Smjernice za pisanje aplikacija donatorima

Smjernice za pisanje aplikacija donatorima

2

SadrajI SMJERNICE ZA UPRAVLJANJE CIKLUSOM PROJEKTA EVROPSKE UNIJE ..... 5FAZE U UPRAVLJANJU PROJEKTNIM CIKLUSOM ............................................................................. 7 1. PLANIRANJE PROGRAMA (PROGRAMMING).................................................................................... 7 2. IDENTIFIKACIJA........................................................................................................................................ 8 3. FORMULACIJA ........................................................................................................................................... 9 4. IMPLEMENTACIJA, UKLJUUJUI MONITORING I IZVJETAVANJE ...................................... 10 5. EVALUACIJA ............................................................................................................................................ 12 6. REVIZIJA ................................................................................................................................................... 13 PRISTUP ZASNOVAN NA LOGIKOM OKVIRU .................................................................................. 15

II KORACI FUNDRASING STRATEGIJE .......................................................................... 17NEOPHODNI KORACI ZA PRIKUPLJANJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA (FUNDRASING) ..... 17 KORAK 1: RAZVITI FUNDRAISING STRATEGIJU ............................................................................... 17 KORAK 2. IDENTIFIKUJTE SPECIJALISTU ZA PRIKUPLJANJA SREDSTAVA .............................. 17 KORAK 3. RAZVITI INFORMATIVNI MATERIJAL O VAOJ ORGANIZACIJI ................................ 17 KORAK 4. KREIRANJE MREA SA ZAJEDNICOM ............................................................................... 17 KORAK 5. EVALUIRATI PROGRAME I USLUGE .................................................................................. 17 KORAK 6. PROMOVIITE VAU ORGANIZACIJU ............................................................................... 18 KORAK 7: POETAK PRIKUPLJANJA SREDSTAVA ............................................................................ 18 KORAK 8. PISANJE APLIKACIJE ................................................................................................................... 18

III LISTA DONATORA ........................................................................................................... 19AMBASADA FINSKE U SRBIJI .................................................................................................................. 19 AMBASADA NORVEKE U SRBIJI .......................................................................................................... 20 AMBASADA KANADE U SRBIJI ............................................................................................................... 20 AMBASADA KRALJEVINE HOLANDIJE U SRBIJI ............................................................................... 21 AMBASADA VELIKE BRITANIJE U SRBIJI............................................................................................ 22 AMBASADA SAD U SRBIJI ........................................................................................................................ 22 AMBASADA JAPANA U SRBIJI ................................................................................................................ 23 BALKANSKI FOND ZA DEMOKRATIJU ................................................................................................. 24 NEMAKI PARLAMENT ............................................................................................................................ 26 CIVIL RIGHTS DEFENDERS ...................................................................................................................... 26 DEVELOPMENT ALTERNATIVES, INC. ................................................................................................. 26 ERSTE FONDACIJA ..................................................................................................................................... 26 EVROPSKI FOND ZA BALKAN ................................................................................................................. 27 EVROPSKA FONDACIJA ZA KULTURU ................................................................................................. 27 PROGRAMI PREKOGRANINE SARADNJE .......................................................................................... 27Program prekogranine saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina ......................................................................... 28 Program prekogranine saradnje Srbija - Bugarska............................................................................................ 28 3

Program prekogranine saradnje Srbija - Crna Gora ......................................................................................... 29 Program prekogranine saradnje Srbija - Hrvatska ............................................................................................ 29 Program prekogranine saradnje Srbija - Maarska ........................................................................................... 30 Program prekogranine saradnje Srbija - Rumunija ........................................................................................... 30

KULTURA 20072013 .................................................................................................................................. 31 TRANSNACIONALNI PROGRAM JUGOISTONE EVROPA (JIE) ...................................................... 31 EVROPSKI INSTRUMENT ZA DEMOKRATIJU I LJUDSKA PRAVA (EIDHR) ................................. 32 OKVIRNI PROGRAM ZA KONKURENTNOST I INOVACIJE............................................................... 32 MLADI U AKCIJI .......................................................................................................................................... 32 WORLD LEARNING..................................................................................................................................... 33 VAJCARSKA KANCELARIJA ZA SARADNJU ..................................................................................... 33 SLUBA ZA SPOLJNE POSLOVE, SPOLJNU TRGOVINU I RAZVOJNU SARADNJU KRALJEVINE BELGIJE ............................................................................................................................... 34 VEDSKA ORGANIZACIJA ZA MEDJUNARODNI RAZVOJ I SARADNJU ...................................... 34 ROMSKI OBRAZOVNI FOND .................................................................................................................... 34 NACIONALNA ZADUBINA ZA DEMOKRATIJU (NED) ..................................................................... 34 MREA ENA SA ISTOKA I ZAPADA - POLJSKA ................................................................................ 35 MEUNARODNI VIEGRAD FOND ......................................................................................................... 35 GTZ - DEUTSCHE GESELLSCHAFT FR TECHNISCHE ZUSAMMENARBEIT" GMBH.............. 35 INSTITUT ZA ODRIVE ZAJEDNICE (ISC) ............................................................................................ 35 INSTITUT ZA OTVORENO DRUTVO BUDIMPETA....................................................................... 36 FOND ZA UDRUIVANJE SREDSTAVA INSTITUTA ZA OTVORENO DRUTVO ZA ROMSKU DEKADU ................................................................................... 36 MALI GRANTOVI......................................................................................................................................... 36 KOOPERATIVNE HOLANDSKE FONDACIJE ZA CENTRALNU I ISTONU EVROPU .................. 36 MAMA KE.................................................................................................................................................... 37 MEUNARODNI CENTAR ULOF PALME ............................................................................................... 37 FONDACIJA ALFRED MOZER .................................................................................................................. 38 FOND BRAE ROKFELER.......................................................................................................................... 38 FOND ZA DEMOKRATIJU UJEDINJENIH NACIJA................................................................................ 38 FOND ZA HITNE AKCIJE ZA ENSKA LJUDSKA PRAVA .................................................................. 38 GLOBALNI FOND ZA ENE ...................................................................................................................... 39 FONDACIJA ROBERT BOSCH ................................................................................................................... 39 FONDACIJA ARLS STJUART MOT ........................................................................................................ 39 GLOBALNI FOND ZA DECU ...................................................................................................................... 39

4

I Smjernice za upravljanje ciklusom projekta Evropske unijeKada je rije o programima spoljne pomoi Evropske komisije, projektni ciklus ima est faza. U praksi, trajanje i vanost svake faze varira od projekta do projekta. Meutim, u svim programima Evropske komisije ciklus podrazumjeva sledee: 1. Kljune odluke, zahtjevi za informacijama i odgovornosti su definisani u svakoj fazi. 2. Faze u ciklusu su postupne - svaka faza mora da se zavri kako bi sljedea mogla biti uspjeno zapoeta. 3. Planiranje novog projekta (new programming) se zasniva na evaluaciji kako bi se steeno iskustvo iskoristilo kao deo institucionalnog uenja.

Odluka o finansiranju

Odluka o finansiranju

Pri upravljanju projektnim ciklusom treba osigurati sljedee: 1. Da projekti potuju i doprinose optim ciljevima politike (policy) Evropske komisije kao to su potovanje ljudskih prava, smanjenje siromatva i pitanja kao to su ravnopravnost meu polovima, zatita ivotne sredine; 2. Da su projekti relevantni za dogovorenu strategiju i stvarne probleme ciljnih grupa / korisnika; 3. Da su projekti izvodljivi, odn. da ciljevi mogu biti realno dostignuti uprkos ogranienjima koja mogu proistei iz okruenja i nezavisno od sposobnosti agencija koje vre implementaciju; 4. Da je korist od projekta odriva.5

Za ovu svrhu, upravljanje projektnim ciklusom 1. koristi pristup zasnovan na logikom okviru za analizu problema, pronalaenje odgovarajuih rjeenja, odn. dizajn projekata i njihovu uspjenu implementaciju. 2. zahteva izradu visokokvalitetnog kljunog dokumenta (dokumenata) u svakoj fazi kako bi se osiguralo odluivanje zasnovano na dobroj informisanosti (integrisan pristup). 3. zahteva konsultacije i maksimalno uee kljunih interesnih grupa 4. istie vanost jasnog formulisanja i fokusiranja na jednu svrhu projekta, u smislu odrive koristi za ciljnu grupu (grupe) 5. od samog poetka ukljuuje pitanja kvaliteta kada je re o dizajnu Upravljanje projektnim ciklusom i pristup zasnovan na logikom okviru su dva glavna pristupa i sredstva koja se koriste u projektima/programima spoljne pomoi Evropske unije.

