Skeptic i Zamskepticizam

8/12/2019 Skeptic i Zamskepticizam

1/25

ANTIKI SKEPTICIZAM

SEDLI, Motivacija grkog skepticiza

Tokom pet vekova, od Priona i Arkesilaja koji su se pojavili u osvit helenistikog doba, doSeksta Empiriara, koji je smeten u drugu polovinu drugog veka pre nove ere, skepticizam

je proao brojne preokrete, jeresi i izme, uspevi da zadri svoj peat prepoznatljivosti!azlike izme"u elnika ovog pokreta su brojne, ali ipak postoji jedna originalnakarakteristika koja ih objedinjuje, a koja ih jasno deli i od prethodnika i od potonjih skeptikakoje su inspirisali#elenistiki skeptici su se oslanjali na autoritete ranijih $ilozo$a%ilozo$i kao to su&seno$an, 'emokrit i Sokrat uticali su moda ba s tim to su, u svojim najmranijim$ilozo$skim momentima, bili skloni da tvrde da je znanje za oveka nedostino, tj da bar dotog trenutka nije dostignuto (eki su kasnije )'ekart* tu kontrolisanu sumnju koristili umetodoloke svrheSpremnost da se odreknu od $undamentalne ljudske osobine + udnje za znanjemno to, iznad svega, karakterie helenistiki skepticizam jeste njegovo odbacivanje teudnje, tj njegovo radiklano ube"enje da uzdravanje od prihvatanja neeg kao istinitog imirenje s neznanjem ne predstavlja samo turobno pomagalo, ve- naprotiv, jedan veoma

poeljan intelektualni cilj'rugo znaajno obeleje skepticizma jeste sistematsko sakupljanje argumenata protivmogu-nosti saznanja va prva karakteristika je $undamentalnija, upravo zbog toga to bi,

bez prethodne vere u intristinu vrednost uzdravanja od prihvatanja neeg kao istinitog,motivaciija za traenje argumenata, koji do tog uzdravanja mogu dovesti bila mala

&akvu pozitivnu vrednost su grki skeptici smtrali da poseduje pomenuto suzdravanje odprihvatanja./ kako bi skeptik jednu takvu vrednost mogao da uzdravanju pripie, a da to ne dovede u

pitanje njegov skepticizam.

Stavovi Arkesi!aja, os"ivaa skepticiza Akak#eije,on je prvi pobornik epoheje, uzdravanja od prihvatanja, on je postao vo"a Akademijenegde oko 012 god pneArkesilaj je sebe smatrao istinskim platoniarem, i njegov metod insistiranja na 3epoheji u

vezi sa svime3 u sutini je pozajmljen iz Platonovih ranih sokratovskih dijaloga d uenikabi zatraio da argumetnie u prilog neke aktuelne pozitivne teze, koja je obino poticala izStoe, a Arkesilaj bi onda izlagao protiv+argumente, doputaju-i pri tom ueniku da branisvoju tezu 4iljani ishod sastojao se u uzdravanju, kako od same teze, tako i njene antitezeArkesilajeva originalnost nije se sastojala u metodologiji, jer retorika vetina dovo"enjaargumenata i protiv argumenata u ravnoteu ve- je bila ustanovljena (iko se pre Arkesilajanije setio da stanje ravnotee uzajamno suprotstavljenih argumenata jednake snage upotrebikao 3protivotrov3 za veorvanje vako de$inisana potraga za epohejom, udruena sa

poricanjem da je mogu-e posti-i izvesnost, bilo je ono to je Arkesilajevoj koli dalo


2/25

karakteristinu $ilozo$sku obojenost(jegov ideal epoheje podrazumeva uzdravanje od prihvatanja Skeptika terminologija serazvila iz stoike, i 3prihvatanje3 kao izraz za prihvatanje bilo kog utiska o svetu kaoistinitog, ustanovio je jo 5enon, osniva stoicizmaPosedovati utisak )phantasia*, jo uvek ne znai i verovati u neto, ve- samo imati odre"enuideju u koju ste jo uvek slobodni da verujete ili ne verujete 6erovanje predstavlja sastavnideo tri vrste prihvatanja, tri naina na koja se jedan utisak moe usvojiti kao istinit7

8 mnjenje, slabo ili pogreno verovanje90 3spoznaja3 ili 3shvatanje3 + katalepsis, nepogreivo verovanje9 i1 3razmevanje3, mudraev nain spoznaje i shvatanja, koje ak ni razum ne moe opov-iArkesilaj se zalagao za uzdravanje od svake vrste prihvatanjan je i sam ve u odre"enoj meri razmiljao o prigovoru da skeptik opovrgava samog sebe,koji mu je uputio njegov stariji savremenik Epikur, to nam govori injenica da je Arkesilajodbacio sokratovsku tvrdnju 3znam da nita ne znam3, jer ona predstavlja izuzetak izsopstvenog opsega 'akle, on sigurno jeste uvaavao opasnost koja lei u injenici da seiskaz 3Trebalo bi da se suzdravamo od prihvatanja3 jednako primenjuje i na samog sebeArkesilajev odgovor na ovaj problem mogao bi glasiti da skeptik zaista mora, ube"uju-isebe u istinitost iskaza, da, zarad izbegavanja neprotivrenosti, istovremeno povue svoje

prihvatanje ovog iskaza kao istinitog, ali da tada vie ne bi bilo potrebe da u njega veruje,budu-i da bi u tom trenutku ve- bio proi-en od svakog prihavtanja :e"utim, ovaj potezse uopte ne javlja me"u zabeleenim Arkesilajevim argumentima

;ta je Arkesilaj mogao da preduzme da od epoheje napravi neto pozitivno.

Arkesilajevi argumenti su samo dijalektiki potezi koji se zasnivaju na stoikim premisamaStoici su nepogreivu vrstu utisaka, koje su zvali kataleptikim utiscima, smatrali krajnjim

garantom, kriterijumom istineArkesilaj je konstruisao niz argumenata kako bi pokazao datakvi utisci ne mogu da postoje Arkesilaju je stoiko gledite, da mudrac ne posedujenikakkva mnjenja kojima nedostaje izvesnost, delovalo istinito i dostojno mudrog ovekaTo gledite je zastupao stariji Arkesilajev savremenik 5enon Ako bismo ovo mogli dadokaemo, moglo bi ak da se ispostavi da je stoika teorija Arkesilajevoj $ilozo$iji pruila ineto sutinske motivacije, a ne samo diskurs u okviru kojeg ju je on izloio

Sekst, na mesru gde izlae svoje primedbe upu-ene skeptikoj akademiji, doputa daizme"uArkesilaja i pironovske kole + kojoj je i sam priadao + ipak moe postojati gotovo potpuna

$ilozo$ska saglasnost :e"utim, on dodaje da bi, kada kae da individualni akti epohejepredstavljaju neto dobro, a individualni akti prihvatanja neto loe, Arkesilaj mogao bitioptuen da ove istine smatra objetivnom istinom, dok kada pironova kae vie ili manje istustvar, on samo opisuje nain na koji mu se stvari javljajuArkesilaj preporuuje epoheju, nazivaju-i je etikim ciljem :e"utim, on je pokuao i da

pokae kako skeptiki stavovi proizilaze iz premisa stoika Stav da epoheja predstavljaetiki cilj mogao bi se zastupati na osnovi stoike de$inicije etikog cilja, kao 3ivota uskladu sa prirodom3 u kombinaciji sa odbacivanjem njihovog gledita da je prirodu stvarimogu-e saznati


3/25

;ta je Arkesilaju moglo uliti tu ideju da je ivot lien svake vrste verovanja mogu-.

Pironu, starijem Arkesilajevom savremeniku, esto se govori kao o osnivau grkogskepticizma Piron je, iroko gledaju-i, pripadao dugakom nizu demokritovskih $ilozo$akoji su poricali mogu-nost saznanja 6e- je u oviru te tradicije postojala jedna verzijaskepticizma koja je motodoloki bila blia helenistikom slepticizmu, koja je oslikana uovoj reenici7

3(iko od nas nita ne zna, pa ak ni to da nita ne zna3Piron je odabrao prilino drugaiji pravac, tvrdivi jednu dogmatinu istinu + da je svet usamoj svojoj prirodi 3nerazluen, neizmeren i nerasu"en3Piron je propovedao + a i iveo + jedan nain ivota koji je bio saglasan sa njegovimuenjem, ivot bez bilo kakvih pozitivnih verovanja ili tvr"enja, ispunjen jedinonepristrasnim pasivnim prihavatanjem pojava i drutvenih konvencija vakav nain ivota

bez mnjenja bio je Prionov jedinstveni doprinos helenistikom skepticizmu(i Piron poput Sokrata nije napisao nita, ali je mnoge nadahnuo da vrednosti koje je samotelotvoravao, postave na teorijske osnove/ upravo nita drugo do Pironovog praktinog modela ivota nije moglo Arkesilaju da ukaena pozitivnu vrednost koju je pronaao u epohejiPiron je predstavljao glavnu inspiracijuArkesilajevom skepticizmu


4/25

$ilozo$ije, a posebno na stoiku odbranu nepogreivog kriterijuma istine (jegova kritika jepretendovala da obuhvati sve aktuelne i sve mogu-e $ilozo$ske pozicije =io je sasvimspreman da argumetie u prilog obe strane nekog spora Pretpostavlja se da je &arneadnastavio Arkesilajevu potragu za epohejom (jegove dijalektike tehnike, a posebnonjegova praksa da ponekad argumetie u prilog obe strane nekog spora, mogle su stvoriti

pogrean utisak da je i sam bio naklonjen tezi koju je sluajno u nekom trenutku branio (injegov uenik nije mogao biti siguran u ta je ovaj zaista verovao (i sam &arnead nikada

nije potpuno otkrio svoje karte epoheji je esto iznosio neobina pore"enja (eko bi utome moda mogao da prepozna prezanje od otvorenog propovedanja epoheje usled strahada -e to izgledati kao zauzimanje odre"enog dogmatinog stanovitavo ustruavanje kada

je re o epoheji &arnead je mogao sebi da dopusti samo zato to je Arkesilaj ve- obavio sav3prljav3 posao uspostavljaju-i epoheju kao ideal Akademije / samo zato to je &arneadmogao da svoju briljantnu inventivnost koncentrie iskljuivo na osnovne elementeskeptike dijalektike

