6. ( , ,)

, , . 1980-. 1980. . () , . . 1984 : 50.2% . : , 1984-1990 , 1991. . (1994) . , , 1990- . 1980- . , 1980 . , . , 1990. 1984. 1991. , 1990- . 1980-, , . . - , . () 7.000 . , .

. . . , 1912. . 1980- . , 1984, . 1991. 47.6% 1993. . 1984. . 1990-. 1991. , . , , . , . . . , , , . . 2000. . 2001.. , . 2000. , . . , . . 2001. . , . . 2003.. . 2003. , , .

Iskustva privatizacije u FrancuskojF je prosla kroz dugacak period nacionalizacije do ranih 80ih, kada su skoro sve najvece industrijske kompanije kao i banke i javni servisi bili dravni. Otada je serija privatizacija uzrokovala smanjenje dravnog sektora. D. Sektor predstavlja kompleksnu situaciju. Npr, poto je IPO, nacionalnli telekomunikacioni operater Francuski Telekom je istovremeno bio izloen deregulaciji trita telekomunikacija u svetu i novom tipu upravljanja. EDF, nacionalni proizvoa elektrine energije je sledei u redu i trebalo bi da iskusi iste probleme i prilike.1. Uvod: Nacionalizacija i privatizacija u F, istorijska perspektiva.Pristup u radu je dvostran. Prvo, opte predstavljanje specivinih karakteristika F. pr. Politike je predstavljeno, zatim njihov uticaj je proucavan na primeru F.telekoma, slubeni telekomunikacioni operater, sa dodatnim informacijama o drugim znaajnim firmama. Kaoko F. Ne obezbeuje nikakve dramatine primere pr. Politike, interesantan deo prie lei u promeni perspektive koje je dovela zemlju do toga da prestane da bude ampion nacionalizacije i uspe da upravlja delimino privatizovanim firmama u okviru liberalizacije u Evropi1.1 Politika nacionalizacijeZaista, F pr. Ne moe biti shvaena bez ire istorijske perspektive: pre pr. F je prola kroz dugaak period nacionalizacije i u jednom trenutku je izgradila doktrinu o koegzistenciji privatnog i dravnog sektora. Javni servis je bio tradicionalno posedovan od strane dravnog monopola.Moemo navesti tri glavna perioda u kojima su dravne kompanije bile nacionalizovane:-Na kraju XIX veka pojedine eleznice i telefoniju. PTT je stvoren 1889. Spajanjem dravne admistacije, pote i telegrafa i privatne Socit Gnrale des Tlphones. Ova administracija je preivela do 1991. Pre i posle WWII , za eleznicu, centralnu banku, proizvoae energije, velike banke, proizvoa automobila Reno, neki od njih su i dalje drava posedovala 2003. U 1981-92 socijalistika vlada (predsednik Fransoa Miteran)nacionalizovala je najvee industrijske kompanije i banke preostale u privatnim rukama. Veina je vraena u privatni sektor pre 2000.Logika ovih razliitih poteza je sumirana u :1. Neke privatne kompanije su bile u loem finansijskom stanju, a obezbeivale su usluge ispod standarda (eng. Substandard services)(eleznica, telefoni, proizvodnja elika, kompjutera...)2, za neke kompanije je smatrano da su mone i strateki bitne da bi ostale privatne: njihovi resursi i politika su imali veliki uticaj na ekonomsku politiku kao celinu. Da bi imali odreene ruke za svoju ekonomsku i socijalnu politiku vladea je zakljuila da mora posedovati najvee kompanije u zemlji. Ovo je posebno bilo bitno posle II rata kada su infrastrukturu u dravi morali da izgrade to je bre mogue, ali je takoe inspirisalo politiku nacionalizacije u 1982. Ipak, debata izmeu propagatora i protivnika nacionalizacije u 1982 je izgledala teoloki uglednom politikom komentatoru Andru Fontejn. On je predvideo ogranien uticaj na industrijske firme ali vei na banke.Zaista, kao sto je ak Antali, specijalni pomonik predsednika Miterana od 1981-91, otvoreno reakao, dosta kasnije:da nismo nacionalizovali banke one bi se ekstremno protivile reformama. Moda ih levica nije pretvoila u svoje saveznike... ali smo bar oslabili i neutralizovali potencijalnog neprijateljaMoemo dodati da je vlada elela da koristi ove firme kao primere dobro voenih kompanija sa naprednim socijalnim politikama.3. Konano, specijalni sluaj Renoa: zato to je Luis Reno, tadanji rukuvodilac saraivao sa nemakim okupacionim snagama tokom drugog svetskog rata, njegovo vlasnistvo je oduzeto.Poev od Kolbera, merkantalistikog ministra finansija Luja XIV u 7 veku, F.vlada je polako gradiula doktrinu meovite ekonomije meajui jake dravne servise, velike dravne kompanije teke industije, energije, transporta i finansija sa malim privatnim kompanijama. Nacionalizacija je bila samo jedan deo globalne politike koja je ukljuivala 5o godinji ekonomski plan, kontorlu cena, upravljanje izvozom i upravljanje tehnologijom. Vrhunac ove politike bio je za vreme vladavine sociajlistike partije i njenih saveznika 1981-86. 