Povezivanje Upravljanja ciklusom projekta i Pristup zasnovan na logikom okviru + Upravljanje ciklusom projektaDefinie razliite faze projektnog ivota sa veoma dobro definisanim upravljakim aktivnostima i procedurama donoenja odluka

+ Pristup zasnovan na logikom okviruMetodologija za planiranje, upravljanje i evaluaciju programa i projekata upotrebom instrumenata koji poveavaju uee i transparentnost i unapreuju orijentaciju ka ciljevima

Proces donoenja odluka i implementacije procesa definisan od strane organizacije Upravljanje ciklusom projekta

Metodi i instrumenti upravljanja projektima Pristup upotrebe logikog okvira

Ista osnovna forma" koja je u skladu sa sutinskom logikom pristupa zasnovanog na logikom okviru se koristi za sva dokumenta koja se izradjuju tokom projektnog ciklusa 1. Sadraj 2. Opte informacije: Opti ciljevi politike (policy) Evropske komisije i Vlade i veze sa programom ili strategijom Evropske komisije koja se odnose na dravu, predanost Vlade optim ciljevima politike (policy) Evropske komisije kao to je potovanje ljudskih prava 3. Sektorska analiza i analiza problema, ukljuujui analizu interesnih grupa i njihovog potencijala6

4. Opis projekta / programa, ciljevi i strategija za postizanje ovih ciljeva Korienje lekcija nauenih kroz prethodno iskustvo i veza sa drugim donatorskim aktivnostima Opis intervencije (ciljevi, strategija za postizanje ovih ciljeva ukljuujui svrhu projekta, rezultate i aktivnosti i glavne indikatore) 5. Pretpostavke, rizici 6. Organizacija implementacije Fizika i ne-fizika" sredstva Procedure organizacije i implementacije Raspored (plan rada) Procena trokova i plan finansiranja Posebni uslovi i mjere Vlade / partnera Monitoring i evaluacija 7. Faktori kvaliteta Uee i vlasnitvo korisnika Podrka politike (policy) Odgovarajua tehnologija Drutveno-kulturoloki aspekti Jednakost polova Zatita sredine Institucionalni i upravni kapaciteti Izvodljivost u finansijskom i ekonomskom smislu Aneks: Logiki okvir (kompletan ili nacrt, zavisno od faze)

Faze u upravljanju projektnim ciklusom1. PLANIRANJE PROGRAMA (PROGRAMMING)Koji su razvojni prioriteti partnera i na ta se Evropska komisija fokusira kada je re o asistenciji? Planiranje programa (programming) je indikativno i traje vie godina. Rad koordiniu slube Evropske komisije u saradnji sa vlastima partnerske zemlje. Ishod je Viegodinji indikativni program. U toku faze planiranja programa (programming), vri se analiza situacije na nacionalnom i sektorskom nivou kako bi se identifikovali problemi, ogranienja i prilike kojima se treba baviti kroz saradnju. Ovo ukljuuje i pregled socio-ekonomskih indikatora i nacionalnih i donatorskih prioriteta. Svrha ovog procesa jeste identifikacija glavnih ciljeva i sektorskih prioriteta za saradnju ime se obezbjeuje relevantno i izvodljivo planiranje programa (programming) u okviru koga projekti mogu biti identifikovani i pripremljeni. Za svaki od prioriteta formulie se strategija koja se oslanja na prethodno steeno iskustvo.

7

U ovoj fazi se razvija Strateki dokument drave koji sadri niz kljunih elemenata i ima sljedeu strukturu: 1. Opis ciljeva saradnje Evropske komisije. 2. Ciljevi politike (policy) partnerske zemlje. 3. Analiza politike, ekonomske i drutvene situacije ukljuujui odrivost postojeih politika (policies) i mogue probleme. 4. Pregled dosadanje i postojee saradnje sa Evropskom komisijom (steeno iskustvo i nauene lekcije), informacije o programima zemalja lanica EU i ostalim donatorima. 5. Strategija odgovora Evropske komisije u kojoj se identifikuje striktno ogranien broj sektora za intervenciju, a koja je komplementarna intervencijama drugih donatora. 6. Nakon to se Strategija odgovora definie, ona mora biti prevedena u Nacionalni indikativni program (NIP). Ovo moe biti sastavni dio Stratekog dokumenta drave. NIP je sredstvo upravljanja i pokriva period od nekoliko godina (od tri do pet godina, zavisno od vaee regulative/ugovora). NIP identifikuje i definie odgovarajue mjere i aktivnosti za postizanje postavljenih ciljeva. NIP treba u potpunosti da proistie iz i bude usklaen sa prethodnom analizom. Proces planiranja programa treba da bude u skladu sa glavnim elementima pristupa zasnovanog na logikom okviru. Naime, treba da: Identifikuje kljune interesne grupe i procjeni njihove potrebe, interese i kapacitete; Identifikuje i analizira probleme/ogranienja i prilike kada je rije o prioritetima razvoja; Identifikuje razvojne ciljeve koji se odnose na identifikovane probleme; i Identifikuje strategiju za pomo u razvoju Evropske komisije koja se zasniva na prethodnoj analizi i uzima u obzir ogranienja u pogledu kapaciteta, lekcije nauene iz prethodnog iskustva i trenutne ili planirane aktivnosti drugih donatora.

2. IDENTIFIKACIJADa li je ideja projekta u skladu sa prioritetnim lokalnim potrebama i prioritetima politike (policy) Evropske komisije? Svrha faze identifikacije je da se: Identifikuju projektne ideje koje su u skladu sa razvojnim prioritetima partnera i Evropske komisije; Procijeni relevantnost i izvodljivost projektnih ideja; Pripremi (u okviru Pristupa programu") Prijedlog finansiranja (tj. u okviru MEDA ili TACIS regulativa), ili Identifikacioni fiche za pojedinane projekte (tj. u okviru ACP i ALA finansiranja); i Pripremi odluku o finansiranju programa projekata, ili odredi opseg budueg posla potrebnog u toku faze formulacije za pojedinane projekte.8

VANO: Svaki opti cilj" projekta treba da proistie iz odgovarajueg cilja definisanog u Stratekom dokumentu drave i NIP-u ili relevantnog cilja programa ili sektorske politike. U toku faze identifikacije kljune procjene koje je potrebno izvriti, a kojima se osigurava relevantnost i izvodljivost projektne ideje su: (i) Procjena okvira politike (policy) i planiranja programa (programming); (ii) Analiza interesnih grupa, ukljuujui procjenu institucionalalnih kapaciteta; (iii) Analiza problema, ukljuujui pitanja kao to su jednakost polova, ivotna sredina; (iv) Procena ostalih tekuih i planiranih inicijativa i procjena nauenih lekcija; (v) Analiza preliminarnih ciljeva i strategije; (vi) Preliminarna procjena parametara koji se odnose na resurse i trokove; (vii) Preliminarna procjena organizacije upravljanja projektom, koordinacije i finansiranja; i (viii) Preliminarna procjena ekonomske/finansijske, sredinske, tehnike i drutvene odrivosti. Kljuni dokumenti koje zahtjeva Evropska komisija u fazi identifikacije su: Opis zadataka za preliminarnu studiju izvodljivosti (pre-feasibility study) koju finansira Evropska komisija Identifikacioni Fiche, ukljuujui nacrt opisa zadataka za studiju izvodljivosti/studiju dizajna; ili Finansijski prijedlog za program / grupu projekata (npr. Program aktivnosti sa Projektnim Fiches). Potrebne informacije o projektu na kraju faze identifikacije:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Kontekst kreiranja politike i programa (partner i Evropska komisija) Analiza interesnih grupa Analiza problema ukljuujui i polje koje obuhvata osjetljiva pitanja Nauene lekcije i kritiki osvrt na tekue i planirane inicijative Preliminarni opis projekta 'indikativna hijerarhija ciljeva Indikativna implikacije resursa i trokova Indikativna koordinacija, upravljanje (ukljuujui upravljanje/kontrolu finansijama) finansijske dogovore 8. Preliminarna procjena ekonomskih/finansijskih, tehnikih i drutvenih odrivosti 9. Praenje radnog plana zarad to boljeg rada u fazi formulacije

i

3. FORMULACIJADa li je projekat izvodljiv i da li e doneti odrivu korist? Svrha faze formulacije je da se: Potvrdi relevantnost i izvodljivost projektne ideje izloene u Identifikacionom Fiche ili Projektnom Fiche; Pripremi detaljan dizajn projekta, ukljuujui upravljanje i koordinaciju, finansijski plan, analizu isplativosti, rizike, monitoring, evaluaciju i reviziju, odn. organizaciju svega toga; i Pripremi Finansijski predlog (za pojedinane projekte) i odluku o finansiranju9

Kljuni dokumenti koje se izrauju u ovoj fazi ciklusa su: Finansijski prijedlog; i/ili Opis zadataka/Tehnike implementacije

i

administrativne

odredbe

koje

se

tiu

Primjeri ovih dokumenata mogu se nai na internet X:/Europeaid/Thematicnetworks/qsg/Home_Page_QSG_en.htm

stranici

QSG:

Prikaz 9 - Informacioni elementi razvijeni na kraju faze formulacije projekta Situaciona analiza/kljune procjeneStrateki i programski kontekst Analiza interesnih grupa i procena institucionalnih kapaciteta Analiza problema Steena iskustva i kritiki osvrt na tekue/planirane inicijative Odabir strategije

Opis projektaSveobuhvatni ciljevi i svrha Ciljne grupe, lokacija i trajanje Rezultati i indikativne aktivnosti Resursi i trokovi

UpravljanjeKoordinacija i upravljaka strultura Upravljanje fininsijama/finansijski aranmani Monitoring, evaluacija i revizija

Izvodljivost i odrivostEkonomska i finansijska Ona koja se odnosi na okruenje Tehnika Drutvena i upravljaka

4. IMPLEMENTACIJA, UKLJUUJUI MONITORING I IZVJETAVANJEDa li se rezultati postiu i da li se resursi efikasno i efektivno koriste? Koje korektivne aktivnosti treba preduzeti? Svrha faze implementacije je da se: Postignu rezultati, ostvari svrha (svrhe) i efektno doprinese optem cilju projekta; Upravlja efikasno raspoloivim resursima; i Vri monitoring i izvjetava o napredovanju. Faza implementacije je najvanija i najkritinija, jer se upravo tokom ove faze ostvaruje planirana dobit/korist od projekta. Sve ostale faze projektnog ciklusa zapravo podravaju fazu implementacije.