&arnead je tvrdio da postoji kriterijum, naime 3ubedljivi utisak3, za koji je smatrao da je,iako pogreiv, dovoljan kada je re o vo"enju ivota, pogotovo uz sprovo"enje odre"enihtestova provere > jednoj svojoj verziji ova teorija nije podrazumevala naputanje epoheje,zato to se smatralo da neki ubedljivi utisak moemo slediti, a da ga pri tom ne prihvatimo +tj, da ga ne prihvatimo kao istinitog va teorija bi mogla da predstavlja &arneadovuodbranu od stoika da je skeptiki nain ivota nemogu-Preko Seksta znamo da je &arnead istupao protiv postojanja bilo kakvog kriterijuma, a da je

potom dokazivao da kriterijum postoji + naime, da ga ini upravo 3ubedljivi utisak3(jegova odbrana ubedljivog utiska predstavlja pozivanje na iskustvoTakvo spajanje argumenata za i protiv + s jedne strane dijalektikog pobijanja, s druge

pozivanja na iskustvo, prodse-a na Sekstovu standardnu metodu stvaranja isostheneje,

ravnotee me"usobno suprotstavljenih argumenata, u procesu dolaenja do epoheje

'akle, &arnead, zapravo nikada nije iznosio sopstvena verovanja, i bio je istinski zastupnikepoheje$ilozo$ija akademije, posle &areandovog povlaenja postala je uglavnom stvar interpretacije&arneada&litomahov naslednik, %ilon razvio je jednu dogmatinu $ilozo$iju ija se jedina skeptikazaostavtina sastojala u poricanju postojanja nepogreive kognicije &riterijum 3ubedljivogutiska3 bio je uklopljen i proglaen zvaninim uenjem Akademije ?ak se tvrdilo da istine

koje nisu saznate na nepogreiv nain mogu biti 3samo+oigledne3, i da mudrac moe da ihprihvati +tj, da poseduje mnjenja + dokle god je svestan da bi mogao i da grei %ilon jesmatrao da se zadatak $ilozo$ije sastoji u zameni netanih mnjenja tanima

Enesidem, nelojalni lan %ilonove Akademije, napustio je svoju kolu kako bi osnovaosopstveni pokret tvrde skeptike linije /ako je ve-i deo svoje metodologije dugovaouenjima Arkesilaja i &arneada, on j epogoreno napado dogmatina stremljenja tadanjeAkademije9 i, ono to je veoma znaajno, za vo"u svog novog pokreta izabrao je Pironavaj $piro"osvski$pokret bio je najistaknutiji $ront skepticizma od poetka, pa sve do


5/25

Seksta Empiriara, oko 0@@ god nove ere

5ato ba $piro"iza$. :ogu-e je zato to je Piron posedovao imid svojevrsnogpraktinog otelotvorenja ideala epoheje 5ato je enesidem na sebe preuzeo zadatak daistorijski materojal o Prionu prilagodi n je odbacio popularnu sliku o njemu kaonesmotrenom ekscentriku koga njegovi prijatelji uvek jedva uspevaju da spasu odsurvavanja niz otre litice i pregazivanja kolima na putu7 naime, Pironova lienost verovanja

nije predstavljala nikakvu prepreku njegovom svakodnevnom ivotu, koji je poiveo uneutralnom prilago"avanju pojavama Enesidem otvoreno govori o 3$ilozo$iranju naPironov nain3 kao o sredstvu za postizanje sre-e9 on je pod ovim na umu iznad svega,sigurno imao epoheju, jer je sledio ak Timona, nazivaju-u uzdravanje, u nekom smislu,skeptikim ciljemEnesidemov najve-i doprinos skeptikoj tradiciji predstavljalo je njegovih #eset $"ai"a zapostiza"je epo%eje$, pravi sistemski katalog argumenata koji vode do uzdravanja od

prihvatanja/z nain ana koji Sekst Empiriar ovaj pojam upotreljaca, jasno je da epoheja za pironovcavie ne znai uzdravanje od prihvatanja, budu-i da, uprkos svojoj 3epoheji u pogledu nastvari3, pironovac ipak prihvata pojave, nad kojima nema nikakvu kontrolu To jest, dok s

jedne strane uzdrava svoj sud o tome da li stvari zaista jesu onakvim kakvim se pojavljuju,on ne dovodi u sumnju da se one zaista pojavljuju na taj nain na koji se pojavljujuPrihvatanje ove prve vrste naziva se doxa, verovanje, i upravo doa predstavlja ono za ta

pironovac eksplicitno tvrdi da je odstranio iz svog ivota 5ato je sigurnije da pironovskuepoheju zovemo, 3uzdravanjem od verovanja3, imaju-i u vidu da je to u sutiniekvivalentno akademiarskom 3uzdravanju od prihvatanja3, poto no od ega seuzdravamo u oba sluaja jeste prihvatanje neega + nekog utiska, ili pojave + kao istinitog

Skeptik smatra da je sloboda od uznemiravanja predstavlja zajedniki $ilozo$ski cilj,svojstven svim $ilozo$skim kolama Skeptik je do tada bio motivisan istim ciljem +

postitanjem ataraksije, ali je do njega stizao drugim putem n tako"e poinje trae-i istinu,ali jednom otkrivii da sa obe strane svakog spora stoje jednako valjani argumenti, onodustaje i uzdrava se od verovanja9 nakon toga u njegovom umu javlja se ideja, iznenadaoblivi ga sre-om, da on sada jeste oslobo"en uznemirenosti Skeptik svoje istraivanjesprovodi na nepristrasan nain, ne svrstavaju-i se na stranu ovog ili onog uenja, ono to gakonano vodi do epojheje Tako"e ne stoji ni da poetak epoheje oznaava prestanak

istraivanja7 otpor zamkama doktrine mora podrazumevati doivotno, nepristrasnoistraivanje i preispitivanje njenih argumenata


6/25

SKEPTIKE ST&ATE'I(EEpoheja, skeptika odbrana sopstvenih stavova, problem interpretacija, stavovi Arkesilaja i &arneada injihovi odgovori na stoike kritike

5a 3skepticizam3 se moe re-i da se sastoji iz dve stvari7teze + da nita ne moemo znati, i preporuke + da bi trebalo da se uzdravamo od suda posvim pitanjima

8 > 4iceronovoj Akademici se mogu otkriti dve suprotstavljene tradicije u vezi sa&Arneadovim epistemolokim stanovitem Prema jednoj od njih, koju 4iceron pripisuje&arneadovom ueniku :etrodoru i svom sopstvenom uitelju %ilonu, &arnead je smatraoda mudrac moe da 3nita ne zna, a ipak da poseduje mnjenja3 + ili, manje slikovitogovore-i, da, iako ne moemo da postignemo znanje, mi ipak ponekad moemo opravdanoda posedujemo verovanja:e"utim, prema &litomahu, &arnead se ovog gledita drao samo za potrebe raspravevaj spor pokre-e dva pitanja

Prvo se postavlja pitanje da li je &arnead zastupao umereni oblik uzdravanja od suda,prema kome je skptiku doputeno da ima mnjenja dokle god je svestan da bi mogao da nebude u pravu9 ili se moda drao mnogo radikalnijeg stava da skeptik nita ne-e prihvatitikao istinito, tj da ne-e posedovati ak ni mnjenja'rugo, s obzirom na injenocu da antiki skepticizam predstavlja svojevrsni stav, a nenekakvu teoriju, &litomahova opaska nas podse-a na teko-u koja se javlja kada se premanjemu ophodimo kao prema odre"enom epistemolokom uenju7 ako se skepticizam sastojiu odsustvu bilo kakvih sigurnih gledita, kako bi onda trebalo da shvatimo samo skeptikoveargumente. Tj, bilo da je &arnead zastupao umerenu ili jaku varijantu epoheje, mi to ne

moemo jednostavno da protumaimo kao izlaganje nekakvog skeptikog uenja + moda jepri tom samo pobijao tezu nekog dogmatiara

:ogli bismo da pokuamo da skeptiku teoriju primenimo na samu sebe, smatraju-i daje &arnead iznosio sopstvena gledita, uz stalnu mogu-nost da bi ona mogla biti lana Sdruge strane, ako odluimo da se lsoimo sa &litomahom, mora-emo ili da objasnimo kakoneko moe radikalni skeptik, a opet izlagati odre"enu teoriju, ili da uzmemo da je ono toizgleda kao teorija u stvari samo argument iji je cilj da pokae da ne moramo bitidogmatini5a argumente, pomo-u kojih je &arnead do svog navodno manje radikalnog stava, se

nepogreivo moe pokazati da su upereni protiv stoika, i da oni uvek podrazumevajupremise preuzete od stoika :e"utim, ako je mogu-e pokazati da su za pobijanje stoikakoristili njihove sopstvene premise, onda se oni nikako ne mogu pripisati &arneadu kaonjegova stvarna gledita > stvari, ova vrsta ad hominemargumenata upravo jeste ono to bise moglo oekivati od $ilozo$a koji tvrdi da nema sopstvenih teorija=ez obzira da li je to smatrao delom svog uenja ili ne, mogli bismo re-i da je &arneadzastupao jai, ili slabiji oblik epoheje no to se ponekad smatra &arneadovim3ublaavanjem3 skeptike pozicije, moe predstavljati jednu sasvim valjanu verzijuskepticizma &arnead nikada nije tvrdio da u vezi sa neim moemo posti-i izvesnost, i


7/25

neko ne prestaje da bude skeptik + barem u modernom smislu te rei + ako prihvatimogu-nost da verodostojno ili razlono verovanje postojiStoga bi se moda i moglo re-i da je prigovor &arneadu da je ublaio skeptiko stanovite,koji moemo na-i u nekim izvorima, nepravedan u tome to poredi skepticizam Akademijesa radikalnijim pironistikim stanovitem, koje zaista ne doputa mogu-nost opravdanogverovanja

