Pojam bankeBanka je novano preduzee i kreditna ustanova, ija je osnovna aktivnost depozitni poslovi, kreditni poslovi i obavljanje drugih novanih poslova za raun svojih klijenata. Razvoj bankarstvaRazvoj bankarstva je u uskoj vezi sa razvojem finansijskih trita. Geneza razvoja bankarstva proistekla je iz razvoja depozitnih i kreditnih poslova, koji odreuju osnovnu institucionalnzu funkciju banke kao novanog preduzea.

Kreditni, mjenjaki i zaloni poslovi postojali su prije nove ere kod: Sumera, Asiraca, u Vavilonu, Kipru i kod Egipana.U ranom srednjem vijeku dolo je do pojave prvih banaka modernog tipa uitalijanskim gradovima. Te banke su bile komercijalne banke. Tako jeosnovana Banca di Genova, koja je osnovana 1320. godine, zatim Casa diSant Georgija, koja je osnovana 1407. godine. Takoe Bank of Englandosnovana je 1694. godine, a Bank de France osnovana je 1800. godine.

Kod nas Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije osnovana je 1883.godine. Navesti vrste banakaOsnovna klasifikacija banaka polazi od sadrine poslova, kojima se banka preteno bavi. U kontekstu toga moe se izvriti sledea klasifikacija banaka:

1. centralna ili emisiona banka,

2. investicione banke,

3. depozitne banke,

4. univerzalne banke,

5. specijalizovane i granske banke,

6. poslovne banke,

7. tedno-kreditne unije,

8. ostale bankarske i finansijske institucije.

Navesti nebankarske finasijske institucije

Nebankarske finansijske institucije su:

1. Institucije osiguranja i reosiguranja,

2. Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi,

3. Poslovne korporacije za plasiranje novca i kredita,

4. Trgovinske i druge organizacije za finansiranje potroakih kredita,

5. Novane i robne berze,

6. Stambene i druge zadruge,

7. Institucije koje se bave fortfejting i faktoring poslovima,

8. Institucije koje se bave poslovima kliringa,

9. Institucije koje se bave poslovima lizinga,

10. Finansijski posrednici brokerske i dilerske kompanije i dr,

11.Heding kompanije,

12. Fondovi trita novca,

13. Finansijske holding kompanije i konglomerati, i

14. ostale institucije agencije, komisionari, mjenjai, posrednici, biro

Koji su elementi bilansa stanja i bilansa uspeha poslovne banke

Poslovna aktiva i poslovna pasiva.

Aktiva bilansa stanja sasoji se od: nekvalitetne aktive i realne aktive.

Pasiva bilansa stanja sasoji se od: kapitala i obaveza.

A obaveze sastoje se od obaveze prema deponentima i obaveze prema kreditorima (centralna banka, druge poslovne banke u zemlji ili inostrane banke).

Objasniti strukturu nekvalitetne i realne aktive banke

Nekvalitetna aktiva sastoji se od: fiktivne aktive i neplaenih potraivanja od komitenata banke. Realna aktiva sastoji se od finasijske i nefinasijke aktive. Finansijska aktiva predstavlja plasmane banke u hartije od vrijednosti, dok nefinasijska aktiva obuhvata: nekretnine banke, opremu, raunrske sisteme itd. Objasniti strukturu kapitala poslovne banke

Kapital banke sastoji se iz sledeih oblika sredstava:

1. Osnivaki kapital,

2. Rezerve banke,

3. Revalorizacione rezerve,

4. Nerasporeena dobit iz ranijeg perioda,

5. Dobit iz tekueg poslovanja.

Formiran bruto kapital umanjuje se za:

1. Ulaganje u akcije preduzea, banaka i drugih finansijskih organizacija,

2. Nepokriveni gubitak iz predhodnog perioda,

3. Gubitak iz tekueg poslovanja.

Koliko procenata iznosi kapitala poslovne banke premaukupnoj rizinoj aktivi:

Po odredbama Zakona o bankama

Po Sporazumu Bazel I

Po odredbama Zakona o bankama kapital banke prema ukupnoj ponderisanoj rizinoj aktivi banke iznosi 12%.

Po sporazumu BAZEL I kapital banke prema ukupnoj

ponderisanoj rizinoj aktivi iznosi 8%.