10

Glavni periodi u fazi implementacije: Poetni period; Glavni period implementacije; i Zavrni (phase-out) period Prikaz 10 - Osnovni periodi realizacije projektaPoetna faza Zakljuivanje ugovora Mobilizacija resursa Uspostavljanje radnih odnosa sa interesnim grupama Odrana radionica(e) koja se odnosi na poetnu fazu projekta Kritiki osvrt i revizija plana projekta Uspostavljanje sistema monitoringa i evaluacije

ImplementacijaSvakodnevno: Nabavka i korienje resursa, ukljuujui i osoblje Realizacija aktivnosti i ostvarivanje rezultata Praenje i kritiki osvrt na napredak Revizija operativnih planova na osnovu steenog iskustva Izvjetaj o napretku

Zavrna fazaPrenoenje odgovornosti na lokalnog partnera Osigurati da se sprovode planovi odravanja Osigurati da je izvren efektivan transfer vetina Osigurati povraaj trokova

U fazi implementacije postoje tri kljuna zadatka za koje su odgovorni oni koji upravljaju projektom: 1. Monitoring i redovni pregled 2. Planiranje i ponovno planiranje (re-planning) 3. Izvjetavanje

Implementacija: Proces uenja

Ponovno planiranje Donoenje odluka

Praenje

Implementacija

Implementacija

11

5. EVALUACIJADa li je planitrana dobit/korist ostvarena, da li je odriva i koje lekcije smo nauili? Svrha evaluacije je da se izvri najsistematinija i najobjektivnija mogua procjena projekta koji je u toku ili je zavren, programa ili politike (policy), dizajna, implementacije i rezultata. Cilj je da se odredi relevantnost i ispunjenost ciljeva, efikasnost u smislu razvoja, efektivnost, uticaj i odrivost. Evaluacija treba da obezbedi pouzdane i korisne informacije i da omogui da se nauene lekcije inkorporiraju u proces donoenja odluka donatora i korisnika. Principi na kojima se zasniva evaluacija su: Nepristrasnost i nezavisnost procesa evaluacije od planiranja programa (programming) i implementacije Pouzdanost evaluacije, kroz korienje adekvatno obuenih i nezavisnih eksperata i transparentnost procesa evaluacije i diseminacije rezultata; Uee interesnih grupa u procesu evaluacije kako bi razliita vienja i perspektive bile uzete u obzir Korisnost rezultata i preporuka proisteklih iz evaluacije kroz pravovrijemenu prezentaciju relevantnih, jasnih i konciznih informacija onima koji donose odluke. Kriterijumi evaluacije koje koristi Evropska komisijaRelevantnost Stepen u kom su ciljevi projekta odgovarajui za probleme koje treba da rijee, kao i to koliko su u skladu sa fizikim i politikim okruenjem u kom se projekat odvija, a ukljuujui i procjenu pripreme i dizajna projekta, tj. logiku i zaokruenost procesa planiranja projekta i unutranju logiku i koherentnost dizajna projekta. injenica da su rezultati postignuti uz razumne trokove, tj. koliko su inputi/sredstva pretvoreni u rezultate u smislu kvaliteta, kvantiteta i vremena, kao i kvaliteta postignitih rezultata. Ovo zahtjeva poreenje alternativnih pristupa za postizanje istih ishoda kako bi se ustanovilo da li je usvojen najefikasniji proces. Procijena doprinosa rezultata postizanju svrhe projekta i kako su pretpostavke uticale na uspeh projekta. Uticaj projekta na ire okruenje, doprinos irim sektorskim ciljevima sumiranim kroz opte ciljeve projekta i na postizanje optih ciljeva politike (policy) Evropske komisije. Procjena vjerovatnoe da se korist od projekta nastavi nakon prestanka spoljnog finansiranja, sa posebnim osvrtom na faktore vlasnitva korisnika, podrku politike (policy), ekonomske i finansijske faktore, drutvenokulturoloke aspekte, sredinske aspekte i institucionalne i upravne kapacitete.

Efikasnost

Efektivnost

Uticaj

Odrivost

12

Nacrt Evaluacionog izvjetajaI - IZVRNI PREGLED Treba da bude prikladno napisan, odn. da ima formu dokumenta koji je lako koristiti. Treba da bude kratak - ne vie od 5 stranica. Treba da se fokusira na osnovne analitike take, nagovetava najvanije zakljuke, steena iskustva i specifine preporuke. Dodatne zabijleke treba da budu navedene tako da je jasno na koju stranu ili paragraf, u glavnom tekstu, se odnose. Glavni tekst treba da pone sa uvodnim opisom, prvo, programa ili projekta koji se evaluira i, drugo, sa opisom zadataka evaluacije. Kostur odn. sutina izvetaja treba da prati pet evaluacijskih kriterijuma, opisujui injenice i tumeei ili analizirajui ih u skladu sa kljunim pitanjima povezanim sa svakim od kriterijuma. Ovaj dio treba da bude predstavljen kao zavrni i odvojen dio. Gdje god je mogue, za svaki od kljunih zakljuaka treba da postoji i preporuka. Kljune take zakljuaka bie, naravno,razliite u zavisnosti od prirode predmeta koji se evaluira ali obino treba da se odnosi na aspekte obuhvaene kriterijumima za evaluaciju. Najvea vrijednost evaluacije zavisi od kredibiliteta i kvaliteta predstavljenih preporuka. Preporuke, stoga, treba da budu to realnije, operativnije i praktinije. Preporuke treba da budu paljivo usmerene na ciljne grupe na svim nivoima. Opis zadataka evaluacije Imena evaluatora i kompanija iz kojih dolaze Metodologija koja je bila primenjena na sluaju (faze, metodi prikupljanja podataka, primeri itd.) Matrice logikog okvira (original i usavrene verzije) Mapa oblasti obuhvaene projektom (ukoliko je relevantno) Lista osoba/organizacija koje su konsultovane Konsultovana literatura i dokumentacija Ostali tehniki aneksi (npr. statistika analiza)

II - Osnovni tekst

III - Zakljuci i preporuke

IV Aneksi

6. REVIZIJADa li se radilo u skladu sa vaeim zakonima i pravilima? Da li su ispunjeni kriterijumi efikasnosti, ekonominoti i efektnosti? Svrha revizije je da se: Na osnovu odgovarajuih kriterijuma izvri procjena neijih aktivnosti; Izvede zakljuak (tj. iznese miljenje) koji planiranom korisniku obezbeuje informacije/uliva povjerenje o predmetu revizije Revizija je eksterna operacija koja se sprovodi u ime ili od strane EuorpeAID ili Delegacije i fokusira na aktivnosti korisnika, ugovaraa i posrednika (tj. organizacija koje vre implementaciju).

13

Nacrt Revizorskog izvetajaI - IZVRNI PREGLED Treba da bude prikladno napisan, odn. da ima formu dokumenta koji je lako koristiti. Treba da bude kratak - ne vie od 5 stranica. Treba da se fokusira na osnovne analitike take, nagovetava najvanije zakljuke, steena iskustva i specifine preporuke. Dodatne zabeleke treba da budu navedene tako da je jasno na koju stranu ili paragraf, u glavnom tekstu, se odnose. Glavni tekst treba da pone sa uvodnim opisom, prvo, programa ili projekta koji se evaluira i, drugo, sa opisom zadataka evaluacije. Kostur odn. sutina izvetaja treba da prati pet evaluacijskih kriterijuma, opisujui injenice i tumeei ili analizirajui ih u skladu sa kljunim pitanjima povezanim sa svakim od kriterijuma.

