2

Prirodne osnove planinskog turizma

Uvod u planinski turizam

Planine predstavljaju pozitivne makrooblike reljefa Zemljine povrine. Nastale su na razliite naine i prole su kroz brojne i raznovrsne faze razvoje. Izgradjene su od magmatskih stena, ali i od metamorfnih i sedimentnih. Zauzimaju razliite geografske prostore: od ekvatorijalini do polarnih, od obala mora pa do daleke kontinentalne unutranjosti. Zato su na planinama istih visina formirani razliiti klimatski tipovi. Sve ovo je uslovilo da na njima postoje raznovrsni ekosistemi. Planine su prostori koje je ovek poslednje nastanio, a i danas su njihovi visoki i najvii delovi vrlo retko naseljeni. Nastanak i razvoj naselja i ljudske aktivnosti na planinama bile su, a i dalje su u pod velikim i esto snanim ograiavanjuim prirodnim uslovima. Sve ovo je uslovilo na stvranje prirodne i antropogene raznovrsnosti oblika, pojava i procesa. Razarajui uticaj oveka na prirodnu sredinu na planinama je najmanjeg intenziteta, te je tu proroda najouvanija. Zbog toga planine izazivaju posebnu panju ne samo naunika, ve u poslednje vreme sve veeg broja ljudi koji na planine odlaze u protrazi za susretom sa iskonskom prirodom i njenim specifinostima, ili potrebom poboljanja fiziolokog stanja njihovog organizma.

Na osnovu hipsometrijskih odlika reljefa Zemljine povrine mogu se sagledati opte karateristike planinskih prostora nae planete i pojedinih kontinenata. Prosena visina svih kontinanata iznosi 875 m. Iz te injenice prostie da planinski prostori dominiraju u reljefu Zemlje. Srednje visine kontinenta se medjusobno bitno razlikuju. Evropa ima najmanju prosenu visinu (287 m), a najveu Antarktik (2.032 m).

Boravak i aktivnosti turista na planinama kojima oni ostvaruju zadovoljenje svojih turistikih motiva spad u domet planinskog turizama. Planine poseduju sva privlana svojstva turistikih motiva koji podstiu dolazak turista na njih (rekreativni, avanturistiki, kuriozitetni, znameniti, estetski i sl.)

Rekreativna privlana svojstava planinaskih turistikih motiva predstavljaju najznaajniji i najmasovniji pokretaki podsticaj dolaska turista na planine. Rekreativni planinski tusitiki motivi su brojni i vrlo raznovrsni.

Medju osnovna privlana rekrativna svojstva planina spada kretanje po njima, odnosno planinarenje. Primarni cilj planinarenja je uspon na najvii vrh planine. Da bi se to postiglo neophodno je dobro poznavanje planine i svih njenih delova. Pojedini delovi planina se mogu bitno razlikovati, tako da je oseaj penjanja i uspona na planinu sasvim drugaiji ako se obavlja iz razliitih pravaca. Pojedini pravci kretanja mogu biti provedeni preko blagih strna do najviih delova planina. S druge strane do ti istih vrhova se moe doi i vrlo strmim stazama koje prolaze preko planinskih odseka. Kada strmina staze postaje velika tako da za njeno savladjivanje je potreba posevna osposobljenost i oprema onda se radi i alpinistikim usponima na planine. Alpinizam je dobio naziv prema planinskom lancu Alpa u Evropi i oznaava uspon na visoke stenovite i vrlo strme vrhove. Druga polovina 20. veka predstvlja period burnog razvoja alpinizma u itavom svetu. Formiraju se brojni alpinistiki klubovi. Oni organizuju posebne obuke u alpinsitikom penjanju po planinama. Takodje organizuju i uspone na vrlo visoke i stenovite planine po itavom svetu. Ove alpinistike ekspedicije okupljaju veliki broj ljudi koji preko vrlo tekih i rizinih uspona zadovoljavaju svoje avanturistike motive.

Planine predstavljaju prostore u kojima se mogu jedino obavljati aktivnosti i sportska takmienja vezana za tzv. zimske sportove. Tu se pre svega misli na razliive vrste skijanja (slalom, veleslalom, spust), snoubording, skijaki skokovi i sl. Skijako tranje i njima slini sportovi ne moraju se iskljuivo izvoditi samo na planinama, ve i u drugim prostorima koje karakteriu dugi sneni periodi. Ostvarivanje sportskih atributivnih svojstva turistikih motiva vezano je za sportske organizacije koje na planinama oranizuju specifina sportska takmienja kao i ekstremno sportske aktivnosti koje proistiu iz prirodnih specifinoti planina. Na njima se takodje ostvaruju potrebe vezane za aktivnosti optih sportova, a ije odvijanje nije vezano za specifinosti planinskih prostora (pripreme sportista i sl.)

Planine poseduju brojne kuriozitete koji se na drugim prostorima ne mogu susresti. To se pre svega odnosi na planinske vrhove, kanjone i klisure useene u njima, prerasti, prozorce, stenovite ostenjake, peine i dr.

Planinski prostori koji poseduju turistike vrednosti su prema odredjenim kvalitativnim svojstvima (brojnost i sloenost turistikih motiva) i kvantitativnim svojstvima (veliina, povrina i sl.) sitematizovani su u razliite nivoe, odnosno jedinice i to poev od najnie (turistiki lokalitet), pa do najvie (turistika regija). Bez obzira o kojem nivou prostornih jedinica se radi oni moraju predstavljati turistike objekte, da bi predstavljali turistiki potencijal.

Planinski turistiki objekti su turistiki motivi namenski uredjeni za obilazak i prihvat turista. Svaki turistiki motiv ne mora biti i turistiki objekat. Oni ovo svojstvo stiu tek kada se itavi ili njihovi pojedni delovi namenski urede za obilazak ili prijem turista. Namensko uredjivanje podrazumeva izgadnju infrastrukture, koja se formira prema turistikim potrebama i specifinostima turistikog obilaska. Pre svega se mora obezbediti bezbednost i sigurnsot turista prilikom obilaska potencijalno opasnih prostora (ograde, stepenita i sl. pored strmina ili nekih drugih potenijalno opasnih prostora i sl.). Bez uredjenja oni predstavljaju samo potencijalni turistiki objekat. Peina, bez obzira na svoja atraktivna svojstva, ne predstavlja turistiki objekat, sve dok ne bude uredjena za prihvat turista. Slino je sa kanjonima ili klisurama. Iako ovo na izgled izgleda vrlo jednostavno u praksi se javljaju brojne nedoumice. Kada se kroz kanjon ili klisuru izgradi put koji povezuje susedna naselja ili udaljene krajeve, a njegova funcija je omoguavanje transporta ljudi i dobara onda se esto smatra da su klisura ili kanjon postali turistiki objekti. Da li je tako? Izgradnja puta je u funkciji transporta tako da je itava infrastruktura puta prilagodjena toj funkciji. Parkitralita su izgradjena na mestima koja odgovaraju saobraajnim zahtevima, restorani takodje i sl. Ovi objekti se esto lociraju na mestima gde postoje i turistiki motivi atraktivnih prirodnih svojstava, ali to nije uinjeno namenski ni planski. Tek kada se u klisuri izgradi posebno stjalite na mestu postojanja atraktivnog turistikog motiva, ono bude posebno uredjeno i obeleeno shodno specifinostima turistike posete (putokazi, informativne table i sl.) i dr. onda se moe govoriti o klisuri kao turistikom objektu. Stepen uredjenja turistikog objekta zavisi od vrste turistikog motiva koji treba da zadovolji. Prilikom zadovoljavanja saznajnih motiva peina mora biti tako uredjena da obezbedi sigurnost posetilaca razliitih fizikih sposobnosti, starosti i sl. To podrazumeva izgradnju betonskih staza sa prateim ogradama, potpunu osvetljenost i odgovarajuu visinu iznad staza koja obezbedjuje nesmetan prolaz turista. S druge strane prilikom zadovoljavanja avanturistikih motiva uredjenje peina svodi se na minimalno proirivanje najuih delova peinskih kanala gde su esta provlaenja i puzenja redovna aktivnost prilikom turistike posete. Slina je primer i prilikom turistikog uredjenja kanjona za turistiku posetu. Vrsta motiva i ovde bitno odredjuju nain uredjenja turistikog objekta. Izgradnja ograda, staza u vidu terasa i i drugih gradjevinskih bjekata koji u potpunosti obezbedjuju sigurnost turistikih posetilaca su obavezni deo uredjenja kanjona kojom se ima za cilj zadovoljenje saznajnih motiva. Kod zadovoljenja avanturistikih motiva izostaju gradjevinsih objekti, a uredjenje objekta svedeno je na postavljanje montanih sistema obezbedjivanja koji se zasnivaju na primeni razliitih alpinistikih tehnika. Kanjon uredjen za zadovoljavanje saznajnih motiva je bitno izmenjen izgradjenom peakom stazom, dok je kanjon uredjen za zadovoljavanje avanturistikih motiva bez vidnih tehnikih pomagala. Zadovoljavanje ovakvih avanturistikih motiva se u poslednjih nekoliko godina vrlo brzo razvija i perasta u poseban vid turizma - kanjoning.

Planinske turistike manifestacije predstavljaju turistike motive koji imaju svojstva javnih dogadjaja, kulturnog, umetnikog ili sportskog karaktera, a ija se odvijanja vezuju za planinske prostore i njene specifinosti. Mnogi javni kulturni dogadjaji bez obzira to se odvijaju na planinama nisu posledica specifinosti planina (filmski i muziki festivali, revije, sajmovi i sl.). Javne sportske manifestacije koje se odvijaju na planinama su najvie vezane za tzv. zimske sportove, a to su razliite vrste skijanja, skijaki skokovi i letovi i sl. Od zimskih sportskih manifestacija treba posebno spemenuti Zimske olimpijske igre, Svetski skup u skijanju, Svetski kup u skokovima i Svetski skup u snoubordingu i sl.

Planinska turistika regija, je prirodna regija, predstavlja individualisani deo prostora (planinu ili planine) sa istim ili slinim atraktivnim (delovi prostora, objekti i dogadjaji koji zadovoljavaju turistike potrebe), funkcionalnim (stepen atraktivnosti prostora i objekata), materijalnim (vrste usluga u turistikom prometu) i organizacionim (ekonomska efikasnost turistikog prometa) konstitutivnim elementima. esto se itave planine, ili planinski venci proglaavaju turistikim regijama. Individualnost delova planina, ili planinskh sistema, pripadnost razliitim dravama i niova razvijenost neminovno utiu da se u okviru jedne morfoloke celine mogu izdvojiti vie planinskih regija. Alpi predstavljaju planinski sistem u kome postoje brojne planinske turistike regije: Grajski, Bernski, Bergamski, Bavarski, Julijski Alpi, Dolomiti i dr.

Planinski turistiki centari predstavljaju objedinjene turistike lokalitete na datom prostoru, a u kojima se za njih obavljaju razliite zajednike funkcije i delatnosti. Pre svega se misli na smetaj i ishranu turista, pratee slube kao to su zdrastvene, PTT, uslune, informacione i sl. Centri predstavljaju osnovu daljeg razvoja turizma jednog prostora. Brojnost i raznosvrsnost turistikih lokaliteta koji ulaze u sastav turistikog centra daju osnovnu vrednost i privlanost planinskog turistikog centra (klisure, kanjoni, planinski vrhovi, skijalita i sl.).

Planinsko turistiko mesto je naselje u kojem je turistika delatnost stanovnitva dominantna ili vrlo zastupljena, a posledica je postojanje uredjenih turistikih motiva u samom naselju ili njegovoj blioj okolini.

