Emocijalna Inteligencija

Gimnazija Vuk KaradiLoznica MATURSKI RAD IZ PSIHOLOGIJEEMOCIONALNA INTELIGENCIJA

Mentor: prof.Branka Suboti Uenik: Danijela Mati

SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................1

1.1 Emocionalna inteligencija u kontekstu teorija inteligencije..........................3

1.2. Modeli emocionalne inteligencije.................................................................6

1.2.1. Model Mayera i Saloveya.....................................................................6

1.3. Naini merenja emocionalne inteligencije.................................................14

1.3.1. Samoprocene ispitanika.....................................................................14

1.3.2. Procene drugih ljudi...........................................................................15

1.3.3. Neposredno procenjivanje slinosti.............................................15

1.4. Emocionalna inteligencija i razliiti pokazatelji

prilagoavanja dece i adolescenata..................................................................18

1.5. Sociometrijski status...................................................................................20

1.6. kolski uspeh i emocionalna inteligencija.................................................22

7. LITERATURA.......................................................................................................49

UVOD

Pojava emocionalne inteligencije primljena je sa velikim zanimanjem u naunim a posebno u irim drutvenim krugovima. Jedan od uzroka takve popularnosti mogao bi biti u karakteristici savremenog oveka da mnogo uspenije reava tehnike od humanih problema. Neki od segmenata humanih problema pojedinca danas, svakako je reavanje nesklada izmeu onoga ta misli i onoga ta osea, odnosno usklaivanja emocije sa razumom. Emocionalna inteligencija je relativno novo podruje u psihologiji i novi predmet psiholo[kih istraivanja. U posljednjih 12 godina uveliko privlai interes medija, postala je esta tema knjiga i asopisa, od kojih je najpoznatija Daniela Golemana, predavaa na amerikom unuverzitetu Harvard i dopisnika New York Timesa, pod naslovom Emocionalna inteligencija.

Emocionlalna inteligencija se prvi put pojavila u naunoj literaturi u ranim devedesetim godinama, za to su zasluni autori Peter Salovey sa univerziteta Yale i John D. Mayer sa univerziteta New Hempshire. Oni su odredili emocionlalnu inteligenciju kao skup slinosti koje bi trebale dobrineti tanoj proceni i izraavanju svojih emocija, kao i procenu tuih emocija i upotreba oseaja u motivisanju, planiranju i postizanju ciljeva u ivotu (Taki, 1998). Dakle, emocionalna inteligiencija oznaava tip inteligencije koji ukljuuje sposobnost procesuiranja emocionalnih informacija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003).

Emocije su organizovani mentalni odgovor na dogaaj, a ukljuuju psiholoki, iskustveni i kognitivni aspekt. Naroito je vano to to se emocije obino javljaju u kontekstu odnosa. Kako se menja odnos neke osobe prema drugoj osobi ili objektu, menja se i njena emocija prema toj osobi ili objektu. Bilo da su ti odnosi stvarni, smeteni u seanju ili zamiljeni, praeni su signalima koje nazivamo emocijama. Emocionalna inteligencija se odnosi na sposobnost prepoznavanja znaenja emocija i njihovih veza, korienja emocija kao temelja razumevanja i reavanja problema. Nadalje, ukljuuje korienje emocija za poboljanje kognitivnih aktivnosti (Mayer i dr.,1999, prema Mayer, Caruso, Salovey, i Sitarenios, 2001).Sa stanovita emocionalne inteligencije, onaj ko poseduje takve slinosti smatra se dobro prilagoenim i emocionalno vetim pojedincem, dok onaj ko ih ne poseduje u dovoljnoj meri moe biti oteen u emocionalnom i socijalnom funkcionisanju (Mayer, DiPaolo i Salovey, 1990).

Koncept emocionalne inteligencije je nastavak jedne od dveju tradicija naina gledanja na odnos izmeu emocija i logikog miljenja u psihologiji. Jedna tradicija zastupa stav da su emocije i logiko miljenje okrenuti jedno drugome, odnosno, da emocije ometaju, pogreno usmeravaju i uopteno negativno utiu na pokuaje racionalnog funkcionisanja oveka. Nasuprot ovoj, druga tradicija zastupa stav da su emocije deo logikog miljenja i da uopteno doprinose inteligenciji i uopte kvalitetu funkcionisanja u mnogim aspektima ivota. Autori koncepta istiu da je vrlo vano razumeti da emocionalna inteligencija ne iskljuuje inteligenciju, da ona ne predstavlja pobedu glave nad srcem to je jedinstveni spoj jednog i drugog. Emocionalna inteligencija kombinuje afekt s kognicijom, emocije s inteligencijom .Postojea istraivanja sugeriu da e emocionalna inteligencija verovatno zauzeti mesto uz druge vane psiholoke varijable kao prediktor razliitih faktora uspenosti na poslu, u koli i kod kue. Npr. vii stepen emocionalne inteligencije moe predvideti smanjenu verovatnost potekoa s drogama ili nasiljem (Brackett, 2001; Formica, 1988; Mayer, Perkins, Caruso i Salovey, 2001; Rubin,1999; Salovey, Mayer, Caruso i Lopez, u tisku, prema Mayer, Salovey, Caruso i Sitarenios, 2001).

