[KA MKb 42(H)

ok su Hrvati i Slovenci nazive svojih fudbalskih (nogo metnih)

klubova uglavnom davali prema mestu delovawa (NK Zagreb, NK

Split, NK [ibenik, NK Zadar, NK Rijeka, NK Osijek, NK

Karlovac, NK Maribor), u Srbiji je to ~i we no u skladu sa

ideolo{kim opredeqewem osniva~a: Crvena Zvezda, Partizan,

Radni~ki, Sloga, Jedinstvo, Proleter, Budu }nost, Sloboda, Napredak,

Polet.

Prvenstvo sveta u fudbalu (eng. World Cup, fran. Coupe du Monde deFootball, {pan. Copa Mundial de Futbol, nem. Weltmeisterschaft, ital. Mondi-ali di Calcio), ovih dana je, bez premca, planetarni doga|aj broj jedan. Kako

ova rubrika nosi naziv Re~i i sintagme, za ovo takmi~ewe sam dala i

nazive na vode}im svetskim jezicima. Ali, namera mi je ne{to drugo: os-

taju}i u temi, pru`ila mi se idealna prilika da u ovom broju na{eg maga-

zina (u vreme trajawa prvenstva) uporedim nazive na{ih fudbalskih

klubova (sa teritorije Republike Srbije) sa nazivima fudbalskih klubova

iz zapadnih republika biv{e nam zajedni~ke dr`ave SFRJ.

Zamalo da upotrebim sintagmu – sa ovih na{ih prostora, koja je re-

dovno kori{}ena u vreme profilisawa novih nezavisnih dr`ava, ali i

koja je ostala idealna za sve one koji do dana{wih dana svoje delovawe,

interes ili sferu interesovawa nisu u mogu}nosti da ome|e granicama

biv{ih jugoslovenskih republika. Kao istori~ar moram da podsetim da su

ovi na{i prostori do po~etka 19. veka nazivani jugoisto~na Evropa, da

se toponim Balkan koristio u naredna dva veka, da bi po~etkom ovog, iz

geostrategijskih razloga velikih sila (tj. me|unarodne zajednice, kako

sebe danas nazivaju), istom vra}en prethodni naziv. Danas se za ove

na{e prostore govori da pripadaju zapadnom Balkanu, jer kako neki nas-

toje pokazati „Evropu danas ~ine zemqe koje su ~lanice EU, dok dr`ave za-

padnog Balkana, koje iako istorijski, civilizacijski i geografski pri-

padaju Evropi, ipak nisu Evropa, ve} to tek treba da postanu ~lanstvom u

Uniji“ (Senka D. Pavlovi}, Politika 16. jun 2010. str. 16).

Imaju}i u vidu navedene „klizne termine politi~ke geografije“

(isti autor), i podse}aju}i se i na re~i istori~ara Milorada Ekme~i}a

da se „prava istorija tamo kuje (u Evropi, prim. Z. J.), a da su ova balka-

nska obra~unavawa samo politi~ki dodatak“, dobili smo okvir za

razumevawe na{e teme. Dakle, u Hrvatskoj i Sloveniji orgomna ve}ina

naziva fudbalskih (nogometnih) klubova davana je prema mestu delo-

vawa, pa tako imamo; NK Zagreb, NK Split, NK [ibenik, NK Zadar, NK

Rijeka, NK Pula, NK Osijek, NK Karlovac, NK Bjelovar, NK Borovo, NK

Maribor, ali i NK Segestika i NK Cibalija, po latinskim nazivima

Siska i Vinkovaca.

S druge strane, ogromna ve}ina fudbalskih klubova u Srbiji svoje

nazive dobijala je u skladu sa tada{wim ideolo{kim opredeqem osni-

va~a, pa osim beogradske Crvene Zvezde i Partizana imamo; FK Rad-

ni~ki (Beograd, Ni{, Kragujevac, Sombor, Obrenovac, Pirot, [id,

Svilajnac, Bajmok, Zrewanin, Nova Pazova), FK Borac (^a~ak), FK

Sloga (Kraqevo, Bajina Ba{ta, Petrovac na Mlavi, Po`ega, Sjenica,

Temerin, Leskovac), FK Jedinstvo (Ub, Smederevo, Stara Pazova,

U`ice, Novi Be~ej, Sur~in, Para}in), FK Proleter (Zrewanin, Novi

Sad), FK Budu}nost (Vaqevo, Alibunar, Banatski Dvor, Banovci), FK

Sloboda (^a~ak, U`ice), FK Napredak (Kru{evac, Aleksinac), FK Po-

let (Beograd, Nakovo, Sivac), FK Mladost (Lu~ani, Apatin, Novi Sad,

Ba~ki Jarak, Ba~ki Petrovac), FK Rad (Beograd), FK Prvi Partizan

(U`ice), FK Radnik (Surdulica), FK Mladi Radnik (Po`arevac).

A danas je do{lo otre`wewe. I kroz nazive fudbalskih klubova

vidimo da su zapadne kom{ije oduvek gledale svoja posla i da ih nije in-

teresovala zajedni~ka Budu}nost, kao ni Napredak, Sloga i Jedinstvo.

Autorka je istori~ar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

68 1. jul 2010.

Vijetnamski rat (3)Pi{u: Dragi IVI] i Danko BOROJEVI]

Operacija Grom, koja je trajala

od 2. marta 1965. do 1. novembra

1968, po mi{qewu ~elnih qudi

SAD, bila je uspe{na. Oni su

tvrdili da su DR Vijetnam

naneli {tetu u vrednosti od

300 miliona dolara. Me|utim,

iznad Severnog Vijetnama u tih

35 meseci kampawe oboreno je

700 aviona, ~ija je vrednost bila

900 miliona dolara.

N

Vazdu{ni ratakon {to su snage FNO pokrenule ve}i broj napada na baze SAD u Ju`nom

Vijetnamu, vlada SAD odobrava vazdu{nu ofanzivu na DR Vijetnam. Operaci-

ja bombardovawa teritorije DR Vijetnama, nazvana Grom, otpo~iwe 2. marta

1965. godine. Prvog dana napada uni{tena su neka skladi{ta municije OS

DR Vijetnama. Marta 1965. godine, dva skva dro na sa oko 50 aviona F-105

tander~if izveli su prvi napad na teritoriju DR Vijetnama. Do juna 1966. godine

dva kompletna vinga sa oko 144 aviona F-105 bila su anga`ovana u Vijetnamu.

Samo su avioni 355. vinga imali vi{e od 101.000 borbenih letova sa 263.000

sati naleta. Za to vreme avi o ni 355. vinga napali su 12.675 ciqeva i na wih ba-

cili 202.586 tona bombi.

Do januara 1969. godine Amerikanci su u Vijetnamu izgubili vi{e od 400

aviona F-105 od ukupno proizvedenih 833. Vazdu{ni napadi na Severni Vijetnam

postali su skoro svakodnevni, a taktika totalnog razarawa primewivana je u jo{

ve}em obimu prema podru~ju koja je kontrolisa FNO. Masovno su upotrebqavana

i napalm sredstva i hemijsko oru`je. Samo u prve tri godine eskalacije (do 1968.

godine) opusto{eno je (herbicidima i defolijantima) preko milion hektara {ume

i obradivih povr{ina, od kojih najve}i deo bez mogu}nosti regeneracije.

Sistematsko bombardovawe

Napadi avijacije bili su koncentrisani naro~ito na komunikacije, mostove,

skladi{ta goriva, re~ni transport, vojne konvoje i logore, a posebno na Ho [i

Minov put, kojim je gotovo bez prekida cirkulisao saobra}aj i transport iz Sev-

ernog u Ju`ni Vijetnama. Lista ciqeva stalno je pro{irivana (septembra 1967. go-

dine obuhvatala je 302 objekta), a gustina bombardovawa pove}ana je za 20 puta.

Gotovo da nije bilo zna~ajnog objekta u DR Vijetnamu ili na oslobo|enoj teritoriji

u Ju`nom Vijetnamu koji nije bio pod udarom avijacije: samo do jula 1968. godi ne na

DR Vijetnam ba~ena su dva i po miliona tona bombi, a od aprila do septembra

1968. godine svakog da na bacano je vi{e od 2.000 tona eksploziva. Na ro ~ito su

jako napadani Hanoj, Hajfong i luke u de lti Crvene reke i Tonkin{kom zalivu.

Najve}e pusto{ewe nad Vijetnamom ~inio je strategijski bombarder B-52.

Po~ev od 17. juna 1965, kad su prvi put upotrebqeni, pa do 1971. godine avi o ni

B-52 izveli su 84.000 borbenih misija i bacili 2,2 miliona

raznih bombi. Wihov efekat ra za rawa mogao se uporediti sa

atomskom bombom ba ~e nom na Japan.

Za ovaj rat vezana je i pojava kasetnih bombi. U Vijetnamu su

kori{}ene bombe tipa CBU-24, SUU-7A, BLU-M31, M35, M36 i Mk-20 (Rockeye-2CBU). ^eli~ne kuglice ba~ene iz ovih bombi probi-

jale su i lomile kosti glave i grudni ko{ na udaqenosti od pet

metara, a na udaqenosti od 25 m probijale su meko tkivo i organe

po ~itavom telu. Le~ewe rawenika bilo je vrlo ote`ano, rane su

~esto bile obi~no neprimetne i nepri stu pa ~ne. Zbog toga je ova

familija bombi progla{ena nehumanom.

Kada je ameri~ka avijacija zapo~ela sistematsko bombar-

dovawe DR Vijetnama, SSSR je odgovorio postavqawem raketnog

sistema Z-V SA-75Mk dvina u severnovijetnamskim PVO jedinica-

ma. Jedinice PVO sa raketama SA-75Mk dvina imale su borbenu

premijeru 25. jula 1965, oboriv{i u jednom danu tri aviona. Po -

~e tkom ameri~ke kampawe, u lova~kim avijacijskim jedinicama RV

DR Vijetnama imalo je 53 lovca MiG-15 i MiG-17.

U re{avawu najslo`enijih zadataka PVO – za{tita od dejsta-

va iz vazduha, snage FNO i OS DR Vijetnama primewuju nekoli ko

efikasnih postupaka: izuzetno opse`no operativno i ta kti ~ko

maskirawe, sistem integracije sopstvenih i protivnikovih bor-

benih poredaka, brze, iznenadne i, prete`no, no}ne napade i PVO

za{titu najosetqivijih elemenata borbenog poretka sopstvenih

snaga. Pored RS Z-V SA-75Mk, jedinice PVO DR Vijetnama imale

su na raspolagawu i nekoliko hiqada protivavionskih mitraqeza

i topova ~iji se kalibar kretao od 12,7 mm, preko 14,5 mm, 23 mm,

37 mm, 57 mm, 85 mm, pa do 100 mm.

Borbeni helikopteri

– ameri~ka laka kowica

Vijetnamski rat doveo je do pune afirmacije borbenu ma{inu

zvanu helikopter. Ve} 1965. godine Amerikanci izvode nekoliko

ve}ih vazdu{nodesantnih operacija: 28. juna u~estvuje 77 he-

likoptera, a 6. jula, 103 helikoptera. U obe operacije izvedeno je

vi{e helikopterskih desanta sa 1.949 poletawa. U avgustu 1965.

godine u Vijetnamu je zadejstvovala kompletna 1. kowi~ka divizija

(vazdu{no-pokretna), posle ~ega po~iwe serija helikopterskih de-

santa mawim snagama, kao i dejstva naoru`anih helikoptera. Na-

jzna~ajnija akcija odvijala se u borbama kod Plaj Mesa, kada je

19. oktobra izvi|a~ki bataqon ove divizije prebacio kompletnu

3. vazdu{no-pokretnu brigadu. Od tog vremena izvi|a~ki bataqon

preduzima operaciju izvi|awa iz vazduha, radi otkrivawa pro-

tivnika koji je odstupao ka {umovitim planinama Kamboxe.

Po~etkom 1966. godine ameri~ka vojska tako|e izvodi seriju

helikopterskih desanta u dejstvima kod Bong Sona, ja~ine do

bataqona. U tim akcijama prilikom iskrcavawa qudstva pogo|eno

je 12 helikoptera. Kako su nastale te{ko}e u vezi sa snabdevawem,

ali i odr`avawem helikopterskih jedinica, ali i radi boqe orga-

nizacije sadejstva i izvo|ewa borbenih dejstava na celokupnoj

teritoriji Ju`nog Vijetnama, sve helikopterske jedinice koje su

bile van sastava 1. kowi~ke divizije objediwene su u okviru 1.

avi jacijske brigade. Brigada je imala {est avijacijskih bataqona

i dve avijacijske grupe; svaki bataqon pripadao je jednoj pe{adi-

jskoj diviziji (pet ameri~kih i jedna ju`novijetnamska).