Koje su osnovne funkcije kapitala

Osnovne funkcije kapitala su:

1. Zatita depozitara,

2. Pokrivanje neoekivanih gubitaka, i

3. Regulativna funkcija.

ta je stopa kapitala

Stopa kapitalizacije ili stopa kapitala predstavlja stopu koja se dobija iz odnosa obima kapitala i obima ukupne aktive banke. Dakle, u ovoj relaciji utvruje se koliko jedinica ukupne aktive dolazi na svaku jedinicu kapitala. Ova stopa je funkcija sljedeih kategorija:

1. stope renatabilnosti;

2. nivoa dividendi,

3. stope rasta aktive, odnosno stope rasta rizine aktive i postojee stope kapitala.

Da li postoji razlika izmeu sredstava i ukupne aktive banke ako postoji objasniti u emu je razlika

Izmeu ukupne aktive banke i sredstava banke postoji razlika samo u sluaju ako je banka imala negativan finasijski rezultat, odnosno nepokriveni gubitak. I ovaj nepokriveni gubitak se evidentira u aktivi banke. Prema tome, sredstva predstavljaju ukupnu aktivu korigovanu za iskazani nepokriveni gubitak. Dakle, razlika izmeu ukupne aktive i sredstava banke je u iznosu nepokrivenog gubitka, ako je banka imala negativan finansijski rezultat u poslovanju. Objasniti pojam inflacije

Definicija inflacije: inflacija je opti skok cena.

Sama re inflacija potie od latinske rei "inflation", to u prevodu znai "nadimanje" ili zapaljenje plua, tako da je to godinama bio medicinski izraz. Do upotrebe u ekonomskoj nauci ovog termina (pojma) dolazi u Americi (l861-1864 god.). Naime 1864 godine u Njujorku izlazi knjiga "Velika papirna obmana" ili "Pribliavanje finansijske eksplozije" Aleksandra Demlera, u kojoj se prvi put u istoriji ekonomske nauke upotrebljava izraz inflacija, koji je prikazivao nadimanje novanog opticaja i visok porast cena.

Objasniti inflaciju tranje(monetarna inflacija), inflaciju trokova, strukturnu inflaciju

1. Inflacija tranje se javlja u uslovima kada novana tranja ne moe biti pokrivena robom i uslugama, bilo na nivou ukupne ponude, bilo na nivou pojedinih privrednih grana. Dakle, ovdje je pristna situacija u kojoj bre raste efektivna novana tranja u odnosu na robne fondove.

2. Inflacija trokova se javlja u uslovima kada cijene rastu zbog porasta trokova proizvodnje, i to vei porast od porasta produktivnosti rada, a da pri tome ne postoji viak novane tranje. Pokuaj eliminisanja ove kategorije inflacije putem restriktivne monetarne politike, dovodi do stagnacije i depresiju u privredi.

3. Strukturna inflacija se javlja kao sluaj raskoraka u odnosu ponude i agregatne novane tranje. Dakle, ovdje se radi o injenici da sektori ekonomskog sistema mogu se podijeliti na:

sektore koji imaju viak agregatne novane tranje u odnosu na ponudu, odnosno vrijednost proivedenih roba i usluga. Zatim ,sektori koji imaju koji imaju ravnoteno stanje i sektori koji imaju manjak agregatne tranje u odnosu na vrijednost ponude roba i usluga. Objasniti hiperinflaciju, odnosno stagflaciju

Definicija stagflacije: stagflacija je stanjem ukojem je je prisutna visoka stopa inflacije i pad privredne aktivnosti.

Hiper inflacija: je stanje kod koga je enormno visoka stopa inflacije praena sa enormnim volumenom novane mase Od kojih faktora zavisi delovanje inflacije na devizni kurs

Djelovanje inflacije na devizni kurs zavisi od sljedeih faktora:

1. Dispariteta i dinamike domaih cijena i cijena na inostranim tritima,

2. Kretanja trokova poslovanja u privredi,

3. Monetarne ekspanzije ili restrikcije, koje prate inflaciju u zemlji,

4. Inflatornih oekivanja,

5. Psiholokih faktora u pogledu oekivanih promijena deviznog kursa,

6. Kretanje deviznih kurseva na inostranim tritima,

7. Odluka Vlade i mjera makroekonomske politike drugih drava, sa kojima tite ili vre

devlavaciju njihovih valuta,

8. Mogunost plasmana domaeg novca u druge oblike profitonosne i sigurne aktive u uslovima inflacije,

9. Povjerenja u mjere i Vlade i ekonomske politike u zemlji u odnosu na inflaciju i devizni kurs. Objasniti pojam deflacije i njene efekte na ekonomiju

Deflacija je bazni poremeaj monetarne ravnotee u potpunosti suprotan inflaciji. Ona predstavlja takvo stanje u privredi u kojem je ponuda vea od efektivne tranje (P > T), to , po pravilu, treba da utie i na opte sniavanje cena u privredi .