II - Osnovni tekst

III - Utvreno stanje, zakljuci Ono to je utvreno od strane revizora treba da bude predstavljeno kao i preporuke odvojen deo. Ovi pronalasci treba da se odnose na uporeivanje onoga to treba da bude i onoga to jeste (odn. uporeivanje stanja sa postavljenim kriterijumima). Glavni zakljuci treba da budu izneseni u osnovnom tekstu izvetaja, dok manji i detaljnije opisani treba da budu navedeni u aneksima. Gde god je mogue, za svaki od kljunih zakljuaka treba da postoji i preporuka. Najvea vrednost revizije zavisi od kredibiliteta i kvaliteta predstavljenih preporuka. Preporuke, stoga, treba da budu to realnije, operativnije i praktinije. Preporuke treba da budu paljivo usmerene na ciljne grupe na svim nivoima. Zakljuci (ili miljenje revizora) predstavljaju sveobuhvatnu procenu efekata situacije koja se procenjuje na neki subjekat (odn. projektne aktivnosti i finansijski podaci). Zakljuci revizora postavljaju utvreno stanje u perspektivu u kojoj se ono uporeuje sa sveukupnim sadrajem. IV Aneksi Opis zadataka revizije Preporuke tima za reviziju i imena revizora Metodologija koja je bila primenjena tokom revizije Lista osoba/organizacija koje su konsultovane Konsultovana literatura i dokumentacija Ostali tehniki aneksi (npr. lista detaljno opisanih pronalazaka o utvrenom stanju, tabela sa predstavljenim trokovima)

Zavisno od vrste sprovedene revizije, mogu se doneti sljedee odluke: Nastavak implementacije projekta kako je planirano, preorijentacija / restrukturiranje projekta ili, u najgorem sluaju, stopiranje projekta. Usklaivanje zahtjeva za konanu isplatu korisniku ili povraaj projektnih fondova koji nijesu iskorieni za nameravanu svrhu ili koji su planirani za trokove koji nijesu opravdani. Modifikacija buduih projekata ili programa na osnovu nauenih lekcija. Modifikacija politike (policies). Kriterijumi revizije koje koristi EuropeAIDUsaglaenost Usaglaenost se odnosi na podudaranje aktivnosti projekta sa vaeim zakonskim regulativama (legalitet) i uobiajenim pravilima (legitimitet). Odgovarajua pravila se mogu pronai u standardnim ugovorima za izvoenje radova, nabavku, sprovoenje usluga ili ugovorima o donaciji, a odgovarajui dokumenti kao to su Opti i posebni uslovi i slina dokumenta, obino, se nalaze u aneksima ugovora.

14

Efikasnost i ekonomija

U ovom dijelu se dokazuje da su rezultati postignuti uz razumne trokove. Npr. koliko su dobro iskoriene poetne informacije i koliko su dobro pretvorene u aktivnosti, u smislu kvaliteta, kvantiteta i vremena, i kvaliteta postignutih rezultata. Revizija procjenjuje kako su iskorieni projektni resursi. Vaan kriterijum je dizajn i funkcionisanje okvira interne kontrole entiteta koji je odgovoran za upravljanje i implementaciju projekta. Kljune komponente okvira interne kontrole su: kontrolno okruenje, upravljanje rizikom, informacije i komunikacija, kontrolne aktivnosti i monitoring. Svaka od ovih komponenti moe biti razloena na mnogo razliitih standarda koji se odnose na kriterijume koji se koriste u procjeni adekvatnosti i efikasnosti okvira unutranje kontrole. Procjena doprinosa uraena kroz rezultate i postignua svrhe projekta, i objanjenje kako pretpostavke utiu na postignua projekta. Efektivnost ukljuuje i specifinu procjenu koristi koju ostvaruju ciljne grupe, ukljuujui aspekt ravnopravnosti polova. Revizori, prvenstveno, procjenjuju osjetljivije i kratkorone rezultate i ishode projekta.

Efektivnost

15 Pristup zasnovan na logikom okviru rekapitulacija nekih kljunih pitanja Pri izradi nacrta logikog okvira treba pratiti dvije glavne faze koje sadre specifine korake, kao to je prikazano u tekstu koji slijedi:

PRISTUP ZASNOVAN NA LOGIKOM OKVIRUFAZA ANALIZE FAZA PLANIRANJA

Analiza interesnih grupa identifikacija kljunih problema i potencijalnih glavnih interesnih grupa; projcena njihovih kapaciteta Analiza problema identifikacija kljunih problema, prepreka i mogunosti, odreivanje uzroka i efekata razliitih odnosa Analiza ciljeva pronalaenje rjeenja za identifikovane probleme, identifikacija sredstava Analiza strategije identifikacija razliitih strategija da bi se ostvarilo planirano; odabir navie odgovarajue strategije

Razvoj matrice logikog okvira definisanje strukture projekta, testiranje unutranje logike i rizika, formulisanje merljivih indikatora uspjenosti Pravljenje rasporeda aktivnosti Odreivanje slijeda i meuzavisnosti aktivnosti, procena trajanja i davanje zaduenja Pravljenje raspodele resursa Kroz raspored aktivnosti: razvoj drugih rasporeda i budeta

15

15

Pri izradi nacrta projekta, kao i u svim drugim fazama, postoji potreba za tanou/preciznou. Neka terminoloka pojanjenja:1. Interesne grupe (Stakeholders): Individualci ili institucije koje mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno utjecati ili biti pod utjecajem projekta ili programa. 2. Korisnici (Beneficiaries): Su oni koji ostvaruju dobit od implementacije projekta. Ipak, treba napraviti razliku izmeu: a) Ciljnih grupa (Target Group): Grupa/entiteta koji e biti direktno pod pozitvnim utjecajem projekta na nivou svrhe projekta. Ovo moe ukljuivati osoblje partnerske organizacije; b) Krajnjih korisnika (Final beneficiaries): Oni koji dugorono ostvaruju korist od projekta na nivou sektora ili cijelog drutva npr. djeca ukoliko vie troimo na zdravstvo i obrazovanje ili potroai ukoliko poboljamo poljoprivrednu proizvodnju i marketing; c) Partneri projekta (Project partners): Oni koji u zemlji implementiraju projekat (koji su u isto vreme i jedna od interesnih grupa, a mogu biti i ciljna grupa).

16

II Koraci fundrasing strategijeNeophodni koraci za prikupljanje finansijskih sredstava (fundrasing)KORAK 1: RAZVITI FUNDRAISING STRATEGIJU Odrediti misiju, viziju organizacije, programe, usluge i aktivnosti kako bi doli do realiazacije eljenog cilja

KORAK 2. IDENTIFIKUJTE SPECIJALISTU ZA PRIKUPLJANJA SREDSTAVA Da li ste angaovali osobu koja je zaduena za prikupljanje finansijskih sredstava? Koliko vremena je ta osoba u stanju da posveti prikupljanju sredstava? Da li je to njihova primarna ili sekundarna odgovornost?

KORAK 3. RAZVITI INFORMATIVNI MATERIJAL O VAOJ ORGANIZACIJI Studije sluaja o uspehu Broura o misiji vae organizacije i uslugama Veb sajt bilten ta veb sadri

KORAK 4. KREIRANJE MREA SA ZAJEDNICOM Komunikacija i koordinacija sa kljunim liderima zajednice, postojeim i potencijalnim donatorima i lokalne vlasti. Evidentiranje i kreiranje baze podataka potreba

KORAK 5. EVALUIRATI PROGRAME I USLUGE Opiite Vau organizaciju/kompaniju, usluge zbog kojih se Vaa kompanija razlikuje od drugih. ta je cilj svakog programa? Da li analizirati efikasnost svakog programa? Da li imate mjerrljive pokazatelje uspjeha? Da li su svi vai programi kompatibilni sa vaim misija? Ako ne, odluiti da li da odustane od tih programa ili proire svoju misiju, tako da ih sadri. Koje nove programe i usluge elite da dodate? Da li postoji potreba za njima? Da li ste ovo istraivali?17

KORAK 6. PROMOVIITE VAU ORGANIZACIJU Napravite markeinku kampanju

KORAK 7: POETAK PRIKUPLJANJA SREDSTAVA Istraivanje mogunosti Analiza mogunosti i definisanje prioriteta Analiza unutranjih kapaciteta /donatorskih zahtev Strateki aspekti vs. zahtjev donatora

KORAK 8. PISANJE APLIKACIJE Sagledati zahtejev donatora Sagledati ideje koje su uklapaju u ciljeve i mjere zahtjeva Selekcija ideje Analiza programa i kapaciteta organizacije i usklaenost sa zahtjevom donatora Vaa ideja odgovara cilju programa iz kojeg traite financiranje Strateki i lokalni kontekst Analiza korisnika Analiza problema Analiza rizika Analiza trokova i efekata Analiza kapaciteta

18

III Lista donatora

AMBASADA FINSKE U SRBIJIEmbassy of Finland Naziv programa Fond za lokalnu saradnju Cilj programa/projekta Osnovni cilj je podrka razvoju u polju ljudskih prava, dobrog upravljanja i razvoja civilnog drutva. Oblast podrke U 2010. osnovni prioriteti Finske ambasade su promovisanje ljudskih prava i zatita ivotne sredine. Teritorija na koju se odnosi Srbija, Crna Gora Ko moe da konkurie? Registrovane nevladine organizacije ili udruenja; prednost e imati one koje budu saraivale sa optinama. Konkursna procedura i rok Prijedlozi projekata se prihvataju tokom cijele godine. Prijedlog projekta se alje mejlom koordinatoru Fonda. Vie informacija moete nai na sljedeoj internet strani: www.finska.co.rs. Iznos koji se dodjeljuje Ukupni budet za 2010. godinu iznosio je 200.000 EUR. Odluka o ukupnom budetu za 2011.godinu se oekuje. Minimalni i maksimalni iznosi nijesu odreeni. Kontakt Ambasada Finske Biraninova 29, 11001 Beograd www.finska.co.rs.