Akademski i prionovski skepticizam predstavljaju dve odvojene, i od samog poetkanezavisne strukture9 tako"e, njihovi argumenti u prilog skeptikog stava se razlikuju > sluaju piro"iza, vrlo je lako odgovoriti koji su razlozi za uzdravanje od suda7Sekst jasno kae da je argument koji potkrepljuje skeptiki stva isostheneja, odnosno3jednaka vrednost3 uzajamno suprotstavljenih iskaza kako na polju ula, tako i nateorijskom planu vaj argument, zasnovan na slavnim skeptikim 3tropama3, kao i naveoma opirnim razmatranjima uzajamno oprenih teorija u Sekstovim knjigama, uglavnomse zavravao zakljukom da se, poto ne postoji nain da se utvrdi koja je od strana sopa u

pravu, skeptik uzdrava od suda vaj argument vodi do epoheje direktnim putem7 akonemamo nikakvog razloga da nekom stavu damo prednost u odnosu na njemu protivreanstav, jasno je da -e najrazumnije biti da izbegnemo odluku i da se klonimo bilo kakvog

pozitivnog verovanja

5a aka#eiareje situacija mnogo kompleksnija &od njih obino moemo prona-idva razloga za epoheju7

prvi je 3oprenost iskaza3, odnosno sukob dve jednako potkrepljene kontradikcije, a drugi +akatalepsija, tj teza 3da se nita ne moe znati3 Prvi od ovih razloga oigledno predstavljaneku verziju isostheneje Akademiari su svoje sluaoce pokuavali da navedu na uzdranjeod suda izlau-i argumente i za i protiv odre"ene teze, i obino se ispostavljalo da su ovi

argumenti bili jednake snage :e"utim, izgleda da oni ovu vrstu argumentisanja nisuproirivali van polja teorijskih rasprava ni su se u pogledu ulnih opaanja oslanjali nasvoj slavni argument protiv skeptikog kataleptikih utisaka, koji je &arnead kasnije uoptiotako da moe da se primeni na svaki zamislivi 3kriterijum istine3 vaj argument sam po sebi ne poseduje dovoljno osnova za uzdravanje od sudavaj argument ne pokazuje da mi uvek imamo dobrih razloga da verujemo u suprotno odonog to nam se pojavljuje kao istinito, ve- samo to da za svaki ulni utisak, ma koliko on

bio jasan i razgovetan, mi moemo da opiemo okolnosti pod kojima bi drugi utisak, kojikvalitativno ne bismo mogli da razlikujemo od prvog, bio laan Sve to iz ovog argumenta

moemo izvesti je da nikada ne moemo biti sigurni da je dati utisak istinit 'a bismo odovog zakljuka stigli do epoheje, potrebna nam je neka dodatna premisa + kao npr da ne bitrebalo da u neto verujemo osim ako nismo potpuno sigurni u istinitost tog verovanja Argument o akata!epti"i )tisciadeluje prilino slabo Basno je da suakademiari uoili potrebu za dodatnom premisom da bi od ovoga doli do epoheje7 oni suza razliku od stoika, insistirali na tome da njihov argument protiv kataleptikih utisaka neimplicira zakljuak da -e 3sve biti onoliko neizvesno, koliko je neizvesno da li je brojzvezda na nebu paran ili neparan3 sama &arneadova 3teorija kriterijuma3 pokazuje kakomoemo popuniti nastali jaz ako izvesno znanje ostane van naih domaaja 5ato bi onda


8/25

akademiari uopte prihvatili tezu da ne smemo posedovati 3puka3 mnjenja. > poznatom argumentu kojim je Arkesilaj dokazao da stoiki mudrac mora daseuzdri od suda u vezi sa svim pitanjima, ova premisa je eksplicitno preuzeta od stoika5ato su skeptici prihvatili pomenutu tezu. 4iceron sugerie da je pravi razlog leao u eljida se izbegne pogreno verovanje9 poto su skeptici pokazali da se nijedno mnjenje nenalazi van domaaja sumnje, te da stoga nije imuno na greke, oni su radije odluili da seuzdre od sveukupnog verovanja :e"utim, insistiranje na izbegavanju pogrenog

verovanja je opet mogla biti teza preuzeta od stoika + 4iceron istie da su se 5enon iArkesilaj veoma dobro slagali po pitanju izbegavanja pogrenog verovanja :ogu-e je da se&arnead pridravao stava da ako ne smatramo da pogreno verovanje predstavlja krupangreh, ne preostaje ni jedan dobar razlog da odbacimo posedovanje odre"enih mnjenja koja

bi bila pra-ena sve-u da bi ona ipak mogla biti pogrena

'akle, s obzirom na stav akademiara, izgleda da je &arnead imao mnogodobrih razloga da usvoji odre"enu vrstu umerenog skepticizma, i nijedan jak razlog dazastupa strogo uzdravanje od suda :ogu-e je da je to bilo &arneadovo stvarno glediteTo ne reava zagonetku da li je &arnead zaista zastupao verovanje 4iceron izlae ono to se

ponekad naziva &arneadovom teorijom 3ogranienog prihvatanja3, on insistira na tvrdnji daskeptik usvaja pozitivan ili negativan stav bez prihvatanja Pozitivan stav se obino naziva3pra-enjem3 ili 3kori-enjem3 odre"ene predstave, odnosno njenim 3odobravanjem3:e"utim, mnjenje, prema stoikoj terminologiji, implicira prihvatanje, te se ini da je&arnead imao na umu neto slabije ili drugaije mnjenjeAkademiari su imali obiaj da svoj metod iznoenja razloga i za i protiv svake tezeopravdavaju govore-i da sve mogu-nosti moraju biti ispitane ako elimo da otkrijemoistinu

0 Anti+skeptiki argument koji tvrdi da skepticizam ivot ini nemogu-im, time to vodi kapotpunoj neaktivnostiPostoje dve verzije ovog argumenta7 prva napada skeptikovu tezu da je znanje nemogu-e, adruga je uperena protiv mogu-nosti potpunog uzdravanja od sudaPrvi prigovor tvrdi da skeptik nikada ne-e mo-i da odlui ta da radi, a drugi ak da onuopte ne-e mo-i da dela ve dve verzije su oigledno povezane + ako skeptikovo delanjetreba da se odvija na racionalan nain, onda mu je neophodan metod za rasu"ivanje, tj zaodluivanje ta da radiPrvi argument tvrdi slede-e7

ako nita ne moemo znati, onda nam na raspolaganju ne-e biti ni jedan kriterijum premakojem bismo mogli da odluimo ta je sluaj, ili ta bi trebalo da radimo9 stoga -emo bitiprimorani na neaktivnost, ili makar na potpunu dezorijentisanost kada je re o praktinimpitanjima (avodne posledice akataleptikih utisaka esto su ivopisno ilustrovaneprimerima koji za cilj imaju da doaraju njenu apsurdnostni pokazuju da, kako bismo delali, moramo biti sposobni da, verovatno pomo-u ulnogopaanja, otkrijemo ta je stvarno sluaj :e"utim, mi tako"e moramo raspolagati inekakvom predstavom o tome ta je najbolje initi, ili, kako su to stoici tvrdili, da bismo

postupali u skladu sa vrlinom, mi moramo da znamo koji su postupci ispravni


9/25

vaj argument nema nameru da pokae da je skepticizam protivrean, ve- samo da imaparadoksalne posledice na ivot, jedan od mogu-ih odgovora bi se sastojao ujednostavnom prihvatanju zakljuaka, i isticanju da, ako su sve stvari neizvesne koliko i toda li je broj zvezda na nebu paran ili neparan, to nije skeptikova krivicaArkesilaj i &arnead su pokazalida pomenuti argument nije valjan, poto nije istina da, uodsustvu znanja, ostajemo sasvim bez kriterijuma delanja ?ovek koji se uzdrava od suda-e birati ili izbegavati postupke, i uopte upravljati sve svoje delanje, prema kriterijumu

onoga to je razlono )eulogon*Pojam eulogonpotie od stoika Stoici ga de$iniu kao iskaz koji vie tei da bude istinitnego laan, poput, npr iskaza + Ba -u i sutra biti ivPojam eulogon se tako"e javlja i u de$inicijama 3odgovaraju-eg ina3 dgovaraju-i in jeonaj koji ima razumno opravdanje vo opravdanje se oslanja na ono to je u skladu saljudskom prirodom, tako da se ini da u ovim sluajevima eulogon pre znai 3razlono3,nego 3verovatno3 > svakom sluaju, to eulogon moe da se upotrebi i u injeninim, i u

praktinim pitanjima, tako gde je do znanja nemogu-e do-i Tako je Arkesilaj, predlau-i3ono to je razlono3 kao kriterijum, jednostavno eleo da ukae stoicima da je njihovasopstvena teorija pruila drugi po redu najbolji princip delanja koji -e, na alost, uslednemogu-nosti dostizanja znanja + morati da poslui i kao jedini

Stoici su mogli prigovoriti da bi jedno razlono opravdanje i samo moralo biti zasnovano naznanju, npr o ljudskoj prirodi + na kraju krajeva, samo mudrac prave stvari ini iz pravihrazloga + a izgleda da se Arkesilaj uopte nije potrudio da objasni kako skeptik moe do-ido uvida da li je ovaj ili onaj iskaz verovatan, odnosno razloan

Arkesilajev stav o drugoj verziji apraxiaargumentavaj argument uperen je protiv skeptike teze da je mogu-e uzdravanje od suda po svim

pitanjima, s tim da sada poenta nije u tome da skeptik ne-e znati kako da postupa, ve da -eon doslovno biti primoran na potpunu neaktivnost zato to )voljno* delanje logiki implicira

prihvatanje neega kao istinitog vde se stoici oigledno oslanjaju na svoju teoriju ovoljnom delanju ni su smatrali da voljno delanje podrazumeva tri stvari7 predstavu)phantasia),prihvatanje )sunkatathesis*, odnosno apetit za koje se ponekad kae da i sam

predstavlja neku vrstu prihvatanjaPredstava bi, kada je re o delanju, trebalo da bude misao, bilo da ju je prouzrokovao nekispoljni objekat, ili da proizilazi iz razmiljanja osobe koja dela, da bi ona trebalo da

preduzme odre"eni postupak (jeno prihvatanje ove predstave rezultira u + ili i samo 3jeste3

+ impuls koji ga navodi na delanje ?injenica da je prihvatanje neto to je u naoj mo-i, tjda slobodno moemo prihvatiti neto kao istinito ili se od prihvatanja uzdravati, objanjavastav da osoba koja dela to ini slobodno, te da je stoga odgovorna za svoje postupke &ada

prihvatanje ne bi bilo u naoj mo-i + prema onome to su stoici tvrdili + moralna nagrada ilikrivica ne bi mogle biti opravdane :e"utim, poto delanje implicira prihvatanje, zaista semoe smatrati da smo odgovorni za ono to inimo /maju-i u vidu ovu teoriju, prigovor u vezi sa epohejom svodi se na tvr"enje da,

poto je logiki nemogu-e voljno delati bez prihvatanja, svakim pojedinanim inom kojisprovede, skeptik naputa svoj teorijski stav o uzdravanju od suda, i time pokazuje njegovu


10/25

neodrivost u praksi&oji su bili Arkesilajevi odgovori....