1..2Glavni faktori sluaja privatizacijeIpak, jasno je da ova situacija nije mogla da traje zauvek zbog 4 glavna razloga:1. osim teorijskih kritika dravnog vlasnitva na kompanijama koja je poivala na teoriji podsticaja, F. Drava se ponaala kao slab i nestalan deoniar, oklevajui izmeu maksimilizacije kratkotrajnih finansijskih i politikih koristi i lezis fer pristupa i toga da pusti firme da se razvijaju kako ele uprkos birokratskoj kontroli njihovih aktivnosti. Nekoliko strogih revizija dravne uprave nad javnim kompanijama je izvreno. Kontra efekte loe dravne uprave osetile su i same firme, Trezor i Francuski investirori. Jedan od naina da se rei problem bio je privatizacija. Drugi je bio bolje upravljanje dravnim investicijama. Ministarstvo finansija je osnovalo Agenciju 2003, da bi donela doslednost i uvid u upravljanje dravnim holdingom. F. Drava je bila glavnni igra na pariskoj berzi(sada se zove Euronext). 2. Zajedniko postojanje dravnih i privatnih kompanija je nezgodno, i moglo je da sprei nacionalizovane kompanije da sprei da se ire u zemlji i inostranstvu, svako ekspanzija dravnih firmi vodila je rastu javnog sektora, ak i bez novih mera nacionalizacije.3. iako mogu da postignu izvanredne tehnike rezultate, svremena na vreme dravni monopoli pate od tradicionalnih problema kao to su : visoke cene, manjak obzira prema muterijama i birokratizacija.. Takoe, ukljuuju u nekontrolisanim i skupim eksanzionistikim politikama zbog slabosti dravne kontrole. PRIVATIZACIJA U FRANCUSKOJ Londonska berza Pre 1986. godine, londonska berza se znaajno razlikuje od drugih glavnih razmena u svetu. To je uglavnom zbog injenice da razmena Londonu funkcionie pod okriljem sistema koji spreava investicione banke od istovremenog osiguravanja hartija od vrednosti sa koje se prodaju i hartija od vrednosti koje se kupuju.lanovi londonske berze su odvojeni u brokere koji su kupovali hartije od vrednosti i oni koji su prodavali hartije od vrednosti u ime svojih klijenata na berzi. Preostali lanovifunkcioniu kaoposrednici izmeu kupovnih i prodajnih posrednika, i stvaraju profit.Ranih 1980-ih postoje zahtevi zaderegulacijomlondonskog trita kapitala zbog zakonskih i pritisaka konkurencije. Godine 1986. stvoreno znatno vie automatizovano trite sa poboljanim likvidnosti.Dve glavne metode koje su koriene u Velikoj Britaniji su: kompanije u Velikoj Britaniji su u obavezi da ponude nova izdanja obinih akcija postojeim akcionarima u srazmeri sa svojim originalnim fondovnom stanju, s ciljem zatite postojeih akcionara da se ne bi smanjio njihov vlasniki udeo. Druga alternativa je fiksna cenaakcija koje su u ponudi, gde je mogue da vlasnik proda te akcije stranim investitorima, bez provizije. U Velikoj Britaniji, nekoliko nedelja pre nove emisije objavljena je raspodela akcija i cene po kojima e biti izdata. Kada su najavljene cene, britanski bankari bi bukvalno ekalikorisnike da pozovu iponude da kupe odreenu koliinu akcija po odreenoj ceni. Britanski bankari su trgovali akcijama zapravo u pravoj trinoj vrednosti, pre nego to je njihova vrednost navedena.Talas privatizacije u Velikoj Britaniji je pomogao da se promeni sastav kapitala u zemlji. Nosioci vlade Marget Taer pokuali su da napraviti "kapitaliste od obinih" pojedinaca.Zbog ponude prava i drugih ogranienja, pojedinci ine mnogo veiprocenat vlasnika kapitala u Velikoj Britaniji. Model dodele akcija u novo privatizovanim preduzeima zaposlenima vlada Margaret Taer je uspela da stvori veoma iroku bazu vlasnitva. Britanskom privatizacijom sredinom 1980-ih je dokazala se kao uspena. Poslepoetnog perioda restrukturiranja, veina novih privatnih firmi stvorena su nova radna mesta. Do sredine 1990-tih, vlade irom Evrope poela je da imitira britanski model privatizacije.