Planinski turistiki lokalitet je osnovna prostorna jedinica u planinskm turizmu, u kojoj se obavlja turistiki promet radi zadovoljenja turistikih motiva. Mogu posedovati jedno ili vie privlanih svojstava (rekreativno, avanturistiko, kuriuzitetno, estetsko, znamenito). To su npr. planinarska staza, peina, ski staza, vidikovac i sl. Vie turistikih lokaliteta ini planinski turistiki centar.

Planinski turistiki pravci predstavljaju vezu mesta boravka i mesta zadovoljavanja turistikih motiva. Na osnovu toga se izdvajaju medjunarodni, dravni, regionalni. Ukoliko trutistiki pravci povezuju turistika bliska mesta, ili turistike lokalitete unutar turistikih centara onda se radi o lokalnim turistikim pravcima.

Planinski turistiki motivi

Tokom razvoja oveka i ljudske civilizacije egzistencijalne (bioloke) ili primarne potrebe (hrana, san i sl.) su se uslonjavale i proirivale brojnim drugim portebama. Nezadovaoljavanje egzistencijaih potreba moe izazvati ozbiljne poremeaje u funkcionisanju ljudskog organizma, a dugotrajan nezadovoljvanje dovodi do smrti. U savremenom drutu kod oveka se razvijaju nove potrebe kao rezultat specifinog naina ivota. Ova druga grupa potreba (sekundarne) su brojnije, ali njihovo nezadovoljavanje ne ugrozii ivot ljudi. Zbog velikog broja sekunddarnih potreba ovek se opredeljuje u njihovom zadovoljavanju shodno svom nainu i dobi ivota, socijalnim i materijalnim uslovima i sl. Rekreativne i kulturne potrebe ine turistiku potrebu. Rekreativne potrebe ine potrebe za okrepljenjem, osveenjem, razonodom, zabavom, avanturom, dok kulturne potrebe proistiu iz potrebe za razvijanje uma, stalnog obrazovanja, usavravanja, bogaenja duha i sl. Ove potrebe se mogu i integralno shvatiti kao rekreativno-kulturne, odnosno kulturno-rekreativne potrebe. Turistike potrebe ovek ostvaruje turistikim kretanjim van mesta stanovanja, a preko privlanih svojstava (atraktivnih atributa) turistikih motiva (Jovii ., 1988). Izdvajaju se etiri privlana svojstva motiva, a to su: rekreativna, kuriozitetna, znamenita i estetska. Motiv moe imati jedno privlano svosjtvo (samostalini) ili vie, kada je re o kompleskom motivu.Turistiki motivi su pojave, oblici i dogadjaji koji podstiu i zadovoljavaju turistike (kulturne i rekreativne) potrebe ljudi. Motivi poseduju privlana svojstva kojima se zadovoljavaju turistike potrebe.

Privlana svojstva planinskih turistikih motiva

Turistiki motivi poseduju odredjena privlana svojstva kojima se zadovoljavaju turistike potrebe. Rekreativna privlana svojstva planinskih motiva deluju na poboljanju fiziolokih i psiholokih funkcija ljudskog organizma. Smanjena fizika aktivnost, razliite vrste zagedjenja i esta pojava otudjenosti oveka od prirode uslovili su znaajno umanjenje psiho-fizikih sposobnosti ljudi. Planine predstavljaju idealne prostore u kojima se mogu poboljati fizioloke i psiholoke funkcije oveka. Planine su najmanje izmenjeni prirodni prostori. To znai da su oni najmanje izloeni negativnim dejstvima razliitih ljudsikh aktinvosti, a pre svega industrijskih, saobraajnih, poljoprivrednih, urbanizaciji i sl. ist vazduh, isti vodotoci, bogati umski kompleksi ouvani planinski ekosistami povoljno utiu na fizioloke funkcije ljudksog organima i potpomau njegovom oproavku i jaanju. Time se omoguuje znatno boje savladjivanje predstojeih profesionalinh, porodinih i dr. obaveza. Kuriozitetna privlana svojstva planinskih motiva oznaavaju retkosti, neobinosti, udnovatosti, oblika, pojava i dogadja (manifestacije) na planinskim prostorima. Planine su rezultat dejstva brojnih endogenih i egzogenih procesa. Upravo njihovim dejstvom formirani su oblici, pojave i procesi izuzetne retkosti i neobinosti, koje sa takvim svojstvima podstiu i zadovoljavaju turistike potrebe. Kuriozitetna privlana svojstva planinskih prostora predstvljaju grupu najznaajnijihi i najbrojnijih privlanih svojstava. Oni dominiraju i predstavljaju vodeu grupu privlanih svojstava planinskih motiva. Znamenita privlana svojstva planinskih motiva vezana su za mesta, predmete i pojave istorijskog, kulturnog ili politikogog znaaja. Ova grupa privlanih svojstava je relativno redja na planiskim prostorima. Vezani su za objekte stvorene ljudskom delatnou. Mnogi objekti se ne ralikuju od slinih objeakta u primorskim ili ravniarskim prostorima. Oni koji su formirani pod uticajem prirodnih faktora izdvajaju se kvalitetom i privlanou. To su pre svega stari utvrdjeni gradovi formirani na stenovitim liticama. Estetska privlana svojstva planinskih motiva vezana su za planinske pejsae kod kojih se posebo izdvajaju planinske forme (blage zasvodjene-otre stenovite) boja (zelene umovite panjake-sive kamenite i sl.) i dr. U poslednje vreme sa sve veim otudjenjem oveka od prirode, sve konformnijim nainom ivota lienog uzbudjenja brojni ljudi odlazak u planinu vezuju sa ostvarivanjem rekrativno-kulturnih potreba preko specifinih privlanih svojstava planiskih prostora vezanih za pustolovine, izlaganju kontrolisanim opasnostima, retkimi smelim doivljajima, ili doivljlajiva vezenih za sreu koji se svi mogu podvesti pod avanturistika privlana svojstava planiskih motiva. Ova vrsta privlanih svojstava objedinjuju rekareativna, kuriozitetna i donekle estetska privlana svojstva. Sa tehnolokim razovojem izradjuje se sve sloenija i specijalizirana oprema koja umnogome olakavaju ili u potpunosti omoguavaju ostvarivanje ovih motiva. Bez ove opreme avanturistika privlana svojstva planiskih prostora bila bi i dalje nepoznata mnogim ljudima, te ne bi mogla podsticati ni zadovoljavati turistike potrebe ljudi. Njihovim korienjem avanturistika privlana svojstva planisnkih prostora pribliena su skoro svako zdravoj osobi, a rizici su svedenei na najmanju moguu meru, ali i dalje postoje.

Ovako prikazana privlana svojstva turistikih planinskih motiva ne smeju se shvatiti kao razdvojena,ve kao svojstva koja se preklapaja i medjusobno proimaju i prepliu Mnoga svojstva se krajnje subjektivno doivljavaju te stoga nekim ljudima predstvljaju vei a nekim manji stepen privlanih svojstava. Ovo zavisis od samog fizikog i psihikog stanja i potreba ljudi. Bolesni, iznemogli, gojazni ili ljudi vrlo loe kondicje imaju vrlo nizak stepenrekreativnih potreba, kje se zadovoljavaju laganom etnjom po blagim planisnkim padinama. Planine kod ljudi snane fizike konstitucije sa potrebama za upoznavanjem najaktaktivnijih delova planina zadovoljavaju rekreativno-kulturne turistike potrebe preko avanturistikih privlanih svojstava planinskih motiva.

Podela turistikih motiva prema njihovom nastanku

Prema nastanku planinski turistiki motivi mogu biti prirodni i antropogeni. Prirodni planinski turistiki motivi su proizvod prirodnih, endogenih i egzogenih procesa. Antropogeni turistiki motivi su rezultat ljudske delatnosti.

Prirodni turistiki motivi predstavljaju skup prirodnih elemenata (geoloki sastav, reljef, klima vode, flora i fauna), koje planini daju prepoznatljiv izgled i osobine. Na odredjenoj geolokoj podlozi koja je forimrana dejstvom unutranjih sila, dejstvom klime formira se hidrografska mrea izgradjuje se planinski reljef. Izmedju prirodnih elemenata i prirodnih faktora postoji uzajamna povezenost i uslovljenost, te se njihovi odnosi ne smeju prihvatati ematski kao dejstvo jednih na druge, jer postoje i obrnuti procesi. Klima uslovljava formiranje odredjenih biogeografskih prostora, ali i oni utiu na formiranje mikroklimatskih uslova. Poznat je veliki znaaj uma na odravanje i poveanje koliine padavina i sl. Medjutim u formiranju osnovnih prirodnih odlika planina dva faktora imaju presudan uticaj, a to su: geoloki sastav i klima. Geoloki sastav upuuje na vrste i brojnost stena koje uestvuju u gradji planina. Geoloki sastav planina uslovljava formiranje drugih prirodnih elemenata, a pre svega reljefa, voda, flore, a donekle i faune. Klimatske karakteristike odredjuju koliinu padavina, temperaturu, vlanost vazduha, oblanost i dr. te time stvara prirodna svojstva koje jedan prostor odvajaju od drugog. I ovde treba napomenuti da ne postoji jednosmerni uticaj klime na reljef, vode i floru, ve da postoji medjuzavisnot uticaja. Sa poveanjem visine planina poveava se koliina padavina, smanjuje se temperatura vazduha i sl. Visoke planine meridijalnog pravca pruanja (Andi, Kordiljeri) predstavljaju barijeru vlanim vazdunim masama, te se istono od njih, u zoni povratnika, foriraju velike pustinje. Planine se prema prirodnim odlikama, a koje imaju znaaja na formiranje i brojnost turistikih motiva mogu podeliti prema vie kriterijuma, od kojih su najznaajnije podele planina prema visini, geolokom sastavu, nastanku, klimi koja vlada na njima.

Planinski turistiki promet

U sturnoj literaturi dosta je panje posveeno analizi turistikog prometa, njegovim faktorima i oblicima. Turistiki promet je opta turistika odredica koja je primenljiva u svim vidovima turizma, pa i u planinskom turizmu. Najednostavniji nain shvatanja turistikog prometa je svodjenje turistikog prometa na promet turista praenjem njihovog broja, kao i broja ostvarenih noenja u odredjenom turistikom mestu, centru i sl. Ovaj vid praenja turistikog kretanja daje osnovne pokazatelje poseenosti. Na osnovu njih se moe zakljuiti da li se radi o objektima izletnjikog, tranzitnog ili boravinog turizma. Drugi, sloeniji vid shvatanja turistikog prometa je kada se u praenju turistikog prometa, sem ljudi, ukljui i novac. Potronja turista izraena kroz finansijske efekte njihovog boravka je osnovna kategorija ekonomske turistike rentanbilnosti. Veliki broj turista ne znai i veliki priliv novca. Mnogi turistiki objekti ne ostvarjuju prihod srazmerno broju turista. Trei i najsveobuhvatniji nain je praenje prometa ljudi, novca i dobara. Sem broja ljudi, novca neophodno je znati i broj i vrsu vozila kojom se ostvruje turistiki promet, jer iz toga proistiu brojne konsekvence (zakrenost saobraa, parking prostori, poveanje ili smanjenje kapaciteta pojedinih vidova saobraaja i sl). Iz sveg reenog moe se izneti jedna uoptena definicija turistikog prometa, a to je da je turistiki promet kretanje ljudi, dobra i novca, kao i njihovi uzroci i posledice, a u svrhu zadovaljenja turistikih potreba, odnosno motiva. Postoje razliiti kriterijumi izdvajanja planinskog turistikog prometa i to prema: potrebi kretanja, vrsti motiva, sredstvima transporta, godinjeg doba boravka, mobilnosti, mogunosti potronje, uzrastu uesnika, sociolokim i organizacionim kriterijumima.