19

AMBASADA NORVEKE U SRBIJIRoyal Norwegian Embassy Naziv programa programa/projekta Razvoj civilnog drutva i lokalne samouprave. Glavni cilj norveke pomoi Crnoj Gori i Srbiji je nastavak potpore procesima regionalne stabilizacije i evro-atlantskih integracija Oblast podrke Sljedee oblasti e imati prioritet: ravnopravnost polova, reforme bezbednosnog sektora, ljudska prava, lokalna uprava. Takoe bi bilo zanimljivo ako bi podnosilac zahtjeva ostvario i sinergiju s drugom norvekom podrkom. Relevantnosti i izvodljivost projekta su od velike vanosti u ocjenjivanju aplikacije. Teritorija na koju se odnosi Crna Gora i Srbija Ko moe da konkurie? Nevladine organizacije ili udruenja, institucije, pojedinci. Konkursna procedura i rok Konkurs je otvoren stalno, bez nekog fiksnog roka. Prijave se salju e-mailom ili potom na formularu koji se moe skinuti sa sajta ambasade. Iznos koji se dodjeljuje Ukupan budet 910.000 Eura u 2011g. U prosijeku po projektu 3.000 -40.000 eur. Kontakt Norwegian Embassy, Uika 43, Belgrade, tel. 381 11 36 70 404, 381 (0)11 36 90 158 www.norveska.org.rs.

AMBASADA KANADE U SRBIJIEmbassy of Canada to Serbia Ostalo Canada/CIDA je u 2009 g. zvanino zatvorila svoju kancelariju za zapadni Balkan. Tek mali dio aktivnosti je preuzela ambasada. Vie informacija na sajtu ambasade Kontakt Kneza Milosa 75, Beograd. Tel +381 11 306 3000 Fax 381 11 306-3042 E-mail: bgrad@international.gc.ca http://www.canadainternational.gc.ca/serbia-serbie

20

AMBASADA KRALJEVINE HOLANDIJE U SRBIJIThe Royal Netherlands Embassy Naziv programa Matra Embassy Program (MEP) Cilj programa/projekta Doprinos razvoju pluralistike demokratije, zasnovanoj na vladavini prava, koja ostavlja prostor za dijalog izmeu vlade i civilnog drutva; izgradnja kapaciteta i jaanje institucija civilnog drutva i vlade; jaanje bilateralnih odnosa. TRANSFORMACIJA je kljuna u Matra programu. Oblast podrke 1. Zakonodavstvo i zakoni Zakonodavstvo: nacrti i izmene zakona, i u smislu zakonodavnog procesa i sadraja zakona, i pomo u primjeni zakona. Organizacija sudstva, nezavisnost sudstva, primena zakona i pravna pomo (ukljuujui javno tuilatvo) Reforma zatvora i briga o osobama po izlasku iz zatvora/uslovno osudjenima 2. Dravna administracija, javni red i mir i policija Dobro upravljanje: Podrka i uticaj na politike centralne i/ili regionalne vlade, uglavnom kroz organizacije civilnog drutva. Fokus je na (1) podizanju odgovornosti, legitimiteta, transparentnosti i demokratinosti aktivnosti vlade; (2) decentralizaciji i deregulaciji; administriranju i finansiranju javnih usluga; (3) procesu kreiranja politika; i (4) reformama usluga javnog sektora. Saradnja na lokalnom nivou izmeu optinskih vlasti Profesionalizacija policijskih snaga u smislu odnosa izmeu policije i graana, odnosa izmeu policije i dravne administracije/javnog tuilatva, prevencije, integriteta, i organizaciji policije na lokalnom nivou 3. ivotna sredina/ nevladine organizacije i vlasti koje se bave zatitom ivotne sredine Izgradnja i jaanje organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine i ouvanjem prirode, kao i jaanje njihovog umreavanja. Edukacija o ivotnoj sredini. Podrka dravnim organima koji se bave zatitom ivotne sredine u organizovanju i primeni programa. Ouvanje prirode/biodiverziteta Teritorija na koju se odnosi Srbija, Crna Gora Ko moe da konkurie? NVO i organi lokalnih samouprava Konkursna procedura i rok Do dve godine, u zavisnosti od vrijednosti projekta Iznos koji se dodjeljuje Do 50.000 EUR;21

Kontakt Simina br. 6, Beograd E-mail: bel-os@minbuza.rs www.nlembassy.rs

AMBASADA VELIKE BRITANIJE U SRBIJIBritish Embassy Naziv programa Aplikantima iz Srbije su do sada na raspolaganju bila dva programa: Strateki programski fond Ponovno ujedinjenje Evrope (Strategic Program Fund) i "Program za prevenciju konflikta" (Conflict Prevention Programme) Cilj programa/projekta Ovi projekti imali su za cilj da pomognu Srbiji na njenom putu za lanstvo u EU, kao i njenoj unutranjoj i spoljnoj stabilizaciji, u skladu sa smjernicama definisanim stratekim ciljevima i specifinim programskim okvirima Ministarstva spoljnih poslova. Oblast podrke Imajui u vidu da je u toku redefinisanje programa finansiranja za Srbiju, sve informacija o programima za 2011/2001 godine e blagovremeno biti objavljene na internet stranicama: http://www.fco.gov.uk/en/about-us/what-we-do/spend-our-budget/funding-programmes1/ i http://ukinserbia.fco.gov.uk/en/about-us/working-with-serbia/funding pa sugeriemo redovnu proveru gore navedenih internet adresa radi provere novih potencijalnih izvora finansiranja Kontakt Projekt Oficir: G-din Vladan Avramovi E-mail: Vladan.Avramovic@fco.gov.uk Ambasada Velike Britanije u Beogradu Resavska 46 11000 Beograd, Srbija

AMBASADA SAD U SRBIJIEmbassy of the United States, Belgrade Naziv programa Program malih donacija Komisije za demokratiju Cilj programa/projekta Podrka razvoju demokratije i demokratskih institucija u Republici Srbiji Oblast podrke Evroatlantske integracije Zatita ivotne sredine Teritorija na koju se odnosi Srbija akcenat je na podrujima van Beograda22

Ko moe da konkurie? Donacije e pre svega biti dodeljene nevladinim (NVO) i drugim neprofitnim organizacijama iz regiona izvan Beograda Konkursna procedura i rok Formular za prijavljivanje i uputstva nalaze se na sajtu http://serbia.usembassy.gov/dcsgp.html Iznos koji se dodjeljuje Maksimalni iznos 24.000 U.S dolara. Do godinu dana Ostalo Komisija za demokratiju pri ambasadi SAD u Beogradu ne dodijeljuje sredstva projektima: koje predlau organizacije ili pojedinci koji nijesu iz Srbije; koji su vezani za aktivnosti politikih partija; konferencije i individualna putovanja u inostranstvo; dobrotvorne aktivnosti i humanitarni rad; kampanje za prikupljanje sredstava; komercijalne projekte; umjetnike i kulturne projekte; nauna istraivanja; pojedincima koji nijesu lanovi organizacije koja moe da obezbijedi odrivost projekta na dui rok; onima koji dupliraju postojee programe. Kontakt Democracy Commission (Program malih donacija Komisije za demokratiju) Public Affairs Section Ambasada Sjedinjenih amerikih drava Kneza Miloa 50, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 306 4773 E-mail: demcomSerbia@state.gov Web: http://serbia.usembassy.gov/

AMBASADA JAPANA U SRBIJIEmbassy of Japan Naziv programa Projekti za osnovne potrebe stanovnitva Srbije i Crne Gore (POPOS) Cilj programa/projekta POPOS obezbeuje donaciju razvojnim projektima predloenim od strane nevladinih organizacija, bolnica, osnovnih kola, i drugih neprofitnih organizacija. U svakoj zemlji koja ispunjava uslove neophodne za dobijanje japanske pomoi preko POPOS fonda, japanska zvanina pomo je uspostavila ovaj oblik saradnje i time direktno utie na dobrobit zajednica kojima je osnovna pomo neophodna. Oblast podrke 1. obrazovanje (donacije predkolskim ustanovama i osnovnim kolama u vidu rekonstrukcija, novog nametaja, drvenarije, toaleta i sl.) 2. medicina (doniranje medicinske opreme i ambulantnih vozila medicinskim ustanovama) 3. ekologija (doniranje optinama i javnokumunalnim ustanovama kamiona, specijalnih kontejnera, kontejnera, maina i sl.) 4. socijala (doniranje udruenjima osoba s invaliditetom, dece bez roditeljskog staranja, udruenjima starih osoba i sl.)23