1 Poto Arkesilajevi odgovori nisi mogli da zadovolje stoike prigovore9 zato neiznena"uje injenica da se akrnead suoio sa mnogo razra"enijim verzijama istih prigovora&arneadova reakcija na oba stoika prigovora se u nekoliko pogleda znaajno razlikuje od

Arkesilajeve(a prvi argument + da skeptik 3sve ini neizvesnim3+ on je odgovorio svojom pozatomteorijom o kriterijumu Prema ovoj teoriji, iako nikada ne moemo biti sigurni da je bilokoja predstava koju imamo istinita, mi se, sa razlonom nadom, moemo osloniti na one

predstave )a* izgledaju samo istinito )pithanos*9 )b* koje ne protivree nijednoj drugojpredstavi steenoj u istoj situaciji9 i )c* koje su + ako vreme to dozvoljava + proverenen sobzirom na okolnosti u kojima su nastale + npr + da li je osoba koja opaa budna, zdrava,itd, da li je objekat opaanja dovoljno velik, da nije preterano udaljen, itd/zgleda da je &arnead pre svega bio zainteresovan da pobije primedbu da akatalepsijaimplicira potpunu neizvesnost kada je re o injenicama i pitanjima Pored toga, ini se da&arneadova teorija kriterijuma vai samo za perceptivne iskaze /pak, oigledno je da jeuslove de$inisane za dosledne i 3proverene3 predstave lako mogu-e proiriti van tog polja

(pr veorvatno nam izgleda da je mogu-e da je vreme povoljno za plovidbu, i da nam jebrod ispravan, (aravno, stoici bi priznali da do pravog znanja ne moemo do-i, tako dabismo morali slediti 3ono to je verovatno3&arnead je insistirao na sluajevima u kojima je, prema stoicima, mogu-e posti-i katalepsis,kako bi pokazao da ak i tada postoji mesto za sumnju

(a Arkesilajev stav da bi skeptik moe da koristi 3ono to je razlono3 kao naelo delanja,stoici bi mogli da odgovore primedbom da mi ne moemo da utvrdimo ak ni da li je neto

razlono, ako pri tom ne moemo da se oslonimo na nae poimanje onoga to je u skladu saprirodom, koje je uvek zasnovano na kataleptikim predstavama >pravo su zbog toga stoicismatrali da skeptik, koji porie da je saznanje zasnovano na opaanju mogu-e, porietako"e i da je mogu-e odluivati u vezi sa tim ta initi&arnead je, time to se usredsredio na ulno opaanje, odluio da se sa stoicima sukobi nanjihovom sopstvenom terenu /pak, njegova teorija ne objanjava dovoljno kako se moeizvriti prelaz na moralna pitanja'akle, u pobijanju prve skeptike primedbe &arnead je razvio alternativnu teoriju koja jemogla da ispuni neke od zadataka koje je ispunjavala stoika teorija zasnovana na

kataleptikim utiscima /ako je &arnead, poput svog prethodnika Arkesilaja, koristio stoikiokvir + npr distinkcija izme"u istinolikih i istinitih predstava, tj onih koji se osobi koja ihopaa javljaju kao istinite i onih koje zaista odgovaraju stvarnosti, preuzeta je od stoika +ini se da je smaa teorijja ipak njegova (a primer, ona ne uzima u obzor stoiku distinkcijuizme"u mudraca, iji bi svaki postupak trebao da bude zasnovan na znanju, i obinogoveka, koji se oslanja na mnjenja


11/25

&arneadov odgovor na drugu verziju apraxia argumentasnovni cilj kritike7 voljni in implicira prihvatanje, koje je u naoj mo-i, i oni koji ovoodbaciuju, implicitno poriu i mogu-nosti moralno odgovornog delanja&arneadov protiv+argument je mnogo razra"eniji od Arkesilajevog Prvo, ini se da je uspeoda pokae stoicima da njihov argument ne moe pomo-i da dokau da je znanje mogu-e7ako je znanje nemogu-e, i ako delanje implicira prihvatanje, sve to iz toga sledi je da jemudrac, kako nebi postao neaktivan, mora da prihvati predstave koje ne dovode do znanja +

drugim reima, on mora da poseduje mnjenjaBedina sporna taka koja preostaje izme"u stoika i skeptika jeste pitanje da li kataleptike

predstave uopte postoje, problem epoheje ovde nije bitan, jer je &arnead rekao 3:ogu-e jeda mudrac nema nikakvog znanja, a da ipak ima mnjenja3 Problem uzdravanja od sudaverovatno je spadao u domen apraxia+argumenta, glavnog stoikog oruja protiv epoheje

Apraxia-argument ne predstavlja deo spora oko toga da li je znanje mogu-e zato to on,kako je &arnead pokazao, u najboljem sluaju moe da poslui da pokae da mudrac ipakmora da prihvati neto, to, ako su skeptici u pravu, znai da on mora da ima mnjenja + onse ne moe upotrebiti da dokae da znanje mora biti mogu-e&ako je &arnead okrenuo apraxia-argumentprotiv stoika Postoje dva argumenta, jedan

potie od Arkesilaja, i pomo-u njega je stoicima dokazano da njihov mudrac mora da seuzdri od suda po svim pitanjima73Ako mudar ovek ikada neto prihvati, on -e u nekom trenutku imati odre"eno mnjenje9stoga, on nikada nita ne-e prihvatiti3'rugi argument je izriito pripisan &arneadu7on je smatrao da je povremeno drugu premisu mogu-e modi$ikovati u stav da mudrac

ponekad moe neto prihvatiti + iz ega je sledilo da moe imati mnjenjava dva argumenta su imala za cilj da stoike dovedu u nedoumicu7 s obzirom na prvuskeptiku premisu, ili -e zadrati tezu da mudrac nema mnjenja, to bi onda vodilo do

epoheje, ili -e slede-i apraia+argument insistirati da mudrac ipak mora ponekad netoprihvatiti, ime se njegova posebnost umanjuje 5naajno je da se premisa da mudrac moeponekad neto prihvatiti naziva &arneadovim ustupkom )dabat* + oigledno da je ovajnavodni ustupak nainjen kako bi se dedukovao zakljuak koji je potpuno neprihvatljiv zastoike

&ako je &arnead odgovorio na argument da #e!ova"je ip!icira pri%vata"je.'a je zaista prihvatio ovu tezu, verovatno bi smatrao da injenica da nuno moramo bitiaktivni na neki nain opravdava to to ponekad imao mnjenja, bila ona valjano zasnovana ili

ne &arnead niakda nije uinio ovakav ustupak >mesto toga, on je pokazao da stoikiargument mea dva razliita znaenja pojma sunkatathesis Ako jasno razdvojimo ova dvaznaenja, ispostvai-e se da je zaista mogu-e delati slobodno bez prihvatanjaPrvo, poziva se na ve- poznatu distinkciju izme"u kataleptikih i 3istinolikih3 predstava,tvrde-i da mudrac 3doputa3 istinolike, i koristi ih kao naelo pri delanju 5atim, &litomahuvodi eksplicitnu distinkciju izme"u #ve vrste )z#r*ava"ja o# s)#a, kao i odgovaraju-udistinkciju izme"u dva naina reagovanja na predstave7 u jednom smislu, epoheja znai damudrac ne prihvata nita, a u drugom, da se on uzdrava bilo pozitivne bilo negativnereakcije Aka#eiari smatraju da mudrac nikada ne treba da prihvati nita, ali ipak


12/25

doputaju da moe da ka da ili ne, na osnovu istinolikog, tako da mudrac raspolaemetodom na osnovu kojeg usmerava svoje postupke, i svoje teorijsko miljenje Skeptikova

pozitivna reakcija ne mora da predstavlja prihvatanje


13/25

+re#e, STICI I SKEPTICI (ASNIM I &AZ'-ETNIM .TISCIMA

Pironovci su u drugom veku i prvom veku pne pokusali da oive jedan radikalnijioblik skepticizma, jer su akademiari do te mere bili ublaili svoje stanovite, da ih je biloteko razlikovati od skeptikih rivala Spor izme"u stoika i skeptika se, pre svega, ticao

prirode i mogu-nosti saznanjaStoici su smatrali da j epriroda sainila ljudska bi-a tako da je za njih mogu-e da vode

racionalan i dobar ivot Ako ovo znai biti mudar + priroda nas je tako"e morala snabdetisredstvima za postizanje one vrste znanja od koje se mudrost sastoji S druge strane, skepticisu smatrali da pitanje da li je takvo znanje mogu-e ostaje otvoreno, i da stoga, sve to oveku me"uvremenu moe da radi jeste da nastavi svoju potragu za istinom, podvrgavaju-i svakiiskaz onoj vrsti dijalektikog preispitivanja kojoj ih je i sam Sokrat podvrgavaoSkeptici su svoju dijalektiku vetinu okrenuli protiv stoika, jer je uticaj njihove kolerastaoStoika epistemologija podrazumeva da nas je priroda snabdela vrstim temeljima za

postizanje znanja, time to nam je omogu-ila da imamo jasne i razgovetne utiske, tzvkataleptike ili kognitivne utiske, koji po samoj svojoj prirodi ne mogu biti lani, te stoga

predstavljaju nepogreive vodie ka istinama koje moramo znati, da bi posedovali mudrost,odnosno vodili dobar ivot 'akle, stoika teorija zasniva se na jasnim i razgovetnimutiscima Poto, skeptici ne samo da nisu bili ube"eni da je takvo znanje dostignuto, ve- suu pitanje dovodili i samu naelnu mogu-nost njegovog dostizanja, prirodno je da su svojnapad usredsredili na stoiku teoriju saznanja, a pogotovu na uenje o jasnim i razgovetnimutiscima pomo-u kojih bi trebalo da pomenuto znanje obezbedimo

