Sokobanja i Toplica u I Svetskom Ratu

7/29/2019 Sokobanja i Toplica u I Svetskom Ratu

1/8

Sokobanja i Toplica u I svetskom ratuU prostorijama zaviajnog muzeja u Sokobanji otvorene su izlobe malih formata idruga povodom 90-togodinjice proboja Solunskog fronta. Organizatori izlobe suUdruenje likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajna Srbije i Narodni muzejToplice iz Prokuplja.

Povodom devedestogodinjice proboja Solunskog fronta otvorena je arhivska izlobafotografija i dokumenata iz perioda 1917. godine. O tom periodu dosta je pisao profesorDuhomir Cvetkovi u svojim knjigama (hronika sela Vrbovca), a na otvaranju govorpovodom tog mranog istorijskog perida Srbije drao je Hranimir Milojkovi, predsednikudruenja "Sokolovo pero" iz Sokobanje i tom prilikom nas podsetio na neslavnuprolost naih komija Bugara i njihovih intencija da porobe srpski narod i zabrani miuenje srpskog jezika i srpskih narodnih obiaja. Bugari su i kasnije, a naroito zavreme Drugog svetskog rata stali na stranu okupatora pa i sami postali okupatori,otvarali su kole na bugarskom jeziku i vrili pritisak da ovaj deo Srbije bugarizuju izauvek prisvoje.
http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=emailform&id=655&itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=view&id=655&pop=1&page=0&Itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=655http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=emailform&id=655&itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=view&id=655&pop=1&page=0&Itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=655http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=emailform&id=655&itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=view&id=655&pop=1&page=0&Itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=655http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=emailform&id=655&itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&task=view&id=655&pop=1&page=0&Itemid=1http://www.soko-banja.org/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=655


2/8

Organizatori izlobe Darko ari i Petko Marjanovi kustosi istoriari i edomir Ristic,direktor Narodnog muzeja Toplice iz Prokuplja zadovoljni izlobom, posetom igostoprimljivosti domaina izjavili su da e njihova postavka obii i ostale gradove uSrbiji da se ovaj period ne bi zaboravio i da bi se mladi narataji bolje upoznali saprolou kako bi bolje razumeli sadanjost i budunost.


3/8

Drugu izlobu malih formata organizovali sulanovi slikarsko graficke sekcije Udruenjelikovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajna Srbije.

Ove dve izlobe posle Bijenala ekoloke karikature dobrodole su svim ljubiteljimaumetnosti, kulture i istorije i nadamo se da e i tokom zime tako biti.

Vie fotografija sa ove izlobe moete pogledati na naem forumu

izvod iz knjige Duhomira Cvetkovia "Hronika sela Vrbovac"

NARODNI USTANAK PROTIV BUGARAU BANjSKOM SREZU 1917. god.

Drzne li dalje....ue gromove.
http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_smf&Itemid=203&topic=3524.msg18417#msg18417http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_smf&Itemid=203&topic=3524.msg18417#msg18417http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_smf&Itemid=203&topic=3524.msg18417#msg18417


4/8

. Jaki

Na narod je u svakoj prilici, znao rei svome ugnjetau: Otadbina je ovo, onihdivova, koji Kosovo osvetie. U svakoj prilici je dokazao svoju ivotnu mo, svoju ljubavi gotovost na svaku rtvu za slobodu svoje Otadbine.Takav je bio odvajkada, pa je takav bio i za vreme poslednjeg rata. I kada mu jeOtadbina pregaena, nije klonuo duhom, ve je gordo podviknuo 1917. godine, svomeugnjetau: Dosta sa nasiljem, jer emo mi nasiljem odgovoriti.I odgovorio je! Kao odgovor na zverstva Bugarska planula je ustanika puka u Toplici,a odmah i u srezu Sokobanjskom.Narod je i ovde uzviknuo muki, sa pukom u ruci: Dosta! Drzne li dalje ... uegromove. I Bugarin je uo, i za momenat ustuknuo pred mukim glasom srpskihustanika.Pisac, kome pripada svaka hvala, lepo je izneo ceo dogaaj, i time sauvao od zaboravaovo narodno pregnue, koje e pokolenjima pokazati kako se ljubi svoj narod i njegova

sloboda.Uiteljsko udruenje izdajui ovu knjiicu, eli da umesto votanice na znanim ineznanim humkama, sauva trajnu uspomenu na ovo veliko narodno delo.Sresko Uiteljsko drutvo SOKOBANjA

Mihailo Stanojevi (s leve strane) sa svojim drugom bili su uesnici u Prvom svetskomratu, preiveli su albansku golgotu, vratili se kao pobednici solunci, odlikovani

albanskom spomenicom.

POD BUGARIMAu ropstvu u Sokobanji i srezu Banjskom

Kao to su za celu Istonu i Junu Srbiju nastupili teki i uasni dani ropstva, podBugarima, i srez banjski sa Sokobanjom, od prvoga dana ropstva, doivljavao je svevee nesree i zloinstva od bugarskih osvajaa. im su bugarske divlje horde ispodRtnja, preko Krstatca i preko Device i Ozrena preplavile srez, odmah su nastali daniuasnih duevnih i telesnih muka naroda koji se zatekao. Bugari su pokazali pravadivljatva, pljakali su sve to im je do ruku palo, otimali su i terali sitnu i krupnu stoku.