Teritorija na koju se odnosi Srbija, Crna Gora Ko moe da konkurie? Razne neprofitne organizacije ispunjavaju uslove da budu korisnici POPOS-a. Jedini zahtjev pri njihovom odabiru bi bilo njihovo neprofitno angaovanje na realizaciji razvojnih projekata za osnovne potrebe stanovnitva u zemljama koje ispunjavaju uslove neophodne za dobijanje pomoi. (Pojedinci i profitne organizacije ne mogu biti korisnici fonda.) Primeri potencijalnih korisnika su: medjunarodne ili lokalne NVO, lokalne vlasti, bolnice, osnovne kole i ostale neprofitne organizacije. U posebnim sluajevima, vladine ustanove kao i meunarodne organizacije takodje mogu postati korisnici ove pomoi. Konkursna procedura i rok Ukoliko vaa organizacija ispunjava navedene uslove i ukoliko elite da dobijete pomo u okviru POPOS-a za realizaciju vaeg razvojnog projekta, neophodno je da podnesete aplikaciju Ambasadi Japana u Beogradu. Uz aplikaciju je neophodno priloiti detaljni budet projekta, mapu na kojoj se jasno vidi mesto u kome ce se projekat realizovati, studiju o izvodljivosti projekta, predraun za dobra i usluge koji bi se pribavili donacijom (predrauni od tri razliita dobavljaa ili izvodjaa radova), brouru sa kopijom statuta kao i dokument o godinjem budetu vae organizacije. Aplikacioni formular sa ostalim potrebnim dokumentima treba predati ili poslati Ambasadi Japana. Neophodno je da na aplikaciji jasno istaknete kontakt telefone i adrese za kontakt za dodatne informacije. Nema utvrenih rokova. Kandidati mogu da podnesu prijave u bilo kom trenutku. Vie informacija moete pronai na web adresi: http://www.yu.embjapan. go.jp/srpski_verzija/donacija/POPOS%20Uputstvo.pdf Iznos koji se dodjeljuje Iznos granta po projektu je do 10.000.000 jena (priblino 74.000 EUR) Ostalo 1) Primljena sredstva moraju se koristiti iskljuivo za realizaciju projekta. Ambasada Japana zadrava pravo da zahteva povraaj granta ako se odobrena sredstva koriste za bilo koju svrhu osim za realizaciju projekta. 2) Bilo bi bolje ako bi organizacija primalac granta vodila odvojeno raunovodstvo za realizaciju projekta u cilju olakavanja finansijske revizije granta. Kontakt G-a Jelena Cimbaljevi Koordinator projekata za osnovne potrebe stanovnitva u Republici Srbiji i Crnoj Gori Ambasada Japana u Srbiji Genex Apartmani, Vladimira Popovia 6, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 301 2800 Fax: +381 11 311 8258

BALKANSKI FOND ZA DEMOKRATIJUThe Balkan Trust for Democracy", Projekat Nemakog Maral fonda; USAID partner u Srbiji Naziv programa Povezivanje graana sa dravnom upravom; Regionalna saradnja24

Cilj programa/projekta BTD dodeljuje sredstva lokalnim grupama graana, NVO, medijima, "think thank" organizacijama, vladama i obrazovnim institucijama da bi se osnaile demokratske strukture u zemljama Balkana. Oblast podrke Program Povezivanje graana sa dravnom upravom dodjeljuje sredstva lokalnim i nacionalnim organizacijama koje rade na poboljanju ukljuivanju graana u rad dravnih organa, podsticanju participatornog odluivanja u rjeavanja problema, aktivnog graanstva, politikih reformi, graanskog obrazovanja, nadzora nad radom dravnih organa i na drugim kreativnim i efikasnim projektima vezanim za demokratsko konsolidovanje. Regionalna saradnja program se uklapa u gore navedene kriterijume ali je cilj da se podre projekti kojima se podstiu napori na uspostavljanju prekogranine i regionalne saradnje kako bi se razmjenjivali primeri najbolje prakse, rjeavali zajedniki problemi demokratskog razvoja i stvarale mree kontakata izmeu vlada, nevladinih organizacija, graanskih inicijativa i drugih institucija koje rade na boljem razumjevanju i saradnji irom regiona. Teritorija na koju se odnosi Srbija. Regionalni projekti zahtevaju partnere u drugim zemljama. Ko moe da konkurie? Sredstva se dodjeljuju lokalnim graanskim grupama i nevladinim organizacijama u zemlji, lokalnim i nacionalnim vladama, obrazovnim institucijama i medijima iz zemalja koje mogu da konkuriu. Konkursna procedura i rok Prijave na engelskom jeziku moete poslati elektronski, na e-mail: balkantrust@gmfus.org. Dva zvanina formulara za prijavljivanje moete nai na vebsajtu organizacije. Aplikacije se razmatraju kako pristiu, tako da podnosilac prijave moe oekivati odgovor kroz 6 do 10 nedelja od pondoenja prijave. Nema roka za dostavu prijava. Iznos koji se dodjeljuje Dodeljuju se sredstva u rasponu d 5.000 do 75.000 U.S. dolara. Veina donacija kree se u rasponu od 10.000 do 25.000 U.S. dolara Ostalo Balkanski fond ne dodeljuje sredstva za akademska istraivanja, stipendije, jednokratne dogaaje, putovanja, humanitarnu pomo, projekte povratka izbeglica i interno raseljenih lica, vjerske aktivnosti, eme mikrofinansiranja, inicijative za razvoj poslovnog sektora, kreiranje i odravanje vebsajtova, umjetnost i nauku. Kontakt Balkanski fond za demokratiju Cara Lazara 16 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3036 454

25

NEMAKI PARLAMENTDeutsches Bundestag Kontakt Andrea Bibi-Vasovi Ambasada Savezne Republike Nemake Kneza Miloa 76, 11000 Beograd Tel: +381 11 306 4300 Web: www.bundestag.de/ips

CIVIL RIGHTS DEFENDERSBranioci ljudskih prava Kontakt Regionalna kancelarija u Beogradu Kneza Milosa 83/III 11 000 Beograd Srbija Tel/Fax: +381 11 3621 857 www.civilrightsdefenders.org goran.miletic@civilrightsdefenders.org

DEVELOPMENT ALTERNATIVES, INC.USAID partner u Srbiji Kontakt Stjepana Filipovica 32a 11000 Beograd Srbija Tel: + 381 11 363 99 00 Fax: + 381 11 363 99 50 E-mail: scopes@dai.com Web: www.scopes-serbia.org

ERSTE FONDACIJAERSTE Foundation Kontakt ERSTE Foundation Graben 21 1010 Vienna Austria Web: www.erstestiftung.org Jovana Trifunovi ERSTE Fondacija, Sektor komunikacija26

Friedrichstrae 10, A 1010 Vienna Austria Tel. + 43 50100 15844 E-mail: jovana.trifunovic@erstestiftung.org Web: www.erstestiftung.org

EVROPSKI FOND ZA BALKANEuropean Fund for the Balkans Kontakt Evropski fond za Balkan Resavska 35 11000 Beograd, Srbija tel/fax: +381 11 3033662 e-mail: info@balkanfund.org

EVROPSKA FONDACIJA ZA KULTURUEuropean Cultural Foundation Kontakt Esther Claassen European Cultural Foundation E-mail: esther@eurocult.org Web: www.eurocult.org/

PROGRAMI PREKOGRANINE SARADNJECross border programmes Programi prekogranine sradnje su instrument EU namjenjeni za pomo i promociju prekogranine saradnje van granica EU. Programi su fokusirani na promovisanje odrivog socioekonomskog razvoja, zatitu ivotne sredine, borbu protiv organizovanog kriminala, unaprijeenje granine kontrole i promovisanju saradnje 'ljudi sa ljudima'. U Republici Srbiji (IPA 2007 i 2008) otvoreno je 8 programa: 1. IPA Jadranski Program prekogranine saradnje IPA Adriatic Cross Border Cooperation Programme 2. Program prekogranie saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina Cross-border cooperation programme Serbia B&H 3. Program prekogranine saradnje Srbija - Bugarska Cross-border cooperation programme Serbia - Bulgaria 4. Program prekogranie saradnje Srbija - Crna Gora Cross-border cooperation programme Serbia-Montenegro 5. Program prekogranie saradnje Srbija - Hrvatska Cross-border cooperation programme Serbia - Croatia27

6. Program prekogranie saradnje Srbija - Maarska Cross-border cooperation programme Serbia - Hungary 7. Program prekogranie saradnje Rumunija - Srbija Romania Serbia IPA cross - border cooperation programme 8. Program transnacionalne saradnje Prostor Jugoistone Evrope South East Europe Space transnational cooperation programme Kancelarija za evropske integracije, Vlada Republike Srbije Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Nemanjina 34, 11 000 Beograd, Srbija Telefon: +381 11 3061 185 Fax: +381 11 3061 124 Ivana Davidovi Program koordinator Telefon: +381 11 3061 183 E-mail: idavidovic@seio.gov.rs Web: www.evropa.gov.rs

Program prekogranine saradnje Srbija - Bosna i HercegovinaCross-border cooperation programme Serbia Bosnia & Herzegovina Kontakt Kancelarija za evropske integracije, Vlada Republike Srbije Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Nemanjina 34 11 000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3061 185 Fax: +381 11 3061 124 Ivana Davidovi Program koordinator Tel: +381 11 3061 183 E-mail: idavidovic@seio.gov.rs Web: http://www.evropa.gov.rs, www.srb-bih.org Zajedniki tehniki sekretarijat za program prekogranine saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina Nemanjina 52, 31 000 Uice Tel + 381 31 512 394 E mail: office@srb-bih.org