Deflacione tendencije se najvie ispoljavaju u nezaposlenosti proizvodnih kapaciteta, nezaposlenosti i otputanju radne snage, padu proizvodnje I nacionalnog dohotka, ali i sve ree do pada cena. Otra deflaciona kreditna politika, stoga se gotovo redovno izbegava kao kurs ka stabilizaciji privrede. Stoga deflacija, kao sredstvo u borbi protiv inflacije, danas ne daje gotovo nikakve rezultate u razvijenim privredama i u odnosima odreenih snaga i struktura u njima.

Deflacija je proces kontrakcije novanog volumena, odnosno proces opadanja efektivne tranje. Njeni efekti na ekonomiju su: pad opte stope ekonomskog rasta, pad zaposlenosti, pad proizvodnje i pad nacionalnog dohotka. Navesti faktore koji utiu na deflaciju

Deflacija, kao i inflacija, javlja se kao monetarni fenomen i moe biti izazvana brojnim i

razliitim tokovima, koje klasifikujemo u etiri grupe :

1) monetarni faktori ,

2) finansijski faktori ,

3) realni faktori reprodukcije,

4) politiki (neekonomski) faktori.

Napisati obrazac stope likvidnosti banke

Likvidnost predstavlja sposobnost banke da ispunjava dospele obaveze o roku dospijea.

Stopa likvidnosti L= suma KREDITI suma DEPOZITI

Nastanak, razvoj i funkcije novca

Funkcije novca su:

1) novac u funkciji mjere vrijednosti,

2) novac kao sredstvo prometa,

3) novac kao sredstvo za sticanje blaga,

4) novac kao sredstvo plaanja,

5) svetski novac.

Savremena definicja novca kao :

1) sredstvo plaanja,

2) obraunska jedinica,

3) uvar vrednosti.Nastanak novca-

1. TRAMPA

-POJEDINANI- JEDNOSTAVNI OBLIK VREDNOSTI

-NEMA EKVIVALENTNE RAZMENE PROIZVODA

-NE POSTOJI SREDSTVO KOJIM SE MOE IZMERITI STVARNA VREDNOST

PROIZVODA

-DUPLA PODUDARNOST ELJA

2. PROIRENI OBLIK VREDNOSTI

-VIE SE CENE NEKA DOBRA

(krzno, stoka, koa, metali manje se koriste zbog upotrebne vrednosti)

-OPTI EKVIVALENT

- 1 ROBA IZRAAVA VREDNOST OSTALIH

- GUBI SVOJSTVA SVAKODNEVNE UPOTREBNE VREDNOSTI ISKLJUIVO SE

KORISTI U RAZMENI

- STOKA JE OPTI EKVIVALENT - MERI VREDNOST OSTALIH ROBA

- VREDNOST UPOTREBNOM VREDNOU- UTROENIM RADOM

PLEMENITI METALI U F-JI OPTEG EKVIVALENTA

- MONOPOL NOVANI OBLIK VREDNOSTI

- POSEBNA DRUTVENA FUNKCIJA-IZRAAVA VREDNOST SVIH OSTALIH ROBA

- NJENA UPOTREBNA VREDNOST- KOLIINA RADA

2.BANKNOTE

Surogat novca-vrednosni DEPONOVANJE ZLATA U novca papir koji sadri pravo na odreenu koliinu punovrednog novca

- BANKE I IZDAVANJE- POTVRDA

- FAKTORI POJAVE

nesigurnost i trokovi, transporta zlata, habanje,potrebe proizvodnje i prometa, nominalna stvarnoj vrednostiPOKRIE- 100%-robni novac DELIMINO fiducijarni novac -

vrednost plaanja bazira se na poverenju da se novac moe zameniti za robu i usluge