Stoika pozicija)tisci

Civotinje i ljudska bi-a sanbdeveni su ulnim aparatom i duom, koja posredstvom ulaprima utiske iz spoljanjeg sveta, i na taj nain im prua mogu-nost da budu svesni svetaoko sebe Djudska bi-a poseduju racionalne utiske Ti utisci predstavljaju misli, koje se

predstavljaju umu, i koje um ili usvaja, ili odboja da usvoji >svojiti tj prihvatiti odre"enumisao, znai verovati da je iskaz koji pravi taj utisak istinit, a odbiti prihvatanje odre"enemisli, znai suzdrati se od sudaPriroda je ljudska bi-a obdarila sposobno-u da nepogreivo razlikuju istinite utiske

posebne vrste + jasne i razgovetne utiske + od ostalih utisaka, bez obzira da li su oni istinitiili ne (a pvaj nain, ljudska bi-a nisu u poziciji da znaju sve istine, ve- samo one ija je

istinitost zagarantovana jasnim i razgovetnim utiscima Stoga, iako je naa saznajna mo-ograniena, mi ipak raspolaemo bezgraninom mo-i da izbegnemo lana verovanja7 sveto treba da radimo jeste da svaki utisak, ija istinitost nije zagarantovana jasno-om irazgovetno-u, ne prihvatimo kao istinit (a taj nain, bi-e puno istinitih utisaka kojima-emo uskratiti prihvatanje, ali ne-e biti nijednog lanog utiska koji -emo prihvatiti kaoistinit


14/25

Kog"itiv"i )tisci&ako mogu postojati utisci koji ne mogu biti neistiniti, i to ne iz trivijalnog razloga tokorespondiraju sa injenicama, ve- usled nekog drugog svojstva, koje je logiki nezavisnood njihove istinitosti. To je svojstvo posedovanja odre"ene vrste uzrone istorije, i stoici suse oslanjali na upravo jedno takvo svojstvo>tisci mogu imati uzronu istoriju > uzastopnom nizu koji ini tu istoriju razne stvarimogu krenuti loe >m, na primer, moe biti nesavren, te stoga proizvoditi pogrene utiske,

ili bilo koja druga situacija kao to je prevelika oudaljenost od predmeta, itdS druge strane, razumno je predpostaviti da je priroda stvorila stvari na takav nain da je + unormalnim uslovima + utisak koji stiemo istinit Akose u normalnim okolnostima nekastvar pojavljuje kao crvena, onda ona zaista jeste crvena Stoga utisci iza kojih stoji ispravnauzrona istorija moraju biti istiniti (ormalan utisak je uzrokovan samim objektom samo usluajevima opaanja 5ato te utiske treba tretirati kao posebnu klasu i zvati ih perceptivnimutiscimaStoici kognitivne utiske smatraju normalnim Sekst Empiriar nekognitivne utiske prilinouopteno opisuje kao one koje stiemo pod odre"enim nenormalnim stanjem (enormalnostanje nije samo nenormalno stanje uma, ono prosto moe biti uzrokovano i prevelikomudaljeno-u od predmeta koji posmatramo&ognitivni utisci su perceptivni utisci i oni dolaze kroz ulne organe / kognitivni utisci bitrebalo da predstavljaju kriterijum istine To znai da istinitost kognitivnih utisaka

predstavlja garant istine Svi ostali utisci mogu biti prihva-eni kao istiniti, u onoj meri ukojoj je njihova istinitost garantovana istinito-u perceptivnih utisakaSpoznaja se sastoji u prihvatanja kognitivnog utiska, tako da bilo koja spoznaja, perceptivnaili ne, podrazumeva neki kognitivni utisak,a ipak moemo pretpostaviti da su kognitivniutisci, perceptivni

Stoike #e/i"icije kog"itiv"i% )tisakaPostoje dve verzije > kra-oj verziji, kognitivni utisci su de$inisani pomo-u dve klauzule,dok je u drugoj, koja se upotrebaljavala mnogo e-e, klauzulama iz kra-e verzije pridodata

jo jedna :ogu-e je da su tre-u klauzulu dodali stoici samo da bi odgovorili na kritikeakademiaraPo kra-oj de$iniciji, utisak je kognitivan samo ako nastaje iz onoga to jeste, i ako je otisnuttako da tano odgovara onome to jeste>tisak nije kognitivan 3ili ako on ne proizilazi iz onoga to jeste ili, u sluaju da proizilazi,ako on ne odgovara tano onome to jeste3 'akle, kontivini utisak mora da potie iz

realnog objekta, a ne iz subjektivnog poreme-aja ili a$ekcije umaSekst se slae sa &arneadom da postoje utisci koji potiu od onoga to nije, a izgledaju kaoutisci koji svoje poreklo imaju u onome to jeste, isto koliko i kognitivni

Tre-a stvaka due de$inicije utiska glasi7 3on je takav da ne moe da nastane iz onoga tonije3 + implicira da kognitivan utisak mora biti takav da jednostavno ne moe biti neistinit:e"utim, ak i jedan krajnje nejasani nerazgovetan utisak moe u potpunosti biti taan, i tone sluajno, jer sva svojstva koja reprezentuje odgovaraju objektu koji ga je uzrokovao


15/25

Stoici naje-e kognitivne utiske de$iniu dodaju-i i tre-u klauzulu &ognitivni utisak bitrebalo da zadovolji jo jedan zahtev + da bude 3takav da utisak koji ima tu osobinu ne moeda nastane iz onoga to nije3 'akle, to implicira da utisak koji ima pomenutu osobinu nemoe biti laan/spostavilo se da je spor oko tre-e klauzule prerastao u spor oko toga da li kognitivni utisciuopte poseduju neku unutranju distinktivnu osobinu 5bog toga se ini da se tre-aklauzula de$inicije upravo odnosi na ovu distinktivnu osobinu kognitivnih utisaka koja je

postulirana, ali koja se ne pominje u de$iniciji

Kriterij)(a koji nain kognitivni utisci ine kriterijum istine ni nen predstavljaju kriterijumistinitosti u smislu da nam omogu-avaju da odre"ujemo istinitost bilo kakvog iskaza&ognitivni utisci garantuju istinitost jedino sopstvenog sadraja Bedini iskazi iju istinitostmogu potvrditi jesu iskazi koji neko perceptivno svojstvo pripisuju nekom objektu&ognitivni utisci reprezentuju stvari onakvim kakve jesu

no to vidmo i shvatamo prema stoicima, jesu objekti u svetu, a ne njihove slike, iakoshvatanje objekata nesumnjivo podrazumeva i svest o njihovim predstavama u umu, bakao to podrazumeva i da smo svesni samog uma

'istinktivno obeleje kognitivnih utisaka je uzrono svojstvo zbog toga to um uvekreaguje na odre"eni nain, i da upravo u tom smislu na um moe razlikovati kognitivne odnekognitivnih utisakaStoici smatraju da kognitivni utisci stvaraju pojmove Stvaranje optih pojmova nije netoto mi preduzimamo svojom voljom u skladu sa nekakvim pravilima i prepostavkama9 kada

bi to bio sluaj, postojala bi mogu-nost greke i proizvodili bismo pogrene pojmove >m

razvrstava kognitivne utiske kako bi na osnovu njih stvorio odre"ene pojmove, a da mi togauopte nismo svesni

Spoz"aja, z"a"je i )#racStoici su razlikovali znanje, spoznaju i obino verovanje Spoznaja se sastoji u prihvatanju,odnosno usvajanju odgovaraju-e vrste utisaka, tj utiska koji je kognitivan bar u iremsmislu te rei Puko mnjenje, s druge strane, ak i kada je istinito, moe ali i ne mora da sezasniva na odgovaraju-oj vrsti utiska9 ako se ipak zasniva , onda je tako"e re o spoznaji5nanje se od spoznaje razlikuje u tome to ne samo da se zasniva na odgovaraju-oj vrsti

utiska, ve- podrazumeva i odgovaraju-u vrstu prihvatanja + vrstu vrstog prihvatanja kojegarantuje da nas niakakv protiv argument ne moe ubediti da odstupimo od stava kojiizraava dato znanje 6erovatno je to jedan od razloga zato moramo da se trudimo daizbegavamo posedovanje bilo kakvih lanih verovanja Ber, ako prihvatimo lanu premisu,lanac zakljuivanja mogao bi nas dovesti u situaciju da prihvatimo neto to je protivrenoonome za ta smo se ve- uverili da je istinito, ak i ako smo to prihvatili na osnovukognitivnog utiska


16/25

Skeptiki "apa#Skepticizam nije nastao kao reakcija na preterano samouverene tvrdnje stoika da oni

poseduju znanje, potp ovi to nisu ni tvrdili Ali, stoici jesu tvrdili da poseduju odre"enuvrstu vetine, i na osnovu autoriteta ove vetine, pokuavali su da iznose stavove u vezi sa

prirodom i materijalnim sadrajem znanja za kojim je Sokrat uzalud tragao 5bog togapojam dogme i optube za dogmatizam imaju kljunu ulogu u skeptikim napadima nastoicizam