Program prekogranine saradnje Srbija - BugarskaKontakt Kancelarija za evropske integracije Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Adresa: Nemanjina 34 11000 Beograd Srbija28

Kristina Akovi Koordinator programa Tele: +381 11 3061 193 E-mail: kaskovic@seio.gov.rs Lokalna kancelarija u Niu Maja Jovanovi i Mirjana Milenkovi; Telefon: +381 18 521 677 E-mail: mjovanovic@seio.gov.rs; mmilenkovic@seio.gov.rs Lokalna kancelarija u Boru Vasilija Stani Telefon: +381 30 458 296 Email: vstanic@seio.gov.rs

Program prekogranine saradnje Srbija - Crna GoraCross-border cooperation programme Serbia-Montenegro Kontakt Kancelarija za evropske integracije Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoi Nemanjina 34 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3061 185 Fax: +381 11 3061 124 Darko ukuranovi, Saradnik na programu Tel: +381 11 3061 181 E-mail: dcukuranovic@seio.gov.rs Web: http://www.evropa.gov.rs Zajedniki tehniki sekretarijat za program prekogranine saradnje Srbija-Crna Gora Vladimira Peria Valtera br 36 31 300 Prijepolje Tel +381 33 712-370 E-mail: denis.slatina@cbcsrb-mne.org

Program prekogranine saradnje Srbija - HrvatskaCross-border cooperation programme Serbia-Croatia Kontakt Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Nemanjina 34 11 000 Beograd, Srbija Telefon: +381 11 3061 185 Fax: +381 11 3061 124 Jelena Stojovi Koordinator programa Tel: +381 11 3061 179 E-mail: jstojovic@seio.gov.rs29

Milan eelj Saradnik na programu Tel: +381 11 3061 182 E-mail: mzezelj@seio.gov.rs Darko Cveji Lokalna kancelarija Solarski trg 3 22 000 Sremska Mitrovica, Srbija Tel +381 22 617-835 E mail: darko.cvejic@mfin.gov.rs

Program prekogranine saradnje Srbija - MaarskaCross-border cooperation programme Serbia-Hungary Kontakt Kancelarija za evropske integracije Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Nemanjina 34 11 000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3061 185 Fax: +381 11 3061 124 Lokalna kancelarija u Subotici Trg cara Jovana Nenada 15/3, kancelarija br. 10 24 000 Subotica Srbija Tel: +381 24 553 003 E-mail: rburzan@seio.gov.rs

Program prekogranine saradnje Srbija - RumunijaRomania-Serbia IPA cross-border programme Kontakt Kancelarija za evropske integracije Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Nemanjina 34 11 000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3061 185 Fax: +381 11 3061 124 Jelena Stojovi Koordinator programa Tel: +381 11 3061 179 E-mail: jstojovic@seio.gov.rs Lokalna kancelarija u Vrcu Dimitrija Tucovia 17 26 300 Vrac, Srbija Tel/Fax: +381 13 834 567 Email: estanimirov@seio.gov.rs; pgrubor@seio.gov.ra30

Lokalna kancelarija u Boru Moe Pijade 19, 19 210 Bor, Srbija Tel: + 381 30 458 296 E-mail: vstanic@seio.gov.rs

KULTURA 20072013Program Kultura 20072013 ustanovljen je s namjerom da se oivi zajedniki kulturni prostor svih Evropljana kulturni prostor koji proizlazi iz zajednikog kulturnog naslea putem razvoja saradnje meu kulturnim djelatnicima iz zemalja s pravom uea u Programu, sa ciljem da podstie nastanak i razvoj evropskog graanstva. Kancelarija Taka kulturnog kontakta U svim zemljama su formirana posebna implementaciona tijela Programa, a nacionalna Kancelarija Taka kulturnog kontakta (CCP Serbia) s formalnim radom poela je u februaru 2008. godine potpisivanjem MoR u Briselu sa zvaninicima Evropske komisije i Vlade Srbije o ueu Srbije u programu Kultura 2007-2013. Sve informacije moete dobiti preko sajta www.ccp-serbia.org Kontakt Taka kulturnog kontakta Cultural Contact Point Serbia Ministarstvo kulture Republike Srbije Vlajkovieva 3 11000 Beograd Srbija Tel: +381 64 666 999 6 Tel/Fax: +381 11 3398 548 E-mail: office@ccp-serbia.org

TRANSNACIONALNI PROGRAM JUGOISTONE EVROPA (JIE)The South East Europe Transnational Cooperation Programme Kontakt Kancelarija za evropske integracije Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Nemanjina 34 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3061 185 Fax: +381 11 3061 124 Sanda imi Pomonica direktora Tel: +381 11 3061 176 E-mail: ssimic@seio.gov.rs Kristina Akovi - Rukovodilac odseka Tel: +381 11 3061 193 E-mail: kaskovic@seio.gov.rs31

Natalija Matunovi - Nacionalni program koordinator Tel: +381 11 3061 193 E-mail: nmatunovic@seio.gov.rs Irena Komazec - Menader za kontrolu kvaliteta sprovoenja projekata Tel: +381 11 3061 195 E-mail: ikomazec@seio.gov.rs

EVROPSKI INSTRUMENT ZA DEMOKRATIJU I LJUDSKA PRAVA (EIDHR)Kontakt Ana MILENI Projektni menader EIDHR Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji Vladimira Popovica 40, GTC Avenue block 19a 11070 Novi Beograd, Srbija Tel: +381 11 30 83 200 Fax: +381 11 30 83 201 Direktna linija: +381 11 30 83 281 E-mail Delegacije: Delegation-Serbia@ec.europa.eu E-mail: Ana.MILENIC@ec.europa.eu Web: http://www.europa.rs

OKVIRNI PROGRAM ZA KONKURENTNOST I INOVACIJECompetitiveness and Innovation Framework Programme CIP Posebni program za preduzetnitvo i inovativnost (Entrepreneurship and Innovation Programme - EIP, 2007-2013 godine), ukupni budet 2.170 miliona evra Kontakt Zorica Mari Sektor za regionalni razvoj i unapreenje preduzetnitva Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Bulevar kralja Aleksandra 15, Beograd Telefon: +381 11 285 5201 Fax: +381 11 285 5221 E-mail: zorica.maric@merr.gov.rs

MLADI U AKCIJIKontakt Kontakt take za program Mladi u akciji za teritoriju Republike Srbije: 1. Grupa Hajde da... (za teritoriju Beograda, ukljuujui gradove u blizini Beograda) Ul. kneza Danila 12/84 11000 Beograd Tel/Faks: +381 11 3240 425 E-mail: hajdeda@mladiuakciji.rs Web: http://www.mladiuakciji.rs i www.hajdeda.org.rs32

2. Edukativni Centar Kruevac (za teritoriju june i istone Srbije) Ul. Biraninova 26, 37000 Kruevac Tel/Faks: +381 37 502 644 E-mail: edukativnicentar@mladiuakciji.rs Web: www.ec.org.rs 3. Balkan IDEA Novi Sad (za teritoriju Vojvodine), Ul. Njegoeva 3, 21000 Novi Sad Tel/Fax: +381 21 528644 E-mail: balkanideans@yahoo.com Web: www.balkanideans.org Pored Kontakt taaka, promocijom programa "Mladi u akciji" na Balkanu se bavi i : SALTO RESURSNI CENTAR ZA JUGOISTONU EVROPU Nacionalna agencija programa Mladi u akciji Dunajska 22 SI - 1000 Ljubljana, Slovenija Tel/ Fax: +386 1 430 47 49

WORLD LEARNINGPartner USAID Kontakt World Learning Kralja Milana 4a/27 11000 Beograd, Srbija Tel/Fax: +381 11 3612 462; 3626 092, Mob: +381 62 8 222 424 E-mail: ccapplications@worldlearning.org.rs Web: www.worldlearning.org.rs

VAJCARSKA KANCELARIJA ZA SARADNJUSwiss Cooperation Office Kontakt Petar Vasilev vajcarska kancelarija za saradnju Knez Mihajlova 10/IV 11000 Beograd Srbija Tel/Fax: +381 11 328 22 20; 328 16 69 Email: petar.vasilev@sdc.net. Web: www.swisscooperation.org.rs

33

SLUBA ZA SPOLJNE POSLOVE, SPOLJNU TRGOVINU I RAZVOJNU SARADNJU KRALJEVINE BELGIJE"Federal Public Service (FPS) Foreign Affairs, External Trade and Development Cooperation Kingdom of Belgium" Kontakt Peace-Building Desk (S3.1) FPS Foreign Affairs, Foreign Trade and Development Cooperation Karmelietenstraat 15 B-1000 Brussels Belgium E-mail: peacebuilding@diplobel.fed.be Web: www.diplomatie.belgium.be

VEDSKA ORGANIZACIJA ZA MEDJUNARODNI RAZVOJ I SARADNJUSwedish International Development and Cooperation Agency (SIDA) Kontakt E-mail: ambassaden.belgrad@foreign.ministry.se/ Tel: +381 11 2069 200

ROMSKI OBRAZOVNI FONDRoma Education Fund (REF) Kontakt Nataa Koi-Rakoevi REF Country facilitator Romski obrazovni fond Tel: +381 63 346 507 E-mail: nkocic@romaeducationfund.org Mark Centre Terz krt. 46 Budimpeta Maarska Tel: +36 1 235 8030 Fax: + 36 1 235 80 31