1.0 Emocionalna inteligencija u kontekstu teorija inteligencijePsiholozi su jo u 18 veku podelili ljudsko miljenje na tri segmenta:

Kogniciju ili spoznaju (pamenje, apstraktno i logiko miljenje, prosuivanje). Afekt (emocije, raspoloenja, oseajna stanja poput umora i sl.)

Motivacija (bioloki porivi i steeni postupci)

Prema Mayeru i Saloveyu (1997) savremena psiholoka istraivanja potvrdila su naunu postojanost ovakve klasifikacije.

Iz naziva konstrukcije emocionalne inteligencije proizlazi da bi ona trebala biti kombinacija inteligencije i emocija. Stoga je potrebno prvo pokuati obrazloiti ova dva pojma. U skladu sa gore navedenom podelom pod inteligencijom se smatra kvalitet funkcionisanja kognitivne sfere miljenja. Ipak, jo uvek u psihologiji ne postoji saglasnost jednoznanog i opteprihvaenog definisanja inteligencije, pa ak ni oko toga ta je to tano inteligencija (Zarevski 1999). Verovatno najee citiranu definiciju inteligencije dao je Wechsler smatrajui da je inteligencija ukupan ili globalni kapacitet pojedinca da deluje celishodno, misli racionalno i efektivno vlada svojom okolinom (iz Salovey i Mayer 1990).

Prema Andriloviu i udini (1994) takoe do danas nema jedinstvenog naunog odgovora na pitanje ta su emocije. Autori se priklanjaju definiciji po kojoj su emocije doivljaji naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, dogaajima i vlastitim postupcima. U klasifikaciji emocija razlikuju:

primarne (strah, bes, radost, alost)

oseajne (bol, odvratnost, raspon emocija od kategorije zadovoljstva do nezadovoljstva)

intelektualne (znatielja, uenje, divljenje, estetski oseaji)

emocije prema sebi (sram, ponos, krivica, kajanje, zbunjenost)

emocije prema drugima (ljubav, mrnja, zavist, potovanje, simpatija, prezir)

Osnovno pitanje koje se postavlja jeste kako emocije utiu na inteligenciju. Prema tradicionalnom shvatanju emocije dezorganiziraju i ometaju uspeni i racionalnu mentalnu aktivnost ( iz Salovey i Mayer 1999). Ovom se suprotstavljaju moderne teorije (Strongman, 1987; Schwarz, 1990. iz Taki 1998) po kojima emocije mogu, ukoliko se njima ispravno upravlja, pokrenuti i poboljati racionalno delovanje pojedinca tako to e delovati na poveanje motivacije za reavanje problema za koji je neophodno racionalno rezonovanje (Salovey i Mayer 1990).

1.1. Emocionalna inteligencija u kontekstu teorija inteligencijeOpsta inteligencija odnosi se na ukupan kapacitet osobe za prilagoavanje kroz efikasno miljenje i prosleivanje informacija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003). Postoje mnogobrojni pristupi i modeli koji pokuavaju opisati prirodu inteligencije i njene funkcije. Neki od njih sadre elemente koji su konceptualno povezani s elementima emocionalne inteligencije. Jedan od takvih elemenata je socijalna inteligencija, iz koje, prema mnogima, proizlazi emocionalna inteligencija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003). Jo 1920.godine Thorndike je podelio inteligenciju na apstraktnu (verbalnu), mehaniku (vizuelno prostornu) i socijalnu. Socijalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost razumevanja mukaraca i ena, deaka i devojica mudrog delovanja u meuljudskim odnosima (prema Papi, 2003).