Francusko trite Tokom 1980-ih Pariska berza se transformie iz malog lokalnog trita u velikog igraameu meunarodnim tritima. Modernizacija je obeleila skoro deset puta vee poveanje utritu kapitala u Parizu izmeu sredine 1980-ih i sredinom 1990-ih.Izmeu 1993. i 1998. godine procenat francuskih akcijakoje dre strani investitori je vie nego udvostruen na 35%, stranci su postali sve vie zainteresovani za ulaganja na francusko trite. Do 1994. godine pariska berza je postala trea po veliini u Evropi, posle londonaske i nemake berze. Pojava Francuske na svetsko trite kapitala je u velikoj meri podstaknut nastojanjima premijeraEdouard Balladur. Poev od 1993. godine Balladur je predvodio talas uspene privatizacije u Francuskoj, ukljuujui Nacionalnu banku Pariza, hemijskiog gigantai naftnu kompaniju.Broj francuskih akcionara porastao je u 1997. i 1998. godine, to je uglavnom zbogmahnito uspene privatizacije.Prodaja Francuskog Telecoma je uveo jovie entuzijazama. Uspeh programa premijera Balladuradokazuje da prodaja francuskog Telecoma je bila najuspenija privatizacijau Francuskoj.

Privatizacija avio saobraaja u Francuskoj zapoeta je1999. godine.U sluaju Air France, francuska vlada elela da izbegne da nudi poetne akcijeizvan Pariza. Na krajuFrancuska vlada se nada da proda do 49% od Air France, bez obzira na to to je Socijalistika-komunistika partija koja je doao na vlast u Francuskoj, dozvoljeno je da se nastavi privatizacija.Veina je sumnjala da e Air France ikada biti ponovo nacionalizovana. Meutim bilo je dugotrajne zabrinutosti daFrancuski oseaj nacionalizma moe zabraniti dalje prodaje vlasnikih udela u Air France-u. Uprkos uspehu prethodnih francuskih privatizacija, pristalice privatizacije Air France i dalje je suoena sa brojnim preprekama, bez podrke vlade i negativnog javnog raspoloenja.

Zajednika valuta 1999. godine obeleen je prvi korak u spajanju valuta meu 11 od 15 lanovaEvropske unije. Dogovoreno je vezati svoje valute za novo evra,a centralna banka se nalazi u Frankfurtu.Kao deo tranzicije, 11 zemlja mogle su da nastave da koriste svoje nacionalne valute, a cene e biti navedene u obe valute. Cene akcija u 11 zemalja su navedeni u evrima.

Ova valuta unija je imala drastian uticaj na tritima kapitala u Evropi kao i globalnoulaganja u celini. Finansijski eksperti su imali razliito miljenje u pogledu uspeha sindikata injenih efekti na tritu. Sposobnost da se investira u evrima, a ne u nekim manjim valutama, poveala obim ilikvidnost evropskim tritima.