Potreba kretanja

Kretanja ka planinama, kao ishoditima turistikog prometa, obavljaju se radi zadovoljenja rekreativnih i kulturnih potreba, a najee kombinovanjem oba. Planine predstavljau idealan prostor koji svojim, pre svega prirodnim odlikama, privlae brojne turiste, koji ostvaruju turistiki promet radi zadovoljenja rekareativnih motiva. Skijanje, etnje, planinarenje, planinski biciklizam, alpinizam, speleologije, splavarenje, ribolov, lov i dr. samo su neke rekreativne aktivnosti koje se ostvaruju na planinama. Dui period boravka podrazumeva i vei radijus kretanja turista i obratno. Kretanja turista radi zadovoljenja kulturnih potreba na planainama vezano je za upoznavanje novih predela, ambijenata, da se vide neke retkosti ili da se doive neke estetske ili kuriozitetne vrednosti planina, kao to su npr. vodopadi, peine, stenovite litice, planinski vrhovi, ili zatalasene planinske povri, kanjoni i sl. Ekskurziona kretanja turista predstavljaju kombinaciju zadovoljenja rekreativnih i kulturinih potreba. Za ovu vrstu kretanja karakteristina je velika mobilnost i kombonacija sadraja. Ekskurziona kretanja mogu biti i specilaizovana i ona su najee vezana za odredjene grupe. Tako se mogu organizovati speleoloke ekeskurzije u kojimaje primat obilazak veeg broja peina. Obilazak veeg broja alpinetuma vezana je za ljude koji su profesionalno ili iz hobija vezani za pejsanu arhitekturu. Ekskurziona planinska kretanja vezana su za letnji deo godine kada je nesmetana prohodnost puteva, a vremenske prilike odgovarajue. Ekskurziona kretanja se odvijaju toko viednevnih kretanja. Izletnika kretanja turista podrazumeva poludnevna, jednodnevna ili dvodnevne obilaske planina iz rekrataivnih i kulturnih razloga. Zbog kraeg boravka radijus kretanja je znatno manji od prethodnih viodova. Najee su usmerana ka oblinjim planinsjim prostorima, a odvijaju se tokom vikenda, praznika ili kraih vremenskih perioda. Organizuju se i tokom itave godine. U zimskim mesecima vezani za tzv. ski vikende, kada se tokom jednog ili dva vikend dana organizuje odlazak na skijalita za sve one turiste koji nisu u mogunosti da ili, iz finaskijskih razloga ili, nedostatka vremena, orgnizuju viednevni boravak na skijalitima.

Vrste motiva

Planinski turizam predstavljaju vrlo sloen oblik turistikog prometa koji proistie iz raznorodnosti turistikih motiva. Rekretaivni motivi svojim kvalitativnim svojstvima i prostornim rasporedom utiu na specifian turistiki planinski promet. Rekretivni turistiki motivi podstiu turistika kretanja koja se obavljaju najee u letnjem i zimskom delu godine. U letnjem delu godine kretanja su vezana za ostvarivanje rekreativnih motiva kao to su etnje, planinarenje, avanturizam, alpinizam, speleoturizam, kajakarenje i splavarenje, planinski biciklizam, kanjoning, paraglajding i sl. U zimskom delu godine preovladjuju rekretaivni i sportski turistiki motivi vezani za zimske sportove, a pre svega za skijanje, a poslednjih godina sve vie i snoubording.

Sredstva transporta

Turistiki promet na planinama zbog svojih prirodnih i antropogenih specifinosti razlikuje se od drugih vidova turizma. Turistiki promet prema sredstvima transporta razlikuje se u odnosu na veliinu, sadraj, kvalitativna i kvantitativna turistika atraktivna svojstava, hijerarhinosti. Sredstva transporta u planinskom turizmu se mogu podeliti na stredstva kojim se dolazi do planina i sredstva koja turisti koriste prilikom kretanja po planinama. Pojedini vidovi transoporra se kombinuju i koriste se u oba sluaja.

Planinske turistike regije predstavljaju velike planinske prostore, sa visokim planinskim vrhovima. Za prostup ovim planinskim regijama mogue je koristiti avionski saobraaj. Zbog prirodnih ogranienja (planinski vrhovi i grebeni) aerodromi su locirani u obodnim delovima regija. Iz tih razloga predstavljaju samo mesta do kojih mogu doi turisti iz vrlo udaljienih krajeva. Aviosaobraaj se koristi za prevaljivanje velikih udaljenja. Odlikuje ga veliki konfor, mali gubitak vremena provedenog u transportu od mesta stanovanja do odredita, ali i mali broj informacija, utisaka i sl. koji se mogu dobiti tokom puta. Obim kretanja u mestu ishodita je relativno mali, zbog neposedovanja sopstvenog prevoznog sredstva, sem u sluajevima iznajmljivanja transportnog sredstva. Odlikuje ga i najvia cena transporta.

Turisti iz bliih prostora koriste drumski saobraaj (autobuski i automobilski) i elezniki. Automobilski saobraaj omoguuje relativno brzi pristup planinama ukoliko za to postoje savremeni putevi. Individualno planiranje puta daje mogunost obilaska usputnih turistikih objekata i sl. Sloboda u lokalnom saobraaju prilikom obilaska planina je prilino velika. Poseban vid drumskog transporta predstavlja korienje kampera. To su posebno sagradjena vozila koja predstavljaju pokretne turistike kue. Sadre sve potrebne elemente: dnevni boravak, spavae sobe, kuhinju, kupatilo. Omoguuju viednevni boravak porodica ili vielanih grupa, pri kojem konfor boravka u planinama bitno ne razlikuje od uobiajenog. Pogodnost ove vrste kretanja je to u svakom delu trnsporta moe da se ostvari i stacionarni boravak. Problem predstvlja cena kampera i njihov specifian nain korienja, odnosno korienje najee smo prilikom turistikih putovanja. Za porodice i grupe koje esto turistiki putuju kamperi predstvljau idealna sredstva transporta. Zato je njihov broj ne samo na planinama i planinskim putevima nego i uopte svake godine sve vei i vei. Za dolazak do manjih teritorijalnih jedinica planinskih turistikih regija turistikih mesta i centara najee se koristi drumski saobraaj (automobilski i autobuski). Za dolazak do turistikih lokaliteta koriste se najraznovrsnija sredstava transporta, od kojih su neka specifina i vezana samo za planinske prostore. Planinski turistiki putevi predstavljjau ne samo drumsku vezu kojom se spajaju tustistiki centri ili mesta sa turistikim lokalitetima ve najee zbog svoje atraktivnosti predstavljaju i indidualne turistike motive. To su putevi koji pripadaju niim kategorijama puteva, a esto se radi i o neasfaltiranim putevima. Oni prolaze kroz ivopisne planinske predele. Zbog toga i samim kretanjem turisti upoznaju delove planina. Ovi putevi su vrlo atrktivni za turiste oganienih fizikih sposobnosti koji se ovim nainom jedino mogu upoznati sa visokoplaninskim prostorima. Ovi putevi su dosta uski, sa brojnim serpentinama. esto prelaze preko visokih prevoja. U zimskom delu godine su najee zavejeni, a kretanje njima je mogue u letnjem delu godine. esto se deava da i u letnjem delu godine pored puteva zaostanu debele naslage snega. Zupasta eleznica koristi se za prevoz turista do odredjenih planinskh lokaliteta na ijem putu je potrebno savladati velike uspone, a koji ne mogu savladati obine pruge. Na lokomotivam postoj specijalni zupasti tokovi koji omoguavaju veu snagu i potisak, ime se omoguuje laki izlazak, kao i kasniji silazak kompozicije. Trase ovih zupastih eleznica su vrlo atraktivne, pa one esto i sme predstavljaju turistiki motiv, jer su nesvakidanje i pruaju izvanredan pogled tokom itave trase puta. Krajnja stanica zupastih eleznica su na izuzetno velikim visinama. Saobraaj ovih vozova vezan je za letnji deo godine, jer su u zimskom delu pod debelim naslagama snega. Vagoni su manji od uobiajenih i priredjeni su za uslove kretanja i razgledanja planina. iare predstavljaju vrstu transporta gde se prevoz putnika ostvaruje preko visokih stubova i sajli, a kojima se savladjuju planinski odseci i velike strmine. Krajnje take iara su najee visoki planinski vrhovi, koji esto premauju i vie hiljada metara. Prevoz turista vri se razliitim objektima. Najvee su gondole koje mogu primiti nekoliko desetina putnika. To su zatvorene kabine u kojima su putnici zatieni od okolnih vremenskih prilika. iroki prozori omoguuju dobara vidik te mnoge slue kao pokretni vidikovci. Za prevoz skijaa do poetka skijakih staza koriste se manje gondole, a najee otvorene jednosedne i dvosedne korpe. Otvorene korpe omoguuju skijaima da se bez dodatnih priprema mogu skijati i ponovo penjati do poetka skijakih staza. Na njima skijai nisu zatieni od okolnih vremenskih prilika. Rad iara je prevashodno vezan za prevoz skijaa. Medjutim na vrlo atraktivnim pravcima saobraaj iarama vri se i u letnjim mesecima. Planinksi biciklizam ili mounti bike predstavlja jo jedan vid transporta turista do i po planinama. U poslednjih nekoliko decenija sve vei broj turista do podnoja planina dolazi ili drumskim ili eleznikim saobraajem, a sam obilazak planina ostatvaruje uz pomo bicikla. esti su sluajevi da individualno ili u veim grupama biciklisti dolaze ak i iz udaljenih krajeva vozei bicikle skoro do samih planinskih vrhova. Ova vrsta transporta je u usponu, a broj turista koji na ovaj nain dolazi i obilazi planine je sve vei i vei. Zahteva bolju fiziku kondiciju i opremu koja omoguuje konforan prevoz i boravak u prirodi. Biciklisti u posebnim bisagama na biciklama nose svu neophodnu opremu za dugi boravak van svog mesta stanovanja. Za mnoge planiske turistike lokalitete jedini nain trnsporta i oblilaska planine je kretanje peice. Dolazak do planine obavlja se jednim od navedenih naina, a samo kretanje po planini je iskljuivo peaenje. Za ovu vrstu turista (planinari) trasiraju se posebne peake staze - planinarske staze. One su obeleene posebnim znacima koji omoguavaju sigurno kretanje ljudi po planini. Takodje se organizuju planinarski domovi i kampovi za smetaj planinara. Planinarske staze najee polaze iz turistikih mesta, podnoja ili drumskih prevoja i vode do najviih planinskih vrhova ili drugih zanimljivih i vrednihih turistikih objekta. Prilikom ovog vrsta transporta u turisti - planinari sve potrebne stvari nose na ledjim u posebo za to projektovanim rancima. Broj planinara u mnogim zemljama je izuzetno veliki i iz godine u godinu se poveava broj ljudi koji na ovaj nain dolaze i oblaze planine.

Godinje doba boravka

Kod planinskog turizma godinje doba ima vrlo znaajne kvalitativne promene. Kratka i svea leta stoje nasuprot dugim i vrlo hladnim zimama. Prelazni periodi su vrlo nepovoljni sa aspekta turistikih kretanja, jer ih karakteriu nie temperature, sa estim maglama i padavinama. Iz tih razloga boravak na planinama je u letnjem i zimskom periodu. Tokom leta upranjavju se rekreativno-sportske aktivnosti vezane za slobodan boravak na otvoremnom prostoru, kao i sline kulturne potrebe. Zimi se najee upranjavaju sportsko-rekrativne aktivnosti vezane sa sneg (skijanje i sl.). Pojedine vrste turizma mogu se upranjavati i tokom itave godine (speleoturizam), ali i oni se odvijaju najvie u letnjem delu godine zbog povoljnih optih vremenskih prilika.