6ano je imati na umu da skeptici ne prihavatju premise ili zakljuke svojih argumenatani smao pokuavaju da pokau da protivnik nema nikakav autoritet u vezi sa stvarima kojesu u pitanjuAntiki skeptici su bili spremni da u razliitim kontekstima dovode u sumnju dogmu outisku kao jedinom to nam je dostupno ni smatraju da nisu u obavezi da prihvate nikakavzakljuak, ak i onaj koji sami iznose ni su spremni samo da za potrebe rasprave prihvatesve logike standarde koje i njihovi protivnici ispunjavaju ili zahtevaju Ber, u suprotnom,njihovi argumenti nebi imali eljeni e$ekatSkeptici nisu eleli da se na bilo koji nain stekne utisak da su stanovita koja oni napadajulana, ili da, ak i da su istinita, nema naina da se de$initivno utvrdi njihova istinitost Toneumitno vodi u pravcu dogmatinog pseudoskepticizma koji je bio prilino stranakademskim i prionovskim skepticima

S obzirom da teorija o kognitivnim utiscima u skeptikoj epistemologiji zauzima centralnomesto, ne iznena"uje injenica da su skeptici glavni deo svog napada upravo usmerili na tuteoriju lavna taka oko koje su se sporili sa stoicima bilo je pitanja da li se kognitivniutisci kvalitativno razlikuju od bilo kojih drugih utisaka Skeptici nisu imali nita protiv da,za potrebe rasprave, prihvate prvi deo de$inicije, i dopuste da utisci koji potiu od onoga to

jeste mogu postojati, i da svoje predemte mogu predstavljati jasno i verodostojno :e"utim,

oni nisu hteli da se sloe sa dodatnom pretpostavkom da takav utisak, samo zbogsvojihunutranjih osobina, ne moe poticati ni iz ega drugog osim iz objekta koga naverodostojan nain reprezentuje, odnosno da ne moe postojati drugi utisak koji je nalik na

prvi u potpunosti, a koji ipak nije istinit Tu pretpostavku kritikovao je i Arkesilaj, iispostavilo se da je do kraja to ostalo glavna taka spora

Skeptici su usvojili strategiju argumetisanja u prilog optije teze da, za bilo koji istinit utisakmoe postojati drugi utisak koji je u potpunosti nalik na prvi, ali koji je laan > sluajukognitivnih utisaka agumentisali su na bar dva naina

Prvi nain je bio da pokau da postoje utisci koji se, u pogledu svojstava koje reprezentuju,ni na koji nain ne razlikuju + ili bar ne tako da bismo ih mi mogli razlikovati + odkognitivnih utisaka + da su, recimo, snani ili upeatljivi + odnosno koje osoba koja primautiske ne moe da razlikuje od kognitivnih utisaka u trenutku kada ih prima, a koj su uprkostome lani

To su, dakle, utisci koji bi trebalo da izgledaju tano kao kognitivni, odnosno bar da budunerazluivi od njih u pogledu naina na koji reprezentuju svoj objekat )Primer saSokratovim bratom blizancem*


17/25

Stoiki odgovor na ovakve kritike oslanja se na pretpostavku da ne postoje dva objekta kojasu u potpunosti identina 5ato -e se Sokrat i nejgov brat blizanac sigurno razlikovati barminimalno 5bog toga kognitivni utisak Sokrata, po de$iniciji razgovetan, ne moe u

potpunosti biti identian utisku koji potie od njegovog brata blizanca &ada bi utisakprimljen od Sokrata bio sasvim isti utisku koji smo primili od njegovog brata blizanca, obautiska bi nila nejasna, i iz tog razloga nekognitivna 'va brata se me"u sobom razlikuju barminimalno, i uz dovoljno vebe bi nauili da ih razlikujemo, ma koliko su slini, i smao

kada to nauimo, mi moemo da steknemo kognitivni utisak da je ispred nas Sokrat 5ato jenemogu-e da prvo steknemo kognitivni utisak Sokrata, a da tek potom dobijemo potpunoidentian laan utisak da je objekat pred nama )tj Sokratov brat blizanac* Sokrat&ljuni problem lei u meta$izikom principu unutranje distinktivnosti razliitih objekata,odnosno u identinosti objekata koje ne mogu me"usobno razlikovati vaj princip je vrstoutemeljen u stoikoj meta$ici, i oni se pozivaju na njega u odgovoru na skeptike kritike,tako da se on ne moe odbaciti kao ad hocpotez

Zak!j)akAkademski slepticizam ne odlikuje neko $ilozo$sko stanovite, neki skup $ilozo$skihgledita koje bi akademiari trebalo da zastupaju, ve- odre"ena dijalektika praksa, i utisakkoji je sprovo"enje ove prakse na njih ostavilo!aniji skeptici poput Arkesilaja i &arneada smatrali su da nema razloga da prihvate bilokakva $ilozo$ska uverenja :a kakve razloge da su u poetku imali, uvek su ih pobijaliargumentima koji su tvrdili suprotno :e"utim, kasniji skeptici Akademije, poev od:etrodora i %ilona, su imali utisak da koliko god da istovremeno argumentiemo u koristobe strane nekog $ilozo$skog ili teorijskog spora, mi i dalje na kraju moemo otkriti da ipaknaginjemo ka jednoj od strana, i da nema dovoljno razloga da smatramo da je to samo

posledica nedostatka dijalektike vetine, odnosno nedovoljno paljivog prouavanja, kao i

da nema razloga da ne objavimo ka kom gleditu ose-amo naklonost, dok god smo me"usebi ravnima, i dok nepostoji opasnostda se to grekom shvati kao neki autoritativni stav

(eki skeptici su smatrali da je Akademija izdala svoju skeptiku tradiciju, te su stogapokuali da oive radikalni skepticzam rane Akademije, ali pod imenom 3pironizam3, kakobi se jasno ogradili od svojih savremenika :e"utim, u ovo vreme, izgleda da stoici vienisu eleli da se uputaju u pravu raspravu po ovom pitanju, kako bi time razjasnili svojestanovite Tako je ortodoksni stoicizam ubrzo postao prolost, ija su gledita nastavlila daive samo u manje ili vie iskrivljenom obliku, u kome su uspela da se ugrade u druge

$ilozo$ske sisteme >pravo je u ovom iskrivljenom obliku stoika teorija o kognitivnimutiscima i njihovoj jasnosti i razgovetnosti, izvrila ogroman uticaj na moderne misli


18/25


19/25

Cicero", AKADEMIKA II

)d Arkesilaja i &arneada*3Arkesilaj se pojavio kada su najuticajnije $ilozo$ske kole pale u bespu-e, uzdrmaoustanovljenje $ilozo$ije, kriju-i se iza ugleda onih za koje je tvrdio da su poricali mogu-nostsaznanja i shvatanja33Arkesilaj kritikuju-i 5enona nije otkrio nita novo ve- je samo jeziki doradio uenja

svojih prethodnika, u svojoj elji da potkopa 5enonove de$inicij + pokuao je da mrakompokrije sva pitanja koja su do tada bila potpuno jasna3Arkesilajevo uenje dovrio je &arneadni su bili mislioci koji su smatrali da se nita ne moe prihvatiti Tvrdili su da nema

potrebe da se utvr"uje sutinska priroda znanja, shvatanja, i onoga to stoici nazivajukataleptikim utiscima ni su smatrali da se ne moe otkriti nijedan argument koji bi bio

jasniji od same oevisnosti, dre-i da na taj nain ispoljenim istinama, tj jasnim istinamanije potrebno odre"ivanje+i!o" je izloio odre"ena nova uenja, zato to je smatrao da esti argumenti protivtvrdoglavosti akademiara zasluuju odgovor Ali, on nije bio iskren i sam je zavrio upravona onom stanovitu kojega se najvie bojao

(aime, on je poao od toga da se nita ne moe shvatiti )akataleption* Poto je taj 3utisak3o kome je govorio 5enon odredio kao utisak koji je utisnut i oblikovan od strane predmetaod koga dolazi, i koji takav da nije mogao da do"e od predmeta koji nije onaj od koga jestvarno doao9 kada %ilon omalovaava i odacuje ovo, on tada odbacuje kriterijumrazlikovanja saznajnog od nesaznajnog To vodi do zakljuka da se nita ne moe shvatiti +tako se on, svojom neoprezno-u, vra-a na stanovite koje je najvie eleo da izbegne

Kritika 0 Poto je na um izuzetno dobro prilago"en za sticanje naunog znanja o svetu i za

dosledan ivot, on spremno upija znanje n voli kataleptike utiske, i zbog samogshvatanja i zbog koristi koje mu ono donosi Tako um upotrebljava ula, i stvara nauke ivetine koje slue gotovo kao druga vrsta ula, i ojaavaju samu $ilozo$iju do take u kojojona moe da proizvede vrlinu, koja je jedina stvar koja naem ivotu prua usaglaenost5ato oni koji tvrde da se nita ne moe shvatati liavaju $ilozo$e samog sredstva i oru"aivota, ili, bolje reeno, pobijaju ivot ih njegovih temelja, i iva bi-a liavaju uma koji ih iini ivim Ako bi takvi stavovi bili tani, onda bi sve bilo neoekivano

(eki skeptici na to odgovaraju bez ikakvog objanjenja, prosto govore-i da je to tako i da je

za to 3kriva3 priroda 'rugi pruaju malo istananije odgovore, pokuavaju-i da objasne dapostoji razlika izme"u onoga to je neoevidno i onoga to je neshvatljivo ni smatraju dapostoje ubedljivi, 3istinoliki3 utisci, i da im oni pruaju pravilo kako za vo"enje ivota, takoi u $ilozo$skim istraivanjima i raspravama

:e"utim, kako ovi utisci mogu sliiti kao pravilo za otkrivanje istine i neistine kada to tone moemo razlikovati istinite od lanih utisaka znai da ne moemo posedovati neki pojamistine ili lai. &ada bismo o tome imali neki pojam, onda bi istinito i lano trebalo da serazlikuje kao to se razlikuje ispravno i pogreno (o, ako me"u njima nema razlike, onda