Na temelju Thorndikeove apstraktne definicije socijalne inteligencije, konstruisan je i standardizovani instrument za merenje individualnih razlika u ovom elementu. Ali uprkos znatnom interesu i brojnim pokuajima da se definie i izmeri socijalna inteligencija u proteklih osam decenija, ti su pokuaji bili neuspeni. Iako se definisanje inilo dovoljno lakim, merenje se pokazalo kao gotovo nesavladiv zadatak. Osim toga, socijalna inteligencija je prouavana manje od drugih vrsta inteligencije, jer se ini da je najtee teorijski i empirijski odvojiti od drugih (Mayer i Geher, 1996, prema Roberts, Zeidner i Matthew, 2003). I u Sternbergovoj teoriji socijalna inteligencija zauzima svoje mesto. Sternberg je, na temelju svojih istraivanja koja su pokazala da snalaenje u svakodnevnim situacijama zahteva drugaije slinosti od onih koje mere klasini testovi inteligencije, uz analitiku i kreativnu inteligenciju u svoju teoriju uvrstio i praktinu. On smatra da su sadraj veine testova kojima se procenjuje akademska inteligencija analitiki problemi koji su jasno definisani, sadre sve informacije potrebne da se moe reiti i imaju samo jedno reenje do kojeg se moe doi samo jednim putem. Za razliku od analitikih problema, praktini problemi zahtevaju prepoznavanje i formulisanje problema koji su slabo definisani, ne sadre sve potrebne informacije, imaju vie prihvatljivih reenja, i zahtevaju prethodno iskustvo, motivaciju i linu zainteresovanost.

Cantor i Kihlstrom (1985; prema Papi, 2003) predlau socijalnu inteligenciju kao jedinstven model za razumevanje linosti. Prema njihovom miljenju reavanje socijalnih problema centralni je proces koji podupire socijalno ponaanje. Mayer i Geher (1996) predlau da se, umesto da se zbog problema u definisanju i operacionalizaciji odustane od modela socijalne inteligencije, socijalna inteligencija podeli na emocionalnu i motivacijsku inteligenciju. Motivacijska inteligencija ukljuivala bi razumevanje razliitih oblika motivacije kao to su potreba za uspehom, pripadanjem i moi, kao i razumevanje onoga to Sternberg i sur. (Taki, 1998) nazivaju znanje koje se podrazumeva (tacit knowledge) i definiu kao delovanju usmereno znanje naueno bez neposredne pomoi drugih, koje osobi omoguava postizanje ciljeva od line vanosti. Emocionalna inteligencija ukljuivala bi prepoznavanje svojih i tuih emocija, rezonovanje o emocijama i informacijama povezanih s njima, i prosleivanje emocionalnih informacija kao deo opte slinosti reavanja problema. Koncept emocionalne inteligencije snano se preklapa s Gardnerovom predlogom socijalne inteligencije, koju je on odredio kao tip line inteligencije. On je, naime, u svoj model viestrukih inteligencija meu sedam uvrstio i dva oblika linih inteligencija. Uz muziku, telesno kinestetiku, logiko matematiku, lingvistiku i spacijalnu, kategoriju inteligencija svrstao je i interpersonalnu, i intrapersonalnu inteligenciju. Intrapersonalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost pristupa u svoj emocionalni ivot, identifikovanja, opisivanja i razlikovanja vlastitih emocija, i njihovog simbolikog predstavljanja. Interpersonalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost prepoznavanja raspoloenja, namera i elja drugih ljudi (Roberts, Zeidner, & Matthew, 2003).

Inteligencija u razumevanju ponaanja i njegovog znaenja pojavljuje se u Gilfordovom (1959) modelu inteligencije, koji se temelji na svim moguim kombinacijama tri glavna faktora: a) operacije (kognicija, memorija, divergentna produkcija, konvergentna produkcija i evaluacija); b) sadraji (figuralni, semantiki, simboliki i ponaajni) i c) produkti (jedinice, klase, relacije, sistemi, transformacije i implikacije). Dakle, svaka se intelektualna aktivnost sastoji se od sadraja, operacija i produkata.

Emocionalnu inteligenciju moemo smestiti i u teoriju o fluidnoj i kristalizovanoj inteligenciji koju su predloili Cattell (1971), Horn (1988) i njihovi saradnici. Istraivai smatraju da emocionalnu inteligenciju ini deo kristalizovane inteligencije, a svoje miljenje temelje na predpostavci da se procena, ekspresija, regulacija i korienje emocija razvijaju kroz iskustvo i socijalnu interakciju na isti nain kao i drugi psiholoki procesi koji ine kristalizirovanu inteligenciju (Roberts, Zeidner, & Matthew, 2003).