Mobilnost turista

Turistiki promet na planinama prema mobilnosti je pod snanim uticajem prirodnih odlika prostora. Ekskurzioni turistiki promet je najdinaminiji jer podrazumeva svakodnevna kretanja turista iz jednog planiskog centra u drugi i sl. Vezan je za viednevne boravke, ali oni nisu uvek vezani za jedno mesto, ve dolazi do estih promena mesta boravka. U najveem broju sluajeva obavjase u letnjem periodu kada su povoljne vremenske prilike. Tranzitni planinski turizam podrazumeva putovanja ka drugim turistikim destinacijama putevima koji prelaze preko planinskih prostora. Zadravanja turista su kratkotrajna i vezana su za periode odmora u vonji. Na mestima posebnih estetskih vrednosti, retkosti ili kurioziteta zdravanje turista je due, ali je i ono najeevezeno za periode odmora od putovanja. Manji broj turista odluuje se za noenje tokom prolaska preko planinskih prostora na putu ka drugim turistikim odreditima. Viednevni boravak na planinama. Boravini turistiki promet ostvaruje se preko boravka turista u odredjenom turistikom mestu, centru ili sl., a iskazuje se preko broja noenja. Boravk moe biti kratkotrajni (jedno ili dva noenja) vezana za ekskurziona kretanja, ili tranzitna kretanja i viednevna (7, 10 ili 14 dana). Kratkotrajni borvci najvie se ostvruju u letnjem delu godine. Motivi boravka na planinanma su najee upoznavanje sa novim predelima i novim rekreativnim aktivnostima na planinama , te je zbog mobilnosti turista znatno vea. U zimskim delu godine rekreativne i portske aktivnosti dominiraju kao motivski uzroci boravka na planinama, a kretanja su vezana za lokalni saobraaj izmedju nesta noenja i skijalinih staza.

Mogunost potronje turista

Obim potronje turista na planimama je razliit. Zavisi od vie faktora, a vezan je najvie za zadovoljavanje turistikih motiva, ali takodje zavisi i od same turistike ponude. I tu se u zavisonsti od godinjeg doba razlikuju mogunosti i obim turistike potronje. Zimski period vezan je za jedan specifini, ali obavezni vid potronje turista skijaa a to su ski pasovi. To su karte za korienje skijalita, a podrazumevaju prevoz iarma, ski lifrovima i sl. sredstava kojima se skijai transportuju do poetka skijalikih staza. Sem transporta u ski kartu je ukljueno i uredjenje skijakih staza koje podrazumeva sabijanje sveeg snega, odravanje snega, obeleavanje samih staza, gorska sluba spaavaja i sl. U zavisnosti od pruenog kvaliteta usluga, duine ski staza i sl. cena ski pasova moe initi znaajan deo cene itavog aranmana. Kod planinskog turizma prihodi ostvareni prodajom ulaznica su zanemarljivi u odnosu na ostale naine prihodovanja. Tradicionalno je miljenje da otvorieni planinski prostori predstavljaju prostore slobodng kretanja bez naplata ulaznica. Iz ovog se izuzimaju posebno uredjeni delovi planina za turistiki obilazak kao to su pojedini kanjoni, peine i sl.

Uzrast turista

Planinski turizam je generalno vezan za mladje starosne grupe. Zadovaljavanje planinskih turistikih motiva u najveem broju sluajeva podrazumeva poveanu fiziku aktivnost, a i sam boravak na veim nadmorskim visinama i u otrijim klimatskim prostorima podrazumeva relativno dobro zdrastveno stanje organizma. Tokom letnjeg perioda, posebno na planinama niih visina koje imaju prostrane planinske povri, postoje povoljni uslovi za boravak i ljudi u podmaklim godinama.

Organizacija turistikog kretanja

Organizacija turistikog kretanja ostvaruje se preko aranmanskih i slobodnih programa. Aranmanske programe sainjavaju turistike agencije i najee su vezane za odredjene vremenske intervale. Oni se sastoje iz osnovnog programa i alternativnih, odnosno izbornih programa. Izborni programi se najee dodatno naplauju. Slobodne ili liberalni programe sainjavaju sami turisti u zavisnosti od svojih potreba i elja (duina boravka, turistiki lokaliteti i sl.).

Kod planinskog turizma organizacija turistikog kretanja znatno je uslovljena, a u mnogim sluajevima i ograniena fiziko-geografskim krakteristikama i trenutnim i sezonskim vremenskim prilikama. Aranmanski programi su najee vezani za viednevne boravke u hotelima. Medjutim, ukljuivanjem u turistiku ponudu brojnih drugih turistikih motiva aranmanski programi postaju sve specifiniji. Tako se organizuju aranmanska splavarenja u trajanju od nekoliko dana. U njih je uraeno splavarenej sa profesionalnom ekipom splavara i noenja, sa kompetnim obrocima. Korisnici ovih aranmana nemaju posebnih dodatnih aktivnosti tokom kretanja po reci. Postoje i aranmani gde se samo angauju vodii, a od samih turista se zahteva aktivno uestvovanje, tj. veslanje. Kod brojnih grupa turista ovaj drugi vid aktivnog angaovanja je mnogo atrktivniji te se oni sve ee izbvode. Slina je situacija i kod drugih vrsta turistikih ponuda na planinama (planinarenje, alpinizam, speleologija, kanjoning i dr).

U zimskom delu godine preovladjuje organizacija zimskih sportova. Zbog smanjenog obima kretanja i kretanja vezana za skijanje (hotel-iara-hotel) aranmanska organizacija kretanja gotovo u potpunosti zadovoljava potrebe veine turista u tom delu godine.

Kod planinskog turizma postoji jedan specifian vid organizovanja turistikih kretanja, a to su ekspedicije. Nekada su se pod ekspedicijama podrazumevalo organizovanje grupe istraivaa koje su se kretale kroz nepoznate krajeve, a radi prikupljanja geografskih ili nekih drugih poddataka, istraivanja i sl.. O najveem delu povrine Zemlje prikupljena su znaajna saznanja, tako da tradicionalne ekspedicije su izgubilie, ili gotovo izgubile smisao. Danas se pod ekspedicijama podrazumeva organizacija kretanja i boravak turista u vrlo nepristupanim krajevima. Sem zadovoljavanja turistikih motiva u pojedinim sluajevima ne iskljuuju se ni istraivaki segmenti aangaovanja. Boravak na ovim prostorima je u dosta oskudnim uslovima (bivaci, atori ili menje planinske kue), i esto bez osnovnih uslova uobiejenih za turistike boravke. Motivi boravka turista na ovim prostorima je nesvakidanjost prostora, retkost oblika i pojava, tako da je tolerantnost na uslove boravka i ishrane veoma velika. Ekspedicije se organizuju radi uspona na najvie planinske vrhove, obilske planina, speleolokih obilazaka, kajakarenja na brzim vodama i sl.

Turistika klasifikacija planina

Saobraajna povezanost, korienje pre svega avio saobraaja i auto-puteva, sve vie smanjuje subjektivna rastojanja izmedju mesta boravka turista i planina. Nakadanja putovanja koja su trajala vie dana ili meseci, danas se odvijaju za svega nekoliko sati. Iz tih razloga mnoge planine, koje su nekada bile nepristupne prosenom turisti, danas postaju centri masovnog turizma. Zbog toga u klasifikaciji planina treba uzeti sve planinske centre sveta, jer samo sveobuhvatnom analizom svih planina mogu se sagledati njhove ukupne turistike postojee i budue vrednosti. Koriena metodologija prostorne i turistike klasifikacije planina Srbije moe posluiti kao polazna osnova za znatno detljniju i sveobuhvatnu turistiku klasifikaciju planina.

Turistika klasifikacija planina zasniva se na izdvajanju planina i njihovom grupisanju prema odredjenim turistikim vrednostima, odnosno prema motivima koji dominiraju na njima. Turistika klasifikacija planina zasniva se na turistikim motivima koje poseduju, a koje su posledica prirodnih i antropogenih odlika.

Podela, odnosno klasifikacija planina moe se izvriti prema brojnim kriterijumima. Kada se vri klasifikacija planina prema merilima koja su vana za njihovu turistiku valorizacij, moraju se uzeti u obzir ona svojstva planina koja imaju turistike vrednosti

Podela planina prema njihovim apsolutnim visinama

Apsolutna visna predstavlja osnovni kvantitativni pokazatelj planine. Dugo se smatralo da apsolutna visina daje i osnove kvalitativna svojstva planina, odnosno njihova fiziko- geografska svojstva. Ovakva koncepcija je dovela do podele planina na niske, srednje i visoke. Postoje razliite visinske klasifikacije planina. Pod niskim planinama podrazumevaju se planine od 500 do 1000 m n.v., srednjim planine visine izmedju 1000 i 1500 m n.v., a visoke preko 1500 m. Iz ovakve visinske podele planina ne mogu se dobiti precizni i tani podaci o njihovim fiziko-geografskim svojstvima. Od fiziko-geografskih odlika planina zavise u mnogome njhove prirodne vrednosti odnosno turistiki motivi. Na istim nadmorskim visinama planina koje se nalaze u razliitim geografski irinama formiraju se razliiti fiziko-geografski uslovi. U polarnim prostorima na visinama od 500 m deluju glacijalni procesi. Na istim visinama umerenog pojasa formirane su meovite ume hrasta i bukve, dok su u ekvatorijalnim delovima to praumski prostori.

Podela planina prema hipsometrijskim odlikama

Hipsometrijske odlike predstavljaju visinsku strukturu planina. Hipsometrijskom analizom dobijaju se podaci o visini svake take povrine reljefa. Kako ovih taaka praktino ima beskonano mnogo one su grupisane u odredjene visinske zone. Linija koja povezuje take reljefa iste visine nazivaju se izohipse. One predstavljaju osnovu orohidrografskih i topografskih karata. Visinsko rastojanje izmedju dve uzastupne izohipse naziva se ekvidistanca. U zavisnosti od preciznosti, odnosno razmera karte ekvidistanca na kartama je obino na 10 ili 20 m, odnosno izohipse ograniavaju visinsku zonu izmedju 10, odnosno 20 m.

Za potrebe turistike analize hipsometrijskih odlika planina formiraju se posebene visinske zone koje imaju znatno vea visinska rastojanja, odnonso ekvidistancu. Tako se izdvajaju prostori od 0 do 500, od 500 do 1000, od 1000 do 1500, od 1500 do 2000 i sl. m n.v.Podela planina prema geolokom sastavu

Geoloki sastav planina odredjuje fizionomiju planine, odnosno njen opti izgled. Na osnovu vrsta i brojnosti stena koje uestvuju u gradji planina one se mogu podeliti na planine homogenog i heterogenog geolokog sastava. Planine homogenog geolokog sastava izgradjene su potpuno ili u najveoj meri od jedne vrste stena ili od stena slinog pertolokog sastava. U njihovoj gradji mogu uestvvati i druge stene, ali koje ni prostorno ni kvalitativno ne menjaju prirodne odlike koje proistiu iz dominirajue geoloke osnove. Planinu Durmitor izgradjuju u najveoj meri razliite karbonatne stene i one predstavljaju homogenu geoloku osnovu. U pojedinim delovima javljau se proboji magmatskih stena, ali koji bitno ne menjaju prirodne odlike ove planine koji proistiu iz njenog karbonatnog sastava. Slina je situacija i sa planinom Kopaonik. Na njemu dominiraju magmatske i metamorfne stene, dok se karbonaten stene javljaju samo u manjim zonama i nemaju znaajnijeg uticaja na izgled prostora. Planine u ijem sastavu dominiraju karbonatne stene (krenjaci) kao i stene otporne na eroziju odlikuju se otrim vrhovima stenovitim stranama i uopte vrlo dinamikom morfologijom reljefa. Kod planina karbonatnog sastava zbog vrlo oskudnih uslova za formiranje zemljita ogranieno je prostiranje biljnog pokrivaa. Iz tih razloga dominiraju gole stenovite padine. Za razliku od njh kod planina sastavljenih od magmatskih i metamorfnih stema koje su podlone brzoj eroziji formiraju se planinski vrhovi blagih strana, izostaju vei stenoviti osdeci. Erozija omoguuje formiranje debljeg pedolokog pokrivaa te su te planine najee zelene (planinski panjaci, ume i sl.).