5/8

Kod naroda su uterivali strah, a za sobom ostavljali ruevine i pusto.U tim danima Srpski narod trpi i podnosi, ali ivi u oajanju, u nadi i iekivanju.Bugari su uvideli, da to nije njihov narod, kako su se oni hvalili, ve da je svaka duaist Srbin, da srpski govori, da srpski misli i osea, da svaki slavi slavu, da je svaka kuaispratila na front po jednog ili vie vojnika, i nada se da joj ti vojnici donesu slobodu. Izato Bugari kao podivljale zveri, u svojoj oholosti i nepoverenju nisu birali sredstva,samo da to vie izmue i opljakaju pokoreni narod.Kad su Bugari doli u ovim krajevima oni su zaveli svoju vlast i postupali su premapokorenom narodu kako njima odgovara. Da bi se zatitili od pokorenog naroda, oni suprisilno pokupili oruje, a esto su podmetali oruje pojedinim ljudima, da bi ih kasnijeglobili i maltretirali. Primoravali su narod da daju pismene izjave da su Bugari. Bugari sudoveli svoje svetenike i uitelje pa uz pomo vlasti su pokuali da uvedu njihov jezik.No u tome Bugari nisu uspeli. Naa deca koja su u koli morala da ue bugarske reikod kue i meusobno su upotrebljavali maternji jezik. Bugari su bez imalo grie savestisve to je srpsko nemilice su unitavali i palili srpske knjige i svu arhivu.

Na narod je orao i sejao, ali on nije bio gospodar ni svoga ita ni kukuruza.Na narod je sve ovo stoiki i hrabro podnosio, verovao je u svoju vojsku i nije izgubionadu u Boga. Oni su samo ekali as i to as kad e ustati da na sve ove Bugarskezloine i nepravdu grmnu bar jedan osvetniki krik bar jedan oajniki pokuaj zaslobodu. I neka se ceo svet uveri da ovaj narod nije bugarski narod, ve srpski narodkoji ne moe iveti u ropstvu ve trai slobodu ili smrt.Celom svetu je bilo poznato, da su Bugari deo nae zemlje samo okupirali, a nepotpuno dobili. Prvi svetski rat nije bio zavren, a prema situaciji na frontu ratni okrajinisu ili u korist Bugara i njihovih prijatelja.U februaru 1917. god. bugarske narodne komisije poele su da vre regrutaciju,narodni ponos i narodna svest nisu vie mogli trpeti. uma je majka Srbinova odvajkada

i bila je puna naroda koji je eleo slobodu i svoga vojvodu na elo svoga pokreta.Vojvoda Kosta Peanac je objavio ustanak, koji je po celoj Toplici narod rado doekao. Iu banjskom srezu je odreeno regrutovanje od 11. do 21. februara 1917. godine.Eto tako i u mali srez Banjski, Bugari su svojim postupcima upalili jedan plamen

zloinstva i nepravde i sami su pospeili da se ovaj plamen krvavo zasvetli u celomsrezu ispod Ozrena i Rtnja.Rano izjutra u etiri asa 25. februara 1917. godine, graanstvo Sokobanjsko ulo je

jasni glas srpske trube, koja je svirala napred i oznaavala juri na neprijatelja.Pobunjeni narod nije mogao da trpi bugarska ponienja i skoro nikakav ivot u njihovomropstvu. Istoga dana, rano izjutra, srpski ustanici su poeli da nastupaju i napadajuvaroicu. Celim frontom upravljao je vojvoda Milan Deanac, a njemu su pomagali

Aleksa Mateji, Mihajlo Anti i Denko Mateji. U borbama za osloboenje Sokobanje biloje dosta rtava na obe strane. Ali napad ustanika nije uspeo, a razjareni Bugari nastavilisu zlodela i bajonetom i plamenom mnoge su poubijali i popalili bezbroj srpskihdomova, pa da na tako, jo vreloj srpskoj vrvi i na razbuktalom plamenu u celom srezumogu uzviknuti da je narodni pokret uguen i da je svuda mir.Bugarske zveri ubijajui svoje rtve vrili su najstranija mrcvarenja, pa su posle svojertve pljakali, skidali odela i obuu i onda su ostavljali krvava i ranjena tela


6/8

nesahranjena, da ih psi raznose. Onda je bugarski krvolok Teneedijev krenuo i vanBanje da sela umiri. U sredu 1. marta bugarski krvoloci i zveri su upali u selo Jezerona Ozrenu, kroz vejavicu, maglu i jauk nejai, samo se ula bugarska komanda:

Streli! Svega jedan sat trajao je pokolj i paljevina i na znak trube bugarska vojska jenapustila selo. A ostalo je za njima preko 30 rtava. Ista je sudbina zadesila i seljane u

selu Prekazi. I u njemu je ostalo oko 25 rtava. Istoga dana svoje divljatvo Bugari sujo jednom pljunuli na svoj hrianski obraz, zapalili su crkvu Sv. Nikole. Istu sudbinu sadosta rtava doivela sela: Rsovci, Radenkovac, Blendija, Dugo Polje i itluk.Sredinom marta 1917. godine kad su Bugari doli u Vrbovac da vre pretres, izbijen je usvojoj kui Gavrilo Stojanovi. Po dozvoli Bugara sahranjen je u groblju. I ukovac nijeostao bez rtve u vreme ustanka. Rajna, ena Budimira Miletia, po izvrenom napadupola je na pojatu na Ozren, naie na bugarske vojnike, koji odmah opale na nju izpuaka i teko je rane i ostave u jednom jarku. Tu se muila 2-3 dana i umrla. Rajninotelo su razneli i pojeli psi. Selo Resnik na domaku Sokobanje imalo je skoro 40 rtava,nedelo bugarskih krvoloka. I susedno selo Resniku, Porunica, nita bolje nije prola.

Doivela je isto veliki broj rtava i lokalitet Igrite u ataru Resnika jeste i porunikakosturnica i mesto najstranijih njihovih muka.Sa ovim mi dolazimo na kraj nae jezovite i strane istorije naih predaka srezaBanjskog, a u ono nesreno vreme pod Bugarima pre 88. godina.I dok je u ovo vreme ceo ovaj lepi kraj nae mile i voljene otadbine buktao u plamenu,a mnogobrojne rtve mueniki izdisale u svojoj krvi od bugarskog kuruma i bajoneta,druge su rtve bijene i muene umirale kao internirane po celoj Bugarskoj. Bolni uzdisajii vapaji ovih rtava uli su se do nebesa. Pravda je morala pobediti. Nai sokolovi sa

juga probili su neprijateljski front, prebrodili sve i doneli slobodu svojim domovima.Zavravajui ove redove mi inimo ovim veiti spomen mueniki nevino palim rtvamau ovom kraju, verujui da njihove muenike seni, i sad posle 88. godina lebde u zraku

od Ozrena do Rtnja, ali ne vapiju za osvetom, ve zaboravljajui sve muke, raduju senaoj velikoj pobedi. Raduju se izvojevanoj slobodi. Omladini naoj, naroito iz ovogkraja, ovim redovima dajemo prostu i razumljivu itanku, iz koje e itati jedan vaandogaaj iz prolosti predaka, koja e biti VENA SPOMENICA na njihove pretke koji zaslobodu i srpsko ime svoje ivote dadoe.

ivan Milosavljevi (1888.-1953.), uesnik u Prvom svetskom ratu, vratio se kaopobednik solunac sa alanskom spomenicom za hrabrost.


7/8

KRAJ PRVOG SVETSKOG RATA

Kada se zavrio Prvi svetski rat 1918. godine, Vrbovac je doekao osloboenje u bedi i

velikom siromatvu. Kue oronule, avlije razgraene, vonjaci i vinogradi zaputeni,tale prazne bez stoke, a narod iznuren i oboleo. Mnogi su od gladi i pegavog tifusaumrli i nisu doekali osloboenje. Takvo su selo zatekli ratnici koji su se borili u odbranisvoje otadbine i svog ognjita i preiveli albansku golgotu, najcrnje trenutke u Prvomsvetskom ratu. To su bili Solunski ratnici, heroji, ratnici pobednici nad mnogobrojnijim i

jaim neprijateljem. Mnogi su od njih doli sa naruenim zdravljem, a neki kao invalidi.Oni su doneli ukuanima radost, zadovoljstvo i nadu za bolji i udobniji ivot. Celo selo jebilo ponosno na njihovo herojstvo i sve ono to su podneli i izdrali na dugom ratnomputu od 1912. do 1918. Ali kada se izvrilo prebrojavanje Vrbovana, nije se vratilo 94ratnika - seljaka koji ostavie svoje kosti rasute od Cera i Drine, Suvobora i Kolubare, do

Krfa, Soluna i Kajmakalana.

Nikola Milovanovi demokrata. Uesnik u Prvom svetskom ratu preiveo albanskugolgotu i vratio se kao pobednik solunac. Odlikovan je albanskom spomenicom za

hrabrost.

Jelenko Caki (1892.-1976. god.) Uesnik u Prvom svetskom ratu nosilac albanskespomenice za hrabrost. Vratio se kao pobedniksolunac, veoma cenjen i uvaen pa je


8/8

bio predsednik vrbovake optine od 1944. 1956. godine

Knjigu Duhomira Cvetkovia "Hronika sela Vrbovac" moete naruiti na telefon: 018833 295 (Duhomir)

http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_content&task=view&id=655&Itemid=1
http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_content&task=view&id=67&Itemid=1http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_content&task=view&id=67&Itemid=1http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_content&task=view&id=67&Itemid=1http://www.soko-banja.org/index.php?option=com_content&task=view&id=67&Itemid=1

Sokobanja i Toplica u I Svetskom Ratu

Documents

Transcript of Sokobanja i Toplica u I Svetskom Ratu