1.2 Emocionalna inteligencija i razliiti pokazatelji prilagoivanja dece i

adolescenata

Oni koji piu o emocionalnoj inteligenciji obino predpostavljaju da je visok nivo emocionalne inteligencije povezan s uspehom u vanim aspektima ivota, kao to su obrazovanje, posao i odnosi s ljudima. Goleman tako navodi da brojni dokazi potvruju da osobe koje imaju visoko razvijene emocionalne slinosti, koje dobro poznaju i upravljaju vlastitim emocijama i koje iitavaju i efikasno reaguju na emocije drugih, imaju prednost u svim podrujima (Goleman, 1995). Ali, kako emocionalna inteligencija jo uvek nije dovoljno istraena, ne zna se puno o tome to ona predvia. U nastavku su prikazani rezultati nekih istraivanja koja su ispitivala povezanost slinosti emocionalne inteligencije s razliitim kriterijumima prilagoavanja dece i adolescenata. Poznati su rezultati nekoliko istraivanja koja su ispitivala povezanost percepcije emocija iz neverbalnog sadraja s razliitim kriterijima.

U ispitivanjima vie od sedam hiljada osoba u SAD-u i osamnaest drugih zemalja, meu prednostima slinosti iitavanja emocija iz neverbalnih znakova bila je i bolja emocionalna usklaenost, vea popularnost, vea otvorenost i vea senzibilnost. U ispitivanju hiljadu jedanaestero dece, oni koji su pokazali sposobnost iitavanja emocija iz neverbalnih znakova bili su u svojoj koli meu najomiljenijim uenicima i meu emocionalno najstabilnijom decom. Oni su takoe bili bolji uenici prema da im, u proseku, procenat inteligencije nije bio vei od procenta kod dece koja su bila manje uspena u itanju neverbalnih poruka. tavie, ispitivanja deje neverbalne osetljivosti su pokazala da oni koji pogreno tumae emocionalne znakove u koli esto postiu rezultate koji su loiji u odnosu na potencijal iskazan u ispitivanjima procenta inteligencije (Goleman, 1995). U jednom istraivanju se pokazalo da mladi koji imaju tekoa sa zakonom esto nisu stekli vetine percepcije emocija (McCown, Johnson i Austin, 1986, prema Mayer, Di Paolo i Salovey,1990). Takoe se ispitivala povezanost nekih slinosti emocionalne inteligencije i agresivnog ponaanja kod dece. U nekoliko istraivanja se pokazalo da deca koja iskazuju vee koliine agresivnog ponaanja imaju vie tekoa u prepoznavanju i upravljanju svojim emocijama. Meu decom kolskog uzrasta, vii stepen eksternalizirajuih simptoma je bio povezan sa smanjenom sposobnou pronalaenja primera prolih emocionalnih iskustava i manje prikladnim primerima oseaja (Cook, Greenberg i Kusche, 1994, prema Bohnert, Crnic i Lim, 2003). Neka istraivanja pokazuju da deca koja iskazuju visok stepen agresivnog ponaanja imaju tekoe u kontrolisanju svojih emocija (Shields i Cicchetti, 1998, prema Bohnert, Crnic i Lim, 2003).

U istraivanju povezanosti izmeu emocionalne inteligencije i upotrebe cigareta i alkohola u ranoj adolescenciji, rezultati su pokazali da je emocionalna inteligencija u negativnoj korelaciji s upotrebom cigareta i alkohola (Trinidad i Johnson, 2000).

Pretpostavka je da emocionalno kompetentna deca upravljaju svojim postupcima, mislima i oseanjima na prilagoen i fleksibilan nain u raznim kontekstima, iskazuju samoefikasnost, samopouzdanje i oseaj povezanosti s drugima (Salovey i Slyter, 1999), moemo predpostaviti da su i bolje prihvaena od strane vrnjaka.1.6. kolski uspeh i emocionalna inteligencija

Istraujui faktore koji odreuju kolsko postignue najvie se ispitivala inteligencija uenika, ali utvreno je da ona objanjava samo deo varijacije. U traenju drugih faktora koji bi mogli uticati na uspeh dece u koli, istraivali su se socijalni faktori, kao to je porodino poreklo i socio-ekonomski status, faktori linosti i motivacijski faktori. Cattel, Sealy i Sweny (1966) su se bavili ispitivanjem povezanosti kolskog uspeha s faktorima linosti i motivacije , pa su pronali da od ukupne varijacije kolskog postignua testovi inteligencije objanjavaju izmeu 21-23%, motivacijske osobine 23-27%, a crte linosti 27-36%.