U sastavu planina heterogenog geolokog sastava uestvuje vei broj vrsta stena, koje se razlikuju kako po nainu nastanka, tako ko i po poloaju i medjusobnim odnosima. Kako geoloka gradja umnogome odredjuje fizionomiju planina, tako smene delova planina izgradjenih od stena razliitog porekla utie i na smene delova planina razliitog izgleda, odnosno fizionomije. Zatalasani planinski obronci izgrdjeni u metamorfnim ili magmatskim stenama, smenjuju s sa stenovitim odsecima, liticama izgradejnim u stenama otpormim na eroziju. Ovakve planine sa estim smenama prostora razliitih fizionomskih odlika na manjem prostoru objedinjavaju katakteristike

Razlike u fizionomiji planina koje su posledica geolokog sastava, a koje se manifestuju u otrini oblika reljefa (stenoviti odseci grebena nasuprot blagim nagibina grebena) i karakteristikama flore (gole stenovite povrine nasuprot panjacima i umama) imaju presudan uticaj na psiholoki doivljaj turista. Prve stimuliu aktivnosti, a druge relaksaciju i oputenost. Iz tih razloga turisti biraju, u zavisnosti od svojih psihikih potreba (aktivnost ili relaksacija) planine koje svojom fizionomijom mogu pozitivno uticati i pospeivati njihove psiholoke potrebe.

Podela planina prema nainu nastanka

Nain nastanka, odnosno geneza planina umnogome odredjuje njene osnovne fizimomske karakteristike. One bitno utiu na brojnost i karakter turistikih motiva odredjene planine. Iz tih rezloga neophodno je upoznati se sa osnovnim genetskim tipovima planina. Postoje brojne genetske i evolutivne klasifikacije planina. Na osnovu pojednostavljene podele, koja ima znaaja i u turistikog klasifikaciji planina, prema nainu postanka, odnosno genezi planine se mogu podeliti na venane ili naborne, gromadne ili rasedne i vulkanske. Izdvajanjem ovih tri genetskih grupa palnina izdvajaju se i tri osnovna tiristika, fizionomsko-pejsana tipa planina. Na osnovu izvrene genetske podele izdvojene su njihove osnovne koje imaju znaaja pri turistikoj valorizaciji planina.

Venane (naborne) planine nastale su nabiranjem slojeva pod uticajem tangencijalnih pokreta. Ovim nainom nastali su najvii planinski venci. U Evropi ovom genetskom tipu planina pripadaju Alpi, Pirineji, Karpatsko-balkanske planine, Dinaridi i dr., dok su u svetu to Himalaji, Kordiljeri, Andi, Kavkaz i dr. Osnovu venanih planina ine razliiti oblici bora. Planine su predstavljene dugim otrim grebenima, stenovitim odsecime. Zbog znatne visine na njima je u prolosti, a na mnogima i danas delovao glacijalni proces, a lednici su izgrdili brojne glacijalne oblike cirkovi, valovi, baseni planiskh jezera i sl.. Ovim planinama oni daju poseban peat.

Gromadne (rasedne) planine nastaju vertikalnim tektonskim pokretima. Du paralelnih raseda dolazi do izdizanja planinske mase, odnosno do sputanja blokova dok sredinji deo zaostaje u vidu gromadne (resedne) planine. U najveem broju sluejve izgradjene su od vrlo starih stena koje su pretrpile velike izmene i koje su podlone jakoj eroziji. Na njima se formira debeo sloj rapadnutog materijala, koji ini dobru osnovu za razvoj vegetacije. Iz tih razloga ove planine su najee dosta umovite i prekrivene travnatim pokrivaem. Ovim nainom nastale su planine Vogez i varcvald u Nemakoj. U Makedoniji su brojne planine nastale ovim nainom: Jakupica, Pelister, Njida sa Kajmarkalanom i dr.

Sa turistikog aspekta su posebno znaajne planine vulkanskog porekla. Vulakanske planine nastaju akumuliranjem materijala izbaenog iz unutranjosti Zemlje prilikom vulkanskih erupcija (lava, pepeo piroklstini materijal i dr.). Imaju specifian, karaklteristian oblik kupe. Od posebne turistike vrednosti izdajaju se osnovi vulkanski oblici: krater i grotlo. Vulkani mogu biti aktivi u ugaeni. Aktivni vulkani imaju posebnu mo privlaenja, jer atraktivnost videjna stvaranja zemljine kore teko da se moe porediti s bilo kojomatrktivnou. Koraanje po povrini koja sej stara nekolko meseci ili godina je posebna atraktivnost. Vulkanske kupe su zbog estih erupcija bez ili imaju vrlo oskudnu vegetaciju, dok podnoje vulkana, posebno u tropskim prostorima, ima vrlo gustu vegetaciju. Posebna atraktivnost vulkana je njihova visina. U tropskim prostorima esta je pojava da se podnoje vulkana nalazi u tropskoj klimatskoj zoni, a vrhovi u subpolarnoj. Kod vulkana viskoih geografskih irina vrhovi vulkana esto su prekriveni lednicima. Kombinacija ledenih masa i dima koji izlazi iz njih, na vrhu, vulkana su nezaboravne slike. One imaju vrlo veliku turistiku privlanost. Nepristupanost ovih prostra je osnovni ograniavajui faktor masovne posete ovim vrlo atraktivnim prostorima.

Iz prikazane genetske klasifikacije planine sa turistikog aspekta i izdvajaja tri osnovna fizionomsko-pejsano turistika tipa koji poseduju sledea, uoptene karakteristike znaejne za turistiku valorizaciju. Venane planine odliikuju grube otre crte reljefa, golet, stenoviti odseci, velika dinamika prostora. Gromadne planine iako mogu imati znatne visine odlikuju blae forme reljefa, mirnija dinamika prostora, vee bogatstvo vegetacije. Vulkanske planine poseduju izvanrednu atraktivnost oblika i pojava vezanih za vulkansku i post vulkansku aktivnost.

Geomorfoloki planinski turistiki motivi

Razliit nain nastanka planina i njihov kasniji vrlo buran i raznovrstan razvitak uslovili su da se na njima formiraju brojni oblici i pojave koj se svojim karakteristikama izazivaju posebnu panju kod ljudi. Njihove karakteristike ne privlae samo panju iztravaa specijalista, ve optu panju svih ljudi koji ih poseiju. Ovi oblici i pojave kod ljudi pobudjuju atraktivnost preko estetskog doivljaja, doivljaja retkosti, nesvakidanjosti. Kako je atraktivnost krajnje subjektinvi oseaj pojedinca prema odredjenom objektu to je stepen atraktivnosti vrlo promenljiv u zavisnosti od mesta dolaska turista. Turisti iz brdskih i planinskih predela su znatno kritiniji i izbirljiviji prema planinskim turistikim motivima nego oni iz ravnica. Vee zahteve imaju turisti koji esto borave na planinama neko oni koji vrlo retko borave na njima i sl. Geomorfoloki planinski turistiki motivi se shodno genetskim tipovima reljefa, odnosno nainu nastanka reljefa, dele na fluvijalne, krake, glacijalne, koluvijalne i deluvijalne.

Koluvijalni geomorfoloki planinski turistiki motivi nastali su procesima mehanikog i hemijskog raspadnja i razaranja stenovite osnove u procesu prelaska vrste stenovite mase u rastresit sediment. Tokom ovog procesa dolazi do fizikog, hemijskog i biogenog raspadanja i razoravanja stenovite osnove. Fiziko raspadanje stena zasniva se na mehanikom raspadnju stena pod uticajem pritisaka nastalih termikim raspadanjem, zamrzavanjem vode, kristalizacijom soli i silama korenov sistema biljaka. Tom prilokim stvaraju se oblici koji esto imaju bizaran izgled te poseduju turistika kuorizitetna provlana svojstva. Najee predstavljaju kompelmentarne turistike motive koji pospeuju i obogauju atraktivnost samostalin turistikih motiva. Samo u retkim sluajveima kada je velika koncentracija ovih oblika na manjem prostoru, ili izgled i veliina pojedinianog oblika izuzetno velika mogu prestavljati samostalne turistike motive. Ovde se izdvajaju dva oblika koji svojim izgledmom prestavljaju turistiku vrednost. To su ostenjaci i prozorci. Ostenjaci predstavljaju stenovite stubove razliitih oblika. Visine im se kree ond nekoliko do desetak metara. irina im varira, a esta je pojava da su najui u najniem delu. Nastaju dvojakim procesom. Pojedini su nastali selektivnom erozijom u stenama razliitog petrolokog sastava. Drugi predstavljaju ostatke jednistvenog grebena. Stenoviti grebeni su isprobijani rasedima i pukotinama. Du njih jae deluju procesi raspadanja i razoravanaj stena, grebeni se eroduju, razdvajaju u manje steneovite delove i pretvaraju u stenovite stubove. Prozorci se nalaze u stenovitim grebenima i nastali su njihovim probijanjem procesima razoravanja i raspadnja stena. Imaju razliite obliek i dimenzije. Zbog poloaja u visokim gerebenima doniniraju nad okolinim prostorom i u kontrastu sa plavetnilom neba koje se vidi kroz njih predstavljaju vrlo atraktivne prostore na planinama.

Deluvijalni geomorfoloki planinski turistiki motivi nastaju u procesu spiranja zemljita i sedimenata. Slivanje atmosferskih taloga preko rastresite podloge dovodi do spiranje sitnih estica, dok krupniji materijal zaostaje. Posebno turistiki zanimljivi deluvijlani oblici su zemljane piramide. One nastaju od sedimenata koji su satavljeni od sitnih estica i krupnih stenovitih blikova. Denudacionim procesom odnose se sitnije estice koje se nalaze izmedju stenovitih blokova. estice ispod stenovitih blokova su njima zatiene od procesa denudacije,odnosno odnoenja materijala. Denudacionim procesom odnosi se sediementni materijal oko stenovitih blokova, a vremenom se ispod stenovitih blokova formiraju stubiovi - zemljane priramide. Zemljane piramide su poznate iz Bocena u Tirolu, kod Foe u BiH, u Ovem polju u Makedoniji, kod nas "Djavolja varo" kod Kurumlije i izmedju Vranja i Depa.

Fluvijalni geomorfoloki planinski turistiki motivi nastali su mehanikim radom renih tokova koji su izgradili fluvijalne oblike u planinskim prostorima. Svi fluvijalni oblici bilo da su nastali erozivnim ili akumulativnim procesom ne predstavljaju turistike motive. Mnogi od njih ne poseduju atraktivnost kojom privlae turistiku panju. Takodje poloaj mogih fluvijalnih oblika nije vezan za odredjene prostore, ve se nalaze u razliitim visinskim pojasevima. Mogu se nai kako u planinskim, tako i u ravniarskim prostorima. Iz tih razloga se ne mogu svrstati samo u planinske geomorfoloke turistike motive.