PRISILNI TEAJ

DRAVA UKIDA DELIMINU KONVERTIBILNOST

-JEDINO ZAKONSKO SREDSTVO PLAANJA I PROMETA

- Svako je mora primati u podmirivanju obaveza- Ne moe da trai na osnovu nje isplatu u novcu pune materijalne vrednosti-zlatu

- Banke nemaju obavezu konverzije banknota

ISTI PAPIRNI NOVAC

- INFLACIJA- ZBOG ZLOUPOTREBE NOVCA- PRAVO EMISIJE - CENTRALNA BANKA, POD KONTROLOM DRAVE3. DEPOZITNI NOVAC

- Osnovni izvor sredstava banke

- Novana sredstva nebankarskih subjekata na raunima banaka

- Vrste:

-depoziti po vienju

- oroeni depoziti

- specijalni depoziti

4. ELEKTRONSKI NOVAC

E-MONEY- NOVAC U ELEKTRONSKOJ FORMI

1. DEBITNE KARTICE- omoguavaju kupovinu elektronskim transferom sredstava sa rauna kupca na raun prodavca

2. SMART KARTICE- sadre fixni iznos digitalnog novca i mogu se dopunjavati sa rauna vlasnika preko ATM maina, personalnih kompjutera

3. ELEKTRONSKI KE- forma e-novca koji se moe koristiti za kupovine na internetu.

Klijent otvara raun u banci koji ima link za net. Kupuje robu na netu, e-ke se automatski

transferie sa njegovog rauna na raun prodavca.

4. ELEKTRONSKI EKOVI- slue za plaanje rauna preko interneta. Korisnik ispisuje ek koji preko PC alje primaocu, a on svojoj banci. Kada banka primaoca proveri validnost eka, naplauje ga- novac se prebacuje sa rauna platioca na raun primaoca eka.

Novac- sve to je opte prihvaeno u plaanju za dobra i usluge ili otplatu duga.

1. SREDSTVO RAZMENE- Sredstvo kojim se plaa za robu i usluge

- Doprinosi ekonomskoj efikasnosti, smanjuje transakcione trokove (Barter- dupla

podudarnost elja)

- Doprinosi specijalizaciji i podeli rada2. OBRAUNSKA JEDINICA (MERA VREDNOSTI)

- Vrednost roba i usluga se izraava u novcu

- U barter ekonomiji - u drugim robama

3. SREDSTVO UVANJA VREDNOSTI

- uva kupovnu mo od momenta sticanja do momenta troenja

- F-ju ima i druga imovina- akcije, obveznice, nekretnine, koja moe imati prednost-npr. donosi kamatu- Kljuna prednost novca- LIKVIDNOST (brzina i lakoa kojom se neka imovina moe konvertovati u sredstvo razmene)

- Ostala imovina- transakcioni trokovi (provizija agentu za nekretnine)

- Da li je novac dobar uvar vrednosti- odreuje nivo cena)

OSOBINE NOVCA

1. PRENOSIVOST- mora biti pogodan za noenje pri obavljanju

2. TRAJNOST fiziki razlikovati

3. DELJIVOSTda se moe podeliti na jednake delove radi kupovine manjih jedinica ili vraanja kusura

4. STANDARDIZOVANOST jednak kvalitet novanih jedinica, ne smeju se kupovine na razliitim lokacijama

5. PREPOZNATLJIVOST lako prepoznatljiv da bi u fizikom smislu- ne neto to moe da se pokvari ili propadne

p p j se tano znalo da se radi o novcu a ne imovini manje vrednosti

Objasniti finansijski i kreditni potencijal banke Finasijski potencijal banke jednak je rezerve banke uveanje za primljene kredite od centralne banke ili od poslovnih banaka. Ovaj potencijal je u stvari depozitni potencijal banke, a koji se sastoji od ukupnih depozita banke. Pored depozita u finasijski potencijal banke ulaze i primljeni krediti od drugih banaka i krediti od centralne banke.

FP =R+K, R=rezerve banke, K=kreditni plasmaniKP=FP-R odnosno; h= koeficijent vraanja sredstava u depozitni sistem banke

KP = (FP-R) * hR - ( programirane rezerve banaka).

Kada je R vee od R tada banka ima slobodan kreditni potencijal, kada je R manje od R tada je banka probila kreditni potencijal i u stanju je nelikvidnosti, odnosno nesolventnosti. Ravnotena situacija je kad je R=R, pri emu je KP=K. Ako je KP