U maju 1970. godine 1. kowi~ka u~estvuje u kampawi na terito -

ri ji Kamboxe, odakle se povla~i mesec dana kasnije. Borbena de-

jstva na Ho [i Minovom putu izvedena su u periodu od 8. febru-

ara do 9. aprila 1971. godine. Operacija koja je ponela naziv

Lamson ujedno je i posledwa vazdu{no-pokretna akcija ve}eg obi-

ma i izvedena je na teritoriji Laosa. Helikopterski desanti su

ve}im delom izvo|eni u poslepodnevnim ~asovima, zbog meteoro-

lo{ke situacije. Operacija nije dala o~ekivane rezultate.

Za borbu protiv helikopterskih desanta snage FNO preduzi-

male su mere pasivne za{tite: rastresit raspored i maskirawe,

borbu iz bliskog odstojawa sa helikopterima tokom leta ili leb-

dewa, znatno kori{}ewe prirodnih skloni{ta (koja su te{ko

uo~qiva iz vazduha), kopawe „vu~jih jama“ na mestima pogodnim za

iskrcavawe desanta ili sletawe helikoptera i postavqawe mina

Ofanziva Tet

Posledwih dana januara 1968. godine snage FNO izvode na-

jzna~ajniji strategijski poduhvat druge faze rata – op{tu ofanzivu

Tet (lunarna Nova godina po vijetnamskom kalendaru, poznata jo{

i kao godina majmuna). U zoru 31. januara 1968. jedinice FNO sa

snagama DR Vijetnama po~iwu iznenadni i istovremeni napad na

oko 50 gradova i upori{ta i za desetak dana nanose te`ak udarac

protivniku. Aparat kvislin{kih lokalnih organa uprave bio je go-

tovo u potpunosti razbijen, arhive uni{tene, komunikacijske veze

pokidane, informativni centri spaqeni, skladi{ta goriva i mu-

nicije minirana, rad {tabova i komandnih mesta paralisan. U

Sajgonu 16 boraca FNO zauzima na juri{ zgradu ameri~ke am-

basade i dr`e je nekoliko ~asova.

To je u SAD izazvalo nevericu i proteste protiv anga`ovawa

ameri~kih trupa u Vijetnamu. Borci FNO prodiru i u rezidenciju

{efa dr`ave, a u Hueu uz pomo} OS DR Vijetnama prekidaju sve

veze sa drugim gradovima. Neprijateq je bio u potpunom ko{maru,

a celokupan sistem pacifikacije nalazio se pred rasulom.

Amerikancima je trebalo najmawe dve nedeqe da povrate kon-

trolu, a u Sajgonu su borbe trajale oko mesec dana.

Uspesi postignuti ofanzivom Tet imali su vi{estruki vojni i

politi~ki zna~aj. Ameri~ka komanda u Sajgonu mewa dotada{wi

strategijski koncept pretra`i i uni{ti novom strategijom paci-

fikacije – o~isti i dr`i. Me|utim, stawe na terenu se po~elo

mewati, tako da su jedinice Vijetkonga ve} 12. marta 1968. iznenad-

nim prepadom uni{tile najva`nije skladi{te municije armije SAD

za severnu provinciju – Kija Vijet, a od februara do juna 1968. go-

dine izvedeno je oko 30 prepada na aerodrom Tan-[on-Wut.

Sredinom maja u Parizu po~iwu prvi pregovori predstavnika

SAD i DR Vijetnama. Obim i `estina vojnih operacija, me|utim,

nisu osetno smawivani. Ve} prvih dana septembra Amerikanci i

elitne formacije vojske Ju`nog Vijetnama po~iwu operaciju Fe nix,

U vazdu{nim borbama sa ameri~kim avionima, sever-

novijetnamski piloti su u po~etku najvi{e koristili lovce

MiG-17. Prva vazdu{na pobeda lova~ke avijacije RV DR Vijet-

nama izvojevana je 4. aprila 1965. iznad Tanh Hoa. Tada su

~etiri lovca MiG-17 uspela da obore dva ameri~ka juri{nika

F-105. Od maja do decembra 1966. godine RV DR Vijetnama us-

pelo je da obori 47 ameri~kih uz gubitak 12 sopstvenih avi o -

na. U ukupno 480 borbi u vazduhu od 1965. do 1972. godine,

severnovijetnamski lovci oborili su 352 ameri~ka aviona a

izgubili 134 sopstvena aviona.

Uspe{an otpor i u vazduhu

kojom je trebalo likvidirati sve vi|enije aktiviste FNO, a

narednog meseca preduzimaju ofanzivu u ju`nim provincijama i u

rejonu Visoravni.

Promena strategije

S obzirom na ve} dostignuti stepen eskalacije i odnos snaga na

rati{tu, re{ewe vi{e nije tra`eno u daqem dovla~ewu vojske iz

metropole i intenzivirawu bombardovawa DR Vijetnama. Umesto to-

ga nova administracija u Va{ingtonu razra|uje Niksonovu guamsku

doktrinu vijetnamizacije rata, koja je imala za ciq da osposobi saj-

gonski re`im i sajgonsku armiju da u {to kra}em roku preuzmu na

sebe glavni teret rata. Da bi se to postiglo, ubrzana je materijalna

i finansijska pomo} sajgonskoj vojsci (u skladu sa doktrinom dolarom

protiv ideje).

U 1972. godini otpo~ela su ponovna `estoka bombardovawa

teritorije DR Vijetnama. Objekti napada ameri~ke avijacije

postaju gradovi u delti Crvene reke i luke u Tonki{kom zalivu,

ali su rezultati bombardovawa bili znatno slabiji zbog

poja~anog dejstva PVO branioca. Obnavqawe vazdu{nih napada

na DR Vijetnam bilo je sra~unato, pre svega, na postizawe poli-

ti~ko-diplomatskog efekta i iznu|ivawe {to ve}ih ustupaka na

pregovorima u Parizu, ali je i ta taktika, kao i ve}ina ranijih,

ubrzo zavr{ila krahom. Posledwih dana marta snage FNO pot-

pomognute snagama DR Vijetnam prelaze u ofanzivu na celom ra -

ti{tu, anga`uju}i gotovo sve svoje efektive. Te`i{te ofa nzive

bi lo je na grupacijama divizij skog nivoa, koje je podr ̀ a vala ar -

tiqerija i avijacija DR Vijetnam, a u pojedinim rejonima bile su

anga`ovane i oklopne jedi ni ce s tenkovima T-34 i T-54. S obzirom

na po stavqene ciqeve i anga`ovane efekte, ofanziva je izvo|ena,

prete`no kombinovanim operacijama i bojevima, gerilska dejstva

imala su pomo}nu ulogu i bila su podre|ena akciji glavnih snaga.

Za SAD i sajgonski re`im ofanziva oslobodila~ke armije uz

sadejstvo snaga Severnog Vijetnama predstavqala je ne samo

strategijsko iznena|ewe, ve} i poraz najve}ih razmera iako je

ofanziva zaustavqena. Ideja o pacifikaciji i vijetnamizaciji

rata do`ivqava kona~ni slom, a zajedno s wom ru{ila se i ce -

lokupna strategijska koncepcija SAD u Indokini. Prvih dana mar-

ta SAD prekidaju ~etvorne mirovne pregovore u Parizu, a 8. maja

miniraju i blokiraju sve luke DR Vijetnama radi presecawa lini-

ja snabdevawa iz inostranstva. Blokada je trebalo da prisili DR

Vijetnam na popu{tawe i prihvatawe ameri~kih uslova (posebno

o repatrijaciji ameri~kih ratnih zarobqenika iz DR Vijetnama i

povla~ewu severnovijetnamskih jedinica iz Ju`nog Vijetnama).

Me|utim, Amerikanci ubrzano povla~e svoje trupe, tako da je ve}

do juna 1972. godine broj ameri~kih vojnika u Ju`nom Vijetnamu

sveden na 49.000 qudi.

Istovremeno s blokadom, nastavqeno je jo{ razornije bom-

bardovawe severnovijetnamske teritorije, ali se i u takvim

uslovima pregovori u Parizu nastavqaju, i kona~no potpisuje spo-

razum 27. januara 1973. godine.

Ameri~ki saveznici u Vijetnamu

Australijska pomo} Ju`nom Vijetnamu, po~etkom 1962. go-

dine, kada ta zemqa u Sajgon {aqe 30 savetnika, zna~io je po~etak

me{awa Australije u sukob u Vijetnamu. Ve} avgusta 1964. godine

RV Australije (RAAF) {aqe u vazduhoplovnu bazu Vung Tau jedan

transportni avion DHC-4A karibu. Kasnije se ta pomo} pove}ava,

uporedo sa sve te`im polo`ajem re`ima u Ju`nom Vijetnamu.

Do po~etka 1965. godine bilo je jasno da se sajgonski re`im

bez pomo}i SAD ne mo`e odr`ati na vlast. Kao deo pomo}i re`imu

u Sajgonu, vlada SAD zatra`ila je saradwu prijateqskih zemaqa.

Australija {aqe svoj 1. bataqon iz sastava 1. kraqevskog austral-

ijskog puka. Taj bataqon }e biti razme{ten ve} u junu 1965. godine,

zajedno sa ameri~kom 173. vazdu{nodesantnom brigadom u provin-

ciji Bijen Hoa. U martu 1966. godine vlada Australije odlu~uje da u

Ju`ni Vijetnam uputi dva bataqona i vazduhoplovnu komponentu

ukqu~uju}i i helikoptere irokez, koji }e biti bazirani u selu Nui

Dat. Na teritoriji Ju`nog Vijetnama stalno je bilo stacionirano

8.500 vojnika, jedan skvadron bombardera kanbera B. Mk-20.

Po~ev od 1967. godine, u blokadi obale Severnog Vijetnama

u~estvuje i jedan razara~ RM Australije. Od kraja 1966. godine u

Ju`nom Vijetnamu anga`ovan je i 6. kraqevski australijski puk. U

Ju`nom Vijetnamu ukupno je slu`bovalo oko 60.000 vojnika Aus-

tralije (ta brojka obuhvata KOV, RV i RM). Tokom anga`ovawa vo-

jnika u Vijetnamu od jula 1962. do decembra 1972. godine, Austral-

ija je imala 521 poginulog vojnika i 3.000 rawenika.

Od jedinica saveznika SAD, najve}u borbenu vrednost imale

su tri divizije marinaca vojske Ju`ne Koreje. Zbog svoje borbene

vrednosti vojnici Ju`ne Koreje tretirani su isto kao i ameri~ki

vojnici. Tokom izvo|ewa borbenih dejstava, wima je avijacija SAD

pru`ala podr{ku kao i svojim jedinicama. U po~etku su ju`nokore-

jski marinci bili naoru`ani pu{kama

7,62 mm M-1 garand i karabinima M-

1A1, da bi ubrzo po dolasku na teri-

toriju Ju`nog Vijetnama primili nove

pu{ke 5,56 mm M-16.

U Ju`nom Vijetnamu bile su anga -

`ovane tri divizije iz sastava marinaca

vojske Ju`ne Koreje i to: divizija Tigar,

divizija Plavi zmaj i divizija Beli kow.

Naro~ito je bila efikasna 9. divizija

zvana Beli kow, koja je od 11. oktobra do

4. novembra 1968. uspela da ubije 382

vojnika 7. bataqona, 18. puka vojske DR

Vi jetnam.

Po~ev od septembra 1963. godine,

na teritoriji Ju`nog Vijetnama slu`bo-

valo je 312.853 vojnika Ju`ne Koreje. U jeku naj`e{}e eskalacije

rata, na tom prostoru ih je bilo oko 50.000. Poginulo je oko 4.000

ju`nokorejskih vojnika.

Doprinos drugih kontingenata (oko 2.000 Filipinaca i 800

vojnika Novog Zelanda) bio je u srazmeri s wihovim brojem.

(Nastavak u slede}em broju)

70 1. jul 2010.

Tokom ofanzive Tet vo|ene su najkrvavije

borbe u ratu. Samo u dve nedeqe ogor~enih bor-

bi ameri~ke trupe imale su oko 1.100 poginulih,

snage Ju`nog Vijetnama oko 2.300 poginulih, a bi-

lo je i oko 12.500 poginulih civila. Napadi su

predstavqali {ok i ko n fu ziju za ameri~ke trupe

u prve dve nedeqe. Ve} posle toga Amerikanci

polagano vra}aju inicijativu i slamaju o{tricu

napada. Snage FNO gube 30.000 boraca,

Amerikanci su imali 2.000 po ginulih a ju`novi-

jetnamska vojska 14.000.

Nalik na Staqingrad

1. jul

Dan Va zdu ho plov nog za vo da „Mo ma

Sta noj lo vi}“. Isto ri jat ovog da na

ve zan je za 1916. go di nu ka da je u

Mi kri po red So lu na for mi ra na

„Aero plan ska ra di o ni ca“ srp ske

voj ske. Od 1. ja nu a ra 1973. ra di o -

ni ca je sme {te na na aero dro mu „Ba -

taj ni ca”, a od 13. de cem bra 1976.

no si na ziv „Mo ma Sta noj lo vi}“.