Doline predstavljaju osnovni oblik fluvijalne erozije. Imaju razliitu duinu, dubinu, izgled dolinskih strana i dr. Upravo dubina i izgled dolinskih strana poseduju najveu atraktivnost. Doline koje imaju vrlo strme ili vertikalne duboke dolinske strane nazivaju se klisure i kanjoni. Razlika izmedju klisura i kanjona je u tome to su dolinske strane kod kanjona najee vertikalne, dok su kod klisura strme. I u izgledu dolinskog dna postoje razlike. Kod kanjona reno korito je ujedno i dno doline, dok kod klisura se sem korita nalazi i aluvijalna ravan. Prikazanu podelu dolina prema nagibu dolinskih strna i izgledu dolinskog dna na klisure i kanjone je u prirodi vrlo esto teko primeniti. Mnoge doline na kraim rastojanjima imaju vertikalne i vrlo kose dolinske strane, nekada im je dolinsko dno svedeno samo na irinu renog korita, da bi se zatim proirilo i sl. Iz ovih razloga je u mnogim sluajevima vrlo teko doline svrsti u grupu kanjona ili klisura. Kanjoni poseduju vei stepen atraktivnosti nego klisure. Imaju znatno suroviji izgled,gole stenovite strane, sa oskudnom drvenstom vegetacijom. esto imaju izuzetno veliku dubinu koja premauje nekoliko stotina metara, dok su najdublji kanjoni dublji vie od 1000 m. Takvi su kanjoni reke Kolorado, Tare, Morae, Soe, Mrtvice i dr. Suteske predstavljaju krae delove dolina vrlo strmih dolinskih strana koje odvajaju iroke dolinske delove ili kotline. Duge su svega nekoliko kilometara, a dubina im prelazi tek nekoliko stotina metara. esto se poistoveuju sa klisurama, ali se od njih razlikuju po mannjoj duini i po veoj strmini dolinksih strana. Najvei znaaj imaju u tranzitnom i izletnikom turizmu jer otrim linijama oblika stoje nasuprot zatalasanim i blagim linijama irokih dolina ili kotlina. U prolosti su suteske, zbog teke prohodnosti u odnosu na okolni prostor bile koriene ili za izgradnju utvrda ili su njima skriveni od glavnih puteva se gradili srednjovekovni mannastiri. U istonoj Srbiji postoje bronjne suteske koje spajaju manje ili vee kotline. Tako suteska Moravice spaja omanju itluku kotlinu sa Sokobanjskom kotlinom. U njenim najviim delovima izgradjen je stari srdnjovekovni Sokograd.

Kraki geomorfoloki planinski turistiki motivi predatavljaju jednu od najznaajnijih grupa prirodnih planinskih turistikih motiva. Kraki, hemijski, proces rastvaranja karbonatne osnove dovodi do stvaranja krake morfologije izuzetno visoke turistike vrednosti. Ovde se pre svega radi o speleolokim oblicima, prerastima, krakim poljima, ljutom krasu i drugim krakim varijetetima.

Speleoloki objekti od davnina privlae posebnu panju ljudi. Oni su u jednom periodu razvoja oveanstva predstavljali su ak i stanita ljudi. Sa razvojem geonauka krajem 19. veka speleoloki objekti postaju predmet istraivanja brojnih naunih disciplina (geomorfologije, hidrologije, geologije, arheologije, paleontologije i sl.), pa sve do formiranja posebne naune discipline koja kompleksono prouava speleoloke objekte - speleologija. Speleoloka istraivanja imaju vrlo specifian naunu metodologiju, jer u prethodnom postupku podrazumeva tehniko savladavanje speleolokih objekata. Ono podrazumeva kretanje kroz prostor bez prirodne svetlosti, savaladavanje kosih i vertikalnih kanala, suenja, podzemnih tokova i sl. Zbog toga speleolozi istraivai moraju posedovati solidnu fiziku spremu, to esto podrazumeva posebne pripreme.

Vremenom se utvrdilo da speleoloki objekti poseduju odredjena privlana svojstva, pre svega kuriozitetna, estetska i avanturistika. Kuriozitetna privlana svojstva predstavljena su samim prostorom speleolokih objekata. Silazak ispod povrine zemlje predstvlja za mnoge ljude vrlo redak dogadjaj. Ambijent potpunog odsustva svetlosti, zvuka, sem prokapnih voda ili sa druge strane huk podzemnih tokova daju prostoru speleolokih objekata odlike retkosti, neobinosti, udnovatosti. Estetska privlana svojstva vezana su za specificne erozivne oblike i oblike hemijske akumulacije u peinama i jamama. Kretajui se kroz peinske ili jamske kanaale voda vri mehaniku i hemijsku eroziju stvarajui oblike koji imaju estetska privlana svojsva. To su razliita okrugla ili izduena udubljenja na zidovima kanala, ili otri stenoviti ostenjaci i njima slini oblici. Oni pripadaju manjoj grupi oblika koji poseduju estetska privlana svojstva. Mnogo znaajniju grupu ine hemijski akumulativni oblici. Voda koja protie kroz krenjake rastvara kalcijum-karbonat sve do take zasienja kada zapoinje obrnuti proces, odnosno izluivanje kalcijum-karbonata iz vodenog rastvora i njegovo odlaganje u peinskim i jamskim kanalima. Hemijski akumulatvini oblici u peinama se popularno nazivaju "peinski nakit" ili "peinski ukrasi". Ovaj drugi termin bi bio adekvatniji jer sa turistikog aspekta hemijski akumulacije ukraavaju peinske i jamske kanale. Izdvaja se nekolikoosnovnih oblika. Stalaktiti prestavljaju akumulacije kalcijum-karbonata koji se formiraju na peinskim tavanicama, na mestima pojavljivanja prokapnih voda. Izbijanjem vode na tavanici dolazi do promene ravnotee u vodenom rastvoru i odlaganja kalcijum karbonata. Odlaganje se odvija ciklino o emu svedoe koncentrini slojevi istaloenog kalcijum-karbonata. Mogu biti dugi nekoliko decimetara do jenog ili dva metra, retko i vie. Boja im varira u zavisnosti od hemijskih primesa krenjaka kroz koje protiu prokapne vode. Kristalno beli stlaktiti sastavljeni su od istog kalcijum.karbonata. Od primesa oksida gvodj ai aluminijuma koji se nalaz eko primese u krenjacima, a koje prokapna voda takodje raastvava stalaktiti dobijaju crvenkastu do crvenu boju. esto se deava dda tokom vremena dolazi do spajanja i razdvajanja pukotina u krenjacima sa razliitim hemijskim primessama. To dovodi do taloenja stlaktita razliite boje. Preko cvene boje osnove stalaktita taloe se kristalno bele naslage travertina i obratno. Sa usavravanjem tehnika kretanja (osvetljavanja) i savladjivanja kanala speleolokih objekata avanturistiki motivi predstavljaju jednu od osnovnih pokretaa turistikih kretanja ljudi ka i kroz speleoloke objekte.

Zbog raznovrsnosti motiva obilaska speleolokih objekata speleoloki oni se na raznovrsne naine uredjuju kako bi postali turistiki objekti. Najnii stepen uredjena speleolokih objekata vezan za zadovoljavanje avanturistikih motiva. Uredjenje speleolokih objekta treba da omogui sigurno kretanje specijalno obuenih i opremljenih posetilaca, koje podrazumeva znaajno korienje fizike snage. "Obinim" turistima ovako opremljeni speleoloki objekti su i dalje nedostupni. Da bi se zadovoljili opti kuriozitetni i estetski motivi "obinih" ljudi pristupa se kompleksnom turistikom uredjenju speleolokih objekata. Najee se uredjuju peine. U peinama dominiraju horizontalni kanali nad strmim i vertikalnim i najee imaju znatno bogatije peinske ukrase te su time i atraktivnije. Uredjenje podrazumeva izgradnju peake staaze i unutranje osvetljaenje objekta. Osvetlejnjem se posebno istiu estetski i kuriozitetno vredni delovi peina. Ostale radnje vezane su za uobiajene turistiko uredjenje objekata (biletarnice, restorani, suveniri i sl.). Hidroloki planinski objektiHidroloki planinski objekti podeljeni su na: vrela, vodopade i slapove i jezera

Vrela

Prema nainu isticanje vode vrela su podeljena u dve grupe: sifonska i gravitaciona.

Sifonska vrela

Voda izbija iz dubine strvarajui na povrini vrela privid kljuanja, vrenja vode. Vrela su u vidu okruglih jezera koja se esto nazivaju oka.Gravitaciona vrela

Voda izbija gravitaciono, slobodnim padom, najee sa vie mesta i u vidu kratkih brojnih kaskada prelazi u reni tok.Vodopadi

Prema nainu nastanka odseka preko kojih se preliva voda vodopadi se dele na: tektonske, erozivne i akumulativne.Vodopadi na tektonskim odsecima

Nastaju na mestu raseda gde je dolo do vertikalnog pomeranja (sputanja ili izdizanja) jednog tektonskog bloka u odnosu na drugi. Odseci koji nastaju na ovakav nain su veoma visoki i mogu imati visinu vie stotina metara. Vodopadi stvoreni na ovakvim odsecima spadaju u grupu najviih vodopada.Vodopadi na erozivnim odsecima

Odseci na kojima je formirana ova grupa vodopada nastaju kao posledica selektivne, unazadne erozije izmedju mekih stena koje su u podini i tvrdjih stena u povlati. Erozijom mekih stena formira se odsek. Vodopadi ovog tipa nisu previe visoki, ali koliina vode koja se preko nih obruava moe biti veoma velika.

Vodopadi na akumulativnim odsecima

Drugi naziv za ovaj tip vodopada su bigreni ili sedreni vodopadi. Nastaju u krakim rekama na mestu stvaranja bigrenih akumulacija.Imaju malu visinu, a voda se razliva preko brojnih odseka. Odseci su obrasli brojnom vegetacijom, te itav prostor ima izgled praume.Planinska jezera

Prema nainu nastanka jezerskih basena dele se na: cirkana, valovska, bigrena (sedrena) i vulkanska.Cirkna jezera

Nastaju na dnu nekadanjih cirkova. To su jezera male povrine i male dubine. Vrlo ivopisna jezera u esto pustom kamenitom prostoru, okruena viskokim planinskim vrhovima. Nalaze se na velikimim visinama i esto u teko pristupanim krajevima.Valovska jezera

Nastaju u preizdubljenim delovima valova koje su izgradili lednici sputajui se sa planina. Nalaze se najee u obodnim i niima delovima planina. Mogu imati veu povrinu, a u preizdubljenim delovima i veu dubinu. Lako su pristupana i do njih esto vode asfaltni putevi.

Bigrena (sedrena ) jezera

Nastaju formiranjem bigrenih (sedrenih) pregrada u rekama krakih terena. Na bigrenim pregradama se stvraju vodopadi i slapovi, a iza njih jezera. Obale su obrasle gustom vegetacijom te itava okolina ima praumski izgled.Vulkanska jezera

Nastaju u kraterima ugaenih vulkana. Visina im varira u zavisnosti mod visine vulkana. Zeleno plava boja vode stoji u kontrstu sa stenovitom bez ivotnom okolinom. Ova jezera su manje povrine, ali mogu imati znatnu dubinu. Voda u jezerima je esto prirodno zagadjena zbog sastava stena i otrovnih gasova koji izbijaju na dnu i po strnama jezerskih basena. Teko su dostupna.GEOGRAFSKE OSNOVE RAZVOJA AVANTURISTIKOG TURIZMA U SRBIJI

Uvod

Razvoj drutva i promena socio-ekonomskih odnosa u njemu dovele su do promena u znaenju pojma turizam, ali i pojmova koji proistiu iz njega, kao to su turistiki motivi, turistika kretanja i sl. Pored brojnih, nekada dosta razliitih shvatanja pojma turizam (geografskih, ekonomskih, statistikih i sl) u analizi geografskih osnova za razvoj avanturistikog turizma polo se od iroko shvaenog pojma turizama kao kretanja i boravka ljudi van mesta boravka, a radi zadovoljenja rekreativnih i kulturnih potreba (Jovii, 1976). Tokom poslednja 2 veka, pod velikim uticajem industrijalizacije, a posebno urbanizacije i negativnih pojava vezenih za to (pogoranje uslova ivota i optih ekolokih kvaliteta), dolo je i do promena u shvatanju i definisanju pojmova rekreativnih i kulturnih potreba ljudi koje su pokreta turistikih kretanja. Dok su se kulturne potrebe razvijale u pravcu masovnih turistikih dogadjaja, rekrativne potrebe su doivljavale sasvim drugu transformaciju i razvoj. Potreba oveka za rekreacijom koja ima za cilj ouvanje psiho-fizikih funkcija ljudskog orgnizma sve vie je rasla. Sa druge strane raste i potreba ljudi za boravakom u iskonskoj prirodi.