U novije vreme javila se ideja da bi se barem deo uspenosti u podruju kolskog i profesionalnog uspeha mogao objasniti emocionalnom inteligencijom. Jo je Kahneman (1973) tvrdio da to koliko je osoba u stanju drati pod kontrolom ostale, za osnovnu aktivnost irelevantne misli i dogaanja utie na uspeh u obavljanju osnovne aktivnosti (Taki, 1998). Goleman takoe opisuje vanost upravljanja emocijama za uspeh u koli: Razmere do kojih emocionalna uznemirenost moe uticati na mentalni ivot za uitelje nisu nita novo. Uenici koji su nervozni, ljutiti ili deprimirani ne ue; osobe koje su obuzete ovim stanjima ne primaju informacije na efikasan nain ili s njima postupaju loe. Snane negativne emocije prebacuju panju na njihove vlastite preokupacije, ometajui pokuaje da se fokusiraju na neto drugo. (Goleman, 1995, str ).

6. ZAKLJUAK

Emocionalna inteligencija kao nova potencijalna vrsta inteligencije doivela je prvih 12 godina velikih napora za njeno nauno dokazivanje kao posebnog konstrukta za ije merenje su razvijeni testovi sa zadovoljavajuim metrijskim karakteristikama i koja ima prediktorsku vrednost za neke segmente ljudske uspenosti. Uspeh je oigledan iako jo uvek nije u potpunosti prihvaena zajedno s drugim klasinim vrstama inteligencije. Svoj dosadanji razvoj konstrukta moe najvie zahvaliti naunom triju Mayer, Caruso, Salovey, koji su uspeli razviti svoj model emocionalne inteligencije tako da on zadovoljava sve uslove klasinih inteligencija. Preostaje naravno, da se ovaj model i drugi dodatno preispitaju i dorade u sledeim godinama istraivanja na ovom podruju. Isto tako e biti potrebno provesti istraivanja o uticaju EI na sportsku uspenost, kako u vrhunskom tako i u rekreacijskom i kolskom sportu.

U poslednjih nekoliko godina veina seminara, naunih lanaka, doktorskih disertacija i magistarskih radova i knjiga koje se bave problemom postojanja emocionalne inteligencije u sebi sadre poprilino staru Aristotelova izreku Svako se moe naljutiti - to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, do ispravnog stupnja, u praomi trenutku, zbog ispravnog razloga i na ispravan nain - to nije lako (Aristotel, prema Goleman, 1997). 7. LITERATURA

1. Bohnert, A..M., Crnic, K. A., Lim, K. G. (2003). Emotional competence and aggressive behavior in school-age children (1). Journal of Abnormal Child Psychology.

2. Ciarrochi, J., Chan, A. Y. C., Bajgar, J. (2001). Measuring emotional intelligence in adolescents. Personality and Individual Differences, 31 (7), 1105-1119.

3. Goleman, D.(1997). Emocionalna inteligencija zato je vanija od kvocenta inteligencije?. Mozaik knjiga, Zagreb.

4. Kulenovi, A., Balenovi, T., Buko, V. (2000). Test analize emocija: jedan pokuaj objektivnog merenja slinosti emocionalne inteligencije. Suvremena psihologija. 3(1-2), 27-48.

5. Mayer, D., Salovey, P., Caruso, D. R., Sitarenios, G. (2001). Emotional Intelligence as a Standard Intelligence. Emotion, 1(3), 232-242.

6. Mayer, D., Salovey, P., Caruso, D. R., Sitarenios, G. (2003). Measuring Emotional Intelligence With the MSCEIT V2.0. Emotion, 3(1), 97-105.

7. Papi, M.(2003). Emocionalna inteligencija u kolskom kontekstu. Magistarski rad. Filozofski fakultet, Zagreb.

8. Roberts, R. D., Zeidner, M., Matthews, G. (2001). Does Emotional Intelligence Meet Traditional Standards for an Intelligence? Some New Data and Conclusions. Emotion, 1(3), 196-231.

9. Salovey, P. i Sluyter, D. J.(1999). Emocionalni razvoj i emocionalna inteligencija: pedagoke implikace. Educa, Zagreb.

10. Schutte, N. S., Malouff, J. M. , Coston, T. D., Greeson, C., Jedlicka, C., Rhodes, E., Wendorf, G. (2001). Emotional Intelligence and Interpersonal Relations. The Journal of Social Psychology, 141(4), 523-536.

11. Taki, V.(1998). Validacija konstrukta emocionalne inteligencije. Doktorska dizertacija. Filozofski fakultet, Zagreb.

12. Trinidad, D. R., Johnson, C. A.(2000). The association between emotional intelligence and early adolescent tobacco and alcohol use. Personality and Individual Differences 32(2002), 95-105.

PAGE 11