Italija uvod Do poetka 1990-ih godina, dravni sektor u Italiji bio je veliki i sveprisutan. Dravna preduzea su zamiljena kao industrijski i socijalni politiki instrumenti, vie nego to su biliprofitni entiteti. Zbog snanog politikog uticaja, dravna preduzea su bila prisiljena da apsorbuju nezaposlenost, podravaju investicije i spaavajuloe firme.Kao posledica toga, njihova operativni i finansijski uinak je bio veoma slab i u odnosu na privatne firme. Pod pritiskom duga i deficita, fiskalna politika se brzo pogorala poetkom u 1990-ih, u vremenu kada je zemlja bila i doivljavala jedanu od najveih akutnih politikih kriza u posleratnom periodu (ovde se misli na Drugi svetski rat), sa dravnim preduzeima, ukljuujui sistemske korupcije. Godine 1993. Italija je zapoela proces privatizacije velikih razmera. Hitna stabilizacija je bila uslovu za ulazak u Evropsku monetarnu uniju. Rezultati su bili izuzetni. Tokom jedne decenije, Italija sprovodi 70 veih prodaja i podieprihode od privatizacije, uglavnom kroz javne ponude akcija.Sektor dravnih preduzea se drastino smanjio zbog potpune otuenosti od dravnih banaka, telekomunikacija, i proizvodne industrije. Dravno vlasnitvo takoe je znatno smanjenou komunalnim preduzeima i bivim monopolistikih sektorima, iako je vlada, kao iu drugim industrijalizovanim zemljama, ostala uticajni akcionar u nekoliko privatizovana firmi.Neophodni koraci su transformacija dravnih organa gde se centralizacija odluivanja nalazila u rukama Ministarstva privrede i finansija, koji je zadrao najvei deo vlasti. Strategija privatizacije koja se dosledno sprovodi 1990-ih su:Prvo, oslobaanje dravnih banaka je predstavljalo prioritet programa, gde bi bilo neophodno da finansijski sektor mobilie resurse efikasnije i da promovie ekonomski rast.Vana je, privatizacija banaka i razvojinvesticionog bankarstva koji trebaupotrebiti kao ulazi u privatizaciju neefikasnih preduzea. Drugo, Vlade se opredelila za javnu ponudu akcija. Akcije su mogle da podstaknu uee domaih privatnih investitora.Tree, u nekoliko kompanija se smatraju stratekim za nacionalnu ekonomiju, Vlada uvodi zlatne akcije kao mehanizam koji dozvoljavaodravanje javne kontrolu u privatizovanim preduzeima i zatite relevantnih javnih interesa.Tokom sprovoenja procesa, glavna inovacije uvedeni su u zakonodavnom okviru. Prvo, sveobuhvatna privatizacijakoja je zakonom usvojena, uspostavlja pravila, odgovornosti i procedure za regulisanje praktine primene i prodaje dravne imovine. Drugo, nove regulatorne institucije i principi su stvoreni da bi se izbegle distorzije u nekonkurentnim sektori. Tree, nova pravila su postavljena za poboljanje korporativnogupravljanje i efikasnost finansijskog sistema. Posebno, korporativna Reforma uprave je snano poboljala pravnu zatitu manjinskih investitora.Proces privatizacije je imao dramatian uticaj na italijanski finansijskom sistem. Tokom ovog perioda, trina kapitalizacija gotovo je utrostruila trine aktivnosti, iznosa trgovanja, porastao vie od 15 puta. Masivna realokacija tednje stanovnitva iz dravnih hartija od vrednosti. Strani investitori podrali ovaj pomak ulaganja kapitala u dravne obveznice i akcije tek privatizovanih preduzea, koji postaju kljuni igrai u stvarnomfinansijskom sistemu.Iako proces privatizacije napredovao, postojao je zahtev za sofisticiranije finansijskeusluge da bi se obezbedilo bolje diversifikacije svojih portfolija. Ovaj zahtev kombinovanosa novim mogunostima za ulaganja u privatizovana dravna preduzea, neguje razvojeminstitucionalni investitori (investicionih kompanija - posebno otvorenih fondova) koje su poveavale svoju radnu aktivnost tokom 1990-ih. - 1990-, 1999. 1990. . - . , . , . , , . . . . , , , .