Radom unutranjih i spoljanjih sila Zemlje stvoreni su predeli posebnih fiziko-geografskih osobina (planine, kanjoni, vodopadi, peine i sl.) koji imaju znaajne prirodne turistike vrednosti (Stankovi, 2000). Oni svojim kvalitetom nadomeuju negativne posledice navedenih faktora (industralizacija i urbanizacija). Odlazak i kratkotrajni boravak u tim predelima predstavlja odgovor na potrebu oveka za povratkom u neizmenjenu, ouvanu i divlju prirodu. Upravo u toj potrebi krije se razlog stvaranje novog turistikog motiva, a to je avanturistiki.

Avanturistike potrebe postojale su i u ranijim periodima razvoja turizma, ali nisu bile masovne. Zadravale su se na pojedincima, kojima su se esto pripisivala razliita ekstremistika shvatanja zadovoljavanja rekreativnih motiva. esto su ovakvi motivi i potrebe za njihovim zadovoljavanjem prihvatane od strane drutva, pa i samih turistikih radnika kao devijnate ili tome slino. Medjutim, kako su ove potrebe postajale sve ee, a broj ljudi sa takvim potrebama postajao sve vei, kao i injenica da za zadovoljavanje ovakvih tiristikih motiva nije nuno posedovati znaajnu fiziku snagu i ulaziti u velike rizine situacije, postepeno se menjalo shvatanje o avanturistikom turizmu.

Postoji veliki problem u definisanju samog pojma avanturizam. Polazei od znaenja termina avanturizam moe se doi i do opteg pojma avanturistikog turizma. Re avantura potie od francuske rei avanture, odnosno italijanske rei adventura, koja oznaava sklonost ka retkom doivljaju, pustolovini, smelom poduhvatu, odnosno avanturizam oznaava sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama, odnosno avanturistiki, to znai pustolovan, onaj koji stavlja sve na kocku, rizian, oslonjen na sreu ili sluaj, smeo, drzak, odvaan (Vujaklija, 1972).

Ve letiminom analizom znaenja termina avanturistiki vidi se nedovoljna definisanost i velika subjektivnost u shvatanju njegovog znaenja. Smeo poduhvat je vrlo teko objektivno definisati, jer u mnogome zavisi od spretnosti oveka, obuenosti za odredjene aktivnosti, fizike spremnosti i elje da se bude u rizinim situacijama. Medjutim, kada se govori o avanturistikom turizmu, odnosno o mogunosti turistike ponude, onda je neophodno i potrebno jasno definisanje stepena avanture, odnonosno rizika. Potrebno je razdvojiti avanturu, kao smeo nesvakidnji doivljaj od rizika po zdravlje i ivot turista.

Kod avanturistikog turizma rizik po ivot i zdravlje turista sveden je na teorijski stepen pod kojim se podrazumeva opti rizik putovanja i boravka u prirodi. Rizik se prilikom zadovoljavanja avanturistikih motiva eliminie osoposobljavanjem turista za savladjivanjem planiranih i kontrolisanih rizinih situacija kao i korienjem adekvatne zatitne, ali i druge opreme neophodne za sigurno i bezbedo savladavanje rizinih situacija. To podrazumeva vee ili manje aktivno uee turista o realizaciji avantristikog boravka. Kod pojedinih vidova avanturistikog turizma neopodna je dugotrajna i ozbiljna obuka, ali ona moe biti i informativna, to zavisi od stepena rizika i od od stepena planirane avanture. Samostalno letenje paraglajderom zahteva obuku po jasno preciziranim propisima, ali se takodje moe izvesti u dublu sa minimalno potrebnim informacijama i radnjama. Za odlazak u peine ili jame potrebno je veliko tehniko znanje i iskustvo, ali se moe organizovati i sa minimalnim stepenom obuke ukoliko se poseuju speleoloki objektu u kojima nema zahtevnih i visokorizinih delova.

Na osnovu do sada prikazane analize moe se dati jedno opte znaenje pojma avantursitiki turizam, a to je:

zadovoljavanje avanturistikih motiva kretanjem kroz unapred planirane i poznate prostore doivljavanjem planiranih i kontrolisanih rizinih situacija Kretanje i boravak u prostorima u kojima se zadovoljavaju avanturistiki motivi mora biti planirano. To podrazumeva definisanje duine boravka, etape i druge bitne elemente. Kretanje kroz poznate prostore podrazumeva poznavanje njegovih specifinosti, opasnosti i rizika. Razlika izmedju avanturistikog turizma i avanturistikih ekspedicija je u tome to se avantursistiki turizam odvija u poznatim, a ekspedicije u nepoznatim prostorima (to se posebno odnosi na planinarenje, alpinizam, speleologiju, kanjoning i sl.). Planiranje i kontrolisanje rizinih situacija je neophodno radi eliminisanja rizika i svodjenja na opte rizine pojave, a samim tim i uvodjenje avanturistikog turizma u turistiku ponudu.

Geografska raznovrsnost prostora Srbije

Na osnovu fiziko-geografskih karakteristika, odnosno na osnovu slinosti i razlika reljefnih, hidrolokih, klimatolokih i biogeografskih odlika u prostoru Srbije izdvajaju se tri regionalne celine: panonska, peripanonska i planinsko-kotlinska (Markovi, 1980).

Panonsku regiju odlikuje mala nadmorska visina (70 do 200 m n.v.). U gradji dominiraju sedimenti fluvijalnog i eolskog porekla, uravnjeni reljef u kome se istiu eolski elementi reljefa, mala koliina padavina, velike iroke nizijske reke, movarni prostori. Ova regija obuhvata administrativni prostor Vojvodine, odnosno Srem, Banat i Baku. U njoj se izdvajaju dva prostora koji po fiziko-geografskim karakteristikama znatno odstupaju od ostalog prostora regije, a to je Fruka gora i Vraki breg.

Peripanonska regija obuhvata obodni deo panonske regije i predstavlja zonu spaja, odnosno proimanja panonske i planinske regije: Posavina, Podrinje, Podgorina, umadija, Veliko pomoravlje, Stig i Branievo. Ima veu visinu od panonske (100 do 1350 m n.v.). Raznovrsna geoloka gradja omoguila je stvaranje razliitih genetskih tipova reljefa, gde dominira fluvio-denudacioni reljef, ali se javljaju i oaze krakog reljefa koje ovoj regiji daju ivopisnost i mnogo veu turistiku atraktivnost. Vea diseciranost reljefa, sa brojnim ostrvskim planinama koje se izdiu sa fluvio-denudacionih povri, vea koliina padavina, diferenciranija i otrija klima i vea poumljenost su osnovne karakteristike prirode ove regije.

Planinsko-kotlinska regija predstavlja fiziko-geografski najdinaminiji prostor, pa samim tim i najznaajniji prostor razvoja avanturistikog turizma. Planine su srednje visoke do visoke izmedju 1000 i 2000 m n.v. (ne raunajui Prokletije i aru). Razliita geoloka gradja, planine Dinarskog, Karpatsko-balkanskog, Prokletijskog, arskog i Srpsko-makedonskog sistema, visokoplaninska i upna klima, duboko useene doline, brojne kotline koje razdvajaju planinske prostore, daju ovoj regiji izuzetnu veliku dinaminost i raznovrsnost turistikih motiva. Brojnost hidrolokih objekata i vegetacija, koja je na ovim prostorima najouvanija, dodatno poveavaju vrednosti ove regije.

Potencijali za razvoj avanturistikog turizma

Svaka od navedenih oblasti, odnosno regija, nosi u sebi odredjene specifiosti prostora, ouvanosti prirode i antropogeno stvoreniih sadraja. Na osnovu sloenosti i specifinosti prirode regija proistie i brojnost turistikih vrednosti znaajnih za razvoj avanturistikog turizma.

Panonska regija

Panonsku regiju odlikuje odsustvo znaajnih motiva i sadraja avanuristikog turizma, ali sa druge strane brojno stanovnitvo ima potrebu za upoznavanjem, upranjavanjem i zadovoljavanjem motiva avanturistikog turizma. Od motiva avanturistikog turizma, a koji su specifini za ovu regiju izdvajaju se movarni i barski prostori, kao i velike ravniarske reke. Boravak i kretanje kroz movarne i barske prostore predstavalja vid avanture, posebno ako se peaenjem obilazi odredjenu movarni prostor ili se koriste plovila bez motora. Kombinacija sa ornitolokim posmatranjima moe privui odredjen broj turista. Fruka gora i Vraki breg, koje se naglo izdiu iznad ravniarskog prostora, kao i strme padine, odnonso odseci lesnih zaravni predstavljaju osnovu za razvoj brdskog biciklizma, a na povoljnim prostorima i za paraglajding uzletita.

Peripanoska regija

Peripanonska regija, u kojoj se proimaju odlike panonske i planinske regije, ima raznovrsnije geografske potencijale za razvoj avanturistikog turizma. Dobra saobraajna prohodnost i povezanost, kao i blizina veih gradova daju mogunost znaajnije turistike posete.

U Mavi se izdavaja mrtvaja Zasavica koja predstavlja znaajana objekat za realizaciju avanturistikog turizma. U posavskom delu izdvajaju se nie planine Cer (687 m n.v.) i Vlai (457 m n.v.) na kojima je mogue razviti odredjene vidove avanturistikog turizma (planinske biciklistike staze, moto-kros i sl.).

U Podrunju i Podgorini izdvajaju se neto vie planine: Guevo (779 mn.v.), Boranja (881 m n.v.), Jagodnja (923 m n.v.) Sokolske planine (971 m n.v.) i Suvobor (864 m n.v.) i planine koje prelaze 1000 m n.v.: Jablanik (1274 m n.v.), Medvednik (1274 m n.v.), Povlen (1346 m n.v.) i Maljen (1103 m n.v.) na kojoj se istie povr Divibare. U njihovom sastvu uestvuju stene razliitog sasatava: dijabazrona formacija, eruptivne stene, kriljci, krenjaci i sl. Zbog razliitog geolokog sastava prirodne odlike ovih planina su razliite to ima pozitivne efekte u razvoju avanaturistikog turizma. U Podgorini se posebno izdvaja prostor razvia krasa kao potencijalno najznaajniji prostora razvoja avanturistikog turizma - Leliki i Baevaki kras (Lazarevi, 1996). Tu se posebno izdvajaju Petnika peina, Dragov ponor, Lenina peina, Degurika peina (rena peina sa sistemom sifona), Plandite, a u Podrinju u blizini Krupnja je Kovaevia peina (Djurovi, 1998a).

Pritoke Drine i Kolubare usekle su duboke i impresivne klisure i kanjone, od kojih se istiu Lenica, Ljubovidja, Trenjica, Gradac, Tribua i dr. Najipresivniji kanjon ovog prostora je kanjon Drine. One predstavljaju osnovu za razvoj kanjoninga, splavarenja i sl.