20/25

nema ni pravila7 neko ijji su utisci takvi da ne pokazuju razliku izme"u istinitih i lanih,ve- jednako proizvode i istinite i neistinite stvari, ne moe posedovati nikakav kriterijum,niti obeleje istinitosti (aravno, akademiari kau da poriu samo jednu stvar + da utisakmoe biti istinit na takav nain da ne moe postojati neki drugi utisak koji je laan, a kojiizgleda isto kao prvi + dok se sa svime ostalim slauAli, da li oni tada i ne poriu i 3sve ostalo3, jer je ta jedna stvar koju odbacuju sredstvokojim se sudi o svemu ostalom :i sve prepoznajemo pomo-u utisaka, ali ne utisaka koji

mogu biti istiniti i lani, ve- pomo-u obeleja koje poseduju samo istiniti utisci Stoga, biloda predlau da se slede samo 3ubedljivi utisci3, 3ubedljive i neometene3 utiske )to je bila&arneadova zamisao* ili neto tre-e, morali bi se vratiti na utiske koji su predmet raspraveizme"u ove dve kole&ada bi istiniti utisci imali ista svojstva kao lani, nebi mogao postojati kriterijum, zato todistinktivna osobina ne moe biti obeleena zajednikim znakom Ako me"u njima nemanieg zajednikog, postie se eljeni cilj, jer je traen istiniti utisak koji je takav da ne moe

postojati drugi utisak, isti kao prvi koji je laanni prave istu greku kada prave razliku izme"u 3jasnih3 i 3shvataju-ih3 utisaka (aime,oni ele da pokau da postoje jasni utisci koji su istiniti i utisnuti u um, ali koji ipak nisu3shvataju-i3 :e"utim, kako neko moe da kae da je jedna stvar jasno bela, ako je mogu-eda neka stvar koja je crna, proizvodi utisak da je bela. &ako moemo da kaemo da su takviutisci jasni ili da su tano utisnuti u um, kada se ne moe utvrditi da li se um kre-e poddejstvom neega istinitog ili neega praznog.> ovom sluaju, ni boja, ni vrsto-a, ni istina, ni argument, ni opaaj, niti bilo ta drugo nemoe biti jasno 5ato bi im se moglo uputiti kritika ili pitanje7 35nai, priznajete da bar toshvatate3.

(o, njihov cilj nije da dokau da ljudi nikada ne mogu da tvrde ili da brane neku stvar akota stvar ne poseduje neko sigurno i jedinstveno obeleje Ali, ta bu, u tom sluaju,

podrazumevali ubedljivim utiscima. Ako se pod tim podrazumeva da se oslanjaju na onoto deluje i to se na pvi pogled ini ubedljivim, ta moe biti nesigurnije od toga. Ako timekau da slede utiske koji nastaju nakon nekog ispitivanja ili detaljnog prouavanja, ni tone-e reiti njihove poteko-ePrvo, zato to mi jednako gubimo poverenje u sve utiske koji se ne razlikuju 'rugo, zatoto time dozvoljavaju da nakon to mudrac marljivo odradi svoj posao detaljnimispitivanjem svega, i dalje istaje mogu-e da njegovi utisci lie na istinu, a da su daleko odnje Ako ele da imaju sigurnost, njihovi utisci moraju da poseduju jedinstveno obelejeistine Poto oni to odbacuju, postavla im se pitanje kakvu to oni istinu misle da dostiu.


21/25

P&I1-ATAN(.:i ulima prihvatamo mnoge stvari, a to se ne moe desiti bez prihvatanja'rugo, poto je osnovna razlika izme"u ive i neive stvari u tome da iva stvar dela naodre"eni nain, onda mi nju moramo ili liiti ula, ili joj pripisati sposobnost prihvatanjakao voljnog ina>m se nuno povinuje jasnim utiscima

(auka, pma-enje, pojmovi o stvarima ne bi bili mogu-i bez prihvatanja (ajvanije odsvega, ni sloboda volje ne bi postojala kod onoga ko nita ne prihvata :i moramo imati

utisak i prihvatanje da bismo delali 5ato onaj ko odbacuje utiske ili prihvatanje timeiskljuuje svako delanje ivih bi-a

Arg)e"ti koje aka#eiari iz"ose protiv stoikani)skeptici* su razvili odre"en sistem 3utisaka3, koji objanjava njihovu prirodu i vrste,ukljuuju-i tu i vrstu shvatljivih utisakaPotom izlau dva stava koji objedinjavaju celokupnu nau raspravu Prvo, kada je nekiutisak takav da moe postojati drugi utisak koji je ba kao prvi, koji se od njega uopte nerazlikuje, nije mogu-e da je jedan od njih 3shvataju-i3, a da drugi nije'rugo, pod 3koji se uopte ne razlikuje3 oni podrazumevaju ne samo smisao u kome su tadva utiska u svakom pogledu nalik jedan drugom, ve- i smisao da ih je nemogu-erazlikovati

(a osnovu ova dva stava oni svoj prigovor iznose u obliku dokaza7 3Prvo neki utisci suistiniti, neki lani 'rugo, lani utisak nije 3shvataju-i3 Tre-e + svaki istinit utisak je takavda tako"e moemo imati laan utisak koji je potpuno nalik na istinit ?etvrto, kada su dvautiska takva da se uopte ne razlikuju, nije mogu-e da je jedan od njih 3shvataju-i3, a dadrugi nije Stoga, ni jedan utisak nije shvataju-ini smatraju da su dve premise ovog argumenta opte prihva-ene, poto ih niko ne porieTo su )druga* premisa da lani utisci nisu shvataju-i, i )etvrta* premisa da kada se dva

utiska uopte ne razlikuju, nemogu-e je da je jedan od njih 3shvataju-i3, a da drugi nije:e"utim, preostale dve premiseoni opirno dokazuju i uz pomo- razliitih argumenata Tosu )prva* premisa da su neki utisci istiniti, a neki lani, i )tre-a* premisa da je svaki istinitutisak takav da moemo i laan koji dolazi od neeg lanog, a koji je potpuno nalik naistinit ve dve premise oni pokuavaju da potkrepe s mnogo vie panje i vetine 4elo

pitanje oni dele na tri osnovne oblasti Prva se bavi ulima, a druga onime to ulaproizvode i onime to se nalazi u svakodnevnom iskustvu )iako je njihova elja da upravo toiskustvo pomute* Potom dolaze do tre-e oblasti, tvrde-i da se nita ne moe shvatiti ak nirazumom ni zakljuivanjem ve opte opblasti oni dele u jo manje odeljke, primenjuju-i

isti pristup koji smo videli u vezi sa ulima )Akademika /* (jihova namera je da, dele-istvar na jo manje delove, pokau u svakom pojedinanom sluaju da za svaki istinit utisakpostoji i laan utsak koji se uopte ne razlikuje od istinitog, i da, poto su utisci takvi + onine mogu biti 3shvatljivi3

no to se skepticima zamera u ovom pristupu jeste to da ovakva detaljnost u razmatranjunije podesna njihovom cilju Ber, de$inicije i podele,kao druga struna sredstva ove vrste

predstavljaju oruje onih koji su uvereni da su njihova uenja istinita, postojana i izvesna, ane onih koji otvoreno kau da njihova uenja nisu nita vie istinita, no to su lana


22/25

Ako bi ih neko pitao da li se neka od njihovih de$inicija moe primeniti na bilo ta drugo7ako bi odgovorili da moe + na osnovu ega bi tvrdili da je ta de$inicija istinita. ako biodgovorili da ne moe, morali bi da priznaju da je predmet njom de$inisan shvatljiv, jer seistinita de$inicija ne moe primeniti na lanom predmetu )oni to ne ele*Ako kau da jasno mogu da razlue stvari koje razmatraju, i da ih u tome ne spreava

preklapanje lanih i istinitih utisaka, oni bi time priznali da ipak mogu da ih shvate:e"utim, ako tvrde da se istiniti utisci ne mogu razlikovati od lanih, na osnovu ega bi

mogli da nastave dalje. igledno je da -e ostati ukopani u isto mesto6aljano zakljuivanje nije mogu-e ukoliko ne uzmemo premise koje -emo upotrebiti kaotakve da ne moe postojati ni jedna lana premisa koja je nalik njima Stoga, ako nekozakljuivanje krene od shva-enih premisa i do"e do zakljuka da se nita ne moe shvatiti,to je najbolji primer neega protivre"og2Sama priroda logikog zakljuivanja podrazumeva da je njegov cilj otkrivanje neega tonije oevidno, i u tu svrhu ono koristi istine zasnovane na opaanju i oevidni premisama&akvu vrstu zakljuivanja akademari mogu da koriste, ako kau da se njihovi zakljuciodnose na njihove utiske, a ne na ono to je sluaj (jihova najve-a grepka je verovatno, toto smatraju da su dve protivrene premise njihovog argumenta neprotivrene 'rugimreima, oni smatraju da su premisa da postoje neki lani utisci ) a prihvataju-i ovo,

prihvataju i da su neki istiniti* i premisa da ne postoji nikakva razlika izme"u istinitih ilanih utisaka neprotivrene :e"utim, prvu premisu oni pretpostavljaju kao da postojirazlika izme"u istinitih i lanih utisaka Stoga je prva pemisa potkopana prvom, a prvadrugom

Potojas"e stvarinailaze na dve prepreke, neophodno je uvesti dva sredsta za njihovoprevazilaenje Prva prepreka lei u injenici da se ljudi ne usredsre"uju i ne usmeravajusvoj um na jasne stvari dovoljno da prepoznaju izuzetnu jasnost koju one poseduju 'ruga

se sastoji u tome da ljudi odustaju od istine kada ih savladaju i zavedu lukavi argumentikoje ne mogu da pobiju 5ato je neophodno istovremeno imati pripremljene protiv+argumente za odbranu jasnosti )negde su napisani ve-*, i sredstva kojima moemo zaustavitinjihove argumente i raskrinkati njihovu lukavost )ovo drugo je slede-a taka*Prva vrsta argumenata pokuava da ukae da esto postoje ubedljivi utisci stvari koje uoptene postoje, poto na um moe biti prazno pokrenut onim to ne postoji na potpuno istinain na koji ga pokre-e ono to postoji Akademiari kau da, na kraju krajeva, mi samitvrdimo da nam neke utiske alju bogovi , na primer u snovima, ili u otkrovenjima

proroita, predskazanjima i rtvenim obredima )oni tvrde da stoici protiv kojih

argumentiu prihvataju ovakve utiske* &ako je onda mogu-e da bogovi )nastavljajuakademiari* imaju moda lane utiske pretvore u ubedljive, a ne mogu da proizveduubedljive utiske koji se veoma pribliavaju istini. "utim, ako bogovi mogu i ovo da uine,zato ne bi mogli da proizvedu i ubedljive utiske koji se mogu razlikovati od istinitihutisaka. 5atim, oni istiu da um moe sam sebe da pokre-e, to dokazuju slike koje

proizvodimo u naoj uobrazilji, kao i utisci koje ljudi poseduju kada sanjaju ili su ludiStoga je mogu-e da na um bude pokrenut na takav nain da ne moe da razlui da li suutisci koji ga pokre-u istiniti ili lani, pa ak i na takav nain da ne postoji razlika izme"utih lanih utisaka i istinitih utisaka