NACIONALNA ZADUBINA ZA DEMOKRATIJU (NED)National Endowment for Democracy (NED) Kontakt Nacionalna zadubina za demokratiju (National Endowment for Democracy) 1025 F Street NW, Suite 800 Washington DC, 20004, USA Tel: +1 202 378 9700 Fax: +1 202 378 940734

E-mail: info@ned.org Web: www.ned.org

MREA ENA SA ISTOKA I ZAPADA - POLJSKAThe Network of East West-Women Polska,(NEWW-Polska) Kontakt The Network of East West-Women - Polska, (NEWW-Polska) Ul. Miszewskiego 17 p. 100 80 - 271 GDASK Tel: +48 58 344 97 50 Tel/Fax: +48 58 344 38 53 Web: www.neww.eu

MEUNARODNI VIEGRAD FONDInternational Visegrad Fund Kontakt Meunarodna Viegrad fond Kralovske udolie 8 811 02 Bratislava Slovak Republic Tel.: +421 259 203 811 Fax: +421 259 203 805 E-mail: visegradfund@visegradfund.org Web: www.visegradfund.org

GTZ - DEUTSCHE GESELLSCHAFT FR TECHNISCHE ZUSAMMENARBEIT" GMBH(u ime Nemakog Saveznog Ministarstva za privrednu saradnju i razvoj, BMZ) Kontakt GTZ Kancelarija u Beogradu Zupana Vlastimira 6, 11040 Beograd, Srbija Tel/Fax: +381 11 2666 544 Tel: +381 11 3067 830 E-mail: gtz@eunet.rs Web: http://www.giz.de/en/home.html

INSTITUT ZA ODRIVE ZAJEDNICE (ISC)Institute for Sustainable Communities (Partner USAIDa) Kontakt ISC Serbia Beograd, Terazije 27/V 11000 Beograd Srbija35

Tel: +381 11 32 30 602, 32 30 603; Fax: +381 11 32 32 523 E-mail: isc@iscserbia.org Web: www.iscserbia.org

INSTITUT ZA OTVORENO DRUTVO BUDIMPETAOpen Society Institute Budapest Naziv programa Fond ekspertskih grupa (trusta mozgova) - (Fund Think Tank) Kontakt Open Society Institute Think Tank Fund Oktober 6. u. 12. Budimpeta 1051, Maarska Tel: +36 1 327 3000, ext. 2244 Fax: +36 1 235 3101 E-mail: ttf_applications@osi.hu

FOND ZA UDRUIVANJE SREDSTAVA INSTITUTA ZA OTVORENO DRUTVO ZA ROMSKU DEKADUKontakt Predloge projekata treba poslati matchingfund@osi.hu. Naziv programa Inicijativa za reformu lokalne uprave i javnih slubi Kontakt E-mail: Lgprog@osi.hu Web: http://lgi.osi.hu/ Hartefakt Fond (HF) nezavisna regionalna fondacija

MALI GRANTOVIProgrami: "KULTURA", "POLITIKA", "MARGINE" Kontakt E-mail: info@heartefact.org Web: http://heartefact.org/about/

KOOPERATIVNE HOLANDSKE FONDACIJE ZA CENTRALNU I ISTONU EVROPUNaziv programa Socijalna tranzicija u Srbiji Program se sprovodi u saradnji sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative (BCIF)36

Kontakt Koordinator za Srbiju Janneke Hazelhoff, Hilversum, Holandija Kontakt preko Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) Natalija Simovi E-mail: natalija@bcif.org Majke Jevrosime 19/I, Srbija Tel/Fax: + 381 11 32 88 723 E-mail: office@bcif.org Web: www.bcif.org

MAMA KEMama Cash Naziv programa Fond Mama Ke namenjen je enama. Kontakt Mama Cash/ Programmes Team P.O. Box 15686 1001 ND Amsterdam,The Netherlands Fax: +31 20 5158 799 E-Mail: info@mamacash.nl Web: www.mamacash.nl

MEUNARODNI CENTAR ULOF PALME"Olof Palme International Center" Naziv programa Podrka civilnom drutvu na zapadnom Balkanu Kontakt Danilo Mili Program Menader Kneginje Ljubice 14, 11 000 Beograd Srbija Tel: +381 11 3283079 Mob: +381 65 2435245 Fax: +381 11 3283602 E-mail: danilo.milic@palmecenter.se web: www.palmecenter.se

37

FONDACIJA ALFRED MOZERAlfred Mozer Foundation Naziv programa Meunarodna fondacija za socijalnu demokratiju Kontakt Potanski fah 1310, 1000 BH Amsterdam Holandija Menader projekta: Kirsten Meijer, Tel: +31 20 5512 228 Fax: +31 20 5512 250 E-mail: kmeijer@pvda.nl Web: www.alfredmozerstichting.nl

FOND BRAE ROKFELERRockefeller Brothers Fund Naziv programa RBF Kljuna mesta RBF daje grantove kroz dve tematske oblasti: demokratsku praksu i odrivi razvoj. Kontakt Rockefeller Brothers Fund 475 Riverside Drive, Suite 900 New York, NY 10115 Tel: +1 212 812 4200, Fax: +1 212 812 4299 E-mail: grants@rbf.org Web: www.rbf.org

FOND ZA DEMOKRATIJU UJEDINJENIH NACIJA"United Nations Democracy Fund (UNDEF)" Kontakt Web: http://www.un.org/democracyfund/

FOND ZA HITNE AKCIJE ZA ENSKA LJUDSKA PRAVAUrgent Action Fund for Womens Human Rights Kontakt Urgent Action Fund 3100 Arapahoe Ave. Suite 201 Boulder, CO 80303 USA Tel: +1 303 442 2388, Fax: +1 303 442 2370 E-mail: urgentact@urgentactionfund.org www.urgentactionfund.org38

GLOBALNI FOND ZA ENEThe Global Fund for Women Kontakt The Global Fund for Women 222 Sutter Street, Suite 500 San Francisco, CA 94108 USA Tel: +1 415 248 4800, Fax: +1 415 248 4801 Web: www.globalfundforwomen.org

FONDACIJA ROBERT BOSCHRobert Bosch Stiftung Kontakt Robert Bosch Stiftung GmbH Heidehofstr. 31 70184 Stuttgart 70005 Stuttgart Nemaka Tel: +49 0 711 46084 0, Fax: +49 0 711 46084 94

FONDACIJA ARLS STJUART MOTC.S. Mott Foundation Kontakt Kancelarija za primanje predloga projekta Office of Proposal Entry C.S. Mott Foundation Mott Foundation Building 503 S. Saginaw St., Suite 1200 Flint, MI 48502-1851, U.S.A. Web: http://www.mott.org

GLOBALNI FOND ZA DECUThe Global Fund for Children Kontakt The Global Fund for Children 1101 Fourteenth Street, NW Suite 420 Washington, DC 20005 Tel: (202) 331-9003, Fax: (202) 331-9004 E-mail: info@globalfundforchildren.org Web: http://www.globalfundforchildren.org/

39

Literatura i korisni izvori1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. A Project Cycle Management and Logical Framework Toolkit, Practical guide for Equal Development Partnerships, GB Equal Support Unit Project Cycle Management, Integrated Approach and Logical Framework, Manual, Commission of the European Communities: februar 1993 http://nonprofit.about.com/od/fundraisingbasics/tp/basicfundraisingtips.htm http://ec.europa.eu/europeaid/tender/gestion/final_annexe_en.pdf http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_2006/documents/new_ prag_en_final.pdf Evorpska komisija http://ec.europa.eu/index_en.htm Sekretarijat za evropske integracije, Crna Gora http://www.vlada.cg.yu/eng/sei/ http://www.evropa.gov.rs/Evropa/ShowDocument.aspx?Type=Home&Id=532

9. http://www.balkancsd.net/policy-research-analysis/donor-strategies-and-practices/research.html 10. http://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/Documents/EU%20Cohesion%20Policy%20II(2%20BG D).pdf 11. http://www.cbib.eu/data/File/Documents/CBIB%20Documents/Other/Project%20Preparation%20Manual,%20 Serbian.pdf 12. Ministarstvo finansija, Republika Srbija http://www.mfin.sr.gov.yu/

Ovaj dokument je kreiran uz finansijsku podrku Evropske Unije. Sadraj ovog dokumenta je odgovornost Partnera u projektu Podsticanje ekonomskog razvoja kroz unapredjenje informacionih tehnologija i institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava podranog u sklopu prekogranine saradnje CBC Srbija-Crna Gora, i ni pod kojim okolnostima se ne moe smatrati da odraava stavove Evropske Unije.

40

Smjernice za pisanje aplikacija donatorima

Autor: Vera Madgalj

Urednik: Valentina eki

Dizajn i grafika priprema: arko Komatina

tampa: Montgraf d.o.o. Podgorica

Izdava: EDUCO CENTAR Podgorica, Kralja Nikole 29, tel: +382 20 633977, e-mail: educo@t-com.me, web site: www.educocentar.org

This project is funded by the European Union

41