U Zapadnom pomoravlju planine su slinih visina: Kotlenik (748 m n.v.), Jelica (929 m n.v.) i neto vii Stolovi (1375 m n.v.). U sastavu ovih planina dominiraju magmatske stene, a samo se Ovar (985 m n.v.) i Kablar (885 m n.v.) izdvajaju po krenjakom sastavu. Kao jedan od najmarakantijih oblika reljefa je Ovarsko-kablarska klisura. Reka Djetinja izmedju Kremanske kotline i Uica gradi i do 300 m duboku klisuru.

umadiju odlikuju tzv. ostrvske planine koje se izdiu sa visokih fluvio-denudacionih povri. Najvia planine ovog prostora je Rudnik (1132 m n.v.) dok ostale ne prelaze visinu od 1000 m (Ostrovica 758 m n.v., Bukulja 696 m n.v., Venac 658 m n.v., Kosmaj 628 m n.v., Avala 511 m n.v., Gledike planine 922 m n.v., Kotlenik 748 m n.v., Juhor 773 m n.v. Crni vrh 707 m n.v. i dr.). Planine su najee izgradjene od magmatskih i metamorfnih stena, dok izostaju vei kompleksi karbonatnih stena. Zato je itav prostor umadije zatalasan, blagih formi, irokih dolina i bez znaajnih fiziko-geografskih elemenata koji su neophodnih za razvoja avanturistikog turizma.

Stig i Branievo ravniarsko breuljkasti prostor u donjim delovima slivova reka Mlave i Peka nemaju znaajne geografske predispozicije za razvoj avanturistikog turizma.

Planinsko-kotlinska regija

Planinsko.kotlinska regija zahvata vee delove Srbije. U istonoj Srbiji to su planine Karpatsko i Balkanskog sistema. U jugoistonoj Srbiji to je prostor Vlasine i Krajite, a u junoj Toplica. Jugozapadna Srbija obuhvata planinski prostor Starog vlaha i Rake, dok se Ibarsko-kopaoniki prostor izdvaja kao najmarkatniji planinski prostor centralne Srbije.

Karpatsko-balkanski prostora odlikuje velika fiziko-geografska raznovrsnost iz ega proistiu i znaajni potencijali za razvoj avantursitikog turizma. Veliki broj planina u ijoj gradji u najveoj meri uestvuju karbonatne stene, duboke klisure i kanjoni koji presecaju planinske prostore i spajaju brojne kotline i visokoplaninski prostori daju ovoj regiji izuzetno dobru osnovu za razvoj avanturistikog turizma. Posebna specifinost ovog prostora su brojni bigreni vodopadi (Djurovi, 1998; Stojadinovi, 2013) kao i 6 prerasti, vrlo retki kraki fenomeni.

Na krenjakim planinama Karpatskog dela (Beljanica 1336 m n.v., Kuaj 1243 m n.v., Rtanja 1560 m n.v., Miro, Veliki i Mali kr, Tupinica) postoje brojne peine i jame koje predstavljaju osnovu razvoja avantursitikog speleoturizma (Lazarevi, 1998; Djurovi, Nei, 1992). To su pre svega brojne peine sa stalnim i povremenim tokovima (Lazareva peina sa preko 10 km kanala, Bogovinska peina, Duboka, Buronov ponor, ivkova i brojne druge), peine sa lavirintom isprepletanih kanala (Vlaka, Ududoj i dr.) (Djurovi, 1998a). Od jama posebno se istie Jama u Dubanici sa vertikalnim kanalom oko 270 m dubine. Kao posebno vredan i interesantan prostor je kras Miroa na kome je istraen veliki broj dugih i dubokih speleolokih objekata (Rakin ponor, Lanite, Suvi ponor, Ibrin ponor i dr) (Zlokolica M., et al., 1996). Brojna istraena kraka vela sa dubinama i preko 70 m predstavljaju osnovu za razvoj speleoronjenja kao jendog od najkstremnijih ljudskih aktivnosti (Vrelo Mlave -72 m i Krupajsko vrelo - 82 m) (Djurovi, 1998a). Od brojnih dolina pogodnih za razliite vrste kanjoninga posebno se izdvaja kanjon Lazareve reke da pritokama kao jedan od najznaajnijih objekata te vrste u Srbiji (Lazarevi, 1978a).

Balkanski planinski prostor odlikuju planine znatno vee visine. Kao najvia planina istie se Stara Planina (2169 mn.v.). Suva planina izdvaja se po izuzetno karstifikovanim delovima i visokim krakim liticama, dok su Svrljike planine zbog brojnosti vrtaa teko prohodne. Tu su jo Tresibaba, Ozren, Devica i dr. Posebnost ovog prostora su visoke krake povri Vidli i Valoje. Ovo je prostor sa brojnim peinama, klisurama i kanjonima (klisura Svrljikog Timoka, Jelanika lisura, Moravice, Kanjon Vladikine ploe. Na Staroj planini postoje brojni vodopadi visoki i do 70 m (Veselinovi, 2013).

Prostor Vlasine izgradjuju magmatske i metamorfne stene, te izostaju goli stenoviti delovi. Planine su visoke i dosta poumljene (Besna kobila 1922 m n.v., Ruj 1706 m n.v, emernik 1638 m n.v.). Sve manji broj ljudi na ovom prostoru omoguava povratak prirode i uspostaljvanje iskonskih odnosa.

U zapadnoj Srbiji izdvaja se nekoliko planinskih prostra od kojih su za razvoj avanturistikog turizma najznaajniji Tara, Zlatibor, Golija, Zlatar Muanj, Javor i dr. Tara (1544 m n.v) sa Zvijezdom (1673 m n.v.) predstavlja prostor divlje i najouvanije prirode u Srbiji. Brojni kanjoni koje su usekle reke silazei sa planine prema Drini vrlo su duboki i pogodni za mnoge vrste avantursitikog turizma (Kanjon Rae, Dervente, Brusnice i dr.). Postoje i speleoloki objekti od kojih se posebno dubinom od preko 200 m izdvaja Jama kod ehove kue. Planina Zlatibor (1496 m n.v.) sa vrlo razvijenom turistikom ponudom (Rumovi, et al., 1991) ima znaajne mogunosti i za razvoj avanturistikog turizma. Blage padine i panjaci predstavljaju prirodna poletita za paraglajdere. Sa druge strane duboke klisure (reka Uvac, kanjon Mileevke, Lima, Rzava i dr.) daju mogunosti razvaoja pojedini vidova kanjoninga. Tu su i brojne peine (Badarska peina, peina Bukovik, Jamina, Pipalska, Uaki peinski sistem, Hadi-prodanova peina i dr.)(Djurovi, 1998a). Posebnan znaaj ima Peterska visoravan izgradjena u krenjacima.

Planina Kopaonik (Vasovi, 1998) kao turistiki najznaajniji objekat planinskog turizama kod nas ima potencijale i za razvoj avanturistikgo turizma (dolina Duboke, vodopad Jelovarnik, brdske biciklistike staze, paraglajdin uzletita i sl.)

Zakljuak

U ponudi i prezentaciji motiva avanturistikog turizma mora se poi od klasifikacije i kategorizacije, vidova, odnosno objekata avanturistikog turizma. Klasifikacija podrazumeva izdvajanje vidova, objekata avanturstikog turizma koji postoje na jednom prostoru. Mnogo sloeniji i delikatniji proces je njihova klasifikacija. Stepen teine, odnosno stepen rizika, kao to je ve reeno, zavisi od brojnih faktor koji su dosta subjektivni, kod jedne osobe predstavljaju rizik, dok kod druge ne predstavljaju rizik. Zbog toga se u klasifikaciji mora poi od objektivnih pokazatelja, kao to su: vreme koje je potrebno da se provede, korienje posebne opreme i pomonih sredstava, potreba obuenosti i njen stepen, prethodno iskustvo, rekreativna ili sportska izdrljivost i sl. Bez jasnih kriterijuma nije mogue ujednaeno kategorsitati objekte avanturistikog turizma, pa samim tim ni izvriti adekvatnu turistiki ponudu.

Pre poetka kategorizacije mora se poi od fundamentalnog pitanja, da li svaki turista moe da upranjava avanturistiki turizam, odnosno da li fizika spremnost i spretnost kao i ivotno doba doba mogu da budu limitirajuai faktori. Odgovor je ne. Svaki turista koji ima potrebe za doivljavanjem kontrolisanog rizika je potencijalni uivaoc avanturstikog turizma. Sa poveanjem stepena rizika naglo opada broj turista zaintresovanih za tom vrstom turizma. Samim tim se smanjuje i mogunost razvoja odredjenog vida avantursitikog turizma. Bez obzira na velike potencijalne vrednosti, ako je broj turistikih poseta mali, onda su i mogunosti za razvoj male. Uloena sredsta se vrlo teko vraaju, a ostvareni prihodi mogu biti manji od uloenih, to bezuslovno dovodi do prestanka ponude tog vida ili objekta avanturistikog turizma.

Sve dok se ponuda avanutristikog turizma manifestuje samo kao pojava, a ne kao delatnost koja ostvaruje ekonomsku dobit ne moemo govoriti o nekom znaajnom razvoju avanturistikog turizma u Srbiji, i ako za to postoje relativno dobri uslovi.

Raznovrsnost prirode Srbije uslovila je i raznovrsnu mogunost ponude avanturistikog turizma. Od movarnih i vodenih prostora Vojvodine, preko brojnih kanjona koji presecaju nie planinske prostore, velikog broja raznovrsnih peina istone i zapadne Srbije, vodopada male i srednje visine, do planinskih prostora mogue je razviti gotovo sve vidove avanturistikog turizma.

Najznaajniji planinski centri u Srbiji (Kopaonik, Zlatibor, Tara, Divibare, Stara planina) imaju potencijal i za razvoj avanturistikog turizma. Medjutim i turistiki centi koji se nalaze na manjim visinama poseduju u nekim sluajevima i atraktivnije lokacije i vidove avantursitikog turizma. To omoguava prostorno ravnomerniji razvoj i razvoj koji nije vazan iskljuivo za velike turistike centre, ve i za lokalne. Znaaj je i vei ako se uzme u obzir da su prostori pogodni za razvoj avantiuristikog turizma ujedno i depopulacijski prostori gde razvoj ovog vida turizma moe predstavljati i nain njihove revitalizacije.

Literatura

Djurovi, P. (1998): Bigar - znaajna vrednost krasa Srbije, Zatita prirode, br. 48-49, Beograd

Djurovi, P. (1998a): Speleoloki atlas Srbije, GI Jovan Cviji SANU, Beograd

Djurovi, P., Nei D. (1992): Peine i jame Tupinice, Zbornik radova Geografskog fakulteta, sv. 40, Beograd

Gavrilovi, D., Gavrilovi, Lj., (1998): Kras Stare planine, Zbornik radova Geografskog fakulteta, sv. XLVIII, Beograd

Jovii, . (1976): Osnovi turizma, Nauna knjiga, Beograd

Lazarevi, R. (1996): Valjevski kras, Srpsko geografsko drutvo, Beograd

Lazarevi, R. (1998): Kras Dubanice, Gornjaka i Majdanpeka, Srpsko geografsko drutvo, Beograd

Lazarevi, R. (1998a): Zlotske peine, Turistiki savez optine Bor, Bor

Markovi, J. (1980): Regionalna geografija SRF Jugoslavije, Gradjevinska knjiga, Beograd

Rumovi, R., Milojevi M., Lazarevi M., (1991): Zlatibor geografska studija, SANU, Odeljenje drutvenih nauka, Beograd

Stankovi, S., (2000): Turistika geografija, Geografski fakultet, Beograd

Stojadinovi, D., (2013): Vodopadi Srbije, Beograd

Zlokolica, M., Mandi, M., Ljubojevi, V., (1996): Some Significant Caves at the Western Rim of the Miro Karst (Yugoslavia). Theoretical and applied karstology, Vol. 9. Bukuresti

Vasovi, M., (1998): Kopaonik, Srpsko geografsko drutvo, Beograd

Veselinovi, R. (2013): Vodopadi u slivu Javorske reke Stara planina (master rad), Geografski fakultet, Beograd

Vujaklija, M. (1972): Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd

PAGE 30