23/25

Ako je tako, kada ljudi drhte ili poblede, nebi postojao nain da se razlui da li je njhovodrhtanje ili bledilo nastalo samostalnim kretanjem njihovog uma ili je uzrokovano neimzastrauju-im to je dolo spolje, jednostavno ne bi bilo razlike izme"u unutranje ispoljanje uzrokovanih sluajevaAko je jedan laan utisak ubedljiv, onda je to stvar neke druge rasprave :E"utim, ako

postoje lani ubedljivi utisci, zato onda ne bi mogli postojati i lani utisci koje ne bi bilomogu-e razlikovati od istinitih utisaka. )sve je ovo skeptiki argument*

s"ov"e take A"tio%ovi% arg)e"ataPrvo to mu se zamera jeste upotreba lukavih i obmanjuju-ih argumenata )koji su retko

prihvatljivi u $ilozo$iji*, u kojima se neto dodaje ili oduzima putem malih koraka vuvrstu argumenata oni nazivaju hrpa, zato to dodavanjem jednog po jednog zrna oni pravehrpu igledno je da se radi o pogrenom i obmanjuju-em argumentuomilanje se odvija na slede-i nain7Ako neki bog oveku koji spava prikae jedan ubedljiv utisak, zato ne bi mogao da mu

prikae i jedan utisak koji je izuzetno istinolik. 5atim, ako moe to, zato ne bi mogao damu prikae utisak koji je teko razlikovati od istinitog utiska. 5atim ako moe i to, zato ne

bi mogao da mu prikae i utisak koji se ne moe razluiti od istinitog utiska. (apokon,zato ne i utisak koji se uopte ne razlikuje od istinitog.vaj argument nije dobar jer je teko da moemo pretpostavljati da, ako jedna stvar moe

biti slina drugoj, iz toga sledi da je mogu-e da -e ih biti teko razlikovati, i, na kraju, da suone istovetne )stoiki odgovor* Ako bi ovo bilo tano, onda bi ako vukovi lie na pse nakraju ispalo da su psi i vukovi istovetni Tako"e, nema sumnje da ne ki neasni postupci liena asne postupke, da neke dobre stvari lie na loe stvari, kao i da neke neveto izra"enestvari lie na veto izra"ene 5ato se, onda, u ovim sluajevima ustruavamo da tvrdimo dame"u njima ne postoji razlika. 5ar zaista nismo sposobni da uoimo nesaglasnosti. >

stvari, nita se iz sopstvene vrste ne moe prebaciti u drugu vrstu stvari :e"utim, kada bise pokazalo da se utisci razliitih vrstane razlikuju, onda bismo videli da postoje stvari koje

pripadaju istovremeno i svojoj i nekoj drugoj vrsti 5ar je to uopte mogu-e.

5atim, postoji samo jedan odgovor na pitanje $praz"i% )tisaka$, bilo da su oni stvoreniuobraziljom )to priznajemo da se esto deava*, bilo u snu, pod dejstvom vina ili ludilavim vrstama utisaka jednostavno nedostaje jasnost )to je neto ega se moramo esto

pridravati* Ali, svako je svestan razlike izme"u jasnih i praznih utisaka im se sabere iliprobudi (a primer sa snovima, mi im se probudimo odbacujemo te utiske kao neozbiljne i

ne smatramo ih ravnopravnim sa onim to stiemo, na primer, na ulici&ada spavamo na um i ula ne poseduju istu valjanost kao kada smo budni ?ak se ni ljudikoji su pod dejstvom vina ne ponaaju tako odluno kao kada su trezni, i mnogo slabije

prihvataju svoje utiskeBedinstvene stvari poseduju jedinstvena svojstva


24/25

Skeptici ne tvrde da kada se utisci u naem umu otiskuju, ne postoji razlika izme"u samihotisaka, ve- da ne postoji razlika izme"u toga kako oni 3izgledaju3, odnosno, da takokaemo, izme"u njihovih vrsta Ali utisci se prosu"uju na osnovu toga kako izgledaju )kaustoici* Ako otklonimo obeleje istinitosti i lanosti, utisci -e izgubiti svako poverenje (o,vrhunac besmislenosti predstavlja skeptiki stav da slede ono to je ubedljivo ukoliko senita ne ispreiAko postoji razlika izme"u lanih i istinitih utisaka, neto se mora javljatikao prepreka 'rugo, kako neto moe biti kriterijum istine, ako isto to poseduje i onoto je

lano. va stanovita nuno proizvode epoheju, uzdravanje od prihvatanja Arkesilaj je uuzdravanju bio mnogo dosledniji od &arneada (aime, ako se nita n moe shvatiti )to suobojica mislili*, mi se moramo osloboditi prihvatanja, jer nema nieg uzaludnijeg od neegato ne znamo

:e"utim, &arnead je nekad padao toliko nisko da je tvrdio da -e mudrac ipak ponekadposedovati mnjenja, odnosno, da -e ponekad greiti Ali, stoici nikada ne-e prihvatiti damudrac moe da ima mnjenja, tj da -e prihvatiti neto to je lano i nesaznato

Ciceron

:udraeva najjaa osobina, prema miljenju Arkesilaja, koji se o tome slagao sa5enonom, lei u tome da se stara da nikada ne bude prevaren i obmanut Ber, nita nije daljeod dostojanstva mudraca nego greka, nemar i brzopletost tome da mudrac nikada ne poseduje mnjenja3Ako mudrac ikada neto prihvati, on -e ponekad posedovati mnjenja :e"utim, on nikadane poseduje mnjenja Stoga, on nikada nita ne prihvataF + Arkesilaj je bio naklonjen ovomargumentu, jer je potkrepljivao prvu i drugu premisu &arnead je ponekad kao drugu

premisu iznosio stav da mudrac ipak ponekad neto prihvata, iz ega sledi da on posedujemnjenja )to stoici ne dozvoljavaju* :e"utim, i stoici, kao i Antioh, smatraju da je prva

premisa )ako mudrac prihvata, onda poseduje mnjenja* lana, tvrde-i da je mudracsposoban da razlikuje istinitee od lanih i 3shvataju-e3 od 3neshvataju-ih3 utisakaSama navika prihvatanja je opasna i nepouzdana Stoga, poto smo se sloili da je prihvatitneto to je neistinito ili neshvatljivo ozbiljna greka, bolje je uzdrati se od svakog

prihvatanja, kako bismo spreili da mudrac zastrani postupaju-i brzopleto /stiniti i lani, ishavataju-i i neshvataju-ih utisci toliko su blizu jedni drugima da mudrac ne sme sebidozvoliti da se na"e u tako neizvesnom poloaju:e"utim, ako se skloni premisa da je sve neshvatljivo, i prati se stav da mudrac ne posedujemnjenja, onda -e zakljuak biti da -e se mudrac uzdravati od prihvatanja u vezi sa svime

:ora se odluiti da li -e se prihvatiti taj zakljuak, ili onaj da mudrac poseduje bar nekamnjenjaPoto se ne prihvata nijedan zakljuak, treba se potkrepiti stav da je sve neshvatljivo, jer seoko te take i okre-e ceo spor

(eto o Antiohu + on je najdue, kod $ilona prouavao ove stavove njima je napisao punoi u svojim poznim godinama ih napadao, isto kako ih je ranije branio / ta nedoslednostumanjuje snagu njegovog stanovita


25/25

n je u jednom trenutku otkrio da postojiobeleje koje razlikuje istinite od lanih utisaka, aije je postojanje on mnogo godina poricao n je napustio %ilona tek kada je okupiosopstvene uenike Tada je dolo do preporoda 3Stare Akademije3 ?ini se da je on hteo dazadri ugled imena Akademije, odstupaju-i znaajno od njenih stavova n zapravo nijemogao da izdri napade svih ostalih $ilozo$a (aime, sve ostale kole slagale su se uodre"enim stvarima me"u sobom, ali ovaj stav akademiara nijedan $ilozo$ nije mogao da

prihvati

Skeptici ne poriu da neka istina postoji, ve- samo da se ona ne moe shvatitiSokrat je tako"e smatrao da se nita ne moe znati, on je u tome dozvoljavao samo jedanizuzetak, da zna da nita ne zna Arkesilaj nije osporavao 5enona samo radi sva"e, ve- usled iskrene elje zaotkrivanjem istine (iko pre 5enona nije otvoreno tvrdio da je mogu-e ne posedovatimnjenja, i ne samo to, ve- i da je to nuno kako bismo postali mudri Arkesilaj je ovaj stavsmatrao istinimtim i asnim, i tanim kada je re o mudroj osobiArkesilaj se postarao da argumentim pokae da ne postoji utisak koji dolazi od neegistinitog, a koji je takav da ne moe postojati drugi utisak koji dolazi od neeg lanog koji je

potpuno nalik onom prvomigledno je da ako odbacimo mnjenje i shvatanje, iz toga sledi da se moramo uzdrati od

prihvatanja bilo ega

'akle, ta je to to se moe shvatiti kada nam ak ni naa ulane saoptavaju istinu.)81@*

Skeptic i Zamskepticizam

Documents

Transcript of Skeptic i Zamskepticizam