1. jul

Dan bol ni~ kih ~e ta u voj sci Kra qe -

vi ne Sr bi je. Pre ma Ju li jan skom ka -

len da ru, ko ji je bio va ̀ e }i u Kra -

qe vi ni Sr bi ji, na ovaj dan obe le -

`a va se pra znik Sve tih mu ~e ni ka i

be sre bre ni ka Ko zme i Da mja na.

1. jul 1962.

U Al ̀ i ru odr ̀ an re fe ren dum o ne -

za vi sno sti. Dve go di ne ka sni je Fran -

cu ska je pri zna la ne za vi snost Al ̀ i -

ra.

1. jul 1942

Po ~e la pr va bit ka kod El Ala mej na.

4. jul 1941.

Na sed ni ci Po lit bi roa Cen tral nog

ko mi te ta Ko mu ni sti~ ke par ti je Ju go -

sla vi je u Be o gra du do ne ta je od lu ka

o po kre ta wu ustan ka u Ju go sla vi ji.

Sed ni com je pred se da vao Jo sip Broz

Ti to. Tri da na ka sni je, 7. ju la, na va -

{a ru u Be loj Cr kvi kod Va qe va ju go -

slo ven ski ko mu ni sti ubi li su dvo ji -

cu srp skih `an dar ma.

9. jul 1913.

Po be dom srp ske voj ske nad bu gar -

skom za vr {e na je Bre gal ni~ ka bit ka.

Bit ka je bi la od lu ~u ju }a za po be du

Sr bi je, Cr ne Go re i Gr~ ke u Dru gom

bal kan skom ra tu pro tiv Bu gar ske.

10. jul 1943.

Po ~eo je po mor sko-va zdu {ni de sant

Pe te i Osme sa ve zni~ ke ar mi je na

Si ci li ju.

11. jul 1848.

Po ~e la dvo dnev na Na rod na skup -

{ti na odr ̀ a na u Kra gu jev cu. U to ku

za se da wa na rod ni pred stav ni ci

zah te va li su da se Na rod na skup {ti -

na re dov no sa zi va, da se iz dej stvu je

na sled no kne ̀ ev sko zva we i da se

Tur ci ise le iz Sr bi je. Po ja va li be -

ral nih i gra |an skih ide ja na go ve -

{te na je zah te vom za slo bo dom

{tam pe, uvo |e wem pro por ci o nal nog

po re za, osni va wem tr go va~ kog su da.

11. jul 1844.

Ro |en kraq Pe tar

Ka ra |or |e vi}. Kraq

Sr bi je od 1903. do

1918. go di ne, a za tim

do smr ti 1921. go di -

ne kraq Kra qe vi ne

Sr ba, Hr va ta i Slo -

ve na ca. We go va vla da vi na obe le -

`e na je raz vo jem par la men tar ne de -

mo kra ti je, pri vred nim i kul tur nim

na pret kom.

12. jul

Dan Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske.

Obe le ̀ a va se u znak se }a wa na po -

be du srp skih usta ni ka pod ko man dom

Ka ra |or |a Pe tro vi }a nad Tur ci ma

u bo ju kod Kra qe va 1805. go di ne.

13. jul 1878.

Na kon me sec da na za se da wa u Ber -

li nu je za vr {en kon gres na ko me su

u~e stvo va li pred stav ni ci Ne ma~ ke,

Austro u gar ske, Fran cu ske, Ve li ke

Bri ta ni je, Ita li je i Oto man ske im -

pe ri je. Za stup nik Sr bi je bio je Jo -

van Ri sti}, a u de le ga ci ji eks pe ra ta

bio je Jo van Dra ga {e vi}. Od lu ka ma

kon gre sa Kne ̀ e vi na Sr bi ja je do bi -

la te ri to ri jal no uve }a we i po sta la

ne za vi sna dr ̀ a va. Sr bi ji su pri po -

je ni Ni {ki, Pi rot ski, Vraw ski i To -

pli~ ki okrug.

13. jul 1943.

Po be dom so vjet ske Cr ve ne ar -

mi je nad ne ma~ kim sna ga ma za vr {e -

na je kqu~ na fa za Kur ske bit ke. Naj -

ve }a ten kov ska bit ka u isto ri ji, uz

u~e {}e oko 6.000 ten ko va na obe

stra ne, za vr {e na je 23. av gu sta

1943. po ra zom ne ma~ kih sna ga.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio mr Miqan MILKI]

71

vremeplov

V E R S K I P RA Z N I C I1-15. jula

Pra vo slav ni

3. jul – Pre po dob ni Na um Ohrid ski

5. jul – Pre po dob na Ana sta si ja Srp ska

7. jul – Ro |e we sve tog Jo va na Pre te ~e

– Ivaw dan

11. jul – Sve ti no vo mu ~e ni ci

Da bro bo san ski i Mi le {ev ski

12. jul – Sve ti apo sto li Pe tar i Pa vle

– Pe trov dan

14. jul – Sve ti mu ~e ni ci i be sre bre ni ci

Ko zma i Da mjan

Rimokatoli~ki

5. jul – Sve ti ]i ril i Me to di je,

sla ven ski apo sto li

Muslimanski

8. jul – Lej le tu l Israi ve Mi rax

SVETI APOSTOLI PETAR I PAVLE

Sve ti apo stol

Pe tar ro |en je u Vit -

sa i di, bio je ri bar i

pr vo se zvao Si mon.

Go spod mu je dao ime

Kif, ili Pe tar. On je

pr vi od u~e ni ka ja sno

iz ra zio ve ru u Go spo -

da Isu sa Hri sta re -

kav {i: „Ti si Hri -

stos, sin Bo ga `i vo -

ga”. We go va se ve ra

po ste pe no utvr |i va -

la, jer ka da je Go spod

iz ve den pred sud, Pe tar ga se tri pu ta od re kao,

ali se ka sni je te {ko po ka jao i po stao ne u stra {i -

vi pro po ved nik Je van |e qa. Po sle jed ne we go ve

be se de tri hi qa de qu di se pre o bra ti lo u hri -

{}an sku ve ru. Pro po ve dao je u Pa le sti ni, Ma loj

Azi ji, Ili ri ku, Ita li ji. Po ma gao je i ve rom is ce -

qi vao qu de.

Po za po ve sti ca ra Ne ro na Pe tar je ra za pet

na krst, a on sam mo lio je xe la te da ga rasp nu gla -

vom okre nu tom na do le, sma tra ju }i se be ne do stoj -

nim da umre kao we gov Go spod.

Sve ti apo stol Pa vle ro |en je u Tar su i zvao

se Sa vle. Bio je fa ri sej i pro go ni teq hri {}a na.

Ka da se ~u de sno pre o bra tio u ve ru po stao je apo -

stol i va tre ni po bor nik i pro po ved nik Je van |e qa.

Mno go je stra dao i str pqi vo pod no sio mu ke go vo -

re }i: „Ne `i vim ja, ne go Hri stos `i vi u me ni”. Po -

se ~en je u Ri mu u vre me ca ra Ne ro na.

Z a v r { e n o T r e } e s p o r t s k o p r v e n s t v o V o j s k e S r b i j e

^

Najboqa ekipa

Kopnene vojske

esti ta ju }i p obedn i~k oj ekipi – takmi~ ar ima iz Kopne ne voj sk e, i Vo jnoj ak ad emi -

ji, or ga nizat or u prve ns tva, na~elnik Ge ne ral{t ab a Voj sk e Srbije general- po tp -

ukovn ik Mi loj e Mil eti } naja vio je da }e s led e} e go dine dom a}in sportskog tak-

mi~ewa biti Komanda Vazduhoplovstva i protivazduhoplovne odbrane.

Sporti sti su se tak mi ~i li u se dam sport skih di sci pli na. U najzahtevnijoj vojni~ koj di-

sciplini – vojnom vi{eboju, najvi{e uspeha imala je ekipa Komande za obuku. Dru -

gi su bi li vi {e boj ci Mi ni star stva od bra ne, a pri pad ni ci Kop ne ne voj ske su u

toj di sci pli ni iz vo je va li tre }u po zi ci ju.

Ka da je re~ o ekip nom pla sma nu, naj mir ni ju ru ku i naj o {tri je oko ima li su strel -

ci Kop ne ne voj ske. Dru go me sto iz bo ri li su strel ci ti ma Mi ni star stva od bra ne, dok

su tre }i bi li spor ti sti Ko man de za obu ku.

^la no vi ti ma Kop ne ne voj ske po ka za li su se i kao od li~ ni od boj ka {i, za u zev {i

pr vo me sto, dru go pla si ra ni su bi li pri pad ni ci Ko man de za obu ku, a sle di li su ih

tak mi ~a ri ViP VO. Naj bo qi re zul tat u fut sa lu ostva ri la je eki pa Mi ni star stva od -

Na Tre}em sportskom prvenstvu Vojske Srbije ekipa Kopnene vojske je

osvojila prvo mesto, tre}i put za redom.

Vo|a sportske ekipe KoV pukovnik Slavoqub An|elkovi} isti~e da se

kod takmi~ara zapa`ala velika motivisanost i ̀ eqa da se na pravi na~in

reprezentuje Kopnena vojska i svoja jedinica.

Tehni~ki rukovodilac Dejan Simi} ka`e da je ekipa KoV imala 170

takmi~ara, te da su u wenom sastavu najzastupqeniji bili pripadnici Spe-

cijalne brigade. U sastavu se prvi put na{lo i {est pripadnica lep{eg

pola.

Najboqi rezultati su ostvareni u streqa{tvu, gde je i mu{ka i `en-

ska ekipa zauzele prvo mesto, orijentiringu i odbojci, dok me|u pojedinci-

ma treba izdvojiti strelce kapetana Sa{u Petrovi}a i starijeg vodnika

prve klase Slavoquba Aleksi}a, pobednika u orijentiringu kapetana Mi-

lovana Mili}a, najbr`eg ~oveka u VS starijeg vodnika Dalibora Stanko-

vi}a, kugla{a majora Zorana Jak{i}a i xudiste starije vodnike Darka

Damwanovi}a i Jo`efa \ertija i profesionalnog vojnika Milovana Sa-

vanovi}a. Z. M.

Sportska ekipa Kopnene vojske

Progla {e wem po bed ni ka i

do de lom pri zna wa za po stig nu te

re zul ta te na Voj noj aka de mi ji, 13.

ju na sve ~a no je za tvo re no Tre }e

sport sko pr ven stvo Voj ske Sr bi je.

Sve u kup ni po bed nik tak mi ~e wa je

eki pa Kop ne ne voj ske. Sre br na

od li~ ja, po sle ~e tvo ro dnev ne

ma ni fe sta ci je, pri pa la su eki pi

Ko man de za obu ku. Tre }u po zi ci ju

za u ze la je eki pa Mi ni star stva

od bra ne. Sle di li su pri pad ni ci

Va zdu ho plov stva i

pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne, dok

je eki pa Ge ne ral {ta ba osvo ji la

pe to me sto.

72 1. jul 2010.

U~esnici su tokom ~ etiri dana nadmetawa pokazali zavidnu

mo ti visanost za po stizawe najboqih rezultata, a

vi {e od 400 ta kmi~ara u spo rtskom i fer nadmetawu odmerilo je s-

nage u sedam disciplina, {to potvr|uje, kako je naglasio, da sport i

fizi~ko vaspitawe u na{oj vojsci zauzimaju mesto koje im pripada.

„Sportsko prvenstvo je izuzetno zna~ajno jer je na sva ~etiri

nivoa takmi~ewa u~estvovalo vi{e od sedam hiqada pripadnika

Vojske Srbije“, rekao je general Mileti}, nagla{avaju}i da su to

aktivnosti kojima se u zna~ajnoj meri ja~a fizi~ ka spremnost i, isto-

vremeno, promovi{e sport u Vojsci.

bra ne, ne {to ma we go lo va pri mi li su fud ba le ri Kop ne ne voj ske, a

eki pi ViP VO pri pao je bron za ni pe har.

Vi tri ne Ko man de za obu ku kra si }e, po red osta lih, i tro fej za

naj u spe {ni je atle ti ~a re ovo go di {weg pr ven stva Voj ske Sr bi je. Dru -

go me sto ostva ri li su atle ti ~a ri Mi ni star stva od bra ne, a od mah

iza wih po osvo je nim po e ni ma bi li su atle ti ~a ri Kop ne ne voj ske.

U~e sn ici pr ve nstv a takmi ~il i su se i u xud ou, gde s u na jboqe

rezul ta te ostvar ili xu di sti Mi nistarstva odbrane . Sreb rn im

odli ~je m zakitil i su se xud is ti iz tim a K op nene vojsk e, a tre}i s u

bili t akmi~ari Kom ande za o bu ku.

N a stazam a za ori je ntiring u To p~ id ersko j { umi najbo qe su se

sn a{li ta kmi ~ar i Kopnen e vo jske, pr atili su ih takmi ~ar i Ko mande

za ob uku, a i ekipa Gener al{taba je p ok azala za vi dnu spo so bn ost

or ij entisa wa u pro st oru zauzev{i tre}e mesto.

Za tvaraju} i ovogodi{we ta k mi~ ewe, general Mileti} istak -

ao je da je sportsk o prve ns tvo p rerasl o u tradi ci on alne spo rtske

i gr e Vojske Srb ije .

Tre}a ~eta Petog bataqona vojne policije, loci-

rana u Kraqevu, slavi starijeg vodnika prve klase

Slavoquba Aleksi}a zbog velikog uspeha na vojnom

sportskom prvenstvu. Aktivno se bavio streqa{tvom,

do svoje osamnaeste godine, u kragujeva~kom stre -

qa~kom klubu „Heroj \ura Dimitrijevi}” i za to vreme

osvojio dve vice{ampionske titule nekada{we Jugo-

slavije u ga|awu iz standardne vazdu{ne pu{ke, vi{e

turnira i prvenstava.

Po wegovim re~ima, prvo mesto u streqa{tvu, di-

sciplina automatska pu{ka, plod je wegove spremnosti

i iskustva. „Ve} posle prve serije”, ka`e Aleksi},

„stekao sam veliku prednost od 11 krugova, koju sam u

drugoj uve}ao”.

Prednost uskustva

SPORT

74

Za stav ni ci pr ve kla se Pre drag To li mir, fla u ti sta u Umet ni~ -

kom an sam blu „Sta ni slav Bi ni~ ki”, i Da vor Ze le ni ka, kla ri ne ti -

sta Re pre zen ta tiv nog or ke stra Gar de, ko le ge i dru go vi ko je, po red

qu ba vi pre ma mu zi ci, po ve zu je i za jed ni~ ki ho bi – pla ni na re we,

spre ma ju se da od 12. do 22. ju la osvo je pet naj zna ~aj ni jih evrop skih

vr ho va, me |u ko ji ma je i Mon Blan, naj vi {i u Evro pi.

U sa sta vu eks pe di ci je, ko ju je or ga ni zo va lo Pla ni nar sko dru -

{tvo „Ko mo vi” iz Pod go ri ce, po red za stav ni ka To li mi ra i Ze le ni -

ke, jo{ je 15 pla ni na ra iz Cr ne Go re. Pr va sta ni ca eks pe di ci je bi -

}e u Slo ve ni ji, gde }e se pla ni na ri po pe ti na vrh Je lo vec, ko ji ni je

naj vi {i u toj ze mqi, ali je teh ni~ ki naj zah tev ni ji, za tim se osva ja

Gro sglok ner u Austri ji. Sle di Grand Pa ra di zo u Ita li ji, a za tim }e

se u [vaj car skoj al pi ni sti ustre mi ti na Mon te Ro sa. Na kra ju, pla -

ni nar sko ume }e po ka za }e osva ja ju }i i Mon Blan, u Fran cu skoj.

Po sle za jed ni~ kih pla ni na re wa {i rom Sr bi je i Cr ne Go re,

osva ja wa Tri gla va i vr ho va du` Kar pa ta, po hod na naj vi {e i naj zah -

tev ni je vr ho ve Evro pe na met nuo se kao iza zov pla ni na ri ma iz qu -

ba vi, a mu zi ~a ri ma po obra zo va wu. Za dva na e sto dnev no pla ni na -

re we ko je im pred sto ji neo p hod ne su i in ten ziv ne fi zi~ ke, ali i

psi hi~ ke pri pre me.

„Pla ni nar pr ven stve no tre ba da bu de zdrav, a uz to do bra

kon di ci ja do pri no si lak {em sa vla da va wu uspo na“, na gla {a va za -

stav nik To li mir, ob ja {wa va ju }i da ra stom nad mor ske vi si ne po ne -

sta je ki se o ni ka, pa se pla ni na ri te ̀ e kre }u i br ̀ e uma ra ju.

Bo ra vak u pri ro di su {ti na je tog ho bi ja, a pre ma pri zna wu

al pi ni ste To li mi ra, qu bav pre ma pla ni na re wu raz vi ja la se po ste -

pe no. Ma si ve je za vo leo jo{ kao de ~ak. Ka da se pre du ̀ e od de ce ni -

je ozbiq no po sve tio pla ni na re wu, sva ki go di {wi od mor ko ri stio

je za osva ja we vr ho va. Ka ko pri ~a, pla ni na re we ima pre po zna tqi -

ve ~a ri, a sva ka eks pe di ci ja je dru ga ~i ja. No }i i tre nu ci pre da ha u

ma si vu pro vo de se u pla ni nar skim do mo vi ma, po ne kad u {a to ru ili

na sne gu.

„Ko iskre no vo li al pi ni zam, ni je mu te {ko da spa va na 20 ste -

pe ni is pod nu le u {a to ru“, ka ̀ e za stav nik To li mir i na gla {a va da

u tim tre nu ci ma ne ma ner vi ra wa, jer se ta ko tro {i dra go ce na ener -

gi ja. „Is ku sni pla ni na ri zna ju“, pod se }a on, „da je, po red do bre

opre me i od lu~ no sti, neo p hod no pri la go di ti se pla ni ni i we noj na -

ra vi.“

„Ka da se do seg ne vrh, umor se br zo za bo ra vqa, a sre }a je pr -

vo ose }a we ko je se ja vqa. Ka da pr vo bit no uz bu |e we spla sne, mo ̀ e

da se oslu {ne ti {i na. Ne ma qu di, sa mo pti ce i ve tar. Po po vrat ku

s pla ni ne“, pre ma re ~i ma al pi ni ste, „~o vek na u ~i da, pre sve ga, bu -

de op ti mi sta i da na ne pri li ke ko je mu se is pre ~e na pu tu do vr ha

po sma tra kao iza zov, a ne kao smet wu.“

B. MI QI]

1. jul 2010

V o j n i m u z i ~ a r i

u p o h o d u n a M o n B l a n

Novi vrhovi

Na~elnik General{taba izrazio je ube|ewe da je Tre}e sport-

sko prvenstvo Vojske Srbije ostvarilo postavqeni ciq. Ta ko |e, is -

ta kao je da su po red ekip nih, na pr ven stvu ostva re ni i zna ~aj ni po -

je di na~ ni re zul ta ti, a ti po je din ci, ka ko je na ja vio ge ne ral Mi le -

ti}, na red ne go di ne pred sta vqa }e Mi ni star stvo od bra ne i Voj sku

Sr bi je na do ma }im i me |u na rod nim sport skim ma ni fe sta ci ja ma.

Biqana MIQI]

Nikola DRA!@OVI]

Snimio Du{an ATLAGI]

U svojoj Specijalnoj brigade, kapetan Sa{a Pe-

trovi} obavqa du`nost komandira voda u protivterori-

sti~kom bataqonu, a streqa{tvom se profesionalno ba-

vi od 2003. godine u sportskoj dru`ini „Pan~evo 1813”.

Sa{a je prvak Srbije u ga|awu iz pi{toqa i no-

silac dr`avnog rekorda za 2007. godinu, dok je pro{le

godine osvojio vice{ampionsku titulu. Ovi uspesi

omogu}ili su mu da u~estvuje na svetskom vojnom prvenstvu,

a kao reprezentativac Srbije takmi~io se i na Evropskom

prvenstvu. „Na sportskom prvenstvu VS bila je velika

konkurencija”, ka`e kapetan Sa{a Petrovi}, poznat po

nadimku Mamba. „Imao sam sre}e da mi je forma tako tem-

pirana da u pravom trenutku budem najboqi. Posebno sam

ponosan zbog novog rekorda sportskih vojnih prvenstava

od 543 kruga”.

Mamba precizno puca

Ka det Bra ni slav To {i} iz eki pe Mi ni star stva od bra ne

u~e stvo vao je na sport skom pr ven stvu u voj nom vi {e bo ju, di sci -

pli na ma stre qa {tvo i sa vla da va we pre pre ka na voj nom po li go -

nu, gde je po sti gao naj bo qi re zul tat – pre pre ke je pre {ao za 1.26

mi nu ta. U~e stvo vao je i u ba ca wu bom be u me tu i daq, pli va wu na

50 me ta ra i na kro su od 4.000 me ta ra.

„Na pr ven stvu je bi lo do brih tak mi ~a ra, kon ku ren ci ja je

bi la ja ka, a eki pa Mi ni star stva od bra ne ostva ri la je zna ~aj ne

re zul ta te. Obo re ni su broj ni ekip ni i li~ ni re kor di“, ka ̀ e ka -

det To {i}.

Ga |a we iz auto mat ske pu {ke ka pe ta nu Sa {i Ili }u, iz eki pe

ViP VO, osta }e u le pom se }a wu.

„Osvo ji li smo tre }e me sto, ali po sle dve go di ne stag ni ra -

wa, ono nam je dra go kao da smo osvo ji li pr vo“, is ti ~e ka pe tan

Ili}, do da ju }i da je do brom re zul ta tu, uz kva li tet ne pri pre me,

do pri ne lo i dru gar stvo u eki pi.

Vod nik Mi ro slav Bo jo vi} iz ti ma Cen tar za obu ku ViP VO,

ko ji je u~e stvo vao u atlet skim di sci pli na ma – tr ~a we na 100 me -

ta ra i skok udaq, za hva lio je svi ma ko ji su do {li da bo dre tak -

mi ~a re, is ti ~u }i da su upra vo zbog sport ske at mos fe re na tri -

bi na ma i ostva re ni do bri re zul ta ti.

„U tr ci na sto me ta ra osvo jio sam ~e tvr to me sto, a u sko ku

udaq po be dio sam re zul ta tom 6.84 me ta ra, {to je moj li~ ni re -

kord“, ka ̀ e atle ti ~ar Bo jo vi} i do da je, „sko ~io sam ~e ti ri san -

ti me tra da qe, {to je bi lo do voq no da ko le ga ma, ali i se bi po -

sta vim iza zov za sle de }e pr ven stvo.“

Za me nik na ~el ni ka Cen tra za sport sko i fi zi~ ko vas pi ta -

we Voj ne aka de mi je pro fe sor Dra gan Stre li} ka ̀ e da su za Uni -

ver zi ja du 2009. go di ne ulo ̀ e na zna ~aj na sred stva da se na Voj -

noj aka de mi ji na pra vi je dan od naj bo qih te re na za stre li ~ar st-

vo u Evro pi.

„Stre li ~ar stvo je tra di ci o nal na voj na ve {ti na, bez ob zi -

ra na to {to se, osim u spe ci jal nim sna ga ma, ne pri me wu je u po -

treb noj me ri u voj sci. Za to na {e ka det ki we i ka de te u~i mo ve -

{ti ni stre li ~ar stva. Oni na taj na ~in sti ~u od go vor nost, sta -

bil nost i neo p hod nu fi zi~ ku sprem nost“, na gla sio je pro fe sor

Stre li}.

Utisci pobednika...

75

NA NEO D RE \E NO VRE ME:

Π1) dva (2) le ka ra spe ci ja li sta ra di o lo gi je, VSS,

Π2) je dan (1) le kar spe ci ja li sta ne u rop si hi ja tri je, VSS,

Π3) je dan (1) le kar spe ci ja li sta gi ne ko lo gi je i aku {er stva, VSS,

Π4) je dan (1) le kar spe ci ja li sta in ter ne me di ci ne, VSS,

Π5) je dan (1) le kar spe ci ja li sta der ma to ve ne ro lo gi je, VSS i

Π6) je dan (1) le kar spe ci ja li sta op {te me di ci ne, VSS.

NA OD RE \E NO VRE ME:

Π7) se dam (7) le ka ra sa za vr {e nim me di cin skim fa kul te tom,

VSS,

Œ 8) je dan (1) far ma ce ut–bi o he mi ~ar sa za vr {e nim far ma ce ut -

skim fa kul te tom, VSS,

Π9) dva (2) vi {a me di cin ska teh ni ~a ra, smer fi zi o te ra pe ut,

V[S,

Π10) dva (2) vi {a me di cin ska teh ni ~a ra, op {ti smer, V[S,

Π11) dva (2) me di cin ska teh ni ~a ra, smer fi zi o te ra pe ut, SSS,

Π12) se dam (7) me di cin skih teh ni ~a ra, op {ti smer, SSS,

Π13) dva (2) me di cin ska teh ni ~a ra, smer la bo ra to rij ski, SSS,

Π14) dva (2) ru ko va o ca par nih ko tlo va sa ATK, KV i

Œ 15) pet (5) rad ni ka za odr ̀ a va we ~i sto }e, PKV.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su kan di da ti dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la

za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za

ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– da ima ju ade kvat nu stru~ nu spre mu za rad no me sto za ko je kon ku -

ri {u,

– da su zdrav stve no spo sob ni za du ̀ no sti u Mi ni star stvu od bra -

ne i Voj sci Sr bi je,

– da su od slu ̀ i li voj ni rok sa oru` jem (kan di da ti mu {kog po la) i

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga nu zbog

te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

a)

– za rad no me sto pod red nim bro jem 1. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz ra di o lo gi je,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 2. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz ne u rop si hi ja tri je,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 3. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz gi ne ko lo gi je i aku {er stva,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 4. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz in ter ne me di ci ne,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 5. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz der ma to ve ne ro lo gi je,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 6. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz op {te me di ci ne,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 7. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 8. za vr {en far ma ce ut ski

fa kul tet,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 9. za vr {e na vi {a me di cin -

ska {ko la, smer fi zi o te ra pe ut,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 10. za vr {e na vi {a me di cin -

ska {ko la op {teg sme ra,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 11. za vr {e na sred wa me di -

cin ska {ko la, smer fi zi o te ra pe ut,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 12. za vr {e na sred wa me di -

cin ska {ko la, me di cin ska se stra – teh ni ~ar op {teg sme ra,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 13. za vr {e na sred wa me di -

cin ska {ko la, smer la bo ra to rij ski teh ni ~ar,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 14. za vr {e na sred wa {ko la

usme re nog obra zo va wa, obra zov nog pro fi la ru ko va lac par nih ko tlo -

va sa po lo ̀ e nim ATK is pi tom i

– za rad no me sto pod red nim bro jem 15. za vr {e na osnov na {ko la.

b) Za rad na me sta pod red nim bro je vi ma

1–13. po lo ̀ en stru~ ni is pit.

Pre pri je ma u rad ni od nos za kan di da te ko ji is pu wa va ju uslo ve

kon kur sa i u|u u naj u ̀ i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla snost, bi }e iz vr -

{e na bez bed no sna pro ve ra.

Na ~in kon ku ri sa wa

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa, uz

pri ja vu pri la ̀ u sle de }e do ka ze:

– pri ja va sa bi o gra fi jom ili CV, i na vo di ma o do sa da {wem rad -

nom is ku stvu,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re ne fo to ko pi je di plo me o za vr {e noj sred woj {ko li i fa -

kul te tu,

– do kaz o po lo ̀ e nom stru~ nom is pi tu,

– uve re we nad le ̀ nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri vi~ -

ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti,

– uve re we nad le ̀ nog MUP-a da kan di dat ni je kri vi~ no osu |i van

ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti,

– za kan di da te mu {kog po la po tvr du o re gu li sa noj oba ve zi u je di -

ni ca ma Voj ske Sr bi je.

Na ve de na do ku men ta po treb no je pri lo ̀ i ti u ori gi na lu ili kao

ove re nu fo to ko pi ju. Iz vod i uve re wa ko ja se pri la ̀ u uz mol be ne mo -

gu bi ti sta ri ji od 6 ({est) me se ci.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Cen tar voj -

no me di cin skih usta no va, Pa ste ro va 3, Be o grad, sa na zna kom „Za kon -

kurs za pri jem u slu ̀ bu“, po {tom pre po ru ~e no ili li~ no na de lo vod -

stvu Cen tra voj no me di cin skih usta no va, 3. sprat.

Pri ja ve uz ko je ni su pri lo ̀ e ni svi po treb ni do ka zi u ori gi na lu

ili fo to ko pi ji ove re noj u op {ti ni ili su du, kao i ne pot pu ne, ne ra zu -

mqi ve i ne bla go vre me ne ne }e bi ti raz ma tra ne.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est da na od da na ob ja vqi va wa).

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

UPRA VA ZA KA DRO VE

ras pi su je

KONKURS

za po pu nu rad nih me sta u Voj no me di cin skom

cen tru No vi Sad, pri je mom li ca iz gra |an stva u

svoj stvu voj nih slu ̀ be ni ka i voj nih na me {te ni ka

NA NEO D RE \E NO VRE ME:

Π1) je dan (1) le kar spe ci ja li sta uro lo gi je, VSS,

Π2) je dan (1) le kar spe ci ja li sta of tal mo lo gi je, VSS

Π3) je dan (1) le kar spe ci ja li sta oto ri no la rin go lo gi je, VSS i

Π4) je dan (1) le kar spe ci ja li sta ra di o lo gi je, VSS.

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

Raspisuje

KONKURSza po pu nu rad nih me sta u Cen tru

voj no me di cin skih usta no va Be o grad,

pri je mom li ca iz gra |an stva u svoj stvu voj nih

slu ̀ be ni ka i voj nih na me {te ni ka

1. jul 2010.76

NA OD RE \E NO VRE ME:

Π5) dva (2) le ka ra sa za vr {e nim me di cin skim fa kul te tom,

VSS,

Π6) je dan (1) sto ma to log sa za vr {e nim sto ma to lo {kim fa kul -

te tom, VSS,

Π7) je dan (1) prav nik, sa za vr {e nim prav nim fa kul te tom, VSS,

Π8) je dan (1) vi {i me di cin ski teh ni ~ar Рop {ti smer, V[S,

Π9) de vet (9) me di cin skih teh ni ~a ra Рop {ti smer, SSS,

Π10) je dan (1) me di cin ski teh ni ~ar Рla bo ra to rij ski smer,

SSS,

Π11) je dan (1) vi {i ra di o lo {ki teh ni ~ar, V[S,

Π12) je dan (1) sto ma to lo {ki teh ni ~ar, SSS,

Π13) je dan (1) zub ni teh ni ~ar na me ta lu, SSS,

Π14) je dan (1) kro ja~, KV i

Œ 15) je dan (1) rad nik za odr ̀ a va we ~i sto }e, PKV.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su kan di da ti dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la

za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za

ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– da ima ju ade kvat nu stru~ nu spre mu za rad no me sto za ko je kon ku -

ri {u,

– da su zdrav stve no spo sob ni za du ̀ no sti u Mi ni star stvu od bra -

ne i Voj sci Sr bi je,

– da su od slu ̀ i li voj ni rok sa oru` jem (kan di da ti mu {kog po la) i

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga nu zbog

te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

a)

– za rad no me sto pod red nim bro jem 1. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz uro lo gi je,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 2. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz of tal mo lo gi je,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 3. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz oto ri no la rin go lo gi je,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 4. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet i spe ci ja li za ci ja iz ra di o lo gi je,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 5. za vr {en me di cin ski fa -

kul tet,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 6. za vr {en sto ma to lo {ki

fa kul tet,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 7. za vr {en prav ni fa kul tet,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 8. za vr {e na vi {a me di cin -

ska {ko la, smer op {ti,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 9. za vr {e na sred wa me di -

cin ska {ko la op {teg sme ra,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 10. za vr {e na sred wa me di -

cin ska {ko la, smer la bo ra to rij ski,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 11. za vr {e na vi {a me di cin -

ska {ko la, ra di o lo {ki teh ni ~ar,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 12. za vr {e na sred wa me di -

cin ska {ko la, sto ma to lo {ki teh ni ~ar,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 13. za vr {e na zub no-teh ni~ -

ka {ko la,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 14. za vr {e na sred wa {ko la

usme re nog obra zo va wa, obra zov nog pro fi la kro ja~ i

– za rad no me sto pod red nim bro jem 15. za vr {e na osnov na {ko la.

b) Za rad na me sta pod red nim bro je vi ma 1–13. po lo -

`en stru~ ni is pit.

Pre pri je ma u rad ni od nos za kan di da te ko ji is pu wa va ju uslo ve

kon kur sa i u|u u naj u ̀ i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla snost, bi }e iz vr -

{e na bez bed no sna pro ve ra.

Na ~in kon ku ri sa wa

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa, uz

pri ja vu pri la ̀ u sle de }e do ka ze:

– pri ja va sa bi o gra fi jom ili CV, i na vo di ma o do sa da {wem rad -

nom is ku stvu,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re ne fo to ko pi je di plo me o za vr {e noj sred woj {ko li i fa -

kul te tu,

– do kaz o po lo ̀ e nom stru~ nom is pi tu,

– uve re we nad le ̀ nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri vi~ -

ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti,

– uve re we nad le ̀ nog MUP-a da kan di dat ni je kri vi~ no osu |i van

ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti,

– za kan di da te mu {kog po la po tvr du o re gu li sa noj oba ve zi u je di -

ni ca ma Voj ske Sr bi je.

Na ve de na do ku men ta po treb no je pri lo ̀ i ti u ori gi na lu ili kao

ove re nu fo to ko pi ju. Iz vod i uve re wa ko ja se pri la ̀ u uz mol be ne mo -

gu bi ti sta ri ji od 6 ({est) me se ci.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj no me di -

cin ski cen tar No vi Sad, Trg Vla di ke Ni ko la ja 5 Pe tro va ra din – No vi

Sad, sa na zna kom „Za kon kurs za pri jem u slu ̀ bu“, po {tom pre po ru ~e -

no ili li~ no na de lo vod stvu Voj no me di cin skog cen tra No vi Sad.

Pri ja ve uz ko je ni su pri lo ̀ e ni svi po treb ni do ka zi u ori gi na lu

ili fo to ko pi ji ove re noj u op {ti ni ili su du, kao i ne pot pu ne, ne ra zu -

mqi ve i ne bla go vre me ne ne }e bi ti raz ma tra ne.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est da na od da na ob ja vqi va wa).

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

UPRA VA ZA KA DRO VE

ras pi su je

KONKURSza po pu nu rad nih me sta u Voj noj bol ni ci Ni{,

pri je mom li ca iz gra |an stva u svoj stvu

voj nih slu ̀ be ni ka

NA OD RE \E NO VRE ME:

Π1) je dan (1) far ma ce ut, sa za vr {e nim far ma ce ut skim fa kul -

te tom, VSS,

Π2) tri (3) vi {a me di cin ska teh ni ~a ra Рop {ti smer, V[S,

Π3) ~e ti ri (4) me di cin ska se stra Рteh ni ~ar Рop {ti smer, SSS.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su kan di da ti dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la

za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za

ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– da ima ju ade kvat nu stru~ nu spre mu za rad no me sto za ko je kon ku -

ri {u,

– da su zdrav stve no spo sob ni za du ̀ no sti u Mi ni star stvu od bra -

ne i Voj sci Sr bi je,

– da su od slu ̀ i li voj ni rok sa oru` jem (kan di da ti mu {kog po la) i

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga nu zbog

te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

a)

– za rad no me sto pod red nim bro jem 1. za vr {en far ma ce ut ski

fa kul tet,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 2. za vr {e na vi {a me di cin -

ska {ko la op {teg sme ra,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 3. za vr {e na sred wa me di -

cin ska {ko la.

77

b) Za rad na me sta pod red nim bro je vi ma

1–3. po lo ̀ en stru~ ni is pit.

Pre pri je ma u rad ni od nos za kan di da te ko ji is pu wa va ju uslo ve

kon kur sa i u|u u naj u ̀ i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla snost, bi }e iz vr -

{e na bez bed no sna pro ve ra.

Na ~in kon ku ri sa wa

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa, uz

pri ja vu pri la ̀ u sle de }e do ka ze:

– pri ja va sa bi o gra fi jom ili CV, i na vo di ma o do sa da {wem rad -

nom is ku stvu,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re ne fo to ko pi je di plo me o za vr {e noj sred woj {ko li i fa -

kul te tu,

– do kaz o po lo ̀ e nom stru~ nom is pi tu,

– uve re we nad le ̀ nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri vi~ -

ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti,

– uve re we nad le ̀ nog MUP-a da kan di dat ni je kri vi~ no osu |i van

ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti,

– za kan di da te mu {kog po la po tvr du o re gu li sa noj oba ve zi u je di -

ni ca ma Voj ske Sr bi je.

Na ve de na do ku men ta po treb no je pri lo ̀ i ti u ori gi na lu ili kao

ove re nu fo to ko pi ju. Iz vod i uve re wa ko ja se pri la ̀ u uz mol be ne mo -

gu bi ti sta ri ji od 6 ({est) me se ci.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj na bol -

ni ca Ni{, Bu le var dr Zo ra na \in |i }a bb, Ni{, sa na zna kom „Za kon -

kurs za pri jem u slu ̀ bu“, po {tom pre po ru ~e no ili li~ no na de lo vod -

stvu Voj ne bol ni ce Ni{.

Pri ja ve uz ko je ni su pri lo ̀ e ni svi po treb ni do ka zi u ori gi na lu

ili fo to ko pi ji ove re noj u op {ti ni ili su du, kao i ne pot pu ne, ne ra zu -

mqi ve i ne bla go vre me ne ne }e bi ti raz ma tra ne.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est da na od da na ob ja vqi va wa).

Susret 40. klase

Sredwe vojne {kole KoV

Povodom 15 godina od zavr{etka {kolovawa, pitomci 40.

klase Sredwe vojne {kole KoV organizuju 24. jula proslavu. Za

u~e{}e je potrebno uplatiti 3.000,00 dinara na teku}i ra~un

broj 160-3710200003193-76. U svrhu uplate upisati ime i

prezime, a primalac je Aleksandar Stanojevi}.

Kontakt telefoni: Neboj{a Mileti} 23-816, 064/8080-

105, Aleksandar Stanojevi} (Glavowa) 064/8111-849.

16. klasa Artiqerijske

podoficirske {kole

Pozivaju se polaznici i profesori 16. klase Artiqeri-

jske podoficirske {kole, koji su se {kolovali od 1967. do

1970. u Zadru, da se jave radi organizovawa dru`ewa povodom

obele`avawa 40 godina od zavr{etka {kolovawa. Susret bi se

odr`ao 20. jula u Beogradu, u Domu Vojske Srbije, u 13 ~asova.

Kontakt – Du{an Stevanovi} Stefke 064-236-12-32.

MALI OGLASI

78 1. jul 2010.

5. lo gi sti~ ki ba ta qon

Œ Be o grad, Kne ̀ e vac – Voj na po {ta 5078-2 Kne -

`e vac – Be o grad (ul. Oslo bo |e wa br. 30, Kne ̀ e vac)

– me ha ni ~ar za mu ni ci ju i MES

– me ha ni ~ar za ra ket nu teh ni ku

ΠBe o grad РVoj na po {ta 5078-4 Be o grad (ul.

Gar dij ska bb, Be o grad)

– gra |e vin ski li mar

ΠBe o grad РVoj na po {ta 5078-5 Be o grad (ul.

Gar dij ska bb, Be o grad)

– li mar

– in sta la ter vo do vo da i ka na li za ci je

Bri ga du ve ze

ΠBe o grad РVoj na po {ta 1402 Be o grad (ul. Gar -

dij ska 5, Be o grad)

– te le prin te rist – vo za~

– ra dio-re le jac

– ra dio-re le jac – vo za~

– ra dio-te le prin te ri sta

– ra dio-te le prin te rist – vo za~

– te le fo ni sta-li ni ja{

– te le fo ni sta-li ni ja{ – vo za~

– elek tro me ha ni ~ar

ΠGor wi Mi la no vac РVoj na po {ta 1402-4 Gor wi

Mi la no vac (ul. Kne za Alek san dra 59, G. Mi la no vac)

– ra dio-re le jac

– ra dio-re le jac – vo za~

– ra dio-te le prin te ri sta – vo za~

ΠNo vi Sad РVoj na po {ta 6870-3 No vi Sad (ul.

Du nav ska 33, No vi Sad)

– vo za~

ΠSme de re vo РVoj na po {ta 6870-4/3 Sme de re vo

(ul. Ko lar ska 43, Be o grad)

– ra dio-re le jac

ΠBe o grad РVoj na po {ta 6870-8 Be o grad (ul. Ra -

{ka 2, Be o grad)

– ku var

ΠU`i ce РVoj na po {ta 6870-9 U`i ce (ul. Za -

bu~ je bb, U`i ce)

– ku var

Gar du

ΠBe o grad РVoj na po {ta 2279 Be o grad (ul. Jo va -

na Ma ri no vi }a bb, Be o grad)

– stre lac

ΠBe o grad РVoj na po {ta 2281 Be o grad (ul. Jo va -

na Ma ri no vi }a bb, Be o grad)

– voj ni po li ca jac

ΠBe o grad РVoj na po {ta 2289 Be o grad (ul. Jo va -

na Ma ri no vi }a bb, Be o grad)

– vo za~-po slu ̀ i lac in ̀ i we rij skih ma {i na

– vo za~-po slu ̀ i lac ro vo ko pa ~a

– me ha ni ~ar za mu ni ci ju i MES

– me ha ni ~ar za po gon sku opre mu

ΠBe o grad РVoj na po {ta 5076 Be o grad (ul. Ra -

{ka bb)

– stre lac

1. bri ga du Kop ne ne voj ske

ΠPan ~e vo РVoj na po {ta 1407 Pan ~e vo (ul. Ba -

va ni {tan ski put bb, Pan ~e vo)

– ni {an xi ja

– po slu ̀ i lac

– ni {an xi ja na MB 120 mm

– po slu ̀ i lac na MB 120 mm

– po slu ̀ i lac POLK 9K111

ΠSrem ska Mi tro vi ca РVoj na po {ta 1417 Srem ska

Mi tro vi ca (ul. Pla nin ska bb, Srem ska Mi tro vi ca)

– ope ra ter-ni {an xi ja na BVP

– vo za~ BVP

2. bri ga du Kop ne ne voj ske

ΠRa {ka РVoj na po {ta 3705 Ra {ka (ul. JNA bb,

Ra {ka)

– stre lac – mo gu i li ca `en skog po la

– iz vi |a~ – mo gu i li ca `en skog po la

– pu {ko mi tra qe zac

– ni {an xi ja

– snaj pe ri sta – mo gu i li ca `en skog po la

– po slu ̀ i lac BGA

– ni {an xi ja na MB 120 mm

– po slu ̀ i lac POR ru~ no vo |e ne

– ra ~u na~ – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-te le gra fi sta – mo gu i li ca `en skog po la

ΠVa qe vo РVoj na po {ta 3709 Va qe vo (ul. Voj vo -

de Mi {i }a bb, Va qe vo)

– iz vi |a~ u ar ti qe ri ji – mo gu i li ca `en skog po la

– po slu ̀ i lac

– vo za~

Spe ci jal nu bri ga du

ΠPan ~e vo РVoj na po {ta 6004 Pan ~e vo (ul. Ja -

bu~ ki put bb, Pan ~e vo)

– snaj pe rist

– di ver zant

– di ver zant, ujed no vo za~

ΠNi{ РVoj na po {ta 6006 Pan ~e vo (ul. Sa ra jev -

ska bb, Ni{)

– snaj pe rist, ujed no pa do bra nac

– di ver zant, ujed no pa do bra nac

– vo za~, ujed no pa do bra nac

ΠPan ~e vo РVoj na po {ta 6007 Pan ~e vo (ul. Ja -

bu~ ki put bb, Pan ~e vo)

– snaj pe rist

– pro tiv te ro ri sta

– pro tiv te ro ri sta, ujed no vo za~

Re~ nu flo ti lu

ΠBe o grad РVoj na po {ta 6011 Be o grad (U{}e bb,

Be o grad)

– bro da rac

– ni {an xi ja

– po slu ̀ i lac

– sig na li sta-osma tra~

– mo to ri sta

– ku var

246. ba ta qon AB HO

ΠKru {e vac РVoj na po {ta 5801 Kru {e vac (ul.

JNA 57, Kru {e vac)

– ra di o fo ni sta

– te le fo ni sta-li ni ja{, ujed no vo za~

– ra dio-te le gra fi sta – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-te le gra fi sta, ujed no vo za~

– iz vi |a~ AB HO – mo gu i li ca `en skog po la

– iz vi |a~ AB HO, ujed no vo za~

– po mo} ni la bo rant – mo gu i li ca `en skog po la

– de kon ta mi na tor – mo gu i li ca `en skog po la

– de kon ta mi na tor, ujed no vo za~

– pro tiv po ̀ a rac

– elek tro me ha ni ~ar, ujed no vo za~

MINISTARSTVO ODBRANE

REPUBLIKE SRBIJE

GENERAL[TAB VOJSKE SRBIJE

UPRAVA ZA QUDSKE RESURSE

Raspisuje

KONKURSza popunu slobodnih radnih mesta

profesionalnih vojnika, na odre|eno vreme, u:

79

– ku var

– bol ni ~ar – mo gu i li ca `en skog po la

– vo za~

3. ba ta qon voj ne po li ci je

ΠNi{ РVoj na po {ta 3162 Ni{ (ul. ^e gar ska bb,

Ni{)

– voj ni po li ca jac – mo gu i li ca `en skog po la

– sa o bra }a jac – mo gu i li ca `en skog po la

5. ba ta qon voj ne po li ci je

ΠBe o grad РVoj na po {ta 2834 Be o grad (ul. Gar -

dij ska 5a, Be o grad)

– voj ni po li ca jac – mo gu i li ca `en skog po la

– vo za~ – mo gu i li ca `en skog po la

– sa o bra }a jac – mo gu i li ca `en skog po la

ΠNo vi Sad РVoj na po {ta 2834/5 No vi Sad (ul.

Avi ja ti ~ar ska 34, No vi Sad)

voj ni po li ca jac – mo gu i li ca `en skog po la

ΠKra qe vo РVoj na po {ta 2834/6 Kra qe vo (ul. 4.

cr no gor ske bri ga de 4, Kra qe vo)

– voj ni po li ca jac – mo gu i li ca `en skog po la

Ko man du za obu ku

ΠBe o grad РVoj na po {ta 5002 Be o grad (ul. Gar -

dij ska 5, Be o grad)

– stre lac – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-te le gra fi sta – vo za~ – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-re le jac – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-te le prin te ri sta – vo za~ – mo gu i li ca `en skog po la

– te le fo ni sta-li ni ja{ – mo gu i li ca `en skog po la

– vo za~ – mo gu i li ca `en skog po la

Ko man du za raz voj Ba nat ske bri ga de

ΠPan ~e vo РVoj na po {ta 3160 Pan ~e vo (ul. Ba -

va ni {tan ski put bb, Pan ~e vo)

– ~u var – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-re le jac – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-te le prin te ri sta – mo gu i li ca `en skog po la

– te le fo ni sta-li ni ja{ – mo gu i li ca `en skog po la

auto li mar

ΠPan ~e vo, Vla di mi ro vac РVoj na po {ta 3160

Pan ~e vo (ul. Ba va ni {tan ski put bb, Pan ~e vo)

– ~u var – mo gu i li ca `en skog po la

ΠPan ~e vo, E~ ka РVoj na po {ta 3160 Pan ~e vo

(ul. Ba va ni {tan ski put bb, Pan ~e vo)

– ~u var – mo gu i li ca `en skog po la

3. cen tar za obu ku

ΠBe o grad, Ja ko vo РVoj na po {ta 5004 Be o grad

(ul. Sav ska bb, Ja ko vo)

– pro tiv po ̀ a rac – mo gu i li ca `en skog po la

– ku var – mo gu i li ca `en skog po la

4. cen tar za obu ku

ΠVa qe vo РVoj na po {ta 9845 Va qe vo (ul. Voj vo -

de Mi {i }a bb, Va qe vo)

– me ha ni ~ar

– po gon ski ma ni pu lant – mo gu i li ca `en skog po la

– pro tiv po ̀ a rac – mo gu i li ca `en skog po la

– ku var – mo gu i li ca `en skog po la

– ma ni pu lant – mo gu i li ca `en skog po la

Œ[a bac – Voj na po {ta 9845 Va qe vo (ul. Voj vo -

de Mi {i }a bb, Va qe vo)

– ku var – mo gu i li ca `en skog po la

Ko man du za raz voj Ra sin ske bri ga de

ΠKru {e vac РVoj na po {ta 8365 Kru {e vac (ul.

Bal kan ska 57, Kru {e vac)

– ~u var – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-re le jac – mo gu i li ca `en skog po la

– ra dio-te le prin te ri sta – mo gu i li ca `en skog po la

– te le fo ni sta-li ni ja{ – mo gu i li ca `en skog po la

– me ha ni ~ar za vo zi la to~ ka {e

Cen tar za obu ku KoV

Œ Po ̀ a re vac – Voj na po {ta 5302 Po ̀ a re vac

(ul. Po re~ ka bb, Po ̀ a re vac)

– me ha ni ~ar za vo zi la to~ ka {e

– po gon ski ma ni pu lant – mo gu i li ca `en skog po la

Cen tar za obu ku va zdu ho plov stva

i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne

ΠBe o grad, Ba taj ni ca РVoj na po {ta 3395 Be o -

grad (ul. Ba taj ni~ ki put bb, Ba taj ni ca)

– vo za~ – mo gu i li ca `en skog po la

204. avi ja cij sku ba zu

ΠBe o grad, Ba taj ni ca РVoj na po {ta 9858 Ba taj -

ni ca (ul. Pu kov ni ka Mi len ka Pa vlo vi }a bb, Ba taj -

ni ca)

– ra dio-te le gra fi sta

– po slu ̀ i lac ZRNS

– me ha ni ~ar za vo zi la to~ ka {e – vo za~

– po gon ski ma ni pu lant

– elek tro me ha ni ~ar za vo zi la to~ ka {e – vo za~

– me ha ni ~ar za po gon sku opre mu

– avio-oru ̀ ar

– avio-me ha ni ~ar

– me ha ni ~ar za va zdu ho plov nu opre mu

– sla ga~ pa do bra na

– vo za~

– ru ko va lac skla di {ne me ha ni za ci je

250. ra ket nu bri ga du PVO

ΠBe o grad, Zu ce РVoj na po {ta 5010 Zu ce (ul.

Ka ra ga~ ka bb, Be o grad – Zu ce)

– po slu ̀ i lac – vo za~

– po slu ̀ i lac

– po slu ̀ i lac za pu we we ra ke ta va zdu hom

– te le fo ni sta-li ni ja{

– cr ta~ tra ga

– po gon ski ma ni pu lant

– elek tro me ha ni ~ar za vo zi la to~ ka {e

– ku var

– vo za~

ŒMladenovac – Voj na po {ta 5010 Zu ce (ul. Ka -

ra ga~ ka bb, Be o grad – Zu ce)

– stre lac

ΠPan ~e vo РVoj na po {ta 5010 Zu ce (ul. Ka ra -

ga~ ka bb, Be o grad – Zu ce)

– po slu ̀ i lac – vo za~

– po slu ̀ i lac

ΠBe o grad, Ja ko vo РVoj na po {ta 5011 Ja ko vo

(ul. Sav ska bb, Be o grad – Ja ko vo)

– po slu ̀ i lac – vo za~

– po slu ̀ i lac

– po slu ̀ i lac ra ket nih si ste ma u sta ni ci

– po slu ̀ i lac za ~u va we i pri pre mu ra ke ta

– po slu ̀ i lac za pu we we ra ke ta

– po slu ̀ i lac RU za ve zu sa va zdu ho plo vi ma – vo za~

– cr ta~ tra ga

– me ha ni ~ar za elek tro ni ku u PVO ra ket nim si ste mi ma

– pro tiv po ̀ a rac

– elek tro me ha ni ~ar

– vo za~

ΠBe o grad, Ba taj ni ca РVoj na po {ta 5011 Ja ko vo

(ul. Sav ska bb, Be o grad – Ja ko vo)

– po slu ̀ i lac – vo za~

– po slu ̀ i lac

– cr ta~ tra ga

– elek tro me ha ni ~ar

ΠNo vi Sad РVoj na po {ta 3947 No vi Sad (ul.

Avi ja ti ~ar ska 24, No vi Sad)

– po slu ̀ i lac – vo za~ sa mo hod nog ra ket nog si ste ma

– po slu ̀ i lac ra dar ske sta ni ce

– po slu ̀ i lac u ra ket noj teh ni~ koj ba te ri ji

– po slu ̀ i lac kon trol no-is pit ne sta ni ce

1. jul 2010.80

– te le fo ni sta – li ni ja{

– po slu ̀ i lac na osma tra~ kom ra da ru

– elek tro me ha ni ~ar

– vo za~

ΠKra gu je vac РVoj na po {ta 3262 Kra gu je vac (ul.

Kra gu je va~ kog ok to bra bb, Kra gu je vac)

– me ha ni ~ar za vo zi la gu se ni ~a re

– pro tiv po ̀ a rac

– elek tro me ha ni ~ar

– vo za~

– bol ni ~ar

126. cen tar VO JIN

ΠBe o grad, Sta ri Ba nov ci РVoj na po {ta 6972

Be o grad (ul. Ra {ka 2, Be o grad)

– ~u var

– po slu ̀ i lac

ΠBe o grad, Ka ~a re vo РVoj na po {ta 6972 Be o -

grad (ul. Ra {ka 2, Be o grad)

– ~u var

– po slu ̀ i lac

ΠSom bor РVoj na po {ta 6972 Be o grad (ul. Ra -

{ka 2, Be o grad)

– po slu ̀ i lac

ΠNi{ РVoj na po {ta 6972 Be o grad (ul. Ra {ka 2,

Be o grad)

– po slu ̀ i lac

210. ba ta qon ve ze

ΠBe o grad РVoj na po {ta 8909 Be o grad (ul. Ra -

{ka 2, Be o grad)

– ra dio-re le jac

– vo za~

USLO VI KON KUR SA

Na kon kurs se mo gu ja vi ti dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

ko ji is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

a) OP [TI USLO VI

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu ̀ bu u Voj sci Sr bi je

({to utvr |u je nad le ̀ na voj no le kar ska ko mi si ja);

– da im ra ni je ni je pre sta jo rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga -

nu zbog te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa;

– da ni su osu |i va ni na ka znu za tvo ra od naj ma we {est me -

se ci;

– da ni su sta ri ji od 30 go di na.

b) PO SEB NI USLO VI

– da su od slu ̀ i li voj ni rok sa oru` jem (osim za li ca `en -

skog po la);

– da ima ju naj ma we sred wu stru~ nu spre mu, osim za strel -

ce u pe {a di ji i ~u var sku slu ̀ bu, gde je po treb no naj ma we osnov -

no obra zo va we;

– u lo gi sti~ kim slu ̀ ba ma mo gu kon ku ri sa ti li ca ko ja ima ju

ade kvat nu stru~ nu spre mu, ko ja od go va ra slu ̀ bi i du ̀ no sti za

ko ju se pri ma ju;

– za vo za ~e mo tor nih vo zi la mo gu kon ku ri sa ti li ca ko ja

ima ju „C“ ka te go ri ju i naj ma we osnov no obra zo va we.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA

Kan di dat iz gra |an stva, ko ji is pu wa va uslo ve, do sta vqa

po pu wen obra zac mol be za pri jem u Voj sku Sr bi je u svoj stvu

pro fe si o nal nog voj ni ka, ne po sred no ili po {tom, ko man di je di -

ni ce Voj ske Sr bi je sa ko jom `e li da za kqu ~i ugo vor. Voj nik, u

zad wem me se cu slu ̀ e wa voj nog ro ka, pre da je po pu wen obra zac

mol be, sa do ku men ti ma, ne po sred no pret po sta vqe nom sta re {i -

ni. Uz obra zac mol be pri la ̀ e se:

– krat ka bi o gra fi ja;

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih;

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu (ne sta ri je od {est me se ci);

– uve re we iz op {tin skog su da da se pro tiv kan di da ta ne

vo di kri vi~ ni po stu pak i da ni je osu |i van i ka ̀ wa van (ne sta -

ri je od {est me se ci);

– ko pi ja voj ni~ ke kwi ̀ i ce, osim za `e ne, i po tvr da iz voj -

nog od se ka da je od slu ̀ io voj ni rok;

– ko pi ja di plo me o ste ~e nom obra zo va wu (ove re na u su du

ili op {ti ni);

– ko pi ja vo za~ ke do zvo le (ove re na u su du ili op {ti ni), za

li ca ko ja kon ku ri {u na for ma cij sko me sto vo za ~a.

Obra zac mol be za pri jem u Voj sku Sr bi je u svoj -

stvu pro fe si o nal nog voj ni ka mo ̀ e se do bi ti na pri -

jav ni ci sva ke je di ni ce–usta no ve Voj ske Sr bi je.

Nad le ̀ na ko mi si ja iz vr {i }e iz bor kan di da ta za pri jem u

voj nu slu ̀ bu. Iza bra ni kan di da ti bi }e upu }e ni na obu ku, u je -

di ni ce i cen tre za ospo so bqa va we, 4 (~e ti ri) do 8 (osam) sed -

mi ca, u za vi sno sti od spe ci jal no sti za ko ju kon ku ri {u, u svoj -

stvu pro fe si o nal nog voj ni ka.

Sa kan di da ti ma ko ji uspe {no za vr {e obu ku za kqu ~u je se

ugo vor na od re |e no vre me, do 3 go di ne, uz mo gu} nost we go vog

pro du ̀ e wa.

Li ca pri mqe na u pro fe si o nal nu voj nu slu ̀ bu ostva ru ju

sva pra va i oba ve ze u skla du sa Za ko nom o Voj sci Sr bi je.

Kon kurs je otvo ren do po pu ne upra ̀ we nih for -

ma cij skih me sta.

Ne kom plet na i ne pot pu na do ku men ta ne }e se uzi ma ti u raz -

ma tra we, a kan di da ti ma ko ji ne bu du iza bra ni do ku men ta se ne -

}e vra }a ti.

Do dat ne in for ma ci je o pro fe si o nal noj voj noj slu ̀ bi,

bro ju slo bod nih me sta i po treb nom pro fi lu mo gu se do bi ti na

sle de }im bro je vi ma te le fo na:

– 011/2063-432 Ge ne ral {tab Voj ske Sr bi je

– 011/3053-507 5. skla di {ni ba ta qon – Be o grad, Kne ̀ e vac

– 011/3603-546 Bri ga da ve ze – Be o grad

– 011/2064-074, 2064-069 Gar da – Be o grad

– 013/318-349 i 1. bri ga da Kop ne ne voj ske – Pan ~e vo

– 022/610-430 lok. 50-556, 022/610-212 1. bri ga da Kop ne ne

voj ske – Srem ska Mi tro vi ca

– 036/736-131 lok. 46-102 2. bri ga da Kop ne ne voj ske – Ra {ka

– 014/298-470 2. bri ga da Kop ne ne voj ske – Va qe vo

– 011/320-1237 Re~ na flo ti la – Be o grad

– 013/326-221 Spe ci jal na bri ga da – Pan ~e vo

– 018/508-654 3. ba ta qon voj ne po li ci je – Ni{

– 011/2064-349 5. ba ta qon voj ne po li ci je – Be o grad

– 037/416-056 246. ba ta qon AB HO – Kru {e vac

– 011/2064-494 Ko man da za obu ku – Be o grad

– 011/2064-318 Ko man da za obu ku – Be o grad

– 013/326-266 Ko man da za raz voj Ba nat ske bri ga de – Pan ~e vo

– 011/841-6886 lok. 30-767 3. cen tar za obu ku – Ja ko vo

– 014/296-017 4. cen tar za obu ku – Va qe vo

– 037/416-023 Ko man da za raz voj Ra sin ske bri ga de – Kru {e vac

– 012/223-666 lok. 49-102 Cen tar za obu ku KoV – Po ̀ a re vac

– 011/3106-583 Cen tar za obu ku ViP VO – Ba taj ni ca

– 011/3053-214 210. ba ta qon ve ze – Be o grad

– 011/3005-229 126. cen tar VOJ – Be o grad

– 011/3092-335 1.rd PVO/250. rbrP VO – Zu ce

– 011/8416-660 lok. 30-823 2.rd PVO/250.rbrP VO – Ja ko vo

– 021/4835-315 240.srd PVO/250.rbrP VO – No vi Sad

– 034/309-165 310.srd PVO/250.rbrP VO – Kra gu je vac

– 011/3106-135, 3106-207 204. avi ja cij ska ba za – Ba taj ni ca

In for ma ci je su do stup ne na saj tu Voj ske Sr bi je www.vs.rs.

81

Π40 (~e tr de set) dok to ra me di ci ne, VSS,

Π12 (dva na est) vi {ih fi zi o te ra pe u ta, V[S,

Π3 (tri) vi {a rad na te ra pe u ta, V[S,

Π20 (dva de set) vi {ih me di cin skih se sta ra Рop {ti smer, V[S,

Π20 (dva de set) vi {ih ra di o lo {kih teh ni ~a ra, V[S,

Π8 (osam) vi {ih sa ni tar no-eko lo {kih teh ni ~a ra, V[S,

Π4 (~e ti ri) vi {a nu tri ci o ni sta Рdi je te ti ~a ra, V[S,

Π6 ({est) vi {ih zub nih teh ni ~a ra, V[S,

Π5 (pet) vi {ih sto ma to lo {kih teh ni ~a ra, V[S,

Π5 (pet) vi {ih la bo ra to rij skih teh ni ~a ra, V[S,

Π5 (pet) vi {ih far ma ce ut skih teh ni ~a ra, V[S,

Π8 (osam) fi zi o te ra pe ut skih teh ni ~a ra, SSS,

Π12 (dva na est) far ma ce ut skih teh ni ~a ra, SSS,

Π50 (pe de set) me di cin skih teh ni ~a ra Рop {ti smer, SSS,

Π5 (pet) gi ne ko lo {ko-aku {er skih se sta ra, SSS,

Π5 (pet) pe di ja trij skih se sta ra, SSS,

Π6 ({est) sa ni tar no-eko lo {kih teh ni ~a ra, SSS,

Π6 ({est) zub nih teh ni ~a ra, SSS,

Π5 (pet) sto ma to lo {kih teh ni ~a ra, SSS,

Π10 (de set) la bo ra to rij skih teh ni ~a ra, SSS.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da je kan di dat dr ̀ a vqa nin Re pu bli ke Sr bi je;

– da je zdrav stve no spo so ban za rad u Voj sci Sr bi je;

– da kan di dat ni je osu |i van za kri vi~ no de lo na bez u slov nu ka znu

od naj ma we {est me se ci i da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni

po stu pak za kri vi~ no de lo za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti;

– da se kan di dat na la zi u evi den ci ji ne za po sle nih li ca u

Na ci o nal noj slu ̀ bi za za po {qa va we.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj no me di -

cin ska aka de mi ja, Cr no trav ska 17, sa na zna kom „za kon kurs“ ili

li~ no de lo vod stvu Voj no me di cin ske aka de mi je, 5. sprat.

Pred nost ima ju voj ni sti pen di sti.

Uz mol bu se pri la ̀ u:

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu (ne sta ri je od {est me se ci),

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– uve re we da ni je osu |i van i da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni

po stu pak (ne sta ri je od {est me se ci),

– le kar sko uve re we (ne sta ri je od {est me se ci),

– iz vod iz evi den ci je ne za po sle nih li ca (ne sta ri ji od {est

me se ci),

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o za vr {e noj {ko li,

– krat ka bi o gra fi ja,

– ove re na fo to ko pi ja re {e wa o voj nom sti pen di ra wu

(za voj ne sti pen di ste).

Ne pot pu ne i ne bla go vre me no do sta vqe ne mol be ne }e bi ti raz -

ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le ̀ ni sta re {i na i ista

}e, u za kon skom ro ku, pi sa nim pu tem bi ti do sta vqe na svim u~e sni ci ma

jav nog kon kur sa.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est) da na od da na ob ja vqi va wa, a

za ogla {e na me sta ko ja ne bu du po pu we na u na ve de nom ro ku – do wi ho -

ve po pu ne.

Π1) je dan (1) di plo mi ra ni prav nik, VSS,

Π2) je dan (1) di plo mi ra ni far ma ce ut, VSS.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su kan di da ti dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la

za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni

za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– da ima ju ade kvat nu stru~ nu spre mu za rad no me sto za ko je kon ku -

ri {u,

– da su zdrav stve no spo sob ni za du ̀ no sti u Mi ni star stvu od bra -

ne i Voj sci Sr bi je,

– da su od slu ̀ i li voj ni rok sa oru` jem (kan di da ti mu {kog po la) i

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga nu zbog

te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

– za rad no me sto pod red nim bro jem 1. za vr {en prav ni fa kul tet

i po lo ̀ en stru~ ni is pit,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 2. za vr {en far ma ce ut ski

fa kul tet i po lo ̀ en stru~ ni is pit,

Pre pri je ma u rad ni od nos za kan di da te ko ji is pu wa va ju uslo ve

kon kur sa i u|u u naj u ̀ i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla snost, bi }e iz vr -

{e na bez bed no sna pro ve ra.

Na ~in kon ku ri sa wa

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa, uz

pri ja vu pri la ̀ u sle de }e do ka ze:

– pri ja va sa bi o gra fi jom ili CV, i na vo di ma o do sa da {wem rad -

nom is ku stvu,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re ne fo to ko pi je di plo me o za vr {e noj sred woj {ko li i fa -

kul te tu,

– do kaz o po lo ̀ e nom stru~ nom is pi tu,

– uve re we nad le ̀ nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri vi~ -

ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti,

– uve re we nad le ̀ nog MUP-a da kan di dat ni je kri vi~ no osu |i van

ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti,

– za kan di da te mu {kog po la po tvr du o re gu li sa noj oba ve zi u je di -

ni ca ma Voj ske Sr bi je.

Na ve de na do ku men ta po treb no je pri lo ̀ i ti u ori gi na lu ili kao

ove re nu fo to ko pi ju. Iz vod i uve re wa ko ja se pri la ̀ u uz mol be ne mo -

gu bi ti sta ri ji od 6 ({est) me se ci.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Upra va za

voj no zdrav stvo, Bir ~a ni no va 5, Be o grad, sa na zna kom „Za kon kurs za

pri jem u slu ̀ bu“, po {tom pre po ru ~e no ili li~ no na de lo vod stvu Upra -

ve za voj no zdrav stvo, 6. sprat.

Pri ja ve uz ko je ni su pri lo ̀ e ni svi po treb ni do ka zi u ori gi na lu

ili fo to ko pi ji ove re noj u op {ti ni ili su du, kao i ne pot pu ne, ne ra zu -

mqi ve i ne bla go vre me ne ne }e bi ti raz ma tra ne.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est da na od da na ob ja vqi va wa).

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

Raspisuje

Javni

KONKURSza prijem lica iz gra|anstva

u Vojnomedicinsku akademiju u svojstvu

volontera radi obavqawa pripravni~kog

sta`a, u trajawu od 6 ({est) meseci:

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

Raspisuje

KONKURSza po pu nu rad nih me sta u Upra vi za voj no

zdrav stvo Mi ni star stva od bra ne, pri je mom li ca

iz gra |an stva u svoj stvu voj nih slu ̀ be ni ka,

u rad ni od nos na neo d re |e no vre me

me sto ra da: Be o grad

82 1. jul 2010.

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Ma{ina za izradu alata, 2. Oblasno rodoqubqe, pokrajinski duh, 3. Uz-

vik pri skoku, 4. Sredstvo za podmazivawe, mazivo, 5. Grupa naroda u Gani

(anagram od ANKA i KANA), 6. Dowi deo stopala, 7. Vrsta {tamparskih slo-

va, 8. Ponekad, pokatkad, 9. Auto-oznaka Uro{evca, 10. Rodna ku}a, 11. Stra-

no mu{ko ime, Amatus, 12. Mladun~ad srne, 13. Gr~ko ostrvo u Egejskom mo-

ru, 14. Metalna motka, 15. Starorimsko mu{ko ime, Titus, 16. Izdvojeno

od drugih, 17. Roman Miroslava Krle`e, pisan u prvom licu jednine,

18. Na{a pop-peva~ica, 20. Vrednost ne~ega, kakvo}a (lat.), 22. Bog sunca

iz gr~ke mitologije, 23. Stanovnik Arike (u ̂ ileu), 25. Stoga, zbog toga, 26. Je-

dini, jedinstven (lat.), 28. Dragi kamen (turc.), 29. Reka u Sibiru (anagram

od RADINA), 30. Prevremeni, 32. Nepokretni deo elektromotora

(mn.), 33. Pustiwa u ̂ ileu, 35. Ironi~ar, 36. Prkosan, inatqiv, 38. Mu{ko

ime, Trivun odmila, 39. Nakoti, kotovi, 41. Ruski grad na Ohotskom moru,

42. Agencija za razvoj interneta (skr.), 44. Grad u Libanu, 45. Kowi (u na-

rodnim pesmama), 46. Mu{ko ime, Iroslav odmila, 48. Auto-oznaka Islan-

da, 49. Avenija (skr.).

19. Miri{qave, aromati~ne materije, za~ini, 20. Budalasti postupci, glu-

posti, 21. Vrsta cveta, 23. Pravac u umetnosti, 24. Simbol srebra, 25. Be-

splatno, zaxabe, 26. Vlastodavci, naredbodavci, 27. Izraziti predstavnik

vrste, 28. Pesma \ure Jak{i}a, 29. Reka u Francuskoj, 30. Mesto na ostr-

vu Pag, 31. Drama Henrika Ibzena, 32. Ime voditeqke Pi{ek, 33. Zauvek,

doveka (izr.), 34. Dodatak (ugovoru), 35. Naseqe u op{tini Kwa`evac, 36.

Vrsta ptice peva~ice, 37. Primamqivati, 38. Dolivati te~nost, 39. Ruska

luka na Crnom moru, 40. Sistem restoranskog poslovawa koji se zasniva

na naruxbi jela iz jelovnika, 41. Iznenada, 42. Osniva~ Arga iz gr~ke mi-

tologije, 43. Jedan od naziva za ha{i{, 44. Naziv za pet Mojsijevih kwiga,

45. Veliko jezero u Ju`noj Americi, 46. Reka i nacionalni park u Etiopiji,

47. Isti pritisak pri osmozi, 48. Pripoveda~i, 49. Eventualno (skr.), 50.

Snabdevati potrebama, 51. Dati mat u {ahu, 52. Prou~avalac ameri~ke

kulture, 53. Evropska prvakiwa u tekvandou, Lucija.

[AH

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZA BRA NA PAR TI JA

FI LI GRAN SKI

Kram nik – Le ko

Dort mund, 2006.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4

4.Dc2 0-0 5.a3 Lc3 6.Dc3 b6 7.Lg5

Lb7 8.f3 h6

Nim co vi ~e va od bra na ne obi lu -

je atrak tiv nim po te zi ma. Par ti ju

ko ju pri ka zu je mo ka rak te ri {e fi -

li gram ska pre ci znost po bed ni ka, a

to je, da od mah ka ̀ e mo, Vla di mir

Kram nik, no vi svet ski {am pi on.

Tur nir u Dort mun du za u zi ma zna ~aj -

no me sto na {a hov skoj ma pi sve ta;

po bed nik uzi ma mno go rej ting-po e -

na i- go mi lu do la ra.

9.Lh4 d5 10.e3 Sbd7 11.cd5 Sd5

12.Ld8 Sc3 13.Lh4 Sd5 14.Lf2 c5

Pe ter Le ko je do sto jan tak mac

{am pi o nu. Ovim po te zom on na pa da

be li cen tar, a al ter na ti ve je bi la

f5.

15.e4 Se7 16.Se2 Tac8 17.Sc3

cd4 18.Ld4 Sc5 19.Td1 Tfd8 20.Le3

Td1 21.Kd1 e5 22.b4 Se6 23.Kc2

Sc6 24.Kb2 Kf8 25.Lc4 Scd4

Me |u na rod ni maj stor Mi lo{ Jo -

vi ~i} tvr di da je glav na pred nost

JE DAN ALI VRE DAN

Pol Mor fi je od i grao u svom

`i vo tu sa mo je dan je di ni tur -

nir – po be dio je na ina u gu ral -

nom tur ni ru, tzv. ame ri~ kom

{a hov skom kon gre su u Wu jor ku

sa 16 u~e sni ka 1857. go di ne,

ko ji je igran po no ka ut-si ste mu.

U fi na lu je tu kao Pa ul ze na sa

5:1 uz dva re mi ja.

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG B

RO

JA

VO

DO

RA

VN

O: B

anska B

istrica, Rim-

ski, udomiti, ta, taksimetar, kareta, Korb, pramenari, uma}i, gitara,

anonim

an, rode, ka{

ikari, A

vicena, evr, detonatori, A

can, r, {

,

eror, N

ani M

oreti, pra, tonomat, Romanovi, S

ead, atakamit, Vitina,

retko, nelogi~an, Ri~i, tetkov, Krivokapi}, kn, kranovi, A

onija

, I

vana

Isailovi}.

KOM BI NA CI JA

Kar pov – ^om

Bad Lo ter berg, 1977.

Be li: Kg1, Dc7, Td7, Sg3, a4, b3, c4

Cr ni: Kh8, Da8, Te8, Sf8, Sg2, a6,

b6, e6, f6

Be li na po te zu.

1.Sf5!

Na 1....Sd7 2.Dh2 Kg8 3.Dg3 Kf7

4.Dg7 mat.

Na 1...ef5 2.Dh2 Kg8 3.Dg3 Kh8

4.Dg7 mat.

Na 1...Db8 2.Th7! Sh7 3.Dg7 mat.

RE KLI SU...Nije sve u pobedi, ali poraz je

ni{ta.

E. Mednis

stra ne ko ja ima lo va~ ki par to {to

mo ̀ e da bi ra mo me nat ka da }e iz -

me ni ti jed nog od lo va ca. Be li, pre -

ma tom re cep tu, sma tra da je ovo taj

mo me nat.

26. Le6 Se6 27.Sb5 Ta8 28.a4

La6 29.Sa3 Tc8 30.b5 Lb7

Be li: Kb2, Th1, Le3, Sa3, a4, b5, e4,

f3, g2, h2

Cr ni: Kf8, Tc8, Lb7, Se6, a7, b6,

e5, f7, g7, h6

Po zi ci ja je iz jed na ~e na - jed nak

je ma te rijal, lov ci su ra zno boj ni,

no be li je svet ski pr vak i na la zi

fi ne po te ze za po sti za we pred no -

sti.

31.Tc1 Tc1 32.Kc1 Ke7 33.a5

ba5 34.La7 f5 35.ef5 Sf4 36.g3

Sh3 37.Sc4

Sa da uda qe ni b-pe {ak be log ne -

za dr ̀ i vo na pre du je!

37…Sg5 38.Sa5 Ld5 39.b6 Sf3

40.h3 Sg5 41.b7 Lb7 42.Sb7 Sh3

43.Lb6 Kd7 44.Le3 Ke7 45.Sc5 g6

46.fg6 Kf6 47.Lh6 Kg6 48.Le3

1:0

VODORAVNO: